ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

Naučni časopis za poljoprivrednu tehnikuSav. polj. tehn., Cont. Agr. Eng. Vol. 35 (2009), No. 1- 2 , p. 1- 156, Novi Sad, Feb. 2009SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKACONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERINGRadovi iz ove sveske su saopšteni na XXXVsimpozijumuPOLJOPRIVREDNA TEHNIKAUDK 631 (05)Vol. 352009YU ISSN 0350-2953No. 12 -

Časopis SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKAJournal CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERINGPokrenut 1975. Godine First issue in the 1975.Izdavač - PublisherJUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKUTrg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Tel. 021/485 3447, Fax: 021/475 0468E-mail: mbrkic@polj.ns.ac.yuSuizdavači - CopublisherVOJVOĐANSKO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, Novi SadDEPARTMAN ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA, Novi SadINSTITUT ZA MEHANIZACIJU FAKULTETA TEHNIČKIH NAUKA, Novi SadGlavni i odgovorni urednikEditor in cheifDr Miladin BrkićUrednik – EditorDr Anđelko BajkinDr Jan TuranTehnički urednici - Technical EditorsMr Ondrej PonjičanMr Aleksandar SedlarLektorRadmila Brkić – profesor književnostiUDKSlađana Beker, prof. knjiž.Biblioteka Poljoprivrednog fakultetaCIP - Категоризација у публикацијиБиблиотека Матице црпске, Нови Сад631(05)SAVREMENA poljoprivredna tehnika = ContemporaryAgricultural Engineering : jugoslovenski naučni časopis zapoljoprivrednu tehniku / glavni i odgovorni urednik MiladinBrkić. - God. 1, br. 1 (1975)- . - Novi Sad : Jugoslovenskonaučno društvo za poljoprivrednu tehniku, 1975-. – 23 cmTromesečno.ISSN 0350-2953COBISS.SR-ID 5117698Izdavački savet - Publisher boardDr Ladislav Nozdrovický (Slovačka), dr Rajko Bernik, (Slovenija), dr Simion Popesku (Rumunija), dr PeterSchulze Lammers (Nemačka), dr Janoš Beke (Mađarska), dr Nicolaj Mihailov (Bugarska), Kamil Okyay Sindir(Turska), dr Milan Đević (SRB), dr Petar Sekulić (SRB), dr Milan Martinov (SRB), dr Joachim Müller (Holandija),dr Nedeljko Malinović (SRB), dr Stanislav Kovčin (SRB), dr Furman Timofej (SRB), dr Rajko Bugarin (SRB)Uređivački odbor - Editorial boardDr Miladin Brkić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nikola Đukić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr MilošTešić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad; dr Milan Martinov, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad; dr AnđelkoBajkin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Lazar Savin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr NedeljkoMalinović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, mr Ondrej Ponjičan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr MihalMeši, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; mr Aleksandar Sedlar, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, mr MilanKekić, Bečej; dr Jan Turan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Todor Janić, Poljoprivredni fakultet, Novi SadČasopis izlazi svaka tri meseca.Godišnja pretplata za preduzeća je2400 din, za inostranstvo 4800 din, zaindividualne pretplatnike 1600 din, začlanove društva 800 dinPretplatu slati na:Žiro račun 340-1999-44 (za časopis)Journal is published four times a year.Subscription price for the organizations is 30 €,for foreign organizations 60 €for individual subscribers 20 € and only forSociety members 10 €for subscription pleasecontact the EditorŠtampa - Printed byŠtamparija: Grafoprodukt, Desanke Maksimović 52- Novi SadTiraž: 350 primeraka

JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKUNovi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8XXXIV SIMPOZIJUM "POLJOPRIVREDNA TEHNIKA"Programski (redakcioni) odbor:Prof. dr Nikola Đukić, predsednik.Članovi: prof. dr Miladin Brkić, glavni i odgovorni urednik, prof. akademik dr Miloš Tešić,prof. dr Anđelko Bajkin, prof. dr Nedeljko Malinović, prof. dr Vlado Potkonjak, prof. drMilan Martinov, dr Lazar Savin, prof. dr Petar Sekulić, prof. dr Timofej Furman, prof. drTodor Janić, doc. dr Jan Turan (tehnički sekretar).Organizacioni odborPredsednik: prof. dr Nedeljko Malinovićpodpredsednici: prof. dr Timofej Furman, prof. dr Miladin Brkić, doc. dr Jan Turan, doc. DrLazar Savin, članovi: dr Mihal Meši, doc, dr Branko Veselinov, doc, dr Todor Janić, mrOndrej Ponjičan, mr Milan Kekić, Petar Radić dipl. inž, Živan Jovanović spec,Aleksandar Kekić spec, Marko Stojanović dipl. inž, mr Đorđe Mišković, dipl. ecc, MilenkoSinđić, dipl. inž, Nebojša Vučković, dipl. inž, Zoltan Kurunci, dipl. inž, Vojislav Jović, dipl.inž, Milan Đurica, dipl. inž, Saša Simendić dipl. inž, sekretar: Vučko Popović inž.ORGANIZATORI I SUORGANIZATORIXXXIV SIMPOZIJUMA "POLJOPRIVREDNA TEHNIKA"Organizatori:JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU,Novi Sad,VOJVOĐANSKO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, Novi Sad,Suorganizatori:Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd,Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Beograd Pokrajinskisekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vovoprivredu, Novi Sad, Pokrajinskisekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Novi Sad,Departman za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,Zadružni savez Vojvodine, Vojvodina Agrar.Fruška gora, Hotel "Norcev", 03.03. - 05.03.2009.

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009SADRŽAJ1. Zoranović M, Bajkin A, Vujić Ž.Konvencionalni i razvojni tretmani otpadne vode u stočarstvuPregledni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 1-9. 12. Turan J, Findura P.Preklapanje prohoda pri raspodeli mineralnog đubrivaOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 9-15. 93. Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.Ekološki prihvatljive mašine za aplikaciju pesticida u voćnjacima ivinogradimaPregledni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 16-25. 164. Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, JarakMirjana, Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J.Uticaj sabijenosti zemljišta na promene u zemljištu i prinos suncokretaOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009)35: 1-2, 26-32. 265. Ponjičan O, Bajkin A, Somer D.Uticaj predsetvene pripreme zemljišta na agrofizičke osobine i prinoskorena mrkveOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 33-41. 336. Dedović N, Igić S, Janić T.Energetska efikasnost kotla za sagorevanje biomase pri recirkulacijiprodukata sagorevanja i prikaz matematičkog modelaOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 42-51. 427. Turan J.Prinos slame sa različitim visinama reza kose lokaliteta Sremska MitrovicaOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 52-57. 528. Tomić M, Furman T, Nikolić R, Savin L, Simikić M.Proizvodnja i korišćenje biodizela na bazi uljane repiceStručni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 58-63. 589. Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.Inspekcija prskalica i orošivača u cilju implementacije Globalgap standardaOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 64-72. 64

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 200910. Potkonjak V, Zoranović, M, Anđelković S.Eksploatacione karakteristike različitih tipova kosačica pri košenju lucerkeOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 73-78. 7311. Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.Tehnika aplikacije pesticida u zaštiti uljane repicePregledni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 79-84. 7912. Somer D, Ponjičan O, Bajkin A.Analiza distribucije snage elektromotora na elektrokopačiciOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 85-94. 8513. Meši M, Malinović N, Anđelković S, Kostić M.Proizvodnja šećerne repe u konzervacijskoj obradi zemljištaPregledni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 95-102. 9514. Malinović N, Meši M, Kostić M, Rajšli E.Uporedni rezultati mehanizovanog i ručnog skidanja metlica semenskogkukuruzaOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 103-110. 10315. Dedović N, Matić Kekić Snežana, Simikić M, Nikolić R, Savin L.Formiranje matematičkog modela za proračun stepena korisnosti traktoratočkašaOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 111-117. 11116. Bugarin R, Sedlar A, Đukić N.Gubici usled drifta pri orošavanju višegodišnjih zasada i mere za smanjenjeOriginalni naučni rad, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 118-126. 11817. Janić T, Brkić M, Igić S, Dedović N.Gazdovanje energijom u poljoprivrednim preduzećima i gazdinstvimaPregledni rad (2009) 35: 1-2, 127-133. 12718. Đukić N, Sedlar A, Bugarin R, Sinđić M.Redukovana primena insekticida kod zaštite uljane repicePregledni rad (2009) 35: 1-2, 134-142. 134In memoriam

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009CONTENTS1. Zoranović M, Bajkin A, Vujić Ž.Conventional and developing treatments of animal husbandry effluentsReview paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 1-8. 12. Turan J, Findura P.Mineral fertilizer distribution overlapOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2 , 9-15. 93. Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.Environmentally acceptable machines for pesticides application in orchardsand vineyardsReviw paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 16-25. 164. Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, JarakMirjana, Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J.The influence of soil compaction on changes in soil and sunflower yealdOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 26-32. 265. Ponjičan O, Bajkin A, Somer D.The influence of presowing preparation on agro-physical properties ofcarrot rootsOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 33-41. 336. Dedović N, Igić S, Janić T.Energetic efficiency of boiler for combustion biomas by recirculation ofcombustion products and mathematical modelsOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2 , 42-51. 427. Turan J.Straw amount with different cutting heights in the area of SremskaMitrovicaOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 52-57. 528. Tomić M, Furman T, Nikolić R, Savin L, Simikić M.Production and usege of biodiesel on the oilseed rape basisProfessional paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 58-63. 589. Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.Inspection of sprayers and air-assisted sprayers in aim of Globalgapstandard introductionOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 64-72.64

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 200910. Potkonjak V, Zoranović, M, Anđelković S.Exploitation characteristics of different mower tzpes in alfaalfa mowingOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 73-78. 7311. Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.Pesticide application tehnique in oilseed rape plant protectionReviw paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 79-84. 7912. Somer D, Ponjičan O, Bajkin A.The analysis of power distribution of electric motor on electric hoeOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 85-94. 8513. Meši M, Malinović N, Anđelković S, Kostić M.Sugar beet production by conservation tillage of soilReview paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 95-102. 9514. Malinović N, Meši M, Kostić M, Rajšli E.Comparative results of mechanized and manual seed corn detaseelingOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 103-110. 10315. Dedović N, Matić Kekić Snežana, Simikić M, Nikolić R, Savin L.Tractive efficiency coefficient calculations of a wheeled tractorOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 111-117. 11116. Bugarin R, Sedlar A, Đukić N.Drift losses during spraying and measures for reductionOriginal scientific paper, 0350-2953 (2009) 35: 1-2, 118-126. 11817. Janić T, Brkić M, Igić S, Dedović N.Energy managment in agricultural enterprices and farmsReview paper (2009) 35: 1-2, 127-133. 12718. Đukić N, Sedlar A, Bugarin R, Sinđić M.Reduce insecticide application in oil seed rape protectionReview paper (2009) 35: 1-2, 134-142. 134In memoriam

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009TRIDESETPETOGODIŠNJICA ČASOPISA"SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA"Prvi izdavač časopisa “Savremena poljoprivredna tehnika” (SPT) bilo je Vojvođanskodruštvo za poljoprivrednu tehniku (VDPT). Društvo je osnovano 14. februara 1975. godine.Ove godine slavi tridesetčetiri, a iduće 2010. tridesetpet godina svog postojanja i plodotvornograda.1974. godinaOsnivanju VDPT prethodilo je I savetovanje stručnjaka poljoprivredne tehnike Vojvodine,koje je 14. i 15. februara 1974. godine organizovao Institut za poljoprivrednu tehniku, priPoljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.Prvi je došao na ideju da se osnuje časopis iz oblasti poljoprivredne tehnike pod nazivom:“Savremena poljoprivredna tehnika”, prof. dr Radovan Popov. Nekoliko godina nije bilo nijednog časopisa iz ove oblasti. Pre toga postojao je časopis “Poljoprivredna tehnika” koji jeizdavao Institut za mehanizaciju poljoprivrede “Kirilo Savić” u Zemunu. Zbog nedostatkamaterijalnih sredstava prekinuto je izdavanje ovog časopisa.1975. godinaČasopis “Savremena poljoprivredna tehnika” osnovan je 1975. godine. Prvi broj iz štampeizašao je 23. januara 1976. godine. Glavni i odgovorni urednik bio je prof. dr Radovan Popov,urednik prof. dr. Veselin Lazić, a sekretar asistent Branislav Karadžić, dipl.inž., a kasnijetehnički urednik. Časopis je od 1975. do 1990. godine (16 godina) izlazio na velikom formatu(A4), zelenih korica. Na koricama se nalazi prepoznatljivi znak VDPT vetrenjača. Šesnaestgodina je prof. dr Radovan Popov bio glavni i odgovorni urednik. On je ulagao veliki napor dačasopis bude kvalitetan naučno-stručni časopis. Od prvog broja časopis je imao lektora, kasnijekorektora i prevodioca na engleski. Nakon 11 godina izlaženje časopisa (1985) umesto kolegeBranislava Karadžića, određen je kolega mr Milan Martinov za tehničkog urednika. Časopis jepovremeno imao i tematskog urednika, zavisno od srodnosti naučno-stručnog sadržaja (prof. drMiloš Tešić, prof. dr Ratko Nikolić i prof. dr Vlado Potkonjak).Dok je prof. dr Radovan Popov bio glavni i odgovorni urednik časopisa, sadržaj časopisa bioje podeljen na sledeća poglavlja:- opšti naučno-tehnički progres,- mehanizacija, elektrifikacija i automatizacija u biljnoj i stočarskoj proizvodnji,- remont i održavanje poljoprivredne tehnike,- meliorativni sistemi,- organizacija i ekonomika poljoprivredne tehnike,- prilozi, prikazi, nova tehnika, informacije, bibliografija, propagandni i reklamni deo.

1978. godinaOd 1978. godine uveden je UDK broj za radove. Tada je sadržaj časopisa podeljen nasledeće vrste radova: originalni naučni radovi, pregledni radovi, stručni radovi, informacije, itd.Od 1985. godine u sadržaju nije bilo podela, ali svaki rad je imao oznaku da li je originalninaučni rad, pregledni rad, stručni rad ili prethodno saopštenje.Na kraju časopisa za sve radove štampan je naslov rada, autori i rezime rada na srpskom iengleskom jeziku, kako bi korisnik časopisa mogao da oformi ličnu kartoteku radova.1991. godina26. juna 1991. godine izabran je novi glavni i odgovorni urednik prof. dr Veselin Lazić,urednik prof. dr Miloš Tešić, inourednik prof. dr Mirko Križnar i tehnički urednik doc. drLjiljana Babić. Krajem godine ponovo je određen i doc. dr Milan Martinov za tehničkogurednika, zbog povećanog obima poslova. Od 1991. godine časopis je štampan na B5 formatu.1995. godinaNakon 21 godinu izlaženja časopisa izdavanje časopisa (1995) preuzima Jugoslovenskodruštvo za poljoprivrednu tehniku (JDPT), zajedno sa Vojvođanskim društvom zapoljoprivrednu tehniku (VDPT). Tada je imenovan novi tehnički urednik asistent mr JanTuran.1995. godine osnovan je poseban časopis pod nazivom Agricultural Engineering, koji jeizlazio na engleskom jeziku. Glavni i odgovorni urednik je bio prof. dr Veselin Lazić, urednikprof. dr Miloš Tesić, inourednik prof. dr Mirko Križnar i tehnički urednik Jan Turan, dipl. inž.1996. godinaSledeće 1996. godine oformljeno je Jugoslovensko naučno društvo za poljoprivrednutehniku (JNDPT), koje zajedno sa Vojvođanskim društvom za poljoprivrednu tehniku (VDPT)izdaje časopis. Krajem 1996. godine briše se znak vetrenjače sa korica. Tada prestaje da radiinourednik prof. dr Mirko Križnar. Prof. dr. Veselin Lazić bio je 14 godina glavni i odgovorniurednik časopisa, a pre toga 16 godina urednik. On je dao ogromni doprinos za podizanje nivoai kvaliteta časopisa, naročito u teškim vremenima (ekonomskog embarga). Za vreme njegovogmandata časopis je štampan na malom formatu (B5), sa zelenim koricama.2004. godina30. juna 2004. godine za glavnog i odgovornog urednika izabran je prof. dr Anđelko Bajkin,urednik prof. dr Miladin Brkić i za tehničke urednike docent dr Todor Janić i asistent mrOndrej Ponjičan. Sledeće godine (2005) prof. dr Miladin Brkić i prof. dr Anđelko Bajkinzamenili su dužnosti, tj. za glavnog i odgovornog urednika imenovan je prof. dr Miladin Brkić,a za urednika prof. dr Anđelko Bajkin. Umesto doc. dr Todora Janića određen je asistent mrAleksandar Sedlar za tehničkog urednika, zajedno s asistentom mr Ondrejom Ponjičanom.Za glavnog i odgovornog urednika posebnog časopisa Agricultural Engineering izabran je2004. god. prof. dr Milan Martinov, za urednika prof. dr. Nikola Đukić i za tehničkog urednikaAleksandar Sedlar, dipl.inž. Časopis je tada imao i podnaslov Reports for Southeastern Europe.Dakle, bio je namenjen publikovanju radova iz oblasti poljoprivrednog inženjerstva iz regionajugoistočne Evrope.

2006. godina2006. godine izašao je deseti volumen časopisa Agricultural Engineering. Na žalost, odzivautora bio je mali, te je od te godine prijavljeno samo nekoliko radova. Sadržajno, ali ifinansijski, postalo je neodrživo da se časopis i dalje izdaje. Razmatrano je nekolikomogućnosti, a jedna od njih pokazala se najsvrsishodnijom. Ovaj časopis priključuje sečasopisu Savremena poljopirvredna tehnika, koja će u budućnosti prihvatati i radove naengleskom jeziku. Tako mogućnosti za objavljivanje kvalitetnih radova na engleskom jezikunisu ograničene, a časopis Savremena poljoprivredna tehnika ima uslova da dostigne viši nivo,posebno na međunarodnom planu.2009. godina2009. godina je jubilarna 35. godišnjica izlaženja časopisa. Prve godine izašao je jedan brojčasopisa, a narednih godina izlazila su 4, a ponekad 5 (1997) ili 6 brojeva (1996). Za 35 godinaodštampano je ukupno 136 brojeva časopisa. Obično prva dva broja u godini štampana su ujednoj svesci ili tzv. dvobroju. Druga dva broja izlazili su u jednoj svesci ili u drugoj svesci,dvobroju. To znači da je ukupno odštampano 96 sveski časopisa. Prosečan broj autora po raduje 2,29. Analiza ovog pokazatelja po decenijama izlaženja časopisa je veoma interesantna:1975-1984: 1,27 autora po radu (malo),1985-1994: 2,36 autora po radu (srednje),1995-2004: 3,91 autora po radu (mnogo),2004-2009: 3,02 autora po radu (optimalno).Broj radova sa stranim autorima u poslednjem periodu bio je 1,29/godini, što je vrlomalo.Poslednjih godina naučni i stručni nivo časopisa je održan. Časopis se nalazi na SCI listiMinistarstva za nauku Republike Srbije među prvih 20 časopisa, a na prvom mestu je na spiskučasopisa koji se izdaju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Njegov impakt faktor je1,5.U sledećem periodu cilj nam je da značajno poboljšamo kvalitet časopisa, tj. da se povećatzv. impact faktor, broj citiranosti naših autora, itd. Da bi se to postiglo potrebno je da sepoveća broj upotrebe savremene inostrane i domaće literature, da se radovi napišu korektno, navišem naučnom nivou, da jezički korektno budu napisani i da rezimei korektno budu prevedenina engleski jezik. Takođe, potrebno je uključiti što više radova iz inostranstva i to naengleskom jeziku. Preporučujemo domaćim autorima da svoje radove objavljuju i naengleskom jeziku.U Novom Sadu, januar 2009. god.Glavni i odgovorni uredniciDr Miladin Brkić, red. prof.Dr Milan Martinov, red. prof.

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35:1-2, 1-8UDK: 636.4:631.223:628.8Pregledni radReview paperKONVENCIONALNI I RAZVOJNI TRETMANI OTPADNE VODE USTOČARSTVUCONVENTIONAL AND DEVELOPING TREATMENTS OF ANIMALHUSBANDRY EFFLUENTSZoranović M, Bajkin A, Vujić Ž.*REZIMEZagađenje vode često je izazvano raskvašavanjem stajnjaka, ispiranjem minerala u dubjlezemljišne slojeve ili direktnim izbacivanjem u vodene tokove. Neiskorišćeni od useva, nutrientistajnjaka mogu da otiču u površinsku ili zemljišnu vodu. Azot i fosfor su nutrienti od baznepoljoprivredne važnosti sa najvećim potencijalom zagađenja pomenutih izvora vode. Redukcijaazotnih i fosfornih jedinjenja podrazumeva primenu širokog ranga konvencionalnih i razvojnihfilter sistema.Ključne reči: tečni stajnjak, nitrat, nitrit, otpadna voda, zemljište, filterSUMMARYWater pollution is usualy caused by manure leaching, minerals rinse in deep soil layers or bydirect manure ejection in water body. Unused from growed plants, manure nutrients could runoff in the surface or soil water. Nitrogen and phosphorous are basic nutrients of agriculturalimportance, with the largest pollution potential of mentioned water sources. Reduction ofnitrogen and phosphorus compounds includes application of wide range of conventional anddeveloping filter systems.Key words: slurry, nitrate, nitrite, effluent, soil, filterUVODZagađenje vode iz stajnjaka uglavnom je posledica njegovog raskvašavanja s oticanjemminerala po zemljišnoj površini, ispiranjem u njene dublje slojeve i „slučajno ili s namerom“,direktnog pražnjenja u stajaće ili tekuće izvore. Neiskorišćeni od useva, nutrienti stajnjakainkorporiraju se u površinsku ili zemljišnu vodu. Među njima, usled maksimalnog potencijalapo intenzitet zagađenja vode, azot i fosfor su od glavne poljoprivredne važnosti. Oba nutrientamogu biti usvojena porastom useva, ući u površinsku vodu ili fenomenom objedinjenjaorganske materije imobilizirani u zemljište. Azot iz stajnjaka može biti raskvašen u zemljišnojvodi ili emitovan kao gas u atmosferu.Raskvašavanje nitrata predstavlja prenos azota u formi NO 3 - po zemljišnim slojevima nadubini >1 m. Ovo je posledica zanemarljive adsorpcije nitratnog-N anjona od finih čestica satendencijom koncentrisanja ka površinskom sloju zemljišta.* Dr Miodrag Zoranović, docent, dr Anđelko Bajkin, redovni profesor, mr Željko VujićPoljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, zormi@polj.ns.ac.yu1

Svež tečni stajnjak tipično sadrži 50% organskog i 50% amonijačnog azota (NH 3 -N). Nakonaplikacije organski-N nije u potpunosti dostupan biljkama tokom prve godine. Generalno,procenjuje se aproksimativnih 50% konverzije u formu NH 3 -N. Bazni deo druge polovinepostaje dostupnim u narednim godinama, prema tipično dezintegracionim serijama u funkcijizemljišno-klimatskih uslova.Konverzija amonijaka u nitrate temperaturno je zavisna. Tip zemljišta ima velik uticaj nakoličinu nitrata penetriranog u njemu sadržanoj vodi. Nitrat može biti uspešno ispran u njojkroz izdašnu peskovitu i šljunkovitu strukturu. Usled kompozicije mikropora, u ilovastomzemljištu izražen je fenomen kapilarne vlage, sa tendencijom stvaranja anaerobnih uslova.Posledica toga je iritacija denitrifikacije sa transformacijom nitrata uglavnom u N 2 -gas i nižistepen N 2 O preko zemljišnih mikroorganizama. Azotni oksid i gas odlaze u atmosferu iredukuju količinu nitrata dospelih do zemljišne vode.Ekstremno je disperzan raspored padavina u zemljama Evropske unije. Višak količinapadavina u severozapadnoj Evropi je do 300 mm (padavine minus evaporacija tokom perioda„septembar - mart“). Sva ova kišnica, kao komponenta mešavine sa uneseno neiskorišćenimazotom u višku od 34 kg/ha, biće izjednačena sa potencijalnom dozom od 50 mg NO 3 /lispirajuće vode. Za Južnu Evropu, bez viška padavina, organsko zagađenje stajaće vode soduzimanjem kiseonika redovno je propraćeno neprijatnim mirisima okruženja.Pitka voda, koja sadrži nitratni-N u višku od 10 mg/l (ekvivalent 50 mg/l nitrata) ponekadmože da izazove fatalno krvno oboljenje methemoglobinaemia kod odojčadi mlađoj od 6meseci. Potrošnja nitrata, očigledno nema kratko intervalne uticaje na odrasle osobe. Kodsisara, nitrat sam po sebi nije toksičan, ali je prethodnik nitrita proizvedenog kroz njegovumikrobiološku redukciju u donjem delu alimentarnog kanala, ili u loše pripremljenoj hrani.Vremenski interval između unošenja i prvog raskvašavanja tečnog stajnjaka najvažniji jeupravljački faktor koncentracija: organske materije, azota (N) i fosfora (P) u tehnološkiotpadnoj vodi. Godišnje, maksimalno preporučene aplikacione stope svinjskog tečnog stajnjakasu 35 m 3 /ha sa 50 kg P. U ovoj aplikacionoj stopi, pri odvođenju vode iz nepropustljivihslojeva zemljišta, sadržano je oko 2 kg P/ha pri 4% unešenog P. Ovo ne znači da će ukupnakoličina prisutnog P dopreti do površinske vode. Slobodni amonijak, pre nego amonijačni jon,predstavlja značajniji uticaj na vodni sistem. On je otrovan za većinu riba, čak pri niskimkoncentracijama. Za osetljive riblje vrste - losos, nivo slobodnog NH 3 u vodi, ne viši od 5 ppm,obično izaziva negativne životne reakcije. Činjenično, efekti mnogih zagađivačkih incidenataiz tečnog stajnjaka izraženi su visokim stepenom pomora ribe.Glavni efekat opterećenja površinske vode organskom materijom manifestuje seoduzimanjem dostupnog kiseonika, kao rezultat višeg nivoa mikrobioloških aktivnosti. Ustajaćoj ili sporo tekućoj vodi, anaerobni uslovi brzo se razvijaju sa pridruženim razvojemneprijatnih mirisa i redukcijom raznolikosti biosistema. Za brze vodene tokove poboljšanjeaerobnog stanja uglavnom brzo nastupa.MATERIJAL I METODU domaćim uslovima stajnjak se najvećim delom nepropisno koristi. Stepen zagađenja tribazna životna faktora “vazduh, voda i zemlja” veoma je visok. S obzirom na prirodupokretljivosti, zakonske regulative zemalja u okruženju vazduh i vodu stavljaju na prvo mestomogućih susedskih sporova. Na osnovu iskustava zemalja Evropske unije, kao nužan proizvoduzgojnih procesa životinjskih vrsta, stajnjak i ostale vrste animalnih otpada tretiraju se kaoenergetski i prihranjivački resursi. Pri tome je naglasak na usavršavanju tehnologija dorade i2

eliminaciji gasnih komponenti, redukciji zagađivačkih komponenti u zemljišnoj vodianimalno-uzgojnih tehnologija, kao resursa za intenzifikaciju efekta “staklene bašte”.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAZemljani filteriGravitaciono kretanje komponenti stajnjaka kroz zemlju definisano je njihovim izdvajanjemdo izvesnog nivoa, kao posledica parcijalnih ili združenih efekata: separacije, hemijskihreakcija, biološke i mikrobiološke aktivnosti. Ovi efekti su baza operativnosti sistemazemljišnih filtera. Karakterističan primer je „Solepur“ sistem filtracije razvijan i testiran uBritaniji i Francuskoj (Bertrand et al, 1991; Bertrand et al, 1992; Martinez, 1997). Na osnovuameričkih iskustava tretirana je nitratno zasićena drenažna voda poljskog zemljišta, potomdenitrifikovana u otvorenom bazenu (Ritter i Eastburn, 1978). „Solepur“ tretmanska jedinicasastoji se iz tri dela, sl. 1:drenirano i zaštićeno od krećućih voda polje površine 3.000 m 2 , koje dozvoljava totalnipovratak proceđene vode kroz porastajuću ražanu travu Lolium perenne, u kojoj je doziransvinjski tečni stajnjak:• sistem „skladište-pumpa-reaktor za denitrifikaciju“ i• nekontrolisano polje za kompletiranje tretmana.Skladište tečnogstajnjaka,Slurry storageReaktor denitrifikacije,Denitrification reactorNH4 + → NO3 -Trenutno skladištenje,Intermediate storageKrajnji zemljišnitretman,Final soil treatmentPrečišćena voda, Clean waterSl. 1. Šematski prikaz "Solepur" procesa (Martinez, 1997)Fig. 1. Schematic of the "Solepur" process (Martinez, 1997)Proces obuhvata sledeće operacije:dolivanje kontrolisanog polja tečnim stajnjakom,sakupljanje i tretiranje nitratom zasićenih produkata i irigacija konačno tretirane vode napolju.Tokom nekoliko godina, 5.000 m 3 /ha sirovog tečnog stajnjaka svinja tretirano je nakontrolisanom polju (ekvivalent 1.000 m 3 /ha/godini). Prosečan godišnji tovar nutrienta bio je4.900 kg/ha od totalnog N, 1.600 kg/ha od totalnog P i 1700 kg/ha od totalnog K. U procesu jeumanjeno 99% hemijski zahtevnog kiseonika-HZO svinjskog stajnjaka, izdvojeno 99,9%fosfora i aproksimativno 90% azota. Prečišćena otpadna voda sadrži nisku koncentracijuorganske materije sa relativno visokim nivoom nitrata, kao produkta oksidacije stajnjačkog-N uzemlji. Stepen efikasnosti denitrifikacije bio je zadovoljavajući, demonstriran kroz zemljišneprofile neorganskog-N i kontinualnu analizu izlazne vode tečnim stajnjakom doziranog polja sakoncentracijom nitrata do 1.500 mg/l. Odstranjivanje azota iz nitratom zasićene tečnostiostvareno je kroz serijski denitrifikacione segmente. Sirov svinjski stajnjak, kao resursugljenika radi podrške biološke denitrifikacije, dodat je u zapreminu drenažne vode s odnosom1:20 do 1:100.U "Solepur" procesu zemljište je primarna tretmanska stanica, čineći fizičku i biološkubarijeru. Njegove zaustavne i biodegradabilne performanse uglavnom se ocenjuju preko efekta3

ceđenja vode. Međutim, izražene su izvesne sumnje na konačan kvalitet zemljišta nakon dužegperioda upotrebe, kada mogu da se očekuju teške stope minerala, organskih taloga i teškihmetala.Drugi filter sistemiFilterski sistem u četiri etape istraživan je u Mađarskoj, pri tretmanu razblaženog svinjskogstajnjaka, Kuli et al. (1996). Ovaj jednostavan niskocenovni sistem pokrenut je sa predfilteromod slame, uz prethodno efikasno obavljenu mehaničku separaciju. Filtersku postelju činedrvena strugotina, šljunak i peščano zemljište. Sistemsko opterećenje bilo je 2,5-5,0 m 3 /d.Njegova generalna efikasnost za HZO bila je 40-75% i 45-90% za BZO-biološki zavisankiseonik, tj. za ukupno obustavljenu materiju 60-99%.Princip membranske separacijeDve tečnosti mogu da se izmešaju same po sebi i kad nisu u neposrednom dodiru, većrazdvojene nekakvom poroznom membranom. Kao membrana mogu da poslužei: životinjskocrevo ili bešika, pergament hartija, pločice od šamota i slično. Ovakva difuzija dve tečnostikroz poroznu membranu naziva se osmoza (grč. osmos = prodiranje).BASl. 2. Aparatura za opis osmozeFig. 2. Apparatus for osmosis descriptionPri pojednostavljenom opisu procesa osmoze posmatra se staklena bočica bez dna, na koje serazapinje i hermetički fiksira membrana od svinjske bešike, sl. 2.Na gornjem kraju bočice A nastavi se uzana staklena cevčica. Bočica i donji deo cevčicepotom se napune, npr. rastvorom plavog kamena u vodi (može i obojeni alkohol), doziranogkroz slobodni otvor cevčice. Bočicu A treba spustiti u širi stakleni sud B sa čistom vodom, takoda nivo rastvora plavog kamena u cevčici i vode izvan nje bude isti. Nakon jednog časazapaziće se podizanje nivoa rastvora plavog kamena u cevčici. To znači da čista voda prodirenaviše kroz membranu nasuprot hidrostatičkom pritisku-endosmoza. Međutim, voda u širemsudu takođe postaje obojena, jer u nju, odozgo, kroz membranu prodire rastvor plavog kamenaeksosmoza.Po prolasku nekoliko dana, uočiće se da je kroz membranu više prodrlo čiste vodeu bočicu, a relativno malo rastvora plavog kamena iz bočice u vodu šireg suda. Odavde sezaključuje da svinjska bešika mnogo sporije propušta rastvor plavog kamena, no čistu vodu.Usled podizanja tečnosti u cevčici nastaje hidrostatički pritisak sa tendencijom porasta, da bi naodgovarajućoj visini tečnog stuba ostao konstantan. To znači da u rastvoru bočice postojipritisak jednak pritisku tečnog stuba „ρ·g·h“. Taj pritisak naziva se osmotskim, a podižepovršinu rastvora u cevčici, uzrokujući prodiranje čiste vode kroz membranu ka rastvoru. Osimtoga, on prisiljava molekule rastvorene materije u sudu da prodiru kroz poroznu membranu uneposredno okruženje. Kroz membranu intenzivnije prodire čista voda u prostor suda B, amanje molekula materije rastvorene u vodi plavog kamena. No, može biti i obratno, što jefunkcija prirode membranskog elementa.4

Van Gastel i Thelosen (1995) istraživali su primenu ovog fenomena na tehnologiju sarazblaženim stajnjakom. Eksperimenti su obavljeni na pilot postrojenju 8 m 2 membranskepovršine s istaloženim tečnim stajnjakom krmača, prosečnog sadržaja suve materije 1,7%.Povišenje temperature sa 10 na 20° C poboljšalo je destilaciju 15-25 l/m 2 h i redukcijupotrošnje energije/(m 3 destilata) sa preko 30 do ispod 20 kWh. Zadržavanje soli bilo je oko99%, uz tendenciju opadanja sa produženjem eksploatacionog perioda membrane. Radiefikasnosti sistema važan faktor je čišćenje membrana. Nakon 50 radnih časova procesprečišćavanja uspešno je obavljen, Schieding (1997). Odgovarajući pretretman tečnog stajnjakaznačajno poboljšava efikasnost i vek korišćenja membrana.Upotreba membranske tehnologije za dehidraciju tečnog stajnjaka moguća je uzdekompoziciju organske komponente (Wieland, 1997), a čvrste faze moraju biti odstranjenesedimentacijom, separacijom ili filtracionim procesima, pre ulaska tečnosti na membranskitretman. Za grupaciju 500 krmača, troškovi dehidratacije tečnog stajnjaka kroz sedimentaciju ireverznu osmozu su oko 15 evra/m 3 (Van der Kaa, 1996). Membranska separacija može bitiopcija za dehidrataciju tečnog stajnjaka iz veoma velikih uzgajivačkih jedinica >1.000 krmača,što zavisi od razvoja cena sistema za iznošenje stajnjaka i progresa drugih tehničko-tehnološkihtretmana, npr. evaporacija.Redukcija amonijakaNepoželjni amonijak može biti izdvojen iz tečnog stajnjaka aeracijom ili parnimubrizgavanjem. Aeracioni proces podržan je pri porastu pH vrednosti sredine do 12dodavanjem alkalija, npr. CaO. Oduzimanje amonijaka sa parom ne zahteva dodavanje bilokoje hemikalije, ali formiranje pene i sedimentacija čvrstih frakcija zajednički su problemi kodovih tretmana. Održavanje ravnoteže procesa zahteva često čišćenja opreme, (Weiland, 1997).U tu svrhu pogodna je prethodna anaerobna digestija tretiranog materijala, (Bonmatí i Flotats,2002). Nakon toga, izdvojen amonijak može biti ispran sa H 2 SO 4 . Vrednost amonijskihrastvora, kao mineralnog đubriva ili sirovog materijala za hemijsku industriju, za sada jepotcenjena.Spaljivanje tečnog stajnjakaVan der Kaa (1996) izneo je rezultate pilot proba katalitičkog sagorevača tečnog stajnjaka uistraživačkoj stanici "Sterksel", u Holadiji. Postrojenje je procesnog kapaciteta 5 kg/h(ekvivalent suve materije), sl. 3.Spaljivač, IncineratorCiklon,CycloneIspirač,ScrubberAdsorberi/kondenzatori,Absorbers/condensersFilterPepeo,AshEfluent,EffluentGorivo,FuelVazduh, Stajnjak, Voda zaAir Mamure hlađenje,CoolingwaterVoda za ispiranje,Washing waterVoda za ispiranje,Washing waterVoda za ispiranje,Washing waterSl.3 Pilotska šema spaljivača tečnog stajnjaka (Van der Kaa, 1996)Fig. 3. Pilot-scale incenerator for liquid manure (Van der Kaa, 1996)5

Pre nego je stajnjak ubrizgan u komoru za sagorevanje, katalitička „zrnca“ u peći zagrevanasu do 300° C. Zrnca unaokolo slobodno vrtlože, uz uvođenje vazduha za potpunijesagorevanje. Mešavina se potom ubrizgava u reaktor, pri temperaturi 750° C. Količinaubrizganog goriva zavisi od organskog sadržaja u stajnjaku. Voda za hlađenje izduvnih gasovado 300° C može potencijalno da rekuperira 30-50% toplote.Gas iz izduvne cevi sagorevača sadrži čestice pepela i gasove, uključujući NO x , SO 2 , CO iCO 2 . Ovaj izduvni gas prolazi kroz ciklon za separaciju finih čestica pepela. Vodomrastvorljivi gasovi odstranjeni su u ispiračima gasova. Usled njene kondenzaacije u izduvnimgasovima, volumen vode za pranje raste tokom procesa, sa tipičnim protokom oko 500 l/h za 5kg/h čvrste faze. Dva apsorbera-kondenzatora dodatni su elementi za prečišćavanje vazduha.Gasovi otpadne vode konačno prolaze čestični filter, pre otpuštanja u atmosferu. Opisanatehnologija je opšte upotrebljiva za odstranjivane opasnih otpada. Međutim, njena primena nastočarske otpade još uvek je na demonstrativnom nivou.PasterizacijaStajnjak sadrži opseg mikroorganizama koji potencijalno predstavljaju rizik bolesti za ljude iživotinje, naročito preko otpadne vode. Efikasnost toplotne destrukcije patogena zavisi odkombinacije vremenskog i temperaturnog domena. Toplotni tretmani obuhvataju:• zagrevanje stajnjaka sa spoljnim toplotnim inputom,• termofilnu aeraciju,• anaerobno-termofilnu digestiju sa spoljnim enrgetskim inputom i• dodavanje toplotno generišućih hemikalija, kao što je CaO.Zengerling (1993) obavio je opširne testove sa pasterizatorom u dve komore. Upotrebomgasnog gorionika proces angažuje 35 do 55 kWh/m 3 energetskog inputa, rezultujući totalnimtroškovima 40-50 eura/m 3 . Sistemi rekuperatora toplote mogu značajno da redukuju ovetroškove. Tokom tretmana u zatvorenim pasterizacionim posudama zapaženi su značajnigubici amonijaka.Aplikacija aerobno termofilnog procesa za prečišćavanje otpadne vode stočarskih farmizahteva modifikaciju konvencionalnih skladišnih tankova, ili posebno termički izolovaneposude. To je samozagrevajući proces, zasnovan na dekompoziciji organske frakcijemikrobiološki stimulisane kroz intenzivnu aeraciju malim mehurićima. Tretmanski procestrajao je minimalno deset dana (Oechsner, 1991). Uočeni su problemi aeracijom uspešnogizdvajanja amonijaka.Anaerobno termofilna digestija drugi je alternativni tretman pasterizacije u temperaturnomopsegu 52-57° C (Lindeboe et al, 1994).Hemijski i mikrobiološki aditiviHemijski tretman može biti efektivna opcija kada se postupa sa viškom nutrienata ustajnjaku. Dodavanje hemikalija može da ima ograničenu prednost, tj. tek što je problem rešen(npr. redukcija amonijačnih emisija ili obaranje koncentracije fosfora), generiše drugi, npr.negativan ekološki uticaj.Aditivi u tečnom stajnjaku utiču na izvesne osobine, npr. stimulacija ili kočenjemikrobiološki konverzionih procesa. Selektovane mikrobiološke kulture predložene su radiubrzanog digestivnog procesa. Po pravilu one zahtevaju inicijalan pH medij 6,0 sa dodavanjemlimunske kiseline i glukoze, kao hranidbene baze. U takvim uslovima ostvarljiva je redukcija6

pH 8 netretiranog na pH 6 u tretiranom tečnom stajnjaku (Hendriks and Vrielink, 1996b).Međutim, za upotrebu u poljoprivredi ova tretmanska opcija je skupa.Emisija amonijaka iz tečnog stajnjaka može biti redukovana i acidifikacijom tečnog stajnjakaradi dovođenja balansa između NH 4+ i NH 3 . Jedna opcija je zakiseliti tečni stajnjak mineralimaili organskim kiselinama, npr. mlečna kiselina, azotna kiselina. Troškovi procesa bliski su 15eura/uzgojnom mestu (Hendriks i Vrielink, 1996a). Druge probe tretiranja goveđeg stajnjaka sa4% mlečne kiseline pokazale su redukciju pH do 4,5, time stabilizirajući koncentraciju NH 3 -N.Međutim, bilo je neophodno dodati povećane doze, jer mlečna kiselina delimičnometabolizirala sa mikrobima (Berg et al, 1997).Redukcija koncentracije fosfata krečnim mlekomSledeći dekompoziciju najvećeg dela organske materije u tečnom stajnjaku, s aerobnim ilianaerobnim tretmanima, 60-70% fosfora može biti odstranjeno obustavljanjem čvrstih frakcijamehaničkom separacijom. Moguća je redukcija preostalih fosfornih jedinjenja sa krečnimmlekom. Usled visoko ublaživačkog kapaciteta mora da se doda oko 35 do 40 kg CaO/m 3 upritretirani stajnjak. Nakon redukcije koncentracija fosfora u izbistrenoj tečnosti manja je od 2ppm (Weiland, 1997).ZAKLJUČAKNa svetskom nivo u dostupan je širok rang tretmana s animalnim otpadima. Posebno seističu: aeracija za redukciju neprijatnih mirisa i zagađenja vode; anaerobna digestija ilaguniranje za produkciju biogasa, smanjenje intenziteta neprijatnih mirisa i redukcija BZO;separacija radi lakše manipulacije i redukcije BZO; kompostiranje za formiranjeprehranjivačkih proizvoda; zemljani filteri za prečišćavanje otpadne vode iz biogas reaktora ililaguna; toplotni, hemijski i membranski tretmani za izdvajanje nutrienata iz tečnog stajnjakaitd. Primena ovih tretmana u domaćim uslovima praktično ne postoji.LITERATURA[1] Berg W, Hörnig G, Türk M. 1997. Die Wirkungen von Milchsäure auf dieGülleeigenschaften, die Emissionen und den Planzenertrag. Beiträge zur 3.Internationalen Tagung Bau, Technik und Umwelt in der landwirtschaftlichenNutztierhaltung. Proceedings, 499-506, Kiel, Germany.[2] Bertrand M, Desplanches F, Walter J. F, Yon L. 1991. Epuration des lisiers de porcspar le sol procédeé SOLEPUR (Purification of pig slurries by soil using SOLEPURprocess). Informations Techniques du Cemagref 81, 1-8, France.[3] Bertrand M, Martinez J, Levillain S, Hector C. 1992. A biological treatment of pigslurry at the farm scale: the „Solepur“ proces. In proceedings, InternationalConference on Agriculture Engineering (Ag. Eng.), Uppsala (Sweden), 295-296.[4] Bonmatí A, Flotats X. 2002. Air stripping of ammonia from pig slurry:characterization and feasability as a pre- or post-treatment to mesophilic anaerobicdigestion. Waste Management.[5] Hendriks J. Vrielink M. 1996a. Aanzuren van varkensmest met organische zuren.Praktijkoderzoek Varkenshouderij, June, 10, 3, 20 (Rosmalen, Netherlands).[6] Hendriks J. Vrielink M. 1996b. Anzuren van varkensmest via het voer.Praktijkoderzoek Varkenshouderij, June, 10, 3, 10-11 (Rosmalen, Netherlands).[7] Kulli B. L, Mátyás L, Mészáros, G. Y, Fenyvesi L. 1996. Soil filter for separated7

slurry. Workshop on Animal Waste Management, Gödöllö, 9-11 October. HungarianInstitute of Agricultural Engineering Gödöllö, Hungary.[8] Lindeboe H. H, Gregersen K. H, Tafdrup S, Jacobsen O. G, Christensen J. 1994.Progress Report on the Economy of Centralized Biogas Plants, Danish EnergyAgency, Copenhagen, Denmark.[9] Martinez J. 1997. Solepur: a soil treatment process for pig slurry with subsequentdenitrification of drainage water. Journal of Agricultural Engineering Research 66,51-62 (Silsoe, UK).[10] Oechsner H. 1991. Verfahrenstechnische Untersuchungen zur Entseuchung vonFlüssigmist durch aerob-thermophile Stabilisierung. (Process engineeringinvestigations about pasteurisation of liquid manure by aerobic-thermophilicstabilisation.) Agrarwissenschaftliche Dissertation Universität Hohenheim,Forschungsbericht Agrartechnik, MEG/VDI-Schrift Nr. 203, Germany.[11] Ritter W. F, Eastburn R. P. 1978. Treatment of dairy cattle wastes by a barrieredlandscape wastewater renovation system. Journal of Water Pollution ControlFederation 50, 144-150, USA.[12] Schieding D. 1997. Demonstration einer regional zentralisierten Güllebehandlungdurch ein mehrstufiges Verfahren mit einer Umkehrosmosestufe Gülleaufbereitungund-verwertung congress proceedings, ed. KTBL. Arbeitspapier nr. 242, 50-58,Münster Hiltrup, Germany.[13] Van der Kaa C. 1996. Alternative methods for processing waste. Proceedings EU-Concerted Action CT 94 1897, Rennes meeting, ed. Burton, Silsoe Research Institute,UK.[14] Van Gastel J. P. B. F, Thelosen J. G. M. 1995. Reduction of the volume of sow slurrywith reverse osmosis. P1.129. Research Institute for Pig Husbandry, The Netherlands.[15] Weiland P. 1997. Stand und Perspektive der Gülleaufbereitung. In StatusseminarUmweltvertägliche Gülleaufbereitung und verwertung Congress Proceedings, ed.KTBL. Arbeitspapier nr. 242, 136-146. Minister Hiltrup, Germany.[16] Zengerling G. 1993. Verfahrenstechnishe Untersuchungen zur Pasteurisierung vonFlüssigmist, Dissertation, Universität Hohenheim, Forschungsbericht Agrartechnik,MEG-Schriftenreihe nr. 236.Napomena: Ovaj rad je deo istraživanja na projektu: „Unapređenje i očuvanjepoljoprivrednih resursa u funkciji racionalnog korišćenja energije i kvaliteta poljoprivredneproizvodnje. Evidencioni broj projekta: TP 20076, koji finansira Ministarstvo za naukuRepublike Srbije.Primljeno: 03.12.2008. Prihvaćeno: 29.12.2008.8

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 9-15UDK: 631.333Orginalni naučni radOrginal scientific paperPREKLAPANJE PROHODA PRI RASPODELI MINERALNOG ĐUBRIVAMINERAL FERTILIZER DISTRIBUTION OVERLAPTuran J,* Findura P.**REZIMERadom je obuhvaćen deo ispitivanja poprečne raspodele mineralnog đubriva, koje obavljaDepartman za poljoprivrednu tehniku u Novom Sadu u saradnji sa Poljoprivrednimuniverzitetom u Nitri, Slovačka. Analizirani su rezultati ispitivanja poprečne raspodelemineralnog đubriva u radu sa rasipačem opremljenim dvostrukim diskosnim distributerom, priteoretskim normama od 200, 250 i 300 kg/ha. Akcenat se daje na preklapanje prohoda iusklađivanje količina đubriva po jedinici površine. Rezultati su prikazani sa 4 fotografije, 3šeme, 4 dijagrama i jednom tabelom.Ključne reči: mineralno đubrivo, norma, poprečna raspodela, rasipač, dvostruki diskSUMMARYBy this scientific work a part of testing for side distribution of mineral fertilizer are covered.Tests are being conducted periodicaly by the Department for Agricultural Machinery of NoviSad in cooperation with the Agricultral University in Nitra, Slovak. The results of mineralfertilizer side distribution were analyzed involving fertilizer spreaders with double disc, withtheoretical outputs of 200, 250 and 300 kg/ha. The accent is pointed to overlap and matcing thefertilizer amount spread on the area unit. The results are shown in 4 photographs, 3 schemes, 4charts and one table.Key words: mineral fertilizer, output, side distribution, spreader, double disc.UVODZa proizvodnju jednog kilograma azotnog đubriva potrebno je oko 65 MJ energije(Mudahar, 1987). Unapređenjem proizvodnje i uvođenjem novih tehnologija proizvodnjemineralnih đubriva utrošak energije se smanjuje na 45 MJ. Pored toga, proizvodnja đubriva jejoš uvek najveći potrošač energije u poljoprivrednoj proizvodnji.Zbog gore iznetog neophodno je da raspodela mineralnog đubriva bude, po mogućstvu,idealna na celoj tretiranoj površini. U savremenim uslovima primene GPS tehnologijepribegava se variranju norme đubrenja u zavisnosti od potreba mikrolokaliteta na parceli.U preporuci grupe autora (Malinović et all. 1996) ističe se da razvoj mašina za rasipanjemineralnog đubriva zahteva usavršavanje uređaja za doziranje i raspodelu po površini, te da jeneophodno opremanje rasipača s automatskom kontrolom podešavanja norme đubrenja (minikompjuter).* Dr Jan Turan, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, jturan@polj.ns.ac.yu** Dr Pavol Findura, Poljoprivredni Univerzitet, Nitra, Republika Slovačka, Pavol.Findura@uniag.sk9

Poprečna raspodela mineralnog đubriva ima uticaj na ravnomeran prinos poljoprivrednihkultura. Smatra se da veća neravnomernost preko 15% utiče na prinos poljoprivrednih kultura(Persson, 2000).Departman za poljoprivrednu tehniku, pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, usaradnji sa Poljoprivrednim univerzitetom u Nitri, Republika Slovačka postavio je ogled iispitao rad rasipača sa dvostrukim diskom u poljskim uslovima pri radu sa kompaktnimđubrivom NPK formulacije 20:20:0.MATERIJAL I METODBrzina i pravac vetraBrzina vetra merena je elektronskim anemometrom DA 4000 (sl. 1), u momentu radaagregata, odnosno u momentu uzorkovanja.Sl. 1. Merenje brzine vetraFig. 1. Measuring of wind velocitySl. 2. Centrifugalni rasipač sadvostrukim diskomFig. 2. Centrifudal spreader withdouble discMaterijal ispitivanjaOd agregata ispitivan je centrifugalni rasipač sa dvostrukim diskom (sl. 2). Kapacitetrasipača je 1.000 kg, a radni zahvat je do 24 m.U ispitivanju korišćeno je kompaktno mineralno đubrivo formulacije 20:20:0. (sl. 3)granulometrijskog sastava prikazanog dijagramski na slici 4.Sl. 3. Ispitivano đubrivoFig. 3. Examined fertilizer10

70,0060,0050,0061,55y = 2,1555x 3 - 28,68x 2 + 108,57x - 86,767R 2 = 0,6413Udeo (%)40,0030,0020,0010,000,0019,7413,774,070,670,2

Uzorak iz jedne kesice predstavlja masu đubriva sa 0,25 m 2 , koja se potom matematičkimrelacijama svodi na normu đubrenja po hektaru (kg/ha).Sl. 6. Šema rasporeda posuda za skupljanje uzorkaFig. 6. The position of cups for samples collecting schemeREZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAUslovi za ispitivanjeIspitivanje je obavljeno na parceli "Delta Korporacije", "Podunavlje" u Čelarevu. Brzinavetra je bila zanemarljiva i bila je ispod 1 m/s.Režimi rada agregataAnalizirani su parametri u režimu rada od radnog zahvata 12 mRasipači su agregatirani traktorom u tri tačke (nošeni). Radni organ za razbacivanje đubrivapodešen je po horizontali i vertikali na traktoru simetrično u odnosu na uzdužnu osu traktora.Visina radnog organa je podešena na 72 cm sa prednje i zadnje strane (poz. A i B na slici 7).Sl. 7. Nivelisanje rasipačaFig. 7. Spreader leveling12Ispitivanje poprečne raspodele obavljeno je za tri "teoretske norme" rasipanja.Definisane su teoretske norme rasipanja:• 200 kg/ha (I),• 250 kg/ha (II) i• 300 kg/ha (III).

