ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

uzlazne vazdušne struje i sl.), udaljenosti mašine od objekta tretiranja, primenjene metodetretiranja, zatvaranja određenih rasprskivača za tečnost, postavljanja zatvarača i usmerivača zavazdušnu struju na izlazima vazdušne struje i dr.Na gubitke radne tečnosti, a time i pesticida, usled drifta utiču i osobenosti zasada: razmakizmeđu redova i rastojanje u redu, oblik i visina krune, način uzgoja i dr. Gubitak radnetečnosti kod transportovanja do biljnih delova nastaje, osim driftom, i usled evaporacije kojazavisi: od veličine kapi (sitnije kapljice, zbog male brzine padanja, dugo lebde u vazduhu),temperature, relativne vlažnosti vazduha i volatilnosti sredstva za zaštitu bilja. Visokatemperatura i niska relativna vlažnost vazduha povećavaju gubitak tečnosti od evaporacije.Pri svakom tretiranju voćaka, značajan deo pesticida odlazi izvan objekta tretiranja. Kapljiceproizvedene pomoću orošivača dospevaju, ne samo na biljke između redova kroz koje mašinaprolazi, nego i na biljke drugog, trećeg pa čak i daljih redova.Pored dodatnog pokrivanja biljnih delova, deo pesticida pada na površinu zemljišta, štopredstavlja zemljišni drift. Manji deo se duže zadrži u vazduhu, u toku transportovanja deoispari (evaporacija), ostatak kapljica odlazi izvan mesta tretiranja, što predstavlja vazdušni drift.U nekim zemljama, u zavisnosti od otrovnosti preparata propisuje se minimalna udaljenosttretirane površine od površinskih voda koja se kreće od 20, 50 ili 100 m, navodi Schmidt(1990).Prema navodima spomenutog autora, drift ne može da se izbegne ni primenomnajsavremenijih uređaja za aplikaciju pesticida. To je neželjena prateća pojava koja pažljivom istručnom primenom, korišćenjem savremenih orošivača može da se svede na nužni minimum.U toku orošavanja voćnjaka i vinograda, zbog korišćenja malih kapljica (50 -100 μm), morapo pravilu da se računa na mnogo veći drift u odnosu na prskanje. Posebnu važnost i pažnju upogledu gubitaka od drifta ima primena srednjih i malih normi tretiranja, koje se izvode finimili vrlo finim kapljicama sa povećanom ili visokom koncentracijom pesticida.Literarni podaci o driftu su veoma različiti, zbog već navedenih mnogobrojnih činilaca kojiutiču na pojavu drifta. Wiedenhoff (1989) iznosi podatke da oko 40 % radne tečnosti(količinski) dospeva do biljnih delova, a oko 60 % driftom odlazi izvan objekta tretiranja i uzgubitak pesticida zagađuje okolinu. Prema podacima Božića (1994) od ukupne norme tretiranja1.150 l/ha na gubitak radnog sredstva na zemljištu otpada 687 l/ha ili 59,8 %. U prvommeđuredu je bio najveći gubitak, u susednom manji, da bi na rastojanju od 16 m konstatovangubitak od 0,6 %.Kaul et al (2002) pišu o raspodeli radne tečnosti pri orošavanju u voćarstvu, navodeći da upraktičnom radu, pri brojnim probama i kod orošivača s optimalno podešenim uređajem zatretiranje, na zemlju dospe 20 % sredstva.MATERIJAL I METODGubici nastali pri tretiranju utvrđeni su pomoću mernih pločica koje se prema određenomplanu (uz pomoć merne opreme sl. 4) postavljaju pre prolaska agregata za orošavanje.Za određivanje gubitaka radne tečnosti koja padne na zemljište (zemljišni drift) korišćeni sumetalni nosači postavljeni na rastojanju od 1 do 10 m u odnosu na centar agregata. Merenjakoličine radne tečnosti, koja se gubi u vidu vazdušnog drifta, obavljena su posebnim nosačemvisine 6 m, koji je postavljen sa strane agregata na rastojanju od 10 m od ose agregata. Kodmerenja po mirnom vremenu ili u slučaju duvanja vetra sa jedne strane dovoljan je jedan nosačsa mernim pločicama za merenje vazdušnog drifta. U slučaju rada i merenja gubitaka u viduvazdušnog drifta, sa duvanjem vetra promenljivog pravca bilo bi bolje da se koriste dva nosačasa svake strane reda.119