Javna i kulturna politika - PALGO centar

2JAVNA I KULTURNAPOLITIKAIzdava~:MAGNA AGENDA, 2002.Za izdava~a:Mijat Damjanovi}Lektor i korektor:Irena Popovi}Dizajn korica:Du{an Damjanovi}Priprema i {tampa:Tira`:1500ISBN 86-83775-08-9

3PriredilaMilena Dragi}evi} [e{i}JAVNA I KULTURNAPOLITIKA– socio-kulturolo{ki aspekti –Beograd, 2002.

5SADR@AJUVOD.................................................................................................................. 7POLITIKE RAZVOJA GRADAGRADSKI RAZVOJ I JAVNE POLITIKEUNESCOGRAD DANAS I SUTRA ...................................................................... 15Institut Evropske akademije za urbanu sredinuGRAD U DIJALOGU .............................................................................21KVALITET @IVOTA U GRADUSreten Vujovi}URBANA SVAKODNEVICA DEVEDESETIH GODINA ............................. 31Vesna Bjegovi}, Sneàna Simi} i Rajko Kosanovi}MESTO DECENTRALIZACIJE U ZDRAVSTVENOJ POLITICI ................. 75Vuk Stambolovi}ZDRAVLJE U ZAJEDNICI .............................................................................. 93GRAD – PROSTOR POTRO[NJE I DOKOLICEMilo{ Sekuli}OD AGORE DO ROBNE KU]E I TR@NOG CENTRA ............................... 107Slobodan Danko Selinki}GDE SU TRGOVI? ......................................................................................... 115Lars GemzeJAVNI PROSTOR – JAVNI GRAD................................................................ 121Dragana BazikSCENOGRAFIJA GRADSKOG PROSTORA .............................................. 125

6KULTURA I GRADPLANIRANJE KULTURNOG @IVOTAMilena Dragi}evi} [e{i}KULTURNI RAZVOJ I PROSTORNI MENAD@MENT KULTURNIHDELATNOSTI................................................................................................. 139Inez BogartsINVESTIRANJE U UMETNOST I KULTURU ............................................ 149@ak Leveje i Benoa LafortinKULTURA U OP[TINI ILI OP[TINSKA KULTURA ................................. 167UMETNOST I GRADMilena Dragi}evi} [e{i}STVARANJE MITA O GRADU I POLITIKA SPEKTAKLA....................... 173Irina Suboti}SAVREMENA UMETNOST U AMBIJENTIMA GRADA .......................... 189STUDIJE SLUÂJABenoa LafortinKULTURNA POLITIKA U SAN FRANCISKU, BARSELONI IMONTREALU ................................................................................................ 195Fil VudUMETNOST REGENERACIJE – KIRKLIS ................................................. 217Rista Paligori}SVETLOSNI SPEKTAKL U BEOGRADU ................................................... 225RE^NIK TERMINA ................................................................................. 231RE^NIK OP[TIH MESTA ...................................................................... 239LITERATURA ............................................................................................ 243WEBOGRAFIJA ........................................................................................ 244EVROPSKE MRE@E KULURE ............................................................ 245

7UVODU razvoju opštine nesumnjivo najve}u ulogu imaju oni koji u njoj imajunajve}u mo} odlu~ivanja – politi~ke i ekonomske elite. Koliko na nivou dràve ineke druge elite bivaju „pitane”, tako|e je pod znakom pitanja, no nesumnjivo jeda u klju~nim trenucima institucije poput Akademije nauka, univerziteta, nau~nihinstituta itd. preuzimaju svoju odgovornost i ulogu u~esnika u procesu kreiranjanovih, posebno razvojnih politika i programa. U opštinama, naj~eš}e podizgovorom da nema dovoljno sredstava, uspostavljanje modela odlu~ivanja kojibi se zasnivao na najširoj javnoj raspravi, ili bar na koriš}enju ekspertskih grupa,gotovo da ne postoji. Promena koja je nastala nakon 5. oktobra 2000. dovela je ulokalne organe vlasti mnoge ljude – ~esto i stru~njake, koji nikada ranije nisuimali iskustva u radu u javnim slu`bama, a posebno u organizovanju procesa radau razli~itim domenima od interesa za lokalnu zajednicu. Stoga se retko moè na}iopština u kojoj se, pored sveobuhvatne analize i evaluacije, uspostavljaju usloviza kreiranje razvojne politike, strategijskog plana i permanentnog monitoringapostizanja maksimalnog kvaliteta rada svih javnih slu`bi, a da je još ceo taj procespra}en istinskim u~eš}em javnosti.Ovo je utoliko va`nije što je, posebno u društvenim delatnostima (kultura,obrazovanje, zdravstvo) ostvaren konsenzus da bi bilo dobro da se u narednomperiodu nadle`nost, tj. podrška i kontrola nad ovim delatnostima svuda gde je tomogu}e, vrati opštinama. S druge strane, društvene delatnosti se naj~eš}e optuùjuza optere}ivanje opštinskog budèta, a da se pri tome potpuno zanemaruje zna~ajovih delatnosti i njihovog postojanja upravo u lokalnoj sredini.U dokumentu Svetske banke 1 najmanje pa`nje (manje od desetak strana)posve}eno je upravo ovim delatnostima – socijalnoj zaštiti, zdravlju i obrazovanju.Simptomati~no je da o kulturi nema ni re~i. Pa, i kada se govori o ove tri delatnosti1Breaking with the Past: The Path to Stability and Growth, June 12, 2001, World Bank.