Da bi se ostvarile zadate norme rasipač je podešen po sledećoj šemi:Tab. 1. Podešenost rasipačaTab. 1 Spreader adjustmentRasipačSpreaderNormaPerformanceTraktorTractorRadnabrzinakm/hWorkingspeedPVPTOo/minPoložajdozatoraPosition ofhopperNapomenaNoteDvostrukidiskDoublediscI36/3 lopaticeFendtdužine:II Farmer9 540 42/3412lenght ofIII Variopaddle 255 i48/3185Rezultati poprečne raspodele obrađeni su statistički i prikazani u okviru ovog poglavlja.Krive na dijagramima predstavljaju fitovane krive (trendline) polinomi drugog stepena,odnosno kvadratne regresije proizašle iz dijagrama raspodele.Mora se ukazati na to da pojedine tačke na dijagramima nisu tačke kao rezultat jednogmerenja, nego svaka tačka predstavlja srednju vrednost od 4 merenja na istom rastojanju odprohoda agregata. Na taj način obezbeđen je reprezentativan uzorak za analizu.250,00200,00Norma/Norm (kg/ha)150,00100,0050,000,00Sa preklapanjem - With coverBez preklapanja - Without coverSrednja - Average 174,28 kg/haPoly. (Bez preklapanja - Without cover)y = -2,324x 2 + 45,51x - 23,798R 2 = 0,96729 8 7 6 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9L E V O / LEFT Radni zahvat/Working wight (m) D E S N O / RIGHTSl. 8. Dijagram raspodele pri podešenoj normi od 200 kg/haFig. 8. Distribution diagram by 200 kg/ha outputAnalizom dijagrama na slikama 8, 9 i 10 zapaža se da je ostvarena norma rasipanja naradnom zahvatu 12 metara, odnosno 6 m levo i desno od simetrale agregata, dok je na 7, 8 i 9metru od simetrale ostvarena značajno manja količina od podešene, čak i u slučaju preklapanjaprohoda na ovom delu krive raspodele đubriva neostvaruje se prosečna norma, koja jeostvarivana u 12 metarskom radnom zahvatu.13

300,00250,00Norma/Norm (kg/ha)200,00150,00Sa preklapanjem - With coverBez preklapanja - Without coverSrednja - Average 221,34 kg/haPoly. (Sa preklapanjem - With cover)100,0050,00y = -0,9537x 2 + 19,362x + 138,81R 2 = 0,53439 8 7 6 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9L E V O / LEFT Radni zahvat/Working wight (m) D E S N O / RIGHTSl. 9. Dijagram raspodele pri podešenoj normi od 250 kg/haFig. 9. Distribution diagram by 250 kg/ha output350,00300,00Norma/Norm (kg/ha)250,00200,00150,00100,0050,00Sa preklapanjem - With coverBez preklapanja - Without coverSrednja - Average 294,51 kg/haPoly. (Sa preklapanjem - With cover)y = -1,92x 2 + 36,007x + 154,97R 2 = 0,79340,009 8 7 6 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 914L E V O / LEFT Radni zahvat/Working wight (m) D E S N O / RIGHTSl. 10. Dijagram raspodele pri podešenoj normi od 300 kg/haFig. 10. Distribution diagram by 300 kg/ha outputU sva tri slučaja rasipanja đubriva dosegnula se granica tolerancije od 15% od zadate normeu radnom zahvatu 12 m, dok je u proširenoj varijanti zahvata na mestu preklapanja prohodasuma količine đubriva izvan dozvoljenih 15% odstupanja.Da bi se ostvario veći radni zahvat neophodna je promena lopatica na rasipaču i promenaugla lopatica. Kombinacijom dužine u napadnim uglom lopatica ostvario bi se veći radnizahvat.Proizvođači rasipača višeg tehnološkog nivoa daju okvirne tablice podešavanja rasipača zadatu normu, đubrivo i granulaciju.Preporuke proizvođača rasipača treba uzimati sa rezervom i gde je to moguće obavitiproveru na terenu u konkretnim uslovima.Povećanje norme đubrenja, ako je moguće, ostvarivati većim otvorom dozatora, a nesmanjenom radnom brzinom. To je naročito važno kod đubriva koja imaju veći nasipni ugao ikoja sporije "cure" kroz dozator.ZAKLJUČAKGranulometrijski sastav đubriva dosta je nehomogen. Kriva normalne distribucije frakcijeđubriva blago je pomerena ka sitnijim frakcijama, odnosno preovlađuje sitnija frakcija.Poprečna raspodela je utoliko bolja ukoliko fitovana kriva ima manji ugao nagiba, odnosnošto je kriva po svom izgledu bliža pravoj liniji na visini zadate norme.

Rasipač i đubrivo pokazali su karakteristike koje zadovoljavaju standard propisan normomprEN 13739 u radnom zahvatu 12 m. Za rad pri većim radnim zahvatima neophodno jedodatno podešavanje rasipača, odnosno potrebno je predefinisati parametre u tabeli 1.Pri nižoj normi rasipanja rasipač je pokazao viši nivo nepreciznosti, nego pri višimnormama. Pri inicijalnoj normi podešavanja na 200 kg/ha ostvarena je prosečna norma od174,28 kg/ha, što je 12,86% manje od zadate norme. Ostavrena norma je u granici ispod 15%.Pri podešavanjima na 250 i 300 kg/ha ostavreno je 11. odnosno 1,8% podbačaja norme, što je udozvoljenim granicama i u ovom slučaju rasipač ne treba dodatno podešavati.LITERATURA[1] Čuljat M, Gašpar I, Duvnjak V. 1993. Raspodjela mineralnih gnojiva, Agrotehničar,1-2: 25-28.[2] Lazić V, Turan J. 1994. Izbor mašina za đubrenje semenskog kukuruza. In proc:Mehanizovana proizvodnja semenskog kukuruza. Monografija. Institut zapoljoprivrednu tehniku, Novi Sad, Pobeda-Holding DD, Novi Sad, 84-88.[3] Malinović N, Đević M, Mehandžić R, Meši M. 1996. Pravci razvoja mehanizacije uratarstvu, Savremena poljoprivredna tehnika, 22 (6): 364-373.[4] Martinov M, 2000. Bolonjski klub-radovi i zaključci IX i X godišnjeg skupa članova,Savremena poljoprivredna tehnika, 26(1-2): 1-13.[5] Martinov M, Konstantinović M, 2002, Pravilna raspodela mineralnog hraniva, RevijaAgronomska saznanja, 12(6): 12-14.[6] Mudahar M, Hignett P. 1987. Energy requirements, technology and recources in thefertiliser sector. Energy in Plant Nutrition and and Pest Control, Energy inAgriculture, 2. Elsevier, Amsterdam, 1-23.[7] Persson K. 2000. New results of testing fertiliser spreaders, Agricultural Engineering,6(1-4): 1-9.[8] Standard prEN 13739-1. 1999. Agricultural and forestry machinery-broadcasters andfull width distributors for solid fertiliser - Environmental preservation - Part 1:Requirements.[9] Standard prEN 13739-2. 1999. Agricultural and forestry machinery-broadcasters andfull width distributors for solid fertiliser - Environmental preservation - Part 2: Testmethods.[10] Turan J, Kosovac M. 2008. Poprečna distribucija mineralnog đubriva, Savremanapoljoprivredna tehnika, 34(1-2): 40-46.[11] Turan J, Kosovac M. 2007. Fizičke osobine i poprečna distribucija mineralnihđubriva, Studija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad: 38.[12] Turan J, Mehandžić R, Kosovac M. 2006. Granulometrijski sastav i poprečnadistribucija mineralnog đubriva, Studija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad: 16.Napomena: Ovaj rad je deo istraživanja na projektu: „Unapređenje i očuvanjepoljoprivrednih resursa u funkciji racionalnog korišćenja energije i kvaliteta poljoprivredneproizvodnje. Evidencioni broj projekta: TP 20076, koji finansira Ministarstvo za naukuRepublike Srbije.Primljeno: 23.12.2008. Prihvaćeno: 31.12.2008.15

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 16-25UDK: 631.34:634.8.047:712.27:581.5Pregledni radReviw paperEKOLOŠKI PRIHVATLJIVE MAŠINE ZA APLIKACIJU PESTICIDA UVOĆNJACIMA I VINOGRADIMAENVIRONMENTALLY ACCEPTABLE MACHINES FOR PESTICIDESAPPLICATION IN ORCHARDS AND VINEYARDSSedlar A, Đukić N, Bugarin R.*REZIMEEkološki prihvatljiva tehnika za aplikaciju pesticida je razvijena sa ciljem smanjenjapotrošnje pesticida, uz istovremeno povećanje njihove efikasnosti i smanjenja gubitaka usleddrifta.Postoji više načina da se sprovede ekološki prihvatljiva aplikacija pesticida u voćnjacima ivinogradima i to su: upotreba savremenih rasprskivača, primena poboljšanih orošivača, rad satunelskim orošivačima i selektivna aplikacija.Ključne reči: ekološki prihvatljiva, voćnjaci, vinogradi, orošivači.SUMMARYEnvironmentally acceptable spray techniquues have been developed to use minimal pesticideinputs and apply them effective only where needed with reduced losses because of drift.There is a lot of different ways to achieve environmentally acceptable pesticides applicationin orchards and vineyards: use of modern nozzles, work with improve air-assisted sprayers,work with tunnel air-assisted sprayers and selective application.Key words: environmentally acceptable, orchards, vineyards, air-assisted sprayers.UVODSavremenu voćarsko-vinogradarsku proizvodnju danas nije moguće ostvariti bez upotrebepesticida. Broj tretiranja koja se izvode tokom jedne godine u zasadu jabuka je 10 do 12, a unekim godinama i 15. Taj broj je dvostruko manji u zasadima kruške, breskve ili višnje, ali išest tretiranja godišnje predstavlja veliku opasnost od zagađenja životne sredine, usled lošeaplikacije pesticida.Duži niz godina postoji tendencija da se poveća efikasnost orošavanja što znači smanjenjedrifta i bolja depozicija tečnosti na tretirani objekat. Kada se, osim navedenog, uzme u obzirzaštita životne okoline i proizvodnja zdravstveno-bezbedne hrane dolazi se do jednostavnogzaključka da je neophodno unaprediti aplikaciju pesticida, radi zadovoljenja svih faktora kojemoderna voćarsko-vinogradarska proizvodnja postavlja pred korisnike mašina. Jedan od načinajeste unapređenje postojeće i uvođenje savremene tehnike aplikacije pesticida. U tom smisluposlednjih godina je razvijena ekološki prihvatljiva tehnika za aplikaciju pesticida.* Mr Aleksandar Sedlar, asistent, dr Nikola Đukić, redovni profesor, dr Rajko Bugarin, docent, Departman zapoljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, alek@polj.ns.ac.yu16

Drift je jedan od najvećih, ako ne i najveći problem, jer smanjuje količinu pesticida koja jeplanirana da stigne do biljke, a istovremeno zagađuje životnu sredinu (Đukić, 2001). Najvećidrift imaju klasični orošivači sa aksijalnim ventilatorom. Jedan od načina za poboljšanje radasa ovakvim orošivačima jeste primena ventilatora kojima može da se podešava kapacitetvazdušne struje promenom napadnog ugla lopatica ventilatora (Landers, 2001). Kapacitetvazdušne struje treba podešavati prema razvojnom stadijumu voćnjaka. Veoma jednostavano, aefikasno poboljšanje predstavlja upotreba podesivih deflektora za usmeravanje vazdušne struje.Dobro rešenje za smanjenje drifta jeste upotreba orošivača sa tornjem ili tzv. „T“ razvodnikom.Ovi orošivači imaju padajući mlaz odnosno orošavaju biljku sa vrha nadole (horizontalno).Horizontalno orošavanje obezbeđuje manji drift od vertikalnog.Jednostavno, a ne tako skupo rešenje predstavljaju poboljšani orošivači koji imaju aksijalniventilator, koji za razliku od klasičnog ventilatora, ne izbacuje dvofaznu struju pod uglom od90 0 , nego kao i tangencijalni ventilatori koso unazad. Slično ovom rešenju jesu orošivači satangencijalnim odnosno radijalnim ventilatorima, koji rade na istom principu kao gore navedeni, s tim što ostavaruju nešto manji kapacitet vazdušne stuje, uz veću početnu brzinu iste.Upotreba kvalitetnih savaremenih antidrift ili injektorskih rasprskivača u velikoj meri možeda poveća efikasnost aplikacije pesticida i smanji drift. Primena ovih rasprskivača ukombinaciji sa poboljšanim orošivačima dovodi do značajnog smanjenja drifta (Backer, 2004).Odlično rešenje za bujne zasade u punoj vegetaciji predstavljaju tunelski orošivači. Prvitunelski orošivači napravljene su još sedamdesetih godina prošlog veka kako bi omogućiliprimenu malih normi sa sitnim kapima (VMD = 100-200 µm) i vrlo sitnim kapima (oko 80µm), koje daju bolju pokrivenost od krupnih kapi (VMD = 200-500 µm), čija je jedinaprednost otpornost na drift.U voćnjacima se često može naići na prazna mesta između biljaka u redu. Ta prazna mestapovećavaju opasnost od drifta, koji je ionako veliki kod upotrebe klasičnih orošivača. Postojedva sistema za detekciju stabala (Walkate et al, 2000). Jedan sistem jeste upotrebaultrasoničnih ili optičkih senzora koji detektuju prisustvo stabla, a drugi sistem jeste upotrebasistema koji ne samo da detektuje prisustvo, nego i strukturu krošnje stabla. Upotreba drugogsistema u komercijalne svrhe je vrlo skupa, ali je zato upotreba prvog sistema pristupačna iefikasna. Ovakva aplikacija pesticida zove se selektivna aplikacija i ne samo da je ekološkiprihvatljiva, nego je odlična i sa ekonomskog aspekta, kao i sa aspekta biološke efikasnosti(Sedlar, 2007).MATERIJAL I METODU cilju uporednog ispitivanja klasičnog i poboljšanog orošivača korišćene su vodosenzitivnepločice i merač brzine vetra, proizvođača „Testo“, tip 416.Za puštanje u rad i podešavanje orošivača radi izvođenja selektivne aplikacije orošivač jeopremljen ultrazvučnim senzorima nemačke kompanije "Sick" i upravljačkom jedinicom firme„Ecosonar“ iz Španije.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAPrimena poboljšanih i orošivača sa T usmerivačemU našoj praksi najzastupljeniji su orošivači sa vencem rasprskivača i aksijalnimventilatorom. Slična je situacija i u ostalim zemljama. U Engleskoj se za zaštitu voćnjakatradicionalno koriste velike norme (preko 2000 l/ha) i klasični orošivači, dok je u većinievropskih zemalja obavljena značajna redukcija norme na veličinu 50 do 500 l/ha. Aksijalni17

ventilatori su omiljeni jer su efikasni u širokom opsegu vremenskih uslova, kao i zbogkonstrukcije i cene (Cross, 2001). Problem primene ovih orošivača jeste veliki drift. Kodprimene aksijalnih ventilatora i do 60 % radne tečnosti se izgubi driftom, sl. 1.Sl. 1. Depozicija radne tečnosti klasičnim orošivačemFig. 1. Deposition of pesticide liquid with classical air assisted sprayersPrimena poboljšanih orošivača, o kojima je bilo reči u uvodu, omogućava rad sa manjimnormama, a smanjuje drift i povećava efikasnost rada.Sl. 2. Poboljšani orošivači sa aksijalnim ventilatorom i kosim izbačajem vazdušne strujeFig. 2. Modern air assisted sprayers with axial fan and obliquely air streamU julu 2008. sprovedena su ispitivanja u zasadu jabuke u Slankamenu koja su, izmeđuostalog, imala za cilj da uporede kapacitet i brzinu vazdušne struje u unutrašnjosti krošnje, pritretiranju sa klasičnim i poboljšanim orošivačem prikazanom na slici 2. Voćnjak starosti 13godina, uzgojnog obilka kosa palmeta je tretiran sa normom 640 l/ha, pri brzini kretanja od 5,5km/h i pritisku od 10 bar. Brzina i kapacitet vazdušne struje klasičnog orošivača iznosili su 40m/s i 780 m3/h, dok su kod poboljšanog date vrednosti 35 m/s i 840 m3/h. Izmerena brzina ikapacitet vazdušne struje u krošnji, pri radu sa poboljšanim orošivačima bila je 4,1 m/sodnosno 146,4 m3/h, što je dvostruko više nego kod klasičnog orošivača (v = 2,2 m/s; Q = 79,6m3/h). Dvostruko veća brzina i kapacitet omogućiće bolje nanošenje kapljica unutar krošnje,bolju pokrivenost i manji drift. Primena orošivača sa T usmerivačem, slika 3, značajnounapređuje kvalitet i efikasnost aplikacije pesticida i smanjuje opasnost od drifta.Gornji T usmerivač koji se nalazi iznad biljaka omogućuje stvaranje padajućeg mlaza. Voćkei vinova loza tretiraju se kao ratarske kulture, jer se rasprskivači nalaze iznad njih što smanjujeopasnost od drifta. Primena ovih orošivača, osim svoje ekološke prihvatljivosti ima iekonomski efekat, jer je sa ovakvim mašinama lakše primeniti male norme kojima se teži usavremenoj voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji.18

Sl 3.Orošivač sa T usmerivačemFig. 3. Air assisted sprayers with T directTunelski orošivačiOdlično rešenje za bujne zasade u punoj vegetaciji predstavljaju tunelski orošivači. Još 1984.godine Bera je ostvario odlične rezultate u zaštiti jabuke od čađave krastavosti (sorte-„mekintoš“, „zlatni delišes“ i „jonatan“) sa normom od samo 10 l/ ha, pri radu sa tunelskimorošivačem. Rezultat je bio izuzetno dobar i ustanovljeno je svega 2,8% inficiranih listova i 0,5% inficiranih plodova posle tretmana, dok je na kontrolnom neprskanom delu taj procenatiznosio 48,9 i 58%. Osamdesetih i početkom devedestih godina pojavio se veliki broj različitihtipova tunelskih orošivača sa ili bez mogućnosti recirkulacije tečnosti, slika 4.Sl. 4. Tunelski orošivačiFig. 4. Tunnel air assisted sprayersSa slike 4A vidi se tunelski orošivač sa aksijalnim ventilatorima i vrtložnim rasprskivačimamalih otvora izlaznih pločica, dok je na slici 4B, prikazan tunelski orošivač sa tangencijalnimventilatorima i vrtložnim rasprskivačima, koji nemaju izlazne pločice i vrtložnik. Na slici C i Dprikazani su tunelski orošivači sa vrtložnim rasprskivačima, aksijalnim i radijalnimventilatorima i mogućnošću recirkulacije radne tečnosti.Kod tunelskih reciklirajućih orošivača tečnost koja prolazi kroz vegetativnu masu stiže dosuprotne strane tunela gde se odbija, sliva u korito ispod, filtrira i ponovo vraća u rezervoar.Primenom ovih orošivača najveća ušteda može da se ostvari u proleće kada je vegetativnamasa slabo razvijena (70 %), a najmanja u punoj vegetaciji (20 %).Doruchowski (1993) je u svojim ogledima, sa ovim orošivačima suzbijao u zasadu jabukečađavu krastavost sa 500 l/ ha i imao je isti efekat suzbijanja, kao kad se orošavalo normom od19

1500 l/ha klasičnim orošivačima sa aksijalnim ventilatorom. Zadnjih 15 godina sproveden jeveliki broj ispitivanja radi utvrđivanja procenta recirkulacije tečnosti, zavisno od norme i brzinekretanja ili nekih drugih aplikacionih parametara. Ispitivanja su pokazala da stepenrecirkulacije raste sa povećanjem norme i smanjenjem brzine kretanja. Cross i Berrie (1993) sugodine pratili stopu recirkulacije tečnosti za norme od 50, 100 i 200 l/ha u osam razvojnihstadijuma zasada jabuke, počev od aprila do jula meseca. Procenat recirkulacije za sve normeje opadao sa razvojem biljaka. Najveći je bio u aprilu (20-47%), a najmanji u julu (13-27%).Ušteda u pesticidu tokom čitave sezone prskanja je iznosila 30%. Navedeno potvrđujepretpostavku da je najveće uštede moguće otvariti upravo u početnim razvojnim stadijumimakada je prisutna najmanja biljna masa.Jedna od velikih prednosti primene tunelskih recirkulacionih orošivača jeste smanjenje driftau odnosu na klasične orošivače i do 85%. Tunelski orošivači smanjuju opasnost odkontaminacije vodotokova i zemljišta, usled drifta (Zande et al, 2000). Sa aspekta biološkeefikasnosti može se reći da se rezultati ispitavanja različitih autora (Huijsmans et al, Cross andBerrie, 1993; Holownicki, 1997) slažu u tezi da upotreba tunelskih orošivača obezbeđujejednako dobru biološku efikasnost, kao i upotreba klasičnih orošivača uz manju normu i drift.Osnovni problem primene ovih orošivača jeste činjenica da traže "špalirne" uzgojne oblikeuz komplikovanu i skupu konstrukciju, pa je tako njihova primena u našim uslovimaograničena na vinograde i nove voćne zasade, pri čijem će se zasnivanju voditi računa obudućoj primeni istih. Ako se želi pokušati sa njihovom primenom u starijim, već formiranimvoćnim zasadima, onda se pri njihovoj narudžbi mora voditi računa o koncepciji zasada.Upotreba savremenih rasprskivačaRasprskivači su završni (izlazni) elementi od kojih umnogome zavisi kvalitet i efikasnostzaštite (Đukić, 2008). U Engleskoj je 1997. godine sproveden eksperiment koji je imao za ciljda proveri kvalitet i efikasnost zaštite pri radu sa srednjim (727 - 769 l/ha), malim (277- 302l/ha) i veoma malim normama (88 - 97 l/ha). Do promene norme je došlo jednostavnompromenom tipa rasprskivača. Za ispitivanje su korišćeni vrtložni rasprskivači „albuz ATR“. Zasrednju normu su korišćeni rasprskivači zelene kolor kodacije, dok su za malu i veoma malunormu korišćeni rasprskivači narandžaste i braon kodacije. Zeleni rasprskivači su radili sapritiskom od 24,5 bar, narandžasti sa pritiskom od 11,9 bar, a braon sa pritiskom od 4,7 bar.Brzina kretanja je za sva tretiranja u toku jedne godine bila jednaka i kretala se od 5,76 do 5,9km/h (Durchowsky, 2000). Kod podešavanja norme promenom rasprskivača najbitnije je daspektar kapi u mlazu ostane nepromenjen. Jer ako se povećao udeo malih kapi usled promenepritiska zbog ostvarenja male norme doći će do povećanja drifta. U slučaju navedenogispitivanja srednji zapreminski prečnik kapi za sva tri tipa rasprskivača i sve tri norme bio jegotovo identičan i iznosio je 159, 156 i 157 µm. Isto važi i za udeo sitnih i krupnih kapi umlazu (D10 i D90). 10% kapi je imalo prečnik manji od 84 µm za srednju normu, odnosno 87 i94 µm za malu i veoma malu normu, a 90% kapi je imalo prečnik manji od 159 µm za srednju,odnosno 156 i 157 µm za malu i veoma malu normu. Bugarin (2008), navodi da je srednjizapreminski prečnik u bilo kojoj aplikaciji presudni pokazatelj kvaliteta, koji utiče napokrivenost površina.Američko društvo za poljoprivredu i poljoprivrednu tehniku (ASABE – American Society ofAgricultural and Biological Engineers) i Britanski savet za zaštitu bilja (BCPC - British CropProtection Council) napravili su klasifikaciju kapi po veličini: veoma male (450 µm). Sa aspekta kvaliteta rada, najbolju pokrivenost ostvaruju male20

kapi, ali one su podložne driftu. Pri brzini vetra od 5 km/h, kapi veličine 100 µm, koje padajusa visine od 30 cm, bivaju odnesene 15 metara, dok kapi veličine 400 µm, odlete svega 2.5metara. Sa druge strane krupne kapi ostvaruju lošu pokrivenost i lako skliznu sa lista.Poslednjih deset godina sprovedena su mnoga ispitivanja otpornosti proizvedenih kapljica nadrift u zavisnosti od vrste i tipa rasprskivača u cilju njihove kategorizacije prema toj važnojosobini (Holownicki, 2004). U skladu sa tim napravljene su nove generacije rasprskivača, kodkojih je ostvaren manji drift zahvaljujući činjenici da su klasični vrtložnici zamenjenikomorama sa 3 ili 6 izlaza ili se vrtloženje tečnosti ostvaruje jednostavnim kretanjem iste pospiralnom žlebu tela rasprskivača. Ovi rasprskivači imaju nešto krupnije kapi ali i dalje je umlazu spektar kapi različite veličine. Najnovija generacija rasprskivača su vrtložni injektorskirasprskivači, slika 5.Sl. 5. Injektorski rasprskivačFig. 5. Air-induction nozzlesOvi rasprskivači isto kao i T injektorski rasprskivači usisavaju vazduh, koji se u injektoruunutar tela rasprskivača meša sa tečnošću, tako da iz rasprskivača izlaze vazdušni baloninapunjeni sitnim kapljicama. Kada ti baloni dospeju na površinu lista oni se raspuknu i sitnekapi se razlete. Te sitne kapi obezbeđuju bolju pokrivenost lista i bolju penetraciju tečnosti ubiljku, slika 6.Sl. 6. Uticaj injektorskih kapi na pokrivenost lista i penetraciju tečnosti u biljkuFig. 6. Influence of bubble drops on leaf coverage and drops penetrationSelektivna aplikacijaBudućnost u primeni orošivača radi ostvarenja ekološki prihvatljive, a efikasne zaštite biljajeste upotreba senzora za identifikaciju krošnje ili bolesti. Primena senzora za identifikacijukrošnje posebno je značajna u mladim zasadima, gde postoji veliki razmak između stabala uredu. Svetska istraživanja su pokazala da upotreba ovih senzora može da doprinese ušteditečnosti za čak 70% u mladom zasadu, odnosno 30% kod veoma razvijenog zasada (Stahli,2003).U starijim razvijenim voćnjacima često može da se naiđe na prazna mesta između biljaka uredu. Ta prazna mesta povećavaju opasnost od drifta, koji je ionako veliki kod upotrebeklasičnih orošivača. Postoje dva sistema za detekciju stabala (Walkate et al, 2000). Jedansistem jeste upotreba ultrasoničnih ili optičkih senzora koji detektuju prisustvo stabla, a drugisistem jeste upotreba sistema koji ne samo da detektuje prisustvo nego i strukturu krošnje21

stabla. Upotreba drugog sistema u komercijalne svrhe je vrlo skupa, ali je zato upotreba prvogsistema pristupačna i efikasna.Balsari и Tamagnone (1998) pišu o primeni veoma osetljivih senzora, koji mogu dadetektuju grane prečnika 3-4 centimetra. Prazni prostori koje ovi senzori mogu da detektujukreću se od 35-120 cm, zavisno od blizine senzora i objekta koji se tretira. Koliko će sesmanjiti drift kod selektivnog prskanja (SSS – Select Spray System) zavisi ne samo odkarakteristika senzora već i od veličine i bujnosti voćaka, kao i od obučenosti korisnika mašine.Selektivno prskanje osim što smanjuje drift, obezbeđuje i primenu manjih normi. Doruchowskisa sardnicima (1998) prati uštede u radnoj tečnosti, usled selektivnog prskanja u zasadu jabukei kruške. U zasadu jabuke, uzgojni oblik palmeta sorta jonogold/M9 došlo je do smanjenjanorme od 24%, a u zasadu kruške uzgojnog oblika vitko vreteno sorta coference, ušteda jeiznosila 26%. Koch i Weisser su 2000. godine pratili uštede pri selektivnom prskanju uzpomoć optički senzora proizvođača JacoLogic system. Prskani su zasadi jabuke i višnje od fazecvetanja do faze opadanja lišća. Rezultati koji su dobijeni su vrlo ohrabrujući jer se ostvareneuštede u 3-7 godina starim zasadima jabuke od 10-35%, a u jednogodišnjem zasadu jabukenorma je smanjena za 35-45%. U trogodišnjem zasadu višnje došlo je do smanjenja norme od45-60%. Autori smatraju da ovakvo smanjenje norme moglo dovesti i do smanjenja potrošnjepesticida pri selektivnom prskanju od 25 do 30%. Balsari i Tamagnone u svojim istraživanjimasa ultrasoničnim senzorima u zasadu breskve dobili su slične rezultate koji ukazuju načinjenicu da je kod selektivnog prskanja moguće smanjenje potrošnje pesticida u odnosu nakonvencionalno prskanje od 25%. Kada je reč o driftu, procenat njegovog smanjenja zavisi odrastojanja između stabala u redu i bujnosti krošnje istih.Rezultati istraživanja Koch i Weisser (2000) ukazuju na to da je u već pomenutom zasaduvišnje došlo do redukcije drifta od 50% u odnosu na konvencionalno prskanje. PremaGanzelmeir i Rautmann upotreba senzora tokom njihovih ispitivanja u vinogradima 2000.godine je smanjila drift za 25 – 50%. Selektivna aplikacija istovremeno obezbeđuje inepromenjenu biološku efikasnost. Ovo je i potvrđeno istraživanjima Koch i Weisser (2000)koji su pratili biološku efikasnost u suzbijanju čađavosti jabuke, kruškine buve i grinja.Biološka efikasnost je bila dobra i nije bilo značajne razlike između te efikasnosti i one koja seostvaruje pri konvencionalnoj aplikaciji.Sl. 7. Vučeni orošivač „Dal Degan Morava“ 1000 lFig. 7. Pulled air assisted sprayers Dal Degan Morava 1000 lU nameri da se provere ovi rezultati autori ovog rada opremili su vučeni orošivačproizvođača „Dal Degan Morava“ iz Aleksandrovca, sa ultrazvučnim senzorima kako biobavili prskanja zasada jabuke u vlasništvu Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, pri22

Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Vučeni orošivač, zapremine 1000 l opremljen jeusmerivačkim tornjem i vertikalnim nosačem rasprskivača, umesto venca rasprskivača, slika 7.Opremanje je obavljeno radi bolje depozicije tečnosti na biljke, jer je poznato da kružniraspored rasprskivača karakteriše različita udaljenost rasprskivača od biljke, dok su kodvertikalnog rasporeda svi rasprskivači jednako udaljeni od tretiranog objekta. Usmerivačkitoranj, zajedno sa usmerivačkim deflektorima na svom vrhu, sprečava nepotrebno rasipanjeizlazne vazdušne struje što uz pomenuti vertikalni raspored rasprskivača i primenu senzoratreba da omogući što kvalitetniju i efikasniju aplikaciju pesticida. Ultrazvučni senzoriidentifikuju objekat tretiranja u opsegu od 0,8 do 6 metara, slika 8a. Informaciju o nailasku nastablo šalju u upravljačku jedinicu, slika 8b, koja daje signal za otvaranje elektromagnetnihventila.a) b)Sl. 8. Ultrazvučni senzori sa upravljačkom jedinicomFig. 8. Ultrasonic sensors and control unitUpravljačka jedinica ima mogućnostza manuelno i automatsko uključenje ventila. Kodautomatskog uključenja ventila, moguće je podesiti vreme uključenja i isključenja ventila.Neophodno je da se ventili otvore malo pre nailaska na biljku, a zatvore malo posle prolaska.Pošto se senzori nalaze 2 metra ispred rasprskivača, taj podatak uz podatak o brzini kretanjatreba uzeti u obzir, pri podešavanju vremena uključenja i isključenja elektromagnetnih ventila.Autori ovog rada iduće godine tretiraće pomenuti zasad jabuke tokom čitave vegetacije sarazličitim normama klasičnim i orošivačem sa senzorima. Dobijeni rezultati biće analizirani iupoređivani sa pomenutim sličnim ispitivanjima u svetu. Vučeni orošivač firme „Dal DeganMorava“ je u jesen 2008. pušten u probni rad kako bi se obavila sva neophodna podešavanja zavegetacioni ciklus naredne godine, slika 9.Sl. 9. Vučeni orošivač proizvođača „Dal Degan Morava“ u raduFig. 9. Air assisted sprayers „Dal Degan Morava“ in work23

ZAKLJUČAKSavremena voćarsko-vinogradarska proizvodnja zahteva veliku rodnost, uz istovremenokvalitetetne zdravstveno bezbedne plodove. Sa druge strane zaštita životne sredine, sprečavanjezagađenja zemljišta i vodotokova u mnogim zemljama ne predstavlja samo moralnu, nego izakonsku obavezu. Pesticidi, koji se u velikim količinama, koriste u voćarsko-vinogradarskojproizvodnji su jedni od najvećih zagađivača. Zbog navedenog neophodno je posebu pažnjuposvetiti aplikaciji pesticida, odnosno orošivačima koji obavljaju aplikaciju.U tom cilju poslednjih godina su razvijene ekološki prihvatljive mašine za aplikacijupesticida. Zamena klasičnih orošivača poboljšanim konstrukcijama, primena orošivača sa Tusmerivačem i uvođenje u praksu gde god je to moguće tunelskih orošivača u velikoj meriunaprediće depoziciju pesticida na tretirane objekte.Nešto jeftinija, a efikasna rešenja predstavlja primena injektorskih rasprskivača i selektivnaaplikacija. Selektivna aplikacija odlično je rešenje kako sa aspekta zaštite životne sredine, takoi kada je reč o smanjenju troškova zaštite, uz odgovarajuću biološku efikasnost. Opremanjemorošivača senzorima za identifikaciju stabala moguće je, uz relativno mala ulaganja ostvaritivelike uštede u potrošnji pesticida i smanjiti drift, jer u prostorima između biljaka u redu ne bibilo tretiranja. Selektivna aplikacija je posebno značajna za mlade zasade koji još nisu potpunorazvijeni, jer su moguće uštede u pesticida u tom slučaju do 70%, a smanjenje drifta često većei od 50% u odnosu na klasičnu aplikaciju.LITERATURA[1] Backer G. 2004. Kulturspezifische bewertung von Spuruhgeblasen im Weinbau, 7.Internationales Symposium zu Technik im Obstaund weinbau, stutgart 10-11 Mai.[2] Balsari P, Tamagnone M, 1998. An ultrasonic airblast sprayer, Abstract of theInternacional Conference on Agricultural Engineering – AgEng Oslo, paper no. 98-A-017:585-586.[3] Bugarin R, Đukić N, Sedlar A, 2008. Činioci efikasne aplikacije u zaštitivišegodišnjih zasada orošivačima, Savremena poljoprivredna tehnika, 34(3-4): 236-243.[4] Cross J. V, Walkate P. J, Murray R. A, Richardson G. M, 2001. Spray deposits andlosses in different sized apple trees from axial fan orchard sprayer, crop protection,(20): 13-30.[5] Cross J.V, Berrie A.M, 1993. Spray deposits and efficacy of a tunnel sprayer at threevolume rates (50, 100, 200 l/ha) in comaparasion with an axial fan sprayer (50 l/ha)on apple, A.N.P.P.-B.C.P.C.-Sec. Int. Symp. Pesticide application, Strasbourg, Tome1: 273-280.[6] Doruchowski G. 1993. Use of tunnel sprayer in orchards and berry plantations,annales A.N.P.P.-B.C.P.C.-Sec. Int. Symp. Pesticide application, Strasbourg, Tome 1:281-280.[7] Doruchowski G, Jaeken P, Holownicki R. 1998. Target detection as a tool of selectivespray application on trees and weeds in orchards, SPIE Conference on PrecisionAgriculture and Biological Quality, Boston: 290-301.[8] Doruchowski G, Holownicki R, 2000. Environmentally friendly spray techniques fortree crops, Crop Protection, (19): 617-622.[9] Holownicki R, Doruchowski G, Godyn A, Swiechowski W. 1997. Minimisingpesticide waste and emission to the environment by using tunnel sprayers, J. Fruit24

ornamental Plant Res. Skierniewce-Poland, (3-4): 137-144.[10] Holownicki R. 2004. Automic System of Nozzle Selection Based on Wind Velocity,7 th International Symposium on Tecnology Application in Horti and Viticulture,Stuttgart.[11] Huijsmans J.F.M. 1993. Orchard tunnel sprayers with reduced emission to theenvironment, A.N.P.P.-B.C.P.C.-Sec. Int. Symp. Pesticide application, Strasbourg,Tome 1: 297-304.[12] Đukić N, Ponjičan O, Sedlar A. 2001. Novo u tehnici za zaštitu bilja, Savremenapoljoprivredna tehnika, 27(3-4).[13] Đukić N, Sedlar A, Bugarin R. 2008. Definisanje matematičkog modela habanjarasprskivača i njegov značaj za domaću proizvodnju, Savremena poljoprivrednatehnika, 34(1-2): 63-71.[14] Koch H, Weisser P. 2000. Sensor equipped orchard spraying – efficacy, savings anddrift reduction, Aspects of Applied Biology, (57)-Pesticide Application: 357-362.[15] Landers A. J. 2001. Airblast sprayer application studies; Stewart AgriculturalResearch Services, Inc Macon, MO 63552: 10.[16] Sedlar A, Đukić N, Bugarin R, 2008. Savremena tehnička rešenja i mere poboljšanjaefikasnosti orošivača u vilju primene malih i srednjih normi pri orošavanju voćnjaka,Savremena poljoprivredna tehnika, 34(3-4): 117-128.[17] Sedlar A, Đukić N, Bugarin R. 2007. Prve inspekcije orošivača u Srbiji; Savremenapoljoprivredna tehnika, 33(1-2): 12-19.[18] Stahli W. 2003. Masini pentru aplicarea tratamentelor fitosanitzare si fertilizareafoliara a culturilor legumicole, Partea I-a: aparate si masini de stropit, EdituraAgroprint, Timosoara.[19] Zande J.C, Porskamp V.D, Michielsen H.A.J, Holterman H.J, Huijsman J.F.M. 2000.Classification of spray applications for driftability, to protect suraface water, Aspectsof Applied Biology, (57)-Pesticide Application: 57-65.[20] Walkate P. J, Richardson G. M, Cross J. V, Murray R. A. 2000. Relationship betweenorchard tree crop structure and performance characteristiics of an axial fan sprayer,Aspect of Applied Biology, (57)-Pesticide application: 211-217.Napomena: Ovaj rad je deo istraživanja na projektu: „Unapređenje energetskih i ekološkihefikasnosti traktora i mobilnih sistema„. Evidencioni broj projekta: TP-20078, koji finansiraMinistarstvo za nauku Republike Srbije.Primljeno: 09.01.2009. Prihvaćeno: 12.01.2009.25

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 26-32UDK: 631.372Orginalni naučni radOriginal scientific paperUTICAJ SABIJENOSTI ZEMLJIŠTA NA PROMENE U ZEMLJIŠTU IPRINOS SUNCOKRETATHE INFLUENCE OF SOIL COMPACTION ON CHANGES IN SOIL ANDSUNFLOWER YIELDSavin L,* Nikolić R,* Simikić M,* Furman T,* Tomić M,* Gligorić Radojka,* JarakMirjana,* Đurić Simonida,* Sekulić P,** Vasin J.**REZIMEU radu su prikazani rezultati ispitivanja uticaja sabijanja zemljišta na uvratinama iunutrašnjem delu parcele na prinos suncokreta, hemijske i biološke promene u zemljištu.Sabijenost zemljišta na uvratinama posle setve bila je za 67,70% veća u odnosu na unutrašnjideo, dok je povećanje sabijenosti zemljišta na uvratini pre ubiranja iznosilo 13,44%.Veliki broj prelaza doveo je do intenzivnijeg sabijanja zemljišta na uvratinama,uslovljavajući nepovoljne uslove za razvoj korenovog sistema i slabije mikrobiološkeaktivnosti, radi čega smanjenje biološkog prinosa iznosi 8,98%, a mase suvog zrna 9,13%.Hemijska analiza sastava zemljišta na uvratini i unutrašnjem delu parcele pokazala je da jesadržaj humusa na uvratinama i u unutrašnjem delu pacele skoro isti, kao i sadržaj azota iostalih makrohraniva.Ukupan broj mikrooganizama je veći u centralnom delu parcele, dok je broj aktinomicetaveći na uvratinama. Značajnije razlike u broju azotobaktera i broj gljivica ne postoje.Ključne reči: uvratina, sabijenost zemljišta, hemijska struktura, suncokret, prinos.SUMMARYThis paper shows the results of analysis of soil compaction influence on sunflower yield onheadland and inner part of a field, and chemical changes in soil. Soil compaction aftersprouting was 67.70% greater on headland than in the inner part, while before harvesting, therewas an increase of 13.44% in soil compaction.Large number of passages, which caused intensified soil compaction on headlands, poorconditions for the root system development, and poor microbiological activities led to yieldreduction, which was 8.98% in total mass and 9.13% in dry grain mass. Chemical analysis ofsoil on headland and in the inner part of a field showed almost the same humus, nitrogen andother macroelements concentration on headlands and in the inner part of a field.* Dr Lazar Savin, docent, dr Ratko Nikolić, red. prof, mr Mirko Simikić, istr. sar, dr Furman Timofej, red. prof, drMilan Tomić, docent, dr Radojka Gligorić, red. prof, dr Mirjana Jarak, red. prof, dr Simonida Đurić, docent,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, savlaz@polj.ns.ac.yu** Dr Petar Sekulić, red. prof, mr Jovica Vasin, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.26

The total number of microorganisms is larger in the inner part of the field, while the numberof actinomycetes is larger on headland. There are no significant differences in numbers of nitricbacteria and fungus.Key words: headland, soil compaction, soil chemical properties, sunflower, yield.UVODU procesu poljoprivredne proizvodnje izvođenje agrotehničkih operacija obavlja sekretanjem različitih agregata po parceli. U sistemu hodni sistem – zemljište pod dejstvomodređenih sila odvijaju se procesi, koji neminovno dovode do zbijenosti zemljišta, odnosno,promene njegovih fizičkih, vodnih, hemijskih i bioloških osobina.U periodu od 2003. do 2007. u Republici Srbiji obavljena su istraživanja uticaja sabijenostizemljišta na prinos pšenice, kukuruza, soje, suncokreta i pećerne repe na uvratinama iunutrašnjem delu parcele, Jarak et al. (2004) i (2006), Nikolić et al. (2003), (2004), (2006),(2007) i Simikić et al. (2005). Savin et al. (2008) navodi da se tokom 5 godina istraživanjapokazalo da je kod suncokreta prosečno povećanje sabijenosti zemljišta na uvratinama uodnosu na unutrašnji deo parcele 23,01% u fazi nicanja i 28,43% u fazi ubiranja, a smanjenjeprinosa na uvratinama za oko 26% u odnosu na unutrašnji deo parcele. Za razliku od navedenihranije obavljenih istraživanja gde se menjala parcela, a pratila kultura, u ovom istraživanjupostavljen je ogled, koji treba da traje tri godine, tako da se sva istraživanja obavljaju na istojparceli, a kulture smenjuju prema plodoredu.MATERIJAL I METODIzbor lokacijeZa obavljanje istraživanja postavljen je ogled na parceli koja se nalazi u posedu imanja″Pobeda″ u Gunarošu. Na uvratini i u unutrašnjem delu parcele postavljeno je po 7 oglednihpolja u 3 ponavljanja. Širina svakog oglednog polja je 18 m, a dužina 100 m. Intenzitetsabijenosti zemljišta meren je elektronskim penetrometrom firme "Findlay Irvine Ltd" s uglomkonusa od 30º i prečnikom od 12,83 mm, koji je u saglasnosti sa ASAE Standardom (1993).Otpor konusa meren je u 10 ponavljanja na 3 mesta po širini, sa razmakom od 3 m izmeđumernih tačaka, pri čemu se srednja tačka nalazi na sredini uvratine. U unutrašnjem deluprimenjena je ista šema, pri čemu se srednja tačka nalazila na udaljenosti od 100 m od početkaparcele. Na istim mestima uzeti su uzorci zemljišta, radi određivanja hemijskog sastava imikrobiološke aktivnosti u zemljištu i to sa dubine od 10-25 cm, jer ona predstavlja sloj koji seobrađuje plugovima. Merenje penetrometrom obavljeno je samo na početku vegetacije,odnosno posle nicanja, jer na kraju vegetacije, tj. pre ubiranja, nije bilo moguće zbog malogsadržaja vlage u zemljištu, pa je sabijenost zemljišta utvrđena pomoću Kopeckih cilindara. Preubiranja utvrđen je prinos na uvratini i u unutrašnjem delu parcele, slika 1. Radi razmatranjaprave uvratine, odabrana je parcela pored koje je drvored tako da bi se okretanje traktorskih imobilnih sistema obavljalo što više na parceli, formirajući pravu uvratinu. Širina uvratine je 12m. Tip zemljišta je černozem i livadska crnica. Za proizvodnju suncokreta primenjena jeklasična tehnologija kod koje se osnovna obrada obavlja plugovima. Pretkulutra je bila soja.Između setve i ubiranja napravljena su tri prolaza od toga jedan za međurednu kultivaciju i dvaza zaštitu suncokreta.27

a) posle nicanjaa) after sproutingSl. 1. Posmatrana parcelaFig. 1. Observed fieldb) pre ubiranjab) before harvestingPrimenjena tehnologija proizvodnjeZa proizvodnju suncokreta primenjena je klasična tehnologija kod koje se osnovna obradaobavlja plugovima, tabela 1. Pretkulutra je bila soja.Tab. 1. Primenjena tehnologija za proizvodnju suncokretaTab. 1. Technology for sunflower productionR. br.N oAgrotehnička operacijaFarming operation1. Sitnjenje biljnih ostatakaCrop choping2. Osnovno đubrenjeBasic fertilizing3. OranjePlowing4. Priprema zemljišta ISeed bad preparation I5. Priprema zemljišta IISeed bad preparation II6. SetvaSowing7. Zaštita biljaka IPlant protection I8. Međuredna kultivacijaInter raw cultivating9. Zaštita biljaka IIPlant protection II10. UbiranjeHarvestingTraktorTractorSnagaEngine power(kW)MasaMass(kg)Priključna mašinaImplementsRadni zahvatWorking width(m)MasaMass(kg)60 3900 2,8 135099 5700 24 380185 10875 2,4 2820185 10875 9,6 2580185 10875 9,6 258099 5700 8,4 157099 5700 18 145060 3900 4,2 78699 5700 18 1450221 12010 628

Ispitivanje hemijskog sastava zemljištaLaboratorijska analiza obuhvata sledeće parametre:pH-vrednost određena je u suspenziji zemljišta sa kalijum-hloridom i suspenziji zemljišta savodom (10g:25 cm 3 ), potenciometrijski, pH metar PHM62 standard - radiometar"copenhagen"; pH metar PHM250 – radiometar "copenhagen"Sadržaj CaCO 3 određen je volumetrijski, pomoću Scheiblerovog kalcimetra ;Sadržaj humusa određen je metodom Tjurina, oksidacijom organske materije;Ukupan sadržaj azota - CHNS analizatorom;Lakopristupačni fosfor (ekstrakcija s amonijum-laktatom) - AL metodom; određivanje naspektrofotometru; „cary 3E“ - VarianLakopristupačni kalijum (ekstrakcija s amonijum-laktatom) - AL metodom; određivanje na"evans" plamenfotometruIspitivanje mikrobiološke aktvnosti zemljištaMikrobiološka aktivnost praćena je preko ukupnog broja mikroorganizama, brojaazotobaktera i aktivnosti dehidrogenaze. Brojnost mikroorganizama određivana jezasejavanjem razređene suspenzije zemljišta na odgovarajuću hranjivu podlogu. Ukupan brojmikroorganizama određen je metodom Poshon i Tardiux (1963). Zastupljenost azotobakteraodređivana je na Fjodorovoj podlozi metodom fertilnih kapi (Anderson, 1965). Brojmikroorganizama je preračunat na jedan gram apsolutno suvog zemljišta. Aktivnostdehidrogenaze je određivana spektrometrijskom metodom prema Thalmannu (1968).REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAU 2008. godini i nakon nicanja, sabijenost zemljišta na uvratinama i dubini od 7-28 cm bilaje 20,5 daN/cm 2 , dok je u unutrašnjem delu parcele sabijenost zemljišta bila 12,2 daN/cm 2 ,slika 2. Prelazi preko zemljišta doveli su do intenzivnijeg sabijanja zemljišta na uvratinama uodnosu na unutrašnji deo parcele, tako da je povećanje sabijenosti zemljišta na uvratini iznosilo67,70% i bila je veća u odnosu na unutrašnji deo. Vlažnost zemljišta po dubini je iznosila:19,76% na dubini 0 – 10 cm, 21,49% na dubini 10-20 cm, 20,56% na dubini 20-30 cm, 19,80%na dubini 30 – 40 cm i 19,63% na dubini 40–50 cm.Otpor konusa - Cone index (daN/cm 2 )252015105Unutrašnji deo - Inner partUvratina - Headland00 7 14 21 28 35 42 49Dubina - Depth (cm)Sl. 2. Sabijenost zemljišta nakon nicanjaFig. 2. Intensity of soil compaction after sprouting29

Zapreminska masa zemljišta na dubini 10–25 cm u centralnom delu iznosi 14,11 g/cm 3 , a nauvratini 16,08 g/cm 3 što je povećanje od 13,44%. Vlažnost zemljišta na dubini 10–25 cmiznosila je 12,13%.Intenzivnije sabijanje zemljišta na uvratinama stvorilo je nepovoljne uslove za razvojkorenovog sistema i slabije mikrobiološke aktivnosti, radi čega je dobijena razlika izmeđuostvarenih prinosa na uvratini i untrašnjem delu parcele, tabela 2. Razlika u prinosu suvog zrnaiznosi 9,13%, dok smanjenje biološkog prinosa iznosi 8,98%. Istraživanja u prethodnimgodinama ukazala su i na veće razlike u prinosu. Međutim, raspored padavina u vremevegetacije bio je povoljan pa nije dobijena veća razlika.Tab. 2. Prinos suncokreta na uvratini i u unutrašnjosti, vlažnost zrna 11%Tab. 2. Sunflower yield on headland and inner part of a field, at grain moisture 11%R. br.N o1.ParametriParametersPrinosYield(t/ha)Unutrašnji deo parceleInner part of the fieldUvratinaHeadlandSmanjenjeDecreasing(%)Biološki prinosTotal mass 9,37 8,53 8,982.Masa zrnaDry grain mass3,47 3,14 9,13Radi boljeg sagledavanja uticaja sabijenosti zemljišta na prinos kultura određen je hemijskisastav zemljišta, tabela 3.Prosečan sadržaj humusa na uvratinama i u unutrašnjem delu parcele je gotovo isti i iznosioko 3,5%, tabela 3. Na osnovu sadržaja može se reći da je ovo zemljište bogato humusom, akose zna da je poslednje dve decenije došlo do smanjenja sadržaja humusa u zemljištu Vojvodine.Prema sadržaju ukupnog azota uzorci pripadaju klasi zemljišta sa dobrom obezbeđenošću.Prosečan sadržaj ukupnog azota na uvratinama i u unutrašnjem delu parcele je približno isti iiznosi oko 0,24%.Vrednosti sadržaja ispitivanih makrohraniva – fosfora i kalijuma, ukazuju na to da ispitivanozemljište s uvratina pripada klasi sa visokim sadržajem, tabela 3. Uzorci zemljišta uzeti nauvratinama sadrže više kalijuma u odnosu na uzorke uzete u unutrašnjem delu parcele. Takoprosečan sadržaj fosfora na uvratinama iznosi 28,85 mg/100 g, dok je u unutrašnjem deluparcele sadržaj manji i iznosi 22,95 mg/100 g. Uzorci zemljišta uzeti u unutrašnjem deluparcele sadrže više fosfora u odnosu na uzorke uzete u unutrašnjem delu parcele. Takoprosečan sadržaj fosfora u unutrašnjem delu parcele je 59,57 mg/100 g, dok je sadržaj manji nauvratinama i iznosi 53,71 mg/100 g.Analiza osnovnih mikrobioloških svojstava pokazuje da je broj mikroorganizama tipičan zaplodno zemljište. U zavisnosti od grupe mikroorganizama broj se razlikovao nakon nicanja ipre ubiranja. Ukupan broj mikrooganizama bio je veći u avgustu pre ubiranja, brojaktinomiceta i azotobaktera je bio veći u aprilu nakon nicanja, a broj gljiva bio je sličan u obaperioda uzorkovanja.Sabijenost zemljišta uticala je samo na smanjenje ukupnog broja mikroorganizama, dokkod ostalih grupa nije bilo značajnijih razlika broja na uvratinama i centralnom delu parcele.30

