ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

kapi, ali one su podložne driftu. Pri brzini vetra od 5 km/h, kapi veličine 100 µm, koje padajusa visine od 30 cm, bivaju odnesene 15 metara, dok kapi veličine 400 µm, odlete svega 2.5metara. Sa druge strane krupne kapi ostvaruju lošu pokrivenost i lako skliznu sa lista.Poslednjih deset godina sprovedena su mnoga ispitivanja otpornosti proizvedenih kapljica nadrift u zavisnosti od vrste i tipa rasprskivača u cilju njihove kategorizacije prema toj važnojosobini (Holownicki, 2004). U skladu sa tim napravljene su nove generacije rasprskivača, kodkojih je ostvaren manji drift zahvaljujući činjenici da su klasični vrtložnici zamenjenikomorama sa 3 ili 6 izlaza ili se vrtloženje tečnosti ostvaruje jednostavnim kretanjem iste pospiralnom žlebu tela rasprskivača. Ovi rasprskivači imaju nešto krupnije kapi ali i dalje je umlazu spektar kapi različite veličine. Najnovija generacija rasprskivača su vrtložni injektorskirasprskivači, slika 5.Sl. 5. Injektorski rasprskivačFig. 5. Air-induction nozzlesOvi rasprskivači isto kao i T injektorski rasprskivači usisavaju vazduh, koji se u injektoruunutar tela rasprskivača meša sa tečnošću, tako da iz rasprskivača izlaze vazdušni baloninapunjeni sitnim kapljicama. Kada ti baloni dospeju na površinu lista oni se raspuknu i sitnekapi se razlete. Te sitne kapi obezbeđuju bolju pokrivenost lista i bolju penetraciju tečnosti ubiljku, slika 6.Sl. 6. Uticaj injektorskih kapi na pokrivenost lista i penetraciju tečnosti u biljkuFig. 6. Influence of bubble drops on leaf coverage and drops penetrationSelektivna aplikacijaBudućnost u primeni orošivača radi ostvarenja ekološki prihvatljive, a efikasne zaštite biljajeste upotreba senzora za identifikaciju krošnje ili bolesti. Primena senzora za identifikacijukrošnje posebno je značajna u mladim zasadima, gde postoji veliki razmak između stabala uredu. Svetska istraživanja su pokazala da upotreba ovih senzora može da doprinese ušteditečnosti za čak 70% u mladom zasadu, odnosno 30% kod veoma razvijenog zasada (Stahli,2003).U starijim razvijenim voćnjacima često može da se naiđe na prazna mesta između biljaka uredu. Ta prazna mesta povećavaju opasnost od drifta, koji je ionako veliki kod upotrebeklasičnih orošivača. Postoje dva sistema za detekciju stabala (Walkate et al, 2000). Jedansistem jeste upotreba ultrasoničnih ili optičkih senzora koji detektuju prisustvo stabla, a drugisistem jeste upotreba sistema koji ne samo da detektuje prisustvo nego i strukturu krošnje21