5 - Bunjevci

REPORTAŽABUNJEVAČKE n o v i n eHRONIKA ŠOROVA I SALAŠA (PRVI DIO)S ŠOROVIMANESTALI I SALAŠIStanovnici šorova u okolini Subotice i okolni sela su bili uglavnom Bunjevci, Srbi i Madžari. Salašisu tako bili organizovani da se na njima proizvodilo skoro sve što triba porodici koja živi na njemuUvati me nika nostalgija ovog prolića,kad sam malo putovo po okolini Suboticei vidio kako pojedini šorova uopštenema, pa ni salaša. Tako sam se sitioda bi velika šteta bila ako se ne bištogod o tim šorovima i velikim i lipimsalašima zapisalo, pa sam ko fiškal –prokator – diplomirani pravnik sio zapisaću mašinu počo pisat dok sam jošpri pameti, da se ne bi otelo zaboravu.Ovim putom pozivam i svu čeljad kojami žele pomoć u dopunjavanju oveteme da se jave na telefon 39-379 ŠarčevićMarko.Ovim zapisivanjom želim od zaboravasačuvat imena šorova, i imena našilipi salaša. Oni su bili i misto stanovanja,misto sakrivanja od napasti, kojesu pritile ovom stanovništvu prije sto eldvisto godina pa i više, kad su ovimkrajovima prolazile razne vojske. Komšijesu se obično dobro pazile, išli jednidrugima u pomoć, el prilikom veliki poslovana mobe, i pomoći u nevolji.Zato se kaže komšija prvi bog pa rod,jel dok ne odeš do rođaka za pomoćmož i umrit, al komšija je tu da pomognei u dobru i u zlu, da ne kažem da suse brakovi zaključivali izmed momaka idivojaka iz šora, jel su se dobro poznavalinaročito roditelji, koji su najčešćeodređivali zeta el snaju, a da se dicamožda nisu ni dobro poznavala.Stanovnici šorova u okolini Suboticei okolni sela su bili uglavnom Bunjevci,Srbi i Madžari. Salaši su tako biliorganizovani da se na njima proizvodiloskoro sve što triba porodici koja živina salašu. Salašari su ko posidnici bilii poreske platiše varoškoj klasi, a obezbeđivalisu dodatne novce naročito kadse počelo razmišljat o otkupu slobodnogkraljevskog grada. Sloboda je plaćanau zlatnicima Austro-Ugarskoj carevini,di su najviše zaslužni naši divni Bunjevci.Posmatrajući Suboticu ko varoš naseveru Bačke vidljivo je da su na severuod varoši bili i sad su šume i vinogradi,a na istoku, jugu i zapadu di je crnaoranica ušoreni salaši i sela, pa i velikaimanja.Najviše šorova u okolini Subotice subili bunjevački šorovi i salaši, jel su Bunjevciviše živili na salašima nego u selimai varoši. Ovo će se vidit u daljempisanju. Vojvodina je svojim opridiljenjomušla u sastav Kraljevine Jugoslavije,pa i naša lipa Bačka, opet zafaljujućnašim dičnim Bunjevcima zaslužnimza to, šta su istorijske činjenice.Otaleg i ima pripovidaka o tim vridnimBunjevcima i o pravljenju kuća – salaša,pa ću tako ispripovidat jednu, kojase trevila početkom XX vika. PosliPrvog svitskog rata u Bačku su došli unadnicu radit Bosanci, bilo ji je naročitou jesen kad su se brali kuruzi. Kadse tako jedan Bosanac vratio kući u Bosnua ukućani ga pitali: „Pa di si ti bio,kad te tako dugo nema?”. „Radio samu Bačkoj kod niki Bunjevaca u okoliniSubotice”, kaže on. „Kaka su to čeljad”,pitaju ga njegovi, i sad Bosanac objašnjava:„Pa to su velike obitelji i svi živeŽednički salašu jednoj kući – salašu, al su interesantnijel jednog izdvoje ugoje ga i zovu gaBaćo. Još su interesantni kako prave kuće– salaše. Uzmu zemlje i tapa tupa,ukrute je pa naprave kuću”. Tako sunastali salaši i šorovi.Šorovi su obično počinjali od naseljapa prima pustarama el od sela – naseljado naselja, pa čak šorovi povezujumista međusobno. Kad pogledamo šoroveoko Subotice vidićemo da nastajuuvik udaljeni od glavnog el atarskog putana jednu duž, a samo po niki salaš jebio izvan šora al u blizini naselja. Salašje bio udaljen od puta da bi moglo viditko dolazi na salaš i to na duž el dvi dužiod glavnog, el atarskog puta. Tako seznalo trevit da su Baćo ugledali da kogodiđe putom na salaš, pa su dovikniliNani dolij vode u čorbu jel dolaze gosti.Ti pripovidaka o salašu i zgoda i nezgodaima dosta, al sad nećemo o pripovitkamaveć o šorovima i salašima.Marko ŠarčevićGodina III, oktobar 2007, broj 289