ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

dejstva manjih kotlovskih postrojenja po pravilu je manji za oko 3% od stepena korisnogdejstva većih kotlovskih postrojenja.Za materijal u radu odabrane su prizmatične bale sojine slame. Izbor sojine slame kaobiogoriva je urađen iz razloga da se uporede osobine sojine i pšenične slame u procesusagorevanja balirane biomase. Pored toga, zbog finoće slame, pšeničnu slamu je bolje koristitiza prostirku, a sojinu za gorivo. Sojina slama, koja je korišćena u eksperimentalnom delu ovograda, prikupljena je na zemljištu poljoprivrednog kombinata “Mitrosrem”, radne jediniceKuzmin. Prikupljanje bala slame obavljeno je neposredno posle žetve. Slama je baliranapresom za baliranje, dok je skladištenje balirane slame obavljeno u kamare u okviruekonomskih dvorišta navedene radne jedinice. U laboratorijskim uslovima određena je srednjavrednost donje toplotne moći sojine slame u vrednosti od 14,029 MJ/kg, pri sadržaju vlage od9,5%. Donja toplotna moć sojine slame svedena na suvu masu iznosila je 15,757 MJ/kg. Ulaboratorijskim uslovima određena je i srednja vrednost količine pepela sojine slame od 4,1%(Igić at al, 2006). Obavljen je izbor bala ujednačenih dimenzija i masa. Nakon njihovogodabira obavljeno je i njihovo skladištenje u prostorijama radne jedinice Kuzmin. Odabrano jeukupno 350 bala sojine slame. Bale su bile smeštene u skladišnoj prostoriji koja se nalazi usastavu kotlarnice tako da nisu bile izložene daljim klimatskim uticajima, što im je očuvalokvalitet i sprečilo veće narušavanje njihovog sastava, izgleda i sabijenosti. Poprečni presek balasojine slame bio je u proseku 0,35 m x 0,5 m, dok je dužina bala iznosila oko 0,75 m.Sabijenost bala sojine slame bila je ujednačena. U radu su prikazani različiti režimi rada kotla(varirana je količina vazduha koji je dovođen u kotao). Posmatran je uticaj pet režima radakotla (150, 220, 290, 360 i 430 m 3 /h) na sam proces sagorevanja. Količina vazduha koja sedovodi u ložište kotla u procesu sagorevanja utiče na efikasnost rada kotlovskih postrojenja,koja kao gorivo koriste biomasu. Neposredni cilj ovog istraživanja jeste definisanjekorelacionih jednačina koje će predstavljati matematički model zavisnosti toplotne snage ienergetske efikasnosti kotla od vremena sagorevanja bale kao i da se ispita uticaj recirkulacijeprodukata sagorevanja na toplotnu snagu i energetsku efikasnost kotla. Metode merenja su uskladu sa standardom JUS M.E2.203 i DIN 4702 kod definisanja toplotne snage kotla.Toplotna snaga kotla određena je direktnom metodom (Brkić i Živanović, 2006), to jest,merenjem zapreminskog protoka vode i merenjem temperature vode na ulazu i izlazu iz kotla.Energetska efikasnost kotla određena je odnosom između dobijene i uložene toplotne snagekotla. Detaljan pregled merenja (oznake merenja, dimenzije bala, nazivi instrumenata, opsegmerenja) dat je u radu Dedović et al, (2008b).REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAIstraživanja su obavljena tokom marta i aprila meseca 2006. godine. Merene veličine suautomatski beležene u kontroleru svakih 5 sekundi, tako da je obezbeđeno kontinuiranopraćenje procesa sagorevanja. U svakom režimu obavljeno je po tri merenja. U radu suprikazani matematički modeli dobijeni pomoću srednjih vrednosti izmerenih parametarasagorevanja (toplotna snaga i energetska efikasnost kotla) pri svakom režimu rada prirecirkulaci 0% (tabela 1, prva kolona u režimu) i 16,5% (tabela 1, druga kolona u režimu).Uslovi sagorevanja bala sojine slame su u velikoj meri specifični. Sojina slama u sebi sadržiodređeni procenat ulja što dovodi do toga da je potrebna veća energija aktivacije procesasagorevanja-posebno kod potpale bala. Iz tog razloga, dok veći deo mase sojine bale ne budezahvaćen plamenom, tj. ne bude u reakciji, intenzitet sagorevanja se smanjuje, odnosnooslobađa se manja količina toplotne energije. Prelaskom kritične količine dobijene energije,veći procenat mase bale slame ulazi u reakciju i dobija se veća količina energije, što dovodi do44