ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

Drift je jedan od najvećih, ako ne i najveći problem, jer smanjuje količinu pesticida koja jeplanirana da stigne do biljke, a istovremeno zagađuje životnu sredinu (Đukić, 2001). Najvećidrift imaju klasični orošivači sa aksijalnim ventilatorom. Jedan od načina za poboljšanje radasa ovakvim orošivačima jeste primena ventilatora kojima može da se podešava kapacitetvazdušne struje promenom napadnog ugla lopatica ventilatora (Landers, 2001). Kapacitetvazdušne struje treba podešavati prema razvojnom stadijumu voćnjaka. Veoma jednostavano, aefikasno poboljšanje predstavlja upotreba podesivih deflektora za usmeravanje vazdušne struje.Dobro rešenje za smanjenje drifta jeste upotreba orošivača sa tornjem ili tzv. „T“ razvodnikom.Ovi orošivači imaju padajući mlaz odnosno orošavaju biljku sa vrha nadole (horizontalno).Horizontalno orošavanje obezbeđuje manji drift od vertikalnog.Jednostavno, a ne tako skupo rešenje predstavljaju poboljšani orošivači koji imaju aksijalniventilator, koji za razliku od klasičnog ventilatora, ne izbacuje dvofaznu struju pod uglom od90 0 , nego kao i tangencijalni ventilatori koso unazad. Slično ovom rešenju jesu orošivači satangencijalnim odnosno radijalnim ventilatorima, koji rade na istom principu kao gore navedeni, s tim što ostavaruju nešto manji kapacitet vazdušne stuje, uz veću početnu brzinu iste.Upotreba kvalitetnih savaremenih antidrift ili injektorskih rasprskivača u velikoj meri možeda poveća efikasnost aplikacije pesticida i smanji drift. Primena ovih rasprskivača ukombinaciji sa poboljšanim orošivačima dovodi do značajnog smanjenja drifta (Backer, 2004).Odlično rešenje za bujne zasade u punoj vegetaciji predstavljaju tunelski orošivači. Prvitunelski orošivači napravljene su još sedamdesetih godina prošlog veka kako bi omogućiliprimenu malih normi sa sitnim kapima (VMD = 100-200 µm) i vrlo sitnim kapima (oko 80µm), koje daju bolju pokrivenost od krupnih kapi (VMD = 200-500 µm), čija je jedinaprednost otpornost na drift.U voćnjacima se često može naići na prazna mesta između biljaka u redu. Ta prazna mestapovećavaju opasnost od drifta, koji je ionako veliki kod upotrebe klasičnih orošivača. Postojedva sistema za detekciju stabala (Walkate et al, 2000). Jedan sistem jeste upotrebaultrasoničnih ili optičkih senzora koji detektuju prisustvo stabla, a drugi sistem jeste upotrebasistema koji ne samo da detektuje prisustvo, nego i strukturu krošnje stabla. Upotreba drugogsistema u komercijalne svrhe je vrlo skupa, ali je zato upotreba prvog sistema pristupačna iefikasna. Ovakva aplikacija pesticida zove se selektivna aplikacija i ne samo da je ekološkiprihvatljiva, nego je odlična i sa ekonomskog aspekta, kao i sa aspekta biološke efikasnosti(Sedlar, 2007).MATERIJAL I METODU cilju uporednog ispitivanja klasičnog i poboljšanog orošivača korišćene su vodosenzitivnepločice i merač brzine vetra, proizvođača „Testo“, tip 416.Za puštanje u rad i podešavanje orošivača radi izvođenja selektivne aplikacije orošivač jeopremljen ultrazvučnim senzorima nemačke kompanije "Sick" i upravljačkom jedinicom firme„Ecosonar“ iz Španije.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAPrimena poboljšanih i orošivača sa T usmerivačemU našoj praksi najzastupljeniji su orošivači sa vencem rasprskivača i aksijalnimventilatorom. Slična je situacija i u ostalim zemljama. U Engleskoj se za zaštitu voćnjakatradicionalno koriste velike norme (preko 2000 l/ha) i klasični orošivači, dok je u većinievropskih zemalja obavljena značajna redukcija norme na veličinu 50 do 500 l/ha. Aksijalni17