8 Milena Dragi}evi} [e{i}– napominje se da postoji „višak” zaposlenih, da su osnovni zadaci racionalizacija,efikasnost, potom konsolidacija i rekonstrukcija škola, a tek na kraju podizanjekvaliteta i uspešnosti samog obrazovnog procesa (str. 60–63).No, nije samo svetska zajednica ta koja name}e nove obrasce i norme ponašanja.O~ito je da se više ne moè ìveti od godine do godine, prenose}i parametre iinstrumente delovanja. Svaki domen javne politike zahteva uspostavljanje strategijskogpristupa, koji podrazumeva prevashodno evaluaciju postoje}eg stanja, odre|ivanjeprioriteta i donošenje programsko-politi~kih okvira budu}eg delovanja, a zatim izradupreciznog višegodišnjeg strategijskog plana. Pri tom, taj plan mora da se uradi nesamo za svaku delatnost pojedina~no, ve} i „uskla|eno”, horizontalnim ukrštanjimana teritoriji opštine, ali i vertikalnim ukrštanjima, ugovaranjem podele odgovornostii sa vlastima na višim nivoima odlu~ivanja, da bi razvoj opštine mogao da se osloni ina okrug i na region, a i da bi mogao da pre|e granice, u direktnom komuniciranju sapartnerima iz drugih zemalja Balkana i Evrope.Tako je i opštinska vlast u suštini u situaciji da uvodi menad`ment, pa imarketinške metode (PR itd.) u svoj sopstveni rad, kao i u rad svih ustanova ujavnom sektoru koje podràva. Me|utim, tu novu poslovnu politiku i filozofiju,~ije su klju~ne re~i efektivnost i efikasnost, ne treba shvatiti kao model koji }erešiti sve probleme samom svojom primenom. êsto se doslovna primenamenad`ment koncepata sukobljava sa zahtevima uspostavljanja dugoro~neuskla|ene strategije razvoja opštine – jer rezultati rada jo{ dugo ne}e biti vidljivi,a to loše uti~e na imid` i popularnost vlasti.Ono na ~emu u svakom slu~aju treba raditi jeste uspostavljanje pravila iprocedura za donošenje odluka, sistematsko koriš}enje javnih debata ne samo zaplasman, ve} i za proveru ideja razvoja.Dakle, zadatak opštinskih vlasti u domenu društvenih delatnosti mogao bise rezimirati kao:• formiranje ekspertskih grupa za analizu stanja u opštini u odgovaraju}emdomenu (socijalne i zdravstvene politike, obrazovanja, kulture, ekologije…);• organizovanje javnih rasprava o rezultatima da bi se došlo do konsenzusao pravcima budu}eg razvoja opštine (policy paper);• brojne zainteresovane ustanove i nevladine organizacije, kao i pojedinci,u~estvuju u pisanju programskog razvojnog dokumenta;• gradska skupština usvaja programski dokument;• izrada trogodišnjeg strategijskog plana u svim domenima (uz me|usobnukonsultaciju radnih grupa…);• nadgledanje (monitoring) implementacije;• organizovanje procesa edukacije (u domenu profesionalnog razvoja – continuousprofessional development) za zaposlene u ustanovama javnog sektora itd.

Javna i kulturna politika 9Tek nakon završenog prvog trogodišnjeg plana moglo bi se pristupitiistinskom procesu evaluacije, od koga bi na pravi na~in zapo~eo novi strategijskiciklus, koji bi u punoj meri mogao uzeti u obzir ono što je istinski opšti društveniinteres jedne sredine.No, najva`nije je kako do}i do postulata razvojnog plana, kako definisatistrategijske pravce, utvrditi realne strategije i instrumente razvoja, koji mora bitine samo „odrìv” ve} pluridisciplinaran, sinkreti~ki, koji }e voditi istinskomzadovoljavanju interesa i potreba ljudi u zajednici. Taj razvojni plan mora davodi ra~una o opštem interesu, ali i o partikularnim interesima zajednice, sve domogu}nosti pojedinca da slobodno i svestrano razvija svoju li~nost.Ova publikacija je komponovana u dva dela – u prvom poglavlju nalaze setekstovi koji pokušavaju da sagledaju fenomen grada u svetlu današnjegtehnološkog i ekonomskog razvoja, s posebnim osvrtom na zna~aj participacije uprocesu donošenja odluka. Smatramo da se ne moè ozbiljno baviti pitanjimalokalne uprave, a da se ne sagledaju specifi~nosti teritorije koju ta lokalna upravapokriva, fenomene urbaniteta, što zna~i i gradskog i prigradskog podru~ja, svakogpojedinog naselja u opštini, ali i potencijala koji pruàju nenastanjena podru~jaopštine.Sva ta ispitivanja vode ka jednom cilju – vo|enju javne politike kojoj }e naprvom mestu biti kvalitet ìvota u opštini. Iako je sam pojam kvaliteta ìvotavišezna~an, smatramo da se pod njim podrazumeva sve ono što omogu}uje da seu svakodnevici ìvi potpuno, da su uslovi za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu,rekreaciju, potrošnju, razvoj privrednih aktivnosti… itd. na takvom nivou da svaki~ovek ne samo što moè da ostvari svoje li~ne interese, ve} i da ose}a zadovoljstvo{to pripada toj i takvoj sredini.Dakle, objavljeni su tekstovi koji se bave ne samo opštinom kao ekonomskim~iniocem, ve} pre svega opštinom kao prostorom potrošnje i dokolice – prostoromzadovoljavanja najrazli~itijih potreba i interesa. Urbanisti~ki razvoj, planiranjegradova, njegovih ulica i trgova, komunikacija – ta „scenografija javnog prostora”– samo je prethodni uslov daljeg razmišljanja i projektovanja aktivnosti u ciljupodizanja kvaliteta ìvota jedne sredine.Drugi deo knjige bavi se pitanjima kulture i kulturnog razvoja, s posebnimakcentom na potrebu strategijskog pristupa planiranju kulture. Iako naša naukanije poklonila ve}i zna~aj tzv. teritorijalnom ure|enju zemlje, pitanjimadecentralizacije, kako iz ugla politikologije, tako i ekonomije, ipak smo smatralida treba ponuditi i jednu viziju prostornog menad`menta kulturnih delatnosti,akcentuju}i potrebu da od lokalne zajednice – susedstva, pa do najšireg prostorarepublike, kulturnim delatnostima treba pristupati na razli~it, teritoriji i potrebamaprimeren na~in.

