5 - Bunjevci

OBIČAJIBUNJEVAČKE n o v i n eOBIČAJI IZ ŽIVOTA BUNJEVACAVINČANJE I SVATOVINa veridbi su se pretelji dogovorilioko darovine i kad će bit svatovi,a to je obično bilo jedno misecdana posli veridbe. To je bilo dostada zovu goste u svatove i jedna idruga strana. Vinčanje u opštini štose prija kazalo „u polgaru” moraloje bit tri nedilje prija crkvenog vinčanja.Kadgod je bilo pravilo da semladi još bolje upoznadu i uvidejesul spremni na taj važan korak uživotu. Bilo je slučajeva da se kojepridomisli a vinčanje „u polgaru”se moglo poništit i izbrisat iz knjigevinčani, pa nikom ništa a crkvenovinčanje je bilo za cio život.Za tri nedilje u crkvi je bilo navišćenovinčanje. Svećenik je na svetojmisi pročito „Majka crkva navišćuježenidbu: ženi se, kaže imemomka i njegovi roditelja, i uzimaza ženidbenog druga, kaže ime divojkei njezini roditelja, pa ako kogodzna kaku zapriku između njiSvatovi na salašu šezdeseti godina dvadesetog vika, Stipan Tumbas i Liza PrćićSnaša i đuvegija trideseti godina,Stipan Kopunović i Kata Tumbasdvoje, dužan je obavistit crkvu.”Posli veridbe su svekar, svekrova,momak i divojka išli kupovat burmei ruvo za snašu. Kadgod nisu kupovalibilo ruvo, već u boji da gamož i posli oblačit. U subatu, posliveridbe momak donese burme kojesu oma i nosili na ruki.Sad su se obadve strane pripravljaleza svatove koje su pravili svakina svom salašu a bili su nediljom.Sve se moralo pomazat i posprematda bude lipo kad se skupe svatovii dođu gledači, a vinčanje jekadgod bilo nediljom posli podne.Kod momačke strane su goste išlezvat mostolundžije, a to su bila dvajel tri momkova druga, a sa divojačkestrane su išli roditelji zvat rodbinuu svatove.U četvrtak, prid vinčanje, su momkovidolazili kod divojke rad aljina.Kadgod je to bio kovčeg za ruvo,di je sve bilo lipo poslagano. PosliGodina III, oktobar 2007, broj 2819