5 - Bunjevci

Subotica,oktobar207.GodinaIBroj28Cina:50dinara• •I S SN 1 4 5 1 - 2 5 0 59 7 7 1 4 5 1 2 5 0 0 0 9

Sluš ajteradioemisijenabunjevač komjeziku-„ Bunjevač karič ”RadioNoviSad-10Mhzvrimemitovanja:petak2.0-2.30satiSuboticaPrviprogramRadio103vrimemitovanja:nediljomod17.30-18.30satiRadioSombor90,9MHZvrimemitovanja:nediljaod13.30-14.0satiGledajtebunjevač kuemisiju„ SPEKTAR”TelevizijaNoviSad-Iprogramvrimemitovanja:svakedrugenediljeod16.30-17.0satiBunjevač kinacionalnipraznici:2.februar,Danvelikogprela23.februar,DanizboraprvognovogNacionalnogsavita15.avgust,DanDuž ijance25.novembar,Dankadje1918.godineuNovomSaduodrž anaVelikanarodnaskupš tinaSrba,BunjevacaIostalihSlovenaPosititenaš einternetstranew.bunjevci.org.yu

BUNJEVAČKE n o v i n eInformativno-političko glasilobunjevačke nacionalne manjineGodina III Broj 28Oktobar 2007. godineCina 50 dinaraIzlazi poslidnjeg petka u misecuIzdavač:NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNI CEN-TAR” - SuboticaOsnivač izdavača:NACIONALNISAVET BUNJEVAČKE NACIONALNEMANJINEDirektor NIU B.I.C. iglavni i odgovorni urednik:mr Suzana Kujundžić - OstojićSavit novina:Mijo Mandić (mlađi), Nevenka Bašić Palković,Mirjana SavanovTehnički urednik:Ivan StantićStalni saradnici:Tihomir Kujundžić Matković, Nevenka BašićPalković, Ana Vojnić Kortmiš, Livia TričkoStantić, Joso Poljaković, dr Andrija Peić,Marija Horvat, Nikola Sedlak, Milorad Blažić,Dragan TovarišićAdresa:Trg cara Jovana Nenada 15/1, 24000 SuboticaTelefon/fax: 024 523-505e-mail: bic@tippnet.co.yuTekući račun: 160-143270-73Štampa:Alfa-Graf Novi SadDistribucija:„Štampa sistem” - Beograd, „North press” -Subotica, „Celtis” - Sombor, „Futura plus” -BeogradNacionalni savetbunjevačke nacionalne manjine:Kancelarija u Subotici:Trg Cara Jovana Nenada 15/5, 24000 SuboticaTelefon/fax: 024 554-881e-mail: bns.scg@EUnet.yu,bns.scg@panonn.netRegionalna kancelarija u Somboru:Staparski put br. 10, 25000 SomborTelefon/fax: 025 28-939CIP - , 659.3(=862)Na naslovnoj strani:Tunje i krizantin navistili jesenautor: Marija HorvatBUNJEVAČKE novine: informativno - političkoglasilo / v.d. glavnog i odgovornog urednikaSuzana Kujundžić - Ostojić. - 1998-2004; God. 1.br. 1 (2005) - . - Subotica: NIU Bunjevački informativnicentar, 1998-2004; 2005 - . - Ilustr.; 30 cmMesečnoISSN 1451-2505COBISS.SR-ID 133482759Poštivana čeljadi,U OVOM BROJU BUNJEVAČKINOVINA PROČITAJTE:Strana 4-5:Strana 6-7:Strana 8:Strana 13:Strana 15:Strana 16-17:Rič urednikaO nama Bunjevcima puno je nji pisalo, vidili su nas ko vridne, zdravo pobožne,lipe pa i uporne. Ovo poslidnje je moždar najtačnije. Ono što bunjevačkočeljade zaintači ne mož omanit. Ta naša upornost nije tvrdoglavost,jel ona je uvik slipa i gluva, već je to želja da se u čemu ustraje. Upornost jeta koja nam je pomogla vikovima na tuđem ostat svoj. Pomogla nam da nezaboravimo svoj maternji jezik, čak i kad su ga zabranjivali i batine čereznjeg dilili. Izdržali smo decenije pod tuđim imenom, a da se naše ni spominitnje smilo. I, dočekali smo bolje dane. Ni nam je sve potaman, triba još dosta,al jeto imamo naše Novine, radio i televizisku emisiju, učiće se bunjevačkiu škulama. Ima oni koji kažu kako su Bunjevci sustali, kako će ji bit sve manje,jel će se utopit u ove el one. Borame, dok je nama naše upornosti, ništaod ovog trevit se neće. Glavu gori, ne obazirite se na sitne duše koje drugoi ne rade već samo tuđu brigu brigaje. Šta će kad pametnijeg posla nemaje.Budi Bunjevac – čitajBunjevačke novine!Pružena ruka saradnjeBunjevački stigo u škuleNapokon bunjevački domu SomboruPoriklo se ne zaboravljaSveti sakrament, remek dilaod slameManekeni u sefiru, svili i opaklijiAko i vi želite da vam poštaš svakog prvog u misecu donese„Bunjevačke novine” pritplatite se na njiPRITPLATAdo kraja 2007. godine: 70 dinaraPlatit možete na naš tekući račun kod:BANKA INTESA na broj: 160-143270-73 sa naznakom zapritplatu. Posli uplate nazovite nas, kako bi upisali vašukućnu adresu: 024 523-505Godina III, oktobar 2007, broj 283

BUNJEVAČKE n o v i n eDIVAN SA...POSITA NA KOJU SE DUGO ČEKALOPRUŽENA RUKASARADNJEPovodom posite pridsidnika Opštine Subotica Geze Kučere, Bunjevačkom nacionalnom savitu, 26.septembra, divanili smo s njim o temama koje ovu manjinsku zajednicu već dugo muče u ovojvarošiU uvodnoj riči Kučera je pozdravio sve prisutne na proslavi Bunjevački novinaPosli skoro četri godine Vašeg mandatagradonačelnika, i evo Vas u positikod Bunjevaca.S njom se otvara jedno novo istorijskopoglavlje u statusu Bunjevaca uSubotici. Na kaku podršku možemoubuduće računat od naše Varoši?Nakon razgovora sa predstavnicimaNacionalnog saveta Bunjevacavideo sam da je većina njihovihzahteva sasvim normalna i možese ispuniti. Verujem da tu neće bitivelikih problema. Ustvari, ima, jerne možemo obezbediti zgradu zarad Nacionalnog saveta od danasdo sutra.Ima tu nekih ideja, kao privremenorešenje, u vidu zakupa nekogadekvatnog poslovnog prostora.Imamo na umu i zapošljavanjemladih kadrova, u vašim institucijama,ali tu smo ograničeni budžetom.Drugo, tu su sada na potezuvaši odbornici, koji bi trebali da lobirajuda bi takvi predlozi mogliproći na gradskoj skupštini. Isto tako,odredićemo i nekoliko stipendijaza mlade Bunjevce.S obzirom da Bunjevci nemajezvanično priznat jezik, za kojeg sudirektno vezane važne zakonske reglative,često su onemogućeni u ostvarivanjusvoji prava. Navedimo samoprimer isticanja zastave, prijavena konkurse... Kako Vi vidite rišenjeovog problema?Neće biti više problem ni isticanjevaših simbola, kao što je to doskora bilo. Takođe, zakonska klauzulakoja kaže da na konkursu moguučestvovati samo oni koji imajuzvaničn jezik, takođe će biti preinačena.Verujem da će biti sluha naNeće više biti problema oko isticanja nacionalni simbola, obećava Kučera4Godina III, oktobar 2007, broj 28

DIVAN SA...BUNJEVAČKE n o v i n ePotrevilo se da gradonačelnik u Bunjevačke slave rođendan istog danaskupštini za takav zahtev. Uostalom,i ova mogućnost negovanja bunjevačkoggovora u školama, ide uprilog u tome da se na tom pitanjuuradi nešto više i u samoj Opštini.Jer ni meni ta klauzula se baš i nesviđa.Trudićemo se da budemo jednakiprema svima u ovom gradu, patako i Bunjevcima.Živite već dugo u Subotici, što značida ste imali vrimena dobro upoznatBunjevce. Šta cinite kod nji?Na neki način, tradiciju, i njennačin prikazivanja. Vaš način prikazivanjaje dosta sličan mom, biloje prijatno biti u Bajmoku na FestivaluBunjevački ila. Tradicija težika miru, porodici i jedinstvu. A s obziromda ja posmatram naš gradkao jednu veliku porodicu nadamse da će i tu biti zajedništva, dalekoviše nego pre. Drago nam je štootvaramo nove stranice te saradnje.Stekli su se uslovi u svim našimzajednicama za jedno brže otvaranje,približavanje i međusobnouvažavanje.A zamirate njim...?Zameram i sebi i vama što se ovakonismo sreli ranije. Ne znam, moždaću pogrešiti, ali zameram jednopolitičko opredeljenje koje moždau jednom momentu nije bilo upregnutou zaprege stvarnih manjinskihBiće mista i za Bunjevce– Nakon razgovora sa predstavnicima Nacionalnogsaveta Bunjevaca video samda je većina njihovih zahteva sasvim normalnai može se ispuniti. Verujem da tuneće biti velikih problema. Ustvari, ima,jer ne možemo obezbediti zgradu za radNacionalnog saveta od danas do sutra.Ima tu nekih ideja, kao privremenomrešenju, u vidu zakupa nekog adekvatnogposlovnog prostora.Imamo na umu i zapošljavanje mladihkadrova, u vašim institucijama, ali tu smoograničeni budžetom. Drugo, tu su sadana potezu vaši odbornici, koji bi trebalida lobiraju da bi takvi predlozi mogli proćina gradskoj skupštini. Isto tako, odredićemoi nekoliko stipendija za mladeBunjevce – kaže Geza Kučerapotreba. Zameram vam što u okvirute vaše zajednice, bar se menitako čini, možda grešim, ponekadste otišli politički u neke opcije kojenisu pogodovale celoj zajednici iindirektno ni vama u tome. Imaosam neki strah od toga. A onda sampomislio, zašto, pa živimo ovde zajedno,možda bi smo se mogli ipakdogovriti. Zašto tražiti uporište nastrani, ovamo ili u nekim opcijamakoje nisu karakteristične ili prirodnosubotičke. Meni je uvek pred očimato da sam ja došljak u Subotici,pa možda i suviše pažnje posvećujemtome da niukom slučaju ne pokvarimnešto što je ovde već postojaloi napravljeno. i zato mi smetajuoni, koji su došli ovde, kao i ja,ali ne uvažavaju ništa. Mislim dase o svemu mi ovde moramo dogovoriti.Čak devedeset odsto Bunjevacaživi u Subotici. Vi, ko njev gradonačelnikbi njim poručili za ubuduće?Da istraju, da čuvaju svoju tradiciju,da je demokratizacija spor proces,da onaj subotički model suživotakoji znači slična zahvatanja iz zajedničkogkolača, da će to važiti i zavas i da za vaše potrebe ima sve višesluha. Da će se uskoro stvoriti i za vasmaterijalna baza, što je nuno da se ostvareneka prava. Sadašnja podela nijenajbolja i mi ćemo je promeniti.Ali, sigurno je i to, da što imamoviše lakše je podeliti. S. K. O.Godina III, oktobar 2007, broj 285

BUNJEVAČKE n o v i n eVISTIU BUNJEVAČKOM NACIONALNOM SAVITU ZADOVOLJNI ODZIVOM UČENIKA I RODITELJA ZAIZBORNU NASTAVUBUNJEVAČKI STIGOU ŠKULEDo 8. oktobra za izbornu nastavu se prijavilo 73 učenika niži razreda osnovni škula u subotičkojopštini, a zajedno sa još nikoliko škula di anketa i izvištaj nisu završeni očekiva se još oko sto učenika.Nastava bi mogla počet krajom oktobraPoslidnji dana avgusta miseca Nacionalniprosvitni savit Republike Srbije donoje odluku da se u osnovne škule učenicimako izborni predmet mož ponuditbunjevački govor sa elementima nacionalnekulture. Rišenje ministra prosviteSrbije o toj odluki u Nacionalni savit jestiglo 3. septembra. Zbog tog se sa svimemalo kasni, tako da se tek ovi danaočekiva formiranje grupa za ovaj izbornipredmet u 4, 5 el 6 osnovni škula, nakončega će počet i časovi.Šta je dosad urađeno i koliko se dicei njevi roditelja odazvalo na ovu malozakasnilu ponudu za izbornu nastavu, rekaonam je Nikola Babić, pridsidnik Nacionalnogsavita bunjevačke nacionalnemanjine, koji je lično na ovom važnomposlu i radio.– Od prvog dana, kad je rišenje stiglou Nacionalni savet, stupio sam u vezu sanačelnikom Školske uprave u Somboru idogovorio se o redosledu aktivnosti. Onme je ovlastio da možem neposredno dakontaktiram sa direktorima osnovni škula,odnosno da njim se obratim jednim dopisomi priložim odluku Nacionalnog prosvetnogsavita kao i Nastavni plan i programpredmeta Bunjevački govor sa elementimanacionalne kulture, koji je takođeusvojio Prosvitni savit. Predmet ima 72časa godišnje, odnosno 2 časa nediljno.Od 3. do 11. septembra obišo sam 20 osnovniškula u subotičkoj opštini i 8 u somborskoj,di sam razgovaro sa direktorimaškula i upozno ji sa mogućnošću izučavanjaovog našeg izbornog predmeta. Obavistiosam ji da roditeljima i dici mogu daponude anketni upitnik o izučavanju bunjevačkoggovora. Paralelno sa ovim imosam i obavezu na koju me obavezo načelnikda pitam dal u kolektivu škule imazainteresovani da pridaju ovaj predmet,kako bi se on uklopio u fond časova kojibi finansiralo Ministarstvo prosvite.Nikola Babić je imo obavezu da do 8.okotobra izvisti načelnika škulske upraveo tom šta je urađeno, kako bi se vidilou kojim škulama ima mogućnostiNikola Babić pridsidnik Bunjevaćkog nacionalnog savita pozdravlja učiteljeda se započne izvođenje izborne nastavebunjevačkog govora.– Od 22 škule dobio sam izveštaj dasu sproveli anketiranje učenika, odnosnoroditelja, a od 5 da poso još nije urađen.U Subotici je 14 škula sprovelo i završiloanketiranje. Mi ćemo u Nacionalnom savituuskoro dati ocenu o rezultatima, i virovatnoćemo moć kasti da smo zadovoljnis obzirom na to da smo se kasno uključili,da su do tog datuma škule već ponudileostale izborne predmete dici. Od 14škula u Subotici samo u jednoj se nijedanučenik nije izjasnio za naš izborni predmet.Broj učenika po škulama se krećeod 3 do 11, zasad. Posli razgovora sa načelnikommožem kasti da ćemo grupe zanaš izborni predmet moć formirat u 4škule, di imamo od 7 do 11 učenika. Tamodi imamo po 3-4 učenika formiranjegrupa nije moguće. No, ostaje još da sačekamoda vidimo dal još u nikoj škuliima mogućnosti za formiranje grupa. Procinilismo da bi grupe mogli formirat ujoš 3 škule di su urađene ankete, al jošnismo dobili izveštaj.Do 8. oktobra imali smo 73 prijavljenaučenika u subotičkim škulama. Anketese rade u još dvi škule di imamo posebaninteres, a to su one u Tavankutu i uĐurđinu, jel virujemo da tamo imamo zainteresovaniučenika. Iz 3 škule u Suboticinećemo dobiti izveštaj, jel su njevanastavnička veća i školski odbori doneli odlukeda neće anketirati učenike. Očekujemda ćemo na kraju imati oko sto prijavljeniučenika koji su se opridilili da učesvoj maternji bunjevački govor. U somborskojopštini nema uslova za formiranjegrupa, jel se javio mali broj učenika.Tako bi nastava krajom oktobra misecaveć mogla da počne u 4 škule: „SonjaMarinković”, „Matko Vuković”, „VukKaradžić” i „Bosa Milićević”. Odgovorise očekivaje iz škula u Đurđinu, Tavankutu,zatim iz škule „Ivan Goran Kovačić”,„Đuro Salaj” i „Pionir”.– Možemo bit zadovoljni za početak,pogotovo što imamo veliki odziv prosvitniradnika koji su voljni da pridaju naš izvornipredmet. To je oko 20 ljudi sa kojimasmo nedavno održali aktiv, tako smo6Godina III, oktobar 2007, broj 28