10 Milena Dragi}evi} [e{i}Iako su kulturne delatnosti svrstane u potrošnju, ovde su izabrani tekstovikoji pokazuju da je investiranje u umetnost i kulturu – oru|e revitalizacije jedneopštine, uslov njenog âudu}eg ekonomskog razvoja. Tako se na primerimakulturnih politika kanadskih gradova, a zatim posebno San Franciska, Barselonei Montreala, kao i engleskog grada Kirklisa, pokazuje da se ubrzano razvijajusamo oni gradovi ~ije su vlasti u~inile i kulturu sastavnim delom integralnihrazvojnih planova.Malo potpoglavlje posve}eno je i temi odnosa umetnosti i grada, posebno usvetlu stvaranja kulturnog (politi~kog, ekonomskog itd.) identiteta jedne sredine,kao preduslova njene komunikacije sa okruènjem, njene prepoznatljivosti iatraktivnosti, kako za potencijalne investitore, tako i za turizam, pa i za kadrovekoje u tu sredinu treba privu}i.U prilozima nastojali smo da kroz bibliografiju i „webografiju” damo usloveza dalja istraìvanja svima onima koji bi èleli ne samo da se informišu, ve} i dau~ine nešto konkretno na istinskom uspostavljanju razvojnih projekata i njihovomvezivanju za sli~ne svetske tendencije i projekte. Otuda i lista evropskih mreàkulture relevantnih za gradske uprave u Srbiji. înjenica da, osim pojedina~nihumetnika ili ustanova kulture, do sada nismo zna~ajnije u~estvovali u evropskimmreàma, ukazuje više na mogu}nosti nego na nedostatke.I na kraju – re~nik termina, veoma raznorodan i po okviru koji obuhvata istilom koji je napisan, odgovara ovoj temi koja nastoji da podjednako pokrije imenad`ment totalnog kvaliteta unutar javne uprave, razvojnu politiku (policypapers), kulturnu politiku regija, kao i evropske mreè kulture. Stoga je klasi~nomglosaru dodat i pojmovnik Dòna Pika, koji ironi~no definiše na~in kako se ure~niku politi~ara i javne uprave nekada precizni tehni~ki termini menad`menta,poput planiranja ili evaluacije, deformišu i prazne od osnovnog zna~enja.Milena Dragi}evi} [e{i}

Javna i kulturna politika 11POLITIKE RAZVOJAGRADA

13Gradski razvoj i javnepolitike

15UNESCOGlasnik UNESCO-a, mart 1985.GRAD, DANAS I SUTRAOd 1900. do 1975. godine broj milionskih gradova se udesetostru~io, agradova sa preko 5 miliona stanovnika danas je dvadeset puta više. U istom periodu,ukupno stanovništvo 25 najve}ih gradova je ve}e za više od ~etiri puta i bi}e zajoš 8 ili 10 puta 2000. godine. Njihova prose~na veli~ina }e se od 2 popeti na 16miliona stanovnika, tako da }e prakti~no gradovi okupljati 6% svetskog stanovništai 12% urbanog stanovništva. Godine 2000. više od polovine od 25 gradova sapreko 10 miliona stanovnika i blizu polovina gradova sa preko 4 miliona stanovnika}e se nalaziti u Aziji.Univerzalizacija urbanizacije je ~injenica novog datuma. Prvi put u istoriji~ove~anstva svet }e oko 2000. godine imati više gradskog nego seoskogstanovništva. Ukoliko se kao metropole nazna~e naselja sa preko milionstanovnika, one }e okupljati 60% gradskog stanovništva, zna~i više od 1 milijardei 500 miliona ljudi.Još jedna promena. Univerzalizaciju urbanizacije }e pratiti promena urelativnom zna~aju metropola i u tre}em svetu i u razvijenim zemljama. Velikigradovi u industrijski razvijenim zemljama su u stagnaciji ili opadanju (Londonje izgubio 2 miliona stanovnika tokom 40 godina); u zemljama u razvoju,višemilionski gradovi se naglo šire. Godine 1975. u metropolama razvijenihzemalja je ìvelo 262 miliona ljudi, a 244 miliona u velikim gradovima tre}egsveta; oko 2000. godine, u njima }e biti 914 miliona, što je skoro dvostruko višeod 444 miliona stanovnika, koliko se predvi|a da }e ih biti nastanjeno umetropolama razvijenih zemalja.Ovaj demografski i urbani razvoj }e se odvijati u kontekstu privredne krize.Neuravnoteènost raspodele stanovništva }e biti, prema tome, pra}ena sve ve}imrazlikama u raspodeli bogatstva. I to u svetu koji je sve više objedinjen zahvaljuju}isve ve}im mogu}nostima za prevoz ljudi i robe, pove}anju obima trgovine,otvorenosti granica i kultura za širenje informacija.

16 UNESCOPove}ana pokretljivost ljudi je nesporna. Putuje se iz jedne oblasti u drugu, izjedne zemlje u drugu, sa jednog na drugi kontinent. Pokretljivost }e postati još ve}a poduticajem privla~ne mo}i stvarnih ili pretpostavljenih mogu}nosti metropola, savla|uju}ibarijere koje se danas uzdiù na granicama. Primer Kalifornije koja na Ju`nu Amerikudeluje kao svemo}ni magnet, moè se ve} sada posmatrati kao predskazanje.U metropolama razvijenih zemalja, koje ve} danas neznatno rastu i ~ije sestanovništvo osipa, glavni problemi su obnavljanje delatnosti, bolje iskoriš}avanjenasle|a, borba protiv obezvre|ivanja izvesnih ~etvrti da se ne bi pretvorile ugeta, optimalnije koriš}enje postoje}ih infrastruktura.Nasuprot ovome, metropole zemalja u razvoju se bore za kontrolu demografskograsta, za organizovanije širenje gradova po odre|enim potezima, zapopunjavanje nedovoljnih postrojenja i opreme i uslu`nih delatnosti, za produktivnijiobuhvat raspoloìve radne snage.Odgovorni ljudi u metropolama zemalja u razvoju suo~eni su sa problemimarasta koji su zabrinjavaju}i upravo zbog brzine samoga rasta. U ovim zemljama,gradska naselja rastu u proseku po stopi od 4 do 7% godišnje, što dovodi doudvostru~avanja svakih 15 godina. Iz godine u godinu, broj pridošlica iznosinekoliko stotina hiljada (350.000 u Kairu, 300.000 u Bangkoku, 750.000 uMeksiku), dok se hiljade hektara oduzimaju od poljoprivrede, ~esto u najplodnijimpoljoprivrednim oblastima zemlje.Svi elementi kojima raspolaèmo pokazuju da }e se ovaj brzi rast nastavititokom mnogih godina. Seosko stanovništvo i dalje ostaje veoma brojno. Stopanataliteta, ve}a na selu nego u gradovima, izvor je demografskog rasta koji jezna~ajno iznad onoga što poljoprivreda moè da obuhvati (1,5% godišnje, kaùstru~njaci). Ukoliko je iz kulturnih razloga natalitet u gradovima slabiji, smrtnostje još manja. Prirast gradskog stanovništva je zbog toga brà nego na selu, o~emu svedo~e primeri Meksika, Indije ili Kine.Suo~eni sa ovakvim stanjem, mnoge zemlje i metropole ulaù napore dasvim sredstvima kontrolišu rast gradova: putem politike stanovništva kojusprovode i podsticanjem kontrole ra|anja, za šta Kina pruà najizrazitiji primer;poboljšanje poljoprivrednih aktivnosti i razvoj pridruènih delatnosti u seoskimnaseljima; razvoj gradova srednje veli~ine.Svi se, me|utim, slaù da }e se tokom slede}ih decenija rast gradova odràtina nivou koji }e biti sli~an današnjem. Odgovorni ljudi u velikim gradovimatre}eg sveta }e morati da predvide i da organizuju prihvat tog ogromnog prilivanovih stanovnika.Odabrana rešenja su razli~ita i ~esto se dopunjuju: stvaranje gra|evinskihzona, novih ~etvrti, novih gradova; proširenje infrastrukturne mreè, industrijskagradnja ili li~na gradnja itd. Me|utim, postoji raskorak izme|u ritma mogu}eg