Tab. 3. Osnovna hemijska svojstva zemljištaTab. 3. Chemical soil structureMest uzorkaLocation of soil samplesUvratinaHeadlandUnutrašnji deo parceleInner part of the fieldu KClpHu H 2 OCaCO 3(%)HumusHumus(%)Ukup. NTotalN (%)AL-P 2 O 5(mg/100 g)AL-K 2 O(mg/100 g)7,59 8,50 9,40 3,58 0,24 53,71 28,857,64 8,63 10,08 3,52 0,24 59,57 22,95Prosečan broj mikroorganizama na uvratinama je 78,14x10 6 g -1 , dok je u unutrašnjem deluparcele 125,56x10 6 g -1 , tabela 4. Prosečan broj azotobaktera na uvratinama je 27,1x10 2 g -1 , dokje u unutrašnjem delu parcele 27,2x10 2 g -1 .Tab. 4. Osnovna mikrobiološka svojstva zemljištaTab. 4. Microbiological soil structureMikroorganizmiMicroorganismsNakonnicanja –AftersproutingUvratine - HeadlandPre ubiranja –BeforeharvestingProsek -AverageNakon nicanja –After sproutingCentralni deo – Inner partPreubiranja –BeforeharvestingProsek -AverageUkupan broj TN 16,14 140,14 78,14 16,71 234,42 125,5610 6 g -1Total numberAktinomicete 153,14 43,5 98,32 104,8 48,57 74,410 4 g -1ActinomycetesGljive6,28 7,14 6,7 7,52 7,16 7,310 4 g -1FungusAzotobakter - Nitric 44,87 9,3 27,1 45,31 9,1 27,2Azb 10 2 g -1bacteriaZAKLJUČAKNa osnovu sprovedenih istraživanja mogu da se izvedu sledeći zaključci:• utvrđeno je da je prosečno povećanje sabijenosti zemljišta na uvratinama u odnosu naunutrašnji deo parcele iznosilo 67,70%,• zapreminska masa zemljišta u centralnom delu je 14,11 g/cm3, a na uvratini iznosi16,08 g/cm3, što je povećanje od 13,44%,• smanjenje prinosa na uvratinama za oko 9% u odnosu na unutrašnji deo parcele,• uzorci zemljišta s uvratina i s unutrašnjeg dela parcele imaju približno isti sadržajhumusa, azota i ostalih makrohraniva.31

Generalno se može reći da je broj mikroorganizama tipičan za plodno zemljište. Ukupan brojmikrooganizama je veći u centralnom delu parcele, dok je broj aktinomiceta veći nauvratinama. Značajnije razlike u broju azotobaktera i broju gljivica ne postoje.LITERATURA[1] Anderson G.R. 1965. Ecology of Azotobacter in soil of the palouse regionI.Occurence. Soil Sci, (86): 57-65.[2] ASAE Standard, Soil cone penetrometer, 1993.[3] Jarak Mirjana, Đurić S, Najdenovska O. 2004. Uticaj sabijanja zemljišta namikrobilošku aktivnost pod različitim biljnim vrstama, Traktori i pogonske mašine,9(4): 88-92.[4] Jarak Mirjana, Hajnal T. 2006. Ukupan broj mikroorganizama, broj gljiva iazotobaktera u sabijenom i rastresitom zemljištu, Traktori i pogonske mašine, 11(5):37-40.[5] Nikolić R, Savin L, Gligorić Radojka. 2003. Uticaj sabijanja zemljišta na prinossuncokreta i soje, Savremena poljoprivredna tehnika, 29(4): 229-233.[6] Nikolić R, Gligorić Radojka, Tomić M, Hadžić V, Sekulić P, Simikić M, Vasin J.2004. Analiza sabijanja zemljišta na prinos soje i suncokreta, Traktori i pogonskemašine, 9(4): 105-110.[7] Nikolić R, Savin L, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, Simikić M, Sekulić P,Vasin J, Kekić M, Bertok Z. 2006. Uticaj sabijanja na promene u zemljištu i prinoskukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe, Traktori i pogonske mašine, 11(5): 25-31.[8] Nikolić R, Savin L, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, Simikić M, Sekulić P,Vasin J, Kekić M, Bertok Z. 2007. Uticaj sabijanja na promene u zemljištu i prinoskukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe na uvratinama i unutrašnjem delu parcele,Traktori i pogonske mašine, 12(3): 42-48.[9] Pochon J, Tardieux P. 1962. Techniques d analzse en microbiologie du sol, Paris.[10] Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, JarakMirjana, Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J. 2008. Istraživanje uticaja sabijenostizemljišta na prinos suncokreta i promene u zemljištu na uvratinama i unutrašnjemdelu parcele, Savremena poljoprivredna tehnika, 34(1-2): 87-96.[11] Simikić M, Nikolić R, Savin L, Hadžić V, Sekulić P, Jarak Mirjana, Furman T, TomićM, Vasin J. 2005. Uticaj traktora i mobilnih sistema na sadržaj hraniva u zemljištu,Traktori i pogonske mašine, 10(1): 21-98.[12] Thalmann A. 1968. Zur Methodikde Bestimmung der Dehydrogenase aktivitat imBoden mittels Triphenyltetrazoliumchlorid (TTC ). Landwirsch. Forsch. (21): 249-257.Primljeno: 04.12.2008. Prihvaćeno: 13.01.2009.32

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 33-41UDK: 631.319: 631.434: 635.13Orginalni naučni radOriginal scientific paperUTICAJ PREDSETVENE PRIPREME ZEMLJIŠTA NA AGROFIZIČKEOSOBINE I PRINOS KORENA MRKVETHE INFLUENCE OF PRESOWING PREPARATION ON AGRO-PHYSICAL PROPERTIES OF CARROT ROOTSPonjičan O, Bajkin A, Somer D.*REZIMEU savremenoj tehnologiji proizvodnje korenastog povrća, predsetvena priprema zemljištaobuhvata formiranje gredica ili mini gredica. Kvalitet predsetvene pripreme ocenjen jemerenjem fizičkih i mehaničkih osobina zemljišta (koeficijent strukturnosti, zapreminskaspecifična masa i otpor zemljišta), na ravnoj površini i nakon formiranja mini gredica, kao i sapromenom dubine. Uzimanje uzoraka zemljišta izvedeno je po standardu ISO 10381-6.Prilikom ocene fizičkih i mehaničkih osobina zemljišta statistički značajne razlike na praguznačajnosti od 5% pojavile su se u sloju 10–25 cm.U toku vegetacionog perioda praćene su agrofizičke osobine korena mrkve. Na minigredicama formiran je koren dužine 188,5 mm, a na ravnom zemljištu 141,7 mm. Maksimalniprečnik na mini gredicama imao je vrednost 26,8, a na ravnom zemljištu 30,7 mm. Prosečnamasa jednog korena mrkve na mini gredicama bila je 89,2, a na ravnom zemljištu 76,8 g.Statistički značajne razlike u prinosu mrkve pojavile su se nakon dvanaeste nedelje vegetacije,a maksimalna razlika u prinosu izmerena je u osamnaestoj nedelji vegetacije, pred ubiranje. Namini gredicama ostvaren je prinos korena mrkve 89,2 t/ha, a na ravnom zemljištu 63,6 t/ha.Ključne reči: predsetvena priprema, mašina za formiranje mini gredica, koeficijentstrukturnosti, zapreminska specifična masa zemljišta, otpor zemljišta, dimenzije korenamrkve.SUMMARYIn the contemporary production of root vegetables the main part of presowing preparation isforming of beds or mini-beds. The quality of presowing preparation was evaluated by physicaland mechanical properties of soil, (structure coefficient, volumetric bulk density andpenetrometric resistance of soil), on a flat soil surface, after the mini-beds were formed, and atvarious depths. Samples were taken according to standard ISO 10381-6. Evaluation of physicaland mechanical properties of soil showed a 5% significant statistical difference in the 10–25cm layer.During vegetation period, agro-physical properties of carrot root were monitored. In minibeds,carrot root length was 188.5, while on the flat soil the length was 141.7 mm. Maximalroot diameter in mini-bed was 26.8, while on the flat soil 30.7 mm. Average mass of carrot root* Mr Ondrej Ponjičan, asistent, dr Anđelko Bajkin, redovni profesor, Deže Somer, dipl. inž, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, ponio@polj.na.ac.yu33

in mini-bed was 89.2 and on the flat soil 76,8 g. Statistically significant differences on the 0.95interval in carrot yield were recorded twelve weeks after sowing. Maximum difference in theyield was recorded after eighteen weeks, before harvest. Mini-beds yielded 89.2 t/ha of carrotwhile the flat soil yielded 63.6 t/ha.Key words: presowing preparation, mini-bed former machine, structure coefficient,volumetric bulk density, penetrometric resistance, dimensions of carrot root.UVODObrada zemljišta je i dalje najsloženija agrotehnička mera za koju se u biljnoj proizvodnjiangažuje više od 30% ukupne energije. Zato se danas čine veliki napori da se usavrše postojećii razviju novi alati i sistemi za obradu zemljišta i tako smanji potrebna energija za obradu(Marković i sar, 1995).Rotacione sitnilice kao, samostalne mašine, u manjem obimu koriste se zbog relativno velikepotrošnje energije. Glavni razlog zašto bi u većem obimu trebalo koristiti rotacione sitnilice jevisoka efikasnost rada, lako rukovanje, ravna površina zemljišta posle obrade i dobrousitnjavanje zemljišta. Unapređenjem oblika alata za obradu zemljišta (noževa) moguće jeredukovati vučnu silu i potrebnu snagu, a u isto vreme postići dobar kvalitet obrade (Salokheand Ramalingam, 2003). Prilikom ispitivanja fizičkih i mehaničkih osobina zemljišta pri radurotacione sitnilice sa suprotnosmernim obrtanjem rotora, utvrđen je bolji kvalitet rada upoređenju sa rotacionom sitnilicom s istosmernim obrtanjem rotora (Salokhe and Ramalingam,2001).Savremena proizvodnja korenastog povrća izvodi se na gredicama ili mini gredicama.Formiranjem mini gredica postignute su optimalne fizičke i mehaničke osobine zemljišta zarast korena mrkve na različitim tipovima zemljišta (Ponjičan i sar, 2008a, 2008d). Uproizvodnim uslovima, mašina za formiranje mini gredica kretala se brzinom od 0,294 do0,530 m/s (Radomirović i sar, 2006b, 2008b i Ponjičan i sar, 2006), u zavisnosti od stanja i tipazemljišta.Obradom zemljišta mašinama za formiranje gredica različite konstrukcije, mašina sarotacionom sitnilicom s istosmernim obrtanjem rotora i noževima u obliku slova "I" ostvarila jeprekomernu usitnjenost zemljišta na dubini 15–20 cm. Kvalitetna slojevita obrada zemjištaostvarena je korišćenjem mašine za formiranje mini gredica sa suprotnosmernim obrtanjemrotora i noževima u obliku slova "L" (Ponjičan i sar, 2008).Prednost proizvodnje povrća na gredicama je u tome što omogućuje ujednačeniji rast biljakai ravnomernije sazrevanje plodova. Točkovi traktora i priključnih mašina pri izvođenjuagrotehničkih operacija u toku vegetacije (setva, sadnja, međuredna obrada useva, nagrtanje,hemijska nega, prihranjivanje), kombajna za berbu i transportnih sredstava kreću se poformiranim kanalima između gredica. Ovo obezbeđuje pravilno vođenje navedenih mašina popravcu redova, te ne dolazi do gaženja površine gredica i oštećenja gajenih biljaka (Bajkin isar, 1994, 2005).Mrkva spada u grupu povrća sa velikim zahtevima prema zemljištu, posebno u pogledufizičkih osobina. Najveći prinosi ostvaruju se na plodnim strukturnim, srednje lakim i lakimzemljištima koja imaju dobru propustljivost za vodu (Lazić i sar, 2001).MATERIJAL I METODIspitivanje kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta izvedeno je u maju 2008. godine, uBegeču. Osnovna obrada izvedena je oranjem na dubinu 35 cm, a dopunska obrada teškom34

tanjiračom i rotacionom sitnilicom s istosmernim obrtanjem rotora. Mašina za formiranje minigredica oblika i dimenzija prikazanih na slici 1, agregatirana je traktorom nominalne snagemotora 139 kW, pri čemu je ostvarena radna brzina 1,6 km/h. Osnovni radni alat za obraduzemljišta na mašini za formiranje mini gredica je rotaciona sitnilica sa suprotnosmernimobrtanjem rotora. Prečnik rotacione sitnilice iznosio je D = 0,45 m, broj obrtaja rotora n = 230min -1 . Ispitivanje je izvedeno na zemljištu tipa černozem na aluvijalnim nanosima (Najgebaueret al, 1971).Sl. 1. Oblik i dimenzije mini gredica:Fig. 1. Form and dimenions of mini-beds:A = 18,1 cm; B = 23,3 cm; C = 75 cm; D = 305 cm; E = 22,6 cm; F = 12,6 cmOcena kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta izvedena je merenjem fizičkih i mehaničkihosobina zemljišta na ravnom zemljištu pripremljenom mašinama za predsetvenu pripremu sapasivnim i aktivnim radnim alatima (varijanta 1), kao i nakon prolaska mašine za formiranjemini gredica (varijanta 2). Ogled je postavljen po split-plot sistemu. Uzimanje uzorakazemljišta izvedeno je po standardu ISO 10381-6.Analiza strukturnog sastava zemljišta izvedena je poljskom terenskom metodom (Vučić,1987) pri čemu su korišćena sita veličine otvora 25, 19, 16, 10, 5, 3, 1, 0,5 i 0,25 mm po metodiSavinova, (Hadžić i sar, 2004). Strukturni sastav zemljišta izražen je preko koeficijentastrukturnosti zemljišta "k" (Šein et al, 2001). Momentalna vlažnost i zapreminska specifičnamasa zemljišta određena je uzimanjem uzoraka pomoću cilindara po Kopeckom (Hadžić i sar,2004). Za određivanje sabijenosti zemljišta korišćen je elektronski penetrometar (Savin i sar,2008).Setva mrkve izvedena je 15. maja 2008. godine. Kvalitet setve je određen mesec danakasnije merenjem razmaka između izniklih biljaka prema standardu ISO 7256/1 (Findura et al,2007). Broj biljaka po metru kvadratnom određen je na početku i na kraju vegetacinog perioda.Dinamika agrofizičkih osobina korena mrkve praćena je uzimanjem uzoraka mrkve svakih14 dana u periodu intenzivnog formiranja korena mrkve. Ukupno je izvedeno 6 analiza uvremenskom periodu od 14. jula do 22. septembra 2008. godine.Ocena tržišnih standarda za mrkvu koja se koristi u svežem stanju (EU No 730/99), izvedenaje na osnovu agrofizičkih osobina mrkve (Poničan et al, 2004):• masa korema, m k ,• dužina korena, l k ,• maksimalni prečnik korena mrkve d 1 ,• minimalni prečnik korena mrkve na rastojanju 1 cm od donjeg dela mrkve, d 2 i• prečnik floema na mestu maksimalnog prečnika korena, d 3 .Na osnovu izmerenih agrofizičkih osobina mrkve definisani su koeficijenti za izduženost (λ):l λ = k ,d 135

oblik korena mrkve (λ 1 ):d1λ 1 = ,d2i zastupljenosti floema, mereno na mestu najvećeg prečnika korena mrkve (λ 2 ):22 ⋅21d3λ = 100 , %.dObrada izmerenih podataka izvedena je u licenciranom programu Excel 2003 i Statistica 8.Testiranje je izvedeno je na pragu značajnosti od 5% pomoću F-testa analize varijanse iDuncan´s testa.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAIspitivanje mašine za formiranje mini gredica izvedeno je na zemljištu mehaničkog sastava:krupan pesak 19,8%, sitan pesak 31,5%, prah 31,3% i glina 17,4% (klasifikacija ISSS-International Society of Soil Science). Najbolja zemljišta s agronomskog stanovišta su saodnosom frakcije: pesak (40%), prah (40%) i glina (20%), (Vučić, 1987).Siguran pokazatelj raspršivanja i degradacije zemljišta predstavlja prisustvo mikrostrukturnihagregata < 0,25 mm (Vučić, 1987). Maseni udeo mikrostrukturnih agregata bio je najveći upovršinskom sloju zemljišta 0–10 cm pre formiranja gredica koji je pripremljen mašinama zapovršinsku pripremu sa pasivnim radnim alatima i klasičnom rotacionom sitnilicom. Izmerensadržaj mikrostrukturnih agregata bio je u granicama 4,00–4,37%. Nakon prolaska mašine zaformiranje mini gredica sadržaj mikrostrukturnih agregata bio je 2,60–2,74%, što predstavljadokaz da ne dolazi do dodatne degradacije zemljišta.Određivanje kvaliteta predsetvene obrade zemljišta izvedeno je ocenjivanjem koeficijentastrukturnosti zemljišta, merenjem zapreminske specifične mase zemljišta i sabijenostizemljišta. Navedene fizičke i mehaničke osobine zemljišta merene su nakon obrade zemljištarazličitim mašinama (faktor 1), kao i sa promenom dubine (faktor 2). Koeficijent strukturnostizemljišta na dubini 10–25 cm na ravnom zemljištu imao je vrednosti 0,36–0,07, a nakonformiranja mini gredica 1,03–0,51. Specifična zapreminska masa zemljišta na dubini 10–20 cmna ravnom zemljištu iznosila je 1,39 g/cm 3 a nakon formiranja mini gredica 1,16 g/cm 3 .Sabijenost zemljišta na dubini 14–25 cm na ravnom zemljištu bila je 5,31–9,58 daN/cm 2 , a namini gredicama, 2,78–4,99 daN/cm 2 . Testiranjem navedenih fizičkih i mehaničkih osobinazemljišta pomoću F-testa analize varijanse, utvrđeno je da između srednjih vrednosti postojestatistički značajne razlike na ravnom zemljištu i na mini gredicama nakon prolaska mašine zaformiranje mini gredica (faktor 1), kao i promenom dubine (faktor 2). Takođe, značajna je iinterakcija posmatranih faktora (1*2). Na osnovu F-testa i Duncan`s testa, statistički značajnerazlike na pragu značajnosti od 5%, za posmatrane fizičke osobine zemljišta pojavile su se usloju 10–20 (25) cm, (Ponjičan i sar, 2008b).Broj biljakaNa pneumatskoj sejalici prilikom setve mrkve podešen je razmak 19 mm između isejanihsemena u redu, pri čemu su sejana dva reda na jednoj gredici. Teoretski broj biljaka po metrukvadratnom iznosio je 137,89. Merenjem stvarnog broja biljaka mesec dana nakon setve, naravnoj površini izmereno je 88,10, a na gredicama 104,96 biljaka/m 2 . Na kraju vegetacionog36

perioda ukupan broj biljaka na ravnom zemljištu iznosio je 82,75 biljaka/m 2 , a na gredicama100,00 biljaka/m 2 . Testiranjem izmerenih vrednosti broja biljaka po kvadratnom metru pomoćuF-testa analize varijanse utvrđeno je da su se pojavile statistički značajne razlike sa promenomoblika površine zemljišta. Između prvog i drugog perioda merenja nisu utvrđene statističkiznačajne razlike. Takođe, statistički nije značajna ni interakcija posmatranih faktora (oblikpovršine zemljišta i vreme merenja). Testiranje je izvedeno i pomoću Duncan´s testa (tab. 1).Između vrednosti s istom slovnom oznakom ne postoje statistički značajne razlike na praguznačajnosti od 5%.Tab. 1. Broj biljaka mrkve po metru kvadaratnomTab. 1. Number of carrot plants per square meterDatum merenjaDate of measurementMesec dana nakon setve (jun 2008)A month after the sowing (june 2008)Na kraju vegetacionog perioda (septembar 2008)At the end of vegetation period (september 2008)Na ravnom zemljištuOn flat soilOblik površine zemljištaSoil configurationNa mini gredicamaIn mini-beds88.10 a 104.96 b82.75 a 100.00 bDinamika agrofizičkih osobina korena mrkveDinamka mase korena merena je u šest vremenskih perioda navedenih u tabeli 2. Izmereneagro-fizičke osobine mrkve testirane su pomoću F-testa analize varijanse i Duncan´s testa napragu značajnosti od 5%. Na gredicama formiran je koren veće dužine, čija je prosečnavrednost na kraju vegetacionog perioda iznosila 193,5 mm, a na ravnom zemljištu 133,0 mm.Dužina korena mrkve odgovara dubini kvalitetno usitnjenog zemljišta pre setve. Na ravnomzemljištu formiran je koren većeg maksimalnog i minimalnog prečnika, kao i prečnika floema.Na gredicama je izmerena srednja vrednost maksimalnog prečnika od 27,3, a na ravnomzemljištu 30,7 mm. Merenjem prečnika floema na istom mestu izmerene su srednje vrednostina gredicama 13,5, a na ravnom zemljištu 15,7 mm. Minimalni prečnik izmeren na minigredicama iznosio je 17,0, a na ravnom zemljištu 18,4 mm. Prosečna masa jednog korenamrkve na mini gredicama bila je 94,2, a na ravnom zemljištu 76,8 g. Veća masa korena na minigredicama posledica je znatno veće dužine korena na mini gredicama, uprkos manjemminimalnom i maksimalnom prečniku.Na osnovu izmerenih dimenzija korena mrkve određeni su koeficijenti (tab. 3), kojinepristrasno opisuju oblik korena mrkve, proizvedene na ravnom zemljištu i na minigredicama.Najveće razlike zabeležene su za koeficijent izduženosti korena mrkve (λ). Na krajuvegetacionog perioda koeficijent izduženosti na mini gredicama imao je prosečnu vrednost7,10 a na ravnom zemljištu 4,62. Za koeficijent oblika korena (λ 1 ) izmerene su ujednačenevrednosti. Na ravnom zemljištu izmerena je prosečna vrednost 1,66, a na mini gredicama 1,60,na osnovu čega se konstatuje da je koren mrkve bio cilindričnog oblika. U korenu mrkveproizvedene na mini gredicama izmeren je niži udeo floema (24,39%), u odnosu na korenmrkve proizveden na ravnoj površini (26,32%). Što je manji udeo floema u strukturi korenamrkve, kvalitet korena mrkve je bolji (Lazić i sar, 2001).37

Tab. 2. Dinamika agrofizičkih osobina korena mrkveTab. 2 Dynamics of agro-physical properties of carrot rootMerno mestoMeasurementspotNa ravnomzemljištuOn flat soilNa minigredicamaIn mini-bedsDatumDateDužina,mmLengh, mmMaksimalniprečnik, mmMaximumdiameter, mmMinimalniprečnik, mmMinimumdiameter, mmMasa, gMass, gPrečnikfloema, mmFloemdiameter, mm14.07.2008. 97,5 e* 13,3 a 6,9 a 11,5 b -28.07.2008. 121,4 a 14,3 a 6,9 a 27,1 f -11.08.2008. 126,2 ab 24,1 b 13,9 c 57,8 cd -25.08.2008. 126,6 ab 26,5 cde 14,9 b 69,5 ae 11,6 a08.09.2008. 131,5 ab 26,9 de 16,2 f 65,2 de 14,6 c22.09.2008. 133,0 ab 30,7 h 18,4 h 76,8 a 15,7 e14.07.2008. 141,7 b 15,1 a 6,7 a 10,7 b -28.07.2008. 169,8 c 19,9 a 8,9 d 38,7 g -11.08.2008. 173,5 c 21,9 g 12,4 e 55,0 c -25.08.2008. 180,9 cd 24,6 bc 14,3 bc 75,6 a 9,9 d08.09.2008. 182,6 cd 25,0 bcd 15,0 b 75,4 a 12,5 ab22.09.2008. 193,5 d 27,3 e 17,0 g 94,2 h 13,5 bc* Poređenje je izvedeno po kolonama, a ne po redovima.* Comparisons performed by columns, not rows.Tab. 3. Koeficijenti oblika korenaTab. 3. Root form coefficientsDatum analizeDate ofanalysisNa ravnomzemljištuOn flat soilNa mini gredicamaIn mini-bedsProcent. zastupljenostfloema, λ 2 , %Percentual share offloem, λ 2 , %Koeficijentizduženosti, λRatio of rootslenderness, λKoeficijent oblikakorena, λ 1Coefficient of rootshape, λ 114.07.2008 7,35 1,91 -28.07.2008 8,49 2,07 -11.08.2008 5,25 1,74 -25.08.2008 4,97 1,78 19,2108.09.2008 4,95 1,66 29,3422.09.2008 4,62 1,66 26,3214.07.2008 8,37 2,25 -28.07.2008 8,53 2,23 -11.08.2008 7,91 1,77 -25.08.2008 7,42 1,72 16,2308.09.2008 7,23 1,67 24,9022.09.2008 7,10 1,60 24,39Prinos korena mrkve po jedinici površine (sl. 2), izračunat je na osnovu broja biljaka iprosečne mase korena. Dinamika prinosa praćena je uzimanjem uzoraka u 6 navrata. Testiranjeje izvedeno pomoću F-testa analize varijanse na pragu značajnosti od 5%. Prvo merenje jeizvedeno 14.jula 2008. godine kad je počelo formiranje korena mrkve, a poslednje merenje22.septembra iste godine, nakon čega je počelo vađenje mrkve na ispitivanoj parceli.38

Prinos korena mrkve, t/haYield of carrot root, t/ha10080604020Na ravnom At flat soilNa mini gredicama At minibeds01 2 3 4 5 6Broj analizeNumber of measuremendSl. 2. Dinamika prinosa korena mrkveFig. 2. Dynamics of carrot root yieldU prinosu mrkve do statistički značajnih razlika došlo je nakon dvanaeste nedelje vegetacije,a maksimalna razlika u prinosu od 25,6 t/ha izmerena je pred ubiranje u osamnaestoj nedeljivegetacije. Na mini gredicama ostvaren je prinos korena mrkve od 89,2 t/ha, a na ravnomzemljištu 63,6 t/ha.Mrkva proizvedena na mini gredicama pored većeg prinosa ima lepši oblik i manji sadržajfloema, čime se dobija još viši kvalitet u odnosu na mrkvu proizvedenu na ravnoj površini.Predsetvenom pripremom zemljišta uz formiranje mini gredica omogućava se proizvodnjamrkve i na težim tipovima zemljišta, pri čemu se postiže najviši kvalitet mrkve potreban zarealizaciju mrkve na tržištu u svežem stanju, a time i maksimalna ekonomska dobit.ZAKLJUČAKKvalitet predsetvene pripreme zemljišta ocenjen je merenjem fizičkih i mehaničkih osobinazemljišta u zavisnosti od dubine. Ogled je postavljen na ravnom zemljištu pripremljenommašinama sa pasivnim i aktivnim alatima za predsetvenu površinsku pripremu zemljišta i namini gredicama. Statistički značajne razlike pojavile su se u sloju 10–25 cm, čime su na minigredicama stvoreni optimalni uslovi za razvoj korena mrkve najvišeg kvaliteta.Na ravnom zemljištu ostvaren je prinos korena mrkve od 63,57 t/ha, a na mini gredicama89,15 t/ha. Prosečna dužina korena na ravnom zemljištu bila je 141,7 mm, a na mini gredicama188,5 mm, uz manji sadržaj floema (22,97%) što predstavlja dokaz da je na gredici postignutlepši izgled i bolji kvalitet mrkve za svežu upotrebu.Formiranje mini gredica u tehnologiji obrade zemljišta pri proizvodnji mrkve je opravdano is aspekta ostvarivanja statistički značajno viših prinosa i oblika korena mrkve najvišegkvaliteta.39

LITERATURA[1] Bajkin A, Žigmanov P. 1994. Effects of the application of new technique of soilcultivation and sowing of root vegetables. AgEng, Milano, 94-D-122.[2] Bajkin A, Ponjičan O, Orlović S, Somer D. 2005. Mašine u hortikulturi,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 216.[3] Findura P, Nozdrovický L, Maga J, Ponjičan O. 2007. Porovnanie kvality sejby sohľadom na priestorovú premenljivosť a tvorbu biomasy. In: Tehnika v zemědělství apotravinářství ve třetím tisícletí: Sborník medzinárodní vědecké konference, Brno:Mendelova zemědelská a lesnícka univerzita v Brně, 102-108.[4] Hadžić V, Belić M, Nešić Ljiljana. 2004. Praktikum iz pedologije. Poljoprivrednifakultet, Novi Sad. Departman za ratarstvo i povrtarstvo, 79.[5] Lazić Branka, Đurovka M, Marković V, Ilin Ž. 2001. Povrtarstvo. Univerzitet uNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 472.[6] Marković D, Veljić M, Mitrović Z. 1995. Energetska analiza tehničkih sistema uobradi zemljišta. Savremena poljoprivredna tehnika 21(3): 121-128.[7] Nejgebauer V, Živković B, Tanasijević Đ, Miljković N. 1971. Pedološka kartaVojvodine, razmera 1:50.000, Institut za poljoprivredna istraživanja, Novi Sad.[8] Poničan J, Jech J, Angelovič M, Žitňák M. 2004. The influence of soil properties onagro-physical propertis of roor vegetable, Acta tehnologica agriculturae 3, Nitra,Slovaca Universitas Agriculturae Nitrae, 94-98.[9] Ponjičan O, Bajkin A, Jančić Milena. 2006. Eksploatacioni parametri agregata zaformiranje mini gredica. Poljoprivredna tehnika, 31(2): 79-85.[10] Ponjičan O, Nešić Ljiljana, Bajkin A. 2008a. The efect of aggregate for minibedsforming on physical and mechanical propertys on soil, In Proc. EUROSOIL 2008,Vienna: University of Natural Resources and Applied Life Sciences (BOKU), 25/29August, 299-299.[11] Ponjičan O, Bajkin A, Vasin J. 2008b. Kvalitet rada mašine za formiranje gredica,Traktori i pogonske mašine, 13(2): 41-47.[12] Ponjičan O, Bajkin A, Nešić Ljiljana. 2008c. Uticaj različitih konstrukcija mašina zaformiranje gredica na strukturu zemljišta kod proizvodnje mrkve. Časopis zaprocesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, 12(3): 164-167.[13] Ponjičan O, Bajkin A, Đurovka M, Nešić Ljiljana. 2008d. Uticaj mašine za formiranjemini gredica na fizičke i mehaničke osobine zemljišta pri proizvodnji mrkve, In proc.XIII Savetovanje o biotehnologiji, Čačak: Univerzitet u Kragujevcu, Agronomskifakultet Čačak, 28-29 mart, 91-97.[14] Radomirović D, Bajkin A, Jančić Milena, Zoranović M. 2006. Kinematika radarotacione sitnilice sa suprotnosmernim obrtanjem u realnim uslovima. Traktori ipogonske mašine, 11(5): 62-66.[15] Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A, Zoranović M. 2008. Uticaj smera obrtanjarotacione sitnilice na parametre obrade zemljišta, Poljoprivredna tehnika, 33(2): 41-47.[16] Salokhe M, Ramalingam N. 2001. Effect of direction of rotation of a rotary tiller onpropertis of Bankok clay soil. Soil & Tillage Research, 63: 65-74.40

[17] Salokhe M, Ramalingan N. 2003. Effect of rotation diredtion of rotary tiller on draftand power requirements in a Bangkok clay soil. Journal of Terramechanics, 39: 195-205.[18] Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, JarakMirjana, Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J. 2008. Istraživanje uticaja sabijenostizemljišta na prinos suncokreta i promene u zemljištu na uvratinama i unutrašnjemdelu parcele, Savremena poljoprivredna tehnika, 34(1-2): 87-96.[19] Vučić N. 1987. Vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. Vojvođanska akademijanauka i umetnosti, Novi Sad, 320.[20] Шеин Б, Архангельская А, Гончаров М, Губер К, Початкова Н, Сиборова А,Смагин В, Умарова Б. 2001. Полевые и лабораторные методы исследованияфизических свойстед и режимоб почв. Издавательцтво Московскогоуниверситета, Москва, 20-22.Rad predstavlja deo istraživanja na projektu: „Izučavanje novog proizvodnog koncepta ucilju dobijanja zdravstveno bezbednog povrća za svežu potrošnju i čuvanje uz uštedu energije“,evidencioni broj 20147, koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.Primljeno: 12.01.2009. Prihvaćeno: 14.01.2009.41

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 42-51UDK: 620.92:621.772.4:620.952:519.87Originalni naučni radOriginal scientific paperENERGETSKA EFIKASNOST KOTLA ZA SAGOREVANJE BIOMASEPRI RECIRKULACIJI PRODUKATA SAGOREVANJA I PRIKAZMATEMATIČKIH MODELAENERGETIC EFFICIENCY OF BOILER FOR COMBUSATION BIOMASBY RECIRCULATION OF COMBUSTION PRODUCTS ANDMATHEMATICAL MODELSDedović N,* Igić S,** Janić T.**REZIMEU radu su prikazani rezultati ispitivanja toplovodnog kotla za sagorevanje balirane biomase,lociranom na poljoprivrednom kombinatu “Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici, radna jedinicaKuzmin. Kao biomasa koristila se sojina slama. Deklarisana snaga kotla je 120 kW.Obezbeđeno je kontinuirano praćenje uticaja količine vazduha (koji se dovodi u ložištekotlovskog postrojenja) na sagorevanje bale. Navedeni su parametri koji su mereni prilikomprocesa sagorevanja. Toplotna snaga kotla kretala se od 75,66 do 112,94 kW ako nemarecirkulacije produkata sagorevanja u ložište kotla. Toplotna snaga kotla bila je od 69,33 do111,21 kW pri recirkulaciji produkata sagorevanja od 16,5%. Energetska efikasnost kotlakretala se u intervalu od 27,66 do 71,97% ako nema recirkulacije, odnosno od 29,29 do65,14% ako je recirkulacija 16,5%. Povećanjem protoka vazduha kroz ložište kotla povećavalase toplotna snaga kotla, dok se vreme sagorevanja bale smanjivalo. Ukupno vreme sagorevanjabale bilo je u intervalu od 400 do 1.258 s (odnosno od 427 do 1.335 s, pri recirkulaciji 16,5%).Prikazani su matematički modeli i grafici zavisnosti toplotne snage i energetske efikasnostikotla od vremena sagorevanja bale.Ključne reči: sojina slama, energetska efikasnost, kotao, sagorevanje, recirkulacija,matematički modeli.SUMMARYThe paper reviews test results for a biomass-fired hot water boiler, located at “Mitrosrem”agricultural company from Sremska Mitrovica, work unit Kuzmin. Nominal boiler power is120 KW. The impact of the quantity of inlet air fed to the boiler firebox was continuouslymonitored. Parameters measured during burning are listed in the paper. Mean boiler thermalpower rate ranges between 75,66 to 112,94 kW. Boiler efficiency rate ranges between 27,66 to71,97%. In the case of combustion products recirculation, then the boiler thermal power rateranges between 69,33 to 111,21 kW and boiler efficiency rate ranges between 29,29 to 65,14%.* Mr Nebojša Dedović, asistent, dr Todor Janić, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, TrgDositeja Obradovića 8, dedovicn@polj.ns.ac.yu**Mr Saša Igić, grad Novi Sad42

Increasing the air throughput in the firebox, increases the thermal capacity of the boiler,while the bale incineration time is reduced. Total incineration time ranges between 400 to1.258 s (427 to 1.335 s, with combustion products recirculation 16,5%). Presented aremathematical models of correlation between boiler thermal power and boiler efficiency rate asthe function of time.Key words: soya straw, emission, mathematical models, boiler, incineration,recirculation.UVODU Srbiji je sve veća potreba za korišćenjem obnovljivih izvora energije u koje ubrajamobiomasu, biogas, energiju vetra, energiju Sunca, hidroenergiju i geotermalnu energiju, jer cenafosilnih goriva raste bar istim tempom kojim se rezerve ovih goriva smanjuju. U današnjevreme energetske potrebe se najvećim delom podmiruju iz konvencionalnih izvora energije ukoje mogu da se svrstaju fosilna goriva (nafta, gas, ugalj) i električna energija. Pošto svarelevantna istraživanja u svetu ističu da su fosilna goriva na izmaku, to će za krajnju posledicuimati energetsku krizu globalnih razmera (Janić et al, 1998 i Janić et al, 2006). Veoma je važnoi uskladiti korišćenje obnovljivih izvora energije u našoj zemlji sa smernicama Evropske unije,radi smanjenja zagađenja životne sredine i stvaranja efekta staklene bašte. Za sveobuhvatnosagledavanje tehnoekonomskih odrednica korišćenja pšenične i sojine slame, kao i za izbor iprojektovanje najpogodnijih tehnologija, aparata i postrojenja, neophodno je raspolagatipodacima o termofizičkim i hemijskim karakteristikama ovih goriva relevantnim za konkretneuslove eksploatacije (Pešenjanski, 2000).Brojna istraživanja (Alimpić, 1983, Šefčić, 1990, Brkić i Janić, 1998, Janić et al, 2008a,Janić et al, 2008b) ukazuju na to da se, bez značajnijih posledica u pogledu narušavanjastrukture zemljišta, oko jedna četvrtina proizvedene biomase može koristiti u energetske svrhe.To znači da se u Srbiji svake godine za produkciju toplotne energije raspolaže sa oko 3,1miliona tona biomase, od čega bi mogla da se dobije energija ekvivalentna 1 x 10 6 t lož ulja itime zadovoljila potreba velikog dela energije, koja se troši u oblastima poljoprivredneproizvodnje (Ostojić at al, 2003, Oka i Jovanović, 1997).MATERIJAL I METODU radu je opisano kotlovsko postrojenje za sagorevanje sojine i pšenične slame. Kotlovskopostrojenje je locirano na poljoprivrednom kombinatu “Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici,radna jedinica Kuzmin. Osnovu postrojenja čini toplovodni kotao proizvođača “Eko produkt”iz Novog Sada. Toplovodni kotao ima deklarisanu snagu od 120 kW. Loženje kotla je ručno.Posmatrano kotlovsko postrojenje služi za zagrevanje poslovne zgrade poljoprivrednogkombinata “Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici, radne jedinice Kuzmin. Grejna tela su člankastiliveni aluminijumski radijatori. Kotlovsko postrojenje sastoji se od nekoliko zasebnih, alinerazdvojnih funkcionalnih celina, koje u sebi sadrže neophodnu mernu i regulacionu opremu.Funkcionalne celine od kojih se sastoji ispitivano postrojenje su: dovod, merenje i regulisanjekoličine svežeg vazduha koji se dovodi u ložište kotlovskog postrojenja, sagorevanje biogorivai odvođenje proizvedene količine toplote, odvođenje produkata sagorevanja i mernoregulacionaoprema.Stepen korisnog dejstva kod ručno loženih kotlovskih postrojenja kreće se od 70 do 80%, akod kotlova na pelete je oko 87% (Hertmann et al, 2003, Hellwig, 1985). Stepen korisnog43

dejstva manjih kotlovskih postrojenja po pravilu je manji za oko 3% od stepena korisnogdejstva većih kotlovskih postrojenja.Za materijal u radu odabrane su prizmatične bale sojine slame. Izbor sojine slame kaobiogoriva je urađen iz razloga da se uporede osobine sojine i pšenične slame u procesusagorevanja balirane biomase. Pored toga, zbog finoće slame, pšeničnu slamu je bolje koristitiza prostirku, a sojinu za gorivo. Sojina slama, koja je korišćena u eksperimentalnom delu ovograda, prikupljena je na zemljištu poljoprivrednog kombinata “Mitrosrem”, radne jediniceKuzmin. Prikupljanje bala slame obavljeno je neposredno posle žetve. Slama je baliranapresom za baliranje, dok je skladištenje balirane slame obavljeno u kamare u okviruekonomskih dvorišta navedene radne jedinice. U laboratorijskim uslovima određena je srednjavrednost donje toplotne moći sojine slame u vrednosti od 14,029 MJ/kg, pri sadržaju vlage od9,5%. Donja toplotna moć sojine slame svedena na suvu masu iznosila je 15,757 MJ/kg. Ulaboratorijskim uslovima određena je i srednja vrednost količine pepela sojine slame od 4,1%(Igić at al, 2006). Obavljen je izbor bala ujednačenih dimenzija i masa. Nakon njihovogodabira obavljeno je i njihovo skladištenje u prostorijama radne jedinice Kuzmin. Odabrano jeukupno 350 bala sojine slame. Bale su bile smeštene u skladišnoj prostoriji koja se nalazi usastavu kotlarnice tako da nisu bile izložene daljim klimatskim uticajima, što im je očuvalokvalitet i sprečilo veće narušavanje njihovog sastava, izgleda i sabijenosti. Poprečni presek balasojine slame bio je u proseku 0,35 m x 0,5 m, dok je dužina bala iznosila oko 0,75 m.Sabijenost bala sojine slame bila je ujednačena. U radu su prikazani različiti režimi rada kotla(varirana je količina vazduha koji je dovođen u kotao). Posmatran je uticaj pet režima radakotla (150, 220, 290, 360 i 430 m 3 /h) na sam proces sagorevanja. Količina vazduha koja sedovodi u ložište kotla u procesu sagorevanja utiče na efikasnost rada kotlovskih postrojenja,koja kao gorivo koriste biomasu. Neposredni cilj ovog istraživanja jeste definisanjekorelacionih jednačina koje će predstavljati matematički model zavisnosti toplotne snage ienergetske efikasnosti kotla od vremena sagorevanja bale kao i da se ispita uticaj recirkulacijeprodukata sagorevanja na toplotnu snagu i energetsku efikasnost kotla. Metode merenja su uskladu sa standardom JUS M.E2.203 i DIN 4702 kod definisanja toplotne snage kotla.Toplotna snaga kotla određena je direktnom metodom (Brkić i Živanović, 2006), to jest,merenjem zapreminskog protoka vode i merenjem temperature vode na ulazu i izlazu iz kotla.Energetska efikasnost kotla određena je odnosom između dobijene i uložene toplotne snagekotla. Detaljan pregled merenja (oznake merenja, dimenzije bala, nazivi instrumenata, opsegmerenja) dat je u radu Dedović et al, (2008b).REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAIstraživanja su obavljena tokom marta i aprila meseca 2006. godine. Merene veličine suautomatski beležene u kontroleru svakih 5 sekundi, tako da je obezbeđeno kontinuiranopraćenje procesa sagorevanja. U svakom režimu obavljeno je po tri merenja. U radu suprikazani matematički modeli dobijeni pomoću srednjih vrednosti izmerenih parametarasagorevanja (toplotna snaga i energetska efikasnost kotla) pri svakom režimu rada prirecirkulaci 0% (tabela 1, prva kolona u režimu) i 16,5% (tabela 1, druga kolona u režimu).Uslovi sagorevanja bala sojine slame su u velikoj meri specifični. Sojina slama u sebi sadržiodređeni procenat ulja što dovodi do toga da je potrebna veća energija aktivacije procesasagorevanja-posebno kod potpale bala. Iz tog razloga, dok veći deo mase sojine bale ne budezahvaćen plamenom, tj. ne bude u reakciji, intenzitet sagorevanja se smanjuje, odnosnooslobađa se manja količina toplotne energije. Prelaskom kritične količine dobijene energije,veći procenat mase bale slame ulazi u reakciju i dobija se veća količina energije, što dovodi do44

još burnije reakcije i naglog povećanja brzine sagorevanja. Proces se ubrzava sve dok imadovoljno mase koja će sagorevati. Sama struktura i fizički izgled balirane stabljike, mahuna ilista soje, omogućava dovoljnu poroznost za prolaz vazduha, tako da se sagorevanje intenzivnoodvija i u unutrašnjosti bale. Proces sagorevanja se ravnomerno ubrzava sve dok se udeoisparljivih gorivnih materija-volatila, ne smanji. Zatim se toplota produkuje sagorevanjemfiksnog ugljenika (kojeg ima relativno malo) što se u ložištu manifestuje naglim smanjenjem upredatoj toplotnoj energiji. Navedeno može da se vidi na prikazanim krivama na slikama 1 i 2,gde se uočava da, nakon ubacivanja bale sojine slame u ložište, produkovana snaga nagloopada, da bi se nakon oko 100 sekundi, bala „razgorela“ i tada počinje naglo produkovanjetoplote.Tab. 1. Merene vrednosti pri sagorevanju bale sojine slameTab. 1. Combustion process resultsRežim rada kotla,Boiler operating regimeUkupno vreme sagorev.bale [s],Total bale incinerationtime[s]Toplotna snaga kotla[kW],Boiler thermal power[kW]Maksimalna toplot.snaga kotla [kW] saenerg. efikas. kotla [%],Maximum boilerthermal power[kW] withboiler energy efficiencyrate [%]Energetska efikasnostkotla[%],Boiler energy efficiencyrate [%]Maksim. energetskaefikasnost kotla[%] satoplotnom snagom kotla[kW],Maximum boiler energyefficiency rate [%] withboiler thermal power[kW]150 m 3 /h 220 m 3 /h 290 m 3 /h 360 m 3 /h 430 m 3 /h1258 1335 713 642 670 763 453 532 400 42775,66 69,33 92,24 85,06 113,1 88,98 96,63 97,72 112,94 111,2194,1(84)81,9(70)110,5(50)101,5(40)125,4(48)106,2(52)116,6(36)113,2(43)141,6(41)128,9(38)71,9 65,1 40,3 37,7 41,9 40,8 27,2 31,4 27,7 29,384,5(92)78,8(73)51,1(107)56,1(108)54,2(118)53,3(103)39,4(112)43,6(104)41,9(138)39,7(135)Ako nema recirkulacije produkata sagorevanja u ložište kotla, tada se izdvajaju dva režimarada kotla (220 i 290 m 3 /h), kao optimalna. Pri režimu 220 m 3 /h, dostignuta je maksimalnatoplotna snaga kotla 110,48 kW, a energetska efikasnost kotla je iznosila 50%. Pri režimu 290m 3 /h, dostignuta je maksimalna toplotna snaga kotla 125,37 kW, a energetska efikasnost kotlaje iznosila 48%. U ostalim režimima je ili maksimalna toplotna snaga kotla dosta manja odnominalne ili je dostignuta energetska efikasnost kotla ispod 45%. Ako se 16,5% produkatasagorevanja vraća u ložište kotla, tada se izdvajaju režimi od 290 i 360 m 3 /h kao optimalni.45

Pešenjanski i Stepanov (2005), ispitivali su kotao nominalne snage 250 kW. Dostignuta jemaksimalna toplotna snaga kotla od 232 kW, što je oko 92% od nominalne snage kotla.Energetska efikasnost kotla je iznosila 30,9%. U ovom radu, za kotao od 120 kW toplotnesnage (režim 220 m 3 /h), dobijena je veća energetska efikasnost kotla za oko 20% (tabela 1) zatoplotnu snagu kotla 92% od nominalne.Koristeći metod višestruke nelinearne regresije i metod najmanjih kvadrata za određivanjeregresionih koeficijenata (Pantelić, 1980, Hadžić i Takači, 1998) dolazi se do modelazavisnosti toplotne snage kotla od vremena sagorevanja bale za različite režime rada ako nemarecirkulacije i ako je recirkulacija produkata sagorevanja u ložište kotla 16,5%. Proveraprilagođenosti matematičkog modela izmerenim podacima obavlja se na osnovu sledećihtestova: t - testom se ispituje značajnost regresionih koeficijenata, F - testom se utvrđujeznačajnost uticaja posmatranih faktora na zavisnu promenljivu, odnosno, da li je postavljenimodel značajan, stepen determinisanosti zavisne promenljive je iskazan koeficijentomdeterminacije R 2 odabranih nezavisnih promenljivih i on opisuje prilagođenost kriveizmerenim podacima (Surla, 1992; Pantelić, 1984). Na slikama 3 i 4 predstavljena je zavisnosttoplotne snage kotla od vremena sagorevanja bale pomoću matematičkog modela (1). Naslikama 7 i 8 predstavljena je zavisnost energetske efikasnosti kotla od vremena sagorevanjabale pomoću matematičkih modela (2) i (3).Matematički model zavisnosti toplotne snage kotla od vremena sagorevanja bale za različiterežime rada formiran je na osnovu modela iz disertacije Janić (2000) i dat je jednačinom (1),pri recirkulaciji 0%. Dobijeni model predstavlja poboljšanje modela predstavljnog u radovimaDedović et al (2008a) i Igić et al (2007):P(τ , τkr⎛⎜ ⎛ ( τ - b4) ⎞, v)= b1 + b2 ⋅ v&⋅ Exp − ⎜ ⎟⎜b3 ⋅⎝ ⎝ τ kr ⎠2⎞⎟⎛ ( τ - b7) ⎞+ b5 ⋅ v&⋅ Sin⎜⎟b6 ⋅⎟⎠⎝ τ kr ⎠& , (1)gde su: b1,b2,...,b7 regresioni koeficijeti dati u tabelama 2 i 3, τ - vreme sagorevanja bale, P - toplotna snaga kotla,v& - protok vazduha, τ kr - ukupno vreme sagorevanja bale. Ocene parametara b1,b2,...,b7 nalaze se u tabelama 2 i 3.Tab. 2. Ocene parametara modela (1), bez recirkulacijeTab. 2. Parameter estimation of mathematical model (1), no recirculationOcena param.,Paremeter est.b1 b2 b3 b4 b5 b6 b744,75 0,34 −2,31 264,84 0,13 3,72 411,03Za model (1) dobijen je koeficijent determinacije R 2 =93,58%, za nivo poverenja 95%,ukoliko nema recirkulacije produkata sagorevanja (tabela 2), odnosno R 2 =89,02%, za nivopoverenja 95%, u slučaju kada je recirkulacija produkata sagorevanja 16,5% (tabela 3).Tab. 3. Ocene parametara modela (1), recirkulacija 16,5%Tab. 3. Parameter estimation of mathematical model (1), recirculation 16,5%Ocena param.,Paremeter est.b1 b2 b3 b4 b5 b6 b746,49 0,27 2,26 369,11 0,08 3,54 624,9546

Sl. 1. Zavisnost toplotne snage kotla odvremenasagorevanja bale, bez recirkulacije(eksperimentalni podaci)Fig. 1. Correlation between boilerthermal power and baleincineration time, no recirculation(experimental data)Sl. 2. Zavisnost toplotne snage kotla od vremenasagorevanja bale, recirkulacija 16,5%(eksperimentalni podaci)Fig. 2. Correl. between boiler thermal power and baleincineration time, recirculation 16,5% (experimentaldata)Sl. 3. Zavisnost toplotne snage kotla odvremenasagorevanja bale, bez recirkulacije(model (1)Fig. 3. Correlation between boiler thermalpower andbale incineration time, no recirculation(model (1))Sl. 4. Zavisnost toplotne snage kotla odvremenasagorevanja bale, recirkulacija 16,5%(model (1)Fig. 4. Correl. between boiler thermal powerandbale incineration time, recircul. 16,5%(model (1))Pri ispitivanju kotla, veoma je važna i energetska efikasnost kotla. Na slikama 5, 6, 7 i 8, dataje zavisnost energetske efikasnosti kotla od vremena sagorevanja bale za različite režime rada.Dobijeni matematički model zavisnosti energetske efikasnosti kotla od vremena sagorevanjabale za različite režime rada dat je jednačinom (2), ako nema recirkulacije:47

