ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

More documents

Recommendations

Info

perioda ukupan broj biljaka na ravnom zemljištu iznosio je 82,75 biljaka/m 2 , a na gredicama100,00 biljaka/m 2 . Testiranjem izmerenih vrednosti broja biljaka po kvadratnom metru pomoćuF-testa analize varijanse utvrđeno je da su se pojavile statistički značajne razlike sa promenomoblika površine zemljišta. Između prvog i drugog perioda merenja nisu utvrđene statističkiznačajne razlike. Takođe, statistički nije značajna ni interakcija posmatranih faktora (oblikpovršine zemljišta i vreme merenja). Testiranje je izvedeno i pomoću Duncan´s testa (tab. 1).Između vrednosti s istom slovnom oznakom ne postoje statistički značajne razlike na praguznačajnosti od 5%.Tab. 1. Broj biljaka mrkve po metru kvadaratnomTab. 1. Number of carrot plants per square meterDatum merenjaDate of measurementMesec dana nakon setve (jun 2008)A month after the sowing (june 2008)Na kraju vegetacionog perioda (septembar 2008)At the end of vegetation period (september 2008)Na ravnom zemljištuOn flat soilOblik površine zemljištaSoil configurationNa mini gredicamaIn mini-beds88.10 a 104.96 b82.75 a 100.00 bDinamika agrofizičkih osobina korena mrkveDinamka mase korena merena je u šest vremenskih perioda navedenih u tabeli 2. Izmereneagro-fizičke osobine mrkve testirane su pomoću F-testa analize varijanse i Duncan´s testa napragu značajnosti od 5%. Na gredicama formiran je koren veće dužine, čija je prosečnavrednost na kraju vegetacionog perioda iznosila 193,5 mm, a na ravnom zemljištu 133,0 mm.Dužina korena mrkve odgovara dubini kvalitetno usitnjenog zemljišta pre setve. Na ravnomzemljištu formiran je koren većeg maksimalnog i minimalnog prečnika, kao i prečnika floema.Na gredicama je izmerena srednja vrednost maksimalnog prečnika od 27,3, a na ravnomzemljištu 30,7 mm. Merenjem prečnika floema na istom mestu izmerene su srednje vrednostina gredicama 13,5, a na ravnom zemljištu 15,7 mm. Minimalni prečnik izmeren na minigredicama iznosio je 17,0, a na ravnom zemljištu 18,4 mm. Prosečna masa jednog korenamrkve na mini gredicama bila je 94,2, a na ravnom zemljištu 76,8 g. Veća masa korena na minigredicama posledica je znatno veće dužine korena na mini gredicama, uprkos manjemminimalnom i maksimalnom prečniku.Na osnovu izmerenih dimenzija korena mrkve određeni su koeficijenti (tab. 3), kojinepristrasno opisuju oblik korena mrkve, proizvedene na ravnom zemljištu i na minigredicama.Najveće razlike zabeležene su za koeficijent izduženosti korena mrkve (λ). Na krajuvegetacionog perioda koeficijent izduženosti na mini gredicama imao je prosečnu vrednost7,10 a na ravnom zemljištu 4,62. Za koeficijent oblika korena (λ 1 ) izmerene su ujednačenevrednosti. Na ravnom zemljištu izmerena je prosečna vrednost 1,66, a na mini gredicama 1,60,na osnovu čega se konstatuje da je koren mrkve bio cilindričnog oblika. U korenu mrkveproizvedene na mini gredicama izmeren je niži udeo floema (24,39%), u odnosu na korenmrkve proizveden na ravnoj površini (26,32%). Što je manji udeo floema u strukturi korenamrkve, kvalitet korena mrkve je bolji (Lazić i sar, 2001).37
