5 - Bunjevci

SPORTBUNJEVAČKE n o v i n eRELJA DULIĆ TRENER U TENISKOM KLUBU SPARTAK24 GODINE UBILOM SPORTUIme Relje Dulića postalo je sinonim za noviju generaciju Spartakovi najbolji tenisera. U sportu jeuspio zafaljujuć svojem zalaganju i velikoj podrški roditeljaRelja Dulić, trener u Tenis klubu SpartakKad se spomene Teniski klub Spartak injegovi najbolji teniseri novije generacije omase pomisli na Relju Dulića, koji je zafaljujućisvojem početku u ovom klubu i pre svegaroditeljima, obašo veliki broj gradova i ušona Svitsku rang listu.Od kad traje ljubav prema tenisu?– Za to možda mogu da „krivim” svogoca koji se nešto kasnije počeo rekreativnobaviti tenisom. Mene je vodio sa sobom i jasam ga posmatrao. Trener Tibor Budai videvšime pored oca, odlučio je da mi posuđujereket i loptice da udaram o zid. Meni je to bilointeresantno, pa sam tako polako zavoleotenis. Prvo sam upravo kod Tibora bio u školitenisa, a potom počeo redovno da trenirami da se takmičim. Provedeno vreme sa njimsem što je bilo poučno bilo je i zabavno. Sećamse da sam bio jako tužan, kada je mojprvi trener Budai otišao iz kluba.Čega se najrađe sećate i kakav je bio putdo profesionalizma?– Na početku karijere u pionirskoj konkurencijisa oko 12 godina, još dok je bila staraJugoslavija imao sam dobre rezultate, na državnomnivou sam sa 14 godina dospeo dočetvrfinala. Kada sam postao seniorski igrači kada je trebalo profesionalno da se počnembaviti tenisom, morao sam to malo odložiti,jer su tada usledile te „famozne” krizne godine.Imao sam veliku želju da pokažem štaznam i da to bude moj poziv za budućnost,pa tako sam sa 20 godina počeo profesionalnoda se bavim tenisom i da uđem na Svetskurang listu. Naravno da nije bilo podrške mojihroditelja Ele i Josipa, to se nikada ne bimoglo ostvariti. Što se tiče lepih uspomena,tu svakako spada osvajanje turnira u Banja Luci2000. godine, gde sam kao glavnu nagraduosvojio Fiat punto. Pobeda mi je bila slađas tim što sam gubio a potom došao do pobede.U svojoj karijeri odigrali ste mnogo mečeva,najbolji rezultati su Vam 330. u singlui 300. mesto u parovima. Šta ste sotim dobili?– Svakako jedno veliko iskustvo. Imao samsreće da proputujem mnogo država, da upoznammnogo ljudi i pre svega da steknem iskustvokoje sada mogu da primenjujem kaotrener. Osvojio sam tri zimska turnira i bio uDejvis kup reprezentaciji 2002-2003. godine.Prve godine bila je najslabija grupa i dobijalismo sve mečeve i u dublu sa Tipsarevićemosvojili smo meč. Bio sam i član TK Partizansam kojim sam dva puta osvojili prvenstvodržave.Posli uspišni mečova i lipog uspona u tenisu,vratili ste se u rodni grad i u matičniklub?– Dosta je naporno kada nemate finansijskupodršku. Gledate na to da na turniru budetešto bolji kako biste zaradili za sledeći. Ato vremenom postaje veliko opterećenje, jerse igra pod presijom. Teško je kada nematesponzora ili veću finansijsku podršku. I takoje došlo do zamora. Posle šest godina profesionalnogbavljenja tenisom nisam mogao danađem neku motivaciju za dalje. Odavde samkrenuo i vezan sam za ove terene. Sa nekimljudima iz kluba sam stekao osećaj za jaku idobru saradnju u ovom pozivu. Sa tim nekimiskrenim ambicijama i ljubavlju prema tenisusa kolegom Lacikom Demeter krenuo sam„krupnim koracima” i voleli bismo da izvučemonajbolje od naše dečice. Trud se polakonazire. Želimo da učestvuju na većim turnirimai da ih polako uvodimo na međunarodneturnire.Spomenili ste ambiciozan rad i talente?– Naša nacija voli sport i ima dosta talentovnihsportista. Ima u svakoj generaciji talenata.Problem je taj što je ovo dosta skupsport, tako da 90% roditelja to ne mogu finansijskida ga isprate. To usporava napredakdeteta, a do sponzora je veoma teško doći.Dejvis kup je za Vas značajan i po čemugoddrugom?– Da, imao sam tu čast da od 2003. pa do2006. godine budem trener Dejvis kup reprezentaciji.Zadatak trenera na takvom velikomturniru i pred jedan meč Dejvis kupa jeda se reprezentacija okuplja pet dana ranije,gde imaju neku vrstu priprema. Moj zadatakje bio podizanje atmosfere, planiranje treninga,sprovođenje treninga, dodatne stvari kaošto su sređivanje hotela, hrane, potrebe igrača,težilo se ka tome da se isprate igrači protivničkereprezentacije. Vremenom sve napreduje,i ide na bolje. A rezltati su već vidni.Napredak samog tunrira se vidi ako obratimopažnju na podatak da se 2006. godine Dejviskup održavao u Novom Sadu, gde je bilo prisutnosamo 1.500 ljudi, a da je ove godine biloprisutno 25.000 ljudi, i to zahvaljujući popularizacijiovog sporta i sve boljim teniserimau Srbiji – Đoković Janković, Ivanović, Zimonjić....I za sam kraj, šta očekujete od tenisa ubudućnosti?– Pa naravno da ostanem u ovoj profesiji,da tenis još više napreduje, da imamo još višedece tenisera, više talenata, da oni uživaju uovom sportu, da sponzori ulažu u njih da ihmotivišu i daju im priliku da naprave nekerezultate, jer tenis je lep i zdrav sport s kojimse može dugo baviti. Livia Tričko StantićGodina III, oktobar 2007, broj 2825