ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

More documents

Recommendations

Info

uzlazne vazdušne struje i sl.), udaljenosti mašine od objekta tretiranja, primenjene metodetretiranja, zatvaranja određenih rasprskivača za tečnost, postavljanja zatvarača i usmerivača zavazdušnu struju na izlazima vazdušne struje i dr.Na gubitke radne tečnosti, a time i pesticida, usled drifta utiču i osobenosti zasada: razmakizmeđu redova i rastojanje u redu, oblik i visina krune, način uzgoja i dr. Gubitak radnetečnosti kod transportovanja do biljnih delova nastaje, osim driftom, i usled evaporacije kojazavisi: od veličine kapi (sitnije kapljice, zbog male brzine padanja, dugo lebde u vazduhu),temperature, relativne vlažnosti vazduha i volatilnosti sredstva za zaštitu bilja. Visokatemperatura i niska relativna vlažnost vazduha povećavaju gubitak tečnosti od evaporacije.Pri svakom tretiranju voćaka, značajan deo pesticida odlazi izvan objekta tretiranja. Kapljiceproizvedene pomoću orošivača dospevaju, ne samo na biljke između redova kroz koje mašinaprolazi, nego i na biljke drugog, trećeg pa čak i daljih redova.Pored dodatnog pokrivanja biljnih delova, deo pesticida pada na površinu zemljišta, štopredstavlja zemljišni drift. Manji deo se duže zadrži u vazduhu, u toku transportovanja deoispari (evaporacija), ostatak kapljica odlazi izvan mesta tretiranja, što predstavlja vazdušni drift.U nekim zemljama, u zavisnosti od otrovnosti preparata propisuje se minimalna udaljenosttretirane površine od površinskih voda koja se kreće od 20, 50 ili 100 m, navodi Schmidt(1990).Prema navodima spomenutog autora, drift ne može da se izbegne ni primenomnajsavremenijih uređaja za aplikaciju pesticida. To je neželjena prateća pojava koja pažljivom istručnom primenom, korišćenjem savremenih orošivača može da se svede na nužni minimum.U toku orošavanja voćnjaka i vinograda, zbog korišćenja malih kapljica (50 -100 μm), morapo pravilu da se računa na mnogo veći drift u odnosu na prskanje. Posebnu važnost i pažnju upogledu gubitaka od drifta ima primena srednjih i malih normi tretiranja, koje se izvode finimili vrlo finim kapljicama sa povećanom ili visokom koncentracijom pesticida.Literarni podaci o driftu su veoma različiti, zbog već navedenih mnogobrojnih činilaca kojiutiču na pojavu drifta. Wiedenhoff (1989) iznosi podatke da oko 40 % radne tečnosti(količinski) dospeva do biljnih delova, a oko 60 % driftom odlazi izvan objekta tretiranja i uzgubitak pesticida zagađuje okolinu. Prema podacima Božića (1994) od ukupne norme tretiranja1.150 l/ha na gubitak radnog sredstva na zemljištu otpada 687 l/ha ili 59,8 %. U prvommeđuredu je bio najveći gubitak, u susednom manji, da bi na rastojanju od 16 m konstatovangubitak od 0,6 %.Kaul et al (2002) pišu o raspodeli radne tečnosti pri orošavanju u voćarstvu, navodeći da upraktičnom radu, pri brojnim probama i kod orošivača s optimalno podešenim uređajem zatretiranje, na zemlju dospe 20 % sredstva.MATERIJAL I METODGubici nastali pri tretiranju utvrđeni su pomoću mernih pločica koje se prema određenomplanu (uz pomoć merne opreme sl. 4) postavljaju pre prolaska agregata za orošavanje.Za određivanje gubitaka radne tečnosti koja padne na