Tab. 2. Dinamika agrofizičkih osobina korena mrkveTab. 2 Dynamics of agro-physical properties of carrot rootMerno mestoMeasurementspotNa ravnomzemljištuOn flat soilNa minigredicamaIn mini-bedsDatumDateDužina,mmLengh, mmMaksimalniprečnik, mmMaximumdiameter, mmMinimalniprečnik, mmMinimumdiameter, mmMasa, gMass, gPrečnikfloema, mmFloemdiameter, mm14.07.2008. 97,5 e* 13,3 a 6,9 a 11,5 b -28.07.2008. 121,4 a 14,3 a 6,9 a 27,1 f -11.08.2008. 126,2 ab 24,1 b 13,9 c 57,8 cd -25.08.2008. 126,6 ab 26,5 cde 14,9 b 69,5 ae 11,6 a08.09.2008. 131,5 ab 26,9 de 16,2 f 65,2 de 14,6 c22.09.2008. 133,0 ab 30,7 h 18,4 h 76,8 a 15,7 e14.07.2008. 141,7 b 15,1 a 6,7 a 10,7 b -28.07.2008. 169,8 c 19,9 a 8,9 d 38,7 g -11.08.2008. 173,5 c 21,9 g 12,4 e 55,0 c -25.08.2008. 180,9 cd 24,6 bc 14,3 bc 75,6 a 9,9 d08.09.2008. 182,6 cd 25,0 bcd 15,0 b 75,4 a 12,5 ab22.09.2008. 193,5 d 27,3 e 17,0 g 94,2 h 13,5 bc* Poređenje je izvedeno po kolonama, a ne po redovima.* Comparisons performed by columns, not rows.Tab. 3. Koeficijenti oblika korenaTab. 3. Root form coefficientsDatum analizeDate ofanalysisNa ravnomzemljištuOn flat soilNa mini gredicamaIn mini-bedsProcent. zastupljenostfloema, λ 2 , %Percentual share offloem, λ 2 , %Koeficijentizduženosti, λRatio of rootslenderness, λKoeficijent oblikakorena, λ 1Coefficient of rootshape, λ 114.07.2008 7,35 1,91 -28.07.2008 8,49 2,07 -11.08.2008 5,25 1,74 -25.08.2008 4,97 1,78 19,2108.09.2008 4,95 1,66 29,3422.09.2008 4,62 1,66 26,3214.07.2008 8,37 2,25 -28.07.2008 8,53 2,23 -11.08.2008 7,91 1,77 -25.08.2008 7,42 1,72 16,2308.09.2008 7,23 1,67 24,9022.09.2008 7,10 1,60 24,39Prinos korena mrkve po jedinici površine (sl. 2), izračunat je na osnovu broja biljaka iprosečne mase korena. Dinamika prinosa praćena je uzimanjem uzoraka u 6 navrata. Testiranjeje izvedeno pomoću F-testa analize varijanse na pragu značajnosti od 5%. Prvo merenje jeizvedeno 14.jula 2008. godine kad je počelo formiranje korena mrkve, a poslednje merenje22.septembra iste godine, nakon čega je počelo vađenje mrkve na ispitivanoj parceli.38
Page 2 and 3: Naučni časopis za poljoprivrednu
Page 4 and 5: JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA P
Page 6 and 7: Savremena poljoprivredna tehnikaCon
Page 10 and 11: 1978. godinaOd 1978. godine uveden
Page 14 and 15: eliminaciji gasnih komponenti, redu
Page 16 and 17: Van Gastel i Thelosen (1995) istra
Page 18 and 19: pH 8 netretiranog na pH 6 u tretira
Page 22 and 23: 70,0060,0050,0061,55y = 2,1555x 3 -
Page 24 and 25: Da bi se ostvarile zadate norme ras
Page 26 and 27: Rasipač i đubrivo pokazali su kar
Page 28 and 29: Drift je jedan od najvećih, ako ne
Page 30 and 31: Sl 3.Orošivač sa T usmerivačemFi
Page 32 and 33: kapi, ali one su podložne driftu.
Page 34 and 35: Poljoprivrednom fakultetu u Novom S
Page 36 and 37: ornamental Plant Res. Skierniewce-P
Page 38 and 39: The total number of microorganisms