VISTIBUNJEVAČKE n o v i n ega nazvali, čime smo počeli i edukovanje,usaglašavanje sistema učenja bunjevačkoggovora, a virovatno i izrade jednogmetodičkog priručnika. Postoji dobra namirada uđemo na pravi način u škule, ami u Nacionalnom savitu ćemo se pripremitida tu izbornu nastavu na odgovarajućinačin podržimo.Udžbenika za nastvu još nema. Kakoje kazo Nikola Babić, sve je pripremljeno,samo se čeka na rišenje ministraprosvite, pa da se pokrene štampanje udžbenika.Štampaće se Čitanka i Gramatičkipriručnik. Vrimenom će bit izrađeni metodički priručnik za nastavnike,koji je jako važan za rad. To su ta prvaosnovna učila, koji bi tribalo da obezbedekvalitetan rad.Za sad se predmet zove bunjevački govorsa elementima nacionalne kulture.O tom kad će se stvoriti uslovi da bunjevačkigovor bude priznat kao jezik,Nikola Babić je kazo slideće:– Taj proces standardizacije bunjevačkogjezika je dugačak, al i nije. Na dobromsmo putu da taj poso i završimo.Sad se radi na pripremanju izdavanja „Ričnikabački Bunjevaca”. Prvo izdanje jeizašlo 1990. godine pod naslovom „Rečnikbački Bunjevaca”. Ovaj ričnik činiznačajnu osnovu za standardizaciju bunjevačkogjezika. To je ogroman poso ion se radi u Matici srpskoj, a autori suMarko Peić, prof. dr Dragoljub Petrović,mr Suzana Kujundžić-Ostojić, a pokojniJosip Stantić je ostavio veliku građu zaSpremni za nove zadatkeovaj ričnik. Za sad se ne zna kad će bitiizdat, najviše zavisi od finansijski sridstava.Pored tog, potribno je završit gramatikubunjevačkog jezika, i to bi onda bilaosnova za standardizaciju bunjevačkogjezika – kazo je Nikola Babić. V. M.NACIONALNI SAVIT POSITILI UREDNICI RTV NOVI SADZA BOLJE INFORMISANJEDivanilo se o mogućnostima proširenja i povećanja sati programana bunjevačkom jeziku, edukaciji mladi koji triba da se uključe uprogram informisanja bunjevačke nacionalne zajedniceBunjevački nacionalni savit i Odbor zainformisanje positili su glavni urednik TelevizijeNovi Sad Nada Kalkan i glavni i odgovorniurednik programa na manjinskimjezicima Televizije Novi Sad Zdenko Pop.Isprid bunjevačkog nacionalnog savita domaćinisu bili: pridsidnik Nikola Babić, pridsidnikOdbora za informisanje Stevan Nemeti Nikola Vizin i urednik TV emisije„Spektar” Joso Poljaković.Divanilo se o mogućnostima proširenjai povećanja sati programa na bunjevačkomjeziku, edukaciji mladi koji tribada se uključe u program informisanja bunjevačkenacionalne zajednice. Oni bi tribaliradit pripreme i izrade televizijski emisijai izveštavanja direktno sa terena. Divanilose još i o financiranju i o mogućnostimaformiranja redakcije za pripremutelevizijski emisija i programa na bunjevačkomjeziku u okviru Radio difuzneustanove – Javnog medijskog servisa Vojvodine– Televizije Novi Sad. I ovom prilikomdobijena su obećanja da će oni ispridRTV Novi Sad uraditi sve šta je unjevoj moći da se informisanje bunjevačkenacionalne zajednice proširi i poboljša.Isto tako, divanilo se o mogućnostimasnimanja posebni emisija, u kojima bibili pridstavljeni bunjevački običaji, pisme,igre i sve drugo kulturno blago kojemi Bunjevci svakako imamo, da se drugine bi kitili našim perjom ko što to i rade.Ovo nije prvi ovaki sastanak, pa moramokast da su do sad sva obećanja kojasu nam dali i ispunili. Na nama je da uradimosve ostalo.Stevan NemetNikola Babić, Stevan Nemet, Joso Poljaković, Nikola Vizin, Nada Kalkan i Zdenko PopGodina III, oktobar 2007, broj 287

BUNJEVAČKE n o v i n eVISTIPRIKO 500 KVADRATI NOVI JE PROSTOR ZA BUNJEVCE U SOMBORUNAPOKON BUNJEVAČKIDOM U SOMBORUOvo je značajan trenutka ne samo za rad U.G. „Bunjevačko kolo”, već i za sve Bunjevce, jel će nataj način bit omogućena bolja promocija bunjevačke kulture, njevog jezika i običajaU.G. „Bunjevačko kolo” Sombor je osnova--no 6. oktobra 1921. god. s ciljom očuvanja bunjevačkogkulturnog identiteta na ovim prostorima.U međuratnim okolnostima, koje su bilerelativno povoljne po bunjevački narod, društvose nesmetano razvijalo i nigovalo bunjevačkutradiciju. Već u to vrime se nadaleko poznatabunjevačka žetelačka svečanost „Dužionica”slavila na ulicama Sombora, a U.G. „Bunjevačkokolo” je još onda bilo organizator iidejni nosilac ove manifestacije, ko i Velikogbunjevačkog prela. U godinama nakon Drugogsvitskog rata, tadašnja vlast donosi ukaz da sesvi Bunjevci imaje smatrat Hrvatima. Bilo jeodređeno da svi Bunjevci koji su tada nazvaniHrvatima, ukoliko kako-tako žele sačuvat svojutradiciju, mogu imat zajedno s Hrvatima samojedno kulturno-umitničko društvo i u tusvrhu su od vlasti dobili zgradu u Somboru kojaje nazvana KUD „Vladimir Nazor”. U skladus takom situacijom, svi Bunjevci, kako onikoji su se milom iskazivali za Hrvate tako i onikoje je na to prisilila ondašnja vlast, prionulina poso da od ti prostorija naprave ambijentpodoban za očuvanje bunjevačke kulture i običaja.Od ranije ledare, napravljena je velika sala,dograđen sprat i izvršeni su mnogi obimniradovi na objektu.Kad je došlo vrime (krajom devedeseti i početkom2000. god.), da se Bunjevci sa osnovnimpravima zagarantovanim našim Ustavom,i međunarodnim ugovorima koje garantuje našazemlja,mogu slobodno ko taki iskazivat,grupa ljudi se izdvojila iz KUD „Vladimir Nazor”i 6. oktobra 2000. god. reosniva U.G.„Bunjevačko kolo”, koje danas broji oko 300 članova.Jedina bunjevačka institucija u Somboruje tom prilikom ostala brez prostorija, pa jesvoju dilatnost obavljala u neadekvatnim uslovima,po privatnim stanovima, kafanama, takoreći „pod vedrim nebom”. Iako treća po veličininacionalna manjina u Somboru, Bunjevci usvojem vlasništvu, za razliku od druge dve nacionalnemanjine (Hrvata i Mađara), do sad nisuimali ni jedan jedini kvadratni meter prostora.Velik poso: od prazne hale triba napravit prostor za rad UdruženjaUlaz u buduće prostorije Udruženja građana „Bunjevačko kolo”Nov motivNakon dužeg teškog perioda za Bunjevce,sad se pruža prilika da se ispravesve nepravde, i da bunjevačko imei dilo ponovo zablistaje u punom sjaju.Ova odluka motivisaće i one neodlučnemed Bunjevcima, da se angažuju i dajusvoj doprinos očuvanju bunjevačkog identiteta.Međutim, sad nakon toliko godina nepravde,odlukom gradski vlasti u Somboru, bunjevačkanacionalna manjina konačno će dobitodgovarajuće prostorije za rad. Na lokaciji kojase nalazi u strogom centru varoši, pored Narodnogpozorišta, na atresi Trg Koste Trifkovićab.b. nalaze se prostorije bivše štamparijekoje će nakon adaptacije dilit GKUD „ Ravangrad”i U.G. „Bunjevačko kolo”. Ove dvi kulturno-umitničkeinstitucije uspišno sarađivaje većdugački niz godina i s obzirom na to da „Bunjevačkokolo” nema svoju folklornu sekciju,svi Bunjevci koji žele da se bave ovom delatnostisu članovi GKUD „Ravangrad”. Ovo jeznačajan trenutak ne samo za rad U.G. „Bunjevačkokolo”, već i za sve Bunjevce, jel će nataj način bit omogućena bolja promocija bunjevačkekulture, njevog jezika i običaja.Naredni problem pridstavlja prikupljanjeznačajni finansijski sridstava potribni za adaptacijudobijeni prostorija, al brez obzira na tajproblem, u bunjevačkom narodu se osića velikozadovoljstvo zbog ovog uspiha.Tanja Bošnjak8Godina III, oktobar 2007, broj 28

REPORTAŽABUNJEVAČKE n o v i n eHRONIKA ŠOROVA I SALAŠA (PRVI DIO)S ŠOROVIMANESTALI I SALAŠIStanovnici šorova u okolini Subotice i okolni sela su bili uglavnom Bunjevci, Srbi i Madžari. Salašisu tako bili organizovani da se na njima proizvodilo skoro sve što triba porodici koja živi na njemuUvati me nika nostalgija ovog prolića,kad sam malo putovo po okolini Suboticei vidio kako pojedini šorova uopštenema, pa ni salaša. Tako sam se sitioda bi velika šteta bila ako se ne bištogod o tim šorovima i velikim i lipimsalašima zapisalo, pa sam ko fiškal –prokator – diplomirani pravnik sio zapisaću mašinu počo pisat dok sam jošpri pameti, da se ne bi otelo zaboravu.Ovim putom pozivam i svu čeljad kojami žele pomoć u dopunjavanju oveteme da se jave na telefon 39-379 ŠarčevićMarko.Ovim zapisivanjom želim od zaboravasačuvat imena šorova, i imena našilipi salaša. Oni su bili i misto stanovanja,misto sakrivanja od napasti, kojesu pritile ovom stanovništvu prije sto eldvisto godina pa i više, kad su ovimkrajovima prolazile razne vojske. Komšijesu se obično dobro pazile, išli jednidrugima u pomoć, el prilikom veliki poslovana mobe, i pomoći u nevolji.Zato se kaže komšija prvi bog pa rod,jel dok ne odeš do rođaka za pomoćmož i umrit, al komšija je tu da pomognei u dobru i u zlu, da ne kažem da suse brakovi zaključivali izmed momaka idivojaka iz šora, jel su se dobro poznavalinaročito roditelji, koji su najčešćeodređivali zeta el snaju, a da se dicamožda nisu ni dobro poznavala.Stanovnici šorova u okolini Suboticei okolni sela su bili uglavnom Bunjevci,Srbi i Madžari. Salaši su tako biliorganizovani da se na njima proizvodiloskoro sve što triba porodici koja živina salašu. Salašari su ko posidnici bilii poreske platiše varoškoj klasi, a obezbeđivalisu dodatne novce naročito kadse počelo razmišljat o otkupu slobodnogkraljevskog grada. Sloboda je plaćanau zlatnicima Austro-Ugarskoj carevini,di su najviše zaslužni naši divni Bunjevci.Posmatrajući Suboticu ko varoš naseveru Bačke vidljivo je da su na severuod varoši bili i sad su šume i vinogradi,a na istoku, jugu i zapadu di je crnaoranica ušoreni salaši i sela, pa i velikaimanja.Najviše šorova u okolini Subotice subili bunjevački šorovi i salaši, jel su Bunjevciviše živili na salašima nego u selimai varoši. Ovo će se vidit u daljempisanju. Vojvodina je svojim opridiljenjomušla u sastav Kraljevine Jugoslavije,pa i naša lipa Bačka, opet zafaljujućnašim dičnim Bunjevcima zaslužnimza to, šta su istorijske činjenice.Otaleg i ima pripovidaka o tim vridnimBunjevcima i o pravljenju kuća – salaša,pa ću tako ispripovidat jednu, kojase trevila početkom XX vika. PosliPrvog svitskog rata u Bačku su došli unadnicu radit Bosanci, bilo ji je naročitou jesen kad su se brali kuruzi. Kadse tako jedan Bosanac vratio kući u Bosnua ukućani ga pitali: „Pa di si ti bio,kad te tako dugo nema?”. „Radio samu Bačkoj kod niki Bunjevaca u okoliniSubotice”, kaže on. „Kaka su to čeljad”,pitaju ga njegovi, i sad Bosanac objašnjava:„Pa to su velike obitelji i svi živeŽednički salašu jednoj kući – salašu, al su interesantnijel jednog izdvoje ugoje ga i zovu gaBaćo. Još su interesantni kako prave kuće– salaše. Uzmu zemlje i tapa tupa,ukrute je pa naprave kuću”. Tako sunastali salaši i šorovi.Šorovi su obično počinjali od naseljapa prima pustarama el od sela – naseljado naselja, pa čak šorovi povezujumista međusobno. Kad pogledamo šoroveoko Subotice vidićemo da nastajuuvik udaljeni od glavnog el atarskog putana jednu duž, a samo po niki salaš jebio izvan šora al u blizini naselja. Salašje bio udaljen od puta da bi moglo viditko dolazi na salaš i to na duž el dvi dužiod glavnog, el atarskog puta. Tako seznalo trevit da su Baćo ugledali da kogodiđe putom na salaš, pa su dovikniliNani dolij vode u čorbu jel dolaze gosti.Ti pripovidaka o salašu i zgoda i nezgodaima dosta, al sad nećemo o pripovitkamaveć o šorovima i salašima.Marko ŠarčevićGodina III, oktobar 2007, broj 289