zemljište (zemljišni drift) korišćeni sumetalni nosači postavljeni na rastojanju od 1 do 10 m u odnosu na centar agregata. Merenjakoličine radne tečnosti, koja se gubi u vidu vazdušnog drifta, obavljena su posebnim nosačemvisine 6 m, koji je postavljen sa strane agregata na rastojanju od 10 m od ose agregata. Kodmerenja po mirnom vremenu ili u slučaju duvanja vetra sa jedne strane dovoljan je jedan nosačsa mernim pločicama za merenje vazdušnog drifta. U slučaju rada i merenja gubitaka u viduvazdušnog drifta, sa duvanjem vetra promenljivog pravca bilo bi bolje da se koriste dva nosačasa svake strane reda.119
REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAVeličina kapljice znatno utiče na njenu trajektoriju: nakon izlaska iz rasprskivača (brzinomod 20-30 m/s, u slučaju hidrauličnih rasprskivača), kapljice rapidno usporavaju, zbog otporavazduha, dok ne postignu brzinu koja zavisi jedino od njihovog prečnika. Kretanje vazduhakroz koji kapljica pada, takođe, utiče na njenu trajektoriju. Na kapljice prečnika većeg od 200μm, spoljna strujanja praktično ne utiču (Wilkinson et al, 1999). Kapljice manjih prečnika, zarazliku od njih, strujanje vazduha prenosi i one mogu da pređu značajne razdaljine pre negopadnu (sl. 1). Tako nastaje drift, odgovoran za gubitak preparata, zagađenje okoline iugrožavanje zdravlja radnika.Sl. 1. Zavisnost drifta od veličine kapljica (visina pada kapljica 3 m, brzina vetra 5 km/h)Fig. 1. Drift vs. droplet size (Drops falling 3 m in 5 km/h wind)KLIMATSKI FAKTORICLIMATE CONDITIONS1. Oblačnost - Cloudiness2. Vetar - Wind3. Relativna vlažnost vazduha – Relativemoisture of air4. Pritisak vazduha - Air pressure5. Temperatura vazduha – Air temperature6. Оsunčavanje - SunbathSredstva za zaštitu bilja-Means for plant protectionZemljište-LandVrstabilja-Plant sortMAŠINE ZA ZAŠTITU BILJAMEANS FOR PLAN PROTECTION1. Brzina kretanja agregata – Work speed2. Pritisak rasprskivača – Nozzle pressure3. Vrsta mašina: prskalice, orošivači,zaprašivači – Type of machine: sprayer,air-asisted sprayer, dust distibutor4. Veličina spektra kapi – Drops spectrum5. Kapacitet ventilatora – Fan capacityDRIFT-DRIFTZemljište-LandAtmosfera AtmosphereBiljke-PlantsVoda-WaterLjudi i životinje-People and animalSl. 2. Faktori koji utiču na drift i životnu okolinu (prema Ludersu)Fig. 2. Factors that have influence on drift and environmentKod orošavanja voćnjaka, što su manje kapljice bolje je njihovo prianjanje za podlogu nakoju se primenjuju. Kod kapljica prečnika većeg od 400 μm, postoji rizik da pri naletu napodlogu krupne kapi samo skliznu sa nje.120
Page 2 and 3:
Naučni časopis za poljoprivrednu
Page 4 and 5:
JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA P
Page 6 and 7:
Savremena poljoprivredna tehnikaCon
Page 8 and 9:
Page 10 and 11:
1978. godinaOd 1978. godine uveden
Page 12 and 13:
Page 14 and 15:
eliminaciji gasnih komponenti, redu
Page 16 and 17:
Van Gastel i Thelosen (1995) istra
Page 18 and 19:
pH 8 netretiranog na pH 6 u tretira
Page 20 and 21:
Page 22 and 23:
70,0060,0050,0061,55y = 2,1555x 3 -
Page 24 and 25:
Da bi se ostvarile zadate norme ras
Page 26 and 27:
Rasipač i đubrivo pokazali su kar
Page 28 and 29:
Drift je jedan od najvećih, ako ne