⎛⎛2( τ 264.877)⎞⎞⎜( τ - 411.12)b8τ b90.3392 v&Exp⎜ ⎛− ⎞⎛⎞2.30710.1272 v&⎟⋅ ⋅Sin 3.7168⎜+ ⋅ ⋅ − ⎜⎟ ⎟+ ⋅ ⋅ ⎜⎟τ⋅⎜− ⋅⎟krτkr⎟η(τ , τ kr , v&⎝⎝ ⎝⎠ ⎠⎝⎠⎠ , (2), Δm)=Δm(τ , v&, m )gde je promena mase u vremenu data sa:( τ ,150, m0) = m0− m0Exp( − 0,0009 ⋅τ)( τ ,220, m0) = m0− m0Exp( − 0,002209 ⋅τ)( τ ,290, m0) = m0− m0Exp( − 0,00280 ⋅τ)( τ ,360, m0) = m0− m0Exp( − 0,00319 ⋅τ)( τ ,430, m ) = m − m Exp( − 0,00385 ⋅τ)ΔmΔmΔmΔmΔm0000Pri recirkulaciji od 16,5%, energetska efikasnost može da se prikaže modelom⎛⎛⎜( τ 369.1090)b10τ b110.2664 v&Exp⎜ ⎛ − ⎞⋅ ⋅2.2642⎜+ ⋅ ⋅ − ⎜⎟⎜⋅τkrη(τ , τ kr , v&⎝⎝ ⎝⎠, Δm)=Δm(τ , v&, m )gde je promena mase u vremenu data sa:Δm(τ ,150, m ) = m − m Exp0Δm(τ ,220, m ) = m − m Exp0Δm(τ ,290, m ) = m − m Exp0Δm(τ ,360, m ) = m − m Exp0Δm(τ ,430, m ) = m − m Exp00000000000( − 0,00103 ⋅τ)( − 0,00273 ⋅τ)( − 0,00228 ⋅τ)( − 0,00320 ⋅τ)( − 0,00415 ⋅τ)02⎞⎞⎟⎛ ( τ − 624.95) ⎞0.0771 v&⎟+ ⋅ ⋅Sin⎜3.5358⎟⋅⎟τkr⎟⎠⎝⎠⎠ , (3)Sada su b8, b9, b10, b11 regresioni koeficijeti dati u tabelama 4 i 5, τ - vreme sagoravanjabale, v& - protok vazduha, τ kr - ukupno vreme sagorevanja bale, m 0 - masa bale, Δm – promenamase bale u vremenu. Za model (2) dobijen je koeficijent determinacije R 2 =98,46%, dok zamodel (3) on iznosi R 2 =95,40%.Tab. 4. Ocene parametara u modelu (2), bez recirkulacijeTab. 4. Parameter estimation of mathematical model (2), no recirculationb8b9Ocena parametara,Paremeter estimation0,00713 45,33445Tab. 5. Ocene parametara u modelu (3), recirkulacija 16,5%Tab. 5. Parameter estimation of mathematical model (3), recirculation 16,5%b10b11Ocena parametara,Paremeter estimation0,00728 45,1450348

Sl. 5. Zavisnost energetske efikasnosti kotlaod vremena sagorevanja bale, bezrecirkulacije (eksperimentalni podaci)Fig. 5. Correlation between boiler energyefficiency rate and bale incineration time,no recirculation (experimental data)Sl. 6. Zavisnost energetske efikasnosti kotlaod vremena sagorevanja bale, recirkulacija16,5% (eksperimentalni podaci)Fig. 6. Correlation between boiler energyefficiency rate and bale incineration time,recirculation 16,5% (experimental data)Sl. 7. Zavisnost energetske efikasnostikotla od vremena sagorevanja bale, bezrecirkul. (model (2))Fig. 7. Correlation between boiler energyefficiency rate and bale incinerationtime,no recircul. (model (2))Sl. 8. Zavisnost energetske efikasnosti kotlaod vremena sagorevanja bale, recirkul.16,5% (model (3))Fig. 8. Correlation between boiler energyefficiency rate and bale incineration time,rec. 16,5% (model (3))Podaci dobijeni na slikama 1, 2, 5 i 6 obrađeni su u programskom paketu Statistica 7.0, doksu grafici predstavljeni slikama 3, 4, 7 i 8 obrađeni u programskom paketu Mathematica 5(Wolfram, 1991, Krejić i Herceg, 1994).ZAKLJUČAKToplovodni kotao na biomasu zadovoljava deklarisanu snagu kotla u svim režimima protokasvežeg vazduha, osim u režimu 150 m 3 /h. Toplotna snaga kotla kreće se od 75,66 do 112,94kW ako nema recirkulacije produkata sagorevanja u kotao. Toplotna snaga kotla je od 69,33 do111,21 kW pri recirkulaciji od 16,5%. Energetska efikasnost kotla kreće se u intervalu od 27,66do 71,97% ako nema recirkulacije, odnosno od 29,29 do 65,14% pri recirkulaciji od 16,5%.49

Povećanjem protoka vazduha kroz ložište kotla povećava se toplotna snaga kotla, dok se vremesagorevanja bale smanjuje. Ukupno vreme sagorevanja kreće se u intervalu od 400 do 1.258 s(427 do 1.335 s, sa recirkulacijom 16,5%). Dobijeni rezultati ukazuju na to da su optimalnirežimi rada kotla pri protoku 220, 290 i 360 m 3 /h vazduha kroz ložište i da recirkulacijaprodukata sagorevanja produžava vreme sagorevanja bale, dok su ostali parametri približnirezultatima dobijenim bez recirkulacije vazduha. Prikazani matematički modeli mogu da sesmatraju verodostojnim za dato postrojenje i uslove pod kojima su sprovedeni eksperimenti.Primena matematičkih modela u praksi može biti višestruka. Osim pružanja osnovnihinformacija u svrhu povećanja energetske efikasnosti kotlovskog postrojenja, ovi matematičkimodeli mogu da se primene pri projektovanju novih postrojenja, kao i kod rekonstrukcije iautomatizacije postojećeg postrojenja. Naredni zadatak je da se uporede rezultati dobijenisagorevanjem sojine i pšenične bale, koji su navedeni u radu Brkić i Janić (1998).LITERATURA[1] Alimpić M. 1983. Energija iz poljoprivrede. Savremena poljoprivredna tehnika 9(1-2): 1-7.[2] Brkić Ljiljana, Živanović T. 2006. Termicki proračun parnih kotlova. Beograd:Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet.[3] Brkić M, Janić T. 1998. Mogućnosti korišćenja biomase u poljoprivredi. In Proc.Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva, 5-9. Sombor, 12-15maja.[4] Dedović N, Igić S, Janić T. 2008a. Modelovanje energetskog bilansa poljoprivredneproizvodnje na poljoprivrednom kombinatu PD «Mitrosrem». Revija agronomskasaznanja 13(5): 10-14.[5] Dedović N, Igić S, Janić T. 2008b. Uticaj recirkulacije vazduha na energetskuefikasnost kotla za sagorevanje balirane biomase 120 kW i prikaz matematičkihmodela. Savremena poljoprivredna tehnika 34(3-4): 220-226.[6] Hadžić Olga, Takači Đurđica. 1998. Matematika za studente prirodnih nauka. NoviSad: Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.[7] Hellwig M. 1985. Basic of the combustion of wood and straw. In. Proceedings of the3rd E. C. Conference on Biomass "Energy from Biomass", 793-798. Venice, Italy, 25-29 March.[8] Hertmann H, Thuneke K, Holdrich A, Robmann P. 2003. Handbuch Bioenergie-Kleinanlagen. Gulzow, Nemačka: Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V.[9] Igić S, Dedović N, Janić T. 2007. Modelovanje energetske efikasnosti kotla zasagorevanje biomase. Revija agronomska saznanja 17(5): 15-21.[10] Igić S, Pekez Z, Brkić M, Janić T. 2006. Određivanje toplotne moći, sadržaja vlage ipepela pšenične i sojine slame. Revija agronomska saznanja 15(5): 38-43.[11] Janić T. 2000. Kinetika sagorevanja balirane pšenične slame. Ph.D. rad, Univerzitet uNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.[12] Janić T, Brkić M, Igić S. 2006. Dobijanje toplotne energije sagorevanjem baliranebiomase. Revija agronomska saznanja 16(3): 45-47.[13] Janić T, Brkić M, Erdeljan Z. 1998. Sagorevanje balirane biomase. Časopis zaprocesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi 2(3): 117-121.[14] Janić T, Brkić M, Igić S, Dedović N. 2008a. Termoenergetski sistemi sa biomasomkao gorivom. Savremena poljoprivredna tehnika 34(3-4): 212-219.50

[15] Janić T, Brkić M, Igić S, Dedović N, Drobnjak Ž. 2008b. Upravljanje sagorevanjembalirane biomase u toplovodnim kotlovskim postrojenjima. Revija agronomskasaznanja 18(5): 29-33.[16] Krejić Nataša, Herceg Đ. 1994. Matematika i Mathematica. Novi Sad: Univerzitet uNovom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.[17] Oka S, Jovanović Lj. 1997. Biomasa u energetici. In Biomasa – obnovljivi izvorenergije, ed. Monografija, 9-18. Beograd: Jugoslovensko društvo termičara – Institutza nuklearne nauke "Vinča".[18] Ostojić M, Simin R, Igić S. 2003. Upotreba biomase za proizvodnju toplotne energijena farmi. Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi 7(5): 121-123.[19] Pantelić I. 1984. Primena statističkih metoda u istraživanjima i procesimaproizvodnje. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka.[20] Pantelić I. 1980. Uvod u teoriju inženjerskog eksperimenta. Novi Sad: Radničkiuniverzitet “Radivoj Ćirpanov”.[21] Pešenjanski I. 2000. Kinetika sagorevanja pšenične slame. MSc rad, Univerzitet uNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.[22] Pešenjanski I, Stepanov B. 2005. Rezultati ispitivanja kotla za sagorevanje biomase250 kW i predlog tehničko-organizacionih mera za povećanje energetske efikasnostipostojećih kotlovskih postojenja. Savremena poljoprivredna tehnika 31(4), 197-203.[23] Surla Katarina. 1992. Numeričke i statističke metode u obradi eksperimentalnihpodataka 3. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.[24] Šefčić Đ. 1991. Istraživanje kriterijuma za ocenjivanje efektivnosti postupkavalorizacije slame. Ph.D. rad, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,Novi Sad.[25] Wolfram S. 1991. Mathematica A System for Doing Mathematics by Computer.Second Edition: Illinois, USA: Addison-Wesley Publishing Company, Inc., WolframResearch.Napomena: Ovaj rad je proistekao iz rezultata rada na projektu energetske efikasnosti NP EEbr. 273021 “Unapređenje materijalno-energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenuekološki korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima(biomasi) u PK “Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici”, jul 2006, kojeg finansira Ministarstvonauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.Primljeno: 15.12.2008. Prihvaćeno: 21.01.2009.51

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 52-57UDK: 631.354: 633.854.4Originalni naučni radOriginal scientific paperPRINOS SLAME SA RAZLIČITIM VISINAMA REZA KOSELOKALITETA SREMSKA MITROVICASTRAW AMOUNT WITH DIFFERENT CUTTING HEIGHTS IN THEAREA OF SREMSKA MITROVICATuran J.*REZIMERadom je obuhvaćena problematika žetve pšenice i zavisnost prinosa slame od visine rezakose. Rezultati ispitivanja obuhvataju lokalitet Sremske Mitrovice. Ispitivanja su obavljena radidobijanja parametara prinosa slame i produktivnosti prikupljanja i skladištenja slame, zapotrebe "Mitrosrem" u Sremskoj Mitrovici. Prinos slame se kretao u rasponu od 5,67 do 8,9t/ha. Rezultati su prikazani tabelarno i propraćeni s originalnim fotografijama.Ključne reči: kombajn, prinos, slama, žetva.SUMMARYWith this scientific work the problems of wheat harvest and influence of cutting height to theamount of straw are covered. Experiment results were gathered in the area of SremskaMitrovica. The experiments were conducted to get the straw amount parameters andproductivity, for the needs of Mitrosrem from Sremska Mitrovica.Key words: combine, amount, straw, harvest.UVODŽetva, kao finalna tehnološka operacija, osim primarne uloge sakupljanja prinosa – zrna, imakao sekundarni efekat ostavljanje slame na parceli koja se dalje u zavisnosti od tehnologije,koristi kao energent ili se usitnjava i zaorava, radi održavanja biološkog režima zemljišta. Unajgorem slučaju slama se spaljuje na parceli, čime se obezbeđuje čista parcela od žetvenihostataka, a time su olakšane i tehnološke operacije, koje se nastavljaju na žetvu (ugarenje).Prinosi slame variraju u zavisnosti od uticajnih faktora: sorta, visina reza, način đubrenja.Prinos slame pogodan viši od 3 t/ha pogodan je za mehanički način skupljanja (Tadić,Martinov).Predmet istraživanja jeste utvrđivanje količine slame i načini skupljanja utovara, transporta ilagerovanja slame, kao energenta za postrojenja sagorevanja na biomasu za potrebe"Mitrosrem" u Sremskoj Mitrovici. Cilj i osnovni zadatak ovog ispitivanja je da se dajuodgovori na pitanje sa koliko slame kao biomase sa jedinične površine, kao i ukupno, može daraspolaže "Mitrosrem". Bitan segment jeste i definisanje polaznih parametara za odabirtehnologije prikupljanja i lagrovanja slame, kao bioenergenta.* Dr Jan Turan, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, jturan@polj.ns.ac.yu52

Sl .1. Slama spremna za baliranje (tehnološki prinos slame 7,27 t/ha)Fig .1. Straw ready for baling (technological straw amount was 7.27 t/ha)MATERIJAL I METODMetodologija ispitivanja zasnivala se na proširenoj standardnoj metodi ispitivanja kvalitetarada i eksploatacionih parametara rada žetvene tehnike. U toku ispitivanja meri se biološkiprinos, pri čemu se za utvrđivanje količine slame odbija udeo slame koji ostaje na njivi kaostrnjište.Sl. 2. Prikupljanje uzoraka za određivanje biloškog prinosaFig. 2. Picking of samples for determine the biological yieldREZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAČesta praksa spaljivanja slame na parceli smatra se najlošijim rešenjem uklanjanja žetvenihostataka. Ovoj nepopularnoj metodi pribegava se u slučajevima rada kombajna bez opcije radasečke i rastresanja po parceli.U slučaju rada savremenih kombajna sa sečkom slama se usitnjava i razbacuje po parceli ikao takva ne predstavlja problem pri zaoravanju.Savremeni kombajni su opremljeni uređajem za održavanje visine reza kose. Na taj načinomogućeno je precizno pozicioniranje hedera i definisanje visine reza kose odnosno visinestrnjike.Na lokalitetima Sremske Mitrovice, Departman za poljoprivrednu tehniku ispitivao je radsavremenih kombajna pri čemu se pokazalo kao karakteristika ovog regiona da je pšenični53

porast sa povišenom količinom slame. Povišena količina slame posledica je prosečne visinebiljke koja je u ovom regionu od 70 do 110 cm. Visina useva kao sortna osobina, pri čemu jeza očekivati da se gaje niske sorte pšenice (50 cm), u našim uslovima nije slučaj. Trenutno napoljima dominiraju sorte sa porastom do 100 cm (ispitivanja iz 2008).Sl. 3. Visina porasta 100 cmFig. 3. Grow height 100 cmSl. 4. Visina reza 20 cm (2008)Fig. 4. Cutting height 20 cm (2008)Tab. 1. Prinos slame u zavisnosti od visine reza i radne brzine ("Mitrosrem" 2006-2008)Tab. 1. Straw amount depending on cutting height and working speed ("Mitrosrem" 2006-2008)LokacijaLocationMartinci200654Biološkiprinos zrnaBiologicalgrainproceeds(t/ha)VisinastabljikeStemheight(cm)PrinosslameStrawamount(t/ha)OdnoszrnoslamaGrainstrawrelationVisina reza (cm) pri brzini(km/h)Cutting height (cm) by speed(km/h)Pokošene slame (t/ha)Radne brzineStraw cut (t/ha)Working speed5,50 65 5,67 1:1,03 14 (4)* 17 (5) * 20(6)* 4,45 4,19 3,92Laćarak 6,9 80 6,9 1:1 15 (5) * 5,61 (5) *Sr.Mitrovica 9,26 110 8,90 1:0,96 20 (4) * 7,27 (4) ** (4, 5, 6) radna brzina kombajna (km/h) / working speed of harvestedKao što se vidi iz rezultata prikazanih u tabeli 1 na poljima sremskomitrovačkog atara odnoszrno: slama varira oko 1:1. Visina ovog odnosa i izdašnost biljke u masi slame posledica jevećeg prinosa a naravno to je sortna osobina. Visoki prinosi imaju za posledicu veću masuslame, što u kombinaciji sa nižom radnom brzinom i nižim rezom obezbeđuje prinos slame odpreko 5 t/ha. Parcele sa nižim prinosom i višim rezom pri većim radnim brzinama za posledicuimaju prinos slame ispod 5 t/ha. U toku ispitivanja zapaženo je da porastom radne brzine uidentičnim uslovima rada visina reza raste.Za organizovano sakupljanje slame sa parcele i samu tehnološku operaciju baliranjapogodnije je da operaciju žetve obave kombajni velikog radnog zahvata (preko 7 m), jer jeonda i širina i visina zboja slame veća i presa može da radi pri manjim radnim brzinama (Turan/2008/). Donja granica ekonomski isplativog nivoa količine slame smatra se na nivou od 2 t/ha.

Ukoliko je manji prinos slame ekonomski nije isplativo sakupljanje i korišćenje slame u svrhebiogoriva. U takvim slučajevima treba pribegavati sitnjenju i zaoravanju slame.Sl. 5. Količina slame direktno zavisi od visine reza kose (2006)Fig. 5. The amount of straw directly depends on cutting height (2006)Sl. 6. Efikasnost manipulacije sa slamom maksimalno se postiže samohodnimutovarivačima (2007)Fig. 6. Straw manipulation efficiency is best achieved with self - propelled loader (2007)Kamarisanje – skladištenje slame obavlja se mehanizovano čime se izbegava korišćenjeobimne radne snage.Za manipulaciju i skladištenje pribegava se korišćenju samohodnih teleskopskih utovarivačasa mogućnošću slaganja bala na visine 5 do 8 m.Sl. 7. Stari način kamarisanja (male kvadar bale)Fig. 7. Old way of stacking (small rectangular bales)55

Sl. 8. Savremeni način kamarisanja samohodnim teleskopskim utovarivačem.Fig. 8. Modern way of stacking by telehandler.Tab. 2. Utrošak ljudskog i mašinskog rada za utovar i istovar slame.Table 2. Consuption of labour work and mechanical work for loading and stackingMale kvadarbaleSmallrectangularbalesVelikekvadar baleBigrectangularbalesUtrošakljudskograda /Consuptionof labourworkRadnikh/haUtovar - Loading Kamarisanje - Stacking Ukupno - TotalUtrošakmašinskograda /Consuption ofmechanicalworkkWh/haUtrošakljudskograda /Consuptionof labourworkUtrošakmašinskograda /ConsuptionofmechanicalworkUtrošakljudskograda /Consuptionof labourworkUtrošakmašinskograda /Consuptionofmechanicalwork3,6 24 3,6 1,2 7,2 25,20,6 40 0,3 31,2 0,9 71,2Prelaskom na tehnologiju prikupljanja bala tehnologijom velikih kvadar bala znatno seštedi na utrošku radne snage. Razlika od 7,2 prema 0,9 pokazuje čak osam puta smanjenjeupotrebe radne snage. Nasuprot tome utrošak mašinskog rada za utovar i istovar se povećava sa25,2 na 71,2 kWh/ha. Prednosti tehonogije velikih kvadar bala prvenstveno se ogledaju umehanizovanosti procesa i male zavisnosti od rada sezonske radne snage (tab. 2).ZAKLJUČAKAnalizom rada kombajna dolazi se do zaključka da rukovaoci u toku kombajniranja da bisebi olakšali rad, pribegavaju povišenom položaju hedera u toku žetve do čak 20,5 cm, štoautomatski dovodi do povećanja učinka i ostvarenja i prebačaja dnevno zadate norme. Uslučaju namenske kosidbe i ukoliko to tehnologija zahteva (korišćenje slame u daljoj preradi)kosioni uređaj se spušta na visinu reza oko 12 cm, što u kombinaciji sa visokim prinosom dajeprinose slame i preko 5 t/ha. Smatra se da je na prosečnoj parceli prinos slame oko 3,5 t/ha,mada u ekstremnim slučajevima bude od minimalnih 1,77 do maksimalnih 7,35 t/ha, što56

predstavlja 4,15 puta više. Na ovako velik dijapazon prinosa slame utiče sistem gajenja (suvoratarenje ili pod sistemom za zalivanje) i sorta.Nameće se opšti zaključak da ako postoji namera dalje prerade i korišćenja slame, već u tokukosidbe na ovo treba skrenuti pažnju organizatoru žetve. Pri tome se prvenstveno kao osnovnomora isključiti sečka na kombajnu i voditi računa da se rukovalac pridržava režima niskog reza(10 do 12 cm), što u uslovima rada savremenih kombajna danas ne predstavlja problem.Manipulacija slamom (prikupljanje, transport i kamarisanje) potpuno je mehanizovana saminimalnim učešćem radne snage u slučaju tehnologije formiranja velikih kvadar bala.LITERATURA[1] Malinović N, Turan J, Mehandžić R, Popović V. 2005. Savremeni kombajni uuslovima Vojvodine, Savremena poljoprivredna tehnika, 31(3):121-125.[2] Martinov M, Topalov S. 1983. Uticaj izbora linije mašina za transport i manipulacijuslame na cenu sređivanja, Savreman poljoprirvedna tehnika, 9(1-2):49-52.[3] Nozdrovicky L, Findura P. 2007. Assumptions Of The Development Of BioenergyIndustry Based On Biomass, Zbornik Radova Sa Međunarodne Konferencije, SPUNitra, Slovačka, p. 107-120.[4] Piszalka J, Findura P, Turan J. 2007. The Possibilities Of The Rumex PatientiaGrowing, Biomasa Pre Regionalnu Energetiku. Zbronik radova sa međunarodnekonferencije, SPU Nitra, Slovačka, p. 129-134.[5] Tadić L. 1983. Primena različitih sistema za spremanje slame, Savremenapoljoprivredna tehnika, 9(1-2): 41-47.[6] Turan J. 2007. Capacity Of Combine In Wheat And Maize Harvesting, Savremenapoljoprivreda, 34 (3-4): 585-589.[7] 7. Turan J, Findura P. 2008. Prinos slame sa različitim visinama reza kose, Savremenapoljoprivredna tehnika, 34(1-2):72-77.[8] 8. Turan J, Findura P, 2007. Efekti žetve različitom visinom reza na prinos slame,Revija Agronomska saznanja, (5): 26-28.[9] 9. Turan J, Lazić V. 2003. Racionalizacija rada žitnih kombajna, Savremenapoljoprivredna tehnika, 29(1-2):35-40[10] 10. Turan J i sar: Studije i izveštaji sa ispitivanja kombajna, 2000 - 2008,Poljoprivredni Fakultet, Novi Sad, Interna dokumentacija.Napomena: Rezultati istraživanja su u okviru projekta energetske efikasnosti pod brojem NPEE 273021 "Unapređenje materijalno-energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenuekološki korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima u AD"Mitrosrem" u Sremskoj Mitrovici", kojeg finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.Primljeno: 12.01.2009. Prihvaćeno: 26.01.2009.57

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 58-63UDK: 662.756.3:582.916.26:658.52:17.023.38Stručni radProfessional paperPROIZVODNJA I KORIŠĆENJE BIODIZELA NA BAZI ULJANE REPICEPRODUCTION AND USEGE OF BIODIESEL ON THE OILSEED RAPEBASISTomić M, Furman T, Nikolić R, Savin L, Simikić M.*REZIMERazvoj mobilnih sistema u velikoj meri bazirao se na upotrebi fosilnih goriva. Alternativnienergenti su podrazumevali i potpuno nove konstrukcije motora. Neočekivano brze promene ucenama fosilnih goriva nametnule su potrebu brzog iznalaženja alternative. Pri tome alternativapodrazumeva zamenu goriva, bez promena u konstrukciji motora. Biodizel je adekvatnorešenje jer je kompatibilan sa fosilnim gorivom, bazira se na obnovljivim sirovinama aistovremeno je i ekološki prihvatljiviji od fosilnog goriva. Ulje je jedno od energetskinajbogatijih organskih materija, čijim sagorevanjem 1 g oslobađa 38,7 kJ. Od uljanih kulturakod nas se gaje: uljana repica, suncokret i soja. Seme uljane repice sadrži 35-45% ulja.Prosečan prinos semena uljane repice je preko 3 t/ha.Ključne reči: biljna ulja, biodizel, uljana repica, sirovine.SUMMARYDevelopment of mobile systems has been based on using of fissile fuel to a great extent. Thealternatives energetic have understood and complete new engine constructions. The unexpectedfast changes in fossile fuel prices imposed needs for fast finding out an alternative. Besides,alternative means substitution fossile fuel without changing in the engine construction.Biodiesel is adequate a solution because it is compatible with fossile fuel, based on restorableraw material and more ecology acceptable than fossile fuel. Oil is one of the richest energeticorganic substances, which combustion of 1 g is releasing of 38.7 kJ. In our country it has beenraising the following oil crops: oilseed rape, sunflower and soybean. The oilseed rapeseedscontain 35-45% of oil. The average income of oilseed rapeseeds is over 3 t/ha.Key words: plant oil, biodiesel, oilseed rape, raw materials.UVODPotrošnja energije u svetu beleži stalni rast uprkos mnogim merama koje se preduzimaju radiracionalizacije potrošnje energije u svim oblastima ljudske delatnosti. Potrošnja energije usvetu danas iznosi više od 9.500 mTEN (miliona tona ekvivalenta nafte), a prema prognozamaukupna svetska energetska potrošnja do 2020. godine porašće za blizu 50% (Ocić, 2000).* Dr Milan Tomić, docent, dr Timofej Furman, redovni profesor, dr Ratko Nikolić, redovni profesor, dr LazarSavin, docent, mr Mirko Simikić, asistent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8,milanto@polj.ns.ac.yu58

Proizvodnja energije u svetu, takođe, beleži stalni rast po prosečnoj godišnjoj stopi od oko1,4% i danas dostiže vrednost od preko 9.500 mTEN. U vremenu od 1980-1984. godinepotrošnja energije ostvarila je višu godišnju stopu rasta (za oko 1,6%) nego proizvodnjaenergije, da bi u narednim godinama stopa rasta proizvodnje dostigla, a pojedinih godina ipremašila stopu rasta potrošnje (Veselinović, 1997).U svetskoj potrošnji primarne energije nafta je bila najdominantniji energent i učestvovala jesa oko 35%. Zatim slede: ugalj sa 24%, gas sa oko 18%, obnovljive energije sa oko 17% inuklearna energija sa oko 6% (Ocić, 2000).Trenutna energetska zavisnost većine zemalja od nafte i njenih derivata zahteva znatneekonomske izdatke i u budućnosti nagoveštava negativne efekte na nacionalne ekonomije.Zalihe fosilnih goriva brzo nestaju, a u roku od jedne ili dve decenije većina zemalja bićeprimorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svojih energetskih potreba.Tečna fosilna goriva su već duži niz godina osnovna i najdominantnija goriva za pogonmobilnih mašina. To se odnosi kako na transportna sredstva tako i na najraznovrsnije mobilneradne mašine u građevinarstvu, industriji, poljoprivredi... Celokupan razvoj ovih sredstavabazirao se na tečnom fosilnom gorivu i u njega je uloženo izuzetno mnogo sredstava. Unarednom periodu je nerealno očekivati da se ovaj trend razvoja napusti i intenzivnije krene umasovan razvoj, a time i primenu, novih konstrukcija motora koji bi bili prilagođeni nekojdrugoj vrsti goriva. Svi napori danas su usredsređeni na pronalaženju takvog goriva koje bibilo prilagođeno postojećim konstrukcijama motora, a da istovremeno zadovolje i dodatnekriterijume u vezi sa obnovljivošću i ekologijom, kao i pouzdanošću korišćenja. Ovo je jednaod osnovnih pretpostavki za uspešnu zamenu fosilnih goriva drugim vrstama goriva.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAPerspektiva korišćenja biogorivaNema nikakve sumnje da će u budućnosti biogoriva imati značajnu ulogu. Ovakvakonstatacija nameće i pitanje: koliko biogoriva može da se proizvede održivom proizvodnjom.Vekovima unazad ljudi su gajili biljke radi potreba ishrane, stoga je selekcija biljaka išla u tompravcu. Novi zahtevi uz upotrebu genetskog inženjeringa i selekcije omogućiće dobijanjenovih sorti i usmeravanje gajenja biljaka ka postizanju što veće energetske vrednosti (soja sa50% više ulja, uz očuvanje proteinske vrednosti).Razvoj tehnologija konverzije osigurava očekivanja prema kojima se supstitucija mineralnihgoriva biogorivima, u narednim godinama ubrzava. Proizvođač automobila „Deimler-Chrisler“predviđa da bi do 2015. godine tržište biodizela moglo da zauzme 10% tržišta dizela u Evropi.Američka vladina agencija procenjuje da bi do 2030. godine biodizel i metanol mogli daistisnu između 25 i 50% američkih goriva, koja se dobijaju od nafte. Ove pretpostavke seuklapaju u očekivanja da se do 2100. godine ukupne potrebe za energijom obezbede izobnovljivih izvora energije. U prvim fazama, naftne kompanije su imale otpor ka razvoju iuvođenju biogoriva u potrošnju. U današnje vreme, međutim, postoji više razloga da naftnekompanije potpomognu razvoj biogoriva. Strožiji zahtevi u pogledu emisije štetnih gasovanameću sve veću potrebu za korišćenjem biogoriva. Naftne kompanije pojavljuju se na tržištukao predstavnici proizvoda, koji su nastali kao nusproizvodi prilikom prerade biogoriva. Oviproizvodi su najčešće plastične mase, pojedine vrste tkanina, hranljivi nusproizvodi, pa čak ienzimi koji se koriste pri proizvodnji pojedinih savremenih biogoriva. Takođe, značajna je ičinjenica da se prelaskom sa fosilnih goriva na biološka goriva, povećava nacionalnabezbednost, odnosno smanjuje ekonomska zavisnost države u odnosu na države koje su bogate59

fosilnim energentima. Osim toga proizvodna postrojenja za proizvodnju biogoriva mogu bitiznatno manjih kapaciteta, samim tim i dimenzija u odnosu na rafinerijska postrojenja, čime seomogućuje veća rasprostranjenost proizvođača i manja udaljenost do potrošača biogoriva, što,takođe, ima za posledicu povećanje sigurnosti rada.Stanje proizvodnje biodizela u Evropskoj unijiPrema direktivi EU predviđeno je da sve članice do 2010. godine obave supstituciju ukupnihpotreba za dizel-gorivom fosilnog porekla sa 6% biodizela. Pri tome je utvrđena potrebnadinamika uvođenja biodizela u periodu od 2005. do 2010. godine. Ovim planom predviđeno jeda se u 2005. godini obavi supstitucija ukupnih potreba prema dizel-gorivu fosilnog porekla sa2%, a u 2006. godini sa 2,75%, 2007. sa 3,5%, 2008. sa 4,25%, 2009. sa 5%, a u 2010. godinisa ukupno 6%. Računa se da maksimalno 10% biodizela može da se supstituiše u potrošnjimineralnog dizel-goriva, jer se kao ograničavajući fakor javlja obradiva površina na kojoj bi seproizvodile uljane kulture iz kojih se dobija sirovo ulje.U 2007. godini u Evropskoj uniji proizvedeno je ukupno 5.713.000 tona biodizela. Uukupnoj proizvodnji u 2007. godini prednjači Nemačka koja je proizvela 50,6% ukupneprodukcije biodizela na teritoriji Unije. Zatim sledi Francuska (15,3%) i Italija (6,4%).Svedeno na broj stanovnika najveći proizvođači biodizela u Uniji su Nemačka (35.158 tbiodizela na milion stanovnika) i Austrija (32.560 t biodizela na milion stanovnika).Danas u Uniji instalisani proizvodni kapaciteti omogućavaju proizvodnju ukupno 16.000.000t biodizela godišnje. Najveći kapaciteti instalisani su u Nemačkoj (5.302.000 t biodizela/god.),33,2%, a zatim slede Francuska i Italija.Prosečno instalisani kapaciteti u Evropskoj uniji obezbeđuju 32.657,7 t biodizela na milionstanovnika. Raspoloživi proizvodni kapaciteti svedeni na broj stanovnika najveći su u Estoniji(96.428 t / milion stanovnika), a zatim slede Belgija (64.563 t / milion stanovnika), Nemačka(64.501 t / milion stanovnika) i Austrija (59.146 t / milion stanovnika). Na samom dnu lestvicesu Luksemburg koji nema raspoložive proizvodne kapacitete, Rumunija (4.955 t / milionstanovnika) i Kipar (7.500 t / milion stanovnika).Na slici 1 dat je dijagram promene proizvodnje biodizela, promene instalisanih proizvodnihkapaciteta kao i njihovo iskorišćenje za period 2003. do 2007. godine.Proizvodnja biodizela u Evropskoj uniji i izgradnja novih proizvodnih kapaciteta uprethodnom periodu beleži stalni rast. Međutim, sa dijagrama se uočava relativno nizak nivoiskorišćenosti raspoloživih proizvodnih kapaciteta. Prosečno iskorišćenje raspoloživihproizvodnih kapaciteta u prethodnih 5 godina iznosilo je 52,3%.12.000701.000 t biodizela/1.000 t biodiesel10.0008.0006.0004.0002.000Raspoloživi kapaciteti/Existing capacityProizvodnja/ProductionIskorišćenje raspoloživihkapaciteta/Utilization existing capacity605040302010Iskotišćenje/efficiency (%)002002 2003 2004 2005 2006 2007 2008godina/yearSl. 1. Proizvodnja biodizela u EU (2003-2007)Fig. 1. Biodiesel production in (EU 2003-2007)60

Sirovine za proizvodnju biodizela u svetuU svetu se koriste različite sirovine za proizvodnju biodizel-goriva. Tu prednjače jestiva inejestiva ulja dobijena ceđenjem.Zbog visoke cene i nedostatka sirovina za proizvodnju biodizela u svetu se intenzivnoobavljaju ispitivanja koja treba da ukažu na mogućnost proizvodnje biodizela od otpadnihkuhinjskih ulja, ulja koja proizvode alge i bakterije, otpada od prerade hrane, raznog gradskogotpada, ulja kamile i goveđeg loja.Sirovinska baza za proizvodnju biodizela danas svakako zavisi od specifičnosti zemlje(regiona). U SAD-u za proizvodnju biodizela koristi se ulje dobijeno ceđenjem iz semena sojeali i životinjskih masti. U Evropi i Kanadi se kao sirovinska baza za proizvodnju biodizelakoristi seme uljane repice, dok se u Maleziji ulje za proizvodnju biodizela dobija ceđenjepalminog semena. U Japanu se proizvodnja biodizela zasniva na primeni sirovina odživotinjskih masti (Tomić, 2006).Kao što je već navedeno prosečna iskorišćenost instalisanih proizvodnih kapaciteta uEvropskoj uniji je 52,3%. Razlog za ovakav trend treba tražiti u problemu obezbeđivanjasirovina. Zato su istraživanja usmerena ka ostvarivanju ekonomski i energetski prihvatljiveproizvodnje druge generacije biogoriva. Druga generacija ne predviđa gajenje kultura u ciljuproizvodnje biogoriva, nego korišćenje različitog poljoprivrednog, šumskog i industrijskogotpada. Druga generacija biogoriva uključuje goriva biovodonik, biometanol, HTU dizel, FTdizel, bio DME (dimetil-etar) itd, a redovna potrošnja trebalo bi da počne 2010. godine.Proizvodnja biodizela iz uljane repiceUljana repica je najperspektivnija sirovina za proizvodnju biodizela kod nas, gde sezahvaljujući povoljnim zemljišno-klimatskim uslovima postižu relativno visoki prinosi tekulture. Osim toga, uljana repica se koristi u plodoredu za poboljšanje kvaliteta zemljišta, štoomogućava postizanje viših prinosa drugih poljoprivrednih kultura, na primer suncokreta.Tehnološka šema postrojenja za proizvodnju biodizela iz uljane repice predstavljena je na slici2. Početna sirovina (seme uljane repice) najpre se presuje gde se ulje odvaja od uljanih pogača,koje se koriste u proizvodnji stočne hrane.Sl. 2. Tehnologija proizvodnje biodizelaFig. 2. Biodiesel production technology61

Novije selekcije uljane repice u svetu, takozvane “00” sorte, koje se javljaju pod nazivomkanola, omogućile su širu primenu ovog hraniva u ishrani i sa mnogo manje ograničenja, što jeposledica manjeg sadržaja eruka kiseline u mastima i manjeg sadržaja glukozinolata (Brkić isar, 2005). Sirovo ulje moguće je dobiti ceđenjem (presovanjem), ekstrakcijom i kombinacijomceđenja i ekstrakcije.Ulje se unosi u uređaj za esterifikaciju (reaktor I). Molekuli masti koji ulaze u sastav ulja,sastoje se iz triglicerida (jedinjenje trovalentnog alkohola glicerina i tri masne kiseline). Da bise dobio metil-estar ulju iz uljane repice dodaje se metanol (odnos 9:1) i mala količinakaustične sode u svojstvu katalizatora. Kao rezultat hemijske reakcije dobija se metil-estar(biodizel), a kao sporedni proizvod - glicerin. Sirovi glicerol predstavlja najbolju polaznusirovinu za dobijanje čistog glicerina za sve namene. Sastoji se od 45-50% glicerola, 20-25%sapuna, 10-20% metil-estera masnih kiselina, ulja, metanola, masnih kiselina, vode.Glicerinska voda je pogodna sirovina za proizvodnju čistog glicerola, koji ima veoma širokuprimenu, jer predstavlja stratešku, u svetu, veoma traženu sirovinu. Zahvaljujućipolifunkcionalnosti svojih hidroksilnih grupa, niskoj tački topljenja, rastvorljivosti,neotrovnosti, glicerol se koristi u industriji lekova i kozmetike (9-27%, zavisno od kontinenta),eksploziva (3-15%), duvana (2-14%): u proizvodnji smola (14-32%), uretana (6%), celofana(5-24%): za dobijanje hrane i pića (10-12%), itd. (Brkić i sar, 2005). Biodizel dobijen iz uljanerepice odlikuje se visokom zapaljivošću što se obezbedjuje višim oktanskim brojem, nego koddizel-goriva iz nafte (56-58 u odnosu na 50-52) (Samardžija, 2006).ZAKLJUČAKProizvodnja i korišćenje biodizela ima višestruki značaj. Tehnički posmatrano, nesporna ječinjenica, da su izvori fosilnih goriva ograničeni. Srećna je okolnost da je alternativa fosilnomdizelu biodizel koji ima mogućnost da se meša sa fosilnim dizelom u svim odnosima, kao i dazamenjuje fosilni dizel u motorima bez posebnih intervencija na motoru ili uz neznatnepromene delova (najčešće zaptivnih elemenata). Uz činjenicu da je biodizel napravljen odobnovljive sirovine (biljna ulja, masnoće animalnog porekla, otpadne masnoće...), kao ineznatne razlike u energetskom potencijalu goriva jasno je da je to pravo rešenje u prelaznomperiodu, dok se ne operacionalizuju drugi vidovi energije i adekvatno tome prilagode novekonstrukcije motora.Proizvodnja i korišćenje biodizela je trend koji je u celoj Evropi a i u Svetu veoma prisutan.Stalni porast proizvodnje je evidentan. Naša zemlja mora da se priključi ovom trendu i sa svojestrane ovlada svim relevantnim preprekama pri uvođenju biodizela u praksu. Da bi se topostiglo neophodno je raditi na usavršavanju tehnologije proizvodnje biodizela, a i svih ostalihpratećih tehnologija počevši od proizvodnje sirovina, pa do prerade nusproizvoda. U tomsmislu je potrebno ceo problem biodizela posmatrati multidisciplinarno i za očekivati je da sešto pre pokrene projekat koji bi objedinio sve elemente koji su značajni u proizvodnji biodizela.Gajenje uljane repice za proizvodnju biodizel-goriva dobija sve više na značaju zbog visokogsadržaja ulja u semenu, ali i zbog zahteva SAD-a da se smanje površine pod kulturamanamenjenih ishrani.62LITERATURA[1] Brkić M, Kovčin S, Skala D, Mulić R, Marić M. 2005. Nusproizvodi u proizvodnjibiodizela, In proc: monografija, Biodizel, alternativno i ekološko tečno gorivo,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 150-159.

[2] Crnobarac J, Marinković R, Mulić R, Furman T. 2005. Sirovine za proizvodnjubiodizela, In proc: monografija, Biodizel, alternativno i ekološko tečno gorivo,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 136-149.[3] Furman T, Nikolić R, Radovanović M, Petrović S, 2005., Kvalitet biodizela kaopreduslov pouzdanog korišćenja, In proc: monografija, Biodizel, alternativno iekološko tečno gorivo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 106-129.[4] Joksimović V, Stevanović M, Marjanović Z. 2000. Biogoriva – prednosti i nedostaciupotrebe, In proc: zbornik radova 3. Konferencija o kvalitetu života, Kragujevac.[5] Ocić O. 2000. Stanje i perspektive u naftnoj, gasnoj i petrohemijskoj industriji,YUNG, 5(22): 23-34.[6] Samardžija M. 2006. Mini fabrike za proizvodnju biodizela, Traktori i pogonskemašine, 5(11):159-163.[7] Tomić M, Furman T, Nikolić R, Savin L, Simikić M. 2006. Ekološki aspektiproizvodnje i korišćenja biodizela kao doprinos proizvodnji zdravstveno bezbednehrane, In proc: zbornik radova IV međunarodna EKO konferencija, Zdravstvenobezbedna hrana, Novi Sad, 417-422.[8] Tomić M, Furman T, Nikolić R, Savin L, Simikić M. 2006. Potencijalna sirovinskabaza za proizvodnju biodizela u Srbiji, Traktori i pogonske mašine, 1(11): 28-32.[9] Tomić M. 2005. Disperzija proizvodnih kapaciteta u Srbiji, In proc: monografija,Biodizel, alternativno i ekološko tečno gorivo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 136-149.[10] Tomić, M, Furman T, Nikolić R, Lazar S, Simikić M. 2008, Stanje i perspektiveproizvodnje i korišćenja biodizela u Evropskoj Uniji i Srbiji, Traktori i pogonskemašine, 3(13): 111-117.[11] Veselinović M. 1997. Svetski energetski bilans, YUNG, 8/9(2):43-49.[12] www.card.iastate.edu[13] www.ecoworld.com[14] www.greencarcongress.comNapomena: Ovaj rad je napisan u okviru istraživanja na projektu „Stvaranje genotipovauljane repice (Brassica napus L.) za ishranu i industrijsku preradu“, evidencioni broj 20081,koji finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije.Primljeno: 19.01.2009. Prihvaćeno: 20.01.2009.63

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 64-72UDK: 65.012.7:631.347.4:066.07Originalni naučni radOriginal scientific paperINSPEKCIJA PRSKALICA I OROŠIVAČA U CILJU IMPLEMENTACIJEGLOBALGAP STANDARDAINSPECTION OF SPRAYERS AND AIR-ASSISTED SPRAYERS IN AIMOF GLOBALGAP STANDARD INTRODUCTIONSedlar A, Đukić N, Bugarin R.*REZIMEPovećanje potrošnje poljoprivrednih proizvoda kroz jedan transdisciplinarni pristup uproizvodnji vodi ka dobijanju visoko kvalitetnih proizvoda u održivoj ekološkoj proizvodnji, aupravo to je jedan od ciljeva savremene poljoprivredne proizvodnje.Evropska trgovina proizvodima i dobra poljoprivredna praksa (Globalgap) mogu pomoći dase dostigne napred navedeni cilj. Veoma važan deo Globalgap je zaštita bilja.Prskalice i orošivači najčešće se koriste za aplikaciju pesticida. Ovaj rad prikazuje proces,inspekciju i kalibraciju koje prskalice i orošivači moraju da prođu, radi dobijanja Globalgapstandarda.Ključne reči: Globalgap, prskalica, orošivač, inspekcija.SUMMARYIncreasing of agricultural products consumption through a trans-disciplinary approachleading to high quality produce from environmentally safe sustainable methods is one ofmodern agricultural production aims.European retail Products and good Agricultural Practice (Globalgap) can help us to reachthis aim. Very important part of gap are plant protection.Sprayers and air assisted sprayers are mostly use for pesticide application. This paper workshown way of their inspection and calibration according Globalgap standard.Key words: Globalgap, sprayer, air assisted sprayer, inspection.UVODIndustrijalizacija poljoprivredne proizvodnje i sve veća upotreba pesticida, koju često prateskandali u vezi sa bezbednošću hrane, kulminirali su nezadovoljstvom potrošača i nedostatkompoverenja u institucije i kontrolne mehanizme za bezbednost hrane u Evropskoj uniji. Radipoboljšanja takvog stanja ceo sistem kontrole bezbednosti hrane u EU je od 2000. godinetemeljno izmenjen novim mnogo strožijim zakonskim propisima. Osmišljen je šesti evropskiakcioni plan 6(EAP), koji predstavlja tematsku strategiju održivog korišćenja pesticida u ciljuzaštite ljudskog zdravlja i životne sredine (Liegeois, 2004). Ganzelmeier (2007) navodi da je* Mr Aleksandar Sedlar, asistent, dr Nikola Đukić, redovni profesor, dr Rajko Bugarin, docent, Departman zapoljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, alek@polj.ns.ac.yu64

evropski Parlament i Veće prepoznalo neophodnost i potrebu smanjenja štetnog uticajapesticida na zdravlje čoveka i životnu okolinu i stoga podržalo 6(EAP), kao i druge mereusmerene ka poboljašnju kvaliteta aplikacije pesticida.U tom smislu su ″Načela dobre poljoprivredne prakse″ (GAP) koja su pozivala na pravilnuupotrebu pesticida, uz savesnost u proizvodnji, preoblikovana u integralnu zaštitu, kao ikontrole i inspekcije (Globalgap 3). Znajući da nije moguće proveriti svakog poljoprivrednikamaloprodajni konzorcijumi su razvili komercijalne standarde od kojih je u ovom momentuvodeći EUREPGAP standard. Pošto je primena ovog standarda prevazišla granice Evrope, onje dobio ime GLOBALGAP standard.Globalgap je danas, međunarodni standard koji obuhvata proizvodnju primarnihpoljoprivrednih proizvoda i aktivnosti nakon berbe. Zamišljen je kao garancija da su preduzetesve mere i kontrole da bi proizvod bio kvalitetan. U Globalgap standardu, značajno mestozauzimaju prskalice i orošivači kao najčešće primenjivane mašine za aplikaciju pesticida uratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu. Za definisanje metoda inspekcija prskalica i orošivača,Globalgap standarda je koristio preporuke prvog i drugog Evropskog simpozijuma ostandardizaciji procedura inspekcije prskalica i orošivača u Evropi (SPISE), (Moeller, 2007).MATERIJAL I METODZa ispitivanja sprovedena u ovom radu korišćena je oprema ″Laboratorije za kontrolutehnike za aplikaciju pesticida″ (LTAP), koja radi u okviru Poljoprivrednog fakulteta u NovomSadu.Merenje kapaciteta pumpe izvedeno je meračem kapaciteta pumpe, dok je merenjekapaciteta rasprskivača obavljeno uz pomoć merača kapaciteta rasprskivača. Oba mernauređaja su belgijskog proizvođača, kompanije ″Advanced Agricultural Measuring System″(A.A.M.S). Provera ispravnosti manometra je vršena pomoću manotestera istog proizvođača.Kapacitet rasprskivača orošivača meren je pomoću merača kapaciteta orošivača, domaćeizrade, dok je za merenje kapaciteta i početne brzine vazdušne struje ventilatora korišćen meračbrzine vazdušne struje, proizvođača „Testo“, tip 416. Sva ispitivanja obavljena su u skladu sevropskim normativom EN 13790.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJATačka 8.4 Globalgap standarda odnosi se na opremu za nanošenje pesticida. Ova tačkadefiniše obavezu poljoprivrednih proizvođača koji primenjuju standard da jednom godišnjeobave inspekciju svojih mašina, kao i njihovu kalibraciju. Inspekciju i kalibraciju obavljajuovlašćene ustanove ili te ustanove obučavaju zaposlene i izdaju im jednom godišnje sertifikat oobučenosti za inspekciju i kalibraciju tehnike za aplikaciju pesticida.Inspekcija radne ispravnosti tehnike za aplikaciju pesticida mora biti obavljena u skladu sevropskim normativom EN 13790. Navedeni normativ definiše standarde koje treba da ispuneprskalice i orošivači u upotrebi. Samo inspekcije u skladu sa EN 13790 su validne u Evropi.Osim standarda koje treba da ispune prskalice orošivači, EN 13790 propisuje metode i opremusa kojom mora da se obavi inspekcija. Takvu opremu, u Srbiji, poseduje samo ″Laboratorija zakontrolu tehnike za aplikaciju pesticida″, koja radi u okviru Poljoprivrednog fakulteta u NovomSadu, slika 1.65

a)Sl. 1. Laboratorija za kontrolu tehnike za aplikaciju pesticidaa-oprema; b-grb laboratorijeFig. 1. Laboratory for inspection of tehnique for pesticide applicationa-equipment; b-laboratory coatIspitivanja prskalica i orošivača u skladu sa Globalgap standardomIspitivanje prskaliceIspitivanje radne ispravnosti prskalice podrazumeva ispunjenje oko 40 različitih zahteva,odnosno provera, koje mašina treba da ispuni (Ganzelmeier, 2004). Neke provere se obavljajuvizuelno, a neke zahtevaju određena merenja.Za potrebe dobijanja Globalgap standarda firma ″Delta Agrar″, radna jedinica ″Podunavlje″u Čelarevu, pozvala je istraživače laboratorije da obave inspekciju prskalice i orošivača.Ispitana je jedna prskalica i pet orošivača.Prskalica koja je ispitana proizvedena je 2007. godine i u praksi se nalazi svega jednusezonu. Proizvođač prskalice je firma ″Amazone″, tip UG2200, što ukazuje i na činjenicu da jezapremina glavnog rezervoara 2.200 litara. Osim glavnog rezervoara prskalica ima i pomoćnirezervoar zapremine 300 litara. Radni zahvat prskalice je 18 metara.b)66b)a)Sl. 2. Provera rezervoara, cevi, filtera i kardanskog vratilaa- provera rezervoara, creva i filtera; b- kontrola kardanskog vratilaFig. 2. Inspection of tank, hoses, filters and cardan shafta- inspection of tank, hoses and filters; b- inspection of cardan shaft