BUNJEVAČKE n o v i n eKULTURNA ISTORIJABUNJEVAČKI KRIŽOVI PO SUBOTICIPiše: Nevenka Bašić PalkovićSVETA MISTA NAŠIMOLITVIDr Čuso obradio je priko pet stotina javni križova u subotičkom regionu i tako nas podsitio na mistausrdni molitvi i zavitovanja ljudi našeg krajaKnjiga (odnosno knjige) pod ovimnaslovom/Kőnyőrgésünk szinhelyei/izašla je na mađarskom jeziku učetri toma, počev od 2003. do2006. godine, u izdanju Eletjela izSubotice. U podnaslovu stoji: javnikrižovi na teritoriji Subotice, Bajmoka,Čantavira, Verušića, Zobnatice,Tompe, Palića, Hajdukova, Ludašaitd. Autor ovog obimnog dilaje subotički lekar Hitne pomoći, drDeže Čuso, uporni i istrajni istraživačprošlosti našeg zavičaja.Kad se pažljivo pročitaju pridgovori,rezimei i registri na kraju svakeknjige, mož se utvrdit da je drČuso obradio priko pet stotina javnikrižova u subotičkom regionu itako nas podsitio na mista usrdnimolitvi i zavitovanja ljudi našegkraja: „Naši su preci tokom proteklivikova podigli više stotina malisakralni objekata gdi se glasno ilitiho molilo na mađarskom, hrvatskom,bunjevačkom, srpskom, jevrejskom,nemačkom, turskom i kozna kom još jeziku, i obraćalo seIsusu, Jehovi ili Alahu” – navodiautor u pridgovoru. Već u toj jednojričenici vidi se kojim su jezikomdivanili ljudi koji oduvik živezajedno u našem kraju i kojoj viripripadaju. Za rič „moliti” dr Čusoupotribljava mađarsku rič koja znači– usrdno moliti, preklinjati, dubokoi iskreno se moliti. Baš o takojmolitvi svidoči slideći natpis:„Ovaj križ podiže obitelj Ive Čovićana uspomenu 1900-te godišnjicesmrti i uskrsnuća g.n. Isukrsta1933. – O premilostivi Isuse ljubiteljuduša, zaklinjem Te po smrtnojmuci Oca Tvoga i po bolovimaKriž Babićevimajke Tvoje, smiluj se dušama onih,koji danas umiru”.Dr Deže Čuso (Csúszó Dezső)je rođen u Ruskom Selu u Banatu,1952. godine. Škulovao se u Kikindii Senti, a Medicinski fakultetje završio u Novom Sadu. Od početkasvoje lekarske prakse radi uSubotici, a u Hitnoj pomoći od1989. godine. Poslidnji deset godina,pored svog zahtivnog i odgovornogposla, bavi se sistematskimistraživanjima mali sakralni objekatau koje spadaju: križovi, kapelice,Kalvarije i drugo. Dr Čuso podatkeistražuje i dokumentuje na licumista, zatim u arhivima, bibliotekama,kroz literaturu i kazivanjaljudi koji su podigli spomen obilužja,ili od njevi potomaka. Čak inakon objavljivanja pojedini podataka,dr Čuso ne pristaje sa istraživanjima,te ako naiđe na nove činjenice,on ji posli objavljuje – kakosam objašnjava svoj metod radau IV tomu knjige, pod naslovom:Rezultati najnoviji istraživanja.Njegov rad na ovom projektu senastavlja obradom i objavljivanjomostali tzv. mali sakralni objekata,jer su dosad istraženi samo križoviu 4 toma. Recenzente i saradnikesvoji knjiga dr Čuso nalazi međuiskusnim stručnjacima u oblastizaštite kulturni dobara ko što suValerija Devavari, Antal Hegediš,Oga Kovačev Ninkov, Augustin Juriga,Željko Vukelić i dr. To takođesvidoči o ozbiljnosti obavljenogposla, jer sakralni objekti podležuodređenim nivoima zaštite premaZakonu, ali u praksi ima i drugačijiprimera. Značaj istraživačkog radadr Čusoa, tim je veći, jer ostavljatrajno svidočanstvo o našoj prošlosti,prije neg što bi ona netragomnestala – jadno je stanje uonim zajednicama di se o svojimprecima i spomen-obilužjima ne vodiračuna ili se ne daj Bože ruše iskrnave!U prvom tomu ove knjige na198 strana obrađeno je 114 javni križova.Evo imena pojedini porodicakoje su ji podigle: Aradski, BalažPiri, Balko Mačai, Birkaš, Crnković,Černuš, Čović, Dulić, Gilice,Haverda, Horvat Čomo, Horvat Cinger,Jenovai, Kalafatič, Katona, Kolar,Kostolanji, Kovač Striko, Kujundžić,Lang, Laslo, Lončarević,Mamužić, Manojlović, Mateovič,Matković, Mikuška, Miljački, Mu-10Godina III, oktobar 2007, broj 28

KULTURNA ISTORIJABUNJEVAČKE n o v i n ekić, Ostrogonac, Pertić, Perušić, Petrik,Pimisker, Poljaković, Prokeš,Rajčić, Rajšić, Rudić Vranić, Šarčević,Stipić, Sudarević, Sabo, Sebenji,Teleki, Tumbas, Varga, Vojnić,Vujković Cvijin, Zelić, Zedi itd.Ovi križovi su podignuti blizu kadgodašnjivašarišta, isprid crkava,kod Kalvarije, na javnim trgovima,u blizini groblja (Bajskog, Kerskog,Senćanskog, Šandorskog), na Bunarićui u Šandoru.Autor je u prvoj knjigi razvrstokrižove u one koji su nastali od1741. do 1848. godine, zatim od 1848.do 1918., pa od 1919. do 1944. Zanajnoviji period od poslidnji 60 godina,dr Čuso navodi da je podignutosamo 9 križova i to u perioduod 1975. do 2002. godine. Najstarijikrižovi su bili od drveta i nezna se ko ji je podizo, a kasnije odgvožđa, kamena i mermera. Ima iprimera da su se na mistu stari križovadizali novi, tj. da su ji obnavljalipotomci iz isti porodica, o čemusvidoči slideći natpis na križuisprid Franjevačke crkve: „KlanjamoTi se Isukrste i blagosivamoTe, jer si svojim svetim križem svijetotkupio. Obitelj Kujundžić podigla– stari križ 1861. a ovaj god.1930.”Isprid srpske crkve Sv. VaznesenjaGospodnjeg, na krstu ćiriličnimslovima piše: „Ovaj krst su podigliMatej Vojnić pl. od Bajše i suprugamu Ana rođ. Volarić god. 1832.Obnovila subotička Srpska pravoslavnacrkvena opština god. 1926.”Postoje, međutim, i primeri srušeniili oštećeni križova, čije fotografijesu u knjigi, naročito ako su joščitljivi njevi natpisi, ko u slučajukriža Gilicze, ili skroz uništeni -porodice Szerezla.Autor knjige biluži još jedan„običaj” bogatiji porodica na prilazuiz XIX u XX vik, a to je dablizu svoji veliki grobnica podignui jedan javni križ. Tako je postupioFabijan Stipić (1841-1909), zemljoposidnik,kad je blizu Vukovićkapele i svoje porodične grobnicepodigo javni križ 1898. godine.Za svaki tom ove knjige mož sekasti da je jako dobro ilustrovanfotokopijama dokumenata, crteža,Križ Stipićevicrno-bilim i fotografijama u boji,spiskom literature i izvora, kao i registrimakrižova na kraju svakeknjige i objedinjeno u četvrtoj. Autorkvalitetni fotografija je dr DežeČuso, što još više govori u prilog„dokumentarnosti” njegovi istraživanja,a spisak korišćene literaturei izvora je zavidan, s obzirom na toda ovaj istraživač ništa ne pripuštaslučaju ili proceni „od oka”. Takinačin rada je jako težak i vridansvake pofale, a i konačni rezultatise visoko cine.U drugom tomu na 220 stranaistraženo je 107 križova na Kelebiji,Šebešiću, u Tavankutu, Vanteleku,Đurđinu i Žedniku. Među porodicamačiji su članovi podizalikrižove nalazimo: Antunović Gergelj,Birkaš, Crnković, Čović, Dulić,Farago, Gabrić, Đukić, Hadnađ,Ivanović, Ivković Ivandekić,Jakobčić, Jaramazović, Kopilović,Kujundžić, Linzer, Peić, Piuković,Stantić, Skenderović, Stipić, Vermeš,Vojnić, Vuković i dr. Literaturaje dopunjena, a indeks križova islike u boji nalaze se na kraju.U trećem tomu ima najmanje križova(82) koji se nalaze na Verušiću,Zobnatici, Tompi, Paliću, Hajdukovui Ludašu. Bez obzira namanji broj križova koji su podignutiu ovim mistima, dokumentarnagrađa je bogata i obrađena na 215stranica. I ova knjiga je opremljenaindeksima, izvorima i literaturom,bez čega nema naučni istraživanjai rezultata.Četvrti tom (208 str.) ima jošbogatiji sadržaj jer pored uobičajeneobrade svi križova u Bajmoku iČantaviru, sadrži i poglavlja o rezultaimanajnoviji istraživanja, zatimindeks križova za sva četri tomai Rezime.Autor navodi sve promine što suse desile do izlaska njegove IV knjige– novi podaci koji su mu bilidostupni, nove knjige za literaturui obnavljanje križova: 2004. g. Đukićevkriž, u Tavankutu Vermešovkriž, Prokešov križ blizu salaša D.Stanojevića, koji je ustupio teren,Wolitz križ u Šandorskom groblju,Dulićev drveni križ u Kerskomgroblju itd. Možda će ove značajneknjige doprineti da se više čuvajumaterijalni spomenici naše prošlosti,istorije, religije i kulture, dase obnavljaju i trajno štite.U Rezimeu autor navodi da suza razliku od crkava koje su bileredovna, uobičajena mista za molitve,javni krstovi, kapelice i svetamista bila pravljena iz više razloga:na mistima veliki događaja, u vičnispomen Bogu, ili svom narodu,na „granicama” okruga, u obrazovnimobjektima ili zbog udaljenosticrkve. Nike od obrađeni križova možmouvrstit u više navedeni grupa, apojedini ne pripadaju ni jednoj –kod ti se ne zna ni ko ji je, ni kadpodigo. Većina, međutim, ima svojupredistoriju, svoje „graditelje” idonatore, a iznad svega skrušenevirnike koji će se uvik prikrstit kadnaiđu nuz nji i izmolit koji „Očenaš”,a naročito kad dođu „podkriž”.Pravi virnik koji „spominje” Boganikad ji neće oštetit, bez obzirakojoj viri pripada, jer su to svetamista i utiha mnogim nevoljnicimakad se nađu u najvećim nedaćama– naprotiv, pravi virnik, škulovan ikulturan, pa i običan čovik znaćeuvik da cini SVETA MISTA NAŠEUSRDNE MOLITVE.Godina III, oktobar 2007, broj 2811

BUNJEVAČKE n o v i n ePRIPOVITKE IZ ŽIVOTAKATICA MARGANIĆ ISPUNJAVA SVOJE PENZIONERSKE DANE ONIM ŠTO NAJVIŠE VOLI – GLUMOMAMATERIZAM – ZAMINAZA ŽIVOTNI POZIVVrlo ritko ljudi na radnom mistu rade poso koji vole, al se zato u slobodno vrime bave s onim što jiispunjava i za šta imaje darKatica Marganić (64), penzionerkaiz Bajmoka od male maloći nosilaje u sebi dvi ljubavi, slikarstvo i glumu.Diplomirala je, daleke 1962. godineu subotičkoj gimnaziji s temom„Ticijan i venecijansko slikarstvo”,al je život odvo na drugu stranui svoj radni vik odradila je koknjigovođa. Sklonost i želju da seposveti glumi i slikarstvu ostvarilaje kroz amatersko bavljenje. U mlađimgodinama bila je zaokupljenaslikarstvom, o čemu svidoče brojniradovi koje čuva za uspomenu i sićanje.Posibno je ponosna na oslikanauskršnja jaja s 12 postaja križnogputa. Glumom se bavi od svojesedme godine pa sve do današnjidana, a to je više od po vika.Kako je počeloKata Marganić u jednoj od svoji uloga di glumi snaš Katu– Dar za glumu naslidila sam odmame Marije, koja je bila glumacamater. Već sa sedam godina počelasam pivat, deklamovat i glumit naškulskim priredbama. Išla sam u drugirazred kad sam, obučena u paorskoruvo, u skeču „Pošto seko mleko”prodavala mliko na peci, cinkalase i pogađala oko cine, sve dok se nakraju mliko nije privrnilo i prolilo.Prid kraj osmogodišnje škule s komadom„U cara Trojana kozje uši”di je berber bio Josip Križak, igralasam njegovu ženu, obašli smo okolnasela i zaradili novce za maturu.Obično me pitaje koja mi je uloganajdraža. Teško se opridilit kad sumi sve drage, al izdvojila bi uloguprofesorice, matore divojke, koja mrzimlade i ljubav, u komadu „Matura”.Nisu mi bile strane ni uloge Ciganke,Ličanke i druge, al sam senajbolje osićala u bunjevačkom ruvu,koje i sad rado nosim, u pridstavljanjubunjevački običaja kojesmo priređivali u Gerontološkom klubuu Bajmoku – s puno nostalgijepripovida Katica.A danas?– U Bunjevačkoj matici upoznalasam Gabrijelu Diklić i nije potrajalodugo a poznanstvo se pritvorilo u vrloblisku saradnju. Moja sklonost idugogodišnje bavljenje glumom njojsu poslužili ko inspiracija da napišemonolog „Snaš-Kata u varoši”, čijeje izvođenje naminila meni. Dopo mise lik žene koja je vrlo razborita, iakoživi malko izmaknuta od tokovasavrimenog života i koju je ona pomeni nazvala snaš Katom. Žene naliknjoj dobro sam upoznala u životu,i nisam se morala paštrit proniknitu njevu dušu da bi oživila liksnaš-Kate. Tekst i stil kojim Gabrijelapiše mi je isto tako vrlo blizak.Na obostrano zadovoljstvo taj monologizvela sam već više od dvadestputi. Uslidila je monodrama „Snaš-Kata u svatovima” ko nastavak te saradnje.Eto, nisam mislila da ću i uovim godinama glumit, al to je jačeod mene. I kad bi se ponovo rodila,opet bi se bavila glumom – iskrenopriznaje naša sagovornica.Katica Marganić živi u Bajmokusa sinom Draganom i baćom Aleksandromi sa svim radostima i problemimakoje život nosi. Albumi punislika s pozorišni pridstava, plakati,iskrojeni tekstovi iz novina, svesu to tragovi jednog vrimena, ditinjstvai mladosti, koje Kaća često prolistava.Kaže da joj oni tušta znače,razvesele je i ispune joj dušu u nikimtužnim satima koji naiđu. – Istina,– kaže na kraju – kat-kad zasuzeoči, kane i po koja suza, al ne mari,lipo je živit od uspomena.Marija Horvat12Godina III, oktobar 2007, broj 28