Page 40 and 41: Ispitivanje hemijskog sastava zemlj
Page 42 and 43: Tab. 3. Osnovna hemijska svojstva z
Page 46 and 47: tanjiračom i rotacionom sitnilicom
Page 50 and 51: Prinos korena mrkve, t/haYield of c
Page 52 and 53: [17] Salokhe M, Ramalingan N. 2003.
Page 54 and 55: Increasing the air throughput in th
Page 56 and 57: još burnije reakcije i naglog pove
Page 58 and 59: Sl. 1. Zavisnost toplotne snage kot
Page 60 and 61: Sl. 5. Zavisnost energetske efikasn
Page 62 and 63: [15] Janić T, Brkić M, Igić S, D
Page 64 and 65: Sl .1. Slama spremna za baliranje (
Page 66 and 67: Ukoliko je manji prinos slame ekono
Page 68 and 69: predstavlja 4,15 puta više. Na ova
Page 70 and 71: Proizvodnja energije u svetu, tako
Page 72 and 73: Sirovine za proizvodnju biodizela u
Page 74 and 75: [2] Crnobarac J, Marinković R, Mul
Page 76 and 77: evropski Parlament i Veće prepozna
Page 78 and 79: Prskalica je opremljena sa po 36 T
Page 80 and 81: Sl. 6. Histogram poprečne distribu
Page 82 and 83: Ispitani orošivači su 2008. godi
Page 86 and 87: stvaranja većih gubitaka. Rotacion
Page 88 and 89: Tako je rotaciona kosačica sa 6 di
Page 92 and 93: Prskanje protiv korova može da se
Page 94 and 95: hkDSl. 5. Šematski prikaz traktora
Page 98 and 99:
P k - snaga potrebna za kretanje iP
Page 100 and 101:
sv p A 1ΔϕωϕOO 1A NRB 1ΔϕA ph
Page 102 and 103:
vpRvoωOαFxψFRFzψ1FoSl. 2. Sile
Page 104 and 105:
Tab. 2. Electrical arguments of ele
Page 106 and 107:
Savremena poljoprivredna tehnikaCon
Page 108 and 109:
Sl. 1. Biološka studija zemljišne
Page 110 and 111:
je i manji procenat ispiranja nitra
Page 112 and 113:
Sl. 8. Dubina i intenzitet sabijanj
Page 114 and 115:
Page 116 and 117:
Ova ispitivanja obavljana su sa cil
Page 118 and 119:
Neposredno pre skidanja metlica oba
Page 120 and 121:
Tab. 4. Prinos semenskog kukuruza u
Page 122 and 123:
Page 124 and 125:
REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAVu
Page 126 and 127:
U opisu algoritma biće korišćene
Page 128 and 129:
[10] Nikolić R, Furman T, Počuča
Page 130 and 131:
uzlazne vazdušne struje i sl.), ud
Page 132 and 133:
Veličina kapljca, takođe, utiče
Page 134 and 135:
Zemljišni drift Ground driftVazdu
Page 136 and 137:
zbog nabavke dodatne opreme za ugra
Page 138 and 139:
Page 141 and 142:
Sl. 2. Karta atara Opštine Sremska
Page 143 and 144:
potrošnji energije isplativa kako
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Tab. 1. Potrošnja insekticida i ko
Page 149 and 150:
Drugo rešenje za jesenju zaštitu
Page 151 and 152:
održavanja stalne širine trake no
Page 153 and 154:
LITERATURA[1] Crnobarac J, Marinkov
Page 155 and 156:
studenata. On je to i zaslužio svo
Page 157 and 158:
UDK: 631.372Savin L, Nikolić R, Si
Page 159 and 160:
UDK: 631.352:633.31Potkonjak V, Zor
Page 161 and 162:
UDK: 631.348:658.155.3:63.543Bugari
Page 163 and 164:
UDC: 631.372Savin L, Nikolić R, Si
Page 165 and 166:
UDC: 631.352:633.31Potkonjak V, Zor
Page 167:
UDC: 631.348:658.155.3:63.543Bugari
show all

ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?