5 - Bunjevci

BUNJEVAČKE n o v i n eSVIT TEHNIKEI U OVOM BROJU NAŠI NOVINA DONOSIMO ZANIMLJIVOSTI IZ ŠARENOG SVITA TEHNIKEOD FRIŽIDERA DO PIVAU narednim redovima saznajte šta tribate uradit da bi vaš frižider propivo, a šta kad vam u njemunestane piva, a dućan je dalekoI u ovom broju naši novina donosimozanimljivosti iz šarenog svita tehnike.Svaki dan se izmisli štogod novo,a pitanje je koliko je to svitu korisno.Muzički frižiderObični frižideri često ne skreću našupažnju tušta u toku dana, jer se odnjih očekiva samo jedno – a to je dalade! Međutim, kogod se dositio dasotim malo eksperimentiše, i tako smodobili frižider koji, osim što ladi – i svira!Model o kojem je rič (CoolTone)je mali dimenzija i prvenstveno je naminjenza lađenje pića, bilo u limenkamael u bocama. Frižider ima ugrađenCD plejer i AM/FM radio. Futurističkogje dizajna pa ni ne izgleda kostandardni frižider, vrata su mu od debelogcakla kroz koje se vide plave lampice,što uz muziku i ladno piće većpravi dobru atmosferu za subotnje veče!Nije ni čudo što je ovaj neobičanfrižider i pravljen uglavnom za potribemlađeg svita, ko što su škularci istudenti, kojima bi vaki frižider bio lippoklon.Mašina za pivoAko volite točeno pivo više negoono u boci el limenki, ova mašina jeprava stvar za vas! Zapravo nijedančovik ne bi tribo bit brez nje kome jepivo više od pića. Svedno oćete imatsvoj kafić, el samo volite uživat u ladnompivu sa mašinom za pivo (BeerMachine 2000), ovo je pun pogodak.Sve što triba da uradite je da ubacite specijalnimiks i vodu u mašinu i dočekateda prođe 7-10 dana da se okončaproces vrenja. Mašina nema tušta dilovapa se lako čisti i održava. Nevoljamož bit samo ako friško ispraznite burenceod petnajstak litara...Za one koji ozbiljnije misle poraditna kvalitetu kućnog piva, isporučujese i priručnik o procesu proizvodnjekvalitetnog piva. Tako svako mož udesitkako pivo oće da ima kad se vrenjezavrši.Brži HD diskoviU današnje vrime sve je veća popularnostoptički nosača podataka. Disketesu praktično poslate u istoriju nakonUSB prinosivi memorijski kartica,kompakt diskova, DVD-a a od nedavnoi nove Blu Ray tehnologije (DVDkapaciteta 50GB). Al ipak postoji jednakomponenta koja radi na istom principuod kako je izmišljena. To je tvrdidisk. Postoje naravno pridnosti u načinuna koji funkcioniše, na primer,jeftiniji je od nosača podataka baziranihna tzv. „fleš karticama”. No, postojii ozbiljan nedostatak, koji ne pratidovoljno napridak u polju performansiostali periferni uređaja, to je brzinatvrdog diska.No, i tu se po svemu sudeći stvaridrastično minjaju.Naučnici na jednom holandskom univerzitetunapravili su revolucionarniproboj po pitanju brzine tvrdog diska.Uobičajeno je da je neophodan magnetda promini magnetni polaritet metala.Na taj način rade savrimeni tvrdidiskovi, al naučnici sa Radbout univerzitetanašli su način prominit polaritetlaserskim impulsom. Svaki laserski impulspravi sloj informacija na disku,minjajući vridnost od 0 do 1 i obratno.Tako kompjuter vidi sve podatke, brezrazlike.Ovaj izum je ubrzo rad tvrdog diskaza čak sto puti! Trenutno postojiproblem oko prostora za snimanje podataka,koji je manji nego na klasičannačin. U naredne 3 do 4 godine naučniciviruju da će ovaj problem bit otklonjenbrez smanjivanja brzine kojaje već postignuta. Uspiju li u tom, toće biti ciguran početak sasvim noveere ove komponente. T. K. M.26Godina III, oktobar 2007, broj 28