REPORTAŽABUNJEVAČKE n o v i n eNA PROSLAVI ROĐENDANA BUNJEVAČKI NOVINA PODIVANILI SMO I SA MARIJOM OLIĆ IZ VRBASAPORIKLO SENE ZABORAVLJAMarijina majka Jelisaveta utkala je ljubav prema bunjevštini, o kojoj danas želi saznat što više.Svi iz porodice rado pročitaju „Bunjevačke novine”Vrime brzo prolazi, evo već dvi godinesu prošle kako Bunjevačke novine ulipčavajuslobodno vrime Bunjevcima i onimakoji poštivaje Bunjevce. Na proslavu drugogrođendana Bunjevački novina i prvirođendan Riči bunjevačke matice s pozivnicomu ruki iz Vrbasa došla je gospojaMarija Olić (46), indžilir tehnologije, inačemama tri sina. Dok sam divanila š njombila je uzbuđena, kugod da je imala tremu.U stvari, bila je to radost da se našla medtušta ljudi koji su došli da proslave rođendannovina, jel je i Marija od nedavno pritplatnikBunjevački novina. Prvo sam se telefonomraspitala kod gospoje Gabrijele kakodoć do Bunjevačke matice kad sađem svoza, kaže gospoja Olić. Al vrlo je jednostavno,srećna sam što sam tu – kazla je Marija.Himna i bunjevačka zastavaPonosna sam bila, kaže sagovornica,kad sam slušala bunjevačku himnu „Podvikujebunjevačka vila” a pogled mi je zastona bunjevačkoj zastavi. To su trenuci kojeću pamtiti i poneti svojoj kući u Vrbas. Inačevolim kad Zvonko Bogdan piva bunjevačkepisme.Majka je bila BunjevkaHimna, važno nacionalno obilužjeSvečano je bilo na proslavi rođendana Bunjevački novinaDalje, Marija pripovida o majki Jelisavetirođenoj u Bečeju. Žao mi je što nije višemeđu živima, jel ja želim više da saznamo Bunjevcima. Puno tog sam već pročitalau Bunjevačkim novinama, al sam cigurnada još ima puno tog što treba znati o poriklui životu Bunjevaca – prisića se našasagovornica. I tako sićanja na majku Jelisavetusu sve jača, pa i pripovitke što ječula. Marija je obožavala svoju majku, kojaje za života vodila glavnu rič u kući. Sićase Marija disnotora, slavlja Božića iUskrsa. Kako je majka volila kazat za sebeda je Bunjevka, ali je to bilo drugčijevrime. Sića se svi bunjevački ila koje jemajka kuvala, inače dodaje Marija, bilasam ljubimica, jel sam bila prvo ženskounuče. Majka je saranjena u Vrbasu.Čoviku i dicama krumpiromnasuvo za užnuPuno interesantni recepata sam već našlau novinama. Kupila je i „Bunjevačkaila”, pa će u buduće svojim ukućanima kuvatštogod novo. Pitala sam Mariju jel voleukućani kad njim štogod skuva iz bunjevačkekujne. Potvrdno mi je odgovorila.Svi zdravo vole nasuvo s makom i krumpirom.S obzirom na to da ne radim, kažesagovornica, imam vrimena da se bakćemsa specijalitetima.Porodica prolista „Bunjevačke”Gospoja Marija Olić kaže da ona prvapročita Bunjevačke novine a posli i ostaličlanovi familije prolistaje novine, jel zasvakog ima štogod interesantno. Na TVJesenjinu je vidila urednicu mr SuzanuKujundžić-Ostojić i rešila da po svakucinu dođe do Bunjevački novina.Koštala je rođendansku tortu, i kazlada je dobra. Pozdravile smo se. Ona je očlaza Vrbas, a ja sam zaključila ponovoMarija Olićono što uvik kažem. Da male stvari čineživot lipčim, a to je uradila i pozivnica kojuje poštaš odno Mariji Olić na kućnu atresu.Poštaši nam baš i ne nose pisma kokadgod, nažalost, jel pisma su bila pravastvar za komunikaciju med ljudima. Bože,kad se sitim lipi mirišljavi pisama, ruže,cvića, čestitki za Božić, Uskrs, rođendan.Sve je to prošlost, a rođendan vaši i našinovina bila je prava stvar, zato budite živii zdravi i ČITAJTE NAS. Marija HorvatGodina III, oktobar 2007, broj 2813

BUNJEVAČKE n o v i n ePRIPOVITKE IZ ŽIVOTAI OVO SE KADGOD DESI: MLADI IZ VAROŠI ISELILI NA SALAŠOŽIVLJAVANJE SELAMišićevo je naselje udaljeno 6 kilometeri od Bajmaka, od Subatice 16, salaš iz naše pripovitkeudaljen je od Mišićeva 1 km. Znači, nalazi se ko na nikoj tromeđi, al tamo žive ljudi i to mladi teknikoliko miseci kako su doselili iz varoši di su bili podstanariLipota jezera „Skenderovo”No, krenimo iz početka: bračni parKosanović Veljko i Kata imali su kućuu varoši. Katu je vuklo srce na salaš dije odrasla i prija 23 godine pored salašastarog 80 godina Kosanovići su napravilinov salaš (kuću). Rado otvorestaru tarabu i odu na stari salaš. Odlučeda taj stari prodaju. Iz varoši dođui kupe salaš članovi porodice PeićTukuljac Pajo, žena Ibolja i dica Danijela(14), Danijel (10) i Alen (8,5).Ibolja je srićna, jel eto žive u svom,Pajo radi di ga pozovu a Ibolja brine okući i ispraća đake do Bajmaka i Mišićevai sačekiva ji.Salaš je baš lip velik, ima tri sobe,Kod litnje kujne, „stara” gazdarica Kata i „nova” IbikaVeljko i Kata Kosanović, Ibolja Peič Tukuljac i sinoviDaniel i Alengang, špajc, na drugom kraju će bitiuskoro kupatilo. U avliji košara, svinjaka u njemu puno lipi zecova. Danieli Alen kažu da brinu o njima. Tuje i čardak, litnja kujna a u njoj parasničkapeć, pravo salašarsko domaćinstvo.Na nikoliko meteri od salaša nalazise rovaš, ako ga možmo tako nazvat.Zarđan lanac, hajto, kabo, pokrivenlecama dubina vode 11 meteri. AkoPajo i Ibolja uvedu vodu biće od bunaraono što je u najviše slučajeva,septička jama.Familija Peić Tukuljac srićna je zbogsalaša, beton je blizo i nema blata jedinonam se Alen požalio da nema divozit rolere. U avliji stablo trišnje, or,višnja, lišnjak, dračovi. Po avliji trčkaranemirna kuca, ima naravno i mačakaṄa stotinak meteri od salaša nalazise lipo jezero „Skenderevo”. Kad smobili tamo doživili smo romantiku usrid oranica, digod se žito zelenilo, digodklupe kuružnje, al i neobrani kuruza.Sve to ne umanjiva lipotu plavogjezera u kojem osušena trska pravi zaklonza labudove i guske i njevo uživanjeu vodi koja je duboka i priko 4 metera.Jednom stranom ima betonskastaza koja je osvitljena, cigurno noćomdaje posibnu lipotu ovom raju.Priko lita puno nji dolazi tu na kupanje,voda kažu, dotiče iz Madžarskeima i brana a posli ko kanal teče dalje.Marija Horvat14Godina III, oktobar 2007, broj 28

REPORTAŽABUNJEVAČKE n o v i n eREMEK DILA OD SLAMESVETISAKRAMENTStipan Budimčević, stručni rukovodioc slamarske sekcije UG„Bunjevačko kolo”, završio svoje malo remek dilo od slameStipan Budimčević, stručni rukovodilacslamarske sekcije Udruženja građana„Bunjevačko kolo”, iz Sombora, već duginiz godina bavi se izradom raznorazni predmetaod slame, po kojima je posto poznatu vojvođanskim okvirima, al i šire. Osimčestitki i slika od slame, nadaleko su poznatei čuvene njegove lemeške krune, kojesu prava mala remek dila. Najnoviji izazovza njega je, svakako, izrada svetog sakramentakoji je upravo završen i koji jeradio neprikidno skoro misec dana.U stvari, to nije moja ideja. Ja sam tajsveti sakrament napravio po narudžbini. Ašto se tiče samog oblika i izrade, to je čistomoja vizija. Narudžbina je bila od MarijeBošnjak (rođaka Đure Bošnjaka, počasnogpridsidnika UG Bunjevačko kolo)iz Beograda. Na pitanje kome je naminjeno,Stipan Budimčević zagonetno je kazo:Ne znam, to je za sad tajna, a u tokudivana sa Marijom Bošnjak Stipan veli:Vidite, prilikom razgovora s njom zamolilame i pitala jel moguće da ja izradim svetisakrament. Ja sam pristo oma i kazo jojStipan Budimčević u svojoj „radionici”Kruna od slameSveti sakrament od slameda je moguće. Mislio sam da će to bit slikasakramenta. A ona je kazala: „Ne,ne, to nijeslika, to je predmet!” Tek sam onda svatiou kakom sam „belaju”, al privatio samjel to je vrlo, vrlo veliki izazov tako štogodnapravit. Oma sam imo viziju i pridstavukako bi to tribalo izgledat. Na pitanje dali je imo neki uzor i jel je ideja njegova odpočetka do kraja, na osnovu koje je radiosveti sakrament, Stipan Budimčević je izjavio:Naravno, gledo sam slike, razne fotografijesa sveti misa, a išo sam i u crkvuu Svetozar Miletiću kod gospodina župnikai zamolio ga da mi pokaže sveti sakrament,da bi nike detalje mogao vidit lakšei predmet napravit. Bio mi je problemšto sam ja, u stvari, želio napravit sveti sakramentkoji je, takoreć, za upotribu. Znači,ovaj, iako je od slame, tako je napravljenda se mož upotribljavat.O početku izrade svetog sakramenta Stipanje kazo: Počo sam radit digod oko,27. el 28. avgusta, i jevo završio sam upravou subotu, 22. septembra. Radio sam cilidan, ustajo sam ujutru u polak šest, skuvamkafu i sidnem radit, pa do ponoći. Itako misec dana.Zadovoljan radomVrlo sam zadovoljan svojim radom.Imao sam posibnu inspiraciju,niko sasvim specifično nadahnuće,neočekivano, što me zdravoraduje. Brez obzira u čije ruke ćedospit sveti sakrament, nadam seda će onaj ko ga dobije bit zadovoljan,jer virujem da sam napraviovirnu kopiju originala.Pitali smo Stipana kad bi eventualnonašo kakog kupca za to svoje malo remekdilo, koliko bi to koštalo, a Stipan je biozagonetan: Pa, to je teško kasti. O tom potom,vidićemo.Stipan Budimčević je svoje malo remekdilo, kako je prije bilo dogovoreno,prido Mariji Bošnjak, iz Beograda. Pitosam Mariju Bošnjak, kad sam joj pridavosakrament u čije će ruke dospit, a ona mije samo kazla nek to ostane tajna, ko putoviBožji, i sam Bog nek odluči di će toić.Milorad BlažićGodina III, oktobar 2007, broj 2815

BUNJEVAČKE n o v i n eTRADICIJANARODNE NOŠNJE NA DRUGČIJI NAČINMANEKENI U SEFIRU,SVILI I OPAKLIJIKUD „Aleksandrovo” prikazalo reviju bunjevačkog odila, nošnje, obuće ipokrivala za glavuSvi učesnici na biniKad spomenemo modnureviju i manekene običnopomislimo na mršave, visokei mlade cure. Da mož biti drugačije pokazali i dokazalisu 23. septembra u prostorijama„Nepkera” članoviKUD-a „Aleksandrovo” svojomrevijom u kojoj su prikazanestare, čak i više odjednog vika, bunjevačke nošnje.Revija je nosila naziv„Prva prezentacija bunjevačkeodiće, obuće i pokrivalaza glavu”. Manekeni su biličlanovi KUD-a „Aleksandrovo”koji su prvi put prošetalipo bini, i pokazali dasu Bunjevci, iako pretežnozemljoradnici uvik bili obučenispram prilike za kojunjim je tribalo, za pecu, koloel za poso.Tribala je samo idejaBartul Vojnić Hajduk, pridsidnikKUD-a „Aleksandrovo”nam kaže: „Moja ženaBranka je slučajno kod kućeu divanu pridložila da bise mogla napravit revija bunjevačkenošnje, a ja sampridložio Upravnom odboru.Bunjevački nacionalni savitpodržo je tu ideju i novčanonam pomogo na osnovu dobijenisridstava iz Pokrajinei Republike. Tri miseca smotušta radili svi u društvu, nijeto bilo baš lako. Svaki početakje težak, al drugi putće ciguran sam biti lakše”,zaključio je Bartul.Za „Bunjevačke novine”Klara Takač kaže da je cilodruštvo tušta truda uložilona prikupljanju nošnje i da16Godina III, oktobar 2007, broj 28

TRADICIJABUNJEVAČKE n o v i n eKristina Poljaković se prošetala u crnoj atlaskojsvili opšivenoj sa šujtašom, pregača je bila isto taka,imala je otonku od kumaše, na glavi atlas maramusa kumašinim cvatovima, na rukama muf od kumaše,na nogama cipele. Svoje misto imala je i opaklijastara oko 120 godina, čobanska batina od višnjovogdrveta starija od 100 godina, sa astraganskomšubarom na glavi, zdravo starim drvenim klompama,to je nosio Tihomir Vrbanović.su njim izašli u susrit EržikaMiljački, Pajo Tumbas,Blaško Saulić, Liza Šuić, ZolikaBaka i drugi. – Ja sambila scenograf, kostimografi koreograf. Prvi put smoeto uradili reviju, možda publikabaš i nije primetila svegreške, al mi jesmo. Nadamose da će slideće godinebit bolje. Nastojala sam „manekenima”objasnit pokretei korake, a to nije baš jednostavno– kaže sagovornica.Dalje Klara nastavlja onošnji i pripovida: KristinaPoljaković se prošetala u crnojatlaskoj svili opšivenojsa šujtašom, pregača je bilaisto taka, imala je otonkuod kumaše, na glavi atlas maramusa kumašinim cvatovima,na rukama muf od kumaše,na nogama cipele. Svojemisto imala je i opaklijastara oko 120 godina, čobanskabatina od višnjovogdrveta starija od 100 godina,sa astraganskom šubaromna glavi, zdravo starimdrvenim klompama, to je nosioTihomir Vrbanović.Veliko fala dugujemo zavođenje programa na bunjevačkomSlavici Babičković iZoliki Baka kao i gospojiNevenki Bašić Palković napomoći – zaključila je KlaraTakač.Marija Vulić (56) penzionerkabila je maneken i evonjezini utisaka. „Bilo mi jedrago što sam mogla, prviZadovoljna publikaput u životu, da tako prošetam.Iskreno, imala sam tremu.Bila sam obučena u štofanusuknju, pajski leveš, pregačuod sefira, vunenom maramomsam bila povezana,priko ruke rojtoška marama,obuvena u crne papučedobijene iz Tavankuta, u rukimi je bila kotarica, kandarsam krenila na pecu”,kazla je Marija.Bio je ovo lip i velik korakjednog društva koje postoji31 godinu. Nadajmo seda će slideće godine bit višebunjevačke nošnje, jel jecigurno ima puno po dolafima,šafunerima a zaslužilaje da je vide svi Subotičani.Marija HorvatGodina III, oktobar 2007, broj 2817