Page 30 and 31:
Sl 3.Orošivač sa T usmerivačemFi
Page 32 and 33:
kapi, ali one su podložne driftu.
Page 34 and 35:
Poljoprivrednom fakultetu u Novom S
Page 36 and 37:
ornamental Plant Res. Skierniewce-P
Page 38 and 39:
The total number of microorganisms
Page 40 and 41:
Ispitivanje hemijskog sastava zemlj
Page 42 and 43:
Tab. 3. Osnovna hemijska svojstva z
Page 44 and 45:
Page 46 and 47:
tanjiračom i rotacionom sitnilicom
Page 48 and 49:
perioda ukupan broj biljaka na ravn
Page 50 and 51:
Prinos korena mrkve, t/haYield of c
Page 52 and 53:
[17] Salokhe M, Ramalingan N. 2003.
Page 54 and 55:
Increasing the air throughput in th
Page 56 and 57:
još burnije reakcije i naglog pove
Page 58 and 59:
Sl. 1. Zavisnost toplotne snage kot
Page 60 and 61:
Sl. 5. Zavisnost energetske efikasn
Page 62 and 63:
[15] Janić T, Brkić M, Igić S, D
Page 64 and 65:
Sl .1. Slama spremna za baliranje (
Page 66 and 67:
Ukoliko je manji prinos slame ekono
Page 68 and 69:
predstavlja 4,15 puta više. Na ova
Page 70 and 71:
Proizvodnja energije u svetu, tako
Page 72 and 73:
Sirovine za proizvodnju biodizela u
Page 74 and 75:
[2] Crnobarac J, Marinković R, Mul
Page 76 and 77:
evropski Parlament i Veće prepozna
Page 78 and 79:
Prskalica je opremljena sa po 36 T
Page 80 and 81: Sl. 6. Histogram poprečne distribu
Page 82 and 83: Ispitani orošivači su 2008. godi
Page 84 and 85: Savremena poljoprivredna tehnikaCon
Page 86 and 87: stvaranja većih gubitaka. Rotacion
Page 88 and 89: Tako je rotaciona kosačica sa 6 di
Page 92 and 93: Prskanje protiv korova može da se
Page 94 and 95: hkDSl. 5. Šematski prikaz traktora
Page 98 and 99: P k - snaga potrebna za kretanje iP
Page 100 and 101: sv p A 1ΔϕωϕOO 1A NRB 1ΔϕA ph
Page 102 and 103: vpRvoωOαFxψFRFzψ1FoSl. 2. Sile
Page 104 and 105: Tab. 2. Electrical arguments of ele
Page 108 and 109: Sl. 1. Biološka studija zemljišne
Page 110 and 111: je i manji procenat ispiranja nitra
Page 112 and 113: Sl. 8. Dubina i intenzitet sabijanj
Page 116 and 117: Ova ispitivanja obavljana su sa cil
Page 118 and 119: Neposredno pre skidanja metlica oba
Page 120 and 121: Tab. 4. Prinos semenskog kukuruza u
Page 124 and 125: REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAVu
Page 126 and 127: U opisu algoritma biće korišćene
Page 128 and 129: [10] Nikolić R, Furman T, Počuča
Page 132 and 133: Veličina kapljca, takođe, utiče
Page 134 and 135: Zemljišni drift Ground driftVazdu
Page 136 and 137: zbog nabavke dodatne opreme za ugra
Page 141 and 142: Sl. 2. Karta atara Opštine Sremska
Page 143 and 144: potrošnji energije isplativa kako
Page 147 and 148: Tab. 1. Potrošnja insekticida i ko
Page 149 and 150: Drugo rešenje za jesenju zaštitu
Page 151 and 152: održavanja stalne širine trake no
Page 153 and 154: LITERATURA[1] Crnobarac J, Marinkov
Page 155 and 156: studenata. On je to i zaslužio svo
Page 157 and 158: UDK: 631.372Savin L, Nikolić R, Si
Page 159 and 160: UDK: 631.352:633.31Potkonjak V, Zor
Page 161 and 162: UDK: 631.348:658.155.3:63.543Bugari
Page 163 and 164: UDC: 631.372Savin L, Nikolić R, Si
Page 165 and 166: UDC: 631.352:633.31Potkonjak V, Zor
Page 167: UDC: 631.348:658.155.3:63.543Bugari
show all

ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?