Prskalica je opremljena sa po 36 T rasprskivača LU 120-06 i injektorskih rasprskivača ID12003-C, proizvođača ″Lechler″. EN 13790 podrazumeva određena vizuelna ispitivanja ineophodna merenja pa je stoga prvo obavljena vizuelna provera rezervoara, creva i filtera, slika2a. Nakon toga obavlja se provera stanja i broja obrtaja kardanskog vratila, slika 2b.Radi vizuelne provere opšteg stanja prskalice, nakon gore pomenute provere pojedinihdelova, prskalica je postavljena u radni položaj i uključena da radi jedan minut pri pritisku od 3bar. Nakon tog prskalica je isključena, sačekalo se 5 sekundi, a zatim se proverilo da li imakapanja na crevima, antidrop uređajima ili rasprskivačima, slika 3.Sl. 3. Provera funkcionalnosti ventila sekcija i antidrop uređajaFig. 3. Inspection of section valves and antidrop devicePet sekundi po završetku rada nije primećeno kapanje što ukazuje na činjenicu da je opštestanje prskalice izuzetno dobro. S obzirom na to da je reči o savremenoj prskalici staroj godinudana bilo je očekivano dobro stanje svih delova, kao i prskalice uopšte. Nakon navedenihvizuelnih inspekcija pristupilo se proveri radne ispravnosti pumpe, manometra i rasprskivača.Kontrola kapaciteta pumpeZa kontrolu kapaciteta pumpe korišćen je kontrolor pumpe prikazan na slici 4. Kapacitetpumpe je meren pri radnom pritisku od 2, 5 i 10 bar.Sl. 4. Kontrola kapaciteta pumpeFig. 4. Measuring of pump capacityIzmereni kapaciteti za navedene radne pritiske prikazani su u tabeli 1.67

Tab. 1. Kapacitet pumpeTab. 1. Pump capacityKapacitet pumpePump capacity(l/min)Orošivač serijski broj: 0492Air assisted sprayer number: 04922 bar 5 bar 10 bar235 232 231Kapacitet pumpe prema tehničkim podacima proizvođača, iznosi 240 l/min pri pritisku od 2bar. Izmerena vrednost kapaciteta za navedeni pritisak je iznosila 235 l/min, što je za 2%manje.Prema EN 13790 dozvoljeno odstupanje je 10%, što znači da je pumpa ispravna i u dobromstanju.Kontrola rasprskivačaMeren je kapacitet rasprskivača pri radnom pritisku od 3 bar. u Za merenje kapacitetarasprskivača korišten je merač kapaciteta rasprskivača, slika 5, firme A.A.M.S.Sl. 5. Merenje kapaciteta rasprskivačaFig. 5. Measuring of nozzles capacityRasprskivač se prema EN 13790 smatra dobrim sve dok mu se kapacitet ne poveća za višeod 15% u odnosu na tabličnu vrednost. Rasprskivači kojima se kapacitet poveća prekodozvoljenih 15% izbacuju se iz upotrebe.Osim kapaciteta rasprskivača, proverava se i njihova poprečna distribucija. Poprečnadistribucija ukazuje na raspodelu pesticida po tretiranoj površini od strane ispitivanihrasprskivača. Koeficijent varijacije u tom slučaju ne sme biti veći od 10%.Radi efikasnijeg i bržeg rada ispitivan je samo kapacitet rasprskivača uz dozvoljenoodstupanje istih od 10 %, kako bi istovremeno histogramski mogli da oceniti i kvalitetpoprečne distribucije.Na slici 6 prikazan je histogram poprečne distribucije kapaciteta za rasprskivače LU 12006.68

Sl. 6. Histogram poprečne distribucije kapaciteta rasprskivača LU 12006Fig. 6. Histogram of transversal distribution, nozzles LU 12006Vrednost 2,32 l/min označava tablični kapaciteta rasprskivača, pri pritisku 3 bar, a prostorizmeđu horizontalne linije povučene iz te vrednosti i prve horizontalne linije gledano odozgo,ukazuje na kapacitete rasprskivača u okviru dozvoljenih 10 %. Slika 7 pokazuje histogrampoprečne distribucije rasprskivača ID 12003C.Sl. 7. Histogram poprečne distribucije kapaciteta rasprskivača ID 12003CFig. 7. Histogram of transversal distribution, nozzles ID 12003CKapaciteti rasprskivača 6 i 9, gledano sa leva na desno prskajućeg krila, su niži od tabličnevrednosti što znači da su zapušeni i da ih treba očistiti, a zatim ponovo proveriti njihovkapacitet.ManotestManotest podrazumeva kontrolu stanja i ispravnosti manometra. Pre kontrole ispravnosti,izmeren je prečnik manometra i ustanovljeno da on iznosi 100 mm, što je više od obaveznih 63mm koje predviđa EN 13790.69

Merenje ispravnosti manometra sprovedeno je sa kontrolorom manometra, baždarenimprema standardu EN 837-1, slika 8.Sl. 8. Kontrola ispravnosti manometraFig. 8. ManotestMerenje je obavljeno za pritiske od 5, 10, 15 i 20 bar. Za te vrednosti pritisaka na repernommanometru, ispitivani manometar je pokazao iste vrednosti pritiska. Dobijeni rezultat pokazujeda je manometar ispravan.Ispitivanje orošivačaPrve inspekcije radne ispravnosti orošivača u Srbiji, izvedene su tokom 2006. godine.Najčešći uzrok radne neispravnosti kod tada ispitanih orošivača bila je zapušenostrasprskivača, usled neadekvatnog održavanja (Sedlar, 2007). Ispitivanje orošivača u Čelarevuje ukazalo na isti problem. Orošivači su ispitani u skladu sa procedurom koju definiše EN13790 u poglavlju II.Kao i u slučaju ispitivanja prskalica, obavljena je prvo vizuelna kontrola, a potom jeproverena ispravnost manometra, kapacitet pumpe i kapacitet rasprskivača, slika 9. Ispitivanjerasprskivača podrazumeva proveru njihovog kapaciteta i ravnomernosti distribucije leve idesne strane orošivača (Sedlar, 2006). Pojedinačna vrednost kapaciteta rasprskivača ne sme bitiveća za više od 15% u odnosu na tabličnu vrednost, a razlika između kapaciteta leve i desnestrane ne sme biti veća od 10% (Đukić, 2006).Sl. 9. Inspekcija orošivača firme ″Delta Agrar″Fig. 9. Inspection of air-assisted sprayer, company ″Delta Agrar″70

Ispitani orošivači su 2008. godište zapremine rezervoara 1.600 litara, tip FUT.P16HT,proizvođač “Unigreen“. Ispitano je pet orošivača i sve mašine, osim zapušenih rasprskivača,nisu imale drugih mana, što je i očekivano jer je reč o mašina koje su samo jednu sezonu uupotrebi. Zbog ćeste pojave zapušenih rasprskivača, veoma je važno naglasiti da je neophodnoda svi radni delovi budu čisti i pripremljeni, pre početka inspekcije, jer jedino tako mogu da sedobiju merodavni i precizni rezultati. Laboratorija za kontrolu tehnike za aplikaciju pesticida jevlasniku prskalice i orošivača izdala Certifikate o kvalitetu ispitivanih mašina. Samo Certifikatidobijeni na osnovu inspekcije u skladu sa EN 13790 su validni u svim evropskim zemljama.Pored Certifikata o kvalitetu, firmi „Delta Agrar“ su dostavljeni i zapisnici sa ispitivanja izkojih se jasno vide metodi, standardi i oprema korišćena tokom ispitivanja.KalibracijaKalibracija je proces merenja i prilagođavanja količine pesticida, koja se primenjuje naciljanu oblast preko određene opreme za aplikaciju pesticida. Pravilno izvedena kalibracija jejedan od najznačajnijih preduslova efikasne aplikacije pesticida (Gil, 2007).Ovu meru Globalgap standard navodi kao obaveznu i sprovodi se svake godine. PremaGlobalgapu, preduzeća koja implementiraju standard moraju da potpišu ugovor za održavanje ikalibraciju svoje opreme s ovlašćenim ustanovama ili ovlašćene ustanove treba da obučezaposlene. Preduzeće u evidenciji mora da ima kopiju sertifikata o završenoj obuci ili ugovor oobavljanju usluga kalibracije.Prof. dr Nikola Đukić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu napisao je priručnik zarukovanje i kalibraciju uređaja za aplikaciju pesticida u Srbiji. Priručnik pod nazivom „Uređajiza primenu i aplikaciju pesticida“ napisan je na zahtev Uprave za zaštitu bilja, pri Ministarstvapoljoprivrede Republike Srbije u nameri da se unapredi primena uređaja za aplikaciju pesticidai kroz jednostavne primere objasne postupci kalibracije za sve mašine i uređaje, koji služe zaaplikaciju pesticida.Priručnik se koristi i kod redovne godišnje kalibracije radi zadovoljena Globalgap standarda,odnosno za obuku zaposlenih kako bi mogli sami da sprovode kalibraciju.ZAKLJUČAKDa bi naši poljoprivredni proizvodi našli svoje mesto na evropskom tržištu oni moraju daprate savremene trendove u poljoprivrednoj proizvodnji. Potrošnja povrća i voća zauzimaznačajno mesto u ishrani ljudi te je stoga potrebno obezbediti zdravstveno bezbedne plodove,kao i potvrdu kvaliteta istih implementacijom komercijalnog Globalgap standarda uproizvodnji.Implementacija Globalgap standarda je „viza“ za izvoz naših proizvoda na evropsko tržište.Standard u tački 8.4 definiše obaveznu inspekciju i kalibraciju orošivača. Redovna godišnjainspekcija i kalibracija mora biti obavljena od ovlašćenih lica i ustanova, koje posedujuneophodno znanje i opremu za obavljanje istih. Sva ispitivanja izvedena od neovlašćenih lica iustanova, sa neodgovarajućom opremom i van standarda i metoda koje propisuje EN 13790 sunevažeća.LITERATURA[1] Đukić N, Bugarin N, Sedlar A. 2006. Laboratorija za ispitivanje prskalica i orošivačapočela sa radom, Revija Agronomska saznanja, 16(4): 26-27.[2] Đukić N. 2007. Uređaji za primenu pesticida i kalibracija, Ministarstvo za71

poljoprivredu R. Srbije.[3] Ganzelmeier H. 2004. European standard EN 13790 – the basis for sprayerinspections in Europe, 1st SPISE: 24-25.[4] Ganzelmeier H. 2007. Thematic strategy on sustainable use of pesticides: an actionplan to improve good plant protection practies throughout Europe, 2nd SPISE: 15-18.[5] Gil E, Gracia F. 2007. Calibration and Inspection of Sprayers: Proposal for a Joint –Venture to reduce the use of plant protection products, 2nd SPISE: 55-59.[6] Liegeios, E. 2004. Thematic strategy on sustainable use of pesticides: an action planto improve good plant protection practies throughout Europe, 1st SPISE: 19-23.[7] Moeller K, Coetezer E. 2007. Implementation of SPISE features in the Eurepgapstandard, 2nd SPISE: 19-20.[8] Sedlar A, Đukić N, Bugarin R. 2006. Testiranje prskalica – potreba i obaveza, RevijaAgronomska saznanja, 16(1-2): 26-29.[9] Sedlar A, Đukić N, Bugarin R. 2007. Prve inspekcije orošivača u Srbiji, Savremenapoljoprivredna tehnika, 33(1-2): 12-19.[10] Vodič za implementaciju standarda Globalgap 3.0; septembar 2007. Beograd.Napomena: Ovaj rad je deo istraživanja na projektu: „Unapređenje energetskih i ekološkihefikasnosti traktora i mobilnih sistema„. Evidencioni broj projekta: TP-20078, koji finansiraMinistarstvo za nauku Republike Srbije.Primljeno: 19.01.2009. Prihvaćeno: 21.01.2009.72

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 73-78UDK: 631.352:633.31Orginalni naučni radOriginal scientific paperEKSPLOATACIONE KARAKTERISTIKE RAZLIČITIH TIPOVAKOSAČICA PRI KOŠENJU LUCERKEEXPLOITATIONAL CHARACTERISTICS OF DIFFERENT MOWERTYPES IN ALFALFA MOWINGPotkonjak V, Zoranović, M, Anđelković S.*REZIMEPrikazani su rezultati ispitivanja četiri tipa kosačica pri košenju lucerke: klasična kosačica saprstima, kosačica sa dva pruta standardne konstrukcije, rotaciona kosačica sa 6 diskova irotaciona kosačica sa 14 diskova. Najbolji kvalitet rada ostvarila je klasična kosačica sanajmanje ostvarenim gubicima pri košenju (prosečno 1,27% od prinosa zelene mase), dok jenajveće gubitke ostvarila rotaciona kosačica sa 6 diskova (3,16%). Na ostvarene gubitkepresudan uticaj ima ostvarena visina odsecanja stabljika i radna brzina, koja ima značajan uticajna usitnjavanje stabljika. Visina odsecanja stabljika bila je kod svih ispitivanih kosačica utolerantnim vrednostima za lucerku (6 - 8 cm). Najniža visina odsecanja bila je kod klasičnekosačice (prosečno 6,42 cm), a najviša kod rotacionih kosačica (7,50 cm kod kosačice sa 6diskova i 7,47 cm kod kosačice sa 14 diskova). S obzirom na radni zahvat i radnu brzinunajveći učinak ostvarila je rotaciona kosačica sa 14 diskova (5,53 ha/h pri radnoj brzini od10,34 km/h).Ključne reči: kosačica, visina odsecanja, gubici, površinski učinak.SUMMARYThere are shown results of four mower types during alfalfa mowing: classical mower withfixed fingers, standard constructtion of mower with two sticks, rotary mower with 6 discs androtary mower with 14 discs. During mowing process the best quality achieved classical mowerwith the least losses (average 1.27% of total mass of green yield), while the largest lossesachieved rotary mower with 6 discs (3.16%). Crucial influence on realized losses bearsachieved stem cutting hight and working speed by significant influnce on stem chopping.Stems cutting hight for all tested mowers was in tolerant value range for alfalfa (6-8 cm). Thelowest cutting hight achieved classical mower (average 6.42 cm), whereas the highest by rotarymowers (7.50 and 7.47 cm by rotary mowers with 6 and 14 discs respectively). With regard toworking width and working speed, the highest efficiency realized rotary mower with 14 discs(5.53 ha/h by working speed of 10.34 km/h).Key words: mower, cutting hight, losses, area efficiency.* Dr Vlado Potkonjak, redovni profesor, dr Miodrag Zoranović, docent, mr Stojan Anđelković, asistent,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, potv@polj.ns.ac.yu73

UVODPri košenju biljaka u svrhu spremanja sena nastoji da se iskoristiti što više od biološkogprinosa zelene mase. To se najčešće postiže što nižim odsecanjem stabljika. Međutim,leguminozne biljke, kao što je lucerka, imaju ograničenja u tom smislu, pošto ne sme da seošteti bokor. Za lucerku se smatra da je odgovarajuća visina strni 6-8 cm. Kod livadskih travanastoji da se ostvari što niža visina strni (Zoranović i Potkonjak, 1996).Gubici koji se ostvare pri košenju ogledaju se, pre svega, u nepotrebnoj visokoj strni,odnosno visokom odsecanju stabljika (kod lucerke preko 6 cm). S druge strane, kosačice usvom radu manje ili više obavljaju usitnjavanje stabljika usled većeg broja prelaza reznogaparata po istoj površini. Isitnjena masa pri manipulaciji sa senom ostaje na zemlji i predstavljatakođe gubitak mase (Potkonjak i Zoranović, 1990).Danas su u primeni tri tipa reznih aparata na kosačicama: klasični sa prstima, sa dvaoscilatorna noža bez prstiju i rotacioni rezni aparat sa noževima u horizontalnoj ravni. Samprincip odsecanja stabljika kod pojedinih rešenja utiče na mogućnost postizanja minimalnevisine reza, a isto tako i na utrošak energije pri košenju, čemu se u svetu a i kod nas dajeposebna važnost. Najveći broj radova iz ove oblasti odnosi se na parcijalno ispitivanje, aveoma malo na komparativno, posebno pri košenju lucerke.Prema Zoranoviću (1995, 1996) preporučuje se radna brzina sa klasičnom kosačicom 5-8km/h, sa kosačicom sa dva noža 8-12 km/h, a sa rotacionom 8-15 km/h. Gašparac (1988)smatra da rotaciona kosačica oštećuje vegetativni vrh lucerke, što može da ima uticaja nasmanjenje prinosa u narednim otkosima.Potkonjak i saradnici (2008) konstatuju, da je za pogon rotacionih kosačica potrebna znatnoveća snaga za pogon, nego kod ostalih tipova kosačica. Tako za pogon rotacione kosačice sačetiri diska potrebna je specifična snaga od 11,86 kW/m zahvata, a sa 14 diskova čak 18,67kW/m zahvata.Neki autori, kao Gottfried (2007, 2008) i Hubert (2008) daju akcent konstruktivnom rešenjukosačica sa stanovišta jednostavnosti, lakoće održavanja, funkcionalnosti i pouzdanosti. To suveoma važvi parametri, ali se isti autori u svojim radovima ne udubljuju i u kvalitet rada.MATERIJAL I METODU ispitivanja su uključena četiri tipa kosačica: klasična kosačica sa prstima srednjeg reza,kosačica sa dva oscilatorna noža bez prstiju, rotaciona kosačica sa 6 diskova (sve tri domaćeproizvodnje) i vučena rotaciona kosačica sa 14 diskova (KRONE, EASTY CUT 6210 CV).Ispitivanja su obavljena pri košenju lucerke, ali nije moglo da se obezbediti ispitivanje u istimuslovima, tako da je prinos lucerke bio različit (tab.1).Pri ispitivanju svaka proba odgovarala je određenoj radnoj brzini, a u okviru svake probeobavljeno je pet ponavljanja. Kvalitet rada određivan je preko visine odsecanja i gubitakazelene mase, a sa površine koja odgovara širini zahvata kosačice i dužini 1 m. Ukupni gubici suodređivani kao zbir gubitaka usled visine odsecanja (preko 6 cm) i usled usitnjavanja biljnemase.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJARadne brzine ispitivanih kosačica kretale su se u dijapazonu mogućnosti rada pojedinihtipova kosačica. Tako je klasična kosačica ostvarila maksimalnu brzinu od 8,82 km/h, akosačica sa dva pruta 10,87 km/h. Rotaciona kosačica sa 6 diskova ostvarila je radnu brzinu priispitivanju od 10,14 do 16,52 km/h, pri čemu se maksimalna brzina ne preporučuje zbog74

stvaranja većih gubitaka. Rotaciona kosačica sa 14 diskova radila je sa malo nižom radnombrzinom, pošto je vučenog tipa i veće širine radnog zahvata, te bi bilo neprecizno vođenje privećim radnim brzinama.Tab. 1. Karakteristike kosačica i uslovi ispitivanjaTab. 1. The characteristics of mowing machines and conditions of researchTip kosačice - Type of mowing machineParametar KlasičnaParameter ClassicalSa dva prutaWith twomovablescutting racksRotaciona sa6 diskovaDisk mowerwith 6 discsRotaciona sa14 diskovaDisk mowerwith 14 discsRadni zahvat, mWorking width-konstruktivni, 1,60 1,902,556,00construktive-ostvareni 1,47 1,682,296,00realizedVisina stabljike, cmHight of stem 64,1 77,2 72,5 40,4Prinos lucerke, t/haYield of alfalfa 12,4 9,7 13,4 6,8Brzine po probama,km/hWorking speedduring testsI3,73 6,73 10,14 9,29II5,52 8,14 11,59 9,60III8,82 8,95 13,09 10,34IV-10,87 16,52 10,02Najniža visina odsecanja stabljika (tab. 2) ostvarena je kosačicom sa dva noža i to ispod 6cm, što se ne preporučuje pri košenju lucerke. Rotacione kosačice ostvaruju nešto veću visinuodsecanja zbog većih radnih brzina, ali u dozvoljenim granicama. Najpovoljniju visinuodsecanja ostvaruju klasične kosačice, pošto bolje održavaju podešenu visinu odsecanja, zbogmale širine zahvata u odnosu na ostale tipove kosačica.Pored visine odsecanja ostvareni gubici pri radu kosačica predstavljaju ključni parametar zaocenu kvaliteta rada. Klasična kosačica (tab. 3) ostvarila je najniže ukupne gubitke mase(prosečno 1,27% od prinosa zelene mase), a zatim kosačica sa dva noža (prosečno 1,51%).Rotacione kosačice ostvarile su veće ukupne gubitke, pri čemu je kosačica sa 6 diskovaprosečne gubitke od 3,16%, a sa 14 diskova 2,75%. Rotaciona kosačica sa 14 diskova ostvarilaje niže ukupne gubitke zbog manjih gubitaka usled visine odsecanja stabljika.Dobijeni rezultati se uklapaju u rezultate drugih istraživanja. Klasična kosačica ostvarujezadovoljavajuću visinu odsecanja stabljika pri košenju lucerke, ali su radne brzine ograničenezbog konstrukcije režućeg aparata. To, pored manje širine radnog zahvata, utiče na niži75

površinski učinak (tab. 4), koji je iznosio od 0,49 do maksimalno 1,06 ha/h. Kosačica sa dvanoža ostvarila je učinak do 1,52 ha/h, dok rotacione kosačice ostvaruju znatno veće učinke.Tab. 2. Visina odsecanja stabljika, cmTab. 2. Height of stem cuttingTip kosačiceType of mowing machineKlasičnaClassicalVisina odsecanja po probama - Samples hight of cutting,cmI II III IVProsekAverage5,35 6,36 7,54 - 6,42Sa dva prutaWith two movables cutting 4,43 4,49 4,65 5,08 4,67rackRotaciona sa 6 diskovaDisk mower with 6 discs 6,98 7,17 7,49 8,36 7,50Rotaciona sa 14 diskovaDisk mower with 14 discs 6,70 7,25 7,52 8,40 7,47Tab. 3. Gubici pri radu kosačica, % od prinosaTab. 3. Losses during mowers operationTip kosačiceType of mowing machineVrsta gubitaka *Loses categoryGubici po probama - Samples lossesI II III IVProsekAverageKlasičnaClassicalSa dva prutaWith two movables cuttingrackRotaciona sa 6 diskovaDisk mower with 6 discsRotaciona sa 14 diskovaDisk mower with 14 discsGvr 0,60 0,70 1,27 - 0,86Gus 0,48 0,47 0,30 - 0,41Gu 1,08 1,17 1,57 - 1,27Gvr 0,82 0,88 1,19 2,14 1,26Gus 0,31 0,28 0,25 0,15 0,25Gu 1,13 1,16 1,44 2,29 1,51Gvr 1,59 1,78 3,10 3,55 2,51Gus 0,87 0,75 0,55 0,45 0,65Gu 2,46 2,50 3,65 4,00 3,16Gvr 1,48 1,70 2,20 2,05 1,86Gus 0,96 0,90 0,85 0,87 0,89Gu 2,44 2,60 3,05 2,92 2,75* Gvr-usled visine odsecanja (Due to cutting hight), Gus-usled usitnjavanja (Due to chopping), Gu-ukupni gubici(Total losses).76

Tako je rotaciona kosačica sa 6 diskova ostvarila maksimalni učinak od 3,17 ha/h, a kosačicasa 14 diskova maksimalno čak 5,53 ha/h.Tab. 4. Ostvareni učinak kosačicaTab. 4. Realized efficiency mowersTip kosačiceType of Parametar *mowingmachineKlasičnaClassicalSa dva prutaWith twomovablescutting rackRotaciona sa 6diskovaDisk mowerwith 6 discsRotaciona sa 14diskovaDisk mowerwith 14 discsProba - TestsI II III IVv r 3,73 5,52 8,82 -B r 1,55 1,44 1,42 -τ 0,85W 0,49 0,67 1,06 -v r 6,37 8,14 8,95 10,87B r 1,72 1,67 1,67 1,63τ 0,86W 0,99 1,17 1,28 1,52v r 10,14 11,59 13,09 16,52B r 2,33 2,30 2,28 2,26τ 0,85W 2,01 2,26 2,54 3,17v r 9,29 9,60 10,34 10,02B r 5,98 6,00 6,15 5,92τ 0,87W 4,83 5,01 5,53 5,16* v r - radna brzina, km/h (Working speed), B r - radni zahvat, m (Working width), τ - koeficijent iskorišćenja radnogvremena (Working time utilization coefficient).Sl.1. Izgled reza kod rotacione kosačiceFig.1. Cut appearance of rotary mowerKlasična kosačica i kosačica sa dva noža ostvaruju ravan rez pri odsecanju stabljika, dokrotacione kosačice ostvaruju rasčijanu površinu reza na stabljici, sl.1. Međutim, to nemaznačajnijeg uticaja na prinos u narednom otkosu, ukoliko se pravilno podesi visina odsecanja,77

tako da se ne oštećuje bokor lucerke, kao što pokazuje ostvarena visina odsecanja rotacionimkosačicama pri ovim ispitivanjima (tab.2).ZAKLJUČAKRezultati ispitivanja četiri tipa kosačica pri košenju lucerke ukazuju na znatne rezlike kodispitivanih kosačica u pogledu kvaliteta rada (visine odsecanja i ostvarenih gubitaka) iostvarenog površinskog učinka. Kosačica sa dva noža ostvarila je dosta niske visine odsecanja,što može dovesti do oštećenja bokora. Ostale ispitivane kosačice ostvarile su zadovoljavajućuvisinu odsecanja, tj. preko 6 cm, a rotacione nešto preko 8 cm pri većim radnim brzinama. Srotacionim kosačicama ostvaruje se znatno veći površinski učinak nego sa ostalim tipovimakosačica. Tako je s vučenom rotacionom kosačicom sa 14 diskova ostvaren učinak do 5,53ha/h. Zato je njihova primena racionalna na većim i velikim parcelama.LITERATURA[1] Gašparac J. 1988. Rezultati uporednih ispitivanja rotacijskih kosilica. In proc. Zbornikradova Savetovanja: Aktuelni zadaci mehanizacije poljoprivrede, Opatija, 259-266.[2] Gottfried E. 2007. Mit Power oder nur Easy. Profi, Magazin für professionalleAgrartechnik, 1:16-21.[3] Gottfried E. 2008. Zum Fürchten. Profi, Magazin für professionalle Agrartechnik, 1:30-33.[4] Hubert W. 2008. Leicht geschnitten. Profi, Magazin für professionalle Agrartechnik,1: 26-28.[5] Potkonjak V, Zoranović M. 1990. Kvalitet rada i snaga za pogon rotacionih kosačicasa 4, 5 i 6 diskova. In proc. Zbornik radova XVII naučnog skupa ''Poljoprivrednatehnika'', Opatija, 73-78.[6] Potkonjak V, Anđelković S, Zoranović M. 2008. Potrebna snaga traktora za pogonrazličitih tipova kosačica. Traktori i pogonske mašine, 13(2): 54-58.[7] Zoranović M. 1995. Analiza tehničko-eksploatacionih parametara kosačica.Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 132.[8] Zoranović M, Potkonjak V. 1996. Eksploatacione karakteristike kosačica pri košenjulucerke. Savremena poljoprivredna tehnika, 22(5): 266-272.[9] Zoranović M, Potkonjak V. 1996. Izbor radne brzine kosačica pri košenju lucerke zarazne tipove režućih aparata. In proc. Zbornik radova VIII jugoslovenskogsimpozijuma o krmnom bilju. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 473-479.Napomena: Rezultati istraživanja su u okviru projekta TP-20083 : ''Unapređenje tehnologijegajenja krmnih biljaka u funkciji proizvodnje zdrave bezbedne stočne hrane'', kojeg finansiraMinistarstvo nauke Republike Srbije.Primljeno: 25.12.2009. Prihvaćeno: 13.01.2009.78

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 79-84UDK: 632.95:582.916.26Pregledni radReview paperTEHNIKA APLIKACIJE PESTICIDA U ZAŠTITI ULJANE REPICEPESTICIDE APPLICATION TEHNIQUE IN OILSEED RAPE PLANTPROTECTIONSedlar A, Đukić N, Bugarin R.*REZIMEUljana repica jedna je od najznačajnijih industrijskih biljaka u svetu. Njeno gajenje i zaštitaima određene specifičnosti, u odnosu na druge gajenje vrste. Hemijska zaštita uljane repicenajčešće je korišćena mera zaštite. U procesu proizvodnje uljane repice neophodno je istuzaštiti od napada bolesti, štetočina i korova. U ovom radu prikazane su tehnike aplikacijepesticida, koje treba koristiti u cilju efikasne hemijske zaštite.Ključne reči: hemijska zaštita, tehnike aplikacije, pesticidi.SUMMARYOilseed rape is one of the most important industrial crops in the world. Production andprotection of oilseed rape have some specific, according to the other crops. Chemical plantprotection of oilseed rape is most used way of plant protection. In oilseed rape production thereis need for protection against disease, insects and weeds. In this paper work are shownpesticide application tehniques which should use to reach effective chemical plant protection.Key words: chemical plant protection, application tehniques, pesticides.UVODUljana repica je kultura koja ima dugu istoriju gajenja na našim prostorima. Gaji se zbogsemena koje sadrži 40 – 48% ulja i 18 – 25% belančevina. Repica nije bila zastupljena navećim površinama u našoj zemlji sve do poslednjih osam godina, kada je došlo dopreusmeravanja poljoprivredne proizvodnje sa žitarica na nove industrijske i energetskekulture. Pokretanjem proizvodnje biodizela u svetu, pa i kod nas, povećao je zanimanje zauljanu repicu. Tokom prošle godine uljana repica je u Vojvodini bila posejana na 17.600hektara. Prosečan prinos iznosio je 3,3 t/ha, po čemu smo se izjednačili sa zemljama kojeostvaruju visoke prinose, kao što su Nemačka i Francuska.Da bi se postigli visoki prinosi i kvalitet semena pored odabira sorte i primene odgovarajućihagrotehničkih mera (osnovna obrada, predsetvena priprema, đubrenje, prihrana) neophodno jeuljanu repicu zaštiti od korova, štetočina i bolesti koje u značajnoj meri mogu da umanje prinossemena. Repica je tokom čitave vegetacije izložena napadu štetnih insekata, korova i bolesti,koje mogu da ugroze i redukuju prinos i do 80% (Marinković, 2006).Pravovremeno i kvalitetno izvedene agrotehničke mere kao što su plodored, izbor preduseva,* Mr Aleksandar Sedlar, asistent, dr Nikola Đukić, redovni profesor, dr Rajko Bugarin, docent, Departman zapoljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, alek@polj.ns.ac.yu79

prostorna izolacija, izbalansirano đubrenje mogu značajno da utiču na smanjenje brojnostištetočina, korova i patogena ali je primena pesticida često neophodna mera, radi ostvarenjaproduktivne u kvalitetene proizvodnje uljane repice.Zaštita počinje tretiranjem semena pre setve insekticidima. U jesenjem periodu obično seobavlja mehanizovana zaštita od korova, a po potrebi i tretiranje protiv repičine lisne ose. Uprolećnom delu vegetacije najvažnija je mera zaštite od sjajnika, a često je tu i zaštita odrepičine pipe. Aplikacija pesticida obavlja se agregatima za inkorporaciju, klasičnimprskalicama i samohodnim prskalicama. Na većim površinama, da bi se sprečilo gaženje ioštećenje useva tokom proleća često se koriste i poljoprivredni avioni.MATERIJAL I METODZa potreba istraživanja sprovedenih u ovom radu korišćeni su podaci iz planova zaštiteuljane repice renomiranih proizvođača pesticida, kao i literaturni navodi istraživača koji sebave problemima zaštite kod nas i u svetu.Izvršena je analiza svih poznatih tehničkih rešenja mašina i uređaja koji se koriste zaaplikaciju pesticida i dat predlog najboljih rešenja u zaštiti uljane repice.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAJesenja zaštita uljane repiceZaštita uljane repice od napada korova, bolesti i štetočina podrazumeva niz, već pomenutihagrotehničkih mera. Duboko oranje u jesen podstiče klijanje širokolisnih korova, koji se nalazedublje u zemljištu i oni se oranjem iznose na površinu. Na taj način redukuje se brojnostjednogodišnjih travnih korova, ali ostaje problem širokolisnih (Konstantinović, 2007). Sa drugestrane redukovana obrada rešava problem širokolisnih korova, ali povećava brojnost travnihkorova. Navedeno jasno ukazuje na činjenicu da je neophodno u jesen obaviti hemijskotretiranja korova.Najbolji efekat zaštite od korova postiže se inkorporacijom herbicida u zemljište na dubinu5-8 cm, kako bi se sprečila njegova isparljivost i fotodegradacija. Najbolje je inkorporacijuherbicida obaviti istovremeno sa površinskom obradom zemljišta, kako bi u jednom prohoduobavili dve operacije i time smanjili gaženje i potrošnju goriva. U našim uslovimainkorporacija se obično izvodi širokozahvatnim agregatima, koji su kombinacijasetvospremača i prskalice, slika 1.Sl. 1. Agregat za inkorporaciju herbicidaFig. 1. Aggregate for herbicides incorporation80

Prskanje protiv korova može da se primeni posle setve, a pre nicanja i za te potrebekoriste se klasične prskalice, slika 2.Sl. 2. Tretiranje protiv korova klasičnom prskalicomFig. 2. Chemical weeds protection with classical sprayerAko se prskanje obavlja posle klijanja semena primenjuju se kontaktni herbicidi čiji će izborzavisiti od prisutnih korovskih vrsta, a količina primene od njihove faze razvoja(Konstantinović, 2007). Kod primene kontaktnih herbicida kvalitet prskanja ima veoma važnuulogu, odnosno neophodno je obezbediti što bolju pokrivenost tretiranog objekta pesticidnomtečnošću. U tu svrhu neophodno je prskalicu opremiti savremenim antidrift ili injektorskimrasprskivačima, koji formiraju krupnije kapi otporne na drift, slika 3.Sl. 3. Injektorski rasprskivačiFig. 3. Air-induction nozzlesInjektorski rasprskivači najnovije generacije formiraju krupnije kapi zahvaljujući činjenici davazdušni mehuri povezuju niz sitnih kapi u jednu. Pri dodiru sa biljnom masom mehuri seraspuknu, a sitne kapi rasprše na biljnoj površini.Osim tretiranja korova, dosadašnja iskustva su pokazala da je u jesen neophodno obaviti ijedno prskanje protiv repičine lisne ose. Ovo tretiranje, kao i tretiranje protiv korova obavlja seklasičnim hidrauličnim prskalicama. Za to tretiranje treba koristiti veće norme (najmanje 500do 600 l/ha), kako bi insekticidna tečnost dospela i u zonu korena biljke, gde se gusenicenajčešće zadržavaju (Čamprag, 2007). Osim repičine lisne ose ovim tretiranjem se suzbijaju idruge štetočine kao buvač ili repičina pipa, ali najčešće ne u dovljnoj meri, tako da jeneophodno obaviti ponovno tretiranje u proleće.81

Prolećna zaštita uljane repiceU proleće, porastom temperature aktiviraju se insekti štetočine cvetnog pupoljka i mahuneuljane repice – repičin sjajnik i repičini rilaši (pipe). Ako se repičin sjajnik ne suzbija, prinosisemena mogu biti umanjeni za 50%, pa i više (Maceljski, 2002). Larve velike repičine pipe većkod napadnutih 40% biljaka dovode do smanjenja prinosa i od 20% (Kereši, 2007).Posmatrano vremenski, do najvećih šteta obično dolazi u drugoj polovini marta ipočetkom aprila, odnosno kada toplo vreme uslovi raniju pojavu sjajnika i njihovu migraciju samesta prezimljavanja na polja uljane repice, gde počinje formiranje cvetnih pupoljaka (Sekulić,2007).Radi suzbijanja ovih insekata neophodno je obaviti tretiranje u vreme kada uljana repicaformira cvetne pupoljke nekim od insekticida, koji deluju kontaktno i digestivno. S aspektatehnike aplikacije pesticida tu se javljaju dva problema. Prvi problem je otežani ulazakprskalica u usev zbog razvijene biljne mase i opasnosti od gaženja, dok je drugi problemostvarivanje dobre pokrivenosti biljne mase u cilju što efikasnijeg delovanja kontaktnogherbicida. Rešenje prvog problema jeste primena „sistema stalnih tragova“, koji smanjujeopasnost od gaženja na šta je repica veoma osteljiva, jer se ne regeneriše dobro kao neke drugekulture. Prema navodima Bošnjakovića (1998) kod useva koji pokrivaju čitavu površinunajbolje je koristiti vučene širokozahvatne prskalice, zahvata 18 i više metara u sistemu stalnihtragova, slika 4.Sl. 4. Primena vučene širokozahvatne prskalice u „sistemu stalnih tragova“Fig. 4 Using of pulled wide sprayer in stability trace systemDrugi način da se reši ovaj problem jeste setva u većem međurednom razmaku. Setva senajčešće obavlja na međuredni razmak od 15 do 30 cm u kontinuirane redove žitnimsejalicama (Crnobarac, 2002). Prema francuskim rezultatima istraživanja razmak od 17 do 35cm nema većeg uticaja na prinos. Poslednjih godina bila je tendencija smanjenja razmaka zbogsmanjenog habitusa novih sorti i optimalnijeg vegetacionog prostora po biljci ali trebalo biuzeti u obzir i probleme koji se javljaju kod hemijske zaštite i pokušati setvu na razmak odmaksimalnih 30-35 cm. Štete koje može da izazove loša aplikacija pesticida i samim timneefikasna zaštita verovatno su veće od koristi koji donosi nešto optimalniji vegetacioniprostor. Veći međuredni razmak omogućio bi primenu klasičnih prskalica, s tim što bi radiotklanjanja opasnosti od gaženja u potpunosti, agregat traktor-prskalica trebao da budeopremljen zatitnim limovima, podizačima biljne mase, slika 5.82

hkDSl. 5. Šematski prikaz traktora opremljenog zaštitnim limovimaFig. 5. Shematic review of tractor with protect plateZaštitni limovi nalazili bi se kod prednjih i zadnjih točkova traktora i podizali bi biljnu masu,radi nesmetanog prolaska agregata. Osim navedenih podizača biljne mase, veoma je bitno daklirens traktora (hk) bude što veći, a rastojanje između točkova (D) takvo da se poklapa sameđurednim razmakom.Problem ostvarenja dobre pokrivenosti veoma guste biljne mase uljane repice može lako dase reši primenom hidropneumatskih prskalica. Hidropneumatske prskalice za razliku odklasičnih prskalica, poseduju ventilator koji proizvodi vazdušnu struju koja se kroz otvore navazdušnim džepovima usmerava prema usevu. Na taj način stvara se vazdušni zid kojismanjuje drift, a talasa biljnu masu što omogućuje bolje unošenje insekticidne tečnosti u nju ibolju pokrivenost biljaka. Najbolje rešenje bi za oba navedena problema bila upotrebasamohodnih hidropneumatskih prskalica sa visokim klirensom, slika 6.Sl. 6. Hidropneumatska prskalica sa visokim klirensomFig. 6. Hydraulic air-assisted sprayer with high clearanceNa većim površinama da bi se sprečilo gaženje i oštećenje useva tokom proleća, a omogućioveliki učinak i rad u vlažnijim uslovima (raskvašeno zemljište) često se koriste poljoprivredniavioni opremljeni uređajem za tretiranje. Bugarin (2007) navodi da je na imanju u Perlezuuspešna zaštita od sjajnika izvedena avionom „dromader“ PZL M-18, koji je bio opremljenuređajem za prskanje. Avion je sa rezervoarom od 1.500 litara obavio tretiranje 30 hektara štoznači da je norma iznosila 50 l/ha. Problem upotrebe aviona je taj što zahteva velike površineza rad i što ovakvo tretiranje predstavlja opasnost za pčele i druge korisne insekte.83

ZAKLJUČAKHemijska zaštita uljane repice je najčešće korišćena mera zaštite repice od napada bolesti,štetočina i korova. Iako se danas pokušava da smanji upotreba pesticida na najmanju mogućumeru, primenom raznih agrotehničkih mera hemijska zaštita je i dalje nezaobilazna mera. Onapodrazmeva tretiranje semena pre setve insekticidima, tretiranje protiv korova u jesenjem deluvegetacije, a po potrebi i tretiranje protiv štetočina u jesen i obavezno tretiranje protiv štetočinau proleće.Tehnika aplikacije pesticida u jesenjem delu vegetacije je jednostavna i sprovodi se uzpomoć kombinovanih mašina za obradu zemljišta i inkorporaciju pesticida, kao i klasičnimhidrauličnim prskalicama.Aplikacija pesticida u prolećnom delu vegetacije, kada je usev razvijen i sklapa redove, jeznatno komplikovanija. Najbolje rešenje u tom slučaju je primena „sistema stalnih tragova“ iupotreba savremenih samohodnih hidropneumatskih prskalica visokog klirensa. Alternativnorešenje navedenom jeste setva na veći međuredni zahvat, gde bi se uz opremanje traktora sapodizačima lisne mase efikasna zaštita mogla obaviti širokozahvatnim prskalicamaopremljenim injektorskim rasprskivačima.LITERATURA[1] Bugarin R, Đukić N, Sedlar A, Komluški Lj. 2007. Mehanizovana zaštita i desikacijauljane repice, Biljni lekar, 35(4): 475-482.[2] Bošnjaković A, Bugarin R. 1998. Zaštita strnih žita i uljane repice prskalicamaprimenom „stalnih tragova“, Biljni lekar, 25(1).[3] Crnobarac J, Marinković R, Marjanović-Jeromela A, Marinković B, Dušančić N.2002. Unapređenje proizvodnje uljane repice, Traktori i pogonske mašine, 6(2): 34-42.[4] Čamprag D, Sekulić R, Kereši T. 2007. Štetna fauna na poljima pod uljanom repicomi integralne mere zaštite, Biljni lekar, 35(4): 401-410.[5] Kereši T, Sekulić R, Štrbac P. 2007. Ostale važne štetočine uljane repice, Biljni lekar,35(4): 426-439.[6] Maceljski M. 2002. Poljoprivredna entomologija, II dopunjeno izdanje, Zrinjski,Čakovec.[7] Sekulić R, Kereši T. 2007. Repičin sjajnik, najvažnija štetočina ozime uljane repice,Biljni lekar, 35(4): 410-420.Napomena: Ovaj rad je napisan u okviru istraživanja na projektu „Stvaranje genotipovauljane repice (Brassica napus L.) za ishranu i industrijsku preradu“, evidencioni broj 20081,koji finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije.Primljeno: 15.01.2009. Prihvaćeno: 20.01.2009.84

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 85-94UDK: 621.313.14:621.3.016.2:616-001.35.005.52Originalni naučni radOriginal scientific paperANALIZA DISTRIBUCIJE SNAGE ELEKTROMOTORA NAELEKTROKOPAČICITHE ANALYSIS OF POWER DISTRIBUTION OF ELECTRIC MOTORON ELECTRIC HOESomer D, Ponjičan O, Bajkin A.*REZIMEZa uslove obrade zemljišta elektrokopačicom u zaštićenom prostoru potrebno je odreditispecifični otpor rezanja zemljišta i koeficijent otpora kretanja, kako bi se olakšao izbor snageelektromotora. Analiza distribucije snage na bazi električnih merenja ukazuje na to da jeiskorišćenost elektromotora 70%, specifični otpor rezanja 4-7 N/cm 2 , a koeficijent otporakotrljanja 0,63. Pri režimu rada sa 60 min -1 motičica, ima dovoljno rezerve snage da se povećadubina prekopavanja ili širina radnog zahvata sa 30 na 60 cm, na 25 cm dubine prekopavanja.Sa 80 min -1 motičica teoretski može da se prekopava do 17 cm dubine sa 4 rozete.Ključne reči: elektrokopačica, prekopavanje, snaga, konstrukcija.SUMMARYFor conditions of nuzzle in the green house it’s necessary to define the specific cuttingresistance and coefficient of moving resistance so that the motor power selection is easier.Analyses of power distribution based on electrical measuring showes that the usage ofelectromotor is 70%, specific cutting resistance has the value of about 5-7 N/cm 2 and thecoefficient of roling resistance 0,63. At 60 rpm regime there is enough power reserve toincrease the digging depth or the working width from 30 to 60 cm, with 25 cm of diggingdepth. Theoretically at 80 rpm regime it is possible to digg at 17 cm depth, with 4 roses.Key words: electric hoe, digging, power, construction.UVODPeriodično intenziviranje razmišljanja o energetskom aspektu korišćenja traktorskih agregatau poljoprivrednoj proizvodnji, sve više postaje svakodnevica. Izbor adekvatne snage pogonskemašine za određenu radnu operaciju, nije jednostavan, zbog mnoštva uticajnih faktora.Studioznijim pristupom ovom problemu može se doći do koliko-toliko dobrog rešenja. Samasloženost izraza za određivanje snage pogonske mašine ilustruje koliko nepoznanica trebaanalizirati do konačnog ili prihvatljivog rešenja, a koje je i dalje podložno promenama. Stoga,treba ostvariti polazište za sve dalje analize rada shodno radnim uslovima priključne mašine.* Dipl. inž. Deže Somer, stručni saradnik, mr Ondrej Ponjičan, asistent, dr Anđelko Bajkin, redovni profesor,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, somerd@polj.ns.ac.yu85

Iskustvo i probni rad pre izvršenja konkretne radne operacije mnogo znače za adekvatnoagregatiranje, u cilju racionalnog korišćenja pogonskog goriva. Najvažnije je realno sagledatiotpor zemljišta, kao dominantnog faktora u bilansiranju snage. Teoretska analiza treba daposluži kao osnova, a da bi ona bila kvalitetna potrebno je da se raspolaže sa dovoljno širokimdijapazonom specifičnog otpora zemljišta iz literature ili da se on odredi za stvarno stanjezemljišta.MATERIJAL I METODElektrokopačica je napravljena modifikacijom tzv. "motokultivatora", kod kojeg je osimsupstitucije motora SUS s elektromotorom, prilagođen i broj obrtaja radnih organa-motičica zapotrebe prekopavanja zemljišta.Prema preporukama (Radaković i Jevremović, 1995) ugrađen je monofazni elektromotornominalne snage 1,5 kW (I= 10,8 A, cosφ= 0,97, Bajkin et al. 1996). Prečnik obrtanja vrhamotičica je 340 mm.Sa jednim parom remenica ostvaruje se prenos snage i obrtanja do reduktora. Izboromodgovarajućeg prenosnog odnosa remenog para ostvareni broj obrtaja motičica od 60 min -1dovoljan je za max 10 cm dužine odsecanja zemljišta. Naknadno usitnjavanje grudvi, nastajeusled udara rotirajućih motičica, tako da obrađena površina zemljišta ostaje slična kao kodašovljenja, pod uslovom da je kinematski koeficijent (Đukić, 1983):λ = v o / v p < 3 , (1)86gde su:v o – obimna brzina vrha motičica,v p – brzina kretanja za vreme obrade.Ispitivanje parametara za analizu distribucije snage elektromotora obavljeno jeprekopavanjem zemljišta prosečne vlažnosti 18,75% u stakleniku, nakon proizvodnje spanaća,bez nadzemnih biljnih ostataka, na 15 cm dubine obrade. Širina radnog zahvata sa 4 rozete sapo četiri motičice, bila je 60 cm, sa 1,07 m/s obimne brzine vrha (n= 60 min -1 ). Uistovremenom zahvatu sa zemljištem, za vreme prekopavanja na zadatu dubinu, bilo je 6motičica (kod upotrebe 2 rozete istovremeni zahvat sa zemljištem ima 3 motičice).REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJATrenutna efektivna snaga elektromotora određena je merenjem trenutnog napona i jačinestruje pomoću dva digitalna merača. Efektivna vrednost napona i struje merena je svake 3 s.Za sagledavanje utroška snage za pojedine elemente rada elektrokopačice, obavljeno je idodatno merenje električnih parametara u stacionarnom radu i za vreme prekopavanja.Imajući u vidu osnovnu namenu ove mašine i uobičajene uslove rada, teorijska analizadistribucije snage ima polaznu jednačinu za ukupno potrebnu snagu pogonskog motora (Đukić,1983), uprošćenog oblika:P = P + P + P ,(2)u0 k trgde su:P o – snaga potrebna za obradu zemljišta,

P k – snaga potrebna za kretanje iP tr – snaga izgubljena u transmisiji.Snaga potrebna za obradu zemljišta ima sledeće činioce (Đukić, 1983):P = P + P + P ,(3)ortodgde su:P r – snaga potrebna za rezanje zemljišta, kW;P t – snaga izgubljena sa trenjem, kW iP od – snaga potrebna za odbacivanje zemljišta, kW.Snaga potrebna za rezanje zemljišta, najveća je nepoznanica zbog promenljivostii, zavisnood stanja zemljišta, karakteriše se specifičnim otporom zemljišta. Izračunava se pomoću izraza(Kleckin, 1967; modifikacija Đukić, 1983):nPr= kr⋅ h ⋅ b ⋅ s ⋅ ms⋅ , W (4)60gde su:k r – specifični otpor rezanja, N/m 2 ;h – dubina obrade, m ;b – radni zahvat jednog noža-motičice, m ;s – dužina odsecanja plastice, m ;m s – broj rozeta in – broj obrtaja motičica-rozeta, min -1 .Specifičnog otpora rezanja zemljišta literaturno se daje u relativno širokom dijapazonugraničnih vrednosti i za grubi opis stanja površinskog sloja. Stoga, za stanje u vreme obradenije lako odrediti njegovu pravu vrednost, pogotovo u zaštićenom prostoru. Za kultivisano,stalno obrađivano zemljište, kakvo je u zaštićenom prostoru, literaturno se usvaja u granicama8-17 N/cm 2 (Scripnic, 1979).Snaga izgubljena sa trenjem, odnosi se na napor koji se ulaže za savladavanje trenja noža zavreme prodora kroz zemljište, kada je dominantno prisustvo adhezione sile, i na trenje koje sejavlja unutar zemljišta prilikom pomeranja slojeva usled potiskivanja od motičica, kada jedominantno prisustvo kohezione sile. Pošto je racionalna obrada elektrokopačicom udijapazonu optimalne vlažnosti zemljišta, to znači da je prisutna adheziona sila male veličine.Sa druge strane, zbog male debljine i širine motičica, kao i malog tangencijalnog ugla nagibavrha motičice, pomeranje odsečenih slojeva plastice je reda veličine 7-8 mm, bez značajnogsabijanja zemljišta i izražene kohezione sile. To znači da ovaj gubitak može da se zanemari,tim pre što je analitika njegovog određivanja složena, a uticaj beznačajan (Đukić, 1983).Snaga potrebna za odbacivanje zemljišta, zbog tangencijalnog ugla nagiba vrha nožamotičice od 14 o i male brzine odsecanja plastice, može da se identifikuje silom koja je potrebnaza odizanje odsečene plastice. U tom slučaju snaga potrebna za odizanje plastice mogla bi da seizrazi jdnačinom:P od = m p · g · v y , W (5)gde je:m p – masa plastice , kg, iv y - brzina odizanja plastice u trenutku odsecanja, m/s.87

Maksimalna sila potrebna za odizanje nastaje u trenutku završetka odsecanja, kada se odižecela plastica, ali pod uslovom da u međuvremenu nije došlo do njenog osipanja. Pri tome, usledmale brzine pomeranja, inercijalna sila može da se zanemari. Znači, ostaje da se odredi težinaodignute plastice, odnosno zapremina zemljišta kod svakog odsecanja i zapreminska masazemljišta.Uzdužni presek plastice kod odsecanja zemljišta sa motičicama elektrokopačice je odsečak″mesečastog″ oblika. Takav oblik dobija se preklapanjem putanja vrha motičice kod dvauzastopna zasecanja zemljišta i on je stalan za nepromenjen režim rada. Putanja je po trohoidi(Radomirović, 2005), čija složena jednačina trajektorije ukazuje na potrebu uprošćavanja kododređivanja težine plastice. Za dovoljno tačno izračunavanje može da se usvoji da je odsečakdobijen presecanjem kružnica. Krajnji rezultat odnosi se na maksimalno moguću težinuplastice, koja je prihvatljiva za preliminarnu analizu bilansa snage.Poprečni presek, takođe, je mesečastog oblika ako je dužina odsecanja do veličine radijusazakrivljenosti motičice. Kada je dužina odsecanja veća od radijusa zakrivljenosti ima oblikparalelograma sa dve prave stranice jednake dužini odsecanja i dve krive po radijusuzakrivljenosti vrha noža. Izduženost paralelograma u direktnoj zavisnosti je od razlike dužineodsecanja i radijusa zakrivljenosti.Pošto je u obe posmatrane ravni veličina preseka promenljiva sa dužinom odsecanja, ona jezajednička promenljiva, s tim da uzdužni presek zavisi i od dubine obrade. To znači da prisvakom odsecanju plastice, za dovoljnu tačnost definisanja zapremine, kod prekopavanja trebaodrediti veličinu uzdužnog preseka. Ukupna zapremina dobija se množenjem površinepoprečnog preseka sa širinom odsecanja jedne motičice. U ovom slučaju jednaka je radijusukrivine vrha motičica. Što je dužina odsecanja veća od radijusa krivine, greška izračunavanjazapremine je manja.Površina uzdužnog preseka plastice zavisi od režima obrade, tj. ostvarenog kinematskogkoeficijenta i dubine obrade. Za istu dubinu obrade, promenom kinematskog koeficijentamenja se dužina odsecanja, odnosno i veličina i oblik uzdužnog preseka plastice, a istovrmeno ipoložaj i veličina ″grebena″, koji nastaje od dva uzastopna zasecanja motičica.Aproksimativno izračunavanje veličine uzdužnog preseka plastice na bazi površinemesečastog odsečka od presecanja dva kruga i njegovog dela izvan radnog zahvata (sl. 1)opisuje jednačina:A p = ,5 ⋅ 1( A − l ⋅ s)0 , m 2 (6)gde su:A 1 – površina "mesečastog" odsečka, m 2 ,l – deo luka iznad nivoa obrađivanog zemljišta, m is – dužina odsecanja plastice, m.88

sv p A 1ΔϕωϕOO 1A NRB 1ΔϕA phSl. 1. Geometrijske veličine za definisanje površine uzdužnog preseka plastice:A p – površina uzdužnog preseka, A 1 – površina "mesečastog" odsečka, A N – površina iznadnivoa obrade do ose kopačice, ϕ- položajni ugao preseka dve kružnice, Δϕ- ugao otklonaFig. 1. Geometric dimensions for define the along section of cute soil:A p – along sectione area, A 1 – area of the moony segment, A N – area above the level ofcultivate surfaceto hoe axe, ϕ- positionaly angle of two circles section , Δϕ- deviation anglePovršina "mesečastog" odsečka izračunava se izrazom (HÜTTE, 1954):2 ⎛ ϕ ⋅π⎞A 1 = R ⋅ ⎜π+ sinϕ− ⎟ , m 2 (7)⎝ 180 ⎠Položajni ugao preseka dve kružnice ϕ, zajedno sa dvostrukim uglom otklona Δϕ, koji seizračunava po obrascu:sΔϕ = arcsin , ° (8)2 ⋅ Rzaklapa ugao 180°, tj.ϕ + 2 ⋅ Δϕ= 180oDužina luka iznad nivoa obrađivanog zemljišta izračunava se po obrascu (HÜTTE, 1954):R ⋅π ⋅αl = , (10)180gde se ugao zahvaćen lukom α , izračunava izrazom:R − hα = 2⋅ arctg , ° (11)R(9)89

Konačan oblik izraza za izračunavanje dužina luka je:R ⋅πR − hl = ⋅ arctg 90 hUvrštavanjem i sređivanjem jednačina (5), dobija se konačan oblik:(12)⎧ ⎡s ⎤⎫⎪ ⎢arcsin⎛s ⎞⋅ ⎥ s R − h ⎪A = ⋅ ⋅ ⋅ ⎨ ⋅ ⎢ ⎜ − ⋅ ⎟ − + Rp 0,5R π R sin 180 2 arcsin 1 2⎥ − ⋅ arctg ⎬⎪ ⎢ ⎝2 ⋅ R ⎠ 90 ⎥ 90 R ⎪⎩⎣⎦⎭(13)PkSnaga potrebna za kretanje izračunava se izrazom (Đukić, 1983):= μ ⋅( Gm− Fz) ⋅ v p, W (14)gde su:μ – koeficijent otpora kotrljanja,G m – težina mašine, N iF z – vertikalna komponenta sile rezanja, N .Kretanje kopačice slično je kotrljanju na točkovima, pa se usvajaju vrednosti koeficijentaotpora kotrljanja prema stanju obrađenosti zemljišta. Za kultivisano zemljište vrednostkoeficijenta je 0,16-0,18 (Semetko, 1981).Težina mašine usvaja se za masu osnovne konstrukcije mašine, koja je oko 60 kg.Vertikalna komponenta sile rezanja (sl. 2) ima smer naviše, teži da odigne kopačicu iprividno smanjuje njenu težinu, a time i snagu potrebnu za kretanje. Ova sila izračunava se izizraza:( sin Ψ − sin Ψ )F F ⋅, N (15)z = o1gde su:F o – obimna sila na vrhu motičice, N ,ψ – ugao između pravca rezultante i horizontale, ° iψ 1 – ugao pravca rezultante i tangenta na krug rotiranja motičice, °.Obimna sila predstavlja silu rezanja, kojom motičica savladava otpor rezanja zemljišta.Ugao između pravca rezultante i horizontale je 15 do 40°, dok je ugao istog pravca prematangenti dopuna do 45° i ima vrednost 15-20° (Đukić, 1983).90

vpRvoωOαFxψFRFzψ1FoSl. 2. Sile otpora rezanjaFig. 2. Force of cuting resistanceObimna sila na vrhu motičice zavisi od ostvarene snage na osovini rotora i obimne brzine,odnosno:ProtF o = , N (16)vogde su:P rot – snaga na vratilu rotora motičica, W iv o – obimna brzina vrha motičica, m/s .Snaga na vratilu rotora jednaka je umanjenoj efektivnoj snazi za vrednost gubitaka:Prot= Pe− Ptr, kW (17)gde su:P e – efektivna snaga elektromotora, kW iP tr – gubitak snage u transmisiji, kW .Izmerene vrednosti trenutnog napona i struje, faktor snage i koeficijent iskorišćenjaelektromotora daju podatak o raspoloživoj snazi na vratilu elektromotora, tj. o efektivnoj snazi:P e = U · I · η m · cosφ, kW (18)gde su:U – trenutni napon, V ,I – trenutna struja, A,η m – koeficijent iskorišćenja elektromotora icosϕ – faktor snage.Koeficijent iskorišćenja elektromotora ima vrednosti 0,5-0,95 (Vukić, 1991).Snaga izgubljena u transmisiji, izračunava se prema izrazu:P tr = P e ( 1 – η tr ), kW (19)gde je:η tr – stepen korisnog dejstva transmisije.91

Pošto u prenosu snage, od elektromotora do motičica, učestvuje pužni reduktor i jedan parremenica, stepen korisnog dejstva ima oblik:ηtr= ηR⋅ηPR, (20)gde su:η R – stepen korisnog dejstva remenog prenosnika iη PR – stepen korisnog dejstva pužnog prenosnika.Za uslove rada, dobru podešenost i opšte stanje prenosnika, vrednost ovih koeficijenata dajese u dijapazonu: η R = 0,95-0,96 i η PR = 0,96-0,98 (HÜTTE, 1954). Dakle, stepen korisnogdejstva transmisije ima granične vrednosti 0,912-0,94, odnosno gubitak snage u nivou 6 do9%.Uzimajući u obzir navedene izraze za proračun pojedinih članova, konačna jednačina zaobimnu silu dobija oblik:η m ⋅ηtr⋅ cosϕFo= U ⋅ I ⋅, N (21)voKao polazni podaci za analizu mogu da posluže vrednosti trenutne električne snage (tab. 1 i2). Podaci u tab. 1 direktno su očitavani na upotrebljenom meraču potrošnje enerije, a u tab. 2su dobijeni korišćenjem univerzalnog merača napona i struje.Radi šire analize prekopavanje je obavljeno i sa 80 min -1 motičica. Brzina kretanja za vremeobrade bila je 0,34 m/s.Tab. 1. Električni parametri elektromotora za osnovne funkcije elektrokopačiceTab. 1. Electrical arguments of electromotor for basic functions of electric hoeElektrični parametarElectrical argumentStruja (I), AElectrical current (I), AElektrična snaga (P), WElectrical power(P), WNeopterećenimotorNo loaded motorE l e m e n tOBRTANJEROTATIONSareduktoromWithreductorr a d aSa motičica izvanzahvata sazemljištemWith hoes aut ofclutch with soilTab. 2. Električni parametri elektrokopačice kod prekopavanja na 15 cm dubine92KRETANJEMOTIONNa motičicamaOn hoes2,8 2,9 2,9 3,4602 620 620 735Za obrtanje elektromotora bez opterećenja potrebno je oko 600 W, a to znači stepeniskorišćenja oko 70%.Uključivanjem transmisije snaga je povećana za 18 W, a za kretanje treba još dodatnih 115W. Ako se usvoji da je 735 W potrebno i za kretanje kod prekopavanja, dobija se da je zaprekopavanje trebalo 251 W, odnosno 383 za režim sa 80 min -1 .Snaga potrebna za rezanje zemljišta, računajući za usvojene vrednosti: h= 0,15 m, b= 0,07m, s= 0,1 m, m s = 2 i n= 60 min -1 i k r = 8 i 17 N/m 2 , trebalo bi da ima vrednost 380 i 809 W(jednačina 4).

Tab. 2. Electrical arguments of electric hoe for nuzzle at 15 cm depthStanje zemljištaSoil conditionStalno obrađivanozemljištePermanent tilaged soilElektrični parametriElectrical argumentsNapon (U), VElectrical tencion (U), VStruja (I), AElectrical current (I), AElektrična snaga (P), WElectrical power (P), WKinematski koeficijent, λKinematics coefficient, λBroj obrtaja motičica, min -1RPM of hoe60 80215,3 214,74,72 5,37986 11182,37 2,37Poredeći sa podacima električnog merenja, uočava se da postoji veliko odstupanje vrednosti.Očigledno je sporan usvojeni specifični otpor rezanja. Ako se usvoje, kao merodavne,vrednosti električnih merenja, na osnovu jednačine 4 dobija se da je vrednost specifičnogotpora rezanja 6 i 6,8 N/m 2 . Znači da je literaturno dat dijapazon specifičnog otporanemerodavan za uslove zemljišta u zaštićenom prostoru. Ako bi se u jednačini umesto brojarozeta, kako je literaturno dato, uzeo u obzir broj motičica u istovremenom zahvatu dobila bi sevrednost do 5 N/m 2 i stoga se zaključuje da je realan dijapazon 5-7 N/m 2 .Snaga potrebna za odbacivanje zemljišta, identifikovana kao snaga potrebna za odizanjeplastice, izračunata je za 0,126 dm 3 zapremine plastice površina poprečnog preseka 0,18 dm 2(jednačina 13) i specifična masa 1,7 kg/dm 3 (Potkonjak i Zoranović, 1993), čija je težina 2 N.Odizanje plastice obavlja se nagore usled 14 o zakošenja motičice, brzinom vertikalnekomponente obimne brzine vrha motičice. Ako se, kao ekstremni slučaj, usvoji da je brzinaodizanja vertikalna komponenta obimne brzine vrha motičice, biće Vy = v o · sin14 o = 0,26 m/s,dobija se da je snaga potrebna za odizanje jedne plastice 0,54 W. Pošto je u istovremenomzahvatu sa zemljištem 6 motičica u različitim fazama odsecanja plastice, dobijena vrednost bimogla da se odnosi samo na onu koja je završila odsecanje. Zbog reda veličine izračunatevrednosti očigledno je da se u preliminarnom bilansiranju snage ovaj utrošak može zanemaritiza ovakav tip mašine. Međutim, za mašine kod kojih je dominantno odbacivanje zemljišta ičija je masa mnogo veća, izračunavanje snage potrebne za odbacivanje je značajno.Snaga potrebna za kretanje je reda veličine 115 W (tabela 1), odnosno do 8% nominalnesnage ugrađenog elektromotora. Korišćenjem jednačina 16, 15 i 14, za obimnu brzinu 1,07 m/svrha motičica, ekstremnog slučaja odnosa uglova sila ψ= 30 o i ψ 1 = 15 o , ranije dateih vrednostistepena korisnosti prenosnika i faktora snage, te dobijenu vrednost stepena korisnostielektromotora i efektivne snage rezanja, dobija se da koeficijent trenja kotrljanja ima vrednostoko 0,63. To je velika vrednost, ali realna, jer je reč o kretanju po kultivisanom, ali vrlorastresitom zemljištu, pa nastaje "propadanje" mašine.Snaga izgubljena u transmisiji, može da se izračuna na osnovu efektivne snage (jednačina18) i usvojenog stepena korisnog dejstva prenosnika. Za usvojenu srednju vrednost stepenakorisnog dejstva 0,93, dobija se da se u transmisiji gubi oko 48 W(!) snage. Na osnovuP=U·I·cosφ=986 W snage povučene iz mreže, od koje se oduzima 602 W za rad motora, 115 Wza kretanje i 251 W za rezanje zemljišta, dobija se da je u transmisiji izgubljeno 18 W.Električnim merenjem (tabela 1) to je i potvrđeno. Zaključak je da usvojena vrednost stepena93

korisnog dejstva nije merodavna i da je ona realno oko 0,98, odnosno da je reč o oko 2%gubitka.ZAKLJUČAKTeorijska analiza distribucije snage, u cilju adekvatnog odabira snage pogonskog motora zaelektrokopačicu, ima dobru osnovu u dosadašnjim istraživanjima, ali za donošenje odluke osnazi pogonskog elektromotora treba obaviti prihvatljive korekcije. Prvo se odnosi na korekcijudijapazona specifičnog otpora rezanja zemljišta i koeficijenta otpora kretanja, shodno uslovimarada u zaštićenom prostoru. Distribucija snage na neophodne elemente rada ukazuje na to daima rezerve snage, koja može biti iskorišćena za izmene u režimu rada ili konstruktivnihkarakteristika elektrokopačice. Praktično, mogla bi da se poveća brzina kretanja i obrtanjamotičica, do granice koja bi kod prekopavanja ostvarila odgovarajući granulometrijski sastavzemljišta nakon prekopavanja. Za konstrukciju elektrokopačice može se konstatovati da biodgovarao i elektromotor manje snage, pruža se mogućnost za povećanje širine radnogzahvata, a značajno bi bilo i razmišljanje o povećanju prečnika rozeta, radi obrade na većudubinu. Ovakve konstatacije odnose se, pre svega, na režim rada sa 60 min -1 , zbog dobrogpreduslova za kvalitetno prekopavanje i komforno rukovanje s obzirom na potrebnu brzinukretanja za vreme obrade.LITERATURA[1] Bajkin A, Somer D, Žigmanov P. 1996. Primena kopačice na elektromotorni pogon ustaklenicima, Savremena poljoprivredna tehnika, 22(5):259-265.[2] Đukić N. 1983. Energetski bilans agregata za obradu višegodišnjih zasada, doktorskadisertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.[3] Vukić Đ. 1991. Elektrotehnika, Naučna knjiga, Beograd.[4] Kleckin M I. 1967. Spravočnik konstruktora seljskohozjastvenih mašin,Mašinostroenie, Moskva,[5] Potkonjak V, Zoranović M.1993. Transportna sredstva u poljoprivredi,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.[6] Radaković J, Jevremović R. 1995. Primena upravljivog asinhronog motora upoljoprivredi, MAP’95, Novi Sad: 38-44.[7] Radomirović D, Bajkin A, Zoranović M. 2005. Kinematička analiza rotacionesitnilice, Traktori i pogonske mašine, 10(4):131-136.[8] Scripnic V, Babiciu P. 1979. Masini agricole, Editura Ceres, Bucuresti.[9] Semetko J et al. 1981.: Tractory a Automobili, Praha.[10] HÜTTE Inžinjerski priručnik.1954. knjiga I, 1 deo, Građevinska knjiga, Beograd.Napomena: Rad predstavlja deo istraživanja na projektu "Izučavanje novog proizvodnogkoncepta u cilju dobijanja zdravstveno bezbednog povrća za svežu potrošnju i čuvanje, uzuštedu energije", finansiran od Ministarstva za nauku Republike Srbije, evidencioni broj20147.Primljeno: 14.01.2009. Prihvaćeno: 26.01.2009.94

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 95-102UDK: 338.3:582.661.15:658.2Pregledni radReview paperPROIZVODNJA ŠEĆERNE REPE U KONZERVACIJSKOJ OBRADIZEMLJIŠTASUGAR BEET PRODUCTION BY CONSERVATION TILLAGE OF SOILMeši M, Malinović N, Anđelković S, Kostić M.*REZIMEU radu se iznose i analiziraju rezultati istraživanja različitih načina obrade zemljišta sekološkog, energetskog i ekonomskog gledišta. Iznose se efekti konvencijalne, konzervacijskeobrade, kao i direktne setve (no–till ) na biološku aktivnost zemljišta. Navodi se značajbiološke aktivnosti na primenu agregata sa gledišta gaženja i sabijanja zemljišta. Takođe,predočava se i uticaj vrste obrade na prinos šećerne repe. Izneti su rezultati makroogleda outvrđivanju razlika u načinu obrade zemljišta, pre svega, na visinu prinosa šećerne repei utrošak goriva. Rezultati ogleda ukazuju na značajnu razliku (12%) u visini ostvarenogprinosa repe, koja ide u prilog konzervacijske obrade.Ključne reči: obrada zemljišta, biološka aktivnost, biljni ostaci, gaženje, sabijanje,prinos.SUMMARYAnalyzed in this paper are the results of investigation into various methods of tillage,from the aspect of environment protection, energy consumption and cost effectiveness.Effects on biological activity of conventional and conservation tillage, as well as the notillagesowing, are considered. Effects of biological activity on application of plough sets isemphasized from the viewpoint of soil treading and compaction. In addition, the authorsconsider the impact of the type of tillage on sugar beet yield. Reviewed are the results ofa macro test which determined effects of various tillage methods in sugar beet production,primarily on yield and fuel consumption. The test results indicate significant differences(12%) in sugar beet yield, in favour of conservation tillage.Key words: conservation tillage, biological activity, plant residues, soil treading,compaction, yield.UVODOstvareni rezultati u primeni konzervacijske obrade zemljišta kod strnih žita ukazuju naznačajne pozitivne ekonomske, energetske i ekološke efekte u odnosu na konvencionalnu(Malinović et al, 2008 ). Zbog toga sistemi konzervacijske (redukovane) obrade zemljištapočinju da se primenjuju i u proizvodnji širokorednih ratarskih kultura, kao što je kukuruz* Dr Mihal Meši, vanredni profesor, dr Nedeljko Malinović, redovni profesor, mr Stojan Anđelković, asistent,Marko Kostić, dipl. inž., istaživač pripravnik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8,mmesi@polj.ns.ac.yu95

suncokret i šećerna repa (Meši et al, 2003 ). Početni rezultati i u proizvodnji okopavina ukazujuna mogućnost primene redukovane obrade i direktne setve.Cilj ovog rada jeste da ukaže na osnovne ekološke, ekonomske i energetske efekte u primeniredukovane obrade u proizvodnji šećerne repe u svetu i kod nas.MATERIJAL I METODPoznato je da u osnovi postoje tri tehnologije obrade i setve šećerne repe, odnosno,konvencionalna, redukovana i tehnologija direktne setve. Poslednje dve se nazivaju ikonzervacijskim tehnologijama. Konvencionalna tehnologija služi kao etalon za poređenjaostalih - konzervacijskih tehnologija. Osnovne karakteristike konvencionalne tehnologije jesteoranje klasičnim plugom u sastavu radnih operacija obrade zemljišta. Prepoznatljivostredukovane obrade se ogleda u zameni oranja razrivanjem, bez okretanja površinskog sloja.Direktnu setvu karakteriše primena posebne sejalice koja je namenjena setvi u neobrađenozemljište. Mnogi istraživači se slažu sa dokazima da se klasičnom obradom zemljišta (plugom)pogoršavaju vitalne osobine zemljišta odnosno: struktura, zbijenost, erozija i sadržaj humusa.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAMogućnostima rendgenskog trodimenzionalnog snimanja i elektronskog prikaza snimakastrukture zemljišnog sloja posredstvom računara, koju je razvio Joscho (Brunotte et al, 1991)utvrđeno je da su zemljišne pore kod klasične obrade plugom međusobno izolovane(nepovezane). Takva struktura poroznosti onemogućava kvalitetnu cirkulaciju vode i gasovau zemljištu, a lako dolazi i do sabijanja pora prolazom (gaženjem) radnih agregata.Konzervirajućom obradom smanjen je intenzitet obrade po dubini, a struktura zemljišnihagregata je takva da poboljšava noseće osobine zemljišta, što pogoduje primeni «teške»mehanizacije. Poroznost obradivog sloja je vertikalno orijentisana a međusobna povezanostpora je takva da je poboljšan i vodno – vazdušni režim a samim tim i biološka aktivnostzemljišta. Tehnikom direktne setve, za razliku od konvencionalne obrade plugom, podstiče sebiološka aktivnost zemljišta. Šematski prikaz studije o biološkoj aktivnosti zemljišta po H.P.Ruschu, (sl.1) daje Sandler (2007). Danas širom sveta postoje udruženja poljoprivrednika,i drugih, koja favorizuju princip biološke aktinosti, što se vidi na slici 1. Ta udruženja u osnovifavorizuju gajenje biljaka bez obrade zemljišta ( no-till ) ili samo sa delimičnom, odnosnokonzervacijskom obradom. Prema podacima GKB-a Nemačkog društva za konzervacijskuobradu zemljišta (http://www.gkb-ev.de/) danas se u svetu, na više od 100 miliona hektara,gaje uskoredne i širokoredne ratarske kulture, bez obrade zemljišta.Ako se porede varijante obrade klasične, konzervacijske i direktne setve sa gledištaraspodele biljnih ostataka po slojevima profila zemljišta (sl.2) zapaža se da je direktna setvanajpribližnija – najodrživija za prirodnu aktivnos, prikazanu na slici 1. Povećana biološkaaktivnost, kod primene sistema gajenja bez obrade, rezultira, prema istraživanjima velikogbroja autora (Anonim, 2002),povećanim sadržajem humusa ( sl. 3 ). Povećan sadržaj biljnihostataka, naročito u površinskom sloju zemljišta (0 – 5 cm) ima značajan uticaj na vodno –vazdušni režim zemljišta, što može da se vidi iz podataka u tabeli 1.96

Sl. 1. Biološka studija zemljišne plodnodti po H.P.Ruschu (Sandler, 2007)Fig. 1. Biological study of soil fertility, according to H.P.Rusch (Sandler, 2007)Sl. 2. Raspodela biljnih ostataka po slojevima u zavisnosti od načina obrade zemljišta(Tebrügge, 2007 )Fig. 2. Distribution of plant residues in layers, depending on tillage method (Tebrügge,2007)Sl. 3. Uticaj načina obrade zemljišta na sadržaj humusa u zemljištu ( Schervet et al. 2007 )Fig. 3. Influence of soil tillage on the content of humus in soil ( Schervet et al. 2007 )97

Podaci u tabeli ukazuju na smanjen intenzitet oticanja vode, naročito na nagnutim terenimačime se znatno smanjuje erozija zemljišta. Povećani sadržaj biljih ostataka u površinskom slojuutiče na povećano upijanje (infiltraciju ) vodenog taloga, kao što to pokazuju rezultati dati naslici 4.Tab. 1. Uticaj pokrivenosti zemljišta biljnim ostacima na površinsko oticanje vodei odnošenje zemljišta vodom i vetrom ( Frilinghaus et al. 1999 )Tab. 1. Influence of plant residue surface cover on surface drainage and soil errosion bywater and wind (Frielinghaus et al, 1999)Pokrivenost zemljištabiljnim ostacimaSoil area covered by plant residuesPovršinsko oticanjepadavinaSurface evacuation ofprecipitationErozija zemljištaSoil erosionVodomBy waterVetromBy wind% Suva masa t/ha % % %0 0 45 100 100od 20 – do 30 0,5 45 25 15od 30 – do 50 2

je i manji procenat ispiranja nitrata (Anonim, 2002.) što se objašnjava, takođe, strukturalnimstanjem zemljišnih pora i biološkom aktivnošću zemljišta.Sl. 5. Stanje vlažnosti zemljišta na dubini 9 – 30 cm u funkciji načina obrade sredinom1998. i 1999. godine. (Schervet et al, 2006)Fig. 5. Soil humidity at 9-30cm depth as function of soil tillage method, by mid-1998/1999(Schervet et al, 2006)Jedan od osnovnih pokazatelja stepena mikrobiološke aktivnosti u zemljištu je brojnostkišnih glista. Njihova brojnost u sistemu direktne setve je mnogo veća, nego kodkonvencionalne (Chervet et al, 2007). Konvencionalnom obradom se, zbog načina obavljanjaoksidacionih procesa u zemljištu, u atmosferu emituje i do 2,6 puta više CO 2, nego kodredukovane i direktne setve. S obzirom na postavljena ograničenja, u vezi s emisijom CO 2 po„Kyjoto protokolu“, Nemačka bi mogla da primenom konzervacijske obrade i direktne setve,na 70% površina, smanji svoje obaveze kada je reč o redukciji ugljen-dioksida za oko 25%,(Tebrügge, 2007 ). Prema istom autoru povećanjem količine ugljenika u zemljištu primenomredukovane obrade u odgovarajućim težinskim odnosima smanjuje se količina CO 2 .Navedene prednosti redukovane obrade, pre svega direktne setve, nemaju negativne efektena ostvarivanje prinosa gajenih kultura. Kod žitarica je on po pravilu veći a kod okopavina nestagnira. Jedan od primera za to je rezultat višegodišnjeg ogleda šećerne repe, koji je dat naslici 6.Efekti u primeni mehanizacije, takođe, idu u prilog izvođenju redukovanih sistema obrade,odnosno gajenju bez obrade. Na to ukazuje slika 7, koju daje Tebrige (2007). Priloženi rezultatiukazuju na to da se konzervacijskim sistemima obrade i direktnom setvom smanjuje snaga pometru radnog zahvata, kao i dubina obrade, potrošnja goriva, vreme izvođenja agrotehničkihoperacija i procenat izgaženosti obradive površine. Osim toga veća je i količina biljnih ostatakana površini što takođe ide u prilog navedenoj biološkoj aktivnosti.99

Sl. 6. Rezultati višegodišnjih prinosa šećerne repe u zavisnosti od načina obrade (Chervetet al, 2007)Fig. 6. Multi-annual sugar beet yield depending on soil tillage method (Chervet et al,2007)Sl. 7. Energetski i eksploatacioni efekti u funkciji načina obrade (Tebrügge, 2007 )Fig. 7. Energy and exploitation effects which depend on soil tillage method (Tebrügge,2007)Pored smanjenog gaženja u konzervacijskoj obradi smanjuje se i dubina sabijanja zemljištaprohodom mehanizacije, što pokazuje slika 8 (Sommer, 1999). Razlog smanjenja dubinetragova mehanizacije prema Brunotteu (2004) je u pogodnoj „stubastoj strukturi“ zemljišnihagregata, koja ima bolje „nosive osobine“. Zbog toga se ne menja znatno poroznost zemljišta,koja ima veliki uticaj na biološku aktivnost zemljišta.100

Sl. 8. Dubina i intenzitet sabijanja zemljišta točkovima traktora u zavisnosti od načinaobrade zemljišta (Sommer, 1999)Fig. 8. Depth and intensity of soil compaction under tractor wheels, depending on soiltillage method (Sommer, 1999)Gajenje šećerne repe gde se nakon preduseva (najčešće žitarica), a pre glavnog useva, uvodipostupak gajenja međuuseva ( uljana repica, slačica i facelija ) takođe ima svoje prednosti kakosa biološkog stanovišta, tako i ekonomskog energetskog i ekološkog.Rezultati sopstvenog istraživanjaUzimajući u obzir navedena svetska i sopstvena saznanja o redukovanim sistemima obradei setve u gajenju uskorednih kultura istraživački rad usmeren je ka prikupljanju iskustavao proizvodnji širokorednih kultura značajnih za naša područja, kao što je, pre svega, kukuruz išećerna repa. Na postavljenim makroogledima šećerne repe praćeni su efekti konvencijalnei redukovane obrade. Dubina obrade kod konvencionalnog ogleda bila je 30 cm, a kodredukovanog, postavljenog sa razrivačem 25 i 30 cm. Rezultati makroogleda idu u prilogkonzervacijske obrade. U proleće nicanje useva je bilo ujednačenije na konzervacijskimogledima zbog toga što je i vlažnost zemljišta na njima bila ujednačenija, odnosno manjeisušena, a to je rezultiralo povećanim sklopom od 5 - 10 hiljada biljaka po ha. Primenjenemehaničke i hemijske nege od korova i štetočina su na ogledu bile identične. Kod redukovaneobrade vegetacija korovskog bilja je ranije krenula, a razlike u brojnosti korova na svimvarijantama ogleda su bile minimalne. Ostvaren prinos na konvencijalnom delu ogleda bio je69,34 t/ha, na varijanti sa dubljom redukovanom obradom (30 cm) 78,13 t/ha, a sa plićom (25cm ) 79,43 t/ha. Iz navedenog proizilazi da je na ogledu sa plićom redukovanom obradomostvareno povećanje prinosa od 12,7%. Osim toga, na tom delu ogleda utvrđena je i uštedau potrošnji goriva od 17 lit /ha.ZAKLJUČAKProizvodnja šećerne repe, kao i ostale širokoredne i uskoredne ratarske kulture koje se gajepo sistemu direktne setve (no till) ili konzervacijske obrade, ima značajne energetske,ekonomske i ekološke efekte u odnosu na klasičnu obradu plugom. Sistemom direktne setvei konzervacijske obrade podstiče se biološka aktivnost zemljišta i poboljšava vodno – vazdušnirežim što vodi ka povećanju humusa, bolje infiltracije vlage, smanjenja erozije, sporijeispiranje hranljivih materija i hemijskih zaštitnih sredstava u donje slojeve zemljišnog profila.Struktura zemljišta kod primene direktne setve je povoljnija za primenu visokoproduktivnih101

agregata u svim tehnološkim operacijama, jer dolazi do manjeg sabijanja po dubini profilazemljišta. Efekti konzervacijske obrade u odnosu na direktnu setvu su sa gledišta zaštitneobrade zemljišta manji, međutim konzervacijska obrada je više istražena i nalazi veću primenupogotovu u proizvodnji šećerne repe. Gajenje repe na međuusevu takođe sve više se širi,a u tom slučaju se koriste i varijante konzervacijske obrade i direktne setve. Početni rezultatimakroogleda pokazuju da se i u našim uslovima postižu veći prinosi šećerne repe (12%)primenom konzervacijskih sistema obrade zemljišta.LITERATURA[1] Brunotte J, Sommer K. 2000. Gute fachliche praxis beim Einsatz leistungsfähigerErntetechnik, Landtechnik 55(11):14-16.[2] Brunotte, J, Joschko M, Rogasik H. 1998. Mulchsaat standortanngepasst – festerBaustein Heutiger Zuckerrubenproduktion, Zuckerrube, 47 (4):199 -202.[3] Frilinghaus MO, Bork H. R. 1999. Schutz des Bosens. Buchwald, K.: Engelhardt, W.(HRSG.) Bonn. Economica Verlag. ISBN 3 – 87081 – 512 – 4. 169.[4] Chervet A, Ramsier L, Sturny WG. 2006. Bodenwasser bei Direktsaat und Pflug,Agrar Forschung, 13 (4): 162- 69.[5] Chervet A, Hofe, P, Sturny WG. 2007. Direktssat und ihr Beitrag fur denBodenschutz in der Schweiz, Vorkschop Direktsaat am o1. Marz 2007 in Leipzig[6] Malinović N, Meši M. 2008. Pravci razvoja mehanizacije za racionalniju i ekološkuproizvodnju hrane, Savremena poljoprivredna tehnika, 34(3-4):171-180.[7] Merkes R, Lucke W. 1998. Anforderungen an die erntetechnik, Zuckerrüben,47(1):44-47.[8] Meši M, Turan J, Lazić V, Popović, V. 2003. Efekti postojeće i savremene[9] mehanizacije u vađenju šećerne repe, Savremena poljoprivredna tehnika, 29(4):193-199.[10] Rühl R. 2008. Ergebnisse langjähriger Bodenbearbeitungs Versuche imGeschäftsbereich Landwirtschaft der Südzuker AG, Südzuker AG Manncheim, 37[11] Sandler T. 2007. Erste Erfahrungen zu No–Till in weiten Fruchtfolgestellungen,Direktsaatworkshop Leipzig.[12] Sommer C. 1999. Konservierende Bodenbearbeitung – ein Konzept zur Losungagrarrelevanter Bodenschutzprobleme. Bodenschutz 1, 15-19.[13] Tebrügge F. 2007. Visionen für die Direktssat, Wokschop Direktssat, Leipzig, 01.03.2007.[14] .WWW.gkb –ev.de/konzervierende Bodenbearbeitung /Okologische vorteile, 2008.[15] Anonim 2002: Gut fachliche Praxis zur Vorsorge gegen Bodenschadverdichtungenund Bodenerosion, Bundes ministerium fur Verbraucherschutz, Ernahrung undLandwirtschaft, 107.Napomena: Rad je rezultat istraživanja na projektu br. 114-451-00707/2008, koji finansiraAP Vojvodina, pod nazivom „Ekološki i energetski aspekti različitih tehnologija obradezemljišta“.Primljeno: 14.01.2009. Prihvaćeno: 26.01.2009.102

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 103-110UDK: 658.2:631.559:633.15Originalni naučni radOriginal scientific paperUPOREDNI REZULTATI MEHANIZOVANOG I RUČNOG SKIDANJAMETLICA SEMENSKOG KUKURUZACOMPARATIVE RESULTS OF MECHANIZED AND MANUALSEED CORN DETASSELINGMalinović N, Meši M, Kostić M,* Rajšli E.**REZIMERad predstavlja eksperimentalna ispitivanja efikasnosti različitih postupaka skidanja metlicasa majčine komponente u proizvodnji semenskog kukuruza. Ispitivanja su sprovedena uuslovima Vojvodine, proizvodne 2008. godine. Test je obavljen na tri različita hibrida, aupoređivani su rezultati postupaka ručnog čupanja sa mašinskim čupanjem metlica sa ručnomkorekcijom. Analizirani su proizvodni uslovi, efekti skidanja metlica različitim postupcima,proizvodnost i realizovani prinosi zrna semenskog kukuruza. Dominantan uticaj na efikasnost,pre svega, mašinskog skidanja metlica imaju proizvodni uslovi i osobine hibrida semenskogkukuruza. Ručno čupanje sa ručnom korekcijom ostvaruje proizvodnost od 126 h/ha irealizovani prinos veći za 520,6 kg/ha od mašinskog sečenja sa ručnom korekcijom. Mašinskosečenje metlica u dva prohoda, sa ručnom korekcijom (čupanjem) ostvaruje približno 2 putaveću proizvodnost od ljudskog rada, odnosno utvrđeno je oko 60 h/ha manje angažovanječupača u odnosu na samo ručno čupanje.Ključne reči: semenski kukuruz, ručno čupanje metlica, mašinsko sečenje metlica,produktivnost, prinos semenskog kukuruza, visina sečenja.SUMMARYPresented in this paper is experimental investigation of efficiency of various detasselingmethods in seed corn production. Investigation was conducted under conditions which werecharacteristic of Vojvodina during production year 2008. The tests were performed on threedifferent hybrids, while the subject of comparison were the results of manual detasseling andmechanized detasseling with manual corrections. Subject to analysis were productionconditions, effects of detasseling by various methods, productivity and seed corn grain yield.The dominant impact on efficiency – primarily on mechanized detasseling – have productionconditions and properties of seed corn hybrids. Manual detasseling with manual correctionsyields productivity of 126 h/ha which exceeds is by 520,6 kg/ha higher than the productivity ofmechanized detasseling with manual corrections.* Dr Nedeljko Malinović, redovni profesor, dr Mihal Meši, vanredni profesor, Marko Kostić, dipl. inž, istaživačpripravnik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, nedmal@polj.ns.ac.yu** Dipl. inž. Endre Rajšli, PIK „Bečej“, Bečej.103

Mechanized detasseling in two passes, with manual corrections, yields approximately 2times higher productivity than manual work, that is, about 60 h/ha lesser consumption ofmanual work in comparison to purely manual detasseling.Key words: seed corn, manual detasseling, mechanized detasseling, productivity, seedcorn yield, cutting height.UVODProizvodnja semenskog kukuruza je skup i veoma odgovoran posao sa vremenskiograničenim optimalnim rokovima izvođenja pojedinih tehnoloških operacija. Proizvodnjasemenskog kukuruza u Srbiji odvija se na oko 10 do 13 hiljada hektara (Malinović, 2008).Kukuruz je dvodoma biljka. Kod njega su polni organi razdvojeni. Muški polni organ je umetlici. Eliminisanjem metlice majčine komponente stvaraju se uslovi hibridizacije, odnosnoukrštanja. Postupak uklanjanja metlica majčinske komponente je ključna tehnološka operacija,u proizvodnji semenskog kukuruza.Ova operacija mora da se obavi u određenom vremenskom periodu, bez obzira na klimatskei vremenske uslove.Vreme uklanjanja metlica je veoma kratko od 10 do 20 dana. Brzina metličenja je različita naistoj parceli i istom kukuruzu. Samo oko 60% u proseku biljaka metličaju istovremeno. Tonameće potrebu za skidanjem metlica u više vremenskih navrata i to od 10 do 20 puta.Biljke su neujednačene visine i razmaka u redu. Visina vršnih listova je dosta iznad metlica,pa se lako oštećuju. To u znatnoj meri smanjuje prinos. Prema Jeftiću (1992) uklanjanjemjednog lista umanjuje se prinos za 4,3%; dva 9,3% a 3 lista 16,4%.Sve to ukazuje da je uklanjanje metlica složena i komplikovana tehnološka operacija. Njenuspeh zavisi od kvaliteta svih prethodnih agrotehničkih mera koje utiču na istovremenostnicanja, ujednačenog porasta i uzrasta, istovremenog metličenja, poravnatosti parcele i dr.Prema Malinoviću (2000) najbolje ravnanje i najujednačeniju pripremu zemljišta ostvarujeoruđe tipa „germinator“, sa najmanjim oscilacijama dubine. Martinov (2005) navodi dasavremeni rasipači mineralnog đubriva imaju mogućnost za podešavanje norme u skladu samapiranim potrebama. Promena protoka se upravlja odgovarajućim GIS softverom, koji sepovezuje GPS sistemom traktora. To je veoma značajno za ujednačen rast i razvoj semenskogkukuruza. Malinović (2008) navodi preporučenu i neophodnu mehanizaciju za osnovnu obradui druge tehnološke operacije, koja je preduslov za uspešnu primenu mašina u odstranjivanjumetlica semenskog kukuruza.Uklanjanje metlica majčinske komponente obavlja se:- ručnim čupanjem- mehanizovano: sečenjem i čupanjem sa ručnom korekcijomRučno skidanje metlica je skupo i problematično zbog nedostatka kvalitetnih (pouzdanih)radnika. Mašinsko skidanje metlica ima strožije zahteve za optimalnim uslovima (poravnatostparcele, ujednačeni porast i visoki procenat istovremenog metličenja i dr.), da bi se ostvariokvalitet i pouzdanost mašinskog i ljudskog rada.Mašinsko skidanje metlica podrazumeva više uzastopnih prohoda, pri kojima neminovnodolazi do oštećenja i odsecanja vršnih listova, što može da utiče na umanjenje prinosasemenskog kukuruza.Prema Boćanskom (2008) u SAD za odstranjivanje metlica koriste se najčešće 12-to rednisekači i čupači metlica. Prva dva prohoda prave sekači, a posle izvesnog vremena prolazečupači.104

Ova ispitivanja obavljana su sa ciljem da se utvrde prednosti i nedostaci mašinskog u odnosuna ručno skidanje metlica u proizvodnim uslovima semenskog kukuruza.MATERIJAL I METODRealizacija postavljenog cilja bila je moguća samo praćenjem uslova od setve do ubiranja.Kvalitet, proizvodnost rada i prinos u različitim varijantama skidanja metlica ustanovljeni su napostavljenom ogledu semenskog kukuruza u PIK „BEČEJ“ u Bečeju 2008. godine. Ogled jezasnovan sa 3 hibrida. Kod mašinskog skidanja metlica korišćen je samohodni sekač – čupačmetlica.Pre prolaska ručnog ili mašinskog čupanja metlica obavljeno je merenje visine biljaka.Visina biljaka je merena i posle prolaska kastratora (mašinskog skidača – čupača).Merenje visine biljaka obavljeno je na dužini 14,285 m i to tri puta po 2 reda istovremeno.Biljke su merene do vrha biljaka. Merena je svaka peta biljka.Struktura radnog vremena čupača i ručnog čupanja, kao i ručna korekcija, obavljena jehronografisanjem 1 smene. Utvrđivanje prinosa po varijantama ogleda na mašinsko i ručnouklanjanje metlica obavljeno je pri kombajniranju, merenjem ubranog prinosa. Berba jeobavljena samohodnim kombajnom.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAOgled je zasnovan na predusevu soje koja je gajena na postrnoj setvi. Zimsko oranje jeobavljeno dosta kasno za naše uslove i to od 8. do 21. januara 2008. godine na dubini 300 mm.Prva priprema zemljišta je obavljena 10. i 11. marta, a druga neposredno pre izvođenja setve.Setva prvog hibrida, prvog oca, obavljena je 10. i 11. aprila, a setva majke i drugog oca 22.aprila. Setva drugog, hibrida prvog oca i majke, obavljena je 15. aprila, a setva drugog oca 25.aprila. Setva prvog oca i majke, trećeg hibrida, obavljena je 16. i 17. aprila, a setva drugog oca10 dana kasnije.Zajedno sa setvom unošen je i zemljišni insekticid. Setva semenskog kukuruza je obavljenasa, za tu svrhu pripremljenom, šestorednom i devetorednom sejalicom prema šemi prikazanojna slici 1.Setvena kombinacija je 4:1, ali umesto jednog reda muške komponente usejavaju se dva redarazmaknuta na 35 cm (slika 1). Prema Mešiju (2008) koeficijent proizvodnosti vremena prisetvi semenskog kukuruza je u granicama 25 do 58%. Naknadnom setvom oca u prvom ilidrugom naknadnom prohodu povećava se učešće ljudskog i mašinskog rada i potrošnja gorivaza 1,5 do 2 puta. Pri naknadnom usejavanju očeve komponente autor ističe problem dubinesetve, zbog sleganja zemljišta. Pri setvi unošen je zemljišni insekticid „force“. Posle setveobavljena su dva prskanja protiv širokolisnih korova i jedno folijarno prihranjivanje. Prvi i trećihibrid su jednom kultivirani, a hibrid br. 2 nije.Svi hibridi su tri puta navodnjavani u toku vegetacije normom od po 10 mm. Osnovni podacio ispitivanim hibridima prikazani su u tabeli 1.105

Sl. 1. Tehnološka šema rasporeda redova očeve i majčine komponente pri setvi semenskogkukuruza istovremeno 6-rednom i 9-rednom sejalicomFig. 1. Technological schema of the layout of rows with father’s and mother’s componentin simultaneous seed-corn sowing with 6-row and 9-row sowing machinesLegenda:Legend:M1 – istovremena setva oca i majkeM1 – simultaneous seeding of mother and father plantsM2 – naknadna setva ocaM2 – additional seeding of father plantBr – radni zahvatBr – working widthŽ – redovi setve majkeŽ – rows sown with mother plantsIsturenost markera:Marker distance:Prva sejalica M (desni)=325 mmFirst sowing machine M (right)=325 mmPrva sejalica M (levi)=225 mmFirst sowing machine M (left)=225 mmDruga sejalica M (desni)=170 mmSecond sowing machine M (right)=170 mmDruga sejalica M (levi)=170 mmSecond sowing machine M (left)=170 mmTab. 1. Podaci o ispitivanim hibridimaTab. 1. Data on tested hybridsOznaka hibrida i broj Površina (ha)Hybrid designation Area (ha)and number106Broj fioka (kom)No. of drawers(pcs)Sklop biljaka(biljaka/ha)Plant emergence(plants/ha)I A24F 36,00 110 76,472II P12F 26,13 80 88,750III B08F 9,00 27 76,833

Neposredno pre skidanja metlica obavljena su merenja visina biljaka ispitivanih hibrida, kaoi odmah posle sečenja ili čupanja metlica. Rezultati skraćivanja visine biljaka pri mašinskomsečenju i ručnom čupanju metlica na ispitivanim hibridima semenskog kukuruza prikazani su utabeli 2.Tab. 2. Rezultati merenja visine biljaka na ispitivanim hibridima u funkciji načina skidanjametlicaTab. 2. Results of measurements of height of the tested hybrids as a function of detasselingmethodPodaci o visini usevaData on crop heightsHibridHybridPre skidanjametlicaPrior todetasseling−0X(cm)A24F 172P12F 142B08F 165σ(cm)6,026,692,51V(%)Prvi prohodsekačaFirst pass of cutter−X 1(cm)σ(cm)Posle skidanja metlicaAfter detasselingMašinskoMechanized−∆−X 0 − XDrugi prohodsekačaSecond pass ofcutter−X 2(cm)σ(cm)∆− −X 0− X 2−X3(cm)RučnoManualσ(cm)∆− −X 0− X 33,4 149 1,46 23 141 3,21 31 138 2,65 3413,31,52136 4,9 6 120 3,59 22131 3,1Prva dva hibrida imala su dva prohoda sekača i četiri korekcije ručno. Samo treći hibrid imaoje jedan prohod sekača i dve korekcije ručno. Svi hibridi su bili na istoj parceli.Analizom podataka u tabeli 2 vidi se da je prvi hibrid najveće visine (172 cm), a druginajmanje (142 cm). Kod prvog hibrida ostvarene su i najveće razlike između odsečenih ineodsečenih stabljika. Te razlike su konačno presudno uticale na realizovani prinos. Usev jebio veoma ujednačenog porasta sa malim standardnim odstupanjem i koeficijentom varijacijepo visini. Dobra poravnatost parcele i stanje useva doprineli su uspešnom radu sekača.Prema literaturnim podacima (Černišek, 1980) ručnim uklanjanjem metlica u prvom prohoduse ukloni 75 do 80% metlica, u drugom 10 do 20% a u ostalim prohodima oko 5%. Ovi navodiukazuju na značaj definisanja momenta početka skidanja metlica, te da to ima veliki uticaj naefikasnost i produktivnost čupača.Prema Markoviću (2006) čupanje metlica u Srbiji uobičajno traje dve sedmice, a nekad seproduži i do 5 sedmica. Isti autor ističe da početak čupanja ili sečenja metlica treba da bude107

jedan do dva dana nakon prvog pojavljivanja metlice. Primena čupanja ili sečenja metlicazajedno sa lisnom masom može negativno da se odrazi na prinos zrna.Prema Popoviću (1994), dužina tri vršna lista posle mašinskog sečenja metlica skraćuje se uproseku na oko 200 mm. Isti autor ističe da mašinsko sečenje umanjuje prinos semenskogkukuruza za 28% u odnosu na ručno čupanje.Klimatski uslovi i karakteristike hibrida korišćenih u ovim ispitivanjima uzrokovali suodustajanje od primene mašinskih diskosnih čupača metlica. Pri probnoj primeni mašinskihčupača dešavala su se velika oštećenja gornjih listova, pa i veliki procenat čupanja stabljika ilistova do klipa. To je bio razlog odustajanja od primene mašinskog čupanja metlica naispitivanim hibridima.Efikasnost ručnog čupanja i mašinskog sečenja metlica na ispitivanim hibridima, ogleda se uproduktivnosti rada i ostvarenom prinosu (tabela 3).Tab. 3. Produktivnost i realizovani prinos pri mašinskom sečenju i ručnom čupanju metlicasemenskog kukuruzaTab. 3. Produktivnost i realizovani prinos pri mašinskom sečenju i ručnom čupanju metlicasemenskog kukuruzaBrojparceleNo.of plotHibridHybridRučno čup.Manualdetasselingradn/haworker/hah/hRučna kor.Manualcorrectionsradn/haworker/haha/h1 A24F 12,2 73,3 8,8 52,02 P12F3 B08FNačin radaApplied method2121UkupnoTotalMaš.seč.Mech.detass125,1 h/ha126,12X0,892X0,992X1,2Ruč. čup.+ruč.kor.Manual det.+Mancorr.radn/haworker/hah/ha10,8 64,811,4 72,814,5 86,8Prema podacima iz tabele 3 ukupno utrošeno časova rada pri ručnom čupanju metlica jepribližno dva puta više u odnosu na mašinsko sečenje i naknadnu ručnu korekciju. Ta razlika jeza 61,3 h/ha u korist mašinskog sečenja metlica. Realizovani prinos, meren kao ubranikombajnom, bio je veći za 520,6 kg/ha (7,12%) na ogledu, gde je rađeno samo ručno skidanjemetlica. Manji prinos kod mašinskog sečenja metlica ostvaren je, pre svega, zbog većegoštećenja i sečenja vršnih listova. Ostavreni prinos u proizvodnoj 2008. godini prikazan je utabeli 4.108

Tab. 4. Prinos semenskog kukuruza u proizvodnoj 2008. godini na ogledu u BečejuTab. 4 Seed corn yield in production year 2008, on the test plot in BečejNačin skidanjaParcelaPlotHibridHybridPovršina (ha)Area (ha)metlicaDetasselingPrinos (kg/ha)Yieldmethod1 A24F18,65 Mašinsko 6.949,117,35 Ručno 7.469,72 P12F 26,13 Mašinsko 6.873,33 B08F 9,00 Mašinsko 6.277,8Prosečna potrošnja goriva u datim uslovima, pri mašinskom skidanju metlica, iznosila je3,15 do 3,28 l/ha, pri svakom prohodu sekača.Prema Malinoviću (2008) koji navodi podatke Ohio, State, USA „gubitak jednog klipa nadužini od 30 m po 1 redu daje ukupan gubitak od 64 kg klipa po hektaru“. Prosečan gubitak odsamo dvadeset zrna po metru kvadratnom, daje ukupan gubitak od 64 kg zrna po hektaru. Istiautor preporučuje kao najoptimalniju vlažnost za berbu semenskog kukuruza iznad 30% (30-38%).ZAKLJUČAKProizvodnja semenskog kukuruza zahteva precizno i kvalitetno izvođenje svih tehnološkihpostupaka od osnovne obrade do berbe. Uspešno mašinsko skidanje metlica moguće je naizuzetno ravnoj parceli s ujednačenom visinom biljaka i ujednačenom pojavom metlica.Mašinskim sečenjem metlica biljke se skraćuju približno kao i ručnim čupanjem, ali zbogvećih oštećenja vršnih listova, kao posledica pojavljuje se podbačaj u prinosu. U proizvodnoj2008. godini ručno skidanje metlica rezultiralo je većim prinosom za oko 520 kg/ha (7,2%).Ručno čupanje metlica u odnosu na mašinsko sečenje sa ručnom korekcijom (čupanje) zahtevaveće angažovanje ljudskog rada, koje je u proizvodnoj 2008. godini iznosilo 61,3 h/ha. Uprkosveoma nepovoljnim klimatskim uslovima i osobinama hibrida za primenu mašina u 2008.godini, mašinsko sečenje metlica pokazalo se opravdanim. Definisanje optimalnih parametaraza uspešnu primenu mašina za skidanje metlica zahteva sveobuhvatna i višegodišnjaistraživanja.LITERATURA[1] Beck D. 2002. Seed Production Concept, International Maize and Weat ImprovmentCenter, USA.[2] Boćanski J. 2008. Semenska proizvodnja kukuruza u SAD, Revija agronomskasaznanja, 1-2, 38-39.[3] Jevtić S. 1992.: Posebno ratarstvo, Udžbenik, IP Nauka, Beograd.[4] Malinović N, Meši M. 2008. Mehanizacija u proizvodnji semenskog kukuruza, Revijaagronomska saznanja, 18(1-2): 10-13.[5] Marković D. 2006. Razvoj savremane mehanizacije za proizvodnju semenskogkukuruza. Savremana poljoprivredna tehnika, 32(3-4): 156-157.[6] Martinov M, Đukić N, Tešić M. 2005. Trendovi razvoja poljoprivredne mehanizacije109

u svetu i primenljivost u domaćim uslovima. Savremena poljoprivredna tehnika,31(1-2): 1-14.[7] Popović Z, Nikolić R, Gligorić R. i sar. 1994. Uklanjanje metlica semenskogkukuruza, Mehanizovana proizvodnja semenskog kukuruza – Monografija, Novi Sad,113-121.[8] Černišek L. 1980. Problemi i rešenja u tehnici proizvodnje semenskog kukuruza, VIIsavetovanje stručnjaka poljoprivrene tehnike Vojvodine, Poreč.Napomena: Rad je rezultat istraživanja u okviru tehnološkog projekta evidencioni broj TP-20078, pod nazivom „Unapređenje energetskih i ekoloških efikasnosti traktora i mobilnihsistema“, koji finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije.Primljeno: 22.01.2009. Prihvaćeno: 26.01.2009.110

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 111-117UDK:631.372:17.023.35:332.053:621.3.016Originalni naučni radOriginal scientific paperFORMIRANJE MATEMATIČKOG MODELA ZA PRORAČUN STEPENAKORISNOSTI TRAKTORA TOČKAŠATRACTIVE EFFICIENCY COEFFICIENT CALCULATIONS OF AWHEELED TRACTORDedović N, Matić Kekić Snežana, Simikić M, Nikolić R, Savin L.*REZIMEU radu je ispitivana zavisnost vučnog koeficijenta korisnog dejstva traktora točkaša odbrzine kretanja traktora i klizanja točkova pri centralnoj vuči na strnjici. U tu svrhu formiranisu matematički modeli zavisnosti navedenih veličina i dat je algoritam koji za poznatu težinutraktora i nominalnu snagu motora, daje vučni koeficijent korisnog dejstva traktora u zavisnostiod brzine kretanja traktora i klizanja točkova.Ključne reči: traktori točkaši, teorija vuče, koeficijent korisnosti, bilans snage, klizanje,brzina traktora.SUMMARYThe analysis of tractive efficiency coefficient dependence on wheeled tractor speed andslippage was given in this paper. There were examined one soil type (stubble) and central pull.It were also given mathematical models of examined dependence and algorithm which gave atractive efficiency coefficient dependence of wheeled tractor speed and slippage.Key words: wheeled tractors, pull theory, efficiency coefficient, power balance,slippage, tractor speed.UVODPoljoprivredni traktori su u svojoj osnovi mobilni izvor energije neophodne za obavljanjetehnoloških operacija u poljoprivredi i kao takvi treba da imaju optimalne performanse premazahtevima, koje diktiraju agrotehnika i tehnologija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane.Iskorišćenje energije goriva, kod traktora koji obavljaju agrotehničke operacije vučenimmašinama, veoma je malo. U uslovima sa većom vlažnošću i neuređenim zemljištem ovoiskorišćenje je još manje. Zato je veoma važno da se gubici snage što više smanje i da sepoveća energetska efikasnost traktora (Simikić, 2007). Efikasnost traktorskog sistema gde sevučna snaga traktora predaje priključnoj mašini preko poteznice izražava se vučnimkoeficijentom korisnog dejstva traktora (Upadhyaya, 1994).* Mr Neboša Dedović, asistent, dr Snežana Matić Kekić, vanredni profesor, mr Mirko Simikić, asistent, dr RatkoNikolić, redovni profesor, dr Lazar Savin, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8,dedovicn@polj.ns.ac.yu111

Na vučni koeficijent korisnog dejstva traktora utiču brojni faktori (vrsta i stanje podloge,masa i raspodela opterećenja, pritisak u pneumaticima, ekscentrična i kosa vuča).U radu će biti istražena zavisnost vučnog koeficijenta korisnog dejstva traktora od brzinekretanja traktora i klizanja točkova na strnjici, pri centralnoj vuči.MATERIJAL I METODMatematički modeli dobijeni su primenom nelinearne regresione analize. Zadatak regresioneanalize obuhvata:izbor oblika regresione funkcije f(x 1 ,x 2 ,...)=φ(β 1 ,β 2 ,...,x 1 ,x 2 ,...), gde su β 1 , β 2 ,... regresionikoeficijenti, a x 1 ,x 2 ,... nezavisne promenljive;ocenjivanje regresionih koeficijenata β 1 ,β 2 ,..., odnosno određivanje njihovih približnihvrednosti b 1 ,b 2 ,..., tako da regresiona jednačina f * (x 1 ,x 2 ,...)= φ(b 1 ,b 2 ,...,x 1 ,x 2 ,...) predstavlja štobolju aproksimaciju regresione funkcije f(x 1 ,x 2 ,...). Koeficijenti b 1 ,b 2 ,... nazivaju se empirijskiregresioni koeficijenti;statističku analizu dobijene jednačine: preciznost predskazivanja, intervali poverenjaregresionih koeficijenata itd.Da bi se definisala opšta mera jačine veze između nezavisnih promenljivih i zavisnepromenljive određujemo koeficijent determinacije (R 2 ), koji opisuje prilagođenost dobijenekrive izmerenim podacima. Za koeficijent determinacije važi 0%

REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAVučni koeficijent korisnog dejstva traktora η v , predstavlja stepen iskorišćenja snage motora idefiniše se kao:Ppot[%] = ⋅100Pη v, (1)egde je: Pe efektivna snaga motora izražena u [kW], а Ppot snaga na poteznici, takođe,izražena u [kW]. Snaga na poteznici se definiše preko:Ppot[ kW ]Fpot⋅v1000s= , (2)gde je: F pot vučna sila na poteznici izražena u [N], а v s stvarna brzina kretanja traktoraizražena u [m/s]. Vučna sila će se računati prema formuli (3):Fpot[ N] = δ )ϕ n(⋅Gd, (3)gde je: φ n (δ) koeficijent neto vuče u zavisnosti od klizanja točkova (δ); G d predstavljadinamičku težinu traktora u [N].U doktorskoj disertaciji, Stjelja (2002), ispitivane su vučne karakteristike traktora točkašastandardne koncepcije 4x4 S, na strnjici. Koristeći se podacima o klizanju točkova, brzinitraktora i odgovarajućim koeficijentima neto vuče, primenom nelinearne regresije, došlo se domeđusobne zavisnosti posmatranih veličina, formule (4) i (6). Formula (4) predstavljazavisnost brzine kretanja traktora od klizanja točkova. Ocene regresionih koeficijenata b 1 i b 2date su u tabeli 1.v s ( + bδ ) = −b1 ⋅δ⋅1002(4)Tab. 1. Ocena regresionih parametara matematičkog modela (6)Tab. 1. Estimation of regression parameters of the mathematical model (6)Nivo poverenja: 95,0% (α = 0,05), Level of confidence: 95.0% (α = 0.05),Koeficijent determinacije: R2 = 99,25%, Determination coefficient: R2 = 99.25%Ocena,Estimationt-test,t-testF – test,F - testInterval poverenja,Confidence intervalb1 0,012878 23,0461*(0,011326 , 0,014429)24750,86*b2 1,626649 144,2922* (1,595350 , 1,657949)* visoko značajni parametri za prag značajnosti α = 0,05* highly significant parameters for significance level α = 0.05Iz formule (4) lako može da se nađe zavisnost klizanja točkova od brzine kretanja traktora,formula (5).113

2− vsδ ( vs) = (5)b 1 ⋅100Na osnovu modela zavisnosti koeficijenta neto vuče od klizanja (Nikolić et. al, 2007) dobijenje matematički model zavisnosti, prikazan u formuli (6). Ocene regresionih parametaramatematičkog modela (6) date su u tabeli 2.snϕ ( δ ) =−b5⋅δ⋅100b 3 − b4⋅e(6)Tab. 2. Ocena regresionih parametara matematičkog modela (6)Tab. 2. Estimation of regression parameters of the mathematical model (6)Nivo poverenja: 95,0% (α = 0,05), Level of confidence: 95.0% (α = 0.05),Koeficijent determinacije: R 2 = 98,13%, Determination coefficient: R 2 = 98.13%Ocena,Estimationt-test,t-testF – test,F - testInterval poverenja,Confidence interval(0,757269 , 0,885002)b 3 0,821135 28,013*b 4 0,745498 21,792* 1352,801* (0,670963 , 0,820032)b 5 0,086210 7,2927* (0,060453 , 0,111967)* visoko značajni parametri za prag značajnosti α = 0,05* highly significant parameters for significance level α = 0.05Algoritam za izračunavanje vučnog koeficijenta korisnog dejstva traktora zarazličite tipove zemljišta114Sl. 1. Algoritam za izračunavanje vučnog koeficijenta korisnog dejstva traktora točkašaFig. 1. Calculation of tractive efficiency coefficient of wheeled tractor, algorithm

U opisu algoritma biće korišćene oznake kao u radu Nikolić et. al (2007). Ulazni podacialgoritma su dinamička težina traktora (G d ), efektivna snaga motora (P e ), koeficijent učešćamomenta na praznom hodu od nominalnog momenta (ξ), koeficijent korisnosti i-tog parazupčanika u transmisiji (η i,n ), gde je n broj parova zupčanika, nominalni moment (M n ) imoment koji se prenosi (M k ), koeficijent otpora kretanja ( f ) koji zavisi od tipa podloge (zastrnjiku f=0,084 (Nikolić, 1983)) i klizanje točkova (δ).Ako je potrebno da se dobije vučni koeficijent korisnog dejstva traktora η v u funkciji odklizanja (δ) i brzine kretanja traktora (v s ), tada u algoritam ne treba da se unese vrednost zaklizanje δ. Veličine koje se još koriste u algoritmu su i P f (gubitak snage na sopstvenokretanje), P trt (gubitak snage na transmisiji do pogonskih točkova) i P δ (snaga izgubljena naklizanje). Koeficijent korisnosti transmisije u funkciji opterećenja (η tro ) računa se premaformuli:⎛ M ⎞⎜ −nη tro 1 ξ⎟ ⋅∏η i , n . (7)⎝ M k ⎠=ni=1Na osnovu formule (7), dobijena je vrednost za η tro =(1−0,04/0,8) · 0,985 · 0,985 ·0,975 ·0,975· 0,975 = 0,8543 (dva para konusnih i tri para cilindričnih zupčanika). Usvojeno je da seprenosi 80% nominalnog momenta (M n /M k = 1/0,8) i da je ξ=0,04. Da bi se dobio grafik naslici 2, korišćeno je P e =120 kW i G d = 7348 · 9,81 N.Slika 2 predstavlja zavisnost vučnog koeficijenta korisnog dejstva traktora od klizanjatočkova. Maksimalna korisnost dostiže pri klizanju δ = 13,97% (tabela 3).Sl. 2. Strnjika, centralna vuča, zavisnost koef. korisnog dejstva traktora od klizanjaFig. 2. Stubble, eccentric pull, tractive efficiency coeficient dependence of slippageUvrštavanjem δ = 13,97% u formulu (4), zaključujemo da se pri brzini v s = 1,447 m/s dostižemaksimalni vučni koeficijent korisnog dejstva traktora (tabela 3) i on iznosi 60,57%. Dobijenipodaci su u skladu sa istraživanjima iznetim u Nikolić et. al (1994) i Nikolić et. al (2007).115

Tab. 3. Maksimalni vučni koeficijent korisnog dejstva traktora η vTab. 3. Maximal tractive efficiency coefficients η v116Tip zemljišta, Soil typeη vPri klizanjuAt slippagePri brziniAt speedStrnjika, Stubble η v = 60,57 % δ = 13,97 % v = 1,447 m/sZAKLJUČAKU radu su prikazani matematički modeli zavisnosti vučnog koeficijenta korisnog dejstvatraktora od ulaznih parametara algoritma, a to su: dinamička težina traktora, efektivna snagamotora, koeficijent učešća momenta na praznom hodu od nominalnog momenta, koeficijentkorisnosti i-tog para zupčanika u transmisiji, broj parova zupčanika, nominalni moment,moment koji se prenosi, koeficijent otpora kretanja i klizanje točkova. Korišćenjem algoritmadolazi se do podatka o stepenu korisnosti motora, pri određenoj brzini ili pri određenomklizanju. Ako se izostavi neki od ulaznih parametara, dobija se funkcija vučnog koeficijentakorisnog dejstva traktora u zavisnosti od izostavljenih parametara. Ovaj bazni model zaizračunavanje centralne vuče, može da posluži za formiranje drugih modela, kao što su modelza izračunavanje kose vuče, ekscentrične vuče, preraspodele opterećenja itd. Matematičkeoperacije i grafici obrađeni su u programskom paketu Mathematica 5 (Wolfram, 1991, Krejić iHerceg, 1994), dok je statistička obrada urađena u paketu Statistica 7.LITERATURA[1] Babić M, Babić Ljiljana, Matić Kekić Snežana, Pavkov I, Karadžić B. 2005. Održivienergetski model proizvodnje sušenog voća kombinovanom tehnologijom. Časopis zaprocesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, PTEP 9(5): 109-118.[2] Bodroža Pantić Olga, Matić Kekić Snežana, Jakovljev B, Marković Đ. 2007. OnMTE-model of mathematics Teaching - Studying the Problem Related to a PlaneDivision Using the MTE-model. International Journal of Mathematical Education inScience and Tehnology Taylor&Francis Inc, UK 39(2): 197-213.[3] Dedović N, Matić Kekić Snežana. 2008. Milk production – basic mathematicalmodel. In Proc. Second Joint PSU - UNS International Conference on BioScience:Food, Agriculture and Environment, Novi Sad, June, 2008.[4] Hadžić Olga i Đurđica Takači. 1998. Matematika za studente prirodnih nauka. NoviSad: Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.[5] Jordan D W, Smith P. 1997. Mathematical Techniques, An introduction forengineering, physical, and mathematical sciences, Second edition. Oxford: UniversityPress.[6] Krejić Nataša, Herceg Đ. 1994. Matematika i Mathematica. Novi Sad: Univerzitet uNovom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.[7] Matić Kekić Snežana. 2003. Privredna matematika za studente bioloških smerova.Novi Sad. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.[8] Matić Kekić Snežana. 2006. Optimalan ugao solarnog kolektora u odnosu navertikalu. Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta 30(1): 161-168.[9] Nikolić R. 1983. Optimizacija parametara poljoprivrednih traktora u cilju određivanjaracionalnog sastava mašinskog parka. Ph.D. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

[10] Nikolić R, Furman T, Počuča P. 1980. Vučne karakteristike poljoprivrednih traktorana pooranom zemljištu. Savremena poljoprivredna tehnika 3(6): 139-149.[11] Nikolić R, Savin L, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, Simikić M. 2007. Teorijavuče i koeficijent korisnosti pogonskog točka. Traktori i pogonske mašine 12(4): 37-47.[12] Nikolić R, Počuča P, Furman T, Gligorić Radojka, Oparnica S, Ivančević S. 1994.Vučne karakteristike poljoprivrednih traktora. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet.[13] Pantelić I. 1980. Uvod u teoriju inženjerskog eksperimenta. Novi Sad: Radničkiuniverzitet “Radivoj Ćirpanov”.[14] Pantelić I. 1984. Primena statističkih metoda u istraživanjima i procesimaproizvodnje. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka.[15] Simikić M. 2007. Uticajni faktori na koeficijent korisnosti traktora točkaša, Traktori ipogonske mašine 12(4): 47-54.[16] Stjelja Ž. 2002. Upotrebni kvalitet traktora guseničara sa stanovišta mogućnostipoboljšanja vučnih karakteristika, Ph.D. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivrednifakultet.[17] Upadhyaya S K. 1994. How to get the most from radial ply tires, a guide to sellectcorrect inflation pressure. California: Energy Commision.[18] Wolfram S. 1991. Mathematica A System for Doing Mathematics by Computer.Second Edition: Illinois, USA: Addison-Wesley Publishing Company, Inc., WolframResearch.NAPOMENA: Ovaj rad je proistekao iz rezultata rada na projektu TR-20078 „Unapređenjeenergetske i ekološke efikasnosti traktora i mobilnih sistema“, koji je finansiran odMinistarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.Primljeno: 15.01.2009. Prihvaćeno: 22.01.2009.117

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 118-126UDK: 631.348:658.155.3:63.543Originalni naučni radOriginal scientific paperGUBICI USLED DRIFTA PRI OROŠAVANJU VIŠEGODIŠNJIH ZASADAI MERE ZA SMANJENJEDRIFT LOSSES DURING SPRAYING AND MEASURES FORREDUCTIONBugarin R, Sedlar A, Đukić N. *REZIMEJedna od najvećih teškoća pri orošavanju voćnjaka i vinograda su veliki gubici koji nastajuusled drifta. Prisustvo drifta smanjuje efikasnost zaštitne mere, indirektno povećava potrošnjuskupih pesticida i prouzrokuje nedozvoljeno zagađenje životne sredine.Veličina gubitaka usled drifta zavisi od više činilaca: veličine kapljica, prirodnih vazdušnihstrujanja (vetra) udaljenosti između orošivača i objekta koji se tretira, od primenjene metodetretiranja, vrste i karakteristika orošivača, norme tretiranja i koncentracije radne tečnosti.Pri orošavanju višegodišnjih zasada gubici usled drifta mogu da se smanje: izboromnajpovoljnije metode tretiranja, korišćenjem krupnijih kapljica, smanjenjem razmaka izmeđumašine i biljnih delova, povećanjem viskoziteta korišćene tečnosti, primenom savremenihorošivača i rasprskivača i upotrebom optimalnih usmerivača mlaza.Ključne reči: drift, višegodišnji zasadi, orošivači, mere za smanjenje.SUMMARYDrift loses during orchard and vineyard spraying are one of the bigest problem in there plantprotection. Drift get influence on reduction of biology efficiency, expand of pesticideconsumpton and environment pollution.Size of drift losses depends from: drops size, air velocity, distance betwen plants and airassisted sprayers, type and characteristcs of sprayers, application rate and concentration ofpesticide liquid.Reduction of drift losses during spraying can be done by good selection of treatmentmethods, coarse drops usages, decreasing of distance betwen plants and air assisted sprayers,using of modern sprayers and nozzles and adaptation of direct-plate on sprayers.Key words: perennial seedings, air assisted sparyers, measures for reduction.UVODU zaštiti bilja drift je naziv za pojavu odnošenja kapljica radne tečnosti na površinuzemljišta, susedne međuprostore i dr. Drift je, u stvari, odnošenje kapi iznad objekta tretiranja.Intenzitet drifta zavisi od više činilaca: veličine kapi, prirodnih vazdušnih strujanja ( vetar,* Dr Rajko Bugarin, docent, mr Aleksandar Sedlar, asistent, dr Nikola Đukić, redovni profesor, Departman zapoljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, brajko@polj.ns.ac.yu118

uzlazne vazdušne struje i sl.), udaljenosti mašine od objekta tretiranja, primenjene metodetretiranja, zatvaranja određenih rasprskivača za tečnost, postavljanja zatvarača i usmerivača zavazdušnu struju na izlazima vazdušne struje i dr.Na gubitke radne tečnosti, a time i pesticida, usled drifta utiču i osobenosti zasada: razmakizmeđu redova i rastojanje u redu, oblik i visina krune, način uzgoja i dr. Gubitak radnetečnosti kod transportovanja do biljnih delova nastaje, osim driftom, i usled evaporacije kojazavisi: od veličine kapi (sitnije kapljice, zbog male brzine padanja, dugo lebde u vazduhu),temperature, relativne vlažnosti vazduha i volatilnosti sredstva za zaštitu bilja. Visokatemperatura i niska relativna vlažnost vazduha povećavaju gubitak tečnosti od evaporacije.Pri svakom tretiranju voćaka, značajan deo pesticida odlazi izvan objekta tretiranja. Kapljiceproizvedene pomoću orošivača dospevaju, ne samo na biljke između redova kroz koje mašinaprolazi, nego i na biljke drugog, trećeg pa čak i daljih redova.Pored dodatnog pokrivanja biljnih delova, deo pesticida pada na površinu zemljišta, štopredstavlja zemljišni drift. Manji deo se duže zadrži u vazduhu, u toku transportovanja deoispari (evaporacija), ostatak kapljica odlazi izvan mesta tretiranja, što predstavlja vazdušni drift.U nekim zemljama, u zavisnosti od otrovnosti preparata propisuje se minimalna udaljenosttretirane površine od površinskih voda koja se kreće od 20, 50 ili 100 m, navodi Schmidt(1990).Prema navodima spomenutog autora, drift ne može da se izbegne ni primenomnajsavremenijih uređaja za aplikaciju pesticida. To je neželjena prateća pojava koja pažljivom istručnom primenom, korišćenjem savremenih orošivača može da se svede na nužni minimum.U toku orošavanja voćnjaka i vinograda, zbog korišćenja malih kapljica (50 -100 μm), morapo pravilu da se računa na mnogo veći drift u odnosu na prskanje. Posebnu važnost i pažnju upogledu gubitaka od drifta ima primena srednjih i malih normi tretiranja, koje se izvode finimili vrlo finim kapljicama sa povećanom ili visokom koncentracijom pesticida.Literarni podaci o driftu su veoma različiti, zbog već navedenih mnogobrojnih činilaca kojiutiču na pojavu drifta. Wiedenhoff (1989) iznosi podatke da oko 40 % radne tečnosti(količinski) dospeva do biljnih delova, a oko 60 % driftom odlazi izvan objekta tretiranja i uzgubitak pesticida zagađuje okolinu. Prema podacima Božića (1994) od ukupne norme tretiranja1.150 l/ha na gubitak radnog sredstva na zemljištu otpada 687 l/ha ili 59,8 %. U prvommeđuredu je bio najveći gubitak, u susednom manji, da bi na rastojanju od 16 m konstatovangubitak od 0,6 %.Kaul et al (2002) pišu o raspodeli radne tečnosti pri orošavanju u voćarstvu, navodeći da upraktičnom radu, pri brojnim probama i kod orošivača s optimalno podešenim uređajem zatretiranje, na zemlju dospe 20 % sredstva.MATERIJAL I METODGubici nastali pri tretiranju utvrđeni su pomoću mernih pločica koje se prema određenomplanu (uz pomoć merne opreme sl. 4) postavljaju pre prolaska agregata za orošavanje.Za određivanje gubitaka radne tečnosti koja padne na zemljište (zemljišni drift) korišćeni sumetalni nosači postavljeni na rastojanju od 1 do 10 m u odnosu na centar agregata. Merenjakoličine radne tečnosti, koja se gubi u vidu vazdušnog drifta, obavljena su posebnim nosačemvisine 6 m, koji je postavljen sa strane agregata na rastojanju od 10 m od ose agregata. Kodmerenja po mirnom vremenu ili u slučaju duvanja vetra sa jedne strane dovoljan je jedan nosačsa mernim pločicama za merenje vazdušnog drifta. U slučaju rada i merenja gubitaka u viduvazdušnog drifta, sa duvanjem vetra promenljivog pravca bilo bi bolje da se koriste dva nosačasa svake strane reda.119

REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAVeličina kapljice znatno utiče na njenu trajektoriju: nakon izlaska iz rasprskivača (brzinomod 20-30 m/s, u slučaju hidrauličnih rasprskivača), kapljice rapidno usporavaju, zbog otporavazduha, dok ne postignu brzinu koja zavisi jedino od njihovog prečnika. Kretanje vazduhakroz koji kapljica pada, takođe, utiče na njenu trajektoriju. Na kapljice prečnika većeg od 200μm, spoljna strujanja praktično ne utiču (Wilkinson et al, 1999). Kapljice manjih prečnika, zarazliku od njih, strujanje vazduha prenosi i one mogu da pređu značajne razdaljine pre negopadnu (sl. 1). Tako nastaje drift, odgovoran za gubitak preparata, zagađenje okoline iugrožavanje zdravlja radnika.Sl. 1. Zavisnost drifta od veličine kapljica (visina pada kapljica 3 m, brzina vetra 5 km/h)Fig. 1. Drift vs. droplet size (Drops falling 3 m in 5 km/h wind)KLIMATSKI FAKTORICLIMATE CONDITIONS1. Oblačnost - Cloudiness2. Vetar - Wind3. Relativna vlažnost vazduha – Relativemoisture of air4. Pritisak vazduha - Air pressure5. Temperatura vazduha – Air temperature6. Оsunčavanje - SunbathSredstva za zaštitu bilja-Means for plant protectionZemljište-LandVrstabilja-Plant sortMAŠINE ZA ZAŠTITU BILJAMEANS FOR PLAN PROTECTION1. Brzina kretanja agregata – Work speed2. Pritisak rasprskivača – Nozzle pressure3. Vrsta mašina: prskalice, orošivači,zaprašivači – Type of machine: sprayer,air-asisted sprayer, dust distibutor4. Veličina spektra kapi – Drops spectrum5. Kapacitet ventilatora – Fan capacityDRIFT-DRIFTZemljište-LandAtmosfera AtmosphereBiljke-PlantsVoda-WaterLjudi i životinje-People and animalSl. 2. Faktori koji utiču na drift i životnu okolinu (prema Ludersu)Fig. 2. Factors that have influence on drift and environmentKod orošavanja voćnjaka, što su manje kapljice bolje je njihovo prianjanje za podlogu nakoju se primenjuju. Kod kapljica prečnika većeg od 400 μm, postoji rizik da pri naletu napodlogu krupne kapi samo skliznu sa nje.120

Veličina kapljca, takođe, utiče i na stepen isparljivosti (sl. 3) Ova pojava ima tri efekta natretman: smanjuje kvašenje površine, povećava gubitke usled drifta i utiče na koncentracijuaktivnih materija.Na slici je dato ponašanje i evaporacija vrlo male kapljice (< 100 μm) i male ( 100 – 175μm), u tri atmosferska okruženja: povoljnom ( temperatura 12 0 C, relativna vlažnost vazduha80 %), graničnom ( temperatura 25 0 C, relativna vlažnost vazduha 60 %) i nepovoljnom(temperatura 33 0 C, relativna vlažnost vazduha 40 %). Vrlo male kapljice od 70 μm, ugraničnom i nepovoljnom okruženju, zbog male brzine sedimentacije (11 s i 5,7 s), prelazemale puteve ( oko 0,8 m i 0,3 m), posle čega potpuno ispare zajedno sa pesticidom. Već kodmalih kapljica od 150 μm, zbog znatno veće brzine taloženja brzina smanjenja prečnika jemanja, a verovatnoća pogađanja mete veća. Zbog toga je korišćenje vrlo malih i malih kapljicau nepovoljnim vremenskim uslovima veoma nepovoljno i rizično.Sl. 3. Evaporacija i smanjivanje kapljica u slobodnom padu – u tri različita atmosferskaokruženjaFig. 3. Evaporation and size reduction of free falling droplets – three atmosphericconditionsKlimatski faktori, a posebno intenzitet vetra utiču na drift, navodi Luiders (1979). Pri brzinivetra od 0,2 m/s, mlaz koji proizvodi ventilator zaklapa ugao od 90 0 u odnosu na pravackretanja agregata, tj. ne dolazi do savijanja. Pri jačem povetarcu pri brzini od 3,3- 5,4 m/s,dolazi do znatnog savijanja vazdušne struje, pa je samim tim i drift veći. Osim klimatskihfaktora i vetra spomenuti autor je šematski predstavio i druge činioce koji utiču na intenzitetdrifta, a drift preko atmosfere, zemljišta i vode utiče na biljke, životinje i ljude (sl. 2) .121

Važnu ulogu u stvaranju drifta imaju same mašine za zaštitu bilja kroz: brzinu kretanjaagregata, radni pritisak rasprskivača, spektar kapljica u mlazu, vrste mašine, načina aplikacije ikapaciteta ventilatora.Bugarin (2004) daje rezultate eksploatacionih ispitivanja standardnih traktorskih orošivača uzaštiti zasada jabuka, primenom standardnih – visokih, srednjih i malih normi tretiranja, sagledišta nastalih gubitaka. Izmereni gubici nastali pri tretiranju, iskazani su preko zemljišnog ivazdušnog drifta u zavisnosti od korišćene količine tečnosti (norme) i uslova za rad.Sl. 4. Raspored mernih mesta pri merenju zemljišnog i vazdušnog driftaFig. 4. Position of measure platesNa sl. 5 prikazani su prosečni gubici radne tečnosti na zemljištu i u vazduhuprimenom standardnog nošenog orošivača za jedan prohod agregata. Gubici su iskazanipreko stvarne pokrivenosti površina, bez uzimanja u obzir koncentracije radne tečnosti.Sa gledišta zemljišnog drifta, najveći gubici ostvareni su kod varijante sa standardnomnormom ( 1.089 l/ha) i iznose 15,7 %, srednji sa srednjom normom (742 l/ha) sa vrednošću11,93 %, nešto manji sa malom normom ( 335 l/ha) u iznosu 9,52 %.Kada je reč o vazdušnom drifu, najveći gubici radne tečnosti, prema stvarnoj pokrivenostipovršina utvrđeni su kod varijante sa standardnom normom sa vrednošću 6,63 %, manji kodvarijante sa srednjom količinom tečnosti 4,63 %, a značajno manji kod varijante sa malomkoličinom, svega 1,13 %. Kod sve tri varijante, varijabilnost gubitaka u vidu vazdušnog driftapo ponavljanjima je velika sa nezadovoljavajućim koeficijentom varijacije, koji se kretao od43,41 % kod prve, do 88,52 % kod treće varijante.Kod svođenja utisaka o gubicima zemljišnog i vazdušnog drifta treba imati u vidu da sunavedene vrednosti sa sl. 5 izmerene sa jednim prohodom agregata. Pošto je sistem rada uzaštiti voćnjaka obično u vidu dvostranog tretiranja (prolazak kroz svaki međuredni prostor), upovratnom hodu agregata nastaju gubici koji su od 50 -100 % veći od navedenih.122

Zemljišni drift Ground driftVazdušni drift Air driftDrift(pokrivenostpovršina %) -Drift(coveredsurface %)20151050350 750 1100Norma tretiranja (l/ha )-Application rate (l/ha)Sl. 5. Zemljišni i vazdušni drift pri tretiranju sa nošenim orošivačemFig. 5. Ground and air drift in treat with carried air-asisted sprayerKod preciznog izračunavanja gubitaka preparata-pesticida preko zemljišnog i vazdušnogdrifta treba imati u vidu još jednu važnu činjenicu: da se pri korišćenju srednjih normi ( 500-1.000 l/ha) i niskih normi ( 200-500 l/ha), u odnosu na standardnu količinu tečnosti ( 1.000 -1.500 l/ha), radi sa tečnostima veće ili visoke koncentracije pesticida, uz značajno smanjenukoličinu vode po hektaru. Time se uštede velike količine vode, a samim tim i energija potrebnaza njen transport distribuciju, dezintegraciju, čime se uz istu potrošnju pesticida (dozu)značajno pojeftinjuje i ubrzava proces aplikacije.Prema tvrđenju Novaka (1990) primenom srednjih i malih normi tretiranja u odnosu nastandardnu, gubici pesticida u istoj količini zanešene radne tečnosti su toliko puta veći kolikoputa je već123

u širokoj su primeni standardni orošivači s aksijalnim ventilatorom. Oni izbacuju mlaz saradnom tečnošću odozdo naviše, često puta bez ikakvih usmerivača u vertikalnoj ravni kojimbi se oblik mlaza prilagodio visini kulture koja se tretira. Jedan deo mlaza se zbog togaizbacuje iznad voćnih kruna i biva odnesen vetrom.Ugradnjom podesnih usmerivača mlaza i preciznim podešavanjem i izborom ili zatvaranjempojedinih rasprskivača, u zavisnosti od bujnosti biljne mase, značajno može da se smanji drift.Primenom novijih orošivača sa visoko postavljenim ventilatorom i usmerivačima mlaza sapribližno horizontalnim strujanjem mlaza, ili orošivača sa tzv. usmerenom vazdušnom strujomkoso unazad pod uglom 45 – 60 0 (zbog dužeg puta mlaza kroz biljnu masu bolja je i depozicijaa gubici se smanjuju), dobija se slična tendencija. Uređaji sa tangencijalnim ventilatorimaimaju slične efekte, a nedostatak im je taj što visina kulture ne sme da bude mnogo viša odvisine ventilatora.Uvođenje najnovijih savremenih orošivača. Veoma dobro rešenje u zaštiti višegodišnjihzasada, sa kvalitetnim tretmanom, uz smanjenje gubitaka usled drifta jeste uvođenje tunelskihorošivača i prskalica. Voćne krune ili čokoti loze, u procesu tretiranja obuhvaćene suodgovarajućim površinama sa bočnih strana i odozgo (tunelom). Sa donje strane nalaze se„lovne površine“, koje hvataju kapljice. Kapljice koje nisu deponovane na biljne delove,hvataju se sa bočnih i donjih površina, prečišćavaju i vraćaju u rezervoar.Prema navodima Schmidta (1990), kod orošivača sa recirkulacijom sedimentira se oko 25 –30% količine radne tečnosti, a najveći deo je prikupljen direktno ispod stabla. Ove vrednostivariraju u funkciji radne brzine i norme tretiranja. Količina prikupljene – reciklirane tečnostimože da se poveća preciznijom izradom lovnih površina. Takođe, uštedi se približno istakoličina preparata – pesticida uz manje zagađenje okoline. Na osnovu merenja i upoređenjavrednosti gubitaka usled drifta izvan zasada, kod standardnog i orošivača sa recirkulacijom, udrugom slučaju gubici su manji za 10%.Nepovoljna strana primene tunelskih orošivača sa reciklažom, u odnosu na standardneorošivače prema pisanju Stahlia, (2003) jeste visoka nabavna cena, zbog čega se u praksi zasada koriste u manjoj meri. Pretpostavlja se, da će se razvojem i usavršavanjem ovog tipaorošivača, ali i prilagođavanja novih zasada orošivaču, ovaj orošivač zbog značajnih prednosti(ušteda preparata 25%, i smanjenje drifta do 90%) sve više dobijati na značaju.Urošević (2008) analizira mere za smanjenje gubitaka pesticida u zaštiti voćnjaka i ističeprednosti primene orošivača za lokalno tretiranje optičkim senzorima za snimanje prisutnostibiljne mase. Senzori (jedan ili više, u zavisnosti od visine tretirane zone) ugrađuju se s obestrane uređaja za tretiranje) sa zadatkom da isključe rad pojedinih rasprskivača pri nailasku naprazan prostor, a uključe u slučaju stvarne potrebe, tj. postojanja biljne mase koju treba tretirati.Time se smanjuje potrošnja skupih pesticida i nosača radne teč124

zbog nabavke dodatne opreme za ugradnju i funkcionisanje uređaja za lokalno tretiranje brzobi se isplatili značajnom uštedom skupih pesticida, uz ostale navedene prednosti.ZAKLJUČAKJedna od najvećih teškoća u zaštiti višegodišnjih zasada od bolesti i štetočina su velikigubici kapljica radne tečnosti, usled drifta.Veličina gubitaka usled drifta zavisi od više činilaca: veličine kapljica, prirodnih vazdušnihstrujanja (vetra), udaljenosti između orošivača i objekta koji se tretira, od primenjene metodetretiranja, vrste i karakteristika orošivača, vrste rasprskivača, norme tretiranja i koncentracijeradne tečnosti.Pri orošavanju višegodišnjih zasada gubici usled drifta mogu da se smanje: izboromnajpovoljnije metode tretiranja, tretiranjem u povoljnim vremenskim uslovima (umerenatemperatura vazduha i brzina vetra, a povećana vlažnost vazduha), korišćernjem krupnijihkapljica, smanjenjem razmaka između mašine i biljnih delova, povećanjem viskozitetakorišćene tečnosti, primenom savremenih orošivača i rasprskivača i upotrebom optimalnihusmerivača mlaza.Najveće smanjenje gubitaka usled drifta ostvaruje se primenom savremenih orošivačanajnovije generacije kao što su: tunelski orošivači sa recirkulacijom radne tečnosti i orošivači suređajima za lokalkno tretiranje sa senzorima. Navedena rešenja orošivača ostvaruju značajneuštede u potrošnji pesticida i vode, smanjenjem drifta na nužni minimum i minimalnimzagađenjem prirodne okoline. Zbog toga ih što više treba uvoditi u našu praksu.LITERATURA[1] Baldoin C, De Zanche C, Amista F, Beria S, Zelante A. 2002. Spray Deposition AndDrift In Orchard Using Air Induction Nozzles With Low Volume Sprayers, AgEngBudapest, 2002.[2] Bošnjaković A. 1994. Mašine za zaštitu bilja, Novi Sad.[3] Bošnjaković A, Bugarin R. 2000. Drift pri tretiranju orošivačima u zasadu jabuka,Biljni lekar, 6: 579-581.[4] Božić V. 1994. Tehničko – tehnološki parametri zaštite voćaka orošavanjem,magistarski rad, Beograd.[5] Bugarin R. 2004. Kvalitet tretiranja zasada jabuka u funkciji norme tretiranja,doktorska disertacija, Poljioprivredni fakultet, Novi Sad.[6] Bugarin R, Đukić N, Sedlar A. 2008. Činioci efikasne aplikacije u zaštitivišegodišnjih zasada orošivačima, Savremena poljoprivredna tehnika, 34(3-4): 236-243.[7] De Schampheleire M, Spanoghe P, & Steurbaut W, Nuyttens D, & Sonck B. Belgium.The assessment of spray drift damage for ten major crops in Belgium.[8] Đukić N. 1993. Tehničke mogućnosti smanjenja zagađenja vazduha pesticidima,Savremena poljoprivreda, XLI (6): 84-87.[9] Đukić N, Ponjičan O, Sedlar A. 2001. Novo u tehnici za zaštitu bilja, Savremenapoljoprivredna tehnika, 27(3-4).[10] Godyn A, Holownicki R, Doruchowski G, Swiechowski W. Poland. SprayDistrubution for Dual – fan Orchard Sprayer with Reversed Air –stream.[11] Kaul P, Gebauer S, Rietz S, und Henningt H. 2002. Pflanzenschutzmittel –Verteilungsvorgange beim Spruhen im Obstbau. Nachrichtenbl. Deut.125

Pflanzenschutzd, 54(5): 110-117.[12] Luiders W. 1979. Pflanzenschutzmaschinen und deren Einsatz. PlanzenschutzdienstBaden- Wurttenberg, Stuttgart.[13] Novak M. 1990. Novi sistemi aplikacije u praksi, Agrotehičar, 3: 8-11.[14]126

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 127-133UDK: 631:620.95:502(497.113)Pregledni radReview paperGAZDOVANJE ENERGIJOM U POLJOPRIVREDNIM PREDUZEĆIMA IGAZDINSTVIMAENERGY MANAGEMENT IN AGRICULTURAL ENTERPRICES ANDFARMSJanić T*, Brkić M*, Igić S**, Dedović N*REZIMEZa uspešno poslovanje poljoprivrednih preduzeća i gazdinstava neophodno je obezbeditikvalitetan i održiv sistem gazdovanja energijom, definisanjem i usvajanjem politikegazdovanja energijom. Cilj donošenja politike gazdovanja energijom je usmeren ka smanjenjupotrošnje energije, uvođenju novih izvora energije, povećanju obima i kvaliteta poljoprivredneproizvodnje, manjem zagađenju životne sredine, tj. manjim troškovima proizvodnje.U radu su opisani značaj i detalji ove politike za poljoprivredno preduzeća AD „Mitrosrem”u Sremskoj Mitrovici, kao i načini njenog definisanja i sprovođenja. Takođe, prikazan je i opštiprimeru pristupu sprovođenja politike gazdovanja energijom, koji može da se primeni kaoosnov za kreiranje politike gazdovanja energijom u bilo kojem poljoprivrednom preduzeću iligazdinstvu.Ključne reči: politika gazdovanja energijom, smanjenje troškova, ekologija.SUMMARYFor successfully business agricultural enterprices and farms should ensure quality andsustainability of energy management system with definition and adoption of energymanagement policy. The aim with this policy of energy managment is to reduce energyconsumption, introduce novel energy resources, increase volume and quality of agriculturalproduction, and lower environment pollution - all leading to lower production costs.This paper describes significances and details of the policy as well as methodology for itsaccompaniment for agricultural enterprice AD „Mitrosrem” from Sremska Mitrovica. Also inthis paper shown general example of such a policy can be used as the basis for policy of energymanagment creation in any agricultural enterprices and farms.Key words: energy management policy, cutback, ecology.UVODPoljoprivredna preduzeća i gazdinstva karakterišu niz atributa. Sa poslovnog aspekta međunajvažnijim mogu da se navdu tehnički, proizvodno-ekonomski i sociološki (Novković, 2003).* Dr Todor Janić, vanredni profesor, dr Miladin Brkić, redovni profesor, mr Nebojša Dedović, asistent,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, jtodor@polj.ns.ac.yu** Mr Saša Igić, Grad Novi Sad, Novi Sad127

Tehnički atributi su: obradiva površina, broj grla stoke, broj i struktura sredstava mehanizacije,kapaciteti za doradu i preradu poljoprivrednih proizvoda, primenjena tehnologija rada i dr,128

Sl. 2. Karta atara Opštine Sremska MitrovicaFig. 2 Sremska Mitrovica municipality mapU okviru AD „Mitrosrem” nalaze se sledeći objekti: fabrika za preradu kukuruza za ljudskuhranu „Kornprodukt”, silos sa sušarom, semenski centar, četiri remontne radionice (za biljnu istočarsku proizvodnju), dve govedarske farme (1.200 goveda), četiri farme svinja sa 25.000tovljenika godišnje, živinarska farma (2.000 komada pilića u turnusu), ovčarska farma (1.000ovaca), klanica, objekti radničkog standarda (kuhinje i restorani društvene ishrane), upravnezgrade i dr. (Dedović, 2006).U okviru preduzeća troše se velike količine energenata, čija vrednost iznosi preko 10% odukupnih prihoda preduzeća (Nedić i Nastović, 2005). Za pogon mobilnih agregata (traktora,kombajna i dr.) troši se isključivo tečno konvencionalno dizel gorivo, godišnje, u količini odpreko milion i sto hiljada litara. U industrijskom postrojenju „Kornprodukt” kao energent sekoristi prirodni - zemni gas, dok se za zagrevanje proizvodnih i drugih objekata najviše koristibalirana pšenična i sojina slama.Zagrevanje objekata obavlja se sa 17 toplovodnih kotlova, termičke snage od 50 do 750 kW.Kao gorivo upotrebljava se balirana pšenična i sojina slama, a u dve manje jedinice se koristidrvo i ugalj. Ulje za loženje i tečni gas su kod zagrevanja objekata skoro u celosti zamenjenibiomasom (slamom). Sa navedenim kotlovima zagrevaju se remontne radionice, farme zasvinje, kuhinje, radnički restorani, klanica i upravne zgrade.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAOpšte stanje poljoprivrednog preduzeća AD „Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici i kada je rečo poslovanju je slično s ostalim velikim poljoprivrednim preduzećima u zemlji, ali velikiiskoraci u odnosu na druge su ostvareni u pogledu gazdovanja energijom, pošto je stvoreno nizpreduslova da se unapredi poslovanje. Privatizacijom preduzeća stvoreni su uslovi zadomaćinski odnos kako prema radu, tako i prema sredstvima za rad. Kupovinom toplovodnihkotlova koji su namenjeni za sagorevanje balirane biomase, kojom preduzeće raspolaže udovoljnim količinama za svoje potrebe, postavljene su smernice u korišćenju obnovljivihizvora energije i stvoreni uslovi da se na godišnjem nivou ostvare uštede od oko 150.000 evra.Navedenim sredstvima u preduzeću može da se omogući dalje sprovođenje pozitivne politikegazdovanja energijom.130

Nakon privatizacije preduzeća započeto je njegovo restruktuiranje. Smanjen je brojproizvodnih aktivnosti, kao i radnika u preduzeću. Mnoge stvari su postale preče od pozitivnepolitike gazdovanja energijom.Strateško planiranje i realizacija sistema pozitivnog gazdovanja energijom upoljoprivrednom preduzeću ili gazdinstvu može da se ostvari na više načina. Uopšteno, trebalobi da se obezbedi:Podizanje svesti kod vlasnika i rukovodstva preduzeća o motivima racionalnog gazdovanjaenergijom i dobijanje saglasnosti i podrške za realizaciju poslovnih aktivnosti na timosnovama;Imenovanje rukovodioca aktivnosti u sistemu gazdovanja energijom (menadžera energetike);Formiranje organizacione strukture (grupe) sa ciljem pravljenja prethodnih analiza o stanju ienergetskoj efikasnosti objekata, postrojenja i opreme, primerenosti postojećih tehnologijarada, veličini destruktivnih uticaja na životnu i radnu sredinu, radi izrade podloga za donošenjepolitike gazdovanja energijom preduzeća;Izrada analiza o potrošnji i raspoloživosti energije i sagledavanje energetskih tokova naosnovu postojećih poslovnih planova preduzeća, predviđene tehnologije rada, korišćenihsredstava za rad i dosadašnje prakse, što bi najbolje moglo da se ostvari realizovatimodelovanjem savremenim metodama operacionih istraživanja (Janić i Brkić, 2005);Utvrđivanje stanja objekata preduzeća namenjenih za zagrevanje;Preispitivanje proizvodnih tehnologija s aspekta produktivnosti, kvaliteta dobijenihproizvoda, energetske i ekološke efikasnosti;• Utvrđivanje stanja mobilnih pogonskih mašina, agregata i opreme;• Utvrđivanje stanja termoenergetskih sistema i opreme;• Utvrđivanje mesta neracionalne potrošnje energije;• Utvrđivanje resursa za obezbeđivanje obnovljivih energetskih resursa iz bliže okolineili sopstvene proizvodnje;Utvrđivanje mesta, vremena i intenziteta destruktivnih uticaja na životnu i radnu sredinu;Izrada elaborata o energetskoj, ekološkoj i ekonomskoj efikasnosti objekata, postrojenja iopreme preduzeća, sa predlogom tehničko-organizacionih mera za unapređenje njihovog rada;Donošenje pismenog akta o politici preduzeća o gazdovanju energijom, koji mora biti usaglasnosti sa poslovnom politikom preduzeća u celini. Politika gazdovanja energijom mora daomogući postizanje strateških ciljeva preduzeća u toj oblasti, postavljanjem smernica rada,odgovorne strukture za realizaciju politike i nivoa odgovornosti za sprovođenje i demonstracijukonkretnih aktivnosti;Izradu akcionog plana za realizaciju politike gazdovanja energijom preduzeća s utvrđenimoptimalnim redosledom sprovođenja aktivnosti u vezi sa sanacijom objekata, pogonskimagregatima, postrojenjem i opremom, baždarenja i po potrebi nabavkom i ugradnjom novemerno-regulacione opreme; nabavkom novih energetskih postrojenja i opreme za produkciju ikorišćenje energije, usavršavanjem postojećih i uvođenjem novih tehnologija rada, smanjenjemdegradacije životne i radne sredine (trebalo bi da bude u saglasnosti sa standardom ISO14001), obukom zaposlenih;Obezbeđivanje sredstava za realizaciju akcionog plana iz sopstvenih resursa preduzeća,državnih i inostranih fondova za razvoj, povećanje energetskih resursa i zaštite okoline;namenskih povoljnih kredita i dr. Pri ovome može da se istakne da bi prema space matricipreduzeće u ovoj grani trebalo agresivnije da pristupi investicijama, pošto je racionalizacija u131

potrošnji energije isplativa kako kratkoročno, tako i na dugoročnom planu (Zekić i Jovanović,2007);Razvoj akcionog plana sa navodima: naziva aktivnosti, ciljeva koji bi trebalo tom aktivnošćuda se ostvare, tj. očekivanih rezultata, postupka realizacije aktivnosti, faza u realizaciji,kriterijuma za kontrolu ostvarenih radova, lokacije i vremena realizacije, strukturu i brojizvršioca aktivnosti po fazama realizacije, specifikacije neophodnih sredstava za rad,specifikacije neophodnog materijala i opreme za ugradnju i procene neophodnih materijalnihsredstava za ostvarivanje pojedinih faza i aktivnosti u celini (predmera i predračuna),kriterijuma za vrednovanje realizovane aktivnosti, načina konačnog sumiranja i demonstracijerealizovanog;Izrada kalkulacija o energetskoj, ekološkoj i ekonomskoj isplativosti svake od planiranihaktivnosti za kraći i duži vremenski period i potvrda o spremnosti za njihovu realizaciju odvišeg rukovodstva;Definisanje postupaka za uvođenje u proizvodnu praksu poboljšanih ili novih tehnologijarada, saniranih ili novih objekata, pogonskih agregata, postrojenja i opreme, kao i tehnologija,postrojenja i opreme za proizvodnju obnovljivih energenata iz bliže okoline ili iz sopstveneproizvodnje;Definisanje neophodnog broja radnika i njihove obučenosti za rad, pri poboljšanim ili novimtehnologijama rada i sa saniranim ili novim objektima, pogonskim agregatima, postrojenjima iopremmom;Stalno usavršavanje i obrazovanje radnika, kao i podizanje njihove svesti o neophodnostiuštede energije i smanjenju narušavanja životne i radne sredine;Pisanje izveštaja i analiza postignutih rezultata;Demonstracija postignutih efekata vlasnicima i zaposlenim u preduzeću s isticanjemnarednih ciljeva i aktivnosti gazdovanja energijom;Kontinualno preispitivanje politike gazdovanja energijom preduzeća i rad na njenompoboljšavanju i usaglašenosti sa celokupnom poslovnom politikom preduzeća i tržišnimdugoročnim i kratkoročnim kretanjima;Navedenim načinom biće obezbeđeno ostvarivanje cilja u adekvatnim vremenskimrokovima u smanjenju troškova za obezbeđenje energije, manja zavisnost od tržišnedostupnosti energentima, niži stepen degradacije životne i radne sredine, uklapajući se u svabudžetska ograničenja.ZAKLJUČAKOpšte stanje poljoprivrednog preduzeća AD „Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici kada je reč oposlovanju je slično s ostalim velikim poljoprivrednim preduzećima u zemlji, ali veliki iskoraciu odnosu na druge ostvareni su u pogledu gazdovanja energijom, pošto je stvoreno nizpreduslova da se unapredi poslovanje. Da bi gazdovanje energijom u tom preduzeću uperspektivi moglo da se sprovodi na strateški razumljiv i opravdan način neophodno je ubudućim aktivnostima na tom planu definisati politiku gazdovanja energijom i akcioni plan zanjenu realizaciju.Na taj način bi se udarili temelji za formulisanje i ostvarivanje jasnih ciljeva u smanjenjutroškova za obezbeđenjem energije, manja zavisnost od tržišne dostupnosti energentima, nižistepen degradacije životne i radne sredine.Pri tome je neophodno ukazati na to da se politika gazdovanja energijom mora neprekidnopoboljšavati i usaglašavati sa celokupnom poslovnom politikom preduzeća i tržišnim132

dugoročnim i kratkoročnim kretanjima, uz neprestalno pronalaženje načina da se ista održi ilipoboljša.LITERATURA[1] AEE - Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, 2005. program obuke zagazdovanje energijom u industriji, materijal za tehnički deo obuke, LDK consultants:35.[2] Brkić M, Janić T, Tešić M, Zoranović M, Turan J, Zekić V, Dedović N, Igić S. 2008.Strategija gazdovanja energijom na poljoprivrednim kombinatima sa aspektakorišćenja biomase. Revija - Agronomska saznanja, 18(5): 1-7.[3] Dedović N. 2006. Apsolutni i relativni prikaz energetskih resursa poljoprivredneproizvodnje i instalisanih energetskih postrojenja i opreme na DPP „Mitrosrem”.Revija - Agronomska saznanja, 15(5): 17-21.[4] Gordić D, Babić M, Jovičić N, Šušteršič V, Končalović D, Jelić D. 2007.Uspostavljanje sistema gazdovanja energijom u fabrici “Zastava automobili” a.d.,Mašinski fakultet, Kragujevac, Energija, (1): 128.[5] Gordić D, Babić M, Jovičić N, Končalović D. 2007. Politika gazdovanja energijom uindustrijskom preduzeću, zbornik radova Festival kvaliteta 2007, Asocijacija zakvalitet i standardizaciju Srbije, Kragujevac: 56-59.[6] Janić T, Brkić M. 2005. Modelovanje energetskog bilansa poljoprivredne proizvodnjeu PD „Mitrosrem”. Revija - Agronomska saznanja, 14(6): 40-43.[7] Mesarović M. 2007. Strategija korišćenja biomase kao obnovljivog izvora energije,Revija - Agronomska saznanja, 17(5): 1-3.[8] Nedić D, Nastović V. 2005. Analiza utroška i troškova klasičnih vrsta energenata zazagrevanje farme svinja. Revija - Agronomska saznanja, 14(6): 56-58.[9] Novković N. 2003. Planiranje i projektovanje u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet,Novi Sad: 308.[10] Tomić D, Simonović Vesna. 2000. Tehnička modernizacija poljoprivrednoggazdinstva, zbornik radova - Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede isociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad: 36-46.[11] Wayne C, Turner J. 1997. Energy management handbook, The fairmont press, Thirdedition: 87.[12] Zekić V, Jovanović M. 2007. Predlog strategije za korišćenje energije iz biomase kaoobnovljivog izvora energije u AD „Mitrosrem”. Revija - Agronomska saznanja,17(5): 21-23.NAPOMENA: Rad je proistekao iz istraživanja na projektu energetske efikasnosti br. NP EE273021 „Unapređenje materijalno-energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenu ekološkikorektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima (biomasi) uAD “Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici”, koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.Primljeno: 15.02.2009. Prihvaćeno: 19.02.2009.133

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009Biblid: 0350-2953(2009)35: 1-2, 134-142UDK: 582.916.26:615.285.7:631.348Pregledni radReview paperREDUKOVANA PRIMENA INSEKTICIDA KOD ZAŠTITE ULJANEREPICEREDUCE INSECTICIDE APPLICATION IN OIL SEED RAPEPROTECTIONĐukić N, Sedlar A, Bugarin R*, Sinđić M.**REZIMEProširenje površina pod uljanom repicom nameće potrebu intenzivne zaštite od bolesti,štetočina i korova. U radu se obrađuje problematika zaštite od štetnih insekata, koji izazivajupojavu značajnih šteta i smanjenje prinosa. Naglasak je dat na mogućnosti primene uređaja zaredukovanu primenu insekticida pri zaštiti uljane repice u proleće od raznih vrsta pipa irepičinog sjajnika.Aplikacija insekticida izvodi se posebnim uređajima koji se montiraju na sejalicama,kultivatorima, rasturačima đubriva ili se primenjuju specijalne prskalice koje tretiraju biljke upotpunosti po visini, licu i naličju lista i stablu.Ključne reči: uljana repica, tretiranje, insekticid, uređaji za redukovanu primenu.SUMMARYIncreasing of oil seed rape fields intrude needs for intesive deseases, insects and weedsprotection. This paper work analyze problems in rape protection from insects which causesignificance damages and decrease of yield. Accent is on possibility of using equipment forreduce insecticide application in spring oil seed rape protection against insects. Insecticideapplication carry out special equipment assembling on seed drill, cultivator and mineralspreader or special twinfluid sprayers.Key words: oil seed rape, application, insectide, equipment for reduce application.UVODUljana repica zauzima značajnije površine u našoj zemlji tek posle 1977. godine, dostižućipovršinu od 30.000 ha 1985. godine. Nakon toga dolazi do opadanja površina, koje iznosi10.000-15.000 ha u periodu 1990-1996. godine. U prethodnih dvadeset godina proizvodnja jevarirala od 2.000-7.000 ha (Crnobarac i Marinković, 2006)Uljana repica se gaji zbog semena, koje sadrži 40-48% ulja i 18-25% belančevina(Marinković, 2003 i Marjanović-Jeromela Ana et al, 2002.) Ulje spada u grupu polusušivihjedinjenja, sa jodnim brojem 95-120. Koristi se za ishranu i tehničke svrhe.* Dr Nikola Đukić, red. profesor; mr Aleksandar Sedlar, asistent; dr Rajko Bugrain, docent; Departman zapoljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; nikdjuk@polj.ns.ac.yu** Milenko Sinđić, dipl. inženjer, Pionir a.d. Srbobran134

Poslednjih godina od uljane repice se pravi biodizel-gorivo, što je uticalo na povećanjepovršina pod ovom kulturom.Uljana repica je specifična uljana biljna vrsta čija vegetacija počinje krajem leta i početkomjeseni, a završava se obično početkom leta. Tokom cele vegetacije izložena je napadu štetnihinsekata, korova i bolesti koji mogu da ugroze usev i redukuju prinos i do 80% (Marinković,2006).Uljanu repicu napadaju polifagne štetočine, ozima sovica, skočibube i gundelji, ali jeprvenstveno ugrožavaju čitav kompleks oligofagnih vrsta, trofički povezanih sa biljnimvrstama iz porodice krstašica. Razne štetočine repice uzevši u obzir čitav svet, smanjujupotencijalne prinose za 13% odnosno za 15% u Evropi. (Čamprag, 2002).Zaštita uljane repice, useva veoma ugroženog od štetočina, zasniva se na korišćenjukompleksa mera suzbijanja. U okviru navedenih mera zasada dominiraju hemijske mere. Kakobi se umanjila primena zoocida, radi boljeg čuvanja životne sredine, veliki značaj pridaje seširenju primene nekih agrotehničkih mera, gajenju otpornih sorti, uvećanju delovanjapredatora, povećanju brojnosti i korišćenju ekonomskih pragova štetnosti.Poseban aspekt je analiza mogućnosti redukovane primene insekticida korišćenjem posebnihuređaja kao što su: uređaji za tretiranje u trake zajedno sa setvom ili kultivacijom, tretiranje ubrazdicu (red) sa peristaltik pumpom (setva ili kultivacija), tretiranje semena, depozitori zagranulisane preparate (setva, kultivacija, rasturanje mineralnih đubriva), korišćenje prskalica sahidropneumatskom dezintegracijom. Prema ispitivanjima (Đukić, 2000) tretiranjem u trake iliredove, moguće je, u zavisnosti od štićene kulture, smanjiti utrošak insekticida i do 50%.Mogućnosti primene uređaja za redukovanu primenu insekticida, pri zaštiti uljane repiceanalizirane su kroz vremenske periode, tokom vegetacije, jeseni, proleća i leta, odnosnovremena napada pojedinih štetočina.MATERIJAL I METODU pregledu istraživanja prikazanih u ovom radu, autori su obavili analizu postojećihtehničkih rešenja za redukovanu primenu insekticida u odnosu na vreme pojave i karakteristikeštetočine koja se suzbija.Korišćeni su svi dostupni podaci o biološkim karakteristikama štetočina, intezitetu i vremenunjihove pojave.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJAAnaliza mogućnosti redukovane primene insekticida izvedena je upoređenjem i proračunomutroška sredstava (doze) i kontaminirane površine u odnosu na standardnu (klasičnu) primenu.Klasična primena insekticida podrazumeva tretiranje čitave površine, što izaziva 100%kontaminaciju i 100% potrošnju zaštitnog sredstva, odnosno punu dozu, što je ekološki iekonomski neopravdano.Korišćenjem uređaja za redukovanu primenu insekticida pri zaštiti uljane repice, koja jeogledno posejana na međuredni razmak od 45 cm, moguće su uštede i smanjenjekontaminirane površine preko 90%. Setva se, inače, najčešće obavlja na međuredni razmak od15 do 30 cm u kontinuirane redove žitnim sejalicama (Crnobarac et al, 2002). Premafrancuskim rezultatima istraživanja razmak od 17 do 35 cm nema većeg uticaja na prinos, pa jepretpostavka da će razmak od 45 cm više koristi doneti zbog olakšane hemijske zaštite u tokuvegetacije, nego što može značajnije da umanji prinos.135

Tab. 1. Potrošnja insekticida i kontaminirana površina pri klasičnoj i redukovanoj primeni *Tab. 1. Insecticide consumption and contamination area with classical and reduceapplication*Red.br.Num.Način tretiranjaWay of applicationDozal, kg/haDosel, kg/haKontaminirana površinaContamination aream 2 %Ušteda sredstvaInsecticidesaving1. Čitava površina - Entire areaT - 110 045,0-6,0 10.000 100 02.Traka, inkorporacija ispred ulagača- Row, incorporation in front ofopenerT – 8002 Eb=20 cm 2,2 – 2,6 4.400 44 56b=15 cm 1,7 – 2,0 3.300 33 673. Brazdica iza ulagačasemena - Furrow, behind the openerT – 8002 Eb=15 cm 1,7 – 2,0 3.300 33 674. Zona semena (red) peristolik pumpa- Row, peristaltic pumpMacrotube0,6 – 0,7 1.200 12 88(1,5 – 1,8) 1.200 2 (70)Microtube 0,3 – 0,4 600 6 94(0,7-0,9) 600 6 (85)5.Tretiranje semenaSeed treatmenet1l/100kg 280 3 97*/ Razmak redova 45 cm(-) Korišćene količine u praksi136

Rezulatati analize, tabela 1, pokazuju da je korišćenjem uređaja za tretiranje u trake zajednosa setvom (inkorporacija) moguća ušteda (zavisno od širine trake) od 56% za traku širine 20cm i 67 % za traku 15 cm širine.Uređaj sa kojim se tretira otvorena brazdica tokom setve, omogućuje uštedu za 67%, akontaminirana površina iznosi svega 3300 m 2 /ha.Značajne uštede mogu da se postignu uređajem koji ima peristaltik (crevnu) pumpu. Uzavisnosti od promera creva postiže se 89% ušteda za macrotube pumpu, prečnik creva 6-8mm i 94% za microtube pumpu, gde je crevo 3-4 mm. U praksi se obično koriste veće količineinsekticida pa je ušteda 70% za macrotube i 85% za micro tube pumpe.Najveće uštede postižu se kod tretiranja semena, gde potrošnja i kontaminacija površineiznosi oko 3% u odnosu na površinsko tretiranje. Treba istaći da je ovo najbolje tehničkorešenje, iako je tehnologija nanošenja pesticida skupa i koristi se za specijalna semena, naročitokod povrtarskih kultura.Zaštita uljane repice od štetnih insekata može da se, u zavisnosti od napada, podeli u tri (3)perioda:• zaštita u jesenjem periodu;• zaštita u rano proleće;• zaštita u vreme obrazovanja ljuski .U svim fazama zaštite moguće je racionalno korišćenje insekticida, tj. primena uređaja zaredukovanu aplikaciju.Redukovana primena insekticida u jesenjem perioduPored dve ekonomski najznačajnije štetočine (repičine lisne ose i repičinog sjajnika) narepici se javljaju i mnoge druge štetočine, mahom olifagne koje su ishranom vezane zakupusnjače (Kereši et al, 2007). U jesenjem periodu to su: buvači kupusnjača, crvenoglavirepičin buvač, crna repičina pipa, pipa kupusnih gala i ozima sovica.Najbolji način borbe protiv ovih štetočina jeste inkorporacija insekticida zajedno sa setvom.U tom cilju se setveni agregat oprema rezervoarom zapremine 300 do 400 l, koji se najčešćepostavlja na nosač ispred traktora. Tečnost iz rezervoara, usisava pumpa i dalje sprovodi dorasprskivača, koji je smešten ispred ili iza setvenih ulagača, slika 1.a) ispred ulagača semena – in front ofseed openerb) iza ulagača semena – behind of seedopenerSl. 1. Uređaj sa rasprskivačem postavljenim ispred ili iza ulagača semenaFig. 1. Equipment with nozzle in front of and behind seed opener1-rezervoar-tank, 2-pumpa-pump, 3-razvodnik sa regulatorom-diverb unit, 4-nosač sarasprskivačem-nozzle beam, 5-razvodna cev-pipeOvakvom primenom insekticida, u zavisnosti od širine trake, moguće su uštede u preparatuod 30 do 50%.137

Drugo rešenje za jesenju zaštitu od štetočina jeste primena uređaja sa crevnom (peristaltik)pumpom, slika 2.Sl. 2. Uređaj sa peristaltik (crevnom) ekscentar pumpomFig. 2. Equipment with peristaltic pump1-rezervoar-tank, 2-pumpa-pump, 3-razvodnik sa regulatorom-diverb unit, 4-nosač sarasprskivačem-nozzle beam, 5-razvodna cev-pipeU ovom slučaju tečnost iz rezervoara slobodnim padom dolazi do pumpe koja je smeštenana sejalici, slika 3, a dobija pogon od glavnog kardanskog vratila.Sl. 3. Crevna (peristaltik) pumpaFig. 3. Intestine (peristaltic) pumpPritiskivanjem silikonskih creva pomoću ekscentarski postavljenih valjaka pumpe opoklopac, tečnost se pod malim pritiskom šalje u razvodna creva. Razvodno crevo se postavljana zadnji deo ulagača i tretira otvorenu brazdicu lakim curenjem tečnosti. Zagrtanjem brazdeinsekticid je upakovan u zemljište, tako da štiti seme i mladu biljku od podgrizajućih insekata.Postoje dve verzije pumpi, ″micro″ i ″macrotube″. Macrotube su pumpe čije je silikonskocrevo od 6 – 8 mm za norme od 40 – 80 l/ha.Pored navedenih rešenja, koja podrazumevaju primenu tečnih insekticida, moguća je iinkorporacija granulisanih insekticida, uz pomoć depozitora, slika 4.a) proporcionalni-proportional b) zasunski-boltSl. 4. Proporcionalni i zasunski depozitorFig. 4. Proportional and bolt distributor138

Depozitor prikazan na slici 4a, spada u grupu proporcionalnih depozitora kod kojih je aparatza izbacivanje granulisanih herbicida najčešće valjak sa žlebovima. Valjak sa žlebovima,dobija pogon preko lančanika od točkova sejalice na koju se montira. Insekticid se krozsprovodne grane odvodi u brazdicu pored semena, slika 5.Sl. 5. Pogon proporcionalnog depozitoraFig. 5. Proportional depositor driveOsim proporcionalnih postoje još zasunski pneumatski depozitori. Zasunski depozitori, slika4b, su konstruisani su radi preciznijeg određivanja norme tretiranja. Kod ovih depozitoranažlebljeni valjak samo doprema granule do izlaznog otvora, a količina izbačenih granula sereguliše promenom položaja zasuna u odnosu na izlazni otvor. Pneumatski depozitori, uzpomoć vazdušne struje iz ventilatora, zahvataju granule iz depozitora i bacuju ih u sprovodnucev.Redukovana primena pesticida u rano prolećeGlavne štetočine uljane repice u rano proleće jesu velika repičina pipa i mala repičina pipa.Redukovana primena pesticida u ovom slučaju sprovodi se uz pomoć uređaja koji obavljatretiranje u trake zajedno sa kultivacijom.Za tretiranje u trake, treba koristiti T-rasprskivače 8002 E, slika 6, koji obezbeđujuravnomerno tretiranje po čitavoj širini trake.Sl. 6. Tretiranje u trake i rasprskivač 8002 EFig. 6. Row application and nozzle 8002 EŠirina trake tretirane zone zavisi od visine postavljanja rasprskivača 8002 E, za traku širine20 cm visina je 13,7 cm.Tretiranje u trake zajedno sa kultivacijom moguće je izvoditi sa uređajima koji se montirajuna prednjem delu traktora, između prednje i zadnje osovine i na samom kultivatoru. Radi139

održavanja stalne širine trake nosač rasprskivača treba da bude u obliku paralelograma, sl. 7,koji održava visinu konstantnom, bez obzira na neravnine terena.a) sa jednostrukim bočnim mlazem-withsimple lateral sprayingb) sa dvostrukim bočnim mlazem-withdouble lateral sprayingc) pojedinačan uređaj sa centralnim (simetričnim) mlazom-with central (symmetrical)sprayingSl. 7. Uređaji za tretiranje u trakeFig. 7. Equipment for row applicationKod ovako napravljenog uređaja moguće je centralno tretiranje (c) preko reda ili bočnotretiranje ili bočno (a i b) tretiranje sa strane.Pored ovog rešenja, opremanje kultivatora sa peristaltik pumpama je, takođe, odlično rešenjeza redukovanu primenu insekticida u rano proleće. Sprovodna creva od peristaltik pumpi trebausmeriti tako da sprovode tečnost u zonu reda kako bi spečili pipe da polože jaja u mladestabljike uljane repice.Na zaštitu repice u rano proleće treba obratiti posebnu pažnju, jer je mala repičina pipa uzpipu kupusnih guka najopasnija štetočina u našim njivama. Generalno gledano, do najvećihšteta obično dolazi u drugoj polovini marta i početkom aprila, odnosno kada toplo vreme usloviraniju pojavu sjajnika i njihovu migraciju sa mesta prezimljavanja na polja uljane repice, gdepočinje formiranje cvetnih pupoljaka (Sekulić i Kereši Tatjana, 2007). Sprečavanjem pipe dapoloži jaja u mlade stabljike ili sjajnika da napadne cvetne pupoljke, tokom zaštite u ranoproleće, značajno će biti olakšana zaštita u kasnijem periodu i smanjenje potencijalneekonomske štete, koje ove štetočine mogu da izazovu.Primena insekticida u vreme obrazovanja ljuskiU vreme obrazovanja ljuski najopasnije štetočine jesu lisna osa, sjajnik pipa repičine ljuske.Ako se repičin sjajnik ne suzbija, prinosi semena mogu biti umanjeni za 50%, pa i više(Maceljski, 2002). Poseban problem u to vreme predstavlja gusta dobro razvijena biljna masa,koja onemogućava ulazak mehanizacije i kvalitetno tretiranje biljaka. Ogledna setva uljanerepice na razmak od 45 cm, rešava i ovaj problem, jer ostavlja prostora za nesmetan prilazakagregata za prskanje.140

Najbolje rešenje za zaštitu u kasnijim fazama vegetacije jesu hidropneumatske prskalice,slika 8.a) hidropneumatska prskalica – twinfluidsprayerSl. 8. Hidropneumatska prskalicaFig. 8. Twin-fluid sprayera) pokrivenost biljke priradu klasične (levo) ihidropneumatskeprskalice (desno) –coverage of plants withclllassic (left) andtwinfluid sprayer (right)Hidropneumatske prskalice za razliku od klasičnih prskalica, poseduju ventilator kojiproizvodi vazdušnu struju, koja se kroz otvore na vazdušnim džepovima usmerava premausevu. Na taj način stvara se vazdušni zid koji smanjuje drift, a talasa biljnu masu štoomogućuje bolje unošenje insekticidne tečnosti u nju i bolju pokrivenost biljaka, što se možejasno da se vidi na slici 8b. Primena klasičnih prskalica obezbeđuje pokrivenost samo vršnihdelova stabla i listova gornje zone (desna biljka na slici 8b), dok hidropneumatske prskaliceobezbeđuju prodiranje pesticidne tečnosti u sve zone biljke i dobru pokrivenost kako sa licatako i sa naličja listova (leva biljka na slici 8b). Dobra pokrivenost je veoma značajna posebnokod primene kontaktnih insekticidaZAKLJUČAKUljana repica je specifična uljana biljna vrsta čija vegetacija počinje krajem leta i početkomjeseni, a završava se obično početkom leta. Tokom cele vegetacije izložena je napadu štetnihinsekata, korova i bolesti koji mogu da ugroze usev i redukuju prinos i do 80%. Zaštita uljanerepice, zasniva se na korišćenju kompleksa mera suzbijanja, od kojih su i dalje najzastupljenijehemijske mere.U cilju efikasne, ekološki i ekonomski održive primene insekticida, jedno od najboljihrešenja hemijske zaštite jeste redukovana primena pesticida. Ona se sprovodi posebnimuređajima kao što su: uređaji za tretiranje u trake zajedno sa setvom ili kultivacijom, tretiranjeu brazdicu (red) sa peristaltik pumpom (setva ili kultivacija), tretiranje semena, depozitori zagranulisane preparate (setva, kultivacija, rasturanje mineralnih đubriva), korišćenje prskalica sahidropneumatskom dezintegracijom.Primena ovih uređaja tokom čitave vegetacije može da smanji upotrebu insekticida za 50, a unekim slučajevima i čak 80%, dok kontamirana površina može da se smanji i do 33 % uodnosu na klasičnu hemijsku zaštitu.141

LITERATURA[1] Crnobarac J, Marinković R, Marjanović-Jeromela Ana, Marinković B, Dušančić N.2002. Unapređenje proizvodnje uljane repice; Traktori i pogonske mašine, 6(2): 34-42.[2] Crnobarac J, Marinković R. 2006. Potencijali poljoprivrede Srbije za proizvodnjusirovina za biodizel; Traktori i pogonske mašine, 11(1): 33-37.[3] Đukić N, Ponjičan O, Bugarin R. 2000. Savremeni uređaji za aplikaciju tečnih igranulisanih pesticida; Biljni lekar, 28(vanredni broj): 31-35.[4] Kereši Tatjana, Sekulić R, Štrbac P. 2007. Ostale važne štetočine uljane repice, Biljnilekar, 35(4): 426-439.[5] Čamprag D, Sekulić R, Kereši Tatjana 2007. Štetna fauna na poljima pod uljanomrepicom i integralne mere zaštite; Biljni lekar, 35(4): 401-409.[6] Marinković R, Marijanović-Jeromela Ana, Crnobarac J, Lazarević Jasna 2003. Pathcoefficientanalysis of yield components of rapeseed (Brasissica napus L.); Proc. Ofthe 11 Inter. Rapeseed Congres-Copenhagen (Denmark), 3: 988-991.[7] Maceljski M. 2002. Poljoprivredna entomologija, II dopunjeno izdanje, Zrinjski,Čakovec.[8] Marinković R, Marjanović-Jeromela Ana, Sakač Z. 2006. Kata-sorta ozime uljanerepice; Rešenje 320-09-39/14-1-2005/6 od 19.01.2005. godine.[9] Marjanović-Jeromela Ana, Marinković R, Vasić D, Škorić D. 2002. Sadržaj ulja usemenu uljane repice (Brassica napus L.); Zbornik radova sa 43. Savetovanjaindustrije ulja –Budva: 117-122.[10] Sekulić R, Kereši Tatjana 2007. Repičin sjajnik, najvažnija štetočina ozime uljanerepice, Biljni lekar, 35(4): 410-420.Napomena: Ovaj rad je napisan u okviru istraživanja na projektu „Stvaranje genotipovauljane repice (Brassica napus L.) za ishranu i industrijsku preradu“, evidencioni broj 20081,koji finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije.Primljeno: 20.02.2009. Prihvaćeno: 23.02.2009.142

Savremena poljoprivredna tehnikaCont. Agr. Engng. Vol. 35, No. 1-2, 1-156, Novi Sad, februar 2009IN MEMORIAMALEKSANDAR BOŠNJAKOVIĆREDOVNI PROFESOR U PENZIJI, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD(1930-2008)Posle kraće bolesti, 30. decembra 2008. godine zauvek nas je napustio naš profesor,kolega i prijatelj prof. dr Aleksandar Bošnjaković.Mnogima su poznate brojne vrline našeg dragog profesora, a pre svega skromnost,iskreno poštenje, plemenitost i široko razumevanje za brojne probleme.Rođen je 30. 10. 1930. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je uPirotu. Rano ostaje bez oca, što ga primorava da se od malih nogu brine o sebi svojoj porodici inaporno radi. Poljoprivredni fakultet završio je u Zemunu 1954. godine.Doktorirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1965).Posle odsluženja vojnog roka (1955) zaposlio se u Oblasnom savezu zemljoradničkihzadruga Autonomne oblasti Kosovo i Metohija, gde je radio kao agronom oko 3 godine. Blizu4 godine radio je u Smederevu, u Srednjoj poljoprivrednoj školi, kao profesor na predmetima:Poljoprivredne mašine, Hemija i Agrohemija.Od 1961. godine do odlaska u penziju (1996), radi na Poljoprivrednom fakultetu u NovomSadu, prvo kao asistent, a kasnije kao profesor na predmetima: Mašine za zaštitu bilja,Poljoprivredne mašine II, Mašine u voćarstvu, vinogradarstvu i hortikulturi.Profesor Bošnjaković jedan je od osnivača odseka za Poljoprivrednu tehniku, u „velikojzemlji“ na kojem je do sada iškolovano više od 40 generacija studenata. Profesor Aleksandar jeučestvovao u obrazovanju preko 30 generacija studenata, koji ga se rado sećaju i pamte podobrim delima i skromnosti.Autor je ili koautor 160 naučnih ili stručnih radova, 6 udžbenika i skripti. Posebanuspeh ostvario je udžbenikom Mašine za zaštitu bilja, štampan u 4 izdanja, uz čiju pomoć su seobrazovale brojne generacije studenata poljoprivredne tehnike, voćara i vinogradara, zaštitebilja.U svim sredinama u kojima je radio i boravio, profesor Bošnjaković beležio je velikeuspehe i bio veoma cenjen i omiljen kako kod svojih kolega i radnih ljudi, tako i kod učenika i143

studenata. On je to i zaslužio svojom vrednoćom, skromnošću, živim i iskrenim zanimanjem zapotrebe i ljudske probleme i retko širokim razumevanjem za razne teme.Odlaskom u zasluženu penziju ne prestaje interesovanje za struku i nauku i primeraradi, profesor Bošnjaković, skoro do poslednjih dana bio je urednik oblasti posvećenemehanizaciji u „Biljnom lekaru“.Posle kraće bolesti i iznenadnih komplikacija, 30. 12. 2008. godine prestalo je dakuca plemenito srce našeg dragog i istaknutog profesora Aleksandra.Poljoprivredni fakultet, Departman za poljoprivrednu tehniku i naša poljoprivreda,ostala je bez vrsnog stručnjaka i poznavaoca, a porodica i rodbina bez brižnog oca, dede iprijatelja.Gubitak je ogroman, bolan i nenadoknadiv, ali ako ima utehe, ostali su vrlo vrednirezultati plodnog i motivisanog rada našeg omiljenog profesora Aleksandra, koji će sigurnomotivisati i podsticati članove porodice, prijatelje i bliske saradnike da nastave započeto delo.Neka mu je večna slava.Poljoprivredni fakultet, Novi Sad10. januar 2009. PripremiliDoc. dr Rajko Bugarin i prof. dr Nikola Đukić144

UDK: 636.4:631.223:628.8Zoranović M, Bajkin A, Vujić Ž.Konvencionalni i razvojni tretmani otpadne vode u stočarstvuSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 1-8, 3 sl, 16 lit.Zagađenje vode često je izazvano raskvašavanjem stajnjaka, ispiranjem minerala u dubjlezemljišne slojeve ili direktnim izbacivanjem u vodene tokove. Neiskorišćeni od useva,nutrienti stajnjaka mogu da otiču u površinsku ili zemljišnu vodu. Azot i fosfor su nutrienti odbazne poljoprivredne važnosti sa najvećim potencijalom zagađenja pomenutih izvora vode.Redukcija azotnih i fosfornih jedinjenja podrazumeva primenu širokog rangakonvencionalnih i razvojnih filter sistema.UDK: 631.333Turan J, Findura P.Preklapanje prohoda pri raspodeli mineralnog đubrivaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 9-15, 1 tab, 10 sl, 12 lit.Radom je obuhvaćen deo ispitivanja poprečne raspodele mineralnog đubriva, koje obavljaDepartman za poljoprivrednu tehniku u Novom Sadu u saradnji sa Poljoprivrednimuniverzitetom u Nitri, Slovačka. Analizirani su rezultati ispitivanja poprečne raspodelemineralnog đubriva u radu sa rasipačem opremljenim dvostrukim diskosnim distributerom, priteoretskim normama od 200, 250 i 300 kg/ha. Akcenat se daje na preklapanje prohoda iusklađivanje količina đubriva po jedinici površine. Rezultati su prikazani sa 4 fotografije, 3šeme, 4 dijagrama i jednom tabelom.Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.UDK: 631.34:634.8.047:712.27:581.5Ekološki prihvatljive mašine za aplikaciju pesticida u voćnjacima i vinogradimaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 16-25, 9 sl, 20 lit.Ekološki prihvatljiva tehnika za aplikaciju pesticida je razvijena sa ciljem smanjenjapotrošnje pesticida, uz istovremeno povećanje njihove efikasnosti i smanjenja gubitaka usleddrifta. Postoji više načina da se sprovede ekološki prihvatljiva aplikacija pesticida uvoćnjacima i vinogradima i to su: upotreba savremenih rasprskivača, primena poboljšanihorošivača, rad sa tunelskim orošivačima i selektivna aplikacija.145

UDK: 631.372Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, Jarak Mirjana,Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J.Uticaj sabijenosti zemljišta na promene u zemljištu i prinos suncokretaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 26-32, 4 tab, 2 sl, 12 lit.U radu su prikazani rezultati ispitivanja uticaja sabijanja zemljišta na uvratinama iunutrašnjem delu parcele na prinos suncokreta, hemijske i biološke promene u zemljištu.Sabijenost zemljišta na uvratinama posle setve bila je za 67,70% veća u odnosu na unutrašnjideo, dok je povećanje sabijenosti zemljišta na uvratini pre ubiranja iznosilo 13,44%. Ukupanbroj mikrooganizama je veći u centralnom delu parcele, dok je broj aktinomiceta veći nauvratinama. Značajnije razlike u broju azotobaktera i broj gljivica ne postoje.UDK: 631.319: 631.434: 635.13Ponjičan O, Bajkin A, Somer D.Uticaj predsetvene pripreme zemljišta na agrofizičke osobine i prinos korena mrkveSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 33-41, 3 tab, 2 sl, 20 lit.U savremenoj tehnologiji proizvodnje korenastog povrća, predsetvena priprema zemljištaobuhvata formiranje gredica ili mini gredica. Kvalitet predsetvene pripreme ocenjen jemerenjem fizičkih i mehaničkih osobina zemljišta (koeficijent strukturnosti, zapreminskaspecifična masa i otpor zemljišta), na ravnoj površini i nakon formiranja mini gredica, kao i sapromenom dubine. Uzimanje uzoraka zemljišta izvedeno je po standardu ISO 10381-6.Prilikom ocene fizičkih i mehaničkih osobina zemljišta statistički značajne razlike na praguznačajnosti od 5% pojavile su se u sloju 10–25 cm.Dedović N, Igić S, Janić T.UDK: 620.92:621.772.4:620.952:519.87Energetska efikasnost kotla za sagorevanje biomase pri recirkulaciji produkatasagorevanja i prikaz matematičkog modelaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 42-51, 5 tab, 8 sl, 25 lit.U radu su prikazani rezultati ispitivanja toplovodnog kotla za sagorevanje balirane biomase,lociranom na poljoprivrednom kombinatu “Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici, radna jedinicaKuzmin. Kao biomasa koristila se sojina slama. Deklarisana snaga kotla je 120 kW.Obezbeđeno je kontinuirano praćenje uticaja količine vazduha (koji se dovodi u ložištekotlovskog postrojenja) na sagorevanje bale. Navedeni su parametri koji su mereni prilikomprocesa sagorevanja.146

UDK: 631.354: 633.854.4Turan J.Prinos slame sa različitim visinama reza kose lokaliteta Sremska MitrovicaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 52-57, 2 tab, 8 sl, 10 lit.Radom je obuhvaćena problematika žetve pšenice i zavisnost prinosa slame od visine rezakose. Rezultati ispitivanja obuhvataju lokalitet Sremske Mitrovice. Ispitivanja su obavljenaradi dobijanja parametara prinosa slame i produktivnosti prikupljanja i skladištenja slame, zapotrebe "Mitrosrem" u Sremskoj Mitrovici. Prinos slame se kretao u rasponu od 5,67 do 8,9t/ha. Rezultati su prikazani tabelarno i propraćeni s originalnim fotografijama.UDK: 662.756.3:582.916.26:658.52:17.023.38Tomić M, Furman T, Nikolić R, Savin L, Simikić M.Proizvodnja i korišćenje biodizela na bazi uljane repiceSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 58-63, 2 sl, 14 lit.Razvoj mobilnih sistema u velikoj meri bazirao se na upotrebi fosilnih goriva. Alternativnienergenti su podrazumevali i potpuno nove konstrukcije motora. Neočekivano brze promeneu cenama fosilnih goriva nametnule su potrebu brzog iznalaženja alternative. Pri tomealternativa podrazumeva zamenu goriva, bez promena u konstrukciji motora. Biodizel jeadekvatno rešenje jer je kompatibilan sa fosilnim gorivom, bazira se na obnovljivimsirovinama a istovremeno je i ekološki prihvatljiviji od fosilnog goriva. Ulje je jedno odenergetski najbogatijih organskih materija, čijim sagorevanjem 1 g oslobađa 38,7 kJ.Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.UDK: 65.012.7:631.347.4:066.07Inspekcija prskalica i orošivača u cilju implementacije Globalgap standardaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 64-72, 1 tab, 9 sl, 10 lit.Povećanje potrošnje poljoprivrednih proizvoda kroz jedan transdisciplinarni pristup uproizvodnji vodi ka dobijanju visoko kvalitetnih proizvoda u održivoj ekološkoj proizvodnji, aupravo to je jedan od ciljeva savremene poljoprivredne proizvodnje. Evropska trgovinaproizvodima i dobra poljoprivredna praksa (Globalgap) mogu pomoći da se dostigne naprednavedeni cilj. Veoma važan deo Globalgap je zaštita bilja. Prskalice i orošivači najčešće sekoriste za aplikaciju pesticida. Ovaj rad prikazuje proces, inspekciju i kalibraciju kojeprskalice i orošivači moraju da prođu, radi dobijanja Globalgap standarda.147

UDK: 631.352:633.31Potkonjak V, Zoranović, M, Anđelković S.Eksploatacione karakteristike različitih tipova kosačica pri košenju lucerkeSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 73-78, 4 tab, 1 sl, 9 lit.Prikazani su rezultati ispitivanja četiri tipa kosačica pri košenju lucerke: klasična kosačicasa prstima, kosačica sa dva pruta standardne konstrukcije, rotaciona kosačica sa 6 diskova irotaciona kosačica sa 14 diskova. Najbolji kvalitet rada ostvarila je klasična kosačica sanajmanje ostvarenim gubicima pri košenju (prosečno 1,27% od prinosa zelene mase), dok jenajveće gubitke ostvarila rotaciona kosačica sa 6 diskova (3,16%). Na ostvarene gubitkepresudan uticaj ima ostvarena visina odsecanja stabljika i radna brzina, koja ima značajanuticaj na usitnjavanje stabljika. Visina odsecanja stabljika bila je kod svih ispitivanih kosačicau tolerantnim vrednostima za lucerku (6 - 8 cm).UDK: 632.95:582.916.26Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.Tehnika aplikacije pesticida u zaštiti uljane repiceSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 79-84, 6 sl, 7 lit.Uljana repica jedna je od najznačajnijih industrijskih biljaka u svetu. Njeno gajenje i zaštitaima određene specifičnosti, u odnosu na druge gajenje vrste. Hemijska zaštita uljane repicenajčešće je korišćena mera zaštite. U procesu proizvodnje uljane repice neophodno je istuzaštiti od napada bolesti, štetočina i korova. U ovom radu prikazane su tehnike aplikacijepesticida, koje treba koristiti u cilju efikasne hemijske zaštite.Somer D, Ponjičan O, Bajkin A.UDK: 621.313.14:621.3.016.2:616-001.35.005.52Analiza distribucije snage elektromotora na elektrokopačiciSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 85-94, 2 tab, 2 sl, 10 lit.Za uslove obrade zemljišta elektrokopačicom u zaštićenom prostoru potrebno je odreditispecifični otpor rezanja zemljišta i koeficijent otpora kretanja, kako bi se olakšao izbor snageelektromotora. Analiza distribucije snage na bazi električnih merenja ukazuje na to da jeiskorišćenost elektromotora 70%, specifični otpor rezanja 4-7 N/cm 2 , a koeficijent otporakotrljanja 0,63. Pri režimu rada sa 60 min -1 motičica, ima dovoljno rezerve snage da se povećadubina prekopavanja ili širina radnog zahvata sa 30 na 60 cm, na 25 cm dubine prekopavanja.Sa 80 min -1 motičica teoretski može da se prekopava do 17 cm dubine sa 4 rozete.148

UDK: 338.3:582.661.15:658.2Meši M, Malinović N, Anđelković S, Kostić M.Proizvodnja šećerne repe u konzervacijskoj obradi zemljištaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 95-102, 1 tab, 8 sl, 15 lit.U radu se iznose i analiziraju rezultati istraživanja različitih načina obrade zemljišta sekološkog, energetskog i ekonomskog gledišta. Iznose se efekti konvencijalne, konzervacijskeobrade, kao i direktne setve (no –till ) na biološku aktivnost zemljišta. Navodi se značajbiološke aktivnosti na primenu agregata sa gledišta gaženja i sabijanja zemljišta. Takođe,predočava se i uticaj vrste obrade na prinos šećerne repe. Izneti su rezultati makroogleda outvrđivanju razlika u načinu obrade zemljišta, pre svega, na visinu prinosa šećerne repei utrošak goriva. Rezultati ogleda ukazuju na značajnu razliku (12%) u visini ostvarenogprinosa repe, koja ide u prilog konzervacijske obrade.UDK: 658.2:631.559:633.15Malinović N, Meši M, Kostić M, Rajšli E.Uporedni rezultati mehanizovanog i ručnog skidanja metlica semenskogkukuruzaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 103-110, 4 tab, 1 sl, 8 lit.Rad predstavlja eksperimentalna ispitivanja efikasnosti različitih postupaka skidanja metlicasa majčine komponente u proizvodnji semenskog kukuruza. Ispitivanja su sprovedena uuslovima Vojvodine, proizvodne 2008. godine. Test je obavljen na tri različita hibrida, aupoređivani su rezultati postupaka ručnog čupanja sa mašinskim čupanjem metlica sa ručnomkorekcijom. Analizirani su proizvodni uslovi, efekti skidanja metlica različitim postupcima,proizvodnost i realizovani prinosi zrna semenskog kukuruza.UDK: 631.372:17.023.35:332.053:621.3.016Dedović N, Matić Kekić Snežana, Simikić M, Nikolić R, Savin L.Formiranje matematičkog modela za proračun stepena korisnosti traktoratočkašaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 111-117, 3 tab, 2 sl, 18 lit.U radu je ispitivana zavisnost vučnog koeficijenta korisnog dejstva traktora točkaša odbrzine kretanja traktora i klizanja točkova pri centralnoj vuči na strnjici. U tu svrhu formiranisu matematički modeli zavisnosti navedenih veličina i dat je algoritam koji za poznatu težinutraktora i nominalnu snagu motora, daje vučni koeficijent korisnog dejstva traktora uzavisnosti od brzine kretanja traktora i klizanja točkova.149

UDK: 631.348:658.155.3:63.543Bugarin R, Sedlar A, Đukić N.Gubici usled drifta pri orošavanju višegodišnjih zasada i mere za smanjenjeSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 118-126, 5 sl, 20 lit.Jedna od najvećih teškoća pri orošavanju voćnjaka i vinograda su veliki gubici koji nastajuusled drifta. Prisustvo drifta smanjuje efikasnost zaštitne mere, indirektno povećava potrošnjuskupih pesticida i prouzrokuje nedozvoljeno zagađenje životne sredine.Veličina gubitakausled drifta zavisi od više činilaca: veličine kapljica, prirodnih vazdušnih strujanja (vetra)udaljenosti između orošivača i objekta koji se tretira, od primenjene metode tretiranja, vrste ikarakteristika orošivača, norme tretiranja i koncentracije radne tečnosti.UDK: 631:620.95:502(497.113)Janić T, Brkić M, Igić S, Dedović N.Gazdovanje energijom u poljoprivrednim preduzećima i gazdinstvimaSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 127-133, 2 sl, 12 lit.Za uspešno poslovanje poljoprivrednih preduzeća i gazdinstava neophodno je obezbeditikvalitetan i održiv sistem gazdovanja energijom, definisanjem i usvajanjem politikegazdovanja energijom. Cilj donošenja politike gazdovanja energijom je usmeren ka smanjenjupotrošnje energije, uvođenju novih izvora energije, povećanju obima i kvaliteta poljoprivredneproizvodnje, manjem zagađenju životne sredine, tj. manjim troškovima proizvodnje. U radusu opisani značaj i detalji ove politike za poljoprivredno preduzeća AD „Mitrosrem” uSremskoj Mitrovici, kao i načini njenog definisanja i sprovođenja.Đukić N, Sedlar A, Bugarin R, Sinđić M.UDK: 582.916.26:615.285.7:631.348Redukovana primena insekticida kod zaštite uljane repiceSav. polj. tehn, 35(2009)1-2, 134-142, 1 tab, 8 sl, 10 lit.Proširenje površina pod uljanom repicom nameće potrebu intenzivne zaštite od bolesti,štetočina i korova. U radu se obrađuje problematika zaštite od štetnih insekata, koji izazivajupojavu značajnih šteta i smanjenje prinosa. Naglasak je dat na mogućnosti primene uređaja zaredukovanu primenu insekticida pri zaštiti uljane repice u proleće od raznih vrsta pipa irepičinog sjajnika. Aplikacija insekticida izvodi se posebnim uređajima koji se montiraju nasejalicama, kultivatorima, rasturačima đubriva ili se primenjuju specijalne prskalice kojetretiraju biljke u potpunosti po visini, licu i naličju lista i stablu.150

UDC: 636.4:631.223:628.8Zoranović M, Bajkin A, Vujić Ž.Conventional and developing treatments of animal husbandry effluentsCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 1-8, 3 fig, 16 ref.Water pollution is usualy caused by manure leaching, minerals rinse in deep soil layers orby direct manure ejection in water body. Unused from growed plants, manure nutrients couldrun off in the surface or soil water. Nitrogen and phosphorous are basic nutrients ofagricultural importance, with the largest pollution potential of mentioned water sources.Reduction of nitrogen and phosphorus compounds includes application of wide range ofconventional and developing filter systems.UDC: 631.333Turan J, Findura P.Mineral fertilizer distribution overlapCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2 , 9-15, 1 tab, 10 fig, 12 ref.By this scientific work a part of testing for side distribution of mineral fertilizer arecovered. Tests are being conducted periodicaly by the Department for Agricultural Machineryof Novi Sad in cooperation with the Agricultral University in Nitra, Slovak. The results ofmineral fertilizer side distribution were analyzed involving fertilizer spreaders with doubledisc, with theoretical outputs of 200, 250 and 300 kg/ha. The accent is pointed to overlap andmatcing the fertilizer amount spread on the area unit. The results are shown in 4 photographs,3 schemes, 4 charts and one table.Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.UDC: 631.34:634.8.047:712.27:581.5Environmentally acceptable machines for pesticides application in orchards andvineyardsCont. Agrg. Engng, 35(2009)1- 2, 16-25, 9 fig, 20 ref.Environmentally acceptable spray techniquues have been developed to use minimalpesticide inputs and apply them effective only where needed with reduced losses because ofdrift. There is a lot of different ways to achieve environmentally acceptable pesticidesapplication in orchards and vineyards: use of modern nozzles, work with improve air-assistedsprayers, work with tunnel air-assisted sprayers and selective application.151

UDC: 631.372Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, Jarak Mirjana,Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J.The influence of soil compaction on changes in soil and sunflower yealdCont. Agrg. Engng, 35(2009)1- 2, 26-32, 4 tab, 2 fig, 12 ref.This paper shows the results of analysis of soil compaction influence on sunflower yield onheadland and inner part of a field, and chemical changes in soil. Soil compaction aftersprouting was 67.70% greater on headland than in the inner part, while before harvesting,there was an increase of 13.44% in soil compaction. The total number of microorganisms islarger in the inner part of the field, while the number of actinomycetes is larger on headland.There are no significant differences in numbers of nitric bacteria and fungus.UDC: 631.319: 631.434: 635.13Ponjičan O, Bajkin A, Somer D.The influence of presowing preparation on agro-physical properties of carrot rootsCont. Agrg. Engng, 35(2009)1- 2, 33-41, 3 tab, 2 fig, 20 ref.In the contemporary production of root vegetables the main part of presowing preparationis forming of beds or mini-beds. The quality of presowing preparation was evaluated byphysical and mechanical properties of soil, (structure coefficient, volumetric bulk density andpenetrometric resistance of soil), on a flat soil surface, after the mini-beds were formed, and atvarious depths. Samples were taken according to standard ISO 10381-6. Evaluation ofphysical and mechanical properties of soil showed a 5% significant statistical difference in the10–25 cm layer.Dedović N, Igić S, Janić T.UDC: 620.92:621.772.4:620.952:519.87Energetic efficiency of boiler for combusation biomas by recirculation of combustionproducts and mathematical modelsCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2 , 42-51, 5 tab, 8 fig, 25 ref.The paper reviews test results for a biomass-fired hot water boiler, located at “Mitrosrem”agricultural company from Sremska Mitrovica, work unit Kuzmin. Nominal boiler power is120 KW. The impact of the quantity of inlet air fed to the boiler firebox was continuouslymonitored. Parameters measured during burning are listed in the paper. Mean boiler thermalpower rate ranges between 75,66 to 112,94 kW. Boiler efficiency rate ranges between 27,66to 71,97%. In the case of combustion products recirculation, then the boiler thermal powerrate ranges between 69,33 to 111,21 kW and boiler efficiency rate ranges between 29,29 to65,14%.152

UDC: 631.354: 633.854.4Turan J.Straw amount with different cutting heights in the area of Sremska MitrovicaCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 52-57, 2 tab, 7 fig, 10 ref.With this scientific work the problems of wheat harvest and influence of cutting height tothe amount of straw are covered. Experiment results were gathered in the area of SremskaMitrovica. The experiments were conducted to get the straw amount parameters andproductivity, for the needs of Mitrosrem from Sremska Mitrovica.UDC: 662.756.3:582.916.26:658.52:17.023.38Tomić M, Furman T, Nikolić R, Savin L, Simikić M.Production and usege of biodiesel on the oilseed rape basisCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 58-63, 2 fig, 14 ref.Development of mobile systems has been based on using of fissile fuel to a great extent.The alternatives energetic have understood and complete new engine constructions. Theunexpected fast changes in fossile fuel prices imposed needs for fast finding out an alternative.Besides, alternative means substitution fossile fuel without changing in the engineconstruction. Biodiesel is adequate a solution because it is compatible with fossile fuel, basedon restorable raw material and more ecology acceptable than fossile fuel. Oil is one of therichest energetic organic substances, which combustion of 1 g is releasing of 38.7 kJ.Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.UDC: 65.012.7:631.347.4:066.07Inspection of sprayers and air-assisted sprayers in aim of Globalgap standardintroductionCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 64-72, 1 tab, 9 fig, 10 ref.Increasing of agricultural products consumption through a trans-disciplinary approachleading to high quality produce from environmentally safe sustainable methods is one ofmodern agricultural production aims. European retail Products and good Agricultural Practice(Globalgap) can help us to reach this aim. Very important part of gap are plant protection.Sprayers and air assisted sprayers are mostly use for pesticide application. This paper workshown way of their inspection and calibration according Globalgap standard.153

UDC: 631.352:633.31Potkonjak V, Zoranović, M, Anđelković S.Exploitation characteristics of different mower tzpes in alfaalfa mowingCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 73-78, 4 tab, 1 fig, 9 ref.There are shown results of four mower types during alfalfa mowing: classical mower withfixed fingers, standard constructtion of mower with two sticks, rotary mower with 6 discs androtary mower with 14 discs. During mowing process the best quality achieved classicalmower with the least losses (average 1.27% of total mass of green yield), while the largestlosses achieved rotary mower with 6 discs (3.16%). Crucial influence on realized losses bearsachieved stem cutting hight and working speed by significant influnce on stem chopping.Stems cutting hight for all tested mowers was in tolerant value range for alfalfa (6-8 cm).UDC: 632.95:582.916.26Sedlar A, Đukić N, Bugarin R.Pesticide application tehnique in oilseed rape plant protectionCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 79-84, 6 fig, 7 ref.Oilseed rape is one of the most important industrial crops in the world. Production andprotection of oilseed rape have some specific, according to the other crops. Chemical plantprotection of oilseed rape is most used way of plant protection. In oilseed rape productionthere is need for protection against disease, insects and weeds. In this paper work are shownpesticide application tehniques which should use to reach effective chemical plant protection.Somer D, Ponjičan O, Bajkin A.UDC: 621.313.14:621.3.016.2:616-001.35.005.52The analysis of power distribution of electric motor on electric hoeCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 85-94, 2 tab, 2 fig, 10 ref.For conditions of nuzzle in the green house it’s necessary to define the specific cuttingresistance and coefficient of moving resistance so that the motor power selection is easier.Analyses of power distribution based on electrical measuring showes that the usage ofelectromotor is 70%, specific cutting resistance has the value of about 5-7 N/cm 2 and thecoefficient of roling resistance 0,63. At 60 rpm regime there is enough power reserve toincrease the digging depth or the working width from 30 to 60 cm, with 25 cm of diggingdepth. Theoretically at 80 rpm regime it is possible to digg at 17 cm depth, with 4 roses.154

UDC: 338.3:582.661.15:658.2Meši M, Malinović N, Anđelković S, Kostić M.Sugar beet production by conservation tillage of soilCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 95-102, 1 tab, 8 fig, 15 ref.Analyzed in this paper are the results of investigation into various methods of tillage, fromthe aspect of environment protection, energy consumption and cost effectiveness. Effects onbiological activity of conventional and conservation tillage, as well as the no-tillage sowing,are considered. Effects of biological activity on application of plough sets is emphasized fromthe viewpoint of soil treading and compaction. In addition, the authors consider the impact ofthe type of tillage on sugar beet yield. Reviewed are the results of a macro test whichdetermined effects of various tillage methods in sugar beet production, primarily on yield andfuel consumption. The test results indicate significant differences (12 %) in sugar beet yield,in favour of conservation tillage.UDC: 658.2:631.559:633.15Malinović N, Meši M, Kostić M, Rajšli E.Comparative results of mechanized and manual seed corn detaseelingCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 103-110, 4 tab, 1 fig, 8 ref.Presented in this paper is experimental investigation of efficiency of various detasselingmethods in seed corn production. Investigation was conducted under conditions which werecharacteristic of Vojvodina during production year 2008. The tests were performed on threedifferent hybrids, while the subject of comparison were the results of manual detasseling andmechanized detasseling with manual corrections. Subject to analysis were productionconditions, effects of detasseling by various methods, productivity and seed corn grain yield.UDC: 631.372:17.023.35:332.053:621.3.016Dedović N, Matić Kekić Snežana, Simikić M, Nikolić R, Savin L.Tractive efficiency coefficient calculations of a wheeled tractorCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 111-117, 3 tab, 2 fig, 18 ref.The analysis of tractive efficiency coefficient dependence on wheeled tractor speed andslippage was given in this paper. There were examined one soil type (stubble) and central pull.It were also given mathematical models of examined dependence and algorithm which gave atractive efficiency coefficient dependence of wheeled tractor speed and slippage.155

UDC: 631.348:658.155.3:63.543Bugarin R, Sedlar A, Đukić N.Drift losses during spraying and measures for reductionCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 118-126, 5 fig, 20 ref.Drift loses during orchard and vineyard spraying are one of the bigest problem in there plantprotection. Drift get influence on reduction of biology efficiency, expand of pesticideconsumpton and environment pollution. Size of drift losses depends from: drops size, airvelocity, distance betwen plants and air assisted sprayers, type and characteristcs of sprayers,application rate and concentration of pesticide liquid.UDC: 631:620.95:502(497.113)Janić T, Brkić M, Igić S, Dedović N.Energy managment in agricultural enterprices and farmsCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 127-133, 2 fig, 12 ref.For successfully business agricultural enterprices and farms should ensure quality andsustainability of energy management system with definition and adoption of energymanagement policy. The aim with this policy of energy managment is to reduce energyconsumption, introduce novel energy resources, increase volume and quality of agriculturalproduction, and lower environment pollution - all leading to lower production costs. Thispaper describes significances and details of the policy as well as methodology for itsaccompaniment for agricultural enterprice AD „Mitrosrem” from Sremska Mitrovica.Đukić N, Sedlar A, Bugarin R, Sinđić M.UDC: 582.916.26:615.285.7:631.348Reduce insecticide application in oil seed rape protectionCont. Agrg. Engng, 35(2009)1-2, 134-142, 1 tab, 8 fig, 10 ref.Increasing of oil seed rape fields intrude needs for intesive deseases, insects and weedsprotection. This paper work analyze problems in rape protection from insects which causesignificance damages and decrease of yield. Accent is on possibility of using equipment forreduce insecticide application in spring oil seed rape protection against insects. Insecticideapplication carry out special equipment assembling on seed drill, cultivator and mineralspreader or special twinfluid sprayers.156