Grad, danas i sutra 17ostvarivanja takvih poduhvata i ritma koji bi trebalo posti}i upravo zbogdemografskog pritiska. Svemu ovome treba pridodati nizak nivo plate`nesposobnosti stanovništva, što sadašnja privredna kriza samo još više naglašava.Svuda se isti~e ~injenica da privredni razvoj, pa prema tome i zapošljavanje,ne napreduju u saglasnosti sa potrebama. Upravo zbog teško}a u oblasti zapošljavanja,problema siromaštva, višemilionski gradovi tre}eg sveta pruàju dubokopotresne prizore: od zabrinutosti radnika kome stanarina sve više nagriza budèt,pa do strepnje onih koji su svesni privremenosti svog trenutnog ìvota.Zapošljavanje je izazov broj jedan. Ono je istovremeno put ka rešavanjusvih pomenutih problema, bilo da se pojavljuju u velikim gradovima ili drugde.Tome treba pridodati i visoku cenu urbanizacije u velikim naseljima.Nacionalna sredstva su ograni~ena u zemljama u razvoju. A poznato je da nijelako definisati politiku razvoja gradova koja bi omogu}ila zadovoljavaju}i rastovih višemilionskih naselja, a da pritom zalog ne bude privredni i društveni razvojcelokupne zemlje.Metropole razvijenih zemalja su tokom ovog veka prošle kroz faze brzograsta koje su ve}ina odgovornih pokušali da ograni~e razli~itim merama. Danasje stanje znatno druga~ije. I ukoliko neka naselja još uvek napreduju (Los An|eles,Moskva, Madrid), za druga se moè re}i da se stabilizuju (Il-de-Frans, RandštatHoland) ili da se u njima smanjuje broj stanovnika (London, Njujork, Brisel).Granica kojoj se teìlo je postignuta, a ipak i dalje ostaje izvesno nezadovoljstvo.Drugim re~ima, ~ak i kada se stanovništvo u naseljima ne pove}ava, pa ~aki smanjuje, zauzeti prostor se i dalje širi, sve do granica prihvatljivog – posebnokada je re~ o raznim gradskim mreàma i opremi – pri današnjem dobro poznatomstanju privrede.Istovremeno, pod uticajem krize, problemi kvaliteta se umnoàvaju: društveno-strukovnepromene povezane sa industrijskim preobraàjima, osiromašenjeve}ih delova stanovništva u velikim gradovima i porast društvenih problema kaošto su prestupništvo, narkomanija, kriminal. Porast broja onih koji su u oskudici,znak je lošeg zdravlja celog društva. U gradu, ovo ugroèno stanovništvo sekoncentriše, naglašavaju}i na taj na~in društvena prostorna raslojavanja.No, ste~eno iskustvo proteklih pedesetak godina omogu}ilo je da se izvedejedna „urbana tehnika” sa kojom se mnogi slaù. Sprovedena u razli~itim oblicimau ve}ini zemalja, mogli bismo kao njene glavne karakteristike da navedemoslede}e:Policentrizam. Nametnula se ideja po kojoj urbana organizacija moè da sezasniva samo na mreì hijerarhijskih centara putem kojih }e se umnoàvati uslugekoje se nude stanovnicima; o tome svedo~e iskustva Il-de-Fransa, RandštatHolanda, Londona ili Los An|elesa.

18 UNESCOPojam diskontinuiteta. Zeleni pojasevi omogu}avaju da se razbije sledjednoobrazne urbanizacije koju danas svi odbacuju; Montreal, Los An|eles,Moskva, Brisel, Kopenhagen, Il-de-Frans, Randštat Holand mogu da posluè kaotakvi primeri.Zna~aj obnavljanja ugleda gradova. Danas se on pojavljuje kao suštinski~inilac boljeg „usa|ivanja” u gradove.Optimalizacija poduhvata u oblasti ure|enja prostora. Obim ovih poduhvatase znatno smanjio, što omogu}ava da se uvedu i sprovedu izoštrenije tehnikeintervenisanja u gradove, intervencije koje }e samim tim biti i prilago|enije,ljudskije i bolje uklopljene u gradski okvir.Briga da se štedi energija. Posle preokreta koji smo doìveli u sedamdesetimgodinama, potreba energetske štednje je promenila perspektive urbanizacije;preterano rasipanje postaje skupo: privilegovane ose, ta~ke preraspodele,objedinjavanje uslu`nih delatnosti, sve su to teme o kojima se danas govori kadaje re~ o ure|enju zemljišta.Iskustvo nam isto tako mogu}ava da istaknemo ogromnu sloènost pojavana koje nailazimo u velikim gradovima. Metropola – milionski grad – nije višestati~an organizam, izolovana tvr|ava. Ona odràva mnogostruke odnose saokolnim oblastima. âk i kada gubi svoje stanovnike, metropola i dalje prihvatadesetine, stotine hiljada novih. A i unutar nje se odvijaju mnogostruki odnosi ipromene: u nekim delovima naselja se stanovništvo smanjuje – ~esto u centrima– u drugima se ono pove}ava. Stoga su širenje gradova i preure|enje njihovihcentara ~esto problemi kojima bi se trebalo istovremeno baviti.Da li nam razli~itost stanja dozvoljava da ponudimo skupna rešenja.Demografske, društvene, privredne i kulturne, razlike me|u kontinentima suo~igledne. Uz to je i svako stvarno stanje – kao plod lokacije i date istorije –jedinstveno.Svuda se dostignuti stupanj velikih gradova name}e kao problem o kometreba razmišljati i preduzeti odre|ene poduhvate. Ukoliko obrisi metropole ostanuneodre|eni i preobraàjni, ukoliko metropola mora da udruùje svoju akciju saakcijom mesnih, oblasnih, saveznih i zajednica na nivou cele zemlje, jasno je daurbana regija, oblast grada mora biti posmatrana i shva}ena u celini.Za to je bitno pitanje tehni~ke, kulturne i finansijske ostvarljivosti razli~itihurbanih politika. Svetsko iskustvo nam dobro pokazuje ono što razlikuje uspelepokušaje od neuspeha: to nije urbanisti~ki ili estetski kvalitet projekata, njimasvojstvene unutra{nje vrednosti, ve} njihovo uskla|ivanje sa odre|enim mesnim,tehni~kim, upravnim i finansijskim kontekstom. Upravo u toj oblasti treba napravitiogroman napredak, koji je više nego potreban u svetlosti privredne krize, slabihplate`nih mogu}nosti gradskog stanovništva tre}eg sveta.

