ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

Pre nego je stajnjak ubrizgan u komoru za sagorevanje, katalitička „zrnca“ u peći zagrevanasu do 300° C. Zrnca unaokolo slobodno vrtlože, uz uvođenje vazduha za potpunijesagorevanje. Mešavina se potom ubrizgava u reaktor, pri temperaturi 750° C. Količinaubrizganog goriva zavisi od organskog sadržaja u stajnjaku. Voda za hlađenje izduvnih gasovado 300° C može potencijalno da rekuperira 30-50% toplote.Gas iz izduvne cevi sagorevača sadrži čestice pepela i gasove, uključujući NO x , SO 2 , CO iCO 2 . Ovaj izduvni gas prolazi kroz ciklon za separaciju finih čestica pepela. Vodomrastvorljivi gasovi odstranjeni su u ispiračima gasova. Usled njene kondenzaacije u izduvnimgasovima, volumen vode za pranje raste tokom procesa, sa tipičnim protokom oko 500 l/h za 5kg/h čvrste faze. Dva apsorbera-kondenzatora dodatni su elementi za prečišćavanje vazduha.Gasovi otpadne vode konačno prolaze čestični filter, pre otpuštanja u atmosferu. Opisanatehnologija je opšte upotrebljiva za odstranjivane opasnih otpada. Međutim, njena primena nastočarske otpade još uvek je na demonstrativnom nivou.PasterizacijaStajnjak sadrži opseg mikroorganizama koji potencijalno predstavljaju rizik bolesti za ljude iživotinje, naročito preko otpadne vode. Efikasnost toplotne destrukcije patogena zavisi odkombinacije vremenskog i temperaturnog domena. Toplotni tretmani obuhvataju:• zagrevanje stajnjaka sa spoljnim toplotnim inputom,• termofilnu aeraciju,• anaerobno-termofilnu digestiju sa spoljnim enrgetskim inputom i• dodavanje toplotno generišućih hemikalija, kao što je CaO.Zengerling (1993) obavio je opširne testove sa pasterizatorom u dve komore. Upotrebomgasnog gorionika proces angažuje 35 do 55 kWh/m 3 energetskog inputa, rezultujući totalnimtroškovima 40-50 eura/m 3 . Sistemi rekuperatora toplote mogu značajno da redukuju ovetroškove. Tokom tretmana u zatvorenim pasterizacionim posudama zapaženi su značajnigubici amonijaka.Aplikacija aerobno termofilnog procesa za prečišćavanje otpadne vode stočarskih farmizahteva modifikaciju konvencionalnih skladišnih tankova, ili posebno termički izolovaneposude. To je samozagrevajući proces, zasnovan na dekompoziciji organske frakcijemikrobiološki stimulisane kroz intenzivnu aeraciju malim mehurićima. Tretmanski procestrajao je minimalno deset dana (Oechsner, 1991). Uočeni su problemi aeracijom uspešnogizdvajanja amonijaka.Anaerobno termofilna digestija drugi je alternativni tretman pasterizacije u temperaturnomopsegu 52-57° C (Lindeboe et al, 1994).Hemijski i mikrobiološki aditiviHemijski tretman može biti efektivna opcija kada se postupa sa viškom nutrienata ustajnjaku. Dodavanje hemikalija može da ima ograničenu prednost, tj. tek što je problem rešen(npr. redukcija amonijačnih emisija ili obaranje koncentracije fosfora), generiše drugi, npr.negativan ekološki uticaj.Aditivi u tečnom stajnjaku utiču na izvesne osobine, npr. stimulacija ili kočenjemikrobiološki konverzionih procesa. Selektovane mikrobiološke kulture predložene su radiubrzanog digestivnog procesa. Po pravilu one zahtevaju inicijalan pH medij 6,0 sa dodavanjemlimunske kiseline i glukoze, kao hranidbene baze. U takvim uslovima ostvarljiva je redukcija6