ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

1500 l/ha klasičnim orošivačima sa aksijalnim ventilatorom. Zadnjih 15 godina sproveden jeveliki broj ispitivanja radi utvrđivanja procenta recirkulacije tečnosti, zavisno od norme i brzinekretanja ili nekih drugih aplikacionih parametara. Ispitivanja su pokazala da stepenrecirkulacije raste sa povećanjem norme i smanjenjem brzine kretanja. Cross i Berrie (1993) sugodine pratili stopu recirkulacije tečnosti za norme od 50, 100 i 200 l/ha u osam razvojnihstadijuma zasada jabuke, počev od aprila do jula meseca. Procenat recirkulacije za sve normeje opadao sa razvojem biljaka. Najveći je bio u aprilu (20-47%), a najmanji u julu (13-27%).Ušteda u pesticidu tokom čitave sezone prskanja je iznosila 30%. Navedeno potvrđujepretpostavku da je najveće uštede moguće otvariti upravo u početnim razvojnim stadijumimakada je prisutna najmanja biljna masa.Jedna od velikih prednosti primene tunelskih recirkulacionih orošivača jeste smanjenje driftau odnosu na klasične orošivače i do 85%. Tunelski orošivači smanjuju opasnost odkontaminacije vodotokova i zemljišta, usled drifta (Zande et al, 2000). Sa aspekta biološkeefikasnosti može se reći da se rezultati ispitavanja različitih autora (Huijsmans et al, Cross andBerrie, 1993; Holownicki, 1997) slažu u tezi da upotreba tunelskih orošivača obezbeđujejednako dobru biološku efikasnost, kao i upotreba klasičnih orošivača uz manju normu i drift.Osnovni problem primene ovih orošivača jeste činjenica da traže "špalirne" uzgojne oblikeuz komplikovanu i skupu konstrukciju, pa je tako njihova primena u našim uslovimaograničena na vinograde i nove voćne zasade, pri čijem će se zasnivanju voditi računa obudućoj primeni istih. Ako se želi pokušati sa njihovom primenom u starijim, već formiranimvoćnim zasadima, onda se pri njihovoj narudžbi mora voditi računa o koncepciji zasada.Upotreba savremenih rasprskivačaRasprskivači su završni (izlazni) elementi od kojih umnogome zavisi kvalitet i efikasnostzaštite (Đukić, 2008). U Engleskoj je 1997. godine sproveden eksperiment koji je imao za ciljda proveri kvalitet i efikasnost zaštite pri radu sa srednjim (727 - 769 l/ha), malim (277- 302l/ha) i veoma malim normama (88 - 97 l/ha). Do promene norme je došlo jednostavnompromenom tipa rasprskivača. Za ispitivanje su korišćeni vrtložni rasprskivači „albuz ATR“. Zasrednju normu su korišćeni rasprskivači zelene kolor kodacije, dok su za malu i veoma malunormu korišćeni rasprskivači narandžaste i braon kodacije. Zeleni rasprskivači su radili sapritiskom od 24,5 bar, narandžasti sa pritiskom od 11,9 bar, a braon sa pritiskom od 4,7 bar.Brzina kretanja je za sva tretiranja u toku jedne godine bila jednaka i kretala se od 5,76 do 5,9km/h (Durchowsky, 2000). Kod podešavanja norme promenom rasprskivača najbitnije je daspektar kapi u mlazu ostane nepromenjen. Jer ako se povećao udeo malih kapi usled promenepritiska zbog ostvarenja male norme doći će do povećanja drifta. U slučaju navedenogispitivanja srednji zapreminski prečnik kapi za sva tri tipa rasprskivača i sve tri norme bio jegotovo identičan i iznosio je 159, 156 i 157 µm. Isto važi i za udeo sitnih i krupnih kapi umlazu (D10 i D90). 10% kapi je imalo prečnik manji od 84 µm za srednju normu, odnosno 87 i94 µm za malu i veoma malu normu, a 90% kapi je imalo prečnik manji od 159 µm za srednju,odnosno 156 i 157 µm za malu i veoma malu normu. Bugarin (2008), navodi da je srednjizapreminski prečnik u bilo kojoj aplikaciji presudni pokazatelj kvaliteta, koji utiče napokrivenost površina.Američko društvo za poljoprivredu i poljoprivrednu tehniku (ASABE – American Society ofAgricultural and Biological Engineers) i Britanski savet za zaštitu bilja (BCPC - British CropProtection Council) napravili su klasifikaciju kapi po veličini: veoma male (450 µm). Sa aspekta kvaliteta rada, najbolju pokrivenost ostvaruju male20