Grad, danas i sutra 19Zato je sve zna~ajnije u~estvovanje gra|ana u izborima koji se postavljajuprilikom ure|enja odre|ene teritorije. Brzina rasta, razli~itost kultura, brojnostzainteresovanih stanovnika, sloènost procedura – sve su to prepreke koje trebaprevazi}i da bi se obezbedilo stvarno u~estvovanje gra|ana... i najbolji uspeh zabudu}e poduhvate.

21Institut Evropske akademije za urbanu sredinuGRAD U DIJALOGUPodizanje stepena svesti javnog u~e{}a u centralnoj iisto~noj EvropiMe|urezultatiOvde iznete preporuke su deo preliminarnih rezultata procesa dijaloga izme|ugradova u zemljama kandidatima centralne i isto~ne Evrope. U toku daljeg razvojaprojekta, ove preporuke }e se ponovo obra|ivati i preciznije definisati – pogotovoimaju}i u vidu princip subvencionisanja. Me|utim, pošto se projekat bavicentralnom temom u okviru procesa demokratizacije i stvaranjem gra|anskogdruštva, ovi me|urezultati mogu dodatno pomo}i formulaciji budu}ih projekata iprograma Evropske zajednice koji su osmišljeni da pomognu zemljamakandidatima.PRISTUP 1: Unaprediti u~esni~ku demokratiju u centralnoj i isto~noj EvropiNamera: Uzevši u obzir da postoje mnogobrojni na~ini na koji se demokratskateorija izraàva u praksi, demokratske institucije i društva bi trebalo da podstaknumaksimalno ostvarljivo u~eš}e svih gra|ana u pravljenju izbora u vezi sasadašnjoš}u i budu}noš}u. Uz demokratiju došla su i prava i obaveze za svepojedince, organizacije i institucije. Samo kroz efikasno u~eš}e i rad javnosti svizainteresovani mogu da ostvare svoja prava i ispune svoje du`nosti na na~in koji}e pomagati ostvarenju ciljeva društva.Mogu}i postupci lokalnih politi~ara:• Da u~ine da u~eš}e javnosti u odlu~ivanju postane zna~ajan subjekat lokalnepolitike, uklju~uju}i u~eš}e javnosti na svim nivoima odlu~ivanja – odstrategijskog planiranja do implementacije i nadzora.

22 Institut Evropske akademije za urbanu sredinu• Da usvoje princip da je u~eš}e javnosti obaveza lokalne politike i lokalnedràvne administracije.• Da stvore pravne i zakonske okvire koji }e ovu obavezu podràti.• Da objavljuju politi~ke namere tako da budu jasni uslovi pod kojima seostali u~esnici pridruùju i preduzimaju inicijative.• Da pove}avaju otvorenost prema promeni gledišta, namera, pristupa,prioriteta i planova na osnovu onoga što se sazna putem u~eš}a i rada javnosti.• Da u ovim procesima budu u~esnici a ne da pokušavaju da kontrolišurezultate.• Da u platforme politi~kih partija uklju~uju izjave kojima se podràvaotvoreno i transparentno u~eš}e javnosti kako bi se javnosti poslali signali davlada ozbiljno shvata ove procese.• Prilikom dono{enja odluka, treba jasno obelodaniti razloge zbog kojih jeneka alternativa prihva}ena a neka odba~ena.• Da uzmu u obzir zakonodavstvo kako bi se obezbedilo pravo na javnereferendume i inicijative.• Da osnuju nadzorne funkcije kako bi se obezbedilo poštovanje svih primenjivihpravila i regulativa pri izvodenju javnih projekata.Mogu}i postupci lokalne dràvne administracije:• Da koristi nezavisne organizacije u procesu javnog u~estvovanja.• Da uklju~uje osnovni obrazovni sistem u procese politi~kog odlu~ivanja{to je više mogu}e, tako da se u~vrš}uju demokratski principi individualnih pravai odgovornosti a i zato da bi javna politika i akcije uzimali u obzir potrebe dece imladih.• Da pretpostavi da je tvoja du`nost da te drugi razumeju umesto da pretpostavljašda su slušaoci du`ni da te razumeju.• Da stvara interne radne grupe/ grupe za usmeravanje/ operacionalne grupeza poboljšanje pristupa informacijama.• Da javnosti jasno saopštava ko je odgovoran za individualne programe iaktivnosti.• Da prihvati stav „usluga klijentu” zasnovan na shvatanju da je ona tu samozato da bi zadovoljila potrebe javnosti.• Da u sistemima plata i napredovanja za javne slu`benike doda i kriterijumnjihove spremnosti i sposobnosti da zadovolje potrebu javnosti za informacijamai uslugama.• Budèt za javno u~estvovanje mora biti obavezno uklju~en u sve programei projekte bez obzira na izvor finansiranja.

