ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

suncokret i šećerna repa (Meši et al, 2003 ). Početni rezultati i u proizvodnji okopavina ukazujuna mogućnost primene redukovane obrade i direktne setve.Cilj ovog rada jeste da ukaže na osnovne ekološke, ekonomske i energetske efekte u primeniredukovane obrade u proizvodnji šećerne repe u svetu i kod nas.MATERIJAL I METODPoznato je da u osnovi postoje tri tehnologije obrade i setve šećerne repe, odnosno,konvencionalna, redukovana i tehnologija direktne setve. Poslednje dve se nazivaju ikonzervacijskim tehnologijama. Konvencionalna tehnologija služi kao etalon za poređenjaostalih - konzervacijskih tehnologija. Osnovne karakteristike konvencionalne tehnologije jesteoranje klasičnim plugom u sastavu radnih operacija obrade zemljišta. Prepoznatljivostredukovane obrade se ogleda u zameni oranja razrivanjem, bez okretanja površinskog sloja.Direktnu setvu karakteriše primena posebne sejalice koja je namenjena setvi u neobrađenozemljište. Mnogi istraživači se slažu sa dokazima da se klasičnom obradom zemljišta (plugom)pogoršavaju vitalne osobine zemljišta odnosno: struktura, zbijenost, erozija i sadržaj humusa.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAMogućnostima rendgenskog trodimenzionalnog snimanja i elektronskog prikaza snimakastrukture zemljišnog sloja posredstvom računara, koju je razvio Joscho (Brunotte et al, 1991)utvrđeno je da su zemljišne pore kod klasične obrade plugom međusobno izolovane(nepovezane). Takva struktura poroznosti onemogućava kvalitetnu cirkulaciju vode i gasovau zemljištu, a lako dolazi i do sabijanja pora prolazom (gaženjem) radnih agregata.Konzervirajućom obradom smanjen je intenzitet obrade po dubini, a struktura zemljišnihagregata je takva da poboljšava noseće osobine zemljišta, što pogoduje primeni «teške»mehanizacije. Poroznost obradivog sloja je vertikalno orijentisana a međusobna povezanostpora je takva da je poboljšan i vodno – vazdušni režim a samim tim i biološka aktivnostzemljišta. Tehnikom direktne setve, za razliku od konvencionalne obrade plugom, podstiče sebiološka aktivnost zemljišta. Šematski prikaz studije o biološkoj aktivnosti zemljišta po H.P.Ruschu, (sl.1) daje Sandler (2007). Danas širom sveta postoje udruženja poljoprivrednika,i drugih, koja favorizuju princip biološke aktinosti, što se vidi na slici 1. Ta udruženja u osnovifavorizuju gajenje biljaka bez obrade zemljišta ( no-till ) ili samo sa delimičnom, odnosnokonzervacijskom obradom. Prema podacima GKB-a Nemačkog društva za konzervacijskuobradu zemljišta (http://www.gkb-ev.de/) danas se u svetu, na više od 100 miliona hektara,gaje uskoredne i širokoredne ratarske kulture, bez obrade zemljišta.Ako se porede varijante obrade klasične, konzervacijske i direktne setve sa gledištaraspodele biljnih ostataka po slojevima profila zemljišta (sl.2) zapaža se da je direktna setvanajpribližnija – najodrživija za prirodnu aktivnos, prikazanu na slici 1. Povećana biološkaaktivnost, kod primene sistema gajenja bez obrade, rezultira, prema istraživanjima velikogbroja autora (Anonim, 2002),povećanim sadržajem humusa ( sl. 3 ). Povećan sadržaj biljnihostataka, naročito u površinskom sloju zemljišta (0 – 5 cm) ima značajan uticaj na vodno –vazdušni režim zemljišta, što može da se vidi iz podataka u tabeli 1.96