javno-privatno partnerstvo u ruralnom turizmu - United Nations in ...

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMUSAŽETAKModerne koncepcije rukovođenja lokalnim iruralnim razvojem zahtevaju promenu tradicionalnihorganizaciono-upravljačkih strukturai veza, što podrazumeva da država počinje dadeli svoje nadležnosti i fondove sa velikim brojempartnera. Jednu od formi decentralizacijepredstavljaju javno-privatna partnerstva (JPP),tj. saradnja između javne vlasti i privatnogsektora (profitnog i neprofitnog) na lokalnom iregionalnom nivou kako bi se zadovoljile nekejavne potrebe. Javno-privatno partnerstvoomogućuje (lokalnim) vlastima, poslovnomsektoru i civilnom društvu da preuzmu odgovornostza razvoj i da zajedničkim delovanjemunaprede svoje okruženje.Evropska unija je napravila program LEADERkako bi podstakla lokalne zajednice da učestvujuu osmišljavanju i sprovođenju lokalnih razvojnihstrategija koristeći lokalne akcione grupe (LAG)kao sredstvo. U novim državama članicama EUprogram LEADER pozitivno utiče na poboljšanjedemokratičnosti lokalnih vlasti i samouprava iprodubljenu komunikaciju i saradnju na lokalnomnivou, rast ekonomske aktivnosti, poboljšanjeslike o ruralnom ambijentu, jačanje identitetai koherentnosti lokalnih zajednica, kao i na afirmacijukulturne aktivnosti i promociju tradicionalnihvrednosti i lokalnog nasleđa.Lokalne akcione grupe su važno sredstvo programaLEADER u okviru koga se generišu ljudskii finansijski resursi, okupljaju lokalni akteri krozzajedničke inicijative i jačaju njihov dijalog i međusobnasaradnja. U EU, lokalne akcione grupesu korisnici finansijske podrške za sprovođenjelokalnih strategija ruralnog razvoja kroz različitegrant modele. Da bi se uspostavila lokalnaakciona grupa, treba definisati teritoriju na kojojće ona delovati, formirati unutrašnju strukturu,pripremiti multisektorski strateški plan i sprovoditiintegrisane lokalne razvojne strategije. LAGmora imati partnere iz različitih socioekonomskihsektora koji su relevantni za datu teritoriju:predstavnike civilnog društva, poljoprivredneproizvođače, žene iz ruralnih oblasti, mlade i njihoveorganizacije, lokalne kulturne organizacije iudruženja za zaštitu životne sredine, značajne institucije(obrazovne, zdravstvene, verske i druge),kao i predstavnike poslovnog, privatnog sektora.U Srbiji su socijalni kapital i mreže u ruralnimpodručjima relativno skromno razvijeni, mada jeočigledno i diversifikovanje delatnosti u koje seuključuju organizacije civilnog društva, posebnoonih delatnosti koje se bave socijalnim problemima,edukacijom i umrežavanjem poslovnogsektora na lokalnom/regionalnom nivou. Lokalniakteri u Srbiji imaju određena iskustva i u aktivnostimapoput programa LEADER zahvaljujućirazličitim inicijativama, prvenstveno intervencijamadonatorskih programa. Kako je za izgradnjukapaciteta potreban relativno dug vremenskiperiod, mora se osmisliti niz jasnih koraka u uspostavljanju,vođenju i osnaživanju lokalnih akcionihgrupa, pri čemu je najvažnije:• uspostavljanje, u što kraćem roku, jasnihpravila i procedura za efikasno idelotvorno poslovanje i vođenje lokalnihakcionih grupa kako se očekivanjaaktera i socijalnih mreža koje su do sadaformirane ne bi izneverila, odnosnokako se njihove aktivnosti ubuduće nebi usmeravale na neodgovarajući način;• sticanje neophodnog stručnog znanja iveština za pripremu lokalnih razvojnihstrategija;• „učenje kroz rad“, sprovođenjem razvojnihstrategija na lokalnim nivou.JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU67

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMUDa bi se obezbedila održivost lokalnih akcionihgrupa, prema svim dosadašnjim iskustvima,moraju se odabrati isključivo grupekoji funkcionišu u skladu sa principimaprograma LEADER. Kompromisi mogu daizazovu sumnju u lokalnoj zajednici u pogledutransparentnosti, da iscrpu entuzijazam,potroše vreme te lokalne ljudske i drugeresurse. Lokalna akciona grupa treba uvekda bude otvorena za nove članove i javnost,ali se mora osigurati i profesionalizacija. Veomavažan faktor za održivost predstavljapostojanje više izvora finansiranja. Trebapromovisati ideju da „fondovi EU nisu cilj,već sredstvo za postizanje lokalnih ciljeva,u saglasnosti sa politikom EU“ i obučavatilokalne akcione grupe da se orijentišu i nadruge moguće izvore.Turizam je aktivnost koja ima važnu ulogu uodrživom razvoju i integraciji ruralnih oblastiu nacionalnu i međunarodnu ekonomiju,ali on ne može da se razvija samo na osnovuakcija privatnih preduzetnika. Javno-privatnopartnerstvo je jedan od najpogodnijihsistema za razvoj turističkih potencijala ruralnihregiona. Turistički proizvod je skupjavnih i privatnih proizvoda i usluga, što značida turističku ponudu ne opredeljuju samousluge (smeštaj, hrana, zabava, prevoz) kojenude turistička preduzeća, već na nju delujui infrastruktura, zdravstveni i obrazovni sistem,službe javne bezbednosti itd., za kojeje odgovorna javna uprava.Mnoštvo i raznolikost aktera turističke ponudezahtevaju da se stvore efikasnije strukturesaradnje i da se povežu različite akcijejavnih i privatnih aktera u turizmu. Ruralnimturizmom prvenstveno se bave domaćinstvai preduzeća srednjeg kapaciteta, koja nemajuneophodne finansijske i ljudske resurseda samostalno dostignu i zadrže poziciju natržištu i da obezbede integrisano upravljanjekvalitetom. Lokalna administracija, popravilu, nema potrebne resurse i mogućnostida jednostrano i individualno preuzmeodgovornost za razvoj turističkog regiona.Stoga je sprovođenje strategije razvojaturizma nemoguće ako se ne definiše partnerskiokvir koji treba da obuhvati ne samopreduzeća u turističkoj privredi već i drugeruralne aktere, pa i predstavnike lokalneuprave i udruženja građana.U Srbiji je 2010. godine registrovano višeod dva miliona dolazaka turista koji suostvarili gotovo sedam miliona noćenja.Osnovna karakteristika je visoko učešćedomaćeg turističkog prometa: skoro 70%u dolascima i preko 80% u noćenjima.Stvaranje sistema destinacijskog iskustvazahteva saradnju zainteresovanih akterana konkretnom području, ali još uvek imamalo opština u kojima postoje formalneasocijacije domaćinstava koja se bave ruralnimturizmom. Pored toga, turističkiidentitet ruralnih oblasti mora se bolje definisatii moraju se razvijati novi sadržaji iatrakcije koji bi privukli turiste.Javno-privatno partnerstvo nudi novemogućnosti za razvoj destinacijskog menadžmentai marketinga u turizmu, u oblastimavezanim za razvoj proizvoda, marketingai prodaje, istraživanja i tehnologija,infrastrukture, ljudskih resursa i finansiranja.Kao ključni faktori uspeha javnoprivatnogpartnerstva u ruralnom turizmupokazali su se:• Usvajanje jasnog strateškog okvira. Formulisanjestrategije omogućava da sepostave ciljevi, prioritetne ose, akcije;• Ograničavanje partnerstva na entitetkoji omogućava prirodnu celovitost,komplementarnost interesa i ciljeva ioblikovanje jasnog identiteta. Obaveznapolazna tačka je postojanje regionalnogidentiteta koji su potencijalnikorisnici usluga i proizvoda i lokalnostanovništvo već prepoznali kao takav;• Usvajanje plana partnerstva sa jasnimciljevima, koji treba da bude rezultatsaradnje najšireg kruga svih akterakojih se to tiče na regionalnom nivou.Partnerstva mogu biti uspešna samoako predstavljaju rezultat dogovoraključnih učesnika i ako imaju podrškujavnosti;• Uključivanje velikog broja aktera u dogovoreo ciljevima i odgovornostima uokviru partnerstva, ali tako da sistemsaradnje bude dovoljno fleksibilan(uslovi za učešće, odustajanje, uključivanjenovih partnera) i dovoljno obavezujućikako bi se obezbedila koherentnosti efikasnost partnerstva;• Uključivanje aktera iz oblasti koje supovezane sa turizmom. Osim turističkihpreduzeća i javne uprave, bilo bi dobroda se uključe i trgovinske kompanije,predstavnici transportnog sektora,poljoprivrede i organizacija civilnogdruštva čija je delatnost kompatibilnasa turizmom;• Identifikovanje izvora finansiranja. Finansiranjepartnerskih aktivnosti jeveoma težak zadatak za lokalnu samoupravui za privatni sektor. Bez jasnihopcija od samog početka, partnerstvose izlaže riziku da propadne;• Uključivanje stanovništva u informisanjei odlučivanje o uspostavljanju javno-privatnogpartnerstva predstavljavažan politički faktor. Lokalno stanovništvoje sastavni deo turističkog proizvoda,jer ono ima svoje interese kojisu podjednako važni kao i interesi turistai turističke industrije.Kulturna baština i prirodno nasleđe se sveviše prepoznaju kao resurs i katalizatordruštveno ekonomskog razvoja, posebnorazvoja na lokalnom nivou. Prihod od kulturnihdobara otvara radna mesta, stimulišerazvoj preduzeća, podstiče privatna ulaganjai stvara resurse za očuvanje životne sredinei kulturnih dobara. Obnova baštine takođeima pozitivan uticaj na ekonomiju, jer predstavljapotvrdu lokalnog kulturnog identiteta,poboljšava kvalitet života, jača ponos kodlokalnog stanovništva i osećaj za teritorijalnupripadnost.Zaštitu i promociju regionalnog identiteta(tradicionalni zanati, jezik, igre, pesme, tradicionalnahrana i priprema hrane), „eksploataciju“kulturne baštine (npr. kroz renoviranjesela – arhitektonska sanacija, obnovafasada, upravljanje zemljištem), izgradnjutrajne kulturne infrastrukture (centri za tumačenjebaštine i nasleđa, kulturni centri,eko-muzeji), kao i organizaciju konkretnihkulturnih aktivnosti (zabave, festivali, posebne„kulturne staze“) treba smatrati ključnimkomponentama strategije usmerene napoboljšanje kvaliteta života, uz stimulacijulokalnog razvoja i obezbeđivanje veće privlačnostiruralnih područja.Turizam može imati i negativne uticaje nazajednice i kulture. Da bi se ublažili ovakviproblemi, svaki održivi program turističkedelatnosti mora se razvijati u saradnjisa zainteresovanim stranama, što podrazumevai organe vlasti, vladine agencije,institucije zadužene za očuvanje kulturnebaštine i druge nevladine organizacije, turističkemenadžere, turistička preduzeća ilokalne zajednice.Značaj partnerstva između javnog i privatnogsektora još je veći u slučaju područjasvetske kulturne baštine pod zaštitomUNESCO. Dobro i uravnoteženo partnerstvojavnih organa zaduženih za upravljanjekulturnim nasleđem i turističkih radnikaomogućava nesmetanu i fleksibilnu komunikaciju.Ako se oni koji rade na zaštitiuključe u dobro vođeno partnerstvo, oniće blagovremeno znati kakvi su planovi inamere turističkih preduzeća, pa će moćida reaguju efikasnije, a turistička industrijase unapred može konsultovati o svojimplanovima i namerama u manje zvaničnompartnerskom odnosu i može prilagođavati imenjati te planove.JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU89

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMUUVODInstitucionalna povezanost aktera ruralnog razvojau Srbiji počinje da jača poslednjih godina,otkako se u većoj meri afirmišu zahtevi i mogućnostikoje će doneti pretpristupni fondoviEvropske unije, kao i pod uticajem činjenice dase javna politika više fokusira na socijalnu politikuu ruralnim sredinama. Uspešnost u osmišljavanjui primeni politike ruralnog razvoja uvelikoj meri zavisi i od kvaliteta partnerstava imreža aktera u ovom procesu. Otuda se u ovojpublikaciji prikazuje koncept javno-privatnogpartnerstva, a naročito mogućnosti njegoveprimene u razvoju ruralnog turizma.Cilj publikacije je da ponudi informacije o mogućnostimaostvarivanja javno-privatnog partnerstvau mnogo širem opsegu od tradicionalnouskog sagledavanja njegove primarne ulogeu velikim infrastrukturnim projektima i sličnimpoduhvatima, i to posebno u razvoju ruralnogturizma. Moderan pristup ruralnom razvojuzasniva se na inicijativi koja potiče iz lokalnezajednice i naglašava značaj inovativnih potencijalalokalnih preduzetnika i organizacija civilnogdruštva, a u saradnji sa javnim sektorom.Publikacija stoga nudi pregled iskustava Evropskeunije, posebno novih članica, u primeni programaLEADER kao sredstva za mobilisanje lokalnihzajednica da se više i efikasnije uključujuu procese lokalnog planiranja i upravljanja, prekolokalnih akcionih grupa, radi aktivnijeg doprinosapodsticanju lokalnog razvoja. Ponuđenisu i argumenti za javno-privatno partnerstvokao veoma pogodan sistem za razvoj turističkihpotencijala ruralnih regiona, kao i brojni primeriza razvoj turizma u ruralnim oblastima Evropekroz saradnju javnog i privatnog sektora.Publikacija je namenjena lokalnim vlastima,preduzetnicima i organizacijama civilnog društvakoji se angažuju ili tek nameravaju da seangažuju u ruralnom razvoju, a naročito u ruralnomturizmu. Kako se u njoj nalazi mnoštvo naučenihlekcija i preporuka za razvoj ovog konceptau Srbiji (opisi karakteristika partnerstva,uslova za funkcionisanje, nadležnosti partnera,faktora uspešnosti), publikacija ima i elementevodiča pomoću koga se uspešno mogu izbećineke zamke u uspostavljanju javno-privatnogpartnerstva, naročito u oblasti ruralnog turizma.Posebno se nastojalo da se sagleda situacija uSrbiji, tj. da se sagledaju pravni, administrativni,kulturološki, finansijski, politički i drugi aspektirelevantni za uspešno funkcionisanje javno privatnogpartnerstva u ruralnom razvoju.U prvom delu se objašnjava koncept javno-privatnogpartnerstva, kao i pristup programa LEA-DER kreiranju i sprovođenju lokalnih razvojnihstrategija uz korišćenje lokalnih akcionih grupa,koji je razvijen u Evropskoj uniji. Ponuđeni suopis ruralne zajednice i socijalne infrastruktureu ruralnim oblastima Srbije te preporuke za formiranjelokalnih akcionih grupa u Srbiji. U drugomdelu prikazana je primena javno-privatnogpartnerstva u ruralnom turizmu. U trećemdelu detaljno su opisane mogućnosti partnerstvau kulturnom turizmu i značaj kulturnog iprirodnog nasleđa za ruralni razvoj, sa studijamaslučaja iz prakse Programa svetske kulturnebaštine pri Organizaciji Ujedinjenih nacija zaobrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).Publikacija je osmišljena u okviru Zajedničkogprograma Ujedinjenih nacija „Održiviturizam u funkciji ruralnog razvoja“ (SustainableTourism for Rural Development), kojise sprovodi u saradnji agencija Ujedinjenihnacija (UNDP, UNEP FAO, UNWTO, UNICEF) idomaćih partnera, a posebno Ministarstvaekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvapoljoprivrede, trgovine, šumarstva ivodoprivrede i Turističke organizacije Srbije.Više informacija o programu može senaći na internetu, na adresi http://rs.one.un.org/strd.JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1011

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMUIKONCEPTJAVNO-PRIVATNOGPARTNERSTVA I NJEGOVAPRIMENA U RAZVOJURURALNIH OBLASTI1JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1. KARAKTERISTIKE KONCEPTAJAVNO-PRIVATNOGPARTNERSTVAProces globalizacije, decentralizacija odlučivanjai fondova i sve veći značaj društveneodgovornosti privatnog sektora uticali su napromenu percepcije javne odgovornosti zaregionalni i lokalni razvoj, koju dele predstavnicivlasti, poslovnog sektora i organizacijecivilnog društva. Moderne koncepcijerukovođenja lokalnim i ruralnim razvojemzahtevaju da se promene tradicionalne organizaciono-upravljačkestrukture i veze, tj.da država počne da deli svoje nadležnosti (ifondove) sa velikim brojem partnera. Jednuod formi decentralizacije predstavljaju i javno-privatnapartnerstva (JPP), koja podrazumevajusaradnju javne vlasti i privatnog sektorana lokalnom i regionalnom nivou kako bise zadovoljile neke javne potrebe.Brojni drugi termini, kao što su političke mreže,multistakeholder partnerstva, modernaNajšire posmatrano, javno-privatno partnerstvobi se moglo opisati kao skup zajedničkihinicijativa javnog i privatnogsektora (profitnog i neprofitnog) u kojimasvaki učesnik donosi određen kapital poosnovu koga učestvuje u planiranju, odlučivanjui raspodeli koristi. U užem smislu,JPP se odnosi na konkretne kooperativneaktivnosti u kojima javni i privatni sektorudružuju resurse i znanja kako bi zadovoljilineke javne potrebe svoje sredine.uprava i drugi, najšire gledano predstavljajusinonime relativno sličnog značenja – svi seodnose na inovativni oblik saradnje izmeđujavnog i privatnog sektora.U praksi, javno-privatna partnerstva moguda imaju širok opseg, u zavisnosti od tipa aktivnosti,vlasništva, uloženih sredstava pojedinihpartnera i niza drugih faktora. Obimprojekata koji se sprovode u okviru JPP možeda varira od velikih infrastrukturnih projekatado malih lokalnih projekata koji nastaju naosnovu ličnih odnosa i interesa pojedinaca.1213

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1Većina interpretacija javno-privatnog partnerstvafokusira se na podelu rizika i koristiizmeđu partnera. To je i razumljivo kada jereč o najzastupljenijem vidu JPP – u oblastiinfrastrukture, pošto ovi projekti zahtevajuvelike investicije i imaju dug period otplate.Naime, javno-privatna partnerstva su se najprerazvila u sektorima u kojima su potrebnevelike investicije, kao što su saobraćajnainfrastruktura, komunalni i drugi veliki infrastrukturnizahvati. Učešće privatnog sektorau ovim aktivnostima tradicionalno je ograničenona planiranje, projektovanje i izgradnjupo osnovu ugovora o „naknadi za uslugu“ sajavnom agencijom. Međutim, savremeni konceptjavno-privatnog partnerstva polazi odtoga da privatni sektor ima aktivnu ulogu nesamo u procesu sprovođenja zajedničkih aktivnostiveć i u procesu odlučivanja o njima.Razvojna saradnja može imati različite formepartnerstva sa privatnim sektorom, počevod jednostavnog ugovaranja poslova saprivatnim preduzetnicima za određene vrsteprojektnih aktivnosti, do njihovog učešća upromociji, investicijama i drugim, složenijimformama saradnje. Osim toga, u zemljama urazvoju privatni sektor postaje sve aktivnijiu usvajanju socijalnih i ekoloških principa,kao i u finansiranju i kreiranju sopstvenih razvojnihinicijativa u ovom domenu.Javno-privatno partnerstvo omogućuje (lokalnim)vlastima, poslovnom sektoru i civilnomdruštvu da preuzmu odgovornost za razvoj ida zajedničkim delovanjem unaprede svojeokruženje. Potreba da privatni sektor preuzmeveću odgovornost u borbi protiv siromaštvai za poboljšanje kvaliteta života lokalne zajedniceširoko se prepoznaje. Međutim, nekeinicijative i motivi nailazili su na oštre kritike.Ovo su bili glavni argumenti u kritikama:• U okviru jednog projekta teško semogu pomiriti interesi privatnog sektora(koji je uvek motivisan profitabilnošćui maksimizacijom prihoda) saOSNOVNE KARAKTERISTIKEJAVNO-PRIVATNIH PARTNERSTAVA• Zasnivaju su na ugovorom definisanojsaradnji između javnog i privatnog aktera.• Doprinosi partnera zajedničkom cilju se dopunjuju,pa oni svoje ciljeve mogu efikasnijeda ostvaruju u okviru javno-privatnog partnerstvanego kada bi samostalno delovali.• Svaki partner formuliše jasne ciljeve ipregovara o njima sa drugim partnerom uokviru javno-privatnog partnerstva.• Javni partner ne finansira osnovne delatnostiprivatnog partnera, ali mu nudipodršku.• Javno-privatno partnerstvo ne sme da delujedistorzivno na opšte uslove trgovanjai poslovanja.• Obaveze privatnog partnera premašujutrajanje projekta ili aktivnosti oko kojih seformiralo partnerstvo.• Javno-privatno partnerstvo omogućavaprivatnom partneru da ostvari svojeekonomske ciljeve (npr. profit i otvaranjenovih tržišta), a javnom partneru da ostvarisvoje političke razvojne ciljeve (npr. održivostusluga i smanjenje siromaštva).ciljevima kojima se rukovodi vlada i/ili administracija (npr. smanjenje siromaštvai održivi razvoj).• Javno-privatno partnerstvo nosi rizikda se javni fondovi zloupotrebljavajuza subvencionisanje privatnih interesa(posebno tamo gde tokovi novca nisutransparentni i gde nema odgovarajućegmehanizma kontrole).• Javno-privatna partnerstva mogu dovestido preferencijalnog tretmanapojedinih preduzeća i tako izazvati distorzijunormalnih uslova poslovanja.• Javno-privatna partnerstva, naročito usektoru osnovnih usluga i infrastrukture(energetika, voda, zdravlje), mogudovesti do prodaje ovih osnovnih javnihusluga po tržišnim cenama, čimese zanemaruju interesi siromašnih.Uprkos ovim kritičkim primedbama, javnoprivatnapartnerstva dobijaju na značaju iširoko su rasprostranjena u sektoru usluga iinfrastrukture (naročito u urbanim sredinama).Javno privatna partnerstva u ruralnimoblastima i oko projekata ruralnog razvojajoš uvek se ne formiraju često.2. JAVNO-PRIVATNOPARTNERSTVO U RAZVOJURURALNIH PODRUČJAPostoji veliki neiskorišćeni potencijal za jačanjesaradnje privatnog i poslovnog sektorau razvoju ruralnih područja, jer se povećavaobim trgovine hranom i tržište se liberalizuje,a ruralna infrastruktura i dalje nije razvijena,dok se bogati prirodni resursi ne tretiraju naodgovarajući način u razvojnim politikama.Forme javno-privatnog partnerstva koje se usvetu trenutno sreću u ruralnim sredinamauglavnom su vezane za organsku poljoprivredu,eksploataciju šuma, sertifikaciju ekološkihproizvoda, promociju ruralnog turizma i slično.Pristup ruralnom razvoju koji se tokom poslednjihdecenija promoviše u razvijenim zemljamai među donatorima zasniva se na inicijativama„odozdo“ (engl. bottom-up). Ovajkoncept naglašava značaj lokalnih preduzetničkihi inovativnih potencijala za razvoj zajednice.Osnovni cilj je da se obezbedi uravnotežentehnološki razvoj ruralnih oblastikako bi one mogle da ponude odgovarajućeprilike za zapošljavanje i kvalitet života konkurentansa životom u urbanim područjima.Da bi podržala takav razvoj, zajednica morada razvije veze između ključnih institucija ipreduzetnika koji će povući razvojni proces.To znači da lokalna vlast mora da deli resurse,fondove i rizik sa poslovnim sektorom kakobi se uspostavila stabilna i održiva razvojnaputanja. Takva saradnja može pomoći da sesavladaju mnoge institucionalne i sistemskeprepreke na koje se nailazi u razvoju ruralneekonomije. Socijalni partneri u ruralnom razvojunajčešće su preduzetnici i predstavniciproizvođačkih asocijacija aktivno uključenihu socijalni dijalog i konsultativni proces uvezi sa pitanjima tržišta rada i/ili kapitala.Prema dosadašnjim inostranim iskustvima,saradnja javnog i privatnog sektora u projektimai aktivnostima u ruralnim područjimakretala se u nekoliko pravaca.1. Poboljšanje opštih uslova poslovanja ipreduzetničkog ambijenta u lokalnoj zajednicikako bi se privukle investicije. Ovaj tipsaradnje odnosi se na aktivnosti vezane zazajedničke investicije i projekte:• izgradnju fizičke/komunalne infrastrukture;• stvaranje zakonodavnih, dokumentacionihi analitičkih baza i resursa;• obrazovanje i treninge u oblasti upravljanja– podizanje menadžerskih kapaciteta;• promociju i marketing lokalne zajedniceitd.Za mnoge zemlje u razvoju posebno je karakterističnoto što su se kroz ovakva javnoprivatnapartnerstva rešavala pitanja velikihinfrastrukturnih zahvata u poljoprivredi, npr.svojinski odnosi nad zemljištem i poboljšavanjepristupa zemljištu i resursima, izgradnjasistema za navodnjavanje, puteva i sl.2. Unapređenje poljoprivredne proizvodnje(sistemi gajenja, pristup tržištu, pristup novimtehnologijama). Ovaj vid JPP orijentišese na kontakte i saradnju koji vode ka poboljšanjuefikasnosti i delotvornosti primenjenihistraživanja, na permanentno obrazovanje,transfer znanja i novih tehnologija u agrarnupraksu, na poboljšanje pristupa stanovnika ruralnihoblasti novim proizvodima i uslugama,kao i na podsticanje inovativnih aktivnosti uproizvodnji hrane i poljoprivrednom sektoruuopšte. Saradnja privatnog i javnog sektora uoblasti unapređenja poljoprivredne proizvod-1JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1415

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1nje odnosila se i na stimulisanje pristupa međunarodnimtržištima i olakšavanje uslova trgovine,posebno ugroženim grupama za kojepostoji opasnost da budu isključene iz privrednestrukture (projekti udruživanja, jačanjaproizvodnih lanaca, izgradnje zajedničkihprerađivačkih kapaciteta, veletrgovina i sl.).3. Poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjimakroz obezbeđivanje veće dostupnostisocijalnih usluga. Javno-privatna partnerstvau ovom domenu posebno su podstakli Milenijumskiciljevi razvoja (MDG). Saradnja javnog iprivatnog sektora najvidljivija je na planu poboljšanjadostupnosti zdravstvenih usluga ururalnim područjima, a potom i na planu unapređenjakvaliteta obrazovanja i stvaranja uslovaza veću konkurentnost ruralne radne snagena tržištu rada. Postojeći projekti odnosili su sena to da privatna lica, koja se ugovorno povezujusa zdravstvenim sistemom, preuzmu deozdravstvenih usluga u ruralnim oblastima, kaošto su preventivne mere, edukacija te pomoćstarima i osobama sa invaliditetom. Privatnisektor se uključivao u obrazovanje i prekvalifikacijururalne radne snage za potrebe tržišta,u opremanje i izgradnju školskih objekata i sl.4. Razvoj lokalne ekonomije zasnovan naodrživom korišćenju resursa zajednice. Donatorskii nacionalni podsticaji zapošljavanju(posebno žena i drugih osetljivih kategorijaruralnog stanovništva), diversifikacijiruralne ekonomije, razvoju marginalnih područjai slično mobilisali su privatne preduzetnikeda ulažu u ruralna područja i urazvoj ruralne nepoljoprivredne ekonomije.One lokalne zajednice koje su imale jačipreduzetnički potencijal, koje su bolje pripremileregulatorni okvir i stvorile povoljnijiinvesticioni ambijent, privukle su investitoreda ulažu u ruralni turizam i pratećeusluge, tj. u različite projekte konzervacijeprirodnih resursa i upravljanja njima. Održivokorišćenje lokalnih prirodnih resursa,kulturnog i istorijskog nasleđa bio je glavnicilj ovih projekata. 13. KONCEPT PARTNERSTAVAU RURALNOM RAZVOJU UEVROPSKOJ UNIJIPROGRAM LEADERDeklaracijom iz Korka (1996. godine) EU jeusvojila program ruralnog razvoja u deset tačakai snažno afirmisala potrebu integracije,participacije i jačanja ruralne zajednice. 2 Integracijaruralnih područja u širu društvenu zajednicui nacionalnu ekonomiju, preko poljoprivrede,sekundarnih i tercijarnih delatnosti,postavljena je ovom deklaracijom kao imperativ.Preduslov za to je bilo višestruko partnerstvorazličitih aktera u ruralnom razvoju(agencije, odbori, fondovi, privatni poslovnisektor), kao i snažno učešće lokalnog stanovništvau svim fazama stvaranja i sprovođenjastrategije i programa ruralnog razvoja.Rešavanje složenih problema ruralnih sredina,prema modelu primerenom potrebama i kapacitetimalokalne zajednice, ostvaruje se krozprograme LEADER koji predstavljaju novi uzorsocijalne mreže stvorene sa ciljem da pokrenei podrži lokalni razvoj. Program LEADER koncipiranje tako da podstakne učešće lokalne zajedniceu osmišljavanju i sprovođenju lokalnih razvojnihstrategija preko lokalnih akcionih grupa.Program LEADER I bio je koncipiran sa ide-Lokalne razvojne strategije treba da doprinesusprovođenju mera u tri ključnetematske oblasti: Osa 1 – povećanjekonkurentnosti, Osa 2 – zaštita životnesredine preko upravljanja zemljištem iOsa 3 – poboljšanje kvaliteta života krozekonomsku diversifikaciju. 3 U većini od27 država članica EU predviđeno je daprogram LEADER doprinese sprovođenjupolitike u svim osama. Međutim, u Belgiji(Flandrija), Danskoj, Irskoj, Italiji, Portugaliji,Velikoj Britaniji (Severna Irska),Letoniji i Slovačkoj program LEADER jeograničen na treću osu.TABELA 1. PRIKAZ PROGRAMA LEADER U PERIODU 1991–2006.Godina Broj LAG Teritorijalni obuhvat Fond EU u EURLeader I 1991–1993 217 367.000 km 2 442 milionaLeader II 1994–1999 906 1.375.144 km 2 1755 milionaLeader+ 2000–2006 893 1.577.386 km 2 2105 milionaIzvor: Evropska komisija, 2006.jom da ojača lokalna partnerstva i uspostavinove socijalne mreže u ruralnim sredinama,pa je bio usmeren na stvaranje lokalnihakcionih grupa. U narednim fazama, programiLEADER bili su formulisani tako dapredstavljaju kanal za transfer sredstavafondova EU. Pažnja je bila usmerena na poboljšanjei modernizaciju tehnologija proizvodnjei drugih ruralnih servisa, na jačanjetržišnog ambijenta za lokalne proizvodei na horizontalno i vertikalno povezivanjemreža proizvođača. Konačno, od početkaove decenije, LEADER se smatra mehanizmomza održavanje plaćanja u prethodnostvorenim lokalnim akcionim grupama.Grantovi su najčešća forma finansiranja projekatai akcija u okviru programa LEADER. Tigrantovi, koje sufinansiraju EU i javni nacionalnifondovi, pokrivaju različite delove finansijskihzahteva projekata, u zavisnosti odtipa projekta i tipa područja. Budžetski period2007–2013. predvideo je 6% sredstavaza primenu programa LEADER u 27 državačlanica EU, pri čemu su one same odredileobim sredstava koje će moći da koriste zaove namene u narednom periodu, prema nacionalnimpotrebama svake države članice.Danas, gotovo dve decenije od početka sprovođenjaprvog programa LEADER, on se čestopovezuje sa formulacijom da predstavlja odgovorlokalne zajednice na sve veće pritiske„evropeizacije“ i globalizacije. LEADER trebaposmatrati kao sredstvo celokupnog ruralnogsistema EU. Revitalizacija i jačanje civilnogdruštva treba da omoguće smanjenje uticajabirokratije i ekonomske elite, kao i izbegavanjepojave novih vidova hijerarhije, kroz participativnuredistribuciju. LEADER se, međutim,ne bavi privatnim poslovnim sektorom i interesimakojima se privatni sektor rukovodi, akoji su primarni motivacioni aspekti ekonomijeu evropskoj istoriji. U tom smislu, LEADERse može smatrati polaznom tačkom novogpanevropskog (a ne samo ruralnog) modela.Godine iskustva u sprovođenju programa LE-ADER u EU pokazale su efikasnost ovog načinamobilisanja lokalnih zajednica da aktivnijeučestvuju u podsticanju lokalnog razvoja, dase više i efikasnije uključe u procese lokalnogplaniranja i upravljanja i da prihvate inovacijei promene sa više entuzijazma.ISKUSTVA NOVIH ČLANICA EUProgram LEADER je bio uveden u političkupraksu zemalja koje su stupile u članstvo EUtokom poslednjeg priključenja kao ekonomskirazvojni program koji je trebalo da dovededo uspostavljanja novih socijalnih mrežakakve ove zemlje ranije nisu poznavale, kaoi da omogući usredsređivanje i na druge aspekteruralnog okruženja, a ne samo na poljoprivredu.Pristup koji se podrazumeva uprogramu LEADER omogućava lokalnim vlastimai zajednicama veće učešće u oblikovanjui sprovođenju programa kojima se ispunjavajupotrebe na lokalnom nivou. Mnogeod ovih zemalja imale su ograničena iskustvau takvim participativnim pristupima. Iako sumogućnosti javne participacije u ovim zemljamapovećane donošenjem novih ustava1JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU161Ovome je posvećen treći deo publikacije.2The Cork Declaration–A living countryside, dostupno na http://ec.europa.eu/agriculture/rur/cork_en.htm.3O principima ruralnog razvoja i tematskim oblastima vidi http://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/index_en.htm;vidi i Natalija Bogdanov, Mala seoska domaćinstva i ruralna nepoljoprivredna ekonomija, UNDP, Beograd, 2007.17

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1početkom devedesetih godina, do danas sezadržao dubok jaz između zakonskih okvirai prakse. U praksi, ruralno stanovništvo jeuključeno u ove procese preko svojih predstavnika,a oni su u svom delovanju često veomaudaljeni od baze koju predstavljaju. Tose posebno dobro vidi kada je reč o učešćugrađana u donošenju zakona i definisanjupolitika, programa i planova ruralnog razvojana nacionalnom i lokalnom nivou.Iskustvo novih država članica centralne iistočne Evrope pokazalo je da ruralna politikanije „modernizovana“ u prvim tranzicionimgodinama uprkos transformaciji izcentralizovane političke strukture i partijskedržave u sistem parlamentarne, pluralističkedemokratije. U nekim slučajevimarazlog za to je bilo nepostojanje sistematskogpristupa i institucionalnog okvira,dok je u drugim slučajevima to posledicapreterane birokratizovanosti društva (Csitei Kovach 1999). Osim toga, i sami zvaničniciEU davali su signale da imaju višepoverenja u državnu/regionalnu/lokalnuadministraciju nego u druge partnere izcivilnog društva ili lokalne zajednice. Uporednestudije (Starosta 1998) pokazale suda su ruralne zajednice u ovom delu svetavrlo aktivne i da imaju potrebu i sposobnostda pokreću sopstvene inicijative.Ipak, u sredinama u kojima ne postoji dugatradicija demokratskog odlučivanja i kojesu ekonomski slabe ili devastirane, političkaelita je u stanju da podredi civilneorganizacije i pokrete svojim prioritetimai ovlašćenjima. Mehanizam „participativnepreraspodele“ u ovakvim sredinama i vezamanije primaran i teško ga je uspostavitis obzirom na to da civilno društvo nemasredstava ni mogućnosti da uspostavi kontrabalansovakvom pritisku. Osim toga, akone postoji snažno civilno društvo, nema niodgovarajućeg nadzora i uticaja na preraspodelusredstava. Institucionalizacijabirokratske kontrole bila bi u suprotnostisa principom partnerstva na kome počivaprogram LEADER i ne bi pomogla da sesmanje ruralni problemi.Od pristupanja Evropskoj uniji 1. maja 2004,10 država članica dobilo je mogućnost daprimeni program LEADER kroz glavni tokmera za ruralni razvoj koje finansira Evropskifond za poljoprivredu (European AgriculturalGuidance and Guarantee Fund, EAGGF)– Sekcija za usmeravanje. 4 Šest novih državačlanica je unelo mere tipa LEADER u svojeCILJEVI PROGRAMA LEADER U ČEŠKOJ I PRI-MERI USPEŠNIH PROJEKATA REALIZOVANIHU PERIODU 2004–2006.LEADER+ posebno podržava inicijativu diversifikacijeaktivnosti u ruralnim oblastima,sa naglaskom na nepoljoprivredne delatnostii poboljšanje kvaliteta života; i jedno idrugo predstavljaju ključne preduslove zauspešan ruralni razvoj. Najčešći ciljevi projekataLeader+ realizovanih u Češkoj orijentisanisu ka sledećim aktivnostima:• obnova istorijskih spomenika arhitekture;• razvoj informacione infrastrukture;• osnivanje muzeja i rekonstrukcija informativnihcentara;• instalacija novih tehnologija;• unapređenje upravljanja otpadom;• tehnološko opremanje opština (na primer,sistem komunikacije, prezentacije tehnologije,razvoj inovacije tehnologije);• projektna dokumentacija za obradu;• organizovanje sastanaka i okupljanja grupai ljudi, slobodno vreme za decu, aktivnostiu slobodno vreme (posebno za ženena porodiljskom odsustvu i starije), folklornei kulturne aktivnosti, takmičenja zalokalni razvoj turističkih usluga i sl.Slede konkretni primeri:Posázaví LAG: Povećanje kvaliteta svesti iknow-how, postavljanje veb portala za povezivanjedrugih subjekata u regionu, što ćeomogućiti obuku iz oblasti informacionih ikomunikacionih tehnologija. Obuka je posebnousmerena na mlade ljude, žene naporodiljskom odsustvu i socijalno ugrože-Program LEADER je doprineo transformacijiruralne ekonomije i stvorio nove mreže aktera,ali nije omogućio revitalizaciju sistemablagostanja koji su ove zemlje imale u periodupre tranzicije u smislu socijalne sigurnoneporodice. Projekat takođe ima za cilj dastvori centralnu bazu podataka i informacijau opštinskoj kancelariji.Region Haná LAG: Izgradnja biciklističkestaze i odmorišta za bicikliste, posebno ugradu Olomouc i okolini, čime se povećavaatraktivnost za bicikliste i podržavaju održivioblici turizma.Sdruženi Ruže LAG: Adaptacija neiskorišćenihprostora u lokalnom manastiru saodgovarajućim prostorom za slobodno korišćenje– osnivanje prodavnica keramike.Osnovana je hobistička grupa za keramiku,koja redovno radi, prvenstveno da bi tudeca i starije osobe mogli kvalitetno da provodeslobodno vreme.Kyjovské Slovácko: Pokrenut je projekatstvaranja fonda narodnih nošnji kako bi sesačuvali lokalni običaji i tradicija. Znatno jepovećan broj lokalnih krojačica i stručnjakaza vez. Projekat obuhvata i javne prezentacijei radionice koje su uglavnom namenjenemladim ljudima kako bi se podiglo interesovanjeza lokalne događaje.programe u okviru prvog cilja strukturnihfondova: promocija razvoja i strukturno prilagođavanjeregiona koji zaostaju u razvoju.Veliki naglasak bio je stavljen na stvaranjeadministrativnih kapaciteta za stimulisanjei podršku osnivanju lokalnih akcionih grupa.Preusmeravanje programa LEADER na pregrupisaneaktere ruralnog razvoja bilo jeključno za zemlje centralne i istočne Evropeu početku primene ovog koncepta. Na osnovuiskustava u sprovođenju programa LEA-DER u novim državama članicama naučenesu ove lekcije:1. Od presudnog je značaja da se obezbediuključivanje lokalnog stanovništva u čitavproces, što upozorava na važnost animacijekao aktivnosti.2. Samouprava lokalnog stanovništva jeključna karakteristika koncepta.3. Strategije treba da budu razrađene kroz lokalnuzajednicu, što je osnovni koncept uplaniranju razvoja. LEADER se zalaže da zajednicabude najvažniji činilac u izgradnji ijačanju demokratije na lokalnom nivou.4. Lakše je naučiti i usvojiti metode programaLEADER kroz projekte saradnje nego edukacijom.Partnerstva su posebno važnaza nove države članice, koje tek počinjuda usvajaju koncepte politike EU, pa onemogu da nauče LEADER koristeći iskustvastarih država članica. Ne treba po svakucenu biti inovativan i izmišljati nešto što sudrugi već izmislili!5. Nacionalna mreža za ruralni razvoj treba daobuhvati i formalne i neformalne mreže.6. Za konstruktivni razvoj lokalnih akcionihgrupa neophodna je uzajamna podrška, ipasivna (koja podrazumeva razvoj javnesvesti – stvaranje internet sajtova za ovegrupe) i aktivna (seminari, radionice, sastanciradnih grupa, zajednički društvenidogađaji).7. Važno je da se stvori složeni sistem sistematskogobrazovanja članova lokalnih akcionihgrupa o upravljanju i administraciji,odabiru projekata, radu sa javnošću, praćenjuprojekata itd.8. Dobro razvijena lokalna akciona grupa radikao uspešno malo i srednje preduzeće (naprimer, u Češkoj se kao optimalna smatrateritorija koja pokriva 30–40 hiljada ljudi).9. Pri vrednovanju pojedinačnih projekatatreba razmotriti sledeće: mogućnosti zazapošljavanje lokalnog stanovništva, održivostprojekta, kvalitet lokalne proizvodnjei uticaj na decu i omladinu. Što se tičeekonomske perspektive i efikasnosti, evaluacijaekonomskih efekata projekata bilaje najkritičniji deo.1JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU184Ovaj fond zamenili su 2007. godine Evropski garantni fond za poljoprivredu (European Agricultural GuaranteeFund – EAGF) i Evropski fond za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development – EAFRD).19

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1sti. LEADER je, time što je radikalno ubrzaostvaranje novih tržišta usluga i redistribucijupostojećih tržišnih tokova, dotakao problemekoji se nisu mogli tehnokratski rešiti.Ovo su najznačajniji pozitivni uticaji programaLEADER na osnovu iskustava novih državačlanica iz perioda 2004–2006:1. Lokalna vlast i samouprava su poboljšaledemokratičnost u komunikaciji i saradnjina lokalnom nivou i produbili je.2. Ekonomska aktivnost je ojačana, a stabilnostruralnih područja je porasla.3. Lokalne akcione grupe su postale svesnepotrebe da stvore baze veoma kvalitetnihprojekata.4. Većina članova lokalnih akcionih grupa razumelaje i usvojila princip učešća lokalnezajednice veoma dobro i u stanju je da gaodrži kao glavni model saradnje.5. Slika ruralnog ambijenta je poboljšana.„Ruralnost je postala vrednost“.6. Ojačali su identitet i koherentnost lokalnihzajednica.7. Kulturna aktivnost i promocija tradicionalnihvrednosti i lokalnog nasleđa su dobilepunu afirmaciju.LOKALNE AKCIONE GRUPE KAOOBLIK PARTNERSTVA U EULokalne akcione grupe već su pominjane uokviru pristupa programa LEADER, jer je onkoncipiran tako da podstiče učešće lokalnezajednice u osmišljavanju i sprovođenju lokalnihrazvojnih strategija. Lokalne akcione grupepredstavljaju važno sredstvo programa LEA-DER u okviru koga se generišu ljudski i finansijskiresursi, okupljaju lokalni akteri kroz zajedničkeinicijative i ojačavaju dijalog i saradnja.Lokalna akciona grupa ima zadatak da identifikujei sprovodi lokalnu razvoju strategiju,da donosi odluke o raspodeli finansijskihresursa i da upravlja njima. Lokalne akcioneLokalne akcione grupe predstavljaju lokalnapartnerstva u okviru kojih se razvijaju lokalniakcioni plan i strategija ruralnog razvoja,alociraju finansijska sredstva i rukovodisprovođenjem plana. Lokalne akcione grupeimaju mandat da preuzmu širok opsegupravljačkih odgovornosti, kao što su izborprojekata, plaćanje u nekim slučajevima,monitoring, kontrola i evaluacija zadataka.Stepen autonomije lokalnih akcionih grupamože da varira u zavisnosti od specifičnogmodela organizacije i institucionalnog kontekstadržave.grupe su efikasne u stimulisanju održivograzvoja zato što• okupljaju i kombinuju raspoloživeljudske i finansijske resurse iz javnogi privatnog sektora te iz civilnog društva,kao i volontere,• udružuju lokalne aktere oko kolektivnihprojekata i multisektorskih akcijakako bi se postigli sinergija, zajedničkovlasništvo i kritična masa potrebnaza unapređenje ekonomske konkurentnostipodručja,• jačaju dijalog i saradnju između različitihruralnih aktera koji često nemaju dovoljnoiskustava u zajedničkoj saradnji,tako što smanjuju potencijalne konfliktei promovišu konsultacije i diskusiju,• olakšavaju, kroz interakciju različitihpartnera, proces adaptacije i promeneu poljoprivrednom sektoru (na primer,kvalitet proizvoda, prehrambeni lanci),integraciju bavljenja životnom sredinom,diversifikaciju ruralne ekonomijei kvaliteta života.Namera EU je da se u ovom budžetskom periodupoveća broj lokalnih akcionih grupa u većinidržava članica iz grupe EU-15. Međutim,u nekim zemljama to se teško ostvaruje, dokje recimo u Portugaliji broj lokalnih akcionihgrupa smanjen kako bi se povećala kritičnamasa u onima koje su preostale. U novim državamačlanicama pristup programa LEADERGrafikon 1: Procenat ruralnog stanovništva obuhvaćenog lokalnim akcionim grupama u EUtokom 2009. god.Izvor: Evropska komisijaje još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali je ciljda se u periodu 2007–2013. proširi teritorijalnapokrivenost lokalnih akcionih grupa.Uspostavljanje lokalnih akcionih grupa jedanje od osnovnih elemenata lokalnog zastupanjai predstavlja organizacioni modelza sprovođenje programa LEADER. Uspehlokalne zajednice zavisi od lokalne inicijativeviše nego od direktive, inicijative odozgo(Bryden i Hart, 2004). U većini slučajeva,prema ovim autorima, oblasti koje dobrofunkcionišu su takve uglavnom zbog svojihvlastitih napora, motivacije i veština (iu javnoj i u privatnoj sferi), delimično zatošto su bile efikasne u traženju dostupneregionalne, nacionalne i evropske podrške,kao i zato što su dobro koristile te resurseza razvoj svojih ideja. Nije poznat nijedanslučaj u kome je neka centralna inicijativa ilivelika spoljna investicija dovela do trajnoguspeha lokalne ekonomije, čak i onda kadaje izgledalo da će to dovesti do spasavanjanekog pasivnog područja. Što više različitihlokalnih aktera udruži napore u rešavanjulokalnih problema, odnosno što su ti akterispremniji da tragaju za rešenjima do kojihbi se došlo zajednički i koja bi imala uticajana celokupnu zajednicu, njihova teritorija ćeimati veći kapacitet za rešavanje problema.Partnerstva i mreže aktera grupišu se u dvarazličita pravca: u vertikalnom lancu važnaje veza između različitih nivoa vlasti, dok sehorizontalna dimenzija odnosi na mehanizmesaradnje između institucija na istom nivou.Osnovni problem predstavlja to što nasamom početku ovog procesa niko od učesnika,ni na nacionalnom ni na lokalnom nivou,nema dovoljno informacija i saznanja otome koje su i kakve organizacione struktureprimerene. Univerzalno prihvaćeni modeliruralnih institucionalnih struktura ne postojeni na najvišem nivou (država, vlada), većse one prilagođavaju i razvijaju prema pojedinačnimpotrebama i mogućnostima.Iskustvo u EU pokazuje da se iz zajedničkihkarakteristika razvilo nekoliko tipova lokalnihakcionih grupa. To je posledica različitih formiregionalnih i nacionalnih političkih i institucionalnihorganizacija. Takođe, lokalne akcionegrupe u pojedinim zemljama EU karakterišerazličit stepen autonomije u pogledu odobravanjaprojekata i finansijskog menadžmenta.U nekim državama članicama EU uloga i odgovornostilokalnih akcionih grupa su tokomvremena evoluirale kako su se ove upoznavalesa principima programa LEADER. Partnerstva,uključujući i lokalne akcione grupe kao jedanod oblika partnerstva u EU, razvijala su1JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU2021

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1TABELA 2: ŠEST KARAKTERISTIKA LOKALNOG PARTNERSTVAZamenica Faktori uspeha („6R“) InterpretacijaJaTiOnMiViOniPovezanost(Relatedness)Značaj, važnost(Relevance)Pristup resursima(Resonance)Reprezentativnost(Representativeness)Reciprocitet(Reciprocity)Rekurzivnost(Recursiveness)Izvor: Lukesch, R. (2007)se drugačije u zavisnosti od institucionalnihi administrativnih karakteristika svake države(EK, 2006). Tako se u Irskoj i Nemačkoj srećukompanije sa ograničenom odgovornošću, uItaliji neprofitni konzorcijumi, u Francuskojmeđuopštinske asocijacije, dok se u drugimSvaki od partnera ima jake veze sa teritorijom ili sa nekimnjenim određenim aspektima. Ove veze mogu bitiemocionalne, mogu se odnositi na poreklo, na nekespecifične aktivnosti (umetnik, turistički vodič, političari sl.) ili mogu da potiču od privredne, ekonomskedelatnosti u koju su partneri uključeni (vlasništvo nadzemljom, firma locirana u tom kraju) itd.Partneri su dobri „komunikatori“ i obavezuju seda sarađuju sa drugima, bez obzira na to da lidele isti pogled na svet ili ne.Partneri koriste svoj individualni kapital (ljudski,finansijski, materijalni) radi postizanja zajedničkogcilja: menadžer banke pruža podršku ako imafinansijskih problema, direktor škole motivišeučenike da učestvuju u pratećim istraživanjimai sl. Oni drže ključ za određene resurse u svojimrukama; zato se zovu „ključni akteri“.Sastav partnerstva treba da bude uravnotežen upogledu pola, starosti, zanimanja, socijalnog statusa,političkih opredeljenja, mesta stanovanja,stepena obrazovanja itd. U partnerstvu treba dabudu zastupljene etničke, verske i druge manjine.Partnerstvo je spremno da uspostavi jednakostu odnosima (ekonomske razmene, znanja i inovacija,solidarnosti, političkog dogovora i sl.) saspoljnim partnerima, drugim regionima, u okvirunacionalnih granica ili preko njih, sa transnacionalnimorganizacijama itd.Partnerstvo se odnosi na utvrđene teritorijalnejedinice (npr. opština), na sličan način kao što sustrukture upravljanja većih teritorijalnih jedinicapovezane sa lokalnim partnerima. Partnerstva susamoorganizovana i dovoljno autonomna u oblastidonošenja odluka i ne dopušta se mešanje u odlučivanjeopština ili drugih nadređenih entiteta. Nacionalne/regionalnevlasti podržavaju i ohrabrujupartnerstva na isti način kao što se podržavaju ipodstiču opština i drugi lokalni akteri.Karakteristike partneraKarakteristike partnerstvadelovima Evrope sreću i zadruge, udruženjai akcionarska društva. Neformalni mehanizmikoordinacije mogu takođe da olakšaju koordinacijuteritorijalnog ruralnog razvoja na lokalnomnivou. U nekim okolnostima inicijativepokreću lokalni funkcioneri ili lokalne vlasti,u okviru škola, lokalnih asocijacija i drugih organizacija,a ponekad i ključni pojedinci, bezspoljne pomoći. U ovakvim aranžmanima privatnisektor često ima istaknutu ulogu.Upravljanje partnerstvima nije isključivo u nadležnostilokalnih vlasti; i privatni akteri ili drugiakteri iz civilnog društva mogu efikasno daupravljaju partnerstvima. Međutim, svaka odstrana ima sopstvenu ulogu. LAG mora imatipredstavnike – partnere iz različitih socioekonomskihsektora koji su relevantni za datu teritorijuna kojoj grupa namerava da funkcioniše.To znači da LAG mora da obuhvati predstavnikecivilnog društva, kao što su poljoprivredni proizvođači,žene iz ruralnih oblasti, mladi i njihoveorganizacije, nevladine organizacije, lokalnekulturne organizacije, udruženja za zaštitu životnesredine i značajne institucije (obrazovne,zdravstvene, verske i druge). LAG mora da obuhvatii predstavnike poslovnog, privatnog sektora.Svi nabrojani ekonomski i socijalni partneri ipredstavnici civilnog društva, na nivou subjektadefinisanog u okviru lokalne akcione grupezaduženog za donošenje odluka, moraju činitinajmanje 50% lokalnog partnerstva. Preostalih50% mogu da čine lokalne političke strukture.Uloga privatnog sektora često je suštinska zaobezbeđivanje neophodne finansijske podrškelokalnim razvojnim projektima. Ulogajavnog sektora u partnerstvima odnosi se presvega na političku podršku lokalnim inicijativamai pružanje neophodnih administrativnihPočetna iskustva Irske sa lokalnim akcionimgrupama: Programi LEADER I i LEADER II(1991–1999) bili su prvenstveno usmereni najačanje moći ruralnih zajednica, nezavisno odnadležnosti koje su one imale u okviru upravnogsistema zemlje, kako bi se izbegao uticajbirokratizovanosti lokalne administracije. Uokviru programa LEADER I, od mnogih grupalokalnog partnerstva koje su podnele biznisplanove za svoja područja odabrano je 16uspešnih prijava. LEADER II je stavio akcenatna širenje postojećih i stvaranje novih preduzeća,na otvaranje novih radnih mesta i jačanjemogućnosti za ostvarivanje alternativnihizvora prihoda u ruralnim područjima. Da bise ovi programi efikasno sprovodili, razvijenaje jaka regionalna i lokalna mreža relativnocentralizovanih institucija. Program LEADER IIimao je 34 lokalne akcione grupe, kojima jebila pokrivena cela teritorija zemlje. Oko 30%njih osnovano je u okviru programa LEADER I.Da bi se povećala efikasnost rada, ove grupesu konstituisale i odbor direktora LAG. U odbordirektora, odnosno upravne odbore lokalnihakcionih grupa, ulazili su predstavnici državnihagencija, lokalne vlasti, volonterskih organizacija,sindikata, organizacija farmera, agencijaza zapošljavanje i sl. Odbori konkurišu za finansijskupomoć za posebne projekte koji senajčešće odnose na tehničku podršku, obuku,turizam, male firme, lokalne usluge, zanatskapreduzeća, marketing, olakšice pri zapošljavanjui sl. Lokalne akcione grupe su u radukoristile različita sredstva komunikacije (javneskupove, lokalne medije, direktne kontakte).kompetencija i veština drugim učesnicimau partnerstvima. Ovakvom interakcijomjavnih i privatnih aktera postiže se legitimitetlokalnog strateškog plana u okviruciljne teritorije.LAG uvodi nove partnere u ruralnu politiku.LAG može da nastane kao ad hoc inicijativa,isključivo u svrhe korišćenja podrškekroz program LEADER, odnosno možeda se zasnuje na postojećim, prethodnostvorenim partnerstvima. U Evropskojuniji, lokalne akcione grupe su korisnicifinansijske podrške za sprovođenje lokalnihstrategija ruralnog razvoja kroz različitegrant modele finansiranja lokalnihprojekata. Tela ovlašćeno za upravljanje usvakoj pojedinačnoj zemlji bira lokalne akcionegrupe na osnovu kriterijuma koji setiču teritorije, strukture i strateškog okviragrupa.a) Teritorija lokalne akcione grupeLAG mora da definiše teritoriju na kojoj ćeda funkcioniše koristeći administrativne1JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU2223

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1i/ili funkcionalne kriterijume. Odabranateritorija mora biti koherentna i mora sadržatikritičnu masu u pogledu ljudskih, finansijskihi ekonomskih resursa kojima ćese podržati elementi i aktivnosti definisaniu okviru održive lokalne razvojne strategije.Veličina ciljne teritorije može da serazlikuje prema tipu programa, tj. premavrsti mera i aktivnosti koje LAG nameravada sprovede i, ponekad, prema raspoloživomiznosu javnih i privatnih investicija.Teritorija lokalne akcione grupe može seodabrati na osnovu dva različita pristupa:• Pristupa odozdo nagore (engl.bottom-up), kada se teritorija definišena osnovu lokalne strategije razvojai autonomne odluke partnerakoji promovišu strategiju, ili• pristupa odozgo nadole (engl. topdown),kada nacionalne ili regionalneadministracije (vlasti) unapred(ex ante) biraju teritorije; u ovomslučaju izbor zavisi od teritorijalnihprioriteta koje utvrđuju centralneodnosno regionalne vlasti.Teritorija na kojoj funkcioniše LAG u okviruprograma LEADER mora da obuhvati15.000 do 150.000 stanovnika.b) Struktura lokalne akcione grupeLokalne zajednice širom EU uspostavilesu partnerstva kao sredstvo kojim se noviakteri uvode u pregovore i aktivnosti vezaneza ruralni razvoj. Ova partnerstvamogu da budu sistemi formalizovane saradnjekoja se temelji na pravno obavezujućimaranžmanima ili na formalnimobavezama brojnih institucija i drugih zainteresovanihstrana. Partnerstva se moguposmatrati i kao sredstvo da se odgovorina zajedničke probleme ili da se postignuspecifični rezultati. U celini posmatrano,takva partnerstva moraju da odgovore nakompleksne probleme, da uspostavljajukonsenzuse, da dele resurse, da poboljšavajukoordinaciju, da ostvaruju sinergiju,da stimulišu veće učešće zajednice, da jačajulokalni identitet ili da podstiču inovativnarešenja za probleme.Rad lokalne akcione grupe nadzire savetdirektora u kome moraju biti zastupljenipredstavnici svih sektora unutar partnerstva.Većina članova ovog saveta morabiti iz onih sektora koji nisu istovremenoi osnivači lokalne akcione grupe. Direktorilokalne akcione grupe odgovorni su zaupravljanje programom grupe i za odobrenjegranta. Ove odgovornosti treba da seodvijaju u skladu sa pravilima sprovođenjaprograma, koja svaka lokalna akcionagrupa treba da ustanovi unapred, i u skladusa lokalnim strateškim planom. Samosprovođenje programa u nadležnosti jeosoblja koje je zaposleno u lokalnoj akcionojgrupi.c) Strateški okvir lokalne akcione grupeSve lokalne akcione grupe funkcionišu naosnovu prethodno pripremljenog i usvojenogstrateškog plana. Ovi multisektorskiplanovi moraju se osmisliti lokalno, a potompredati na usvajanje odgovarajućemnacionalnom telu nadležnom za pitanjaruralnog razvoja. Kada nacionalna telaodobre ove strategije, lokalne akcionegrupe su zadužene za sprovođenje tih planovau vreme trajanja programa LEADER.LAG mora pokazati sposobnost da definišei sprovodi integrisane lokalne razvojnestrategije. Lokalna strategija ruralnog razvojaformuliše se oko zajedničke vizijeteritorije i skupa zajedničkih ciljeva. Ovoje sve češće rezultat kompleksnog procesau kome se sustiču različiti i često suprotstavljenipogledi na to šta su najprikladnijestrategije za određenu teritoriju.Ulogu medijatora takvih suprotstavljenihpozicija, u idealnom slučaju, preuzima lokalnilider, čije sposobnosti uvažavaju sviučesnici u partnerstvima, a koji je u stanjuda vodi strategiju razvoja teritorije.Lokalna akciona grupa je odgovorna zaodabir projekata koje bi trebalo uneti ulokalne strateške planove; ona definišesopstvene kriterijume za odabir ovih projekata.Prioritetne teme propisuje Evropskakomisija za sve lokalne akcione grupekoje funkcionišu na teritoriji EU. Svaki lokalnistrateški plan mora se zasnivati barna jednoj od ovih tema Evropske komisije(2006):1. Upotreba stručnih saveta i novih tehnologijakako bi se proizvodi i usluge ruralnihpodručja učinili konkurentnijim;2. Poboljšanje kvaliteta života u ruralnimpodručjima;3. Dodavanje vrednosti lokalnim proizvodima,naročito putem olakšanja pristupatržištu malim proizvodnim jedinicamakroz zajedničke aktivnosti;4. Doprinos najboljem korišćenju prirodnihi kulturnih resursa, uključujući podizanjevrednosti područja od interesaza EU.4. SOCIJALNA INFRASTRUKTURAU RURALNIM OBLASTIMA SRBIJEI MOGUĆNOSTI FORMIRANJALOKALNIH AKCIONIH GRUPAPOSTOJEĆE FORME PARTNERSTVA U RURAL-NIM SREDINAMA U SRBIJIRazvijenost socijalnog kapitala i mrežau ruralnim područjima Srbije je relativnoskromna u pogledu brojnosti i vrsta/tipova organizacija civilnog društva kojesu u ovim sredinama prisutne. Sa drugestrane, očigledno postoji diversifikovanjedelatnosti i akcija u koje se uključuju organizacijecivilnog društva, posebno onihvezanih za socijalne probleme, edukacijui umrežavanje poslovnog sektora na lokalnom/regionalnomnivou. U Srbiji nepostoji precizna evidencija organizacijacivilnog društva i socijalnih preduzeća,pa se njihova regionalna distribucija naruralna/urbana područja ne može prikazati.Izvesno je da je geografska rasprostranjenostorganizacija civilnog društvatakva da su one pretežno koncentrisane uvećim gradovima i bolje razvijenim delovimaSrbije.Trening održan u partnerstvu sa LIS projektom o metodologiji lokalnih akcionih grupa, saprimerima dobre prakse1JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU2425

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU126Istraživanje „Mapiranje socijalnih preduzećau Srbiji“ iz 2008. godine identifikovalo je162 NVO, 898 zadruga, 55 preduzeća za zapošljavanjelica sa invaliditetom, 24 zavisnaspin -off preduzeća, 13 agencija za razvojmalih i srednjih preduzeća, šest poslovnihinkubatora i dve organizacije drugog oblikakoje su imale odlike socijalnih preduzeća.Značajan deo sektora predstavljaju zadruge,pre svega poljoprivredne, koje takođe značajnoutiču na opšte odlike ovog sektora.Poslednjih decenija formalni oblici poslovnogpovezivanja i partnerstava su nažalost devastirani.Zadružni sektor je tokom tranzicije urušen,a kako ne postoje pravni okviri i efikasnimehanizmi kontrole, modeli saradnje gazdinstavasa poslovnim sektorom (posrednicima uprometu ili prerađivačima) funkcionisali su naštetu poljoprivrednika.Tokom poslednje decenije, u okviru brojnihprograma donatorske pomoći fokusiranihna poljoprivredu, promoviše sepotreba edukacije poljoprivrednika označaju i mogućnostima udruživanja i saradnje.Zahvaljujući tome osnovane su zemljoradničkezadruge i proizvođačke asocijacijerazličitih profila proizvođača. Nepostoje nažalost istraživanja o broju i uspehuasocijacija i zadruga koje su opstale.Najznačajnija forma socijalnog kapitalaruralnih sredina, posmatrano kroz brojnostregistrovanih tipova socijalnih preduzeća,i dalje su poljoprivredne zadruge. U Srbijije 2009. godine izveštaj o poslovanjupredalo 2140 zadruga; 5 najveći broj njihbavi se zemljoradnjom (oko 60% zadrugakoje proizvode 81% bruto dodate vrednostii koje zapošljavaju 79% zaposlenih uzadrugama). Zadruge zapošljavaju preko8500 ljudi (64% muškaraca i 36% žena)– najviše fizičkih radnika (54,4%), a zatimzaposlenih u administraciji, prodaji i uslugama(23%).Zadružni oblik privrednog udruživanja dugoje prisutan na Balkanu, a prvi srpski zakon izove oblasti donet je 1898. godine. Ustav RepublikeSrbije potvrđuje ravnopravnost privatne,zadružne i javne svojine i navodi daće se „postojeća društvena svojina pretvoritiu privatnu svojinu pod uslovima, na načini u rokovima predviđenim zakonom“. 6 Takavzakon još nije donet; trenutno su na snaziZakon o zadrugama iz 1996. (ranije saveznizakon) i republički Zakon o zadrugama iz1989. godine. Stanje u zadružnom sistemuje veoma loše, pre svega za poljoprivredneproizvođače – ne postoje poreske olakšice,a nerešeno pitanje društvene imovine onemogućavazadruge da reinvestiraju i budukreditno sposobne. U 2009. godini zadružnisektor je ostvario neto gubitak sa prosečnomneto profitnom stopom od −1,8% ukupnogprometa. 7 Da bi se prevazišla takva situacija,Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvojasastavilo je Nacrt zakona o zadrugama kojimse predlaže proces za prenos društveneimovine u zadružnu ili državnu. Posle dužegperioda nekoordinisanih politika vezanih zazadružni sektor, ovaj nacrt zakona predlažeosnivanje opšteg zadružnog saveza koji bipredstavljao interese raznih vrsta zadruga,osnivanje fonda za razvoj zadruga, jačanjezadružnih revizija i druge inovativne mere.Poslednjih godina među proizvođačima rastesvest o neophodnosti zajedničkog delovanjana unapređenju standarda kvaliteta,brendiranja i promocije proizvoda, pa je brojproizvođačkih asocijacija porastao. Udruženjasvoje aktivnosti usmeravaju i ka ekonomskomvidu pomoći članovima, što se najčešćeodnosi na smanjenje troškova kroz uvođenjesavremene tehnologije proizvodnje, standardizacijukvaliteta proizvoda i usmeravanjena perspektivna tržišta, uz zaštitu interesačlanova u pogledu cene. Sa jedne strane,ova udruženja okupljaju ljude istih ili srodnihekonomskih interesa u lokalnoj zajedni-5Prema podacima iz dokumenta Satelitski računi zadružnog sektora u Republici Srbiji, 2009, koji je 2011. godineobjavio Republički zavod za statistiku uz podršku „Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost2007–2013“ koji finansira Evropska unija.6Ustav Republike Srbije, član 86, http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/ustav/ustav_ceo.asp.7Satelitski računi zadružnog sektora u Republici Srbiji, 2009, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2011.TABELA 3: SEKTOR SOCIJALNIH PREDUZEĆA PO TIPOVIMA ORGANIZACIJATipovi socijalnog preduzećaProcenat u sektoru socijalnih preduzećaUdruženje građana 14,2%Za podršku ugroženim kategorijama društva 9,3%Za ekologiju i lokalni razvoj 3,1%Zadruge 78,6%Poljoprivredne zadruge 57,8%Omladinske zadruge 15,3%Zanatske zadruge 2,4%Ostale zadruge 3,1%Preduzeća za zapošljavanje lica sa invaliditetom 3,3%Društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska2,1%društva čiji su osnivači udruženjagrađanaAgencije za razvoj malih i srednjih preduzeća 1,1%Poslovni inkubatori 0,5%Ostala socijalna preduzeća 0,2%Ukupno 100%Izvor: Cvejić, S., Babović M., Vuković O. (2008), Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji, UNDP.ci, informišu, obučavaju i razvijaju socijalnikapital i time predstavljaju potencijalne rezervoareiz kojih se mogu formirati profitni idrugi različiti oblici ekonomskog udruživanjaili udruživanja na neprofitnim osnovama. Sadruge strane, u uslovima intenzivnog propadanjazadruga i uz teškoće sa kojima sezadružni sektor suočio, ova udruženja predstavljajuneku vrstu utočišta za nekadašnječlanove i kooperante zadruga, jer preuzimaju,često uspešno, određene ekonomske isocijalne funkcije bitne za lokalnu zajednicu.Zadruge i udruženja se znatno razlikuju pobrojnosti članstva; udruženja imaju mnogoviše članova. Za proizvođačke asocijacije jespecifično to što njihovo članstvo čine velikaili usko specijalizovana gazdinstva, koja suimala veće investicije i samim tim su veomaosetljiva na ekonomski položaj određeneproizvodne grane. Manji interes za ovu vrstuudruženja imaju proizvođači čija je proizvodnja„svaštarska“, koji tehničko-tehnološki neunapređuju proizvodnju i ne specijalizuju se.Osim toga, udruženja se mnogo više povezujusa drugim lokalnim preduzetnicima i institucijamanego zadruge, što se pre svega možeobjasniti ličnom inicijativom i velikim entuzijazmomljudi iz udruženja, bar onih koji vodeove asocijacije. Udruženja nastaju na inicijativuljudi koji su već ostvarili određene rezultateu oblasti kojom se bave, uložili značajankapital, stekli socijalni kapital u smislu regionalnih/nacionalnihmreža kojima su pristupilii sl., te se prvenstveno orijentišu na• dalji razvoj proizvodnje i unapređenjestandarda,• zajedničko lobiranje na lokalnom i nacionalnomnivou,• razvoj i uspostavljanje stabilnih/održivihposlovnih veza u vertikalnom lancu.127JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1U celini, udruženja su dobro povezana sa akterimau lokalnoj zajednici i njima je dostupnomnogo više oblika podrške nego što je to slučajkod zadruga. Većina njih ima članstvo povezanona regionalnom nivou, a primetno jejačanje uticaja i povezivanje na višim nivoima,pa i na nacionalnom (Nacionalna asocijacijaproizvođača suve šljive, Nacionalna asocijacijaza organsku proizvodnju, Nacionalne asocijacijeproizvođača voća i povrća, Udruženjeproizvođača mleka, vidi http://poljoinfo.com/poljoprivreda/udruzenja-poljoprivrednika/).Asocijacije proizvođača grupišu se i horizontalnoi vertikalno, posebno u inovativnijimsredinama, sa jače integrisanim poljoprivrednimsektorom, kao i u sredinama u kojima sufondovi dostupniji. Na regionalnom nivou imaprimera pokušaja da se asocijacije grupišu uobliku zajedničke krovne institucije. Takav primerje Agrounija iz Kragujevca, koja objedinjujeasocijacije proizvođača voća, povrća i stokei opšta udruženja poljoprivrednika (vidi www.agrounija.com). Osnivanje unije pomogla je iinicirala Regionalna privredna komora, što jedokaz da je u ovim procesima spoljna podrškaneophodna, tj. da se procesom mora rukovoditii da mu treba dati podsticaj.Udruženja orijentisana na lokalni, a time i naruralni razvoj, svoje aktivnosti najčešće fokusirajuna lokalne tržišne niše, kao što suedukacija, infrastruktura, životna sredina, turizam,stari zanati, lokalni proizvodi i slično. Uposlednjih nekoliko godina, otkako se forsiraproces decentralizacije, pokrenut je veliki brojgrađanskih inicijativa i u okviru njih formiranasu neka udruženja. U većini opština Srbijegrađani su pokretali inicijative pred nadležnimorganima radi razmatranja pitanja od interesaza lokalno stanovništvo i odlučivanja o njima,mahom povodom usvajanja lokalnih strategija,sprovođenja različitih socijalnih programai mogućnosti prijavljivanja za donatorske, regionalneili evropske fondove. Neretko, kao iu slučaju drugih oblika udruživanja, ovakvaudruživanja je podstakla neophodnost da seobezbedi učešće civilnog društva u procesujavnog odlučivanja ili pak prilika da se iskoristedostupna sredstva.Ne postoje istraživanja o učešću ruralnog stanovništvau ovim inicijativama niti o tome kolikosu one bile neposredno vezane za specifičneprobleme ruralnih zajednica. Istraživanja kojasu dotakla ovu temu ukazuju na to da ruralnostanovništvo slabo poznaje opštinske ili drugelokalne i regionalne inicijative, da nije dovoljnoinformisano o njima i da najčešće nema kontaktasa ovakvim formama delovanja. Iako semnoge nevladine organizacije i udruženja građanau poslednje vreme deklarišu kao važne zaruralni razvoj, malo njih je sprovelo konkretneprojekte u ovoj oblasti. Ruralno stanovništvo ihne opaža kao svoje relevantne partnere i slabopoznaje njihove inicijative i projekte.Ovo su glavni uzroci malog učešća udruženjagrađana u aktivnostima lokalne zajednice:• nepostojanje tradicionalnih demokratskihformi odlučivanja i političke kulturekoja afirmiše građansko učešće;• nizak nivo znanja, informisanosti i svestigrađana o njihovim pravima i o nadležnostimavlasti;• nedovoljno razvijen pravni i politički okvir;• nedovoljna decentralizacija vlasti i nizakfinansijski kapacitet lokalne samouprave;• mala veličina znatnog broja opština(po teritoriji i po broju stanovnika).Uz navedene faktore, ruralno stanovništvododatno se sreće sa niskim nivoom socijalnogi ljudskog kapitala, što po pravilu umanjujenjegove sposobnosti za lobiranje.MOGUĆNOSTI FORMIRANJALOKALNIH AKCIONIH GRUPA U SRBIJINarodna skupština Republike Srbije donelaje 8. jula 2009. godine Zakon o udruženjimakojim je definisan novi pravni okvir za osnivanje,rad i delovanje udruženja u RepubliciSrbiji. Ovaj zakon na savremenim osnovama,u skladu sa Ustavom, međunarodnim aktimai usvojenim standardima, uređuje sva pitanjaznačajna za osnivanje, rad i delovanje domaćihi stranih udruženja. Odredbe novog zakonau načelu se primenjuju na sva udruženjakoja ispunjavaju odgovarajuće uslove, npr.1) da su osnovana privatnopravnim aktom(akt o osnivanju, ugovor), 2) da je cilj njihovogosnivanja ostvarivanje ili unapređenjenekog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa,a ne sticanje dobiti, 3) da je članstvo u udruženjudobrovoljno, 4) da nisu deo strukturedržavne vlasti. Usvajanjem ovog zakona steklisu se uslovi za formiranje udruženja kojitreba da čine konstitutivne delove budućihlokalnih akcionih grupa. Konačni napredak utom pravcu predstavljaće formulisanje kriterijumaza definisanje lokalne akcione grupe.Očekuje se da će se kriterijumi uspostavititokom sprovođenja projekta tehničke pomoćivezanog za LEADER inicijativu.Program LEADER i struktura za njegovosprovođenje, LAG, mogli bi doprineti promenamau nivou ekonomske diversifikacijeu ruralnim oblastima i odgovoriti na potrebuda se razvijaju aktivnosti manjeg obimaprilagođene posebnim uslovima u selima irazličitim delovima Srbije. Struktura pretpristupnogpaketa pomoći poljoprivredi iruralnim područjima (IPARD) predviđa pomoćdržavama kandidatima za uspostavljanjeprograma LEADER kroz drugu osu, ukojoj su ujedno i sredstva podrške za zaštituživotne sredine i prirodnog ambijentaruralnih sredina. Nacionalni program ruralnograzvoja u Srbiji za period 2011–2013.nije međutim predvideo podršku razvojupo uzoru na program LEADER. 8 Ukoliko sepotreba za ovim vidom podrške ne prepoznau okviru IPARD programa, on će bitikompletno isključen iz nacionalne politike.To znači da će se aktivnosti po uzoru na LE-ADER u Srbiji u narednom periodu, kao i dosada, finansirati iz donatorskih programa ikroz finansijsku podršku Ruralnoj mreži.Naime, različite inicijative su tokom protekletri godine podržavale proces stvaranja nacionalnihkapaciteta po uzoru na model programaLEADER. Tako je mrežom za podršku ruralnomrazvoju pokriveno gotovo 90% teritorijeRepublike Srbije, a u okviru te mreže funkcioniše15 regionalnih centara i 140 područnihkancelarija. Program Ujedinjenih nacija za razvoj(UNDP) sproveo je projekat Jačanje ruralnogsocijalnog kapitala koji je podržao lokalneakcione grupe i akcije koje liče na LEADER,pomogao da se identifikuju lokalni proizvodisa potencijalnom dodatnom vrednošću i mobilisaoruralni socijalni kapital kroz promocijururalnih razvojnih aktivnosti. Pored toga, u petopština sprovedeno je sedam razvojnih aktivnosti,pružena je podrška potencijalnim lokalnimakcionim grupama da konkurišu na drugeprojektne šeme kroz obuku na terenu, sagledanisu potencijali i formirane ekspertske grupeza praćenje ruralnog razvoja u Srbiji. Takođe,2011. godine započeo je projekat tehničkepomoći vredan oko 1,5 miliona evra, koji ćepomoći da se stvore nacionalni kapaciteti zaprimenu programa LEADER.Napori uloženi u jačanje ruralnih mreža i socijalnogkapitala ruralnih sredina primećuju se iiz drugih „smerova“, kao što su socijalna politika,osnaživanje kapaciteta lokalnih zajednicai administracije, povezivanje i umrežavanjeposlovnog sektora kroz razvoj klastera i sl.Lokalna partnerstva (lokalne akcione grupe)imaju sledeće nadležnosti:• priprema statuta lokalnih akcionih grupa;• izrada lokalne strategije razvoja;• promocija i informisanje lokalnog stanovništvao postojećim mogućnostimai o prijavama za IPARD projekte u okvirulokalne strategije razvoja;• objavljivanje pisama preporuke agencijiIPARD o projektima koji bi se mogli finansiratiu okviru lokalne razvojne strategije;• upravljanje aktivnostima lokalnih akcionihgrupa (vođenje projekta, programiranje1JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU28298Nacionalni program se nalazi na veb adresi http://www.minpolj.gov.rs/download/4827011.0062.9-1.pdf.

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1aktivnosti, računovodstvo, izveštavanje uskladu sa predviđenom dinamikom itd.).Ova struktura će se u Srbiji definisati u predstojećemperiodu.NAUČENE LEKCIJE I PREPORUKEZA LOKALNE AKCIONE GRUPE U SRBIJIPristup lokalnom razvoju sa naglaskom naučešću lokalnih aktera u procesu donošenjaodluka može biti izuzetno koristan u kontekstururalne Srbije. Pošto je za stvaranje kapacitetapotreban relativno dug vremenskiperiod, mora se osmisliti niz jasnih korakaza sticanje znanja i iskustva u uspostavljanju,vođenju i osnaživanju lokalnih akcionihgrupa. Ovi koraci podrazumevaju:1. Uspostavljanje, u što kraćem roku, jasnihpravila i procedura za buduće efikasno idelotvorno poslovanje i vođenje lokalnihakcionih grupa kako se očekivanja akterai socijalnih mreža koje su do sada formiranene bi izneverila, odnosno kako senjihove aktivnosti ubuduće ne bi usmeravalena neodgovarajući način.2. Sticanje neophodnog stručnog znanja iveština za pripremu lokalnih razvojnihstrategija. Lokalni akteri u Srbiji posedujuodređena iskustva u ovim aktivnostima,koja su uglavnom stekli tokom intervencijaraznih međunarodnih donatorskih programa.Ovo se iskustvo može iskoristiti zadalju nadogradnju.3. „Učenje kroz rad“, sprovođenjem razvojnihstrategija na lokalnim nivou.Ograničenja u primeni pristupa koji podrazumevaprogram LEADER u domaćoj praksimogu se očekivati iz sledećih razloga:1. Kompleksnost, rigidnost i rasparčanostnacionalnih i, u slučaju država članicaEU, nadnacionalnih politika koje utiču naruralni razvoj. Kompleksnost odgovornosti,ovlašćenja i ograničenja nacionalnih ilokalnih agencija zbunjuje lokalne predstavnikekoji nameravaju da uspostavepartnerstva i formiraju lokalne akcionegrupe. Ova kompleksnost otežava lokalnimakcionim grupama izbor prave mere inačina zastupanja lokalnih interesa.2. Nepostojanje autonomije lokalnih vlasti iagencija. Autonomija se ovde odnosi i na finansijsku(budžetsku, fiskalnu) autonomiju ina autonomiju ovlašćenja, npr. da lokalna samoupravai agencije mogu da biraju najboljinačin za postizanje željenih rezultata nekomrazvojnom politikom (i da je tako bolje usaglasesa ostalim politikama na lokalnom nivou).3. Nedovoljna informisanost lokalnih akterai nedovoljno prepoznavanje segmenataruralne ekonomije, izuzimajući poljoprivredui ruralni turizam. Lokalne razvojnestrategije se, kada je reč o razvoju ruralnihsredina, uglavnom usmeravaju na rastkonkurentnosti poljoprivrednih proizvoda,razvoj proizvodnih kapaciteta i podsticanjeudruživanja. Inovativna rešenja u definisanjurazvojnih smernica najčešće izostaju.Pojam ruralne ekonomije se shvata vrlo rigidnoi svodi se na eksploataciju prirodnihresursa kroz navedena dva sektora.4. Pristup „odozdo nagore“ i participativnipristup još uvek su slabo zastupljeni.Može se navesti tek nekoliko izuzetaka,koji su uglavnom rezultat sprovođenjaodređenih projekata koje su finansiralirazličiti donatori. Čini se da institucionalnestrukture u Srbiji zadužene za osmišljavanjei sprovođenje politike ruralnograzvoja još uvek nisu potpuno spremne daponude odgovarajuće smernice i da prateove inovativne pristupe ruralnom razvoju.Održivost lokalnih akcionih grupa, premasvim dosadašnjim iskustvima, zavisiće odovih uslova:1. Neophodno je odabrati isključivo lokalneakcione grupe koji funkcionišu u skladu saprincipima programa LEADER. Svaki kompromismože da izazove sumnju u lokal-noj zajednici u pogledu transparentnosti,može iscrpsti entuzijazam, potrošiti vremei istrošiti lokalne ljudske i druge resurse.2. Lokalne akcione grupe treba uvek da buduotvorene za nove članove i javnost. Podrškutreba obezbediti ne samo za članovelokalne akcione grupe već i za sve ljude nateritoriji koju grupa pokriva.3. Treba obezbediti mobilnost i promenuosoblja prema trenutnim potrebama i situacijama,kao i stalno jačanje članstva. Nijeprihvatljivo da jedna osoba u isto vremebude, na primer, direktor jedne lokalne akcionegrupe, član odbora za ocenjivanje ičlan neke druge lokalne akcione grupe.4. Svim članovima lokalnih akcionih grupatreba omogućiti kontinuirano doživotnoučenje i usavršavanje.5. Mora se omogućiti profesionalizacija.Upravljanje lokalnim akcionim grupamamora se u potpunosti profesionalizovatido 2013. godine kako bi se obezbedio nastavakrada i u periodu 2014–2020.6. Jedan od presudnih faktora za održivostlokalnih akcionih grupa jeste postojanjeviše izvora finansiranja.OVO JE REZIME NEKIH ISKUSTVA GRUPEDRŽAVA EU-12 KOJA MOGU BITIRELEVANTNA ZA SRBIJU:1. Neke lokalne akcione grupe morale su, u periodu2007–2013, da poboljšaju odgovornostza celo područje razvoja, da budu aktivnije ida sarađuju sa opštinama i ministarstvima.Potrebno je više od animacije interesnih grupa,što podrazumeva i da se poboljša kvalitetrada tako što će se angažovati administrativnoosoblje, pogotovo u velikim lokalnim akcionimgrupama (menadžer, administrativnoosoblje, računovođa), ili tako što će se objavljivatiredovni godišnji izveštaji i revizije.2. Lokalne akcione grupe su se, naročito u početkuprimene programa LEADER, osnivalesamo da bi se dobila sredstva iz ovog programa.Kada su se projekti pokazali kaoneuspešni i kada su bili odbijeni, usledilo jeveliko razočaranje – neke od lokalnih akcionihgrupa su ugašene i teško će se obnavljati.Možda najveću korist od ovog iskustvapredstavlja mogućnost za saradnju tri lokalnasektora i lekcija da se treba naučiti strpljenjuu prikupljanju sredstava i pripremiprojekata kako bi se trajno ostalo u igri. Najboljeje da se počne sa manjim projektima,a da se zatim postepeno povećavaju njihovobim i sredstva.3. Treba promovisati ideju da „fondovi EUnisu cilj, već sredstvo za postizanje lokalnihciljeva, u saglasnosti sa politikom EU“. Stogase mora nastaviti sa obukom lokalnihakcionih grupa kako bi se one orijentisalena druge moguće izvore, npr. privatneizvore, regionalne grantove i sl.4. Nevladine organizacije nisu dovoljno učestvovaleu projektima, naročito u prvimgodinama primene programa LEADER, štoje dovodilo do neuravnoteženog sastavalokalnih akcionih grupa te one nisu naodgovarajući način predstavljale sve postojećelokalne interesne grupe. Sukob interesačesto preti da ugrozi pravilno funkcionisanjelokalnih akcionih grupa, pa čaki zakonski predviđene norme. U kasnijimfazama postoje izgledi da se ovaj problemprevaziđe i može se reći da se, posle nekolikogodina iskustva, većina lokalnih akcionihgrupa osposobila da uspešno ispunjavauslov dobre izbalansiranosti grupa, uzpunu svest o svojim pravima, obavezamai dužnostima.LAG trening1JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU3031

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMUIIJAVNO-PRIVATNOPARTNERSTVO U RAZVOJURURALNOG TURIZMA2JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1. JAVNO-PRIVATNA PARTNERSTVAU RURALNOM TURIZMU– PODRUČJA I NADLEŽNOSTIU oblasti ruralnog turizma, proizvodnja i komercijalizacijaturističkih proizvoda i uslugapodjednako je interesantan segment ruralneekonomije i za javni i za privatni sektor.U drugim privrednim sektorima orijentacijana model slobodnog tržišta dovela je do minimiziranjauloge države, dok je u turizmudržava ostala kooperant privatnom sektoruzbog specifičnosti sektora turizma. Osimtoga, u uslovima relativno niske razvijenostiekonomskog ambijenta, kao što je slučaj saruralnim zajednicama, država mora da preuzmevodeću ulogu u poboljšanju poslovnogambijenta, olakšavanju investiranja i razvojuinfrastrukture i ljudskog kapitala.Javno-privatno partnerstvo smatra se jednimod najpogodnijih sistema za razvoj turističkihpotencijala ruralnih regiona. Ovo suglavni argumenti za takav stav:1. Turistički proizvod je skup javnih i privatnihproizvoda i usluga, što znači daturističku ponudu ne opredeljuju samousluge koje nude turistička preduzeća(smeštaj, hrana, zabava, prevoz), već nanju deluju i infrastruktura, zdravstveni iobrazovni sistem, službe javne bezbednostiitd. Uspeh privatnog sektora nanekoj turističkoj destinaciji povezan jesa svim navedenim elementima, za kojeje odgovorna javna uprava. Otuda javnisektor treba da preuzme niz odgovornostii definiše specifične ciljeve u pogledusvog doprinosa razvoju lokalnog turizma.2. Turizam je aktivnost koja ima važnu ulogu uodrživom razvoju i integraciji ruralnih oblastiu nacionalnu i međunarodnu ekonomiju,ali ne može da se razvija samo na osnovuakcija privatnih preduzetnika. Turizmomu celini, a posebno ruralnim, prvenstvenose bave domaćinstva i preduzeća srednjegkapaciteta. Ovi subjekti turističke ponudenemaju neophodne finansijske i ljudske resurseda samostalno dostignu i zadrže pozicijuna tržištu i da obezbede integrisanoupravljanje kvalitetom.3. Mnoštvo i raznolikost aktera turističkeponude zahtevaju da se stvore efikasnijestrukture saradnje i da se obezbedeneophodni okviri kako bi se osiguralapovezanost i celovitost različitih akcijajavnih i privatnih turističkih aktera.4. Održiva pozicija na turističkom tržištu zavisiod načina na koji neka destinacija po-3233

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU2stiže integrisano upravljanje turističkimkvalitetom u odnosu na tri glavne komponente:aktere turističke ponude, lokalnuzajednicu i životnu sredinu. Ruralni turizamse, sa jedne strane, odvija u prirodnomambijentu određene i visoke vrednosti,a sa druge strane u zajednici koja jeu socijalnom pogledu veoma specifična iosetljiva. Otuda ovaj sektor zahteva vrlostroge norme upravljanja i kontrole gazdovanjaprirodnom sredinom i ophođenjau određenom miljeu. U tom pogledujavno-privatna partnerstva nisu dovoljnosnažna da zamene državne intervencije uoblasti održivog gazdovanja resursima.5. Lokalna administracija, po pravilu, nemapotrebne resurse i mogućnosti da jednostranoi individualno preuzme odgovornostza razvoj turističkog regiona.Sprovođenje strategije razvoja turizmanije moguće ako se ne definiše partnerskiokvir koji treba da uključi ne samopreduzeća koja posluju u turističkojprivredi već i druge ruralne aktere, pa ipredstavnike lokalne uprave.6. Potrebno je da se zajednički oblikuje ipromoviše regionalni turistički identitet.Bez obzira na to koliko inovativnosti,originalnosti i profesionalnosti turističkekompanije mogu da imaju, portfolionjihovih proizvoda čini lokalno/regionalnituristički identitet – projekcijukoja ne može da se stvara i razvija bezpartnerstva sa drugim akterima.7. Javno-privatno partnerstvo omogućavajavnom sektoru značajnu korist odkomercijalizacije turističkih proizvodai usluga, kao i od dinamičnog rasta zaposlenostikoji turizam sa sobom nosi.Rast aktivnosti privatnog sektora utičena povećanje potrošnje, investicija i inovacijate na jačanje i širenje mreže poslovnihpartnerstava na lokalnom nivou.Lokalna zajednica u takvim okolnostimaostvaruje korist od poreza, rasta vrednostizemljišta i rasta standarda lokalnogstanovništva.8. Samostalna komercijalna održivost nijedovoljna za uspeh ni u javnom ni u privatnomsektoru. Kroz javno-privatno partnerstvoprojekti će biti uspešniji, a rizikće biti manji i deliće se između partnera.Ovo su područja u kojima se najčešće radi nauspostavljanju javno-privatnih partnerstavau razvoju ruralnog turizma:• strateško planiranje i teritorijalno planiranje;• infrastrukturne investicije i infrastrukturniprojekti;• stvaranje konkurentnog poslovnog okruženjaza podsticanje investicija,• konzervacija kulturnog nasleđa područja irukovođenje njime;• razvoj ljudskog kapitala kroz obrazovanje istručno usavršavanje,• privlačenje novih sredstava za investicije,promocija i marketing;• promovisanje održivog turističkog proizvodai tržišta,• promovisanje međunarodnih primera dobreprakse;• podrška procesu razmene informacija /komunikacije između destinacija na međunarodnomnivou;• stimulisanje tehnološkog razvoja i uvođenjenovih tehnologija u proizvodnju,promociju i komercijalizaciju turističkihproizvoda;• promocija i komercijalizacija turističke destinacije;• obezbeđenje sistema i metodologije zaprikupljanje i obradu statističkih podatakapotrebnih za marketinške analize i studije.Svaki od lokalnih partnera treba da deli odgovornostza razvoj turizma i marketinšku promocijudestinacije. Zbog toga je važno da sešto više njih angažuje u kreativnom stvaranjumogućnosti za promociju određene destinacije.Efikasan partnerski odnos zahteva jasnu vizijui prepoznavanje zajedničkog interesa na svimmenadžerskim nivoima. Vlade moraju da seTABELA 4: NADLEŽNOSTI PARTNERA U RURALNOM TURIZMUUloga centralne vlasti (država,vlada)• „Krovna“ podrška – obezbeđivanjeopšte političkepodrške za lokalnu/regionalnuinicijativu• Obezbeđivanje transparentnihi legalnih imovinskopravnih okvira saradnje,dokumentacije, dozvola i sl.• Pružanje finansijske podrškegde je to moguće• Grantovi za različite fiskalnekoncesije za projekte• MonitoringUloga javnog sektorauključe u interakciju različitih aktera tako što ćestvarati odgovarajuću javnu politiku koja možeda posluži kao osnovni okvir za razvoj turističkogproizvoda. Prvi uslov je da se obezbedi povoljaninstitucionalni i zakonodavni okvir za razvoj turizma.Kod svih turističkih aktera mora se razvijatikooperativni duh kako bi se stvorile mogućnostiza rast zapošljavanja i dao doprinos održivomrazvoju ruralnog područja. Privatni sektor morada prihvati sopstvenu odgovornost za zajedničkeakcije, kontinuitet poslovanja i poverenje u destinaciju.Političke promene, ekonomski i socijalnikonflikti i nestabilnost ne smeju uticati na partnerstvoi obaveze koje proizlaze iz njega. Takvi• Obezbeđivanje javne infrastrukture,usklađivanje sa lokalnimurbanističkim planomi sličnim obavezama• Obezbeđivanje podrške iusluga privatnim preduzetnicimau vidu infrastrukture,opreme i objekata – osnovnojezgro infrastrukture neophodnou početnim fazamarazvoja kako bi se prikazaopotencijal ruralne oblasti• Uvođenje regulatornih meraza obezbeđivanje društvene,kulturne i ekološke održivosti• Obezbeđivanje da se lokalnazajednica u potpunostiuključi i da što veći broj ljudiostvari korist od razvojaturizma• Obezbeđivanje svih preduslovada turističke usluge poobimu, tipu i kvalitetu budukompatibilne sa zaštitomživotne sredine i sociokulturnogmiljea područja• Sprovođenje potrebnihistraživanja, priprema masterplana, formulisanje marketinškestrategije i organizovanjesveobuhvatne promocijezajedno sa predstavnicimaprivatnog/poslovnog sektoraUloga privatnog sektora• Izgradnja turističkih kapacitetapodručja i rukovođenjenjima• Preuzimanje odgovornostiza obuku i usavršavanjeradne snage kako bi se dostigaošto viši nivo kvalitetapruženih usluga• Učešće u pripremi investicionihsmernica, marketinškestrategije i pružanje pomoćiu kreiranju baza podatakaza različite vrste marketinškihi strateških istraživanja• Očuvanje, negovanje i zaštitaturističkih atrakcijaBriga o zaštiti životne sredinerizici se moraju svesti na minimum kako bi javnoprivatnapartnerstva i lokalna ekonomija ostalina stabilnoj razvojnoj putanji.ĆILIBARSKI PUT (AMBER TRAIL)Ideja Ćilibarskog puta javila se polovinomdevedesetih godina prošlog veka kod ljudiiz Fondacije Ekopolis, koji su uočili dasu turizam i uopšte ekonomija centralneSlovačke isuviše orijentisani ka Bratislavi,glavnom gradu. Međutim, postoje mnogoveća naselja u blizini centralne Slovačke –Budimpešta i Krakov, sa snažnom srednjomklasom i određenim vezama sa Slovačkom.2JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU3435

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU2Stoga je ideja Ćilibarskog puta razvijena kaosredstvo za razvoj ruralnog turizma u ovompodručju, uz korišćenje mogućnosti kojenudi blizina tako velikih naselja.Ruralna područja projektne oblasti nisu bilapripremljena za turizam. Dok je ruralno nasleđeu Slovačkoj zaista vredno, sposobnost zanjegovu prezentaciju i sticanje zarade od njegabila je slaba (i generalno je još uvek takva).Fondacija Ekopolis je pokrenula program materijalnei nematerijalne podrške ruralnim zajednicama.Opšti cilj programa Ćilibarski putje bio da se te zajednice pripreme za turizam.Specifični ciljevi su bili stvaranje uslova za razvojturizma te obuka lokalnog stanovništvaza pružanje turističkih usluga i za prezentaciju/tumačenjebaštine. Detaljna analiza jepokazala da se moraju uključiti ne samo stanovnicii privatni pružaoci usluga već i javneustanove (lokalne kancelarije, muzeji itd.), jeroni stvaraju uslove za razvoj turizma.Fondacija Ekopolis je dodelila znatna sredstvaza partnerstvo između javnog i privatnogsektora. Sredstva su bila usmerena nastvaranje partnerstava kroz uobičajene aktivnosti– stvaranje uslova za turizam (npr.poboljšanje puteva i putne infrastrukture,poboljšanje javnih površina itd.), zajedničkaanaliza ruralnog nasleđa sa stanovištaturizma (popisi, studije itd.) i stvaranje javno-privatnihturističkih proizvoda (npr. malimuzeji, prikaz zanata, tumačenje spomenikaitd.). Pored toga, Ekopolis je obezbedio i nematerijalnupodršku (eksperti, studijska putovanja,zagovaranje i dr.). Uslov za dodelusredstava i stručnu podršku bilo je partnerstvoizmeđu javnog i privatnog sektora.Takav pristup, koji je zahtevao partnerstvo,pokazao se kao koristan. Nekoliko sela i malihoblasti poboljšalo je svoju ponudu i uslove zaturizam. U selima i područjima duž Ćilibarskogputa od Budimpešte do Krakova lansirano jenekoliko turističkih proizvoda, npr. pešačke ibiciklističke ture (organizovane ili spontane),eko-muzeji, festivali i događanja i dr. Madaoni sigurno nisu glavni izvor zarade za lokalnostanovništvo, nema sumnje da doprinoseodrživom razvoju i obezbeđuju zaposlenje/prihod za deo lokalnog stanovništva.2. OSNOVNA PROCENA STANJA URURALNOM TURIZMU U SRBIJIRuralne oblasti u Srbiji karakterišu nekonkurentnapoljoprivreda malih razmera, ruralnosiromaštvo, depopulacija, starenje stanovništvai visoka stopa nezaposlenosti. Donedavno,ruralni razvoj bio je usredsređen napoboljšanje poljoprivrednih performansi,povećanje konkurentnosti, konsolidovanjetla i bolju tržišnu orijentaciju. Razvoj novijihruralnih mera usredsređuje se na poštovanjeprincipa zaštite okoline u poljoprivrednojproizvodnji i održivo korišćenje resursa. Ciljje postizanje ravnoteže između poljoprivredneproizvodnje i drugih privrednih aktivnosti,zaštite životne sredine i društvenog razvoja.Konkretno, potrebne su mere koje podržavajudiversifikaciju ruralne privrede na društveno,ekonomski i ekološki održive načine kakobi se u ruralnoj Srbiji poboljšao kvalitet života,odnosno smanjili siromaštvo i degradacijaživotne sredine i prirodnih resursa.U poslednjih nekoliko godina, kao protivtežadivljem turizmu, razvija se pokret koji seoslanja na održivi ruralni turizam. Održivi turizamgleda na turizam unutar destinacijskihodredišta kao na odnos između područjâdomaćinâ,lokalnih zajednica i stanovnika natim područjima, turista i turističke industrije.U prošlosti je ovim odnosom dominiralaturistička industrija. Održivi turizam mirisuprotstavljene interese ovih triju partnera:smanjuje štetu po okruženje i kulturu, podiženivo zadovoljstva gostiju, maksimiziradugoročni ekonomski rast i uravnotežujepotencijal rasta turizma sa potrebom da seočuva životna sredina.U Srbiji je 2010. godine registrovano višeod dva miliona (2.000.597) dolazaka turistakoji su ostvarili ukupno oko 6,5 miliona(6.413.515) noćenja. 9 U periodu od 1989.godine do 2010. godine turistički promet uSrbiji je prosečno godišnje opadao za 3,4% ubroju dolazaka i 2,9% u broju noćenja. Srbijaje 2010. godine ostvarila tek 54% turističkogprometa iz 1989. godine, mereno brojemnoćenja. (Treba reći da je u tom pogledu situacija2008. godine bila bolja – 62% prometaiz 1989. godine, ali je u poslednje dveposmatrane godine došlo do pada turističkogprometa). Prosečna dužina boravka registrovanihposetilaca iznosila je 3,2 noći.Osnovnu karakteristiku turizma u Srbijipredstavlja visoko učešće domaćeg turističkogprometa: skoro 70% u dolascima i preko80% u noćenjima. Ovo je, pre svega, posledicatoga što u Srbiji ne postoje profesionalnorazvijeni i organizovani turistički proizvodi,spremni za međunarodno tržište. Zvaničnastatistika sva turistička mesta u zemlji delina glavne administrativne centre (Beogradi Novi Sad), banjska mesta, planinska mesta,ostala turistička mesta (koja ne mogu da sesvrstaju ni u jednu prethodnu kategoriju) iostala mesta (koja nemaju neke atrakcije, aliraspolažu kapacitetima za smeštaj turista).Beograd i Novi Sad apsorbuju više od trećinesvih dolazaka, a čak 64% dolazaka stranihturista (na osnovu podataka iz 2008. godine).U 2008. godini Srbija je raspolagala saoko 116.000 ležaja, od čega su hoteli i sličniobjekti obuhvatali 47%, a komplementarnikapaciteti 53%. Nakon skoro stalnog padabroja ležaja do 2002. godine, koji je pre svegabio posledica pada broja registrovanihležaja u dodatnim smeštajnim kapacitetima,od 2003. godine njihov broj raste.Podaci o smeštaju u ruralnom turizmu u domaćinstvimanisu ušli u zvaničnu statistiku.Raspoložive resurse obuhvataju portal ruralnogturizma (www.selo.co.rs) i lokalne turističkeorganizacije. U okviru Zajedničkogprograma Ujedinjenih nacija „Održivi turizamu funkciji ruralnog razvoja“ detaljnije suistraživana četiri ciljna regiona u kojima sepruža podrška lokalnom ruralnom planiranjui razvoju destinacijskog menadžmenta. To sucentralna Srbija (Valjevo, Ljig, Kosjerić, GornjiMilanovac, Mionica), istočna Srbija (NegotinZaječar, Knjaževac, Pirot, Dimitrovgrad), južniBanat na Dunavu (Alibunar, Bela Crkva, Kovin,Vršac) i donje Podunavlje (Požarevac, VelikoGradište, Golubac, Majdanpek, Kladovo). Uovim opštinama, prema podacima lokalnih turističkihorganizacija, ima 327 domaćinstava(u 108 sela) koja izdaju ukupno 638 soba sa1997 kreveta. Većina kreveta nalazi se u regionucentralne Srbije – 45% svih raspoloživihkreveta u ruralnim domaćinstvima (sa GornjimMilanovcem kao centrom – 572 kreveta).Nema zvaničnih podataka o profilu gostiju, panije moguće ustanoviti njihovu strukturu premasvrsi posete (odmor ili posao).Za goste koji traže mirno okruženje i relaksacijuod svakodnevnog života, mirno prirodno/ruralnookruženje može da bude dovoljno.Ali većini gostiju lepe seoske kuće imirno okruženje jednostavno nisu dovoljni.Oni tragaju za značajnijim atrakcijama, biloda su prirodne ili da ih je napravio čovek –događaji, aktivnosti, lokalni izleti…U pogledu uređenosti sela, čini se da je najvećiproblem predstavlja to što ne postojestaze za pešačenje ili su one slabo uređene,kao i uređenje seoskih ulica i opšti izgled samihkuća. U selima pojedinih opština postojiproblem odlaganja stajskog đubriva i smeća,a ponegde u uređenosti prilaza do kuće.Infrastrukturni problemi su jedna od glavnihprepreka za razvoj turizma čak i na većetabliranim destinacijama, poput Zlatiboraili Kopaonika, da i ne govorimo o turističkislabije razvijenim područjima i opštinama ukojima struktura atrakcija ne privlači relativnoveliki broj turista. To su najčešće problemisa vodosnabdevanjem, saobraćajnom infrastrukturom,otpadom i kanalizacijom, lokalnimjavnim prevozom, telekomunikacijama isnabdevanjem električnom energijom.Svedoci smo dva savremena međusobno povezanafenomena. Prvi je širenje informacija uneverovatnim razmerama zahvaljujući informacionoji komunikacionoj tehnologiji, pre svega2JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU36379Baza podataka Statističkog zavoda Srbije, nahttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=180.

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU2internetu, što potencijalnim posetiocima različitihdestinacija omogućava da relativno brzoi lako dođu do gotovo svih informacija o skorosvakom mestu koje nameravaju da posete, dauporede sve elemente ponude i da zatim lakšedonesu odluku o putovanju. Drugi fenomenjeste sve veći broj iskusnih putnika, koji tačnoznaju šta žele i koji su, zahvaljujući stečenomiskustvu, znatno kritičniji u pogledu kvalitetai sadržaja turističke ponude neke destinacije.Stoga u tržišnoj utakmici u turizmu nema perspektiveza one koji su preokupirani sopstvenimproizvodom/uslugom, jer stvaranje sistema destinacijskogiskustva zahteva saradnju svih zainteresovanihaktera na konkretnom području.Nešto je bolja situacija u pogledu koordinacijeprocesa razvoja destinacijskog proizvodana lokacijama gde dominira jedan ilinekoliko velikih igrača, koji onda diktirajuuslove ostalima, s tim što su manje firme utom kontekstu u nepovoljnijem položaju jerim je sužen manevarski prostor. Međutim,tamo gde nema tako jakog aktera, manji pružaociusluga upućeni su jedni na druge nebi li opstali na duži rok. Stoga nije ni čudnoda se pojavio i odgovarajući pojam, turizamu zajednici (engl. community tourism), kojiobuhvata ovakav način razvoja turizma.Prema istraživanju rađenom 2009. godinena uzorku od 1621 ruralnog domaćinstva,koje se odnosilo na socijalnu uključenost ururalnim oblastima, socijalni kapital seoskepopulacije u Srbiji je nizak, a kulturna participacijapasivna i slabo diversifikovana.Tradicionalni oblici vezivanja gube značaj,npr. seoska okupljanja i kolektivna pomoću poljoprivrednim radovima (tzv. mobe) , anovi oblici vezivanja se izuzetno slabo razvijaju.Mreže postoje, ali imaju slab socijalnikapital, sa niskim ili „opreznim“ poverenjemu lokalne vlasti, pa samo zajednička vizija,jasni ciljevi i dobrobit, poverenje i lokalnoliderstvo mogu dovesti do uspešne saradnjei umrežavanja. 10Institucionalizacija nekog oblika saradnje je,najčešće, najbolji dokaz želje da se stvari pokrenuzajednički, mada to ne mora garantovatiuspeh. Institucionalizacija saradnje izmeđunosilaca ponude u ruralnom turizmu generalnonije daleko odmakla. Mali broj opštinau kojima postoje formalne asocijacije domaćinstavakoja se bave ruralnim turizmomuključen je u ovaj projekat razvoja ruralnogturizma. Primeri takve saradnje sreću se, naprimer, u regionu južnog Banata, u opštiniKovin, u kojoj postoje asocijacije SZTUR Dani,selo Skorenovac, Udruženje domaćina u etnoi ruralnom turizmu iz Deliblata (UDERT – „Deliblatskipesak“) i Deliblato Oaza. U centralnojSrbiji postoji samo jedno formalno udruženje– Udruženje domaćina „Valjevo“.Formalno povezivanje u udruženja ruralnogturizma nosi nesumnjive koristi zbog jasnihodnosa i podele odgovornosti, a posebnojer povećava „vidljivost“ ovog tipa turističkeponude i doprinosi ne samo jačanju ponudeveć i razvoju drugih aktivnosti vezanih zaruralni turizam (očuvanje autentičnog ambijentai tradicije, zajednička promocija pojedinihatrakcija, organizacija događaja). Kadaje u pitanju ruralni turizam u Srbiji, lokalneturističke organizacije u ciljnim regionimarazmišljaju o potrebi da se formiraju regionalneorganizacije za destinacijski menadžment,koje bi se bavile i ruralnim turizmom.Ruralni turizam je deo sveopšteg lokalnog iregionalnog turističkog iskustva i u tom kontekstutreba da govorimo o javno-privatnompartnerstvu u smislu sveobuhvatnog destinacijskogproizvoda, a ne samo ruralnog. Udosadašnjoj praksi u Srbiji nema slučajevaovakvog partnerstva u sektoru turizma. Izuzetakje objavljena namera o javno-privatnompartnerstvu u izgradnji odmarališta na Starojplanini. Zakon o javno-privatnom partnerstvui koncesijama, usvojen u novembru 2011.godine, predviđa koncesije između ostalog uoblasti turizma, kao jednu od osnovnih ugo-vornih formi. Pored komercijalnog korišćenjaprirodnog bogatstva u vidu koncesija, u manjimmestima područje javno-privatnog partnerstvamože biti vezano i za destinacijskimenadžment i marketing.Određeni nivo saradnje u domenu destinacijskogmarketinga postoji, ali različite preprekeonemogućavaju dublje umrežavanje.Lokalne turističke organizacije smatrajuda su glavne prepreke saradnji vezane začinjenicu da privatni sektor i sama ruralnadomaćinstva ne shvataju koristi koje bidonelo uspostavljanje partnerskih odnosa.Ističe se i strah privatnog sektora da će moratida izdvaja više novca, a zatim slede interpersonalnirazlozi. Ima i izvesnog nepoverenjaprivatnog sektora prema lokalnimturističkim organizacijama, kao i nepoverenjaruralnih domaćinstava koja izdaju sobeprema lokalnoj turističkoj organizaciji.3. MOGUĆNOSTI I PREPORUKEZA USPEH JAVNO-PRIVATNOGPARTNERSTVA U RURALNOMTURIZMU U SRBIJIJavno-privatno partnerstvo nudi nove mogućnostiza razvoj destinacijskog menadžmentai marketinga u turizmu. Ovakvo partnerstvomoguće je u sledećim oblastimavezanim za razvoj turističkog proizvoda:- Podsticaj za razvoj i očuvanje resursa;- uspostavljanje standarda kvaliteta;- razvoj atrakcija, tematskih parkova i smeštaja;- pružanje tehničke podrške programima razvojainovativnih proizvoda;- doprinos privrednom bogatstvu zajednice;- ostvarivanje održivog razvoja u sektoru turizma;- prevazilaženje prepreka u oblasti trgovinei investicija;- zaštita potrošača;- odnos prema konkurenciji.Marketing i prodaja:- poboljšanje destinacijskog imidža;- poboljšanje efikasnosti marketinga;- poboljšanje tržišnog dometa i pokrivenosti;- pružanje podrške elektronskom marketingui distribuciji, uključujući i internet;- pružanje podrške za učešće na sajamskimmanifestacijama;- obuzdavanje snage programa zajedničkogmarketinga;- pristup novim tržištima.Istraživanje i tehnologija:- obezbeđivanje metodologija za istraživanjei merenje;- izračunavanje indirektnih prihoda od turizma(Tourism Satellite Accounts);- podsticanje tehnoloških inovacija i njihoveprimene.Infrastruktura:- poboljšanje puteva, saobraćajne infrastrukturei osnovnih usluga;- podsticanje intermodalnog saobraćaja;- poboljšanje javnog zdravlja i sanitarnihuslova;- poboljšanje sigurnosti/bezbednosti;- jačanje sistema telekomunikacija.Ljudski resursi:- uspostavljanje standarda usluga i kvaliteta;- obezbeđivanje edukativnih programa i treninga;- poboljšanje produktivnosti i inovativnosti.Finansiranje:- obezbeđivanje investicija i finansijskihsredstava;- dopuna javnih investicija;- obezbeđivanje početnih finansijskihsredstava:- poboljšanje rezultata 11 .2JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU3810SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu, Socijalna isključenost u ruralnim oblastima Srbije, sažetak istraživanjasprovedenog uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji i Delegacije Evropske komisije uSrbiji, mart 2010, Beograd, http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/04/Secons-Socijalna-iskljucenost-na-selu.doc(pristupljeno 11. avgusta 2010).11CTO, WTO, WTOBC (2004) Co-operation and partnerships in tourism: A global perspective. (Saradnja i partnerstvau turizmu: globalna perspektiva), WTO, Madrid.39

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU2Nivo razvijenosti srpskog turističkog proizvodai priroda ruralnog turističkog proizvodauslovljavaju da se proces upravljanjapostavi na tri nivoa: na nacionalnom nivoubi se donosile strateške odluke o razvojururalnog turizma, uključujući razvoj sistemakvaliteta, regionalni nivo bi bio odgovoranza stvaranje lanca vrednosti ruralne turističkeponude kao integralnog dela regionalnogdestinacijskog proizvoda, dok bi lokalni nivobio odgovoran za razvoj lokalnog lanca vrednostiruralne ponude uz integraciju turizmau celoviti sistem lokalnog ruralnog razvoja.Na centralnom nivou bi se, takođe, moraouspostaviti sistem marketinga, distribucije ikomercijalizacije ruralne turističke ponude.Kao ključni faktori uspeha javno-privatnogpartnerstva u ruralnom turizmu pokazali su se:• Usvajanje jasnog strateškog okvirau kome će se region odrediti kaoturistički, sa značajnim turističkimpotencijalom. Formulisanje strategijeomogućava da se postave ciljevi,prioritetne ose, akcije. Pored toga,ovako se obezbeđuje prostor za evaluacijutokom trajanja partnerstva ismanjuju mogući troškovi;• Ograničavanje partnerstva u prostornomsmislu na entitet koji omogućavaprirodnu celovitost, komplementarnostinteresa i ciljeva ioblikovanje jasnog identiteta. Postojirizik od sukoba interesa, nepovezanostii administrativne blokade (posebnou slučaju kada su partnerstvavezana za regionalne entitete koji sene podudaraju sa administrativnimgranicama). Postojanje regionalnogidentiteta koji potencijalni korisniciusluga i proizvoda (turisti) i lokalnostanovništvo već prepoznaju kao takavobavezna je polazna tačka u uspostavljanjupartnerstva;• Usvajanje plana partnerstva sa jasnimciljevima, koji treba da bude rezultatsaradnje najšireg kruga akterakojih se to tiče na regionalnom nivou.Partnerstva mogu biti uspešna samoako se o njima dogovore ključni učesnicii ako imaju podršku javnosti;• Uključivanje velikog broja aktera udogovore o ciljevima i odgovornostimakoje predstoje u okviru partnerstva.Odgovornosti i uslovi (za učešće u partnerstvu,za odustajanje i za uključivanjenovih partnera) moraju da se uspostaveu sistemu saradnje koji treba dabude dovoljno fleksibilan i dovoljnoobavezujući kako bi se obezbedili koherentnosti efikasnost partnerstva;• Uključivanje u partnerstva aktera izoblasti povezanih sa turizmom. Partnerstvase najčešće stvaraju izmeđuturističkih preduzeća, sa javnomupravom ili bez nje. Poželjno je da onaobuhvate i predstavnike transportnogsektora, poljoprivrede, trgovinskekompanije i druge kompanije čija jedelatnost kompatibilna sa turizmom;• Identifikovanje izvora finansiranja.Finansiranje partnerskih aktivnostije veoma težak zadatak i za lokalnusamoupravu i za privatni sektor. Bezjasnih opcija od samog početka, partnerstvose izlaže riziku da propadne;• Uključivanje stanovništva u informisanjei odlučivanje o uspostavljanjujavno-privatnog partnerstva je važanpolitički faktor. Lokalno stanovništvoje važan turistički resurs, ono je sastavnideo turističkog proizvoda i imasvoje interese koji su podjednakovažni kao i interesi turista i turističkeindustrije;• Uspostavljanje sistema procenjivanjapartnerstva tokom i nakon partnerstva.Sistem evaluacije će omogućitiprilagođavanje partnerstva(ako je potrebno) i procenu uticaja uvezi sa određenim predloženim aktivnostimai sa opštim ciljevima razvojau regionu.PREPORUKE ZA UDRUŽENJA I ZADRUGE• Razvijati demokratske procedure unutarsvih oblika udruženja kako bi sesprečili izraženo liderstvo i „majorizacija“usled nedostatka ljudskog kapitalau ruralnim sredinama.• Raditi na promovisanju svih oblika lokalnihudruženja, uz aktivno uključivanjemedija. Posebno forsirati promocijutransparentnosti izvora finansiranja,finansijskog poslovanja i odlučivanja.• Raditi na lokalnom/regionalnom umrežavanju,kao i na povezivanju sa međunarodnimokruženjem – stvarati uslove zaefikasnije preuzimanje dobrih modela iztuđe prakse. Tako će se povećati i vidljivostsopstvenih rezultata i inicijativa.• Razvijati mehanizme i kapacitete zalobiranje, i u domenu predlaganja zakonskihrešenja i kada se radi o uključivanjuu budžet (lokalni ili nacionalni).• Osigurati stabilno dugoročno finansiranjekroz pregovore sa lokalnim vlastimao participaciji troškova za udruženja ulokalnom budžetu. Stvoriti kapacitete zauspešno povlačenje donatorskih sredstavai sredstava iz drugih fondova.• Ulagati napore da se obezbedi kontinuitetrada i proširi delokrug delovanja,odnosno broj usluga koje se pružajučlanovima i lokalnoj zajednici. Podsticatikontinuiranu edukaciju kako bi sepoboljšao kvalitet aktivnosti i usluga.PREPORUKE ZA INSTITUCIONALNI NIVO(DRŽAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU)• Formirati stabilne fondove za finansiranjeudruženja. Stabilnost finansiranjaomogućila bi kontinuirano delovanje, manjuzavisnost od međunarodnih donatora(kojih ima sve manje), ali bi i stvorila prilikuda se država i lokalna samouprava višefokusiraju na akcije koje su prioritetne zalokalnu zajednicu. Treba nastojati da se ulokalnim budžetima odvoje sredstva zastručnu i finansijsku podršku pri konkurisanjuudruženja za različite projekte, participacijuu troškovima i sl. Opštine trebada sačine kriterijume za procenu ekonomskei društvene opravdanosti tih predlogai da podrže one koji su perspektivni.• Jačati pravni okvir, odnosno podsticatisprovođenje usvojenog zakonskogokvira. Država treba da stvori mehanizmeza primenu zakona. Nijedna formasocijalnog kapitala oličena u mrežamasaradnje, udruženjima i sl. ne može danadomesti slabosti i nefunkcionalnostdržavnih institucija. Država, međutim,treba da deli odgovornost sa drugimpartnerima, ali tako što će im stvoritiprostor za transparentno delovanje.• Lokalna zajednica treba stalno da pratistanje među lokalnim akterima, da ihinformiše o dostupnim programima ida im na svaki način pomaže da koristelokalni kapital.• Treba podsticati saradnju lokalnih preduzetnikasa predstavnicima civilnogdruštva. Ovaj vid saradnje gotovo da nepostoji. Izvesno je da se ta saradnja nećeostvariti spontano i da je potrebna intervencijasa višeg nivoa, pre svih lokalne samoupravekoja mora imati interes da jačaposlovno partnerstvo lokalnih aktera.Kosibda na Rajcu– manifestacija koja se održava svakegodine u julu2JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU4041

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMUIIIKULTURNO I PRIRODNONASLEĐE U SLUŽBI RAZVOJARURALNOG TURIZMAJAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU1. ZNAČAJ KULTURNE BAŠTINEZA RURALNI RAZVOJKulturna baština predstavlja predmete, mestai praksu koji nas definišu kao pojedince,zajednice, nacije ili civilizacije; to je neštošto želimo da zadržimo, podelimo sa drugimai prenesemo dalje. Ovaj koncept je tokomvremena doživeo korenite promene. Danasse on odnosi na spomenike, grupe građevinai područja od istorijske, estetske, arheološke,naučne, etnološke ili antropološke vrednosti,dok se prirodno nasleđe odnosi na izuzetnefizičke, biološke i geološke formacije, staništaugroženih biljnih i životinjskih vrsta i područjaod naučne, konzervatorske ili estetske vrednosti12 . Kulturno nasleđe se sve više vidi i kao resursi kao katalizator društveno-ekonomskograzvoja. Ne samo u akademskoj literaturi veći u programskim dokumentima međunarodnihorganizacija i nacionalnih i regionalnih vladaono se navodi kao moćan ekonomski i socijalniresurs, „razvojni kapital“ koji se možeupotrebiti za ubrzanje razvoja na lokalnomnivou. 13 Najbolja merila ekonomskog uticajaočuvanja kulturne baštine jesu:• radna mesta i dohodak po domaćinstvu,• urbana i ruralna revitalizacija i razvoj,• turizam,• vrednost nekretnina i• pokretanje malog biznisa. 14Mogućnost generisanja prihoda od kulturnihdobara znači doprinos otvaranju radnih mesta,smanjenju siromaštva, stimulisanju razvojapreduzeća, podsticaj privatnim ulaganjima istvaranju resursa za očuvanje životne sredinei kulturnog nasleđa. Obnova baštine u izgrađenimokruženjima iziskuje dosta radne snage,što donosi razne dobrobiti u vidu otvaranjaradnih mesta, promocije malih i srednjih preduzeća,smanjenja potrebe za spoljnom razmenomi razvoja lokalnih resursa. 15 Svi ovi faktoriimaju pozitivan uticaj na ekonomiju.Problemi sa kojima se ruralna područja najčešćesuočavaju jesu periferna lokacija, postepenoslabljenje ekonomske osnove, stepenzavisnosti i starenja stanovništva, kao i drugimanje značajni uzroci. Nestajanje tradicionalnihproizvodnih grana, kao što su poljoprivredaili rudarstvo, često je razlog za propadanje ruralnihpodručja, u kojima se smanjuje broj sta-34212UNESCO, Convention concerning the protection of the world cultural and natural heritage, 1972, vidi http://whc.unesco.org/archive/convention-en.pdf.13Kresyentia Duer, Culture and sustainable development: a framework for action, World Bank, Washington D.C.,1999, p. 48.14Donovan D. Rypkema, „Heritage Conservation and the Local Economy“, in Global Urban Development, Vol.4, Issue 1, August 2008, p. 1.15O zapošljavanju u ovom kontekstu vidi http://www.ilo.org/public/english/employment/recon/eiip/about/lbt.htm.43

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU3novnika, što sve rezultira opadanjem značajau regionalnom i nacionalnom kontekstu. Iakoruralna naselja raspolažu znatnim prirodnimresursima i kulturnom baštinom koja se možeiskoristiti za specifične sektore turističkog tržišta,što bi proizvelo ekonomski rast, njimanedostaju infrastruktura za pružanje usluga,javni objekti, sve vrste opreme, udobne kuće, auz to se u njima beleži ekonomsko propadanje(nema investicija, nema posla itd.). U mnogimslučajevima nedostaju integrisane strategijeza njihovo očuvanje i održivu promociju,što dovodi do zaostajanja ovih područja zarazvojnim kretanjima u urbanim i priobalnimpodručjima. Pored toga, lokalne zajednice mahomnisu ni svesne ekonomskog potencijalasvoje kulturne baštine.Na koji način kulturno nasleđe može obezbeditirazvoj u ruralnim područjima? Isticanjembogatstva i raznovrsnosti kulturnognasleđa u ruralnim područjima omogućile bise ekonomske aktivnosti koje mogu proizvestidodatnu vrednost i stvoriti prilike za zapošljavanje.Takođe, kako je navedeno u evropskomprojektu LEADER, „afirmacija lokalnog kulturnogidentiteta i poboljšanje kvaliteta životado koga dolazi usled tih aktivnosti jača ponosruralnog stanovništva i njegov osećaj pripadnostiodređenoj teritoriji.“ 16 Time se osiguravaopstanak i razvoj. Da bi se povećala privlačnosttih mesta, moraju se unaprediti ekonomskai socijalna kohezija i strateški pristup zasnovanna partnerstvu i strateškim savezima.U ovakvim problematičnim područjima razvojnastrategija zasnovana na kulturnom nasleđumože se smatrati jednim od mogućih rešenjaproblema, jer pruža nove životne prilike iomogućava ekonomski napredak. U tom okviru,zaštitu i promociju regionalnog identiteta(tradicionalni zanati, jezik, igre, pesme, tradicionalnahrana i priprema hrane), „eksploataciju“kulturne baštine (npr. kroz renoviranjesela – arhitektonska sanacija, obnova fasada,upravljanje zemljištem), uspostavljanje „kulturnihstaza“ (trasa putovanja/obilaska), izgradnjutrajne kulturne infrastrukture (centriza tumačenje baštine i nasleđa, kulturni centri,eko-muzeji itd.) i organizaciju konkretnihkulturnih aktivnosti (zabave i festivali, na primer)treba smatrati ključnim komponentamastrategije usmerene na poboljšanje kvalitetaživota, stimulaciju lokalnog razvoja i obezbeđivanjeveće privlačnosti ruralnih područja.Detaljnije, to izgleda ovako:• Popis i zaštita tradicionalnih zanata, jezika,igara, pesama, hrane, koji se sprovodekroz uspostavljanje pouzdanih partnerstavaizmeđu stanovništva, privatnogsektora i institucija, igraju glavnu uloguu obezbeđivanju održive ekonomije zaizdržavanje lokalnih zajednica, a u istovreme jačaju kulturni identitet zajednica;• Ustanovljavanje “kulturnih staza” (trasaputovanja/obilaska) omogućava eksploatacijulokalnog nasleđa i povezivanjezanimljivih područja, što proširuje turističkuprivlačnost. Na primer, grupa izJužnog Pembrokšira u Velsu obnovila je240 km pešačkih staza i istorijskih destinacijaduž velško-engleske jezičke granice.Ovaj projekat – Landsker Borderlands– znatno je povećao turistički prometu tom području, pa je zbog toga nedavnodobio važnu nacionalnu nagradu. U Italijije grupa Lagorai Sud (iz pokrajine Trentino– Alto Adiđe) osnovala mrežu turističkihstaza pod nazivom Staza sećanja,koja je istakla i unapredila tamošnju baštinu(alati za građevinarstvo, dragocenipredmeti, kostimi i sl.). Grčka, Bugarska iMakedonija investiraju u projekte koji suvezani za vinske staze. Iz Srbije kao dobarprimer navodimo projekat „Putevimarimskih imperatora“, kulturnu destinacijukoja se može još poboljšati (a može se inapraviti još poneka slična njoj);• Izgradnja trajne kulturne infrastrukturemože mnogo pomoći u podizanjukvaliteta života ruralnog stanovništva ipoboljšavanju objekata za posetioce. Uvezi sa ovom vrstom aktivnosti treba na-glasiti italijansko iskustvo u osnivanjueko-muzeja, koji se uglavnom nalazeu ruralnim krajevima, npr. eko-muzejkopača uglja u Kasentinu (Toskana),doline Vanoi i Đudikarie (Trentino) teeko-muzej Ada (Lombardija) u blizinisela Krespi d’Ada, izuzetno zanimljivoradničko naselje s kraja XIX veka, kojeje 1995. godine upisano na listu svetskekulturne baštine UNESCO, i dr. Napočetku se to uglavnom radi u gradskimpodručjima, a zatim se osnivajuregionalni saveti. U Italiji je u Pijemontu1995. godine donet prvi regionalnizakon koji je regulisao upravo pitanjeregionalnih saveta. Osnovana je i Mrežaeko-muzeja Lombardije, čiji je cilj dapovezuje eko muzeje u sprovođenjuzajedničkih programa društveno-ekonomskograsta zasnovanih na konceptuodrživog razvoja i na principu supsidijarnosti.Od 2007. godine italijanskieko muzeji su deo mreže Mondi Locali,ogranka Lokalne svetske mreže kojaobuhvata i srpske eko-muzeje; 17• Organizacija festivala, stalnih izložbenihpostavki i drugih oblika širenja kulturetakođe može doprineti ruralnomrazvoju, jer se tako premošćuje jaz izmeđuintelektualnog života u gradu i naselu i privlače posebni klijenti u to područje.Naročito festivali mogu da pruželokalnim umetnicima šansu za sticanjepopularnosti i priznanja, tako što ihuključuju u lokalni razvoj i skreću njihovupažnju na organizaciju intenzivnihzanimljivih aktivnosti. Ova vrsta događajapomaže da se stvori imidž ruralnogpodručja kroz stimulisanje kvalitetapreduzetništva lokalnih stanovnika ijačanje njihove želje da učestvuju u poslovnimpoduhvatima. Primeri su Festivalsvetske kulturne baštine IronbridgeGorge u Velikoj Britaniji, Letnji festivalu Ohridu u Makedoniji ili Festival u Avinjonuu Francuskoj, koji se nalaze napopisu područja svetske kulturne baštinei koji počivaju na tesnoj saradnjiizmeđu institucija i lokalnih udruženja;• Renoviranje sela. Pokazalo se da obnovastarih ili interesantnih građevina podižeprivlačnost područja i može nekamesta pretvoriti u referentne tačke zaturiste. Generalno, nepokretni spomenicimogu se koristiti (obnoviti, oživeti)za sakralne (liturgijske) potrebe, zaprofane (građanske, civilne) potrebe, zaživot i boravak – trajni (privatni), rekreativni(pojedinačno ili grupno), uključujućii programe lečenja i zdravstveneprograme (wellness), za prijem gostiju(hoteli, restorani, prodavnice vina, kafeterije,čajdžinice), za sport i zabavu(kuglanje, sportski tereni, plesne dvorane,turističke staze sa obeleženimobjektima i informacijama o njima),za zastupanje i promociju (reprezentativnedvorane, konferencijske sale,izložbeni prostori, informativni centriza posetioce), za kulturna događanja(javni kulturni događaji, koncerti, galerije,umetnički i muzički studiji itd.), zapraktične obrazovne svrhe (ilustrativneradionice sa obrazovnim programima otradicionalnoj proizvodnji, tradicionalnojpripremi hrane i pića sa receptima,štale i polja), za obrazovanje (muzeji,biblioteke, učionice i odeljenja za očuvanjekulturnog nasleđa itd.). Posebnupažnju treba posvetiti italijanskomkonceptu albergo diffuso 18 ;• Ostale turističke aktivnosti tradicionalnovezane za ruralna područja, naročito u razvijenimzemljama, obuhvataju turizamna farmama, izgradnju vikendica (drugogdoma), agro turizam i eko turizam.Ovi primeri pokazuju na koji način kulturnonasleđe može doprineti razvoju ruralnih područja.Sve ove aktivnosti se međutim mogupreneti na širi plan u kome bi se povezalikultura i turizam: turizam nasleđa je bezsumnje najvidljiviji aspekt doprinosa kultureruralnom razvoju.3JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU444516Videti na http://ec.europa.eu/agriculture/rur/leader2/rural-en/biblio/culture/art06.htm.17O ovoj mreži vidi više na adresi http://www.mondilocali.it.18O ovom konceptu vidi više na adresi http://www.albergodiffuso.com i u poslednjem odeljku publikacije.

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU3462. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVOU KORIŠĆENJU KULTURNOGNASLEĐA U TURIZMUIskustvo iz projekata EU pokazuje da se „uticajdobro isplaniranih lokalnih turističkih programaširi na poboljšanje lokalne ekonomijei kvaliteta života lokalnog stanovništva“ 19 .Korist od ovakvih programa mogu imati različiteprofitabilne privredne grane i domaćedelatnosti – hoteli, restorani, transportni sistemi,prodavnice suvenira, zanati i delatnosti vodiča.Turizam može postati dodatni razlog zaočuvanje istorijskih područja.Međutim, u većini mesta upravljanje kulturnimturizmom i upravljanje kulturnom baštinomfunkcionišu paralelno, uz vrlo malodijaloga. Veoma često nema komunikacije,uprkos tome što oni koji upravljaju kulturnombaštinom i oni koji upravljaju turizmom imajuzajedničke interese u administraciji, očuvanjui promociji kulturnih dobara. Obostrana koristmože se ostvariti samo ako upravljanje turizmomi upravljanje kulturnom baštinom funkcionišuu partnerstvu. U tom smislu je izuzetnovažno da se postignu istinsko razumevanjei poštovanje interesa i vrednosti druge strane.To znači da oni koji se bave interesima turizmamoraju razvijati svest o konceptima upravljanjakulturnom baštinom, idealima i praksama.U isto vreme i na sličan način, akteri koji upravljajukulturnom baštinom moraju se truditi dashvate šta je turizam i kako on funkcioniše. „Uzuzajamno razumevanje, obe grupe mogu raditina izgradnji zajedničkih interesa kroz dobari rad, u cilju rešavanja različitosti“. 20 Ovo je jošvažnije za prirodna i kulturna dobra u okvirusvetske kulturne baštine pod zaštitom UNES-CO, kod kojih je turizam izuzetno važno pitanjeu domenu upravljanja. Kao što je istakaoFrančesko Bandarin, direktor UNESCO Centraza svetsku kulturnu baštinu: „To je neizbežnasudbina: pravi razlozi zbog kojih se neka dobrabiraju za upis na listu svetske kulturne baštineu isto vreme su i razlozi zbog kojih milioniturista hrle da obiđu ta mesta iz godine u godinu.U stvari, verovanje da područja svetskekulturne baštine pripadaju svakome i da ih trebasačuvati za buduće generacije predstavljaosnovno načelo na kome počiva Konvencija osvetskoj kulturnoj baštini.“ 21Pored uticaja na životnu sredinu i drugihsmetnji koje uzrokuju turisti, turizam možeimati negativne uticaje i na zajednice i kulture.Može se desiti da turizam ne privuče dovoljnoposetilaca u kratkom roku da bi proizveo prihodepotrebne za ispunjavanje ekonomskihočekivanja zajednice ili da veći deo dobitiod potrošnje turista (avionske karte, hoteli,naknade tur-operatera) odlazi stranim kompanijama.Osim toga, posebno u ruralnim područjima,lokalno stanovništvo može živeti umanjim razdvojenim grupama ili selima, gdeje komunikacija otežana, što ograničava pravednuraspodelu ekonomskih prihoda; zatim,nosioci projekata mogu lokalno stanovništvolišiti predviđene ekonomske koristi ili odnosimoći u lokalnoj vlasti mogu diktirati ko će imatikoristi od turističke delatnosti itd.Kako bi se ublažili ovakvi problemi, svakiodrživi program turističke delatnosti mora serazvijati u saradnji sa svim zainteresovanimstranama, što podrazumeva organe vlasti, vladineagencije, institucije zadužene za očuvanjekulturne baštine, nevladine organizacije,turističke menadžere, nosioce projekata, turističkapreduzeća i lokalne zajednice. Njihovoučešće u procesu planiranja i upravljanja imasuštinski značaj. Učešće javnosti u pitanjimakoja se tiču turizma treba da bude prioritetnopitanje za menadžere koji žele da izbegnunepotrebne sukobe. Znanje o tim pitanjima je19Cultural heritage as a socio-economic development factor, MED-PACT project, publikacija dostupna na adresihttp://www.med-pact.com/Download/Archimedes/11%20Introduction%20Paper%20Cultural%20Heritage%20and%20Ec%20Dvlpmt.pdf.20Bob Mc Kercher, Hilary Du Cross, Cultural Tourism. The Partnership between Tourism and Cultural HeritageManagement, Routledge, 2002, p. 266.21Frančesko Bandarin, direktor UNESCO Centra za svetsku kulturnu baštinu, u publikaciji World Heritage Manuals1 – Managing Tourisam at World Heritage Sites: A Practical Manual for World Heritage Sites Managers, ArturPitersen, UNESCO, Paris, 2002, p. 96.TABELA 5: PRIMERI KOMPONENTI TURISTIČKE PONUDE (CENTRALNA I ISTOČNA EVROPA)KomponentaKulturnabaštinaPrirodnonasleđeProstornacelinaTurističkeuslugeOstaleuslugeŠta je to?Materijalna dobra u vidu nepokretnih spomenika(dvorci i njihovi ostaci, crkve, arheološkanalazišta, manastiri, arhitektura itd.)Materijalna dobra u vidu pokretne imovine(slike, crteži, skulpture, liturgijski predmetiitd.)Nematerijalna dobra (pesme, muzika, ples,legende, običaji itd.)ZanatiGastronomija (tipična jela i pića, recepti,način pripreme)Festivali i događanjaMuzejiPrirodni objekti (reljef, stene, litice, kanjoniitd.)Živi svet (fauna i flora)Zaštićena područjaOpšti utisak o predeluTipičan ili zanimljiv način planiranja prostoraVidikovci, pejzažiPešačke staze i njihova infrastrukturaAktivnosti (angažovanje vodiča, tumačenjebaštine i nasleđa, pokazivanje itd.)Usluge (smeštaj, hrana, prevoz, suveniri,zakup itd.)Komercijalne usluge (ostale prodavnice,banke, popravke itd.)Javne usluge (bezbednost, zdravstvenazaštita, sanitarni čvorovi, orijentacija, javniprevoz itd.)Upravljaju i posetiocimanude uglavnomjavneorganizacijeXXXXXXXXXXXXprivatneorganizacijeOkolina Javne površine, uređivanje, održavanje X XXXXXXXXX347JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU348izuzetno važan preduslov za delotvorno učešćejavnosti, naročito kada se strane uključeneu planiranje sastaju i uspostavljaju savetodavnaveća u oblasti turizma.Kulturnom baštinom se u ruralnim područjimamora upravljati nešto drugačije nego uurbanim sredinama. Priroda nije toliko centralizovana,ljudski resursi nisu toliko kvalifikovani,a uslovi za obavljanje turističkihdelatnosti nisu toliko razvijeni. Zbog toga semoraju primenjivati drugi pristupi i koristitidrugi instrumenti. Jedan od važnih pristupau ruralnom kulturnom turizmu predstavljaupravo partnerstvo između javnih i privatnihorganizacija.Komponente turističke ponude su veomaraznolike. Njima upravljaju i posetiocima ihnude različiti učesnici u procesu, kao što sevidi iz tabele 5.Ako lokalne vlasti i poslovni sektor žele daprivuku i zadrže posetioce u ruralnim regionima,očigledno je da moraju da koordinirajuturističke aktivnosti i upravljanje, pa čak i dasarađuju na tome. Nepostojanje koordinacijemože prouzrokovati slabiji doživljaj kod posetilaca,što dalje vodi ka manjoj atraktivnosti,odnosno do poseta slučajnih posetilaca koji sekratko zadržavaju i ne preporučuju drugima dadođu u to mesto.S druge strane, saradnja i koordinacija ponude,usluga i aktivnosti predstavljaju tipičnukarakteristiku regiona koji su uspešni u turističkojdelatnosti. Turistička vrednost ruralnognasleđa Srbije ne razlikuje se od vrednostitakvog nasleđa u Austriji, Češkoj iliNemačkoj, ali se stepen saradnje (i potrebeza saradnjom) znatno razlikuje i predstavljajedan od važnih razloga za slabu atraktivnostsrpskog ruralnog okruženja za posetiocei industriju turizma.Partnerstvo između javnog i privatnog sektoraje bitno za ruralni kulturni turizam• zato što različiti partneri imaju različitefunkcije i zadatke u turizmu i oni moguupravljati turizmom na održiv načinsamo kroz koordiniranu saradnju,• zato što različiti partneri imaju pristuprazličitim izvorima finansiranja, pamogu deliti troškove finansiranja turističkograzvoja u regionu,• zato što bliska komunikacija izmeđupartnera u postojećem partnerstvuomogućava korišćenje neočekivanih ineplaniranih mogućnosti za turističkirazvoj (odnosno rešavanje neočekivanihi neplaniranih pretnji po turističkirazvoj) bez potrebe za dodatnim organizovanjemi koordinacijom,• zato što je partnerstvo između javnogi privatnog sektora važno u osetljivimpodručjima kao što su područja svetskekulturne baštine pod zaštitom UNESCO,zaštićena prirodna područja itd. (kada seoni koji rade na zaštiti i očuvanju uključeu partnerstvo, to omogućava fleksibilani odgovoran razvoj turizma nasleđa).3. STUDIJE SLUČAJA ZA PODRUČJASVETSKE KULTURNE BAŠTINEZnačaj partnerstva između javnog i privatnogsektora još je veći kada se radi o područjimasvetske kulturne baštine pod zaštitom UNES-CO. Javni organi su zaduženi za upravljanjebaštinom, dok turistički radnici žele da povećajuzaradu od takvog statusa područja. Dobroi uravnoteženo partnerstvo omogućavanesmetanu i fleksibilnu komunikaciju izmeđuonih koji se bave zaštitom i onih koji se baverazvojem turizma. Ako se oni koji rade na zaštitiuključe u dobro vođeno partnerstvo, navreme će znati kakvi su planovi i namere turističkihpreduzeća i mogu efikasnije reagovati.S druge strane, turistička industrija se unapredmože konsultovati o svojim planovimai namerama u manje zvaničnom partnerskomodnosu i može u skladu sa tim prilagođavati imenjati planove.Studije slučaja koje slede predstavljaju dobreprimere razvoja mogućnosti za ruralna područjakroz kulturno nasleđe, zasnovane na snažnompartnerskom odnosu između zainteresovanihstrana i na uspostavljanju odgovarajućihmehanizama.DESTINACIJA BANSKÁ ŠTIAVNICA (SLOVAČKA)Banská Štiavnica je stari rudarski gradić ucentralnoj Slovačkoj. 22 Njegovo bliže ruralnookruženje spada u područje svetske kulturnebaštine pod zaštitom UNESCO i predstavljajedinstvenu simbiozu industrijske zone i urbanogokruženja. To je zanimljivo turističkopodručje koje privlači i putničke agencije ipojedinačne posetioce, ali turistički potencijalpodručja se još uvek ne koristi u potpunosti.Turizam u Banskoj Štiavnici nije bio organizovan– nije bilo zajedničkog marketinga, postojalaje samo ad hoc saradnja između hotela,bez koordinacije privatnih aktivnosti sa aktivnostimajavnog sektora. Muzej rudarstva (svojevrsni„nacionalni“ muzej rudarstva), jedanod najatraktivnijih objekata na ovom području,nije koordinirao svoje aktivnosti i ponudu saturističkim agencijama i hotelima. Drugim rečima,nije postojao nikakav turistički proizvod.Planski razvoj turizma započeo je poslednjihgodina i predstavlja dobar primer partnerstvaizmeđu javnog i privatnog sektora. Projekatrazvoja održivog turizma je otpočeo u ovomregionu 2000. godine. Sprovodili su ga lokalnii strani eksperti, a posle četiri godine je daomnoge rezultate (izrađeni su planovi upravljanjaturizmom u obližnjim zaštićenim područjima,studije razvoja informativnog centra,osnovne marketinške studije, rekonstruisanoje nekoliko staza za pešačenje i njihova infrastrukturaitd.). Jedan od rezultata je bio i skuppreporuka za dalji razvoj, što obuhvata i osnovnioperativni plan. Devet kompanija osnovaloje 2005. godine Turističko udruženje BanskáŠtiavnica, a ono danas ima skoro 30 članova;sva preduzeća su u privatnom vlasništvu osimdva javna muzeja. Udruženje je uspostaviloveoma dobar odnos sa lokalnim vlastima umalim gradovima i selima; uspostavljena je iosnovna saradnja sa javnim organima. Turističkoudruženje je dobar partner lokalnoj vlasti,posebno zato što ona pre toga nije mogla daostvari komunikaciju sa desetinama privatnihpreduzeća, pa je sa zadovoljstvom prihvatilaorganizaciju koja predstavlja čitavu grupaciju.Započele su intenzivne aktivnosti na koordinaciji,kao što je prilagođavanje rada informativnogcentra (u državnom vlasništvu), rešavanjesaobraćajnih pitanja (isključenje teških vozilau starom jezgru grada tokom letnje sezone),čišćenje obala vodenih akumulacija, podelatroškova za regionalni marketing, podela organizacionihaktivnosti brojnih događanja itd.Ovo partnerstvo između udruženja privatnihpreduzeća, lokalne vlasti i javnih organa veomaje efikasno. Vlasnici hotela kažu da dolazisve više turista i da se oni sve duže zadržavaju.Partneri planiraju da osnuju organizaciju zaupravljanje destinacijom, koja će 2011. zamenititurističko udruženje i poboljšati upravljanjeregionalnim turizmom. Današnje turističkoudruženje okuplja privatne organizacije i partnerje javnim organima. Organizacija za upravljanjedestinacijom će okupiti i javne i privatneorganizacije u jednu asocijaciju, finansiraće sei iz lokalnog javnog budžeta, a preuzeće nekaovlašćenja od javnih organizacija u oblastiupravljanja regionalnim turizmom (uglavnomu marketingu regiona, informisanju, oporezivanju,statistici itd.). To je viši nivo partnerstvaizmeđu javnog i privatnog sektora, veoma prisutanu zapadnoj Evropi, ali još uvek nov u centralnoji istočnoj Evropi. 23INDUSTRIJSKI PREDEO BLAJNEVON (VELIKABRITANIJA)Oblast Blajnevona je jedan on najboljih primerapredela i tvorevina nastalih tokom industrijskograzvoja u XVIII i XIX veku. To je bio22Detaljnije na adresi http://www.banskastiavnica.sk.23Ovo mesto učestvuje u projektu integralnog urbanog razvoja istorijskih mesta kao regionalnih centara u JugoistočnojEvropi (Integrated Urban Development of Vital Historic Towns as Regional Centers in South-EastEurope), koji sprovodi EU; vidi http://www.banskastiavnica.sk/projekty/vito/o-projekte.html i www.see-vito.eu. U ovom projektu učestvuju gradovi iz država članica EU, između ostalih i slovenački Ptuj.349JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU350jedan od najvećih centara u vreme industrijskerevolucije u Velikoj Britaniji, a neko vreme ivodeća oblast u svetu tehnologije i industrijskihinovacija. Više od sto godina ova oblast jeprekopavana radi eksploatacije kamena, uglja isirovina za proizvodnju gvožđa i time je davaladoprinos radikalnoj transformaciji britanskei svetske ekonomije tokom XVIII veka. Poslevelike ekonomske krize dvadesetih i tridesetihgodina prošlog veka, i uprkos pokušajima da senjegova privreda diversifikuje u periodu nakonII svetskog rata, grad Blajnevon je propadao,mada se u njemu i dalje eksploatisao ugalj.Krajem šezdesetih godina prošlog veka započelisu pokušaji da se propadanje grada zaustavi,ali su oni bili nepovezani, imali su samoograničen domet, a uspesi su bili kratkotrajni.Nakon reorganizacije lokalne vlasti 1996. godine,novoformirani Okružni savet Torfejnaobećao je da će obnova Blajnevona biti prioritet.Stoga je 1997. godine formirano Partnerstvoza Blajnevon koje je trebalo da omogućikoordiniranu strategiju usmerenu na unapređenjegrada. Prioritet partnerstva je bio sticanjestatusa područja svetske kulturne baštinepod zaštitom UNESCO, što je i ostvareno u novembru2000. godine. 24 Status mesta svetskekulturne baštine nije doneo nikakvu direktnumaterijalnu dobit, ali je partnerstvo, predvođenoOkružnim savetom Torfejna, iskoristilo ovuprestižnu nagradu kao katalizator za dobijanjefinansijskih sredstava od raznih javnih organa.Partnerstvo obuhvata lokalnu vlast, agencijuNacionalni muzeji i galerije Velsa, Turističkiodbor Velsa i Nacionalni fond. Partnerstvo uključujezajednicu i zemljoposednike u pripremui sprovođenje planova na tom području. Uposlednjih deset godina je zabeležen znatannapredak u obnovi područja, njegovom predstavljanjukao mesta za obilazak i u upravljanju.Razvoj obuhvata i sve više poseta Velikomkopu, glavnoj atrakciji na području Blajnevona,istraživanje i izradu plana marketinga, izraduprepoznatljivog logotipa i artikulaciju brendapodručja svetske kulturne baštine, izradu čitavogniza putokaza, logotipa područja svetskekulturne baštine na glavnim pristupnim putevimaka gradu, pešačkih oznaka u samom graduBlajnevon, promenu parking prostora širompodručja kako bi se postavile ulazne kapijeprema predelu, stavljanje u funkciju ŽeleznicePontipula i Blajnevona, izgradnju centra područjasvetske kulturne baštine na trgu svetogPetra, obnovu glavne ulice u Blajnevonu naosnovu partnerstva između lokalnog saveta iprivatnog sektora. To je dovelo do pojave novihusluga i niza maloprodajnih objekata, doosnivanja službe rendžera u kojoj rade volonteriu ruralnim delovima područja (postoji programšetnje sa vodičem), do radova na obnoviželezare, do otvaranje turističkog informativnogcentra, fizičke restauracije objekata, održavanjaproslava kao što su Dan svetske kulturnebaštine i Vašar na jezeru Garn, do uređenjaplaninske staze preko Gvozdene planine, kojapovezuje mnoga ključna istorijska mesta, itd.U većini područja svetske kulturne baštineznatno se povećava broj posetilaca kada područjedobije takav status, ali broj poseta kasnijeopada ako nema vešto razvijenih proizvoda imarketinga. 25 U Blajnevonu su želeli da izbegnutakvu sudbinu pa su se javile brojne nove idejeo tome kako upravljati promenama, promovisatipodručje svetske kulturne baštine, kako raditisa posetiocima i kako na najbolji način svimazainteresovanima ispričati priču o Blajnevonu.Veoma važne instrumente za održavanje interesovanjapredstavljaju plan iskustava posetilacai detaljan plan interpretacije. Planoviiskustava posetilaca potiču iz Severne Amerike,a koristili su se kao vizionarsko, obrazovno,marketinško i menadžersko sredstvo, odnosnosredstvo brige za klijenta u području Velikogkanjona i u velikim umetničkim galerijama.Ovi planovi odgovaraju na zahteve tržišta,očuvanja područja i zahteve zajednice. Planoviiskustava posetilaca funkcionišu sa poslovnimplanovima i planovima interpretacije iomogućavaju da se prepozna centralni značaj24Detaljnije na internet stranici http://www.world-heritage-blaenavon.org.uk.25Red Kite Environment Touchstone Heritage Management Consultants, Blaenavon Partnership, BlaenavonIndustrial Landscape World Heritage Site Visitor Experience and Interpretation Plan, May 2007. Izveštaj navodiistraživanja iz: Buckley, R., World Heritage Icon Value, Canberra, Australian Heritage Commission, 2002.sveobuhvatnog planiranja poseta. Oni pomažuključnim akterima da shvate da odluke o izboruiskustava koja će posetioci doživeti mogupomoći u stvaranju karaktera tog područja iu postizanju poslovnog uspeha ili neuspeha,odnosno uspeha ili neuspeha konzervacije.Takođe, ovi planovi predstavljaju dragoceninstrument za rad sa lokalnim zajednicama iza stvaranje nacionalnih strategija. 26 Planoviiskustava posetilaca namenjeni su stvaranjuodržive turističke destinacije koja može da izdržisve veću konkurenciju na turističkom tržištudnevnih i kratkotrajnih poseta, destinacijekoja može da dâ nešto više zajednici i da omogućisopstveno očuvanje. Namera je da se toizvede kroz primenu novih tehnika upravljanja,razvoj novih proizvoda i reviziju marketinga.Konsultanti koji su izradili plan iskustava posetilacaza Partnerstvo za Blajnevon i pratećiplan interpretacije navode da su „anketni radna osnovu upitnika, razgovori sa zainteresovanimstranama i opažanja sa terena pomogli dase utvrde pitanja i izazovi koje treba rešiti kakobi se postigao ovaj novi status destinacije“. 27SELA SA UTVRĐENIM CRKVAMA UTRANSILVANIJI (RUMUNIJA)Transilvanija je jedan od najzanimljivijihregiona u Rumuniji. Mešavina nemačke,mađarske i rumunske kulturne tradicije igraveliku ulogu u kulturnoj i etničkoj raznolikostiovog regiona. Od 1993. godine sedam(od preko 250) sela koje su osnovali transilvanijskiSasi upisano je u Listu svetskekulturne baštine – Biertan, Câlnic, Dârjiu,Prejmer, Saschiz, Valea, Viilor i Viscri. 28 Njihodlikuju specifičan sistem prostornog planiranja,specifičan obrazac naseljavanja ispecifična organizacija porodičnih seoskihgazdinstava, očuvanih još iz poznog srednjegveka. Selima dominiraju utvrđene crkve,koje odslikavaju arhitekturu iz periodaizmeđu XIII i XVI veka.Čak i tamo gde se poljoprivreda održala kao važansegment života većine stanovnika, turizamje postao najvažniji ekonomski izvor u ovompodručju zahvaljujući činjenici da je UNESCOstavio sedam sela na Listu svetske kulturne baštine.To nije prošlo bez nepovoljnih posledica,jer su se mnoge koristi od ovoga slile u velikeokolne gradove. Međutim, sprovedeno je nekolikozanimljivih projekata, kao što je inovativnipristup Fondacije Mihai Eminescu konzervacijii turizmu u saskim selima u Transilvaniji. 29 Ovajpristup je utkan u Projekat celog sela, celovituviziju održivog ruralnog razvoja koja ima za ciljda osiromašene i udaljene seoske zajednicepretvori u napredne turističke destinacije, a dase istovremeno ne naruši njihov tradicionalninačin života i prelepo prirodno okruženje. 30 Uposlednjih devet godina ova fondacija je sačuvalapreko 400 starih seoskih građevina (odkuća i ambara do crkava, škola, kapija i mostova),osposobila više od 100 stanovnika u raznimveštinama i zanatima, obnovila i otvorila12 seoskih pansiona i plemićki posed Apafi uMalankrevu, istražila i objavila vrednosti lokalnogbiološkog i geografskog diverziteta ipomogla da pet područja dobije status zaštićenihpodručja. Osnovana su i tri informativnapunkta. 31 Ovaj pristup počiva na ideji jačanjalokalnih zajednica kako bi one preuzele sudbinuu svoje ruke i kako bi se iskoristio njihovpotencijal kroz pomoć malim preduzetnicima iuspostavljanje nevladinih organizacija orijentisanihka zajednici. Projekat je 2006. godine dobioprvu nagradu organizacije Europa Nostra. 32Boraveći u ovim pansionima turisti novac vraćajuzajednici – direktno (jer troškovi boravkapomažu da se finansiraju dobrotvorni projektiFondacije) i indirektno (kroz kupovinu i potroš-26US National Park Service, The Visitor Experience and Resource Protection Framework: A Handbook for Plannersand Managers, 1997.27Red Kite Environment Touchstone Heritage Management Consultants, op. cit.28Više informacija na adresama http://whc.unesco.org/en/list/984, http://www.worldheritagesite.org/countries/romania.htmli http://fortified-churches.com/locations/brasov_kronstadt/23/.29Vidi http://mihaieminescutrust.org/content/nd_standard.asp?n=82.30Vidi http://mihaieminescutrust.org/files/Activity2-training.pdf.31Punktovi su u Viskriju, Floerstiju i Sigišoari. Vidi http://changemakers.com/competition/geotourism2008/entries/whole-village-projest-integrated-approach-saxon.32Vidi http://ec.europa.eu/culture/our-programmes-and-actions/prizes/cultural-heritage-2006_en.htm.351JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU352nju lokalnih proizvoda i usluga). Fondacija pomažeda se u ovim selima poveća zaposlenost,osposobljava lokalno stanovništvo i za nove iza zaboravljene veštine, podržava mala preduzećai zanatske radionice, poboljšava raznesadržaje (trotoari, korita potoka, sakupljanjeotpada itd.) i popravlja stare objekte i kuće. Uokviru projekta, u Viskriju je izgrađena tradicionalnaradionica za pečenje cigle i pločica, ukojoj je zaposlena cela jedna porodica, a kojaistovremeno obezbeđuje materijal potrebanza restauraciju. U Malankrevu je Fondacijaomogućila upravljanje plantažom jabuka od100 hektara i proizvodnju organskog soka odjabuka. Projekt je takođe omogućio upravljanjerezervatom prirode na površini od 70 hektarau Breitu kod Sigišoare.Fondacija je registrovana kao humanitarnifond i deo prihoda od gostionica/pansiona uTransilvaniji stalno se koristi za finansiranjeprojekata u seoskim zajednicama. Prvi ciljFondacije bio je očuvanje kuća i crkava od propadanja,ali se ubrzo krenulo sa radovima naoživljavanju istorijske ekonomije poljoprivrede.Dok su se s jedne strane uvodile tehnikeprema zahtevima poljoprivrednika, započelose sa obukom seoskog stanovništva – uglavnomRoma – za korišćenje tradicionalnihgrađevinskih materijala i u oblasti umetnostikonzervacije. Obnovljeni su stari bunari i kaldrma.Projekat je takođe podstakao krčme igostionice da otpočnu pružanje usluga keteringaza izbirljivije goste te da osposobe štalesa konjima kako bi mogli da ponude ture jahanja.Poljoprivrednici, zanatlije i drugi dobijalisu savete, bespovratna sredstva i kredite kaopodsticaj za razvoj malih ulaganja, na primer,pružanje pomoći vlasnicima u izradi sopstvenihproizvoda ili u proizvodnji lokalnih proizvodai njihovom iznošenju na tržište.Osnovna filozofija svih ovih aktivnosti – uključujućii razvoj ruralnog, održivog turizma –jeste da lokalna zajednica ima koristi od svogjedinstvenog kulturnog i prirodnog nasleđa.Ova filozofija pomaže da lokalno stanovništvobolje razume to blago i da više vodi računa onjemu, jer će tako obezbediti svoju budućnost.Sve osoblje koje u okviru projekta radi na smeštajugostiju je lokalno u najužem smislu te reči– sve poslove na čišćenju, kuvanju, održavanjui popravkama određenih pansiona obavljajuljudi iz tog sela. 33 Dodatne aktivnosti (šetnja, jahanje,botanički izleti i ture posmatranja divljihživotinja) obavljaju kompanije i pojedinci iz regiona.Sva hrana se proizvodi i priprema u selu,a koriste se domaći i prirodni sastojci. Dekorativnipredmeti, npr. grnčarija, prostirke i tkanine,proizvode se u selu ili u najbližim zanatskimcentrima. Fondacija organizuje i plaća obuku zaupravnike lokalnih pansiona i osposobljava ihza bolju ponudu ove vrste turističkih usluga, aorganizuje i osnovne kurseve engleskog jezika.Neki od upravnika koji su prošli ovu obukuosnovali su svoje firme po principu samozapošljavanja.Fondacija finansira i promotivne i informativnekampanje (štampanje letaka, brošurai mapa) kako bi se i na međunarodnom planurazvila svest o lepotama i položaju saskih selau Transilvaniji. Informacije uglavnom potiču odstanovnika sela – oni posetiocima daju informacijeo tome šta treba videti i posetiti u okolinii objašnjavaju im kako dotle doći. Kada dočekujuturiste u svom selu, stanovnici su svesnisvog jedinstvenog načina života i pokušavajuda sačuvaju livade, šume, štale sa životinjama,poljoprivredu i svakodnevne običaje.Drugi zanimljiv projekat se odnosi na seloKopša Mare, jedno od saskih sela koje leži usrcu Transilvanije, na samo 2 km od područjasvetske kulturne baštine Biertana, koje jepod zaštitom UNESCO. Kako ruralnim delovimazemlje preti opasnost od uništenja zbogstalnih promena, selo Kopša Mare je odlučiloda promeni nešto u svom odnosu prema kulturnojbaštini i bogatstvu životne sredine togpodručja. Paolo i Đovana Baseti, dvoje italijanskihpreduzetnika koji žive u Rumuniji, odlučilisu da pokrenu projekat u tom selu koji bi krozočuvanje i razvoj održivog turizma pomogaoda se zaštite ovo područje i njegov jedinstveniizgled. Sve je započelo putovanjem u Transil-33Informacije su sa sajta http://www.responsibletravel.com koji je uspostavljen da bi zainteresovanim turistimaponudio informacije o turističkim kompanijama koje su ekonomski, društveno i ekološki odgovorne.vaniju 2005. godine, kada su Paolo i Đovanastigli u selo Kopša Mare, videli jednu tradicionalnukuću i kupili je. Oni su zatim shvatilikoliko je važno sačuvati autentičnost te kuće,a u široj perspektivi i da treba uključiti lokalnostanovništvo u očuvanje sela. U nekoliko narednihgodina kupili su još dve kuće i renoviraliih za smeštaj turista, posvećujući pažnju i najsitnijimdetaljima. Oni su pozvali i lokalnu zajednicuda učestvuje u ovoj inicijativi. Projekatje razvijen u saradnji sa lokalnim arhitektom,stručnjakom za stil saskih sela, a u restauraciju,uređenje i planiranje aktivnosti uključila se ilokalna zajednica.Lokalne vlasti su uprostile birokratske procedure,jer su shvatile da projekat može doneti dobrobitzajednici, npr. nova radna mesta, podrškuza očuvanje kulturne baštine i znatan razvojturizma. 34 Kada je 2008. godine Evropski savetizglasao Sibiu za kulturnu prestonicu Evrope,lokalne vlasti organizovale se konsultativnisastanak. Predstavnici 17 sela iz Transilvanijepotpisali su manifest kojim su se obavezali napoštovanje određenih normi u vezi sa renoviranjemkuća (zadržavanje originalnih krovova,kapija, fasada i prozora). Manifest je promovisankao jedan od prvih dokumenata koji jeinsistirao na održivom razvoju u tom području.Njegova osnovna svrha je bila da se osnujezajednički fond u koji bi se slivao državni iprivatni novac, a koji bi obezbedio finansijskupodršku seljacima u obnovi kuća u tradicionalnomstilu. U Biertanu su organizovane izložbafotografija na kojima se vidi celokupan procesrestauracije grada Sibiu i sveobuhvatna obukaljudi o tome kako treba održavati saske kuće.Nažalost, fond nije osnovan jer su lokalnevlasti odlučile da ulažu u razvoj lokalne infrastrukture,a ne da daju doprinos fondu. Osimtoga, bilo je teško promovisati očuvanje saskekulture kada u toj oblasti ima sve manje i manjeSasa. Italijanski preduzetnici su odlučili dasami osnuju fond i obznanili su stanovnicimasela da će pokriti deo troškova onima koji odlučeda renoviraju fasade svojih domova. Lokalnevlasti sada rade na tome da se poštuje deklaracijapotpisana u Biertanu i da se prati planruralnog razvoja u skladu s njom. To znači danisu dozvoljeni prozori od termopana (rasprostranjenapraksa u Rumuniji), a kuća se mogukrečiti samo u prirodnim tradicionalnim nijansamaboja. Kada je projekat restauracije u seluKopša Mareu završen, otvoreni su objekti zasmeštaj gostiju koji nude jedinstven kulinarskidoživljaj, organizovane izlete u obližnja mesta,vožnju biciklom, jahanje i vožnju kočijama. Uželji da zadrži ponudu zanimljivih kulturnihaktivnosti, porodica Baseti blisko sarađuje saFondacijom Adept, važnom rumunskom nevladinomorganizacijom koja sprovodi programekonzervacije i ruralnog razvoja s namerom dapraktičnu konzervaciju poveže sa ekonomskimi socijalnim koristima za lokalnu zajednicu. 35Fondacija Adept je u Rumuniji uvela i konceptspore hrane, koji podstiče očuvanje tradicionalnihkulinarskih specijaliteta.KUĆICE S KROVOVIMA OD KREČNJAKA UALBEROBELU, PARK KAMENIH CRKAVA UMATERI I KONCEPT „ALBERGO DIFFUSO“(ITALIJA)Kućice s krovovima od krečnjaka (koje se naitalijanskom zovu trullo, u množini trulli) uAlberobelu te pećine i Park kamenih crkavau Materi proglašeni su svetskom kulturnombaštinom i predstavljaju primere projekatakoji su nastali kada su ponovno otkrivene ivrednovane regionalna tradicija i kulturne iprirodne retkosti na određenoj teritoriji uzučešće svih regionalnih zajednica i građana.36 Ova dva mesta se nalaze u južnoj Italiji,gde je praksa albergo diffuso dobro razvijena.Albergo diffuso je poseban tip hotelazamišljen tako da gostima pruži jedinstvenoiskustvo života u starom centru grada ilisela. On nudi usluge tradicionalnog hotela(dobrodošlica, pomoć, zajedničke prostori-34Claudia Iatan, „Tests of sustainable development“ in: Oservatorio Balcani e Caucaso’s, dostupno na adresihttp://balcanicaucaso.org/eng/All-news/Tests-of-sustainable-development.35O Fondaciji Adept vidi http://www.fundatioa-adept.org.36Informacije o ovim mestima vidi na internet stranicihttp://goitaly.about.com/od/planningandinformation/tp/unesco-southern-italy.htm.353JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU3je, jelo), mada su sobe raštrkane po centru,na udaljenosti od oko 200 metara od centramesta i od osnovne jedinice hotela (recepcija,zajedničke prostorije, restoran). Sobe, odnosnoapartmani su smešteni unutar zgradai stanova koji su obnovljeni kao deo starogcentra u skladu sa lokalnom kulturom i neposrednopružaju osećaj „lokalnog“. „Difuznihotel“ predstavlja jedinstven razvojnipristup bez nepovoljnih uticaja na životnusredinu. Za pravljenje ovakvog hotela netreba graditi ništa novo, već samo treba restauriratii ojačati postojeće kuće i stanoveu skladu sa lokalnom kulturnim i istorijskimkontekstom i umrežiti nešto što već postoji.Ovakav hotel često deluje kao najvažnija zainteresovanastrana na nekoj teritoriji, kojastimuliše postojeće i potencijalne lokalnepreduzetnike da pokreću nove poslovnepoduhvate u vezi sa sve većom turističkompotražnjom koju on donosi, posebno u najtradicionalnijimsektorima kao što su gastronomijai zanatstvo. On promoviše, u bliskompartnerstvu sa lokalnim opštinama i drugimakterima, nove aktivnosti koje mogu dovestido repozicioniranja teritorije na turističkomtržištu, kao što su događanja ili specifičnikursevi obuke u tradicionalnim sektorima(lokalna kuhinja, lokalna sportska takmičenja,zanatske delatnosti itd.), i upravlja timaktivnostima. Time se, dakle, stvaraju noviposlovi, što zajedno sa novim načinom dočekivanjagostiju posetiocima nudi više osećaj„privremenog stanovanja“ u toj oblastinego osećaj „tradicionalnog turiste“. Ovakavkoncept hotela, zahvaljujući svojoj autentičnosti,blizini građevina koje ga čine, živopisnojlokalnoj zajednici i nečemu što je višeod pukog odmora, posetiocu u stvari nudinovi životni stil. Ove prednosti mogu stvoritidovoljan ekonomski obrt jer se ponuda proširujei na period van sezone, što doprinosistvaranju novih turističkih destinacija.Koncept albergo diffuso je izvorno nastao1982. godine u Karniji, koja se nalazi u italijanskojpokrajini Furlanija – Julijska krajina,u okviru tehničke radne grupe čiji je cilj biojačanje malih centara uništenih u zemljotresukoji je tu oblast opustošio 1976. godine.Model je zatim razradio jedan privatnipreduzetnik, a prvi put je priznat u pokrajiniSardinija kroz poseban regionalni zakon.Albergo diffuso se uglavnom organizuje nadva načina: u prvom slučaju investitor kupujeili iznajmljuje stanove, odnosno kuće, ipostaje upravnik nečega što je u stvari „hotelkoji se ne vidi“; u drugom slučaju, grupalokalnih aktera obrazuje konzorcijum i delegiraprivatni subjekat (npr. kooperanta) daupravlja „difuznim hotelom“. U oba slučajalokalna uprava ima ulogu da obezbedi „inkubator“za projektnu ideju, da je podrži ipodstakne (npr. uprošćavanjem pravnihprocedura, ulaganjem u lokalnu infrastrukturu,odnosno u urbanističko uređenje). Putdo stvaranja hotela po ovom konceptu počinjeteritorijalnom analizom koja treba dapotvrdi da postoje potrebni uslovi, zatimse prolazi kroz promotivnu fazu, koja obuhvatai preduzetničko izviđanje, za njom idetehnička faza, usmerena na izradu pouzdanogbiznis plana, da bi se stiglo do podrškeupravljačkoj jedinici na samom početkuoperativnog postojanja (finansijske usluge).Pored toga, lokalnoj upravi će možda bitipotrebna podrška u redefinisanju razvojnihplanova mesta kako bi se omogućila inkubacijaprojektne ideje i novog početka. UItaliji trenutno ima oko 40 takvih struktura,a mnogo više ih je u pripremi.Ovaj koncept je počeo da se javlja i u drugimzemljama. Očekuje se da će se ovaj trend širiti,jer se koncept albergo diffuso može smatratidragocenim primerom za promociju lokalnogpreduzetništva, obnovu starih gradskih jezgarai za borbu protiv napuštanja nekih krajevaupravo kroz njihovo oživljavanje. U istarskomgradiću Poreču, u Hrvatskoj, trenutno se radina stvaranju jednog ovakvog hotela, dok je ualpskom selu Mase iz XIV veka (220 stanovnika)u Švajcarskoj upravo otvorena eksperimentalnakuća.4. PREPORUKENeki od ovde prikazanih inostranih primeradobre prakse mogu delovati kao previšezahtevni i kao teško primenljivi u našimprilikama, uzimajući u obzir infrastrukturneprobleme u ruralnim područjima, nepostojanjepravnog okvira i nedostatak sredstava.Međutim, domaće inicijative poput kulturnerute „Putevima rimskih imperatora“ ili atraktivnostnedavno osnovanog Drvengrada naplanini Mećavnik pokazuju da kulturno i prirodnonasleđe Srbije pruža mnogo mogućnostiza razvoj turizma i u perifernim, ruralnimoblastima. Lokalna inicijativa je presudna, au nastavku se daju glavne preporuke.Imajte na umu cilj. Sve razvojne aktivnostikoje se zasnivaju na kulturnoj baštini morajukao glavni cilj imati poboljšanje kvaliteta životastanovnika, povećanje njihovih prihodai nadogradnju njihovog životnog okruženja.Aktivnosti se moraju razvijati na participativniintegrisan način, zaista uzimajući u obzirda kulturna baština pripada svima i da semora sačuvati za buduće generacije.Uspostavite ravnotežu između potreba stanovnikai posetilaca. Razgovarajte sa stanovnicimao onome što očekuju i što ih brineu vezi sa turizmom nasleđa kako biste imobjasnili da je turizam nasleđa usmeren napoboljšanje kvaliteta života stanovništvakoliko i na usluživanje posetilaca. Uspešniprogrami bili su opšteprihvaćeni u lokalnimzajednicama i ispunili su ono što je prepoznatokao lokalna potreba. Ti programi surealni, počivaju na talentu konkretnih ljudi,na specifičnim atrakcijama, na smeštaju, naizvorima podrške i entuzijazma.Sarađujte, učestvujte i komunicirajte. Zajedničkozalaganje koje proističe iz partnerstvaonih koji u prošlosti nisu radili zajedno predstavljaosnov za sve uspešne razvojne programe.Redovno se konsultujte sa različitiminteresnim grupama na sastancima i javnimradionicama. Objašnjavajte ciljeve aktivnostii budite otvoreni u pogledu načina na koji senešto može postići. Partnerstvo obično pokrećeonaj ko ima jasnu predstavu o tome šta partnerskaorganizacija treba da radi, koje zadatkei funkcije treba da obavlja. Međutim, njegovomišljenje se može razlikovati od mišljenjadrugih zainteresovanih strana, što može dovestido toga da opadne interesovanje drugihpartnera, pa i do raskida partnerstva. Stoga jeizuzetno važno da se pribave mišljenja i shvatepotrebe svih partnera i da se ta mišljenjai potrebe unesu u misiju, zadatke i planovepartnerskog rada. Tada će svi partneri biti punientuzijazma i spremni da pruže podršku.Budite strpljivi! Stvaranje poverenja traživreme, energiju i organizacione kapacitete.Formalno uspostavljanje partnerstva možetrajati samo nekoliko dana, a stvaranje pravogpartnerstva traje i godinama. Prilikomizbora ili izrade projekata treba predvidetidovoljno vremena da bi se na lokalnom nivoupostigao konsenzus o odlukama.Budite ponosni na sopstvenu kulturnu baštinui tradiciju. Stanovništvo je ponosno kadazna istoriju zajednice i atraktivnih lokacija iuživa da te informacije deli sa posetiocima.Saznanje da postoji program turizma u vezisa kulturnim nasleđem podstiče zajednicuda na istorijske resurse gleda novim očima,što za rezultat ima napore da se očuva i zaštitito nenadoknadivo bogatstvo.Sačuvajte i promovišite. Autentičnost i visokkvalitet treba sačuvati i to treba navesti uprogramima turizma nasleđa. Programe trebapodržati naučnim istraživanjima, a vodičeobučiti kako bi javnosti tačno predstavili dostupneinformacije; publikacije, promotivnebrošure, izložbene nalepnice i drugi materijalikoji se prezentuju javnosti moraju seviše puta proveriti da bi se izbegle mogućegreške. Projekti na restauraciji arhitekturemoraju se sprovoditi po principu autentičnosti.Kao i kod istraživanja, izuzetno je važno3JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU5455

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU3da se potraži stručna pomoć kako bi se osiguralakvalitetna restauracija.Potreba za partnerstvom mora da proističeiz potreba organizacija koje su aktivne uregionu. Partnerstvo ne treba uspostavljatisamo radi partnerstva. Potreba za partnerstvombi trebalo da ide „odozdo nagore“,ona treba da se javi kod organizacija i institucijakoje su već aktivne u regionalnomupravljanju i turizmu, koje osećaju potrebuza udruživanjem i saradnjom, a ta potrebaproističe njihove realne aktivnosti i realnogiskustva u turizmu. Takve organizacije mogupostaviti ciljeve i utvrditi namenu partnerstva,videti značaj partnerstva i biti aktivne,odnosno mogu pružati podršku kao članoviu partnerstvu. Ako bi se partnerstvo osnovalo„odozgo nadole“, bez realne potrebe kojapotiče iz regiona, i ako bi počivalo samo nateoretskoj potrebi, ono ne bi funkcionisalona odgovarajući način.Brzi dobici. Predugo vreme potrebno za uspostavljanjeefikasnog partnerstva može odbitineke partnere. Stoga oni koji rukovodepartnerstvom treba da organizuju manje zadatke,male korake, koji ne samo da se lakšepostižu nego i daju „osećaj napretka“. Poredtoga, uspešno obavljanje manjih zadatakapredstavlja dobru priliku za manje proslave,pozitivne izveštaje i uspostavljanje odnosasa partnerima, kao i sa javnošću.teresovanih za turizam i onih koji se bavezaštitom, mimo zvaničnih procesa), kao imehanizme prikupljanja povratnih informacija.Partnerstvo može doprineti uzajamnomrazumevanju dveju strana koje su često suprotstavljene.Osim javnih organa za zaštitui konzervaciju, ima smisla da se u partnerstvouključe i lokalne i regionalne nevladineorganizacije koje su aktivne u oblasti zaštiteživotne sredine, odnosno zaštite spomenika.Svi ovi aspekti mogu poboljšati upravljanjepodručjem i sa stanovišta zaštite i sa stanovištaturizma te doprineti da se regionalnimturizmom upravlja na održiv način.Život je komplikovan – budite spremni napromene. Svaki region, svako područje i svakodruštvo su različiti, pa nije moguće opisatisavršeno partnerstvo u oblasti turizmai predvideti tačno njegov razvoj. Pored toga,turizam i partnerstvo utiču na svako područjei turistički region, te se stoga redovnomoraju ponovo procenjivati koraci, planovi,mere i namere. Budite spremni na brojnepromene, varijacije, alternative i pokušaje,jer mnogo toga neće biti uspešno. Vraćanjeunazad, promene odluke i prilagođavanjeuslova ne mogu se izbeći, ali ako je partnerstvosnažno, njime se može upravljati.JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMUUključite i one koji se bave zaštitom i očuvanjem.Pravi značaj partnerstva u područjusvetske kulturne baštine pod zaštitomUNESCO može se u velikoj meri otkriti akose uključe i oni koji se bave zaštitom i očuvanjem.Partnerstvo sa njima (organima javneuprave koji se bave očuvanjem) donelo bibrojne koristi: sistem „rane najave“ (zaduženiza zaštitu i očuvanje mogu neformalnoi unapred proceniti i prokomentarisatisvaki plan razvoja turističkih delatnosti),platformu za konsultacije (za kontinuiranekonsultacije i diskusije između strana zain-5657

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMULITERATURA IKORISNI INTERNET PORTALIAUTORSKI PRILOZI U SASTAVUOVE PUBLIKACIJE- Bogdanov, Natalija, Javno-privatna partnerstva i njihov značaj za razvoj ruralnog turizma,Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“,Beograd, 2010.- Bogdanov, Natalija, Lokalne akcione grupe, Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održiviturizam u funkciji ruralnog razvoja“, Beograd, 2010.JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU- Bogdanov, Natalija, Opis ruralne zajednice i socijalne infrastrukture navodeći neke odreferentnih primera nedostatka saradnje, Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održiviturizam u funkciji ruralnog razvoja“, 2010.- Zečević, Bojan, Ruralni turizam u Srbiji: osnovna procena, Zajednički UN program „Održiviturizam u funkciji ruralnog razvoja“, Beograd, septembar 2010.- Versaci, Antonella, Importance of cultural heritage for rural development: Examplesof good practice from World Heritage Program, Zajednički program Ujedinjenih nacija„Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, decembar 2010.- Roháč, Ján, Importance of partnerships for rural and cultural tourism, Zajednički programUjedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, decembar 2010.LITERATURA- Babović, M., Bogdanov, N., Stojanović, Ž., Doklesić, S. (2009): Analiza sistema podrške zadrugamau području Stare planine, UNDP, Beograd (interni dokument).- Bogdanov, Natalija (2007): Mala ruralna domaćinstva i nepoljoprivredna ekonomija, http://www.undp.org.rs/index.cfm?event=public.publicationsDetails&revid=072FF87C-3FF2-8C75-259595461872D9A4.- Bryden, J., Keith Hart (eds.) (2004): A New Approach to Rural Development in Europe: Germany,Greece, Scotland, and Sweden, Mellen Studies in Geography, Vol. 9, The Edwin Mellen Press,Lewiston, Queenston, Lampeter.5859

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU- Buckley, R. (2002): World Heritage Icon Value, Australian Heritage Commission, Canberra.- Csite, A. and I. Kovách (1999): A regionális és vidékfejlesztési politka Európaizálása Magyarországonaz 1990-es években (The Europeanization of regional and rural development policyin Hungary in 1990s) – manuscript.- CTO, WTO, WTOBC (2004): Co-operation and partnerships in tourism: A global perspective.(Saradnja i partnerstva u turizmu: globalna perspektiva), WTO, Madrid.- Cultural heritage as a socio-economic development factor, MED-PACT project, http://www.med-pact.com/Dowload/Archimedes/11%20Introduction%20Paper%20Cultural%20Heritage%20and%20Ec%20Dvlpmt.pdf.- Cvejić, S., Babović M., Vuković O. (2008): Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji, UNDP.- Duer, Kresyentia (1999): Culture and sustainable development: a framework for action, WorldBank, Washington D.C.- Rössler, Mechtild; Manz, Kerstin; Galland, Pierre (2008): World heritage natural sites and culturallandscapes in Central Europe, South-Eastern Europe and Italy: Development and implementationof an exemplary qualification concept for managing UNESCO world heritage naturalsites and cultural landscapes in Central Europe, South-Eastern Europe and Italy, Preserveworld heritage, 2005–2008.- Rypkema, Donovan D. (2008): „Heritage Conservation and the Local Economy“ in: Global UrbanDevelopment, Vol. 4, Issue 1.- SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu (2010): Socijalna isključenost u ruralnim oblastimaSrbije, sažetak istraživanja sprovedenog uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj uSrbiji i Delegacije Evropske komisije u Srbiji, mart 2010, Beograd, http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/04/Secons-Socijalna-iskljucenost-na-selu.doc.- Starosta, P. (1998): “Inhabitants’ feeling of social bonds with rural and small town communitiesin Bulgaria, Poland and Russia” in: L. Grandberg and I. Kovách (eds), Actors on the changingEuropean countryside (Budapest: Institute for Political Sciences).JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU- Evropska komisija (2006): Leader pristup — Opšta uputstva, Luksemburg: Kancelarija za službenepublikacije Evropske zajednice.- Storey, D. (1999): “Issues of Integration, Participation and Empowerment in Rural Development:The Case of Leader in the Republic of Ireland”, Journal of Rural Studies, Vol. 15,No. 3.- European Commission (2009): A selection of Leader+ Best practices, European Communities.- Getz, Donald (2008): “Event tourism: Definition, evolution, and research”, Tourism Management,29 (3), pp. 403–428.- UNESCO (1972): Convention concerning the protection of the world cultural and natural heritage,http://whc.unesco.org/archive/convention-en.pdf.- UNESCO (2010): The Power of Culture for Development.- Iatan, Claudia, “Tests of sustainable development” in: Oservatorio Balcani e Caucaso’s, http://balcanicaucaso.org/eng/All-news/Tests-of-sustainable-development.- Lukesch, R. (2007): The LAG Hand-book – A guide through the stunning world of local actiongroups, Leader+ Observatory contact point, Belgium.- Malešević, K. (2004): Irsko iskustvo ruralnog razvoja – moguće preporuke za Srbiju, EconomicAnnals No 163, Beograd.- Mc Kercher, Bob; Hilary Du Cross (2002): Cultural Tourism. The Partnership Between Tourismand Cultural Heritage Management, Routledge.- Nacionalni program ruralnog razvoja u Srbiji za period 2011–2013.http://www.minpolj.gov.rs/download/4827011.0062.9-1.pdf- Poslovni biro PBIRO d.o.o. (2009): LEADER Program – Europskom praksom do vlastitih prilika,Rijeka.- Red Kite Environment Touchstone Heritage Management Consultants (2007): Blaenavon Partnership,Blaenavon Industrial Landscape World Heritage Site Visitor Experience and InterpretationPlan.- UNESCO World Heritage Centre (2002): World Heritage Manuals 1 – Managing Tourism atWorld Heritage Sites: A Practical Manual for World Heritage Site Managers, by Arthur Pedersen,UNESCO, Paris, http://whc.unesco.org/uploads/activities/documents/activity-113-2.pdf.- US National Park Service (1997): The Visitor Experience and Resource Protection Framework: AHandbook for Planners and Managers.- Ustav Republike Srbijehttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/ustav/ustav_ceo.aspKORISNI INTERNET PORTALI I SAJTOVI- Agrounija – Unija poljoprivrednih udruženja Kragujevcawww.agrounija.com- Cultural Heritage Tourismhttp://www.culturalheritagetourism.org- Donald Horne Institute for Cultural Heritagehttp://www.canberra.edu.au/centres/donald-horne6061

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU- Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvojahttp://www.merr.gov.rs- Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivredehttp://www.mpt.gov.rs/- Mreža za podršku ruralnom razvojuhttp://www.ruralinfoserbia.rs/- Poljoprivredne stručne službe Srbijehttp://www.psss.rs/news.php- Ruralni razvoj u Evropskoj unijihttp://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/index_en.htm- Seoski turizam Srbijehttp://www.selo.co.rsJAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMU- Sistem UN u Srbijihttp://rs.one.un.org- Statistički podaci o turizmu u Srbiji, Baza podataka Statističkog zavoda Srbijehttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=180- Turistička organizacija Srbijehttp://www.srbija.travel/- Udruženja poljoprivrednika u Srbijihttp://poljoinfo.com/poljoprivreda/udruzenja-poljoprivrednika/- UNESCO World Heritage Centerhttp://whc.unesco.org- Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“http://rs.one.un.org/strd6263

JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U RURALNOM TURIZMURECENZIJEO PUBLIKACIJI„Izabrana tema je značajna, relevantna i aktuelna.Istraživanje upućuje na osnovna znanjai smernice za budući razvoj nedostajućegelementa uspešnog ruralnog razvoja po modeluEU koji se ogleda u razvijenom javnoprivatnompartnerstvu. Praktična analiza jevezana za razvoj ruralnog turizma kao komplementarnedelatnosti ruralne ekonomije.Izabrana studija je posebno interesantnabudući da se zasniva na razvoju turizma kaokomplementarne aktivnosti ruralne ekonomijekoja se obično prva nameće nakon napuštanjainicijalne faze agrarnog ruralizma.“Dr Žaklina Stojanović, vanredni profesorEkonomski fakultet Beograd„U rukopisu u celini, autori na razumljivnačin analiziraju koncept javno privatnihpartnerstava u ruralnom razvoju, sa naglaskomna mogućnosti korišćenja ovog konceptau razvoju ruralnog turizma. U tomesvakako pomažu lekcije i iskustva LEADERinicijative Evropske unije koja je u akademskojliteraturi poslednjih godina popriličnodetaljno analizirana i predstavlja tzv. „laboratorijuza ruralni razvoj“. Naglasak u rukopisuje stavljen na adekvatno razumevanjeinstitucije javno-privatnog partnerstvai potrebu da se u srpskom društvu pruži podrškasvim akterima uključenim u razvojneaktivnosti u ruralnim područjima, pre svegaizgradnjom ove institucije na jasnim itransparentnim osnovama uz maksimalnuparticipaciju relevantnih aktera i lokalnepopulacije/lokalne zajednice.... smatram da rukopis ima jasne ciljeve,korisne izvore literature i predstavlja sistematičnuanalizu jednog složenog pitanja,uzimajući u obzir specifičnost srpskog društveno– ekonomskog konteksta.“Dr Dejan JankovićPoljoprivredni fakultet Novi SadUniverzitet u Novom Sadu64