Grad u dijalogu 23Mogu}i postupci NVO:• Da objavljivuju primere loših ili neadekvatnih procesa organizacije u~eš}ajavnosti koje je izvela vlada.• Da pokazuju prednosti u~eš}a javnosti kroz pozitivne primere i studijepojedinih slu~ajeva.• Pojedina~ne NVO treba da se udruùju u koalicije koje prevazilaze interesnegranice i granice sektora.Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije:• Podsticati Evropsku uniju da zahteva da u~eš}e javnosti bude obavezno zaPHARE/ISPA fondove.• Uklju~iti zahteve za javno u~eš}e u nacionalne pravne sisteme.• Ratifikovati Konvenciju iz Arhusa. 2• Obezbediti da nacionalni investicioni projekti „ekofonda” uklju~uju javnou~eš}e na strategijskom nivou.PRISTUP 2: Pove}avati znanje i iskustva svih u vezi sa u~eš}em javnosti ucentralnoj i isto~noj EvropiNamera: Za efikasno uklju~ivanje neophodno je pove}ati relevantno znanjesvih u~esnika. Ni najbolji proces ne moè dati dobre rezultate ako je neophodnainformacija nedostupna ili neta~na zbog jezi~kih barijera ili neodgovaraju}e forme.Posle mnogo godina tokom kojih je vlada odlu~ivala šta je to korektna informacija,misao i odgovor, sada je neophodno uklju~iti gledišta svih zainteresovanih. Svimakoji su uklju~eni potrebno je više boljih informacija.Mogu}i postupci lokalnih politi~ara:• Da upute osoblje na kurseve za razvoj veština vo|enja i upravljanjaprocesima.Mogu}i postupci lokalne administracije:• Da razvija kooperaciju izmedu vlade i zajednice kroz otvoreniju komunikacijui deljenje informacija.• Da obezbedi obuku personala o oru|ima i tehnikama u~estvovanja javnosti.• Da pove}a transparentnost i vidljivost administrativnih odluka.2Convention on access to information, public participation in decision-making and accessto justice in environmental matters, The ECE Committee on Environmental Policy, United NationsEconomic Commission for Europe.

24 Institut Evropske akademije za urbanu sredinuMogu}i postupci NVO:• Da razvijaju nove, interaktivnije modele komunikacije.• Da razvijaju i sprovode javne informacione kampanje koje uzimaju u obzirrazli~ite nivoe ekspertize i razli~ite stilove u~enja.• Da stvaraju informacije i obuku za lokalne politi~are i administraciju oinstrumentima, tehnikama, cenama i dobicima ve}ih i efikasnijih napora zauklju~ivanje javnosti.• Da pove}aju publikovanje (~lanci/radio/TV) o koristima od u~estvovanjajavnosti.• Da budu primeri „najbolje prakse” lokalnim samoupravama.• Da {ire informacije ciljnim grupama i zajednici.Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije:• Programi Evropske zajednice treba da su stvarani tako da stimulišu u~eš}ejavnosti u gradovima centralne i isto~ne Evrope, uklju~uju}i aktivnosti kao štosu: programi obuke, baze podataka „najboljih praksi”, aktivnosti bratskih gradovaza implementiranje javnog u~eš}a u partnerskim odnosima Evropske zajednice icentralne i isto~ne Evrope i razvoj centara za podršku obuke za u~eš}e javnosti uprocesima donošenja odluka u svakoj dràvi centralne i isto~ne Evrope.PRISTUP 3: Pove}ati koli~inu i pravovremenost informacijaNamera: U granicama prakti~nog, bolje je imati više nego manje informacija.Iako je ovo jednostavna misao, ona predstavlja radikalnu promenu za mnogeinstitucije centralne i isto~ne Evrope koje su, pre politi~kih revolucija prošledecenije, uslovljavane da informacije kriju što je više mogu}e. Relevantna informacijabi trebalo da bude dostupna na vreme kako bi pomogla pri donošenjuodluke. Takode je va`na i informacija kojom se proslavljaju ve} postignuti uspesi.Potkrepljivanje pozitivnih efekata u~eš}a javnosti }e dovesti do više u~eš}au budu}nosti.Mogu}i postupci lokalnih politi~ara:• Da pove}aju neformalnu transparentnu javnu raspravu o razli~itim perspektivama,razmišljanjima i interesovanjima kako bi se stvorili kompromisi kojimogu lakše pro}i sve formalne procedure.• Da uklju~uju javnost u preliminarne faze planiranja.• Da pove}aju transparentnost odlu~ivanja vlade.• Izabrani zvani~nici bi trebalo da u~estvuju na redovnim javnim forumimakako bi informisali javnost o predlozima i razli~itim pitanjima i kako bi ~uli komentare.

Grad u dijalogu 25• Javni forumi bi trebalo da budu organizovani uz koriš}enje svih interaktivnihsredstava komunikacije ali bi neophodno trebalo da uklju~uju i zakazanejavne skupove licem u lice sa bira~kim telom.Mogu}i postupci lokalne administracije:• Da informi{e ljude na samom po~etku nekog procesa na mestima i prekoizvora koje oni ve} koriste.• Da obezbedi javno isticanje informacija kojima se proslavljaju uspesizajednice.• Da pruà ljudima povratnu informaciju o tome kako njihov doprinos uti~ena proces donošenja odluka.• Da objavljuje javne informacije na lokalnim internet stranama i daje ljudimapriliku da komentarišu.• Da ljudima omogu}i pristup internetu u kancelarijama lokalne administracije.• Da koristi medije masovnih komunikacija (novine, radio, TV, internet).• Da obezbedi, preko ugovora i tendera, da kada privatno preduzetništvo delujekao vladin agent, mora da zadovolji iste zahteve za transparentnoš}u kao i vlada.• Javni forumi bi trebalo da budu organizovani uz koriš}enje svih interaktivnihsredstava komunikacije, ali bi bili neophodni i zakazani javni skupovilicem u lice sa bira~kim telom.Mogu}i postupci NVO:• Da pomaù lokalnoj administraciji pruànjem pozitivnih argumenata zave}e u~eš}e javnosti.• Da pruàju dodatne informacije o instrumentima, tehnikama i beneficijama.• Da nadgledaju performanse procesa u~eš}a javnosti.• Da evaluiraju i dokumentuju ishode procesa u~eš}a javnosti.• Da koriste neformalne kanale informisanja u javnim institucijama.Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije:• Stvaranje baze podataka o programima, metodama, oru|ima i tehnikama itehnologiji za pomaganje javnom u~eš}u.• Prihvatanje Strategijske direktive EIA i obavezivanje zemalja kandidatana njeno prihvatanje.PRISTUP 4: Pove}ati resurse dostupne za u~eš}e, uklju~uju}i i resurse za evaluacijuNamera: Efikasno javno u~eš}e name}e mnoge troškove, kao što postoje itroškovi koji nastaju zato što javnog u~eš}a nema. Verovatno je da su troškovi

26 Institut Evropske akademije za urbanu sredinukašnjenja, sudskih sporova i gubljenja poverenja javnosti i vere u svoju vladudaleko ve}i od troškova programa efikasnog u~eš}a. Me|utim, verovanje uvrednost u~eš}a ne eliminiše potrebu za evaluacijom. Procese u~eš}a treba redovnoprocenjivati kako bi se odredila njihova relativna efikasnost i kako se mogupoboljšati.Mogu}i postupci lokalnih politi~ara:• Da pove}aju javno investiranje u aktivnosti javnog u~eš}a.• Da dovedu do toga da javno u~eš}e bude obaveza vlade.• Da zahtevaju javno u~eš}e od ranih faza svakog projekta.• Da organizuju okrugle stolove izme|u svih nivoa implementacije projekta.• Da dodele resurse (novac, koriš}enje prostorija, koriš}enje administrativneekspertize i drugo) za podršku NVO, bez obzira na to da li podràvaju vladu injene programe ili ne.Mogu}i postupci lokalne administracije:• Da uklju~i troškove javnog u~eš}a kao veoma va`nog troška u budètuprojekta, bez obzira na izvor fonda.• Da obezbedi da ima dovoljno resursa za obavljanje konkretnog zadatka(vremena, novca, personala).• Da obezbedi da zainteresovane strane u~estvuju u raspravama na okruglimstolovima.• Da obezbedi finansiranje nevladinih organizacija kako bi mogle da iznajmevlastite eksperte.Mogu}i postupci NVO:• Da obezbede informacije o mogu}im izvorima finansijske podrške zaprocese javnog u~eš}a (fondacije, subvencije i drugo).Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije:• Finansiranje i podrška javnim istragama i javnom u~eš}u.PRISTUP 5: Razvijati oru|a za podršku javnom u~eš}uNamera: Efikasno javno u~eš}e ne nastaje samo od sebe. Ovo je pogotovota~no u centralnoj i isto~noj Evropi, gde je otvorena diskusija o javnim poslovimabila zabranjena barem pedeset godina. Potrebno je da uzajamne obaveze i pravabudu jasni, potrebno je mnogo rada, obrazovanja i dobrog oru|a.Mogu}i postupci lokalnih politi~ara:• Da obrate pa`nju na publikacije nevladinih organizacija.

Grad u dijalogu 27• Da budu aktivni i asertivni u razvoju i uvo|enju oru|a i tehnika javnogu~eš}a.• Da nastoje na tome da vo|stvo u promociji efikasnog javnog u~eš}a postaneelemenat politi~kih programa zato što bi tako trebalo da bude i zato što takvapozitivna akcija moè da pove}a slavu i identitet tvog grada.• Da odlaze tamo gde su ljudi a ne da ih prisiljavaju da do|u njima.• Svi zakonodavni sastanci bi trebalo da budu javni.Mogu}i postupci lokalne administracije:• Da isproba široki spektar modela participacije i sazna prednosti i manesvakog od njih u vlastitim specifi~nim okolnostima.• Da demonstrira nove instrumente i metode pristupa informacijama i u~eš}ajavnosti.• Da iskoristi nove informacione tehnologije kao što je internet.• Da odlazi tamo gde su ljudi a ne da ih prisiljava da oni do|u njoj.Mogu}i postupci NVO:• Da stvaraju priru~nike o oblicima i procesima u~eš}a javnosti.• Da daju kontaktne informacije (imena, adrese, brojeve telefona i drugoljudi koji ìve u zajednici) koje pomaù organizatorima u zajednici u kampanjamaza u~eš}e javnosti.• Da demonstriraju nove instrumente i metode pristupa informacijama iu~eš}a javnosti.• Da pristupe novoizabranim zvani~nicima i razgovaraju sa njima ouzajamnim koristima od pomo}i da se stvori pozitivni imid` i dobar poslovniodnos sa nevladinim organizacijama.Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije:• Podsta}i i podràti razmenu informacija o efikasnim modelima participacijeputem postoje}ih publikacija.• Dodati temu u~eš}a javnosti na svim ve}im evropskim konferencijama.• Odati javno priznanje lokalnim samoupravama koje ostvaruju nacionalne iciljeve Evropske unije pomo}u efikasnog u~eš}a javnosti.• Utvrditi program priznanja/nagra|ivanja za individualna i timska postignu}au koriš}enju javnog u~eš}a i inovacija me|u izabranim zvani~nicima, uvladinoj administraciji i u privatnom sektoru.

29Kvalitet ìvota u gradu

31Sreten Vujovi}URBANA SVAKODNEVICA DEVEDESETIHGODINASadašnje razdoblje jedno je od onih u kojima nestaje sve ono što se ~inipravim razlogom ìvota i koje zahteva da se sve preispita da se ne bismoizgubili u neredu i nesvesti.Simon VejPromene u globalnom društvu, promene društvenog sistema i njegovihinstitucija, kao i promene grada kao globalnog oblika društvenog ìvota, imajusmisla ako dovode do promena u svakodnevnom ìvotu, tj. ako doprinose njegovojhumanizaciji ili smanjenju njegove alijenacije i reifikacije. Ovakav cilj društvenihpromena bi mogao da se odredi kao kvalitet svakodnevnog ìvota koji je u znakuslobode i ìvota, odnosno „jednake slobode za sve” i „jednakih ìvotnih šansi zasve”.Hegelijanski marksizam, kriti~ka teorija društva (frojdo-marksizam), kritikasvakodnevnog ìvota iz pera autora kakvi su Anri Lefevr i Angeš Heler, pojediniradovi ~ikaških sociologa, kritika svakodnevice u prozi i poeziji, i umetnosti uopšte,predstavljaju plodne teorijske podsticaje za analizu „dijalektike konkretnog”odnosno svakodnevnog i njegovog mogu}eg preobraàja.Moderni društveni pokreti (mirovni, ekološki, feministi~ki, urbani...) i njihovateorijska obrazloènja, kao oblici demokratske participacije i traganja za identitetom,tako|e su vezani za svakodnevni ìvot i njegove promene.Istoriografija, naro~ito društvena istorija 1 (analitisti i drugi), tako|e se bavesvakodnevnim društvenim ìvotom i to u okviru nekoliko „škola”. Prve od tih1Od 1994. godine objavljene su ~etiri sveske ~asopisa „Godišnjak za društvenu istoriju”,Filozofski fakultet, Katedra za opštu savremenu istoriju, Beograd, glavni urednik Milan Ristovi}.Ovaj ~asopis predstavlja novi zna~ajni trend u doma}oj istoriografiji koji sociolozi mogu samo dapozdrave.

32 Sreten Vujovi}škola primenjuju sve sofisticiranje statisti~ke analize u prou~avanju svakodnevice.Druge prou~avaju doìvljaj istorije, naro~ito tzv. „malog ~oveka”, odnosno njegovestavove, raspoloènja, stanja svesti. Tre}e se usredsre|uju na ideje i pojmove,ta~nije na razvoj pojedinih politi~kih, nau~nih i umetni~kih ideja i njihovih aktera– intelektualnih i politi~kih elita. Zavisno od predmeta istraìvanja svaka od ovihškola koristi odre|ene vrste izvora. Tako, istraìva~i skloni kvantifikaciji baratajustatisti~kim pregledima, izveštajima vladinih i drugih institucija, specijalizovanimstru~nim ~asopisima. Oni koji se bave istorijom mentaliteta prou~avaju umetni~kadela, pisma ~italaca, ènske i de~je podlistke, tekstove kojima klasi~na istoriografijanije pridavala zna~aj, kazivanja ìvih svedoka itd. Istori~ari koji seinteresuju za ideje i pojmove koriste nau~ne i umetni~ke ~asopise, programskedeklaracije i polemike, esejistiku, memoare i tome sli~no (Markovi}, 1995: 4-5).Ovo što smo dosad nazna~ili trebalo bi da pokaè da je svakodnevica sloènnivo društvene stvarnosti koji nije mogu}e obuhvatiti jednom naukom, jednimteorijskim pristupom i jednom metodom. To, drugim re~ima, zna~i da je uprou~avanju svakodnevnog ìvota neophodan disciplinarni, teorijski i metodološkipluralizam, a u svakom slu~aju metodološka gipkost.Šta je, zapravo, svakodnevni ìvot? Njegovo razli~ito definisanje svedo~i oteško}ama u odre|ivanju ovog pojma.Prema Lefevru, svakodnevni ìvot je splet postupaka u okviru profesionalnogìvota, porodice i dokolice. U njemu se bogatstvo, siromaštvo i beda, sre}a inesre}a, romanti~no i izuzetno su~eljavaju sa trivijalnoš}u, slu~aj i sudbina injihove iznena|uju}e kombinacije, ostvarenja i otu|enja ljudskog bi}a, mogu}nostii nemogu}nosti, radost i dosada. 2 Svakodnevno je odre|eni nivo društvenestvarnosti. Razmrvljen karakter rada, privatizovani porodi~ni ìvot i racionalnoorganizovana dokolica doveli su do degradacije savremenog svakodnevnog ìvotai u~inili ga „povlaš}enim mestom otu|enja”.Svakodnevno je, veli Lefevr, „totalni pojam” koji omogu}ava da se otkrijuparcijalne odredbe: ekonomsko, sociološko, istorijsko itd., ono je nit vodilja zaistraìvanje „jednog razbijenog i razdvojenog totaliteta – savremenosti. Ono uisti mah zahvata realno i mogu}e”. Da bi se svakodnevni ìvot razumeo, premanjemu treba zauzeti kriti~ki stav: ista}i grube i banalne elemente u njemu, ukazatina mogu}nost nemistifikovane stvarnosti.Predmet našeg rada jeste da ukaè na osnovna obele`ja svakodnevnog ìvotau gradovima SRJ, pre svega u Beogradu, u tragi~nom vremenu raspada dràve,rata, krvavih deoba i seoba. Pred ~itaocem je jedna skica, opis i komentar, hronika2U dela La vie quotidienne dans le monde moderne (Gallimard, Paris, 1968, p. 9) AnriLefevr navodi da je Dòjsov tretman jednog dana u ìvotu Bluma, Moli i Stefana Dedalusa u Ulisupostao simbol univerzalnog svakodnevnog ìvota.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 33ili svedo~anstvo o sivilu svakodnevice, prevenstveno o „psihopatologiji svakodnevnogìvota” i socijalnoj patologiji svakodnevice budu}i da joj ovakve oznakenajviše pristaju. Sintagme koriš}ene u dosadašnjim sociološkim radovima odruštvenoj situaciji devedesetih kao što su „anomijsko društvo”, „razorenodruštvo” i njima sli~ne samo potvr|uju karakter ìvljenog, ta~nije preìvljenog.Jugoslovensku urbanu svakodnevicu devedesetih godina obeleàva sivilopogoršanja uslova ìvota i prete`no retrogradno ponašanje i mišljenje najve}egbroja glavnih društvenih aktera, politike i intelektualne elite pre svih. Mu~nasvakodnevica i opšte propadanje su, najopštije uzev, rezultante antimodernizacijskog,regresivnog odgovora na izazov društvene krize i konflikata osamdesetihgodina koji se izrodio u ve} ~etvorogodišnji svirepi gra|anski rat.Poznato je da je grad, a osobito veliki grad, projekcija globalnog društva uprostoru. U okviru urbanog, gledano sinhroni~no, postoje tri nivoa: globalni nivo(vlast, dràva, institucionalni prostor i institucionalni urbanizam: velike javnegra|evine, ministarstva, veliki urbanisti~ki projekti, novi gradovi, gradskainfrastruktura...), mešoviti specifi~no urbani nivo kao posrednik izme|u dràve,mo}i i znanja, s jedne, i stanovanja, s druge strane (ulice, trgovi, avenije, opštinskezgrade, škole, parohijalne crkve...) i privatni nivo ili nivo stanovanja (stambenezgrade, ku}e, vile, barake...). Drugim re~ima, grad se moè shvatiti kao mezocelinaili posrednik izme|u globalnog društva kao makroceline i pojedinca kaomikroceline.Analiza brojnih i raznovrsnih pojava iz gradskog svakodnevnog ìvota morabiti povezana sa ìvotom gradskog kolektiviteta u njegovoj celini, s njegovomorganizacijom, njegovim funkcionisanjem i sa njegovim kolektivnim dinamizmom.Dakle, grad nije samo skupina ljudi i gomila zgrada. Za postojanje gradskogkolektiviteta, sociološki gledano, mnogo su va`nije institucije nego broj i gustinastanovnika. Da bi se razumeo kolektivni poredak svojstven jednom gradu i mogu}imodeli akcije, neophodno je prou~iti postoje}e odnose izme|u društvenih aktera,distribuciju društvene mo}i, društvene grupe i institucije. Tipovi gradske organizacijezavise u odre|enoj meri od broja i gustine stanovnika, od odnosa sa okolinom,karaktera aktivnosti i funkcija, heterogenosti ili homogenosti stanovništva. Ako je,sociološki posmatrano, suštinska osobina jednog kolektiviteta njegova relativnaautonomija i njegov unutrašnji poredak koji obezbe|uje integraciju delova elemenatau celinu, snage kohezije mogu se menjati prema karakterima unutrašnje i spoljašnjesredine (Ledrut, 1968: 3). Otