ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

Povećanjem protoka vazduha kroz ložište kotla povećava se toplotna snaga kotla, dok se vremesagorevanja bale smanjuje. Ukupno vreme sagorevanja kreće se u intervalu od 400 do 1.258 s(427 do 1.335 s, sa recirkulacijom 16,5%). Dobijeni rezultati ukazuju na to da su optimalnirežimi rada kotla pri protoku 220, 290 i 360 m 3 /h vazduha kroz ložište i da recirkulacijaprodukata sagorevanja produžava vreme sagorevanja bale, dok su ostali parametri približnirezultatima dobijenim bez recirkulacije vazduha. Prikazani matematički modeli mogu da sesmatraju verodostojnim za dato postrojenje i uslove pod kojima su sprovedeni eksperimenti.Primena matematičkih modela u praksi može biti višestruka. Osim pružanja osnovnihinformacija u svrhu povećanja energetske efikasnosti kotlovskog postrojenja, ovi matematičkimodeli mogu da se primene pri projektovanju novih postrojenja, kao i kod rekonstrukcije iautomatizacije postojećeg postrojenja. Naredni zadatak je da se uporede rezultati dobijenisagorevanjem sojine i pšenične bale, koji su navedeni u radu Brkić i Janić (1998).LITERATURA[1] Alimpić M. 1983. Energija iz poljoprivrede. Savremena poljoprivredna tehnika 9(1-2): 1-7.[2] Brkić Ljiljana, Živanović T. 2006. Termicki proračun parnih kotlova. Beograd:Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet.[3] Brkić M, Janić T. 1998. Mogućnosti korišćenja biomase u poljoprivredi. In Proc.Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva, 5-9. Sombor, 12-15maja.[4] Dedović N, Igić S, Janić T. 2008a. Modelovanje energetskog bilansa poljoprivredneproizvodnje na poljoprivrednom kombinatu PD «Mitrosrem». Revija agronomskasaznanja 13(5): 10-14.[5] Dedović N, Igić S, Janić T. 2008b. Uticaj recirkulacije vazduha na energetskuefikasnost kotla za sagorevanje balirane biomase 120 kW i prikaz matematičkihmodela. Savremena poljoprivredna tehnika 34(3-4): 220-226.[6] Hadžić Olga, Takači Đurđica. 1998. Matematika za studente prirodnih nauka. NoviSad: Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.[7] Hellwig M. 1985. Basic of the combustion of wood and straw. In. Proceedings of the3rd E. C. Conference on Biomass "Energy from Biomass", 793-798. Venice, Italy, 25-29 March.[8] Hertmann H, Thuneke K, Holdrich A, Robmann P. 2003. Handbuch Bioenergie-Kleinanlagen. Gulzow, Nemačka: Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V.[9] Igić S, Dedović N, Janić T. 2007. Modelovanje energetske efikasnosti kotla zasagorevanje biomase. Revija agronomska saznanja 17(5): 15-21.[10] Igić S, Pekez Z, Brkić M, Janić T. 2006. Određivanje toplotne moći, sadržaja vlage ipepela pšenične i sojine slame. Revija agronomska saznanja 15(5): 38-43.[11] Janić T. 2000. Kinetika sagorevanja balirane pšenične slame. Ph.D. rad, Univerzitet uNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.[12] Janić T, Brkić M, Igić S. 2006. Dobijanje toplotne energije sagorevanjem baliranebiomase. Revija agronomska saznanja 16(3): 45-47.[13] Janić T, Brkić M, Erdeljan Z. 1998. Sagorevanje balirane biomase. Časopis zaprocesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi 2(3): 117-121.[14] Janić T, Brkić M, Igić S, Dedović N. 2008a. Termoenergetski sistemi sa biomasomkao gorivom. Savremena poljoprivredna tehnika 34(3-4): 212-219.50