5 - Bunjevci

SIĆANJABUNJEVAČKE n o v i n eSIĆANJE NA KADGODAŠNJE OBIČAJEJESENSKI POSLOVINiko ne želi da se vrati ono vrime kad se mukotrpno živilo i sa znojom obrađivala zemlja, al ne tribazaboravit naše pretke koji su sve to izdržali u teškim pa i ratnim vrimenima samo da bi opstaliKrajom septembra, kad je počela jeseni dani bivali sve kraći, bilo jetušta poslova koji su se morali uraditprija zime. Brali su se vinogradi a berbaje bila slična današnjoj. Čeljad iđu od čokotado čokota i nožićom osiku svaki grozd imeću u kabo a iz njeg, kad se napuni, grožđeistresaju u košarove. Nji su muškarci nosilina kola a danas u prikolica jel kamion.Kad se sve obere nosi se kući jel na salaš.Kadgod su se skoro svi Bunjevci bavili ivinogradarstvom. Veće gazde su imale i podva tri lanca vinograda a siromašniji po nikolikomotika da imadu vina za svoje potribe.Loza se polivala samo krečom i modrimkamenom pa nije bila zatrovana ko danas.Grožđe se mećalo u spreš da se iscidimast (sok) iz njeg a onda se livo u čistu, drvenui anšlagovanu burad. Kad počme davrije to je bio rampaš, a kad stane s vrijanjem,očisti se i onda je to vino. Ako je grožđezrilije onda je vino slađe a od kiseloggrožđa i vino je bilo kiselije. Brale su se i jabuke,tunje i jesenske kruške koje su se jelmećale u dunc, jel samo tako ostavljale zazimu. S njive je tribalo donet i bundeve, onevelike „dinke” i druge da se oslobodi njivaza jesensko oranje pod žito, a morale su sesklonit i klupe kuružne s kuružnjaka na strniku,jel prinet pod salaš i sadit u badnjove.Mukotrpna obrada zemljeKadsu naši preci došli u ove krajevepočeli su obrađivat zemlju s prostimalatima koje su imali. To je biodrveni plug koji je imo kolečke s drvenimtočkovima, s naplotkima oko koji je bila gvozdenašina a drvene špice su bile zaglavljeneu gvozdeni obruč i to je bila glavčina točka.Gredelj i daska su bili drveni samo su ravniki crtalo bili gvozdeni. Te plugove vukli su volovia po di koji su orali i s kravama. Na vratnjim se mećo jaram pa su tako vukli plug iišli sporo, oko dva kilometera na sat. Ujtruse volovi narane i oru do prid podne, a ondanjim se skine jaram i ostave da priživaje.Ponovo se narane i oru do pridveče. Na uzoranojnjivi ručno je posijano žito. Čovik koji jeiskusan u tom poslu svezo bi džak s žitompriko ramena i iz njeg vadio rukom žito isijo. Zdravo je moro pazit da jednako uzimai ravnomirno razbaciva sime, jel od vištinesijača zavisilo je nicanje pa i rod žita. Poslisijanja zemlju su, isprva, drljali s drljačomod grubog granja da se žito zavali u zemljua posli su to radili branama s gvozdenimkarikama nalik sadašnjim branama. Onda jei rod žita bio mali, samo oko 5 meteri polancu. Nije se ni prodavalo već ostavljalo zasime i kruv. Bio je to spor i težak poso s volovimai drvenim plugom pa se nije ni obrađivalasva zemlja već samo polak a drugapolovina je ostavljana da se odmara. Na tojzemlji rasla je trava, pa je služila josagu zapašu. Od ranog prolića do kasne jeseni tu suse čuvale krave, svinji, ovce i guske, pa kadse napasu manje ji je tribalo ranit.Korak po korak do boljitkaUdrugojpolovini XIX vika zemljoradnicimaje bilo lakše. U fabrikamasu napravljeni gvozdeni plugovii dvogeri a ljudi su počeli kupovat i odranjivatkonje. Plug s jednom brazdom su vukladva konja a dvoger tri i počela se obrađivatsva zemlja svake godine. Više se žito nijesijalo ručno već mašinama sijačicama sa zaprežnomvučom. Sime je bilo jednako raspoređenopa je davalo veći rod, kad je dobragodina i po 15 meteri po lancu. Te mašinesu vukla tri konja, koje je, obično bio deranacjel mladić, vodio da iđu upravo, da nekrivudaje tamo-vamo. Jedan čovik je držo zakormanj da točak iđe po tragu točka a drugije išo za mašinom i pazio da se koja civ nezačepi, ako bi slučajno upala grudvica jel sezakačila čukanjica i onda bi s žažkom očistio.Siromašniji ljudi imali su po jednog konjapa su sprezali nji trojica, da sastave trikonja i da tako urade poso svoj trojici. Tajvelik napridak u proizvodnji žita dovo je dotog da su ljudi imali žita i za prodaju. Dolazilisu trgovci i Dunavom šlepovima privoziližito do oni krajova di ga nije bilo. Kadgodsu sijane „tvrde” sorte žita, domaći „Bankut”od kojeg je kruv i drugo tisto bilo zdravobolje od ove, sadašnje, „mekane” sorte žita.Danas je lakšeKadgodašnje oranje s volovimaKruv naš svagdašnjiZnamo da su prva zrna žita nađena6500 godina prija Krista u gradu sadašnjegJordana. Kad su imali žito cigurnosu znali kako od njeg napravitbrašno i ispeć kruv koji je od onda dodanas najvažnija rana. Kruv idemosvaki dan a da ga se nikad ne zaidemoa na samo kruvu i vodi mož se dugoizdržat i živit. Čerez tog su se našipreci, od pamtivika, brižno odnosilispram žita, od oranja i sijanja i pratilinjegov rast sve do risa. Kruv su i u molitvamaspominjali. Dok su posloveoko sijanja žita obavljali muškarci, ženesu za to vrime radile kućne poslove,kuvale, spremale, prale košulje,roljale, peglale, odranjivale dicu, slaleji u škulu i dočekivale. Tribalo je krečomumazat salaš i podvuć plašu, pomestavliju i ograbit suvo lišče da svebude čisto za Svi svete. Dica su pomagalakoliko su mogla.Prvi traktori „Ofer” i „Zadrugar” nisuimali kabinu al se nije moralo ićpišice za plugom. Mašine su zaminilei druge ručne poslove. Sad je sve uznapridovalopa i tehnika.U velikim traktorimas kabinama u kojima je udobno sidit, ugrađenje radio pa dok se ore mož se slušat svirka,visti, prinos utakmica jel već šta koga zanima.U džepu je mobilni telefon pa se divanis kime god se oće. Sve ovo nije došlo prikonoći, tribalo je tušta rada, vrimena i godinada se sve to postigne. Niko ne želi da sevrati ono vrime kad se mukotrpno živilo i saznojom obrađivala zemlja, al ne triba zaboravitnaše pretke koji su sve to izdržali uteškim pa i ratnim vrimenima samo da bi opstali.Bili su radni, vridni i pobožni ljudi.Znali su se radovat životu i nisu se bojaliodranit i više dice. Zato bi našim mladimaporučila da uživaje u svemu što imaje al daostanu ono što jesu, Bunjevci. Ne triba sesrdit kad se traktor pokvari, jel ništa nije vičnoode na zemlji. Ana Vojnić KortmišGodina III, oktobar 2007, broj 2821