BUNJEVAČKE n o v i n eJUBILEJO PROSLAVI ROĐENDANA RADIA 103RADIO KOJI DUŠU IMARADIO 103, el kako ga narod najčešće zove „Radio Ker” je posto punolitan – proslavio je 18. rođendan.Od februara miseca 2007. godine nediljom na ovom radiju iđe emisija „Bunjevačka rič”, aplanira se i emisija za dicu „Radio Tandrčak”Skoro da nema tog u našoj varoši Subotici,koji bar jedared nije priko RADIJA 103svojim najmilijima poručijo pismu ko čestitku,el je dobio. Radio nije ko TV, ne liči nanovine, jel nuz njeg mošte štogod radit, veselitse sa svojim najmilijima, prijateljima,čestitat: rođenje, rođendane, vinčanja, poželitnajmilijima lip dan. S radiom mošte divanit,on je taj koji vas mož oraspoložit, al ipomoć da ubijete dosadu. S radiom nikadniste sami, a pogotovo ne s RADIOM 103.Ovu radi stanicu čujemo, a ne vidimo je, pazato baš i ne znamo tušta o njoj, zato evotek toliko da se bar malo o njem zna.Na početku je bila riči dobra voljaPočelo se prije 18 godina 3. oktobera, saskromnom tehničkom bazom i još skromnijimiskustvom, al s velikim entuzijazmom iželjom da se nauči i slušaocu pruži štogodnovo. Bio je to sam početak stvaranja koncepcijeprograma, a zasnivo se na zabavnimi muzičkim sadržajima, ko i na kontakt programu,koji je za to vrime bilo „ono pravo”.Namira s kojom je počo program „RA-DIA 103”, bila je, da se pokrene programkoji bi u to vrime bijo drugčiji od drugi, velikiradio stanica koje su uglavnom bile u društvenomvlasništvu. „RADIO 103” je probo,a drugi su kazli, i uspio, u namiri da slušaocavidi drugčije. Da ga vidi ko svog dragogprijatelja sa kojim divani, zabavlja ga i najvažnijeod svega, druži se š njim.„NOVOGODIŠNJI RADIO MARATON”koji je trajo brez prikida dva dana, a kojipostoji i danas. Stečena iskustva su korišćenai u drugim maratonskim radio programima:junskom „LITNJEM MARATONU”do 1994. godine i oktoberskom „ROĐEN-DANSKOM MARATONU”. Najkraći je trajodva, a najduži šest dana i pet noći. Bilo jeto 1994. godine povodom 5. rođendana radija,kad je program trajao puna 103 sata.Ako štogod ne valja – minjaj doknije kasnoOvaj radio živi samo od svoji emisija, aza njegove slušaoce, i tu važi staro pravilo:ako štogod ne valja – minjaj dok nije kasno,ako valja – uradi tako, da budne još bolje.U programu „RADIA 103” svoje mistonašli su i sadržaji iz oblasti tradicije, kulture,narodni običaji, kulturno-umitnička dešavanjaitd.Na žalost, „RADIO 103” je bio svidok ine tako srićni vrimena u prošlosti. Jedno odnji je i NATO agresija. Iz ovog perioda ostalisu samo niki snimci da nas podsićaje zasva vrimena. Jedino onda, u istoriji subotičkogradio programa sve stanice su bile zajedno.„RADIO 103” je prva subotičkaradio stanica koja se pojavila nainternetuRođendanska torta za punolitstvoOd početka do danas sa RADIOM 103je sarađivalo priko 1.600 poslovni partnera,a emitovano je oko 9.700 različiti reklamnisadržaja, šta je oko 290.000 minuta, a to bibilo kad bi se slušalo 201 dan brez prekida,i danjom i noćom. Koliko je pisama emitovanoto ne mož ni izračunat.RADIO 103 je prinosio direktne radioprinose: 1994. „KERIJADA”, „PRVOMAJ-SKI RADIO PRINOS SA OBALE PALI-ĆA” i niki drugi, iz restorana „NEPKER”– u seriji „LITNJEG KARAVANA” sa specijalnimgostima – grupom ‘LEGENDE” iostalim zabavno-komercijalnim sadržajima.U radiju su ponosni i na činjenicu da je„RADIO 103” prva subotička, a u Vojvodiniposli Radija Novi Sad, druga po redu radiostanica koja svoje radio prinose realizuje uSTEREO tehniki. Od februara miseca 2007.RADIO 103 emituje nediljom i emisiju „Bunjevačkarič”, a planira se emitovanje emisijeza dicu „Radio Tandrčak”.Svi drugi od nas su učiliPosli ovog, malo kazanog, a to je tek najvažnijidio svega u ovi 18 godina postojanjaRADIA 103, mož se pitat - di dalje? Odgovorje jasan: u nova osvajanja koja ovaj pozivomogućava, a sve u interesu slušalaca,boljeg i kvalitetnijeg programa.Često se priko ovog radija čuje jedan sloganna koji baš ne obraćamo veliku pažnju,a koji u ti par riči divani sve, a on glasi: Svidrugi od nas su učili!Učili, učili, al niki baš i nisu ništa naučili.Nisu naučili ono najvažnije, a to je: oni tribada postoje i rade zbog slušalaca, a ne obratno.RADIO 103, el kako ga narod najčešćezove „Radio Ker” je radio koji je stalno s vamai dušu ima.U to ime dižemo čašu i dragi slušaoci, čestitamovam naš zajednički 18. rođendan.Čestitkama se pridruživa Bunjevački nacionalnisavit i Bunjevački informativni centar.Isto tako, sa željama da još dugo vodi RA-DIO 103, možmo kast jedno veliko „FA-LA”, vlasniku, direktoru, glavnom uredniku,spikeru, voditelju, muzičkom uredniku,tehničaru i šta još sve ne, Nebojši Njagujeviću.Stevan Nemet18Godina III, oktobar 2007, broj 28

OBIČAJIBUNJEVAČKE n o v i n eOBIČAJI IZ ŽIVOTA BUNJEVACAVINČANJE I SVATOVINa veridbi su se pretelji dogovorilioko darovine i kad će bit svatovi,a to je obično bilo jedno misecdana posli veridbe. To je bilo dostada zovu goste u svatove i jedna idruga strana. Vinčanje u opštini štose prija kazalo „u polgaru” moraloje bit tri nedilje prija crkvenog vinčanja.Kadgod je bilo pravilo da semladi još bolje upoznadu i uvidejesul spremni na taj važan korak uživotu. Bilo je slučajeva da se kojepridomisli a vinčanje „u polgaru”se moglo poništit i izbrisat iz knjigevinčani, pa nikom ništa a crkvenovinčanje je bilo za cio život.Za tri nedilje u crkvi je bilo navišćenovinčanje. Svećenik je na svetojmisi pročito „Majka crkva navišćuježenidbu: ženi se, kaže imemomka i njegovi roditelja, i uzimaza ženidbenog druga, kaže ime divojkei njezini roditelja, pa ako kogodzna kaku zapriku između njiSvatovi na salašu šezdeseti godina dvadesetog vika, Stipan Tumbas i Liza PrćićSnaša i đuvegija trideseti godina,Stipan Kopunović i Kata Tumbasdvoje, dužan je obavistit crkvu.”Posli veridbe su svekar, svekrova,momak i divojka išli kupovat burmei ruvo za snašu. Kadgod nisu kupovalibilo ruvo, već u boji da gamož i posli oblačit. U subatu, posliveridbe momak donese burme kojesu oma i nosili na ruki.Sad su se obadve strane pripravljaleza svatove koje su pravili svakina svom salašu a bili su nediljom.Sve se moralo pomazat i posprematda bude lipo kad se skupe svatovii dođu gledači, a vinčanje jekadgod bilo nediljom posli podne.Kod momačke strane su goste išlezvat mostolundžije, a to su bila dvajel tri momkova druga, a sa divojačkestrane su išli roditelji zvat rodbinuu svatove.U četvrtak, prid vinčanje, su momkovidolazili kod divojke rad aljina.Kadgod je to bio kovčeg za ruvo,di je sve bilo lipo poslagano. PosliGodina III, oktobar 2007, broj 2819

BUNJEVAČKE n o v i n eOBIČAJIje došo u modu dolaf, koji je imočetri fioke u koje se bolje moglosložit štafir i ruvo. Od perja su najčešćenosili jednu dunju, pernu, jorgani četri uzgljance, koje je bilo navučenou bile navlake. Kasnije sunosili šafunere. Rad aljina su dolazilisa svircima kum i kuma, starisvat i starosvatica, mostolundžije iako je momak imo braća jel sestarai kaka teta. Divojka ji dočeka navrati pa poljubi a ovi je darivajenovcima. Prid kućom zaigraje koloi još koju igru. Sad uđu da nose aljinena kola, a jedna divojkina starijateta stane na vrata pa kaže da neda iznet aljine, dok ne plate što jepokvasila maminu pregaču kad jebila mala. Onda kum plati kolikoje ova tražila, pa iznesu i natovarealjine na kola i odnesu momačkojkući. Tamo ji dočekaje gledači davide šta je donešeno i kako je složeno,odigraje koje kolo, pa se raziđukući.U nedilju ujtru su išli momak idivojka da se ispovide i pričeste ucrkvi. Kod snaše je prija podne dolazilačešljarica, koja je lipo znalaočešljat snašu i namisit kosu kakojoj pasira nuz vinac. Obuče snašu,metne joj vinac na glavu i malonašminka snašu i udesi je.Kod divojačke kuće su gosti dolaziliprija podne, pa je tu bila svečanasvatovska užna: čorba, meso,sos, pečenica, dunc i kaki slatki kolača u novije vrime i torta, a od pićavino i rakija. Tako su se gosti veselilia svirci svirali i pivali. Snašinedrugarice su bile enge. One suimale perlice u kosi a drugi svatovidivojački se nisu kitili. Kod momačkekuće su gosti dolazili posli podneoko dva sata i tu su ji dočekalisvirci koji su svirali svatovac. Gostesu kitili perlicama. Neudate i neoženjenesu kitili tako što perliceokrenu gori a oženjenim i udatimadoli da se zna koje su momci i divojke.Gosti piju i nazdravljaje, pakad se svi skupe kreću kod snaše uoblazače. To su išli svi gosti osimkuma i đuvegije. Svi konji su bilinakićeni pantlikama. Svežu se zazglavnike, pa vijaraje kad putomkasaje. Konje kuma, starog svata imostolundžija su kitili i peškirima.Kad oblazači stignu kod snaše onaji dočeka, poljubi a oni je darivajenovcom. Odigraje koju igru, pa odukod momačke kuće pa sad krećurad snaše. Naprid kola s mostolundžijama,a druga kum i đuvegija atreća stari svat i starosvatica kojaponese buket cvića za snašu.Kadgod snaše nisu bile u bilomKad dođu prid kuću mostolundžijesađu i dadu snaši buket cvićaa drugi gosti nisu salazili. Svircisviraje žalosne pisme: „Okreni semila ćeri, kaži majki fala koja te jeodranila pa te drugom dala, Zbogommajko, zbogom oče, zbogommili rode, od danas ću kao gošćadolaziti ode, Širok Dunav, ravanSrem zbogom diko ja idem, ne recimi više zbogom već me vodi sa tobom.”Snaša se oprašta od rodbine,poljubi oca i mater u ruku i zaplače.Mostolundžije je povedu napoljei kad sidne na kola sa starimsvatom svirci pivaje: Metla nogu navitinu, ponda kaže neću a na kumanamiguje da se kola kreću. Kadkrenu snaša baci priko glave bilumaramicu s kojom je trla suze daje ne prate u novom životu. Kogodod muškaraca razbije bocu vina otočak starog svata, što je značiloda više nema povratka u divojačkiživot. Pođu istim redom kako sudošli a za njima i snašina rodbina,pa odu na vinčanje u crkvu. Kadgodroditelji, ni jedni ni drugi, nisuišli na vinčanje. U crkvi ji svećenikvinča, oni poljube propeće na kojegmetnu dva prsta i obećaje pridBogom, jedno drugom ljubav i virnostdok ji smrt ne rastavi.Posli vinčanja nose snašu kod đuvegijedi ji dočekaje svekar i svekrova.Kola sa snašom stanu a starisvat prodaje svekru snašu. Ako ovajne da toliko novaca kola krenu daljea svekar ji zove da se vrate. Snašapoljubi svekra i svekrovu u rukua oni joj pogođen novac zadiju zavinac. Uvedu snašu u sobu, počastese pa izađu prid kuću igrat. Gledačapuna avlija a gosti igraje i podvikivaje.Sad dođu za snašom pogačari,to dođu mladi i donesu pogačus kojom se počaste, pa izađumalo igrat i opet se vrate snašinojkući. Sad je večera u obadve kuće.Svirci iđu od gosta do gosta i svakomispivaje pismu koju zapovidi.Tako u pismi i veselju prođe vrime.U ponoć dođu pođani, snašina rodbina.Snaša ji poljubi a oni je darivajenovcima.Sad snašu uvedu u sobu da seprisvuče i skine vinac. Sveže maramunatrag, da se vidi da je sad udatažena jel kadgod žene nisu išlegologlave. Pođani odu a gosti se idalje vesele. Kad se ručalo mladanije sidala za astal već je dvorilagoste. Na kraju je svakog ispratilaa oni su je darivali novcima. Oddobiveni novaca su snaša i đuvegijakupili šta su mogli, na primer tele,ovcu, kravu a di koji i lanac zemlje.Ana Vojnić Kortmiš20Godina III, oktobar 2007, broj 28

SIĆANJABUNJEVAČKE n o v i n eSIĆANJE NA KADGODAŠNJE OBIČAJEJESENSKI POSLOVINiko ne želi da se vrati ono vrime kad se mukotrpno živilo i sa znojom obrađivala zemlja, al ne tribazaboravit naše pretke koji su sve to izdržali u teškim pa i ratnim vrimenima samo da bi opstaliKrajom septembra, kad je počela jeseni dani bivali sve kraći, bilo jetušta poslova koji su se morali uraditprija zime. Brali su se vinogradi a berbaje bila slična današnjoj. Čeljad iđu od čokotado čokota i nožićom osiku svaki grozd imeću u kabo a iz njeg, kad se napuni, grožđeistresaju u košarove. Nji su muškarci nosilina kola a danas u prikolica jel kamion.Kad se sve obere nosi se kući jel na salaš.Kadgod su se skoro svi Bunjevci bavili ivinogradarstvom. Veće gazde su imale i podva tri lanca vinograda a siromašniji po nikolikomotika da imadu vina za svoje potribe.Loza se polivala samo krečom i modrimkamenom pa nije bila zatrovana ko danas.Grožđe se mećalo u spreš da se iscidimast (sok) iz njeg a onda se livo u čistu, drvenui anšlagovanu burad. Kad počme davrije to je bio rampaš, a kad stane s vrijanjem,očisti se i onda je to vino. Ako je grožđezrilije onda je vino slađe a od kiseloggrožđa i vino je bilo kiselije. Brale su se i jabuke,tunje i jesenske kruške koje su se jelmećale u dunc, jel samo tako ostavljale zazimu. S njive je tribalo donet i bundeve, onevelike „dinke” i druge da se oslobodi njivaza jesensko oranje pod žito, a morale su sesklonit i klupe kuružne s kuružnjaka na strniku,jel prinet pod salaš i sadit u badnjove.Mukotrpna obrada zemljeKadsu naši preci došli u ove krajevepočeli su obrađivat zemlju s prostimalatima koje su imali. To je biodrveni plug koji je imo kolečke s drvenimtočkovima, s naplotkima oko koji je bila gvozdenašina a drvene špice su bile zaglavljeneu gvozdeni obruč i to je bila glavčina točka.Gredelj i daska su bili drveni samo su ravniki crtalo bili gvozdeni. Te plugove vukli su volovia po di koji su orali i s kravama. Na vratnjim se mećo jaram pa su tako vukli plug iišli sporo, oko dva kilometera na sat. Ujtruse volovi narane i oru do prid podne, a ondanjim se skine jaram i ostave da priživaje.Ponovo se narane i oru do pridveče. Na uzoranojnjivi ručno je posijano žito. Čovik koji jeiskusan u tom poslu svezo bi džak s žitompriko ramena i iz njeg vadio rukom žito isijo. Zdravo je moro pazit da jednako uzimai ravnomirno razbaciva sime, jel od vištinesijača zavisilo je nicanje pa i rod žita. Poslisijanja zemlju su, isprva, drljali s drljačomod grubog granja da se žito zavali u zemljua posli su to radili branama s gvozdenimkarikama nalik sadašnjim branama. Onda jei rod žita bio mali, samo oko 5 meteri polancu. Nije se ni prodavalo već ostavljalo zasime i kruv. Bio je to spor i težak poso s volovimai drvenim plugom pa se nije ni obrađivalasva zemlja već samo polak a drugapolovina je ostavljana da se odmara. Na tojzemlji rasla je trava, pa je služila josagu zapašu. Od ranog prolića do kasne jeseni tu suse čuvale krave, svinji, ovce i guske, pa kadse napasu manje ji je tribalo ranit.Korak po korak do boljitkaUdrugojpolovini XIX vika zemljoradnicimaje bilo lakše. U fabrikamasu napravljeni gvozdeni plugovii dvogeri a ljudi su počeli kupovat i odranjivatkonje. Plug s jednom brazdom su vukladva konja a dvoger tri i počela se obrađivatsva zemlja svake godine. Više se žito nijesijalo ručno već mašinama sijačicama sa zaprežnomvučom. Sime je bilo jednako raspoređenopa je davalo veći rod, kad je dobragodina i po 15 meteri po lancu. Te mašinesu vukla tri konja, koje je, obično bio deranacjel mladić, vodio da iđu upravo, da nekrivudaje tamo-vamo. Jedan čovik je držo zakormanj da točak iđe po tragu točka a drugije išo za mašinom i pazio da se koja civ nezačepi, ako bi slučajno upala grudvica jel sezakačila čukanjica i onda bi s žažkom očistio.Siromašniji ljudi imali su po jednog konjapa su sprezali nji trojica, da sastave trikonja i da tako urade poso svoj trojici. Tajvelik napridak u proizvodnji žita dovo je dotog da su ljudi imali žita i za prodaju. Dolazilisu trgovci i Dunavom šlepovima privoziližito do oni krajova di ga nije bilo. Kadgodsu sijane „tvrde” sorte žita, domaći „Bankut”od kojeg je kruv i drugo tisto bilo zdravobolje od ove, sadašnje, „mekane” sorte žita.Danas je lakšeKadgodašnje oranje s volovimaKruv naš svagdašnjiZnamo da su prva zrna žita nađena6500 godina prija Krista u gradu sadašnjegJordana. Kad su imali žito cigurnosu znali kako od njeg napravitbrašno i ispeć kruv koji je od onda dodanas najvažnija rana. Kruv idemosvaki dan a da ga se nikad ne zaidemoa na samo kruvu i vodi mož se dugoizdržat i živit. Čerez tog su se našipreci, od pamtivika, brižno odnosilispram žita, od oranja i sijanja i pratilinjegov rast sve do risa. Kruv su i u molitvamaspominjali. Dok su posloveoko sijanja žita obavljali muškarci, ženesu za to vrime radile kućne poslove,kuvale, spremale, prale košulje,roljale, peglale, odranjivale dicu, slaleji u škulu i dočekivale. Tribalo je krečomumazat salaš i podvuć plašu, pomestavliju i ograbit suvo lišče da svebude čisto za Svi svete. Dica su pomagalakoliko su mogla.Prvi traktori „Ofer” i „Zadrugar” nisuimali kabinu al se nije moralo ićpišice za plugom. Mašine su zaminilei druge ručne poslove. Sad je sve uznapridovalopa i tehnika.U velikim traktorimas kabinama u kojima je udobno sidit, ugrađenje radio pa dok se ore mož se slušat svirka,visti, prinos utakmica jel već šta koga zanima.U džepu je mobilni telefon pa se divanis kime god se oće. Sve ovo nije došlo prikonoći, tribalo je tušta rada, vrimena i godinada se sve to postigne. Niko ne želi da sevrati ono vrime kad se mukotrpno živilo i saznojom obrađivala zemlja, al ne triba zaboravitnaše pretke koji su sve to izdržali uteškim pa i ratnim vrimenima samo da bi opstali.Bili su radni, vridni i pobožni ljudi.Znali su se radovat životu i nisu se bojaliodranit i više dice. Zato bi našim mladimaporučila da uživaje u svemu što imaje al daostanu ono što jesu, Bunjevci. Ne triba sesrdit kad se traktor pokvari, jel ništa nije vičnoode na zemlji. Ana Vojnić KortmišGodina III, oktobar 2007, broj 2821

BUNJEVAČKE n o v i n eMLADILIP GLAS TAMARE BABIĆ DALEKO SE ČUJELETI, LETI, PISMOMOJA MILASubotičanka Tamara Babić, diplomirani ekonomista, već dugo piva starogradske pisme, izvornenarodne pisme i romanseObično se kaže ko piva zlo ne misli.Za našu sugrađanku Tamaru Babićmož kast da stvarno voli pivat. Onabi, čini mi se, da je probude u ponoć ikažu ajde pivat, pošla samo nek se piva,nije važno di i kad. Piva Tamara ina bicigli i prid ogledalom, naravnonajviše prid publikom. O svom pivačkom„stažu” pripovidala mi je septembarskogpopodneva, prid jedan nastupu Gerontološkom klubu „Kertvaroš”nuz pratnju, ko i obično, tamburaškogansambla „Sledbenici Tumbas Pere –Haje.Piva Tamara već dugoi to od malenaTamara Babić na jednom od nastupaPrid kamerama: učešće u emisiji „Žikina šarenica” snimanoj na Paliću– Obožavam pivat – počela je svojuispovist Tamara. – Pivam još od osnovneškule. Posli tog u sridnjoj škuli,pivala sam u crkvenom horu „Sveti Roko”,bila sam članica ženskog omladinskoghora kod Murenji Maćaša. Jednolipo vrime provela sam pivajući u pivačkojgrupi KUD-a „Bunjevka”. S tamburaškimansamblom „Sledbenici PereTumbas Haje” počela sam pivat 2001.godine. Zavolila sam i opredelila se zaizvornu narodnu pismu i romanse, madasam u početku pivala klasične horskekompozicije. Oktobra, te 2001. godineodržan je memorijal posvećen legenditamburaške svirke Peri Tumbas -Haji. Onda sam prvi put pivala solo (sama)pismu „Sanjala sam salaš bili” natekst Gabrijele Diklić koju je komponovodr Josip Stantić. Bilo je to u većniciGradske kuće, rado se sićam tog nastupa.Obično se lip glas prinosi u genimai ja sam svoj glas nasledila od mojemajke, koja je zdravo lipo pivala. Nikakiinstrument nisam nikad naučila svirat.Glas sam usavršavala kod Eve Heradekprofesorice solo pivanja. Najdražapisma mi je „Jesen stiže dunjo moja”,dodaje Tamara..Zdravo puno piva,svud je zovuDobro je razmislila Tamara prijaneg je počela nabrajat di je sve pivalau poslidnji 6 godina, i tu su: MemorijalSave Vukosavljeva u Zmajevu, festivalu Starčevu, pivala sam u BijelomPolju u Crnoj Gori, u Buševecu u Hrvatskoj,na dvi konferencije tamburaškiorkestara centralne i jugoistočne Evrope,u Banji Vrućici u Republiki Srpskoj.Učestvovaću, na dvadesetom festivaluVojvođanske zlatne žice. Iza menesu: Festival ljubavi i vina, „Dužijance”,berbanski dani, festivali bunjevačkipisama, Hosana fest, Žikina šarenicana RTS-u, „Spektar” na TV NoviSad, pivanje u Kranju u Sloveniji, oko50-ak nastupa s pisnicima Bunjevačkematice u Subotici i drugim gradovima -zaključila je sagovornica.Ko zna možda je i propuštila štogodspominit. U svakom slučaju piva ipivaće, a oni koji vole slušat glas TamareBabić, uživaće.Marija Horvat22Godina III, oktobar 2007, broj 28

BUNJEVAČKA ZDILABUNJEVAČKE n o v i n eKAKO SPRAVIT DOBRU UZLIVANCURazmutit jaja, malo osolit, ulit malo mlika i brašnapa s varnjačom mišat i dodavat i brašno i mlikodok se ne potroši i dok se dobro ne pomiša.Tepciju namazat s mašćom. Krumpir očistit pa tankoisić i slagat u tepciju. Priko krumpira izlit tisto paposut sirom i polit skorupom. Na kraju sve metnitda se peče. Pečenu uzlivancu isić na kocke.UZLIVANCA UKISELOVećina će se oma složit, nema tušta bolji ila bezmesa od uzlivance. Tisto, krumpir, pa još ako ima sirai skorupa, daju ukus koji se ne zaboravlja. Evo dvarecepta za uzlivancu:UZLIVANCApo kile brašnapo litre mlika3 jajetamalo soli2-3 krumpirafrtalj kile mladog sira2 deci skorupa2 deke kvasapo litre mlika3 žumancetamalo solimasti veličine jednog jajetafrtalj kile višanja5 kašika šećerabrašna koliko zavatiKvas se polije s malo ladnog mlika da se digne.Doda se šećer, jaja, so, mast i sve se to miša varnjačomdodavajuć mliko i brašno da se dobije tistomekše neg za fanke. Kad se dobro umuti ostavi se dase kreće. Kad tisto naraste metne se u tepciju dobronamazanu mašćom da se opet malo krene. Višnje seiskalaje i pomišaje sa šećerom. Malo se procide papospu po uzlivanci koja se posli tog metne u peć dase peče.SVI SVETIPrvog novembra su Svi sveti ondase služe svete mise u svim crkvama.Ima svetaca koje slavimo na njev dana sad ji slavimo sve zajedno. Imasvetaca za koje mi ni ne znamo dasu sveti a ovi se spominju u LitanijiSvi sveti: sveti anđeli Mihovil, Gabrijel,Rafael, Ivan Krstitelj, Sveti Josip,Petar, Pavle, Andrija, Jakov, Toma,Filip, Bartol, Matej, Šimun, Tadija,Matija, Barnaba, Luka, Marko,Stipan, Lovro, Vinko, Albert, Fabijan,Sebastijan, Kozma, Damjan, Silvester,Grgur, Ambrozije, Jeronim,Martin, Nikola, Ladislav, Antun, Benedik,Franjo, Marija, Mandalina, Elizabeta,Agata, Lucija, Cecilija, Katarina,Anastazija i ona mala dičicašto su poubijana to su mali mučeniciMladenci.Taj dan iđemo na groblje, palimosviće, nosimo cviće i molimo se Bogu.Možda je Bog koga i od naši pridakapridružio svetima na nebu.Drugog novembra je Dan mrtvi.To je dan kad, sićajuć se svi mrtvi duša,iđemo na groblje. U molitvi spomenemoi one kojima se grob nezna, koji su nestali u požaru el u morima,čija tila nikad nisu nađena alduše niko ne mož ubit. Zato obađimogroblje, poškropimo svetom vodom,donesimo koji cvit, zapalimosviću i pomolimo se za sve mrtve duše.Mladima bi kazala da na grobnicamane brišu imena svoji pridaka,da vide ko su i čiji su, a nova imenamož ispisat i s druge strane nadgrobneploče. Ana Vojnić KortmišDan kad se sićamo mrtviGodina III, oktobar 2007, broj 2823

BUNJEVAČKE n o v i n eVREME JE ZA ŠKOLUZA USPEŠNO UČENJE POTREBNE SU OSNOVNE RADNE NAVIKEIZABRATI VREME IMESTO UČENJAU celoj prirodi postoji određen ritam,smenjuju se godišnja doba, dan i noć, toplotai hladnoća, kiša i sunce i sva živa bićase uključuju u taj opšti ritam prirode.Tako čovek ima određeno vreme kada jede,spava, vreme rada, odmora, razonode.Ako se nešto u tome poremeti, čovek naprimer ne ruča u svoje vreme ili je zbognečega probdeo celu noć, njegov životniritam će se poremetiti te će se on osećatinelagodno sve dotle dok ponovo ne uspostavisvoj ritam življenja. Sva je srećada čovek može sam da organizuje svoje vremeonako kako to njemu odgovara i kadase taj ritam ustali život mu je puno lakši iorganizovaniji. Šta više, tako se racionalnokoristi vreme a istovremeno čovek seuči tačnosti, osobini koja je u svakodnevnomživotu veoma značajna.Ako je ritam u životu jedna vrsta uštedenaše snage i našeg vremena, onda je toveć dovoljan razlog da se i vreme učenjauklopi u ritam života deteta. Ako dete imaodređeno vreme kada ustaje, doručkuje,ruča, vreme kada se igra, vreme učenja itd.onda neće biti praznina u njegovom danute će ono stići da uradi sve na vreme bezžurbe i bojazni da će nešto zaboraviti ilipropustiti.Ima dece koja ustaju kako – kad, polusanjivoi u pidžami se šetkaju po kući, malogledaju TV, telefoniraju drugarima, jedušta stignu i kad stignu, i kad se sete datreba učiti vreme je već za školu a od njihovogučenja ništa...Međutim, ako se dete od malena navikneda planira svoje vreme, onda se onouči da živi organizovano a poznato je daje dobra organizacija rada pola uspeha.Roditelji su ti koji već od samog rođenjatreba da uče dete osnovnom redu uživotu. Tu se misli pre svega na utvrđivanjevremena kada se ustaje, doručkuje, ruča,ide na spavanje, vreme igre itd. što suzapravo prve radne navike. Ako je ovaj ritamuspostavljen, onda polaskom u školuu taj ritam treba uneti i vreme za učenje.Plan dnevnih aktivnosti će se naravnouskladiti sa vremenom koje dete provodiu školi (prepodne ili poslepodne). U svakomslučaju važno je odrediti i vreme učenjašto se mora poštovati. Naravno, trebapredvideti vreme za odmor, igru, razonodu,druženje. Dobro je u početku zasvaki dan u pisanoj formi napraviti planrada. Pri tom se u nižim razredima decimora više pomagati, čak zajedno sa njimasastavljati planove da bi postepeno prepuštalida to rade sami.Naravno, stvaranje ovakvih navika nijeAko dete ima određeno vreme kada ustaje, doručkuje, ruča, vreme kada seigra, vreme učenja itd. onda neće biti praznina u njegovom danu te će ono stićida uradi sve na vreme bez žurbe i bojazni da će nešto zaboraviti ili propustiti.Naravno, stvaranje ovakvih navika nije uvek lako, jer svaki početak je težak. Alikada prve teškoće prođu sve biva lakše i lakše. A kada se navika učvrsti, ondaće dete i samo, čim dođe njegovo vreme predviđeno za učenje, osetiti potrebuda sedne i uči. Važno je da detetu odredi jedno mesto u stanu gde će dete držatisvoje knjige i sve što mu je potrebno za školu i gde će stalno učiti. Može toda bude i kuhinjski sto, veća stolica ili bilo koji kutak u kući, važno je da je tomesto stalno i da od početka školovanja ono bude predviđeno za učenje.Nije samo učionica misto di se dolazi do novi saznanjauvek lako, jer svaki početak je težak. Alikada prve teškoće prođu sve biva lakše ilakše. A kada se navika učvrsti, onda ćedete i samo, čim dođe njegovo vreme predviđenoza učenje, osetiti potrebu da sednei uči.Sem utvrđenog vremena za učenje, zauspeh u učenju veoma je važno da učenikima i svoje stalno mesto na kome će učiti.U sadašnjim uslovima ne može se govoritio zasebnoj sobi (mada neka deca i to imaju),ali važno je da se detetu odredi jednomesto u stanu gde će dete držati svojeknjige i sve što mu je potrebno za školu igde će stalno učiti. Može to da bude i kuhinjskisto, veća stolica ili bilo koji kutaku kući, važno je da je to mesto stalno i daod početka školovanja ono bude predviđenoza učenje.Određeno mesto ima svoju psihološkuosnovu, naime određeno mesto uvek budiu nama određena osećanja i raspoloženje.Tako na primer svima je poznato kako seosećamo kada ulazimo u sud, bolnicu, pozorište,crkvu i sl. – tada nas uvek obuzimaspecijalno osećanje vezano baš za tamesta. Ova pojava se zasniva na tome štoje čovek navikao da na određenim mestimadoživljava i određena osećanja i raspoloženje.Isto tako kada učenik seda na svojemesto za učenje njegovo celo biće se usmeravana posao koji ga na tom mestu čekai ako se i ova navika ustali onda su osnovnipreduslovi za uspeh u učenju uvelikoprisutni.Desa Kujundžić,diplomirani psihologU sledećem broju: „O tehnikama učenja”24Godina III, oktobar 2007, broj 28

SPORTBUNJEVAČKE n o v i n eRELJA DULIĆ TRENER U TENISKOM KLUBU SPARTAK24 GODINE UBILOM SPORTUIme Relje Dulića postalo je sinonim za noviju generaciju Spartakovi najbolji tenisera. U sportu jeuspio zafaljujuć svojem zalaganju i velikoj podrški roditeljaRelja Dulić, trener u Tenis klubu SpartakKad se spomene Teniski klub Spartak injegovi najbolji teniseri novije generacije omase pomisli na Relju Dulića, koji je zafaljujućisvojem početku u ovom klubu i pre svegaroditeljima, obašo veliki broj gradova i ušona Svitsku rang listu.Od kad traje ljubav prema tenisu?– Za to možda mogu da „krivim” svogoca koji se nešto kasnije počeo rekreativnobaviti tenisom. Mene je vodio sa sobom i jasam ga posmatrao. Trener Tibor Budai videvšime pored oca, odlučio je da mi posuđujereket i loptice da udaram o zid. Meni je to bilointeresantno, pa sam tako polako zavoleotenis. Prvo sam upravo kod Tibora bio u školitenisa, a potom počeo redovno da trenirami da se takmičim. Provedeno vreme sa njimsem što je bilo poučno bilo je i zabavno. Sećamse da sam bio jako tužan, kada je mojprvi trener Budai otišao iz kluba.Čega se najrađe sećate i kakav je bio putdo profesionalizma?– Na početku karijere u pionirskoj konkurencijisa oko 12 godina, još dok je bila staraJugoslavija imao sam dobre rezultate, na državnomnivou sam sa 14 godina dospeo dočetvrfinala. Kada sam postao seniorski igrači kada je trebalo profesionalno da se počnembaviti tenisom, morao sam to malo odložiti,jer su tada usledile te „famozne” krizne godine.Imao sam veliku želju da pokažem štaznam i da to bude moj poziv za budućnost,pa tako sam sa 20 godina počeo profesionalnoda se bavim tenisom i da uđem na Svetskurang listu. Naravno da nije bilo podrške mojihroditelja Ele i Josipa, to se nikada ne bimoglo ostvariti. Što se tiče lepih uspomena,tu svakako spada osvajanje turnira u Banja Luci2000. godine, gde sam kao glavnu nagraduosvojio Fiat punto. Pobeda mi je bila slađas tim što sam gubio a potom došao do pobede.U svojoj karijeri odigrali ste mnogo mečeva,najbolji rezultati su Vam 330. u singlui 300. mesto u parovima. Šta ste sotim dobili?– Svakako jedno veliko iskustvo. Imao samsreće da proputujem mnogo država, da upoznammnogo ljudi i pre svega da steknem iskustvokoje sada mogu da primenjujem kaotrener. Osvojio sam tri zimska turnira i bio uDejvis kup reprezentaciji 2002-2003. godine.Prve godine bila je najslabija grupa i dobijalismo sve mečeve i u dublu sa Tipsarevićemosvojili smo meč. Bio sam i član TK Partizansam kojim sam dva puta osvojili prvenstvodržave.Posli uspišni mečova i lipog uspona u tenisu,vratili ste se u rodni grad i u matičniklub?– Dosta je naporno kada nemate finansijskupodršku. Gledate na to da na turniru budetešto bolji kako biste zaradili za sledeći. Ato vremenom postaje veliko opterećenje, jerse igra pod presijom. Teško je kada nematesponzora ili veću finansijsku podršku. I takoje došlo do zamora. Posle šest godina profesionalnogbavljenja tenisom nisam mogao danađem neku motivaciju za dalje. Odavde samkrenuo i vezan sam za ove terene. Sa nekimljudima iz kluba sam stekao osećaj za jaku idobru saradnju u ovom pozivu. Sa tim nekimiskrenim ambicijama i ljubavlju prema tenisusa kolegom Lacikom Demeter krenuo sam„krupnim koracima” i voleli bismo da izvučemonajbolje od naše dečice. Trud se polakonazire. Želimo da učestvuju na većim turnirimai da ih polako uvodimo na međunarodneturnire.Spomenili ste ambiciozan rad i talente?– Naša nacija voli sport i ima dosta talentovnihsportista. Ima u svakoj generaciji talenata.Problem je taj što je ovo dosta skupsport, tako da 90% roditelja to ne mogu finansijskida ga isprate. To usporava napredakdeteta, a do sponzora je veoma teško doći.Dejvis kup je za Vas značajan i po čemugoddrugom?– Da, imao sam tu čast da od 2003. pa do2006. godine budem trener Dejvis kup reprezentaciji.Zadatak trenera na takvom velikomturniru i pred jedan meč Dejvis kupa jeda se reprezentacija okuplja pet dana ranije,gde imaju neku vrstu priprema. Moj zadatakje bio podizanje atmosfere, planiranje treninga,sprovođenje treninga, dodatne stvari kaošto su sređivanje hotela, hrane, potrebe igrača,težilo se ka tome da se isprate igrači protivničkereprezentacije. Vremenom sve napreduje,i ide na bolje. A rezltati su već vidni.Napredak samog tunrira se vidi ako obratimopažnju na podatak da se 2006. godine Dejviskup održavao u Novom Sadu, gde je bilo prisutnosamo 1.500 ljudi, a da je ove godine biloprisutno 25.000 ljudi, i to zahvaljujući popularizacijiovog sporta i sve boljim teniserimau Srbiji – Đoković Janković, Ivanović, Zimonjić....I za sam kraj, šta očekujete od tenisa ubudućnosti?– Pa naravno da ostanem u ovoj profesiji,da tenis još više napreduje, da imamo još višedece tenisera, više talenata, da oni uživaju uovom sportu, da sponzori ulažu u njih da ihmotivišu i daju im priliku da naprave nekerezultate, jer tenis je lep i zdrav sport s kojimse može dugo baviti. Livia Tričko StantićGodina III, oktobar 2007, broj 2825

BUNJEVAČKE n o v i n eSVIT TEHNIKEI U OVOM BROJU NAŠI NOVINA DONOSIMO ZANIMLJIVOSTI IZ ŠARENOG SVITA TEHNIKEOD FRIŽIDERA DO PIVAU narednim redovima saznajte šta tribate uradit da bi vaš frižider propivo, a šta kad vam u njemunestane piva, a dućan je dalekoI u ovom broju naši novina donosimozanimljivosti iz šarenog svita tehnike.Svaki dan se izmisli štogod novo,a pitanje je koliko je to svitu korisno.Muzički frižiderObični frižideri često ne skreću našupažnju tušta u toku dana, jer se odnjih očekiva samo jedno – a to je dalade! Međutim, kogod se dositio dasotim malo eksperimentiše, i tako smodobili frižider koji, osim što ladi – i svira!Model o kojem je rič (CoolTone)je mali dimenzija i prvenstveno je naminjenza lađenje pića, bilo u limenkamael u bocama. Frižider ima ugrađenCD plejer i AM/FM radio. Futurističkogje dizajna pa ni ne izgleda kostandardni frižider, vrata su mu od debelogcakla kroz koje se vide plave lampice,što uz muziku i ladno piće većpravi dobru atmosferu za subotnje veče!Nije ni čudo što je ovaj neobičanfrižider i pravljen uglavnom za potribemlađeg svita, ko što su škularci istudenti, kojima bi vaki frižider bio lippoklon.Mašina za pivoAko volite točeno pivo više negoono u boci el limenki, ova mašina jeprava stvar za vas! Zapravo nijedančovik ne bi tribo bit brez nje kome jepivo više od pića. Svedno oćete imatsvoj kafić, el samo volite uživat u ladnompivu sa mašinom za pivo (BeerMachine 2000), ovo je pun pogodak.Sve što triba da uradite je da ubacite specijalnimiks i vodu u mašinu i dočekateda prođe 7-10 dana da se okončaproces vrenja. Mašina nema tušta dilovapa se lako čisti i održava. Nevoljamož bit samo ako friško ispraznite burenceod petnajstak litara...Za one koji ozbiljnije misle poraditna kvalitetu kućnog piva, isporučujese i priručnik o procesu proizvodnjekvalitetnog piva. Tako svako mož udesitkako pivo oće da ima kad se vrenjezavrši.Brži HD diskoviU današnje vrime sve je veća popularnostoptički nosača podataka. Disketesu praktično poslate u istoriju nakonUSB prinosivi memorijski kartica,kompakt diskova, DVD-a a od nedavnoi nove Blu Ray tehnologije (DVDkapaciteta 50GB). Al ipak postoji jednakomponenta koja radi na istom principuod kako je izmišljena. To je tvrdidisk. Postoje naravno pridnosti u načinuna koji funkcioniše, na primer,jeftiniji je od nosača podataka baziranihna tzv. „fleš karticama”. No, postojii ozbiljan nedostatak, koji ne pratidovoljno napridak u polju performansiostali periferni uređaja, to je brzinatvrdog diska.No, i tu se po svemu sudeći stvaridrastično minjaju.Naučnici na jednom holandskom univerzitetunapravili su revolucionarniproboj po pitanju brzine tvrdog diska.Uobičajeno je da je neophodan magnetda promini magnetni polaritet metala.Na taj način rade savrimeni tvrdidiskovi, al naučnici sa Radbout univerzitetanašli su način prominit polaritetlaserskim impulsom. Svaki laserski impulspravi sloj informacija na disku,minjajući vridnost od 0 do 1 i obratno.Tako kompjuter vidi sve podatke, brezrazlike.Ovaj izum je ubrzo rad tvrdog diskaza čak sto puti! Trenutno postojiproblem oko prostora za snimanje podataka,koji je manji nego na klasičannačin. U naredne 3 do 4 godine naučniciviruju da će ovaj problem bit otklonjenbrez smanjivanja brzine kojaje već postignuta. Uspiju li u tom, toće biti ciguran početak sasvim noveere ove komponente. T. K. M.26Godina III, oktobar 2007, broj 28

POLJOPRIVREDABUNJEVAČKE n o v i n ePiše: dr Andrija Peić TukuljacĐUBRENJE PRIOSNOVNOJ OBRADIPri osnovnoj obradi triba unet uzemljište stajnjak i NPK đubrivo sanaglašenim fosforom i kalijumom. Naimefosfor i kalijum se ne kreću u zemljištunego ulaze u adsorptivni kompleks,pa ukoliko se želi obezbedit ranivoza korenov sistem đubrivo se moraunet u zemljište u cio oranični sloj,di se nalazi gro korenovog sistema biljaka.Stajsko đubrivoPridstavlja mišavinu čvrsti i tečnidilova sa prostirkom. Sadrži sve prikopotribne makro i mikro elemente,koji su potribni za razvoj biljaka. Tribakoristit zgorio stajnjak koji sadrži0,5% azota, 0,25% fosfora i 0,6% kalijuma.Stajnjak se mora zaorat u jesen,da bi se mikrobiloškom aktivnošćutokom zime razgradio dio nerazgrađeneprostirke, jel se pri aktivnostimikroorganizama koristi azot iz zemljišta,pa ukoliko se stajnjak zaore uproliće dolazi do azotnog debalansa ineadekvatne izrane biljaka.Količina i kvalitet stajnjaka je različit,jel zavisi od vrste stoke i načinaizrane, a posibno čuvanje i pakovanjestajnjaka. Pri neadekvatnom čuvanju-pakovanjugubi se 20 do 30% azota.Može se računati da konj proizvede7 tona, goveče 10 a svinja 1,25 tonastajnjaka godišnje.Rasturanje stajnjaka triba obavitpo oblačnom i ladnijem vremenu teoma nakon rasturanja izvršiti zaoravanje,jel nezaorani stajnjak za jedandan gubi 10% – 15% azota.Značajan je jel utiče na poboljšanjefizičko-hemijski i biološki osobinazemljišta, strukturu, vodno-vazdušnirežim i na mikrobiološku aktivnost.Značaj fosforaFosfor učestvuje u izgradnji nukleinskikiselina čime utiče na životniproces biljaka. Utiče na razvoj korenovogsistema, te je njegovo prisustvobitno pri ukorenjivanju i razvojukorenovog sistema. Utiče na nakupljanjeskroba u čvoru bokorenja kodžitarica, što je bitno za prizimljavanje.Utiče na generativne organe te jenjegovo prisustvo bitno u periodu formiranjacvitni pupoljaka. Biljke najintenzivnijeusvajaje fosfor u najranijimfazama razvoja i u periodu obrazovanjagenerativni organa. Pri nedostatkufosfora listovi su sitniji, dobijajeljubičastu boju, smanjuje se rastkorena, žita slabije bokore, što dovodido smanjenja prinosa.Značaj kalijumaNjiva sa šerećnom ripomKalijum utiče na fotosintezu, metabolizam,transport i nakupljanje ugljenihidrata, otpornost biljaka na nisketemperature i bolesti. Velike zahtiveprema kalijumu imaje šećerna ripa,krumpir, cincokrt, lucerka, paradička,španać i dr. Nedostatak kalijumauočava se na najstarijim listovimapojavom nekroze duž ivice lista.Rasturanje mineralni đubrivaIma za cilj optimalan raspored đubrivapo površini parcele. Dal će đubrivobit ravnomirno raspoređeno zavisiod ujednačenosti granula. S obziromna to da se rasturanje đubriva u većinislučajova vrši rotirajućim uređajima,granule različite veličine zbog centrifugalnesile biće nejednako raspoređenepo površini. Kod nabavke đubrivaobavezno obratit pažnju na ujed-Godina III, oktobar 2007, broj 2827

BUNJEVAČKE n o v i n ePOLJOPRIVREDAnačenost veličine granula, radi pravilnepokrivenosti parcele pri rasturanju.Mišana đubriva se ne mogu pravilnorasporedit na parceli, je su komponenterazličite veličine i težine. Postojedva tipa rasipača decentralni icentralni zavisno od smera obrtanjadiskova. Obadva imaje za cilj što ravnomirnijerasporede granule mineralnogđubriva, te da se u oraničnomsloju na svakom mistu nađe ista količinađubriva.Količina đubriva po kulturamaUkoliko je izvršena agrohemijskaanaliza zemljišta onda se tačno priporučivakoličina i vrsta đubriva zapojedine kulture pri osnovnoj obradi.Kako još uvek na većini parcela kojeće bit zasijane okopavinama, di će seizvršit osnovna obrada – zimsko oranje,nije urađena agrohemijska analiza,te količinu đubriva triba unet uglobalu i zavisno od planiranog prinosa.KuruzDa bi se ostvarila proizvodnja oko8 tona po ha kuruza pored odgovarajućeagrotehnike, simena i zaštite tribaizvršit i odgovarajuće đubrenje. Kuruzza relativno kratko vrime formiraveliku količinu organske materije teje potribno obezbedit oko 100 kg fosforai oko 120 kg kalijuma po ha, štopraktično znači da na parcelama diće se sijat kuruz pri osnovnoj obradiunet oko 450 do 500 kg po ha NPKđubriva 8:24:16. Naime, na parcelamadi je Agro-Zavod izvršio analizuzemljišta utvrđen je manjak u fosforu,a kalijum se nalazi na nivou sridnjeSoja, rana koje se sve češće koristivridnosti. Prema tom, orjentacija uđubrenju triba bit da se priko đubrivaunosi ona količina raniva koja se prinosomiznosi.CincokrtSa stabiljkom glavama i korenomvraća značajan dio fosfora i kalijumau zemljište pri zaoravanju. Ima jak korenovsistem, te ukoliko je zemljišteduboko uzorano i dobro pođubreno dajevisoke prinose s obzirom da dobropodnosi sušu.Sa prinosom oko tri tone po ha iznosi80 kg azota, 120 kg fosfora i 160kg kalijuma. Prema tom, na parcelamadi će se sijat cincokrt pri osnovnojobradi potribno je unet oko 400kg NPK đubriva 8:16:24 po ha. Da bise žetveni ostatci razgradili potribnoje pri zaoravanju žetveni ostataka unet80 do 100 kg uree po ha.Šećerna ripaDa bi se normalno razvio sistemkod šećerne ripe u jesen se mora izvršitobrada na dubinu od 35 do 40centimetara. Zemljište mora bit visokeplodnosti, strukturno, dobri fizičko– hemijski i biološki svojstava.Šećerna ripa ne podnosi nestrukturno,zbijeno i kiselo zemljište. Običnose kod šećerne ripe za đubrenje korististajnjak od 20 do 30 tona po hektarui zaorava se plićim oranjomprija du-bokog.Za 60 tona šećerne ripe potribnoje oko 140 kg azota, 160 kg fosfora i230 kg kalijuma.Pri osnovnoj obradi potribno je sastajnjakom unet i oko 600 kg NPKđubriva 10:20:30, sotim da se kalijumSa boljim đubrivom bolji je i rodnalazi u obliku kalijuma sulfata. Šećernaripa je osetljiva na nedostatakbora, pa se pri osnovnom đubrenjudodaje 0,5 % bora.SojaDobro reaguje na plodna i rastresitazemljišta. Sa prinosom od 2,5 do 3tone po ha soja iznosi oko 80 kg fosforaa isto toliko i kalijuma. Zafaljujućkvržicama na korenu i nitrifikacionimbakterijama usvaja iz vazduva70 do 80 kg azota. Đubri se sa oko400 kg po ha NPK đubriva 10:20:30.LucerkaKod zasnivanja lucerišta triba uzetu obzir da će usiv ostat na tom mistu4 do 5 godina. Radi tog zemljište tribaduboko uzorat do 40 cm a prijetog dobro pođubrit. Lucerka u petogodišnjojproizvodnji iznosi iz zemljištaoko 900 kg azota, oko 240 kg fosforai oko 510 kg kalijuma. Veći dioraniva obezbeđiva iz rezervi zemljištaa đubrenjom triba unet 600 do 700kg po ha NPK đubriva 8:24:16.Ukoliko se želi obezbedit visoka ikvalitetna proizvodnja ratarski kulturai sotim obezbedit rentabilnu proizvodnju,đubrenje pridstavlja jedanod bitni faktora pored agrotehnike,simena i zaštite. Prema tom, za dobarrod, đubriva se moraje blagovrimenoobezbedit i pri osnovnoj obradiunet u zemljište.28Godina III, oktobar 2007, broj 28

SPORTBUNJEVAČKE n o v i n eŠAHOVSKI MOZAIKPripremio: velemajstor Nikola SedlakANAND – NOVISVITSKI PRVAKTurnir za prvaka svita u šahu ovegodine, po novim pravilima FIDE, održanje u Meksiko Sitiju, glavnom graduMeksika, 13 – 30. septembra 2007.godine. Učestvovalo je osam vrhunskivelemajstora, na čelu sa braniocom titulevelemajstorom Kramnik V. iz Rusije.Turnir je igran dvokružno, svaki sasvakim po dvi partije. Organizacija jebila na nivou događaja, partije su igraneu luksuznom hotelu „Sheraton” iuživo prikazivane šahovskoj publiki cilogsvita, priko više najznačajniji šahovskisajtova. Interes je bio veliki,što najbolje divani podatak da su evidentiraniposmatrači iz 185 država saukupno 1.139.596 uključenja. Iz Srbijeje registrovano 3225 ljubitelja šaha!Za ovo cigurno ne triba posebni komentarada bi se moglo zaključit o veličinisportskog i kulturnog događaja,ko i o mogućnosti ostvarivanja komercijalniefekata. Nagradni fond je iznosio1,300.000 USA dolara. Prija početkaturnira različite su bile prognozeko će pobedit, jel su učesnici došlisa različitim iskustvima. Međutim, omana početku Anand je dao do znanjada je došo najspremniji i vrlo cigurnomsigrom brez ijedne izgubljene partije,sa poenom pridnosti isprid drugogi trećeg, osvojio je sasvim zasluženo,po drugi put, titulu svitskog prvaka.Igrao je na ovom turniru u svompripoznatljivom stilu aktivno, dinamično,bio je vrlo efikasan u realizacijipridnosti i sačuvo hladnokrvnost unikim partijama di je slabije stojo. Zbogsvi ovi svoji karakteristika zadnji petnaestgodina spada u sam svitski vrv.Ovaj rezultat je potvrđen i prvim mistomna oktobrskoj rejting listi sa 2801rejting poenom.Drugo misto je osvojio Kramnik sa8 poena, ko i trećeplasirani Geljfandsa istim brojom poena, četvrti je bioLeko P. sa 7 poena, peti Svidler P. sa6,5 poena, šesti Morzevich A. sa 6poena, koliko je imo i sedmi AronjanL. i osmi Griscuk sa 5,5. Koliko je turnirbio jak, najbolje divani i prosik rejtingasvi igrača 2752 što čini visokuXXI kategoriju.Najbolja ilustracija stila novog svitskogprvaka je njegova partija koju ćuvam izanalizirat.(1) Aronian,L (2750) - Anand,V (2792) [D43]WCh Mexico City MEX (2), 14.09.20071.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d54.Sc3 c6 Nastala je poluslavenkaza koju Anand važi kaoveliki poznavaoc. Aronian jesigurno i očekivao da će jeAnand i protiv njega primeniti,tako da se već na startu partijevidi da će se voditi bezkompromisnaborba. 5.¥Lg5 h6 6.Lh4dxc4 7.e4 g5 8.Lg3 b5 Crniuzima pešaka, ali su se u njegovojpoziciji stvorile slabosti, ai centar je prepušten belom.9.Se5 h5 10.h4 g4 11.Le2 Lb712.0–0 Sbd7 13.Dc2 Sxe514.Lxe5 Lg7 15.Tad1 0–016.Lg3 Sd7 17.f3 c5! Anand upravom momentu napada centarbelog i pritom oziljujebelopoljca sa b7. 18.dxc5 De7Još jedan dobar potez. Crni sesklanja iz maske i preti da uzmepešaka na c5. 19.Kh1 [Činilo seprimamljivo 19.Ld6 ali posle19...Dxh4! 20.Lxf8 g3 beli nemoze da brani mat.] 19...a620.a4 Lc6 Pošto se crni skrozkonsolido-vao i preti da pojedepešaka, beli pokušava da zakuvau poziciji. 21.Sd5 exd522.exd522...Le5! Ovo je možda iključni potez na koji beli sigurnonije računao. Ako bi beli izmeniosada crnopoljce kralj bi mu ostaopotpuno nezaštićen. 23.f4Lg7 24.dxc6 Sxc5 Sada sepojavila velika slabost u taborubelog a to je polje e4! 25.Td5Se4 26.Le1 De6 27.Txh5 f5!Odličan potez. Beli top ostajevan igre i može se reći da jepartija rešena. 28.Kh2 Tac829.Lb4 Tfe8 30.axb5 axb531.Te1 Df7 32.Tg5 Jedini potezkako beli ne bi izgubio čistogtopa. 32...Sxg5 33.fxg5 Txc634.Lf1 Txe1 35.Lxe1 Te636.¥Lc3 Dc7+ 37.g3 Te338.Dg2 Lxc3 39.bxc3 f4 Najboljei najbrže rešenje.40.Da8+¢Kg7 41.Da6 fxg3+0–1Godina III, oktobar 2007, broj 2829

BUNJEVAČKE n o v i n eZABAVADragan Tovarišić: HOROSKOP za NOVEMBARU K R Š T E N ER I Č IOVAN: S početka miseca načinićete svojevrsan inventar na svimplanovima, šta će vam pokazat da ste priviše vrimena trošili na manjebitne stvari, a zapostavili ono šta vam je uistinu bitno. Kad seusmirite prema pravim ciljovima udarićete temelje za dobre rezultatena duge staze. U ljubavi ćete provest nezaboravan misec.BIK: Nezadovoljstvo redovnim priodima i uslovima rada pojačaćefrustraciju koju osićate na poslu. Čerez tog, početkom misecamožte uć u otvoren sukob s nadređenima, šta vas mož doves u jošnezavidniji položaj. Srićom, iznenadna prilika za zaradu, koja će seposli pružit, odagnaće vaše financijske brige. Zajednički interesi jačaćebliskost s voljenom osobom.BLIZANCI: Porašće broj poslovni obaveza i nećete bit cigurnimožete li se nosit sotim teretom. Potvrdan odgovor dobićete kad otkrijeteda su stečena znanja i iskustvo itekako primenjivi i u ovomslučaju, šta će vam uveliko olakšat život u narednom dilu miseca. Jedanneobičan događaj početkom miseca ulipšaće vam ljubavnu svakodnevicu.RAK: Premda ćete okolinu zadivit znanjom i iznenadit informacijamakoje posidujete, vaš uticaj na druge neće bit toliko jak kolikoćete mislit, pa ne izigravajte autoritet i ne namećite svoja pravila igredrugima. Odnos s voljenom osobom izgladićete samo ako se otvorenopokajete zbog stari grija.LAV: Kontakti koje ste ranije uspostavili zafaljujuć šarmu pokazaćese ovog miseca vrlo isplativi, a posebno možte imat koristi odpoznanstva s osobom koja radi za nekoga ko je bitan vašem nadređenom.S emotivnim partnerom ćete malo teže pronalazit zajedničkijezik, al vašem odnosu neće nimalo manjkat strasti.DIVICA: Zalaganje i trud koji budete ulagali u poso neće oma donositzadovoljavajuće rezultate, pa ćete bit napeti. Čerez tog, u prvomtrenutku nećete uvidit da je ponuda koju dobijete od znancaštogod šta vam pruža veliki napredak u karijeri. Povirenje je ključnoza kvalitet i ljubavni odnos, al njega će vam većim dilom miseca manjkat.VAGA: Ni najlipče riči ne mogu vas zadovoljit, ako nema opipljivirezultata te ćete se s početka miseca okrenit poslovima i ljudimašta vam ji mogu pružit, a čerez ulaganja u koje se želite upuštitimaćete neugodan divan s osobom iz bliže okoline. Vaš plan nijeloš, al ipak poslušajte njezino upozorenje. Na emotivnom planu pravipriporod.ŠKORPIJA: Neće vam nedostajat zanimljivi društveni događanjai susreta, al ćete početak miseca morat iskoristit za pripravljanjeterena, i tek onda uć u duže razdoblje kad će poslovi vezani zaputovanja el inozemstvo bit u sridištu vašeg zanimanja. Očekiva vasi donošenje važne odluke na intimnom planu, a pri tom slidite glassrca.STRILAC: Okolnosti će vam ić na ruku, pa je novembar misec pravovrime da prionete na realizaciju ambiciozni planova koje već duževrime smišljate. Početkom miseca očekiva vas rasprava o pitanjukoje narušava odnos s voljenom osobom, a kad to napokon rišite,bićete tušta opušteniji i raspoloženiji za druženje iz čeg mož ispastsjajna prilika za ugovor poslova.JARAC: Ulazite u buran period u kojem će vas potriba da tiratepo svojem često dovodit u sukob s okolinom. Kad sridinom misecadođe do sukoba vaši volja, žestoka svađa s voljenom osobom bićeizbignuta, samo ako se sitite da pametniji popušta. Na poslu ćete sesuočit sa izazovima kojima mož bit niste ni dorasli, šta vas neće spričitda ji ipak privatite.VODOLIJA: Prid sebe ćete postavljat velike zahtive i nimalo senećete šporovat pri ispunjavanju sve brojniji obaveza. Slično ćeteočekivat i od drugi, pa su sridinom miseca veliki izgledi za nesuglasicesa saradnicima koji neće uspit pratit vaš žestok ritam. Zbivanjana ljubavnom planu ispuniće vas zadovoljstvom.RIBE: Nerazjašnjene situacije počeće se rišavat, pa koliko god tajproces bio stresan, napokon ćete uvidit di ste i šta vam je činit, kakou poslu tako i u ljubavi. Otkrićete koji su ljudi nedostojni vašeg povirenja,al i od koji možte očekivat podršku kojoj se niste nadali. Uposlu možte postignit tušta višlje nego šta se na prvi pogled čini, altribate zasukat rukave.Dragan TovarišićVODORAVNO: 1. Iz poprika; 8. Ritkost (lat.); 9. Načinjeniziđanjom; 10. Ovog trena; 11. Lisac; 12. Građanski savez (skr.);14. Sportski centar (skr.); 15. Maleni kipovi boga Amora; 18.Glumac sa slike, Vlastimir Đuza; 24. Utegi; 25. Podsticaji; 28.Kadgodašnji španski fudbaler; 30. Špansko muško ime; 31. Privara;32. Tog trenutka;USPRAVNO: 1. Prosta osoba; 2. Plodno misto u pustinji; 3.Uvod u knjigu; 4. Filmski glumac, Oliver; 5. Praotac Italijana; 6.Stručnjak za kenijsku kulturu; 7. Tragovi; 13. Susritat; 16. Engleskipisac, Somerset; 17. Ženski ime; 18. Poza, miso; 19. Predmetdivana; 20. Vrsta kere; 21. Jugoslovenska omladinska radnaakcija (skr.); 22. Ivova šuma; 23. Žensko ime; 26. Vojna jedinica;27. Druga, ostala; 29. Dva susidna slova abecede.Dragan TovarišićREŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:VODORAVNO: mastiks, Istatov, marševi, as, Aral, iz, ače, t,Vatin, PETAR BOŽOVIĆ, umotvorina, ž, Lima, liva ruka, alokvij,rival.PISMA ^ITALACAPoso urednika novina nije lak. Vrlo četočovik budne razapet izmed onog što mož itriba. E da je više novaca, ko što nije. Al svete teškoće nestanu u jednom trenu kad viditezadovoljno lice onog za koga se sav tajposo i radi – čitaoca. Stariji kažu vole običaječitat, mladi opet teme koje divane oBunjevcima danas. Minjamo se iz broja ubroj, sve u želji da budnemo što bolji. A vinam to potvrđivate tako što Novine sve višekupujete iz miseca u misec, a i zovete nas.Ima i kritika, poslušamo ji, pa što mož ispravimo.Fala vam na povirenju!30Godina III, oktobar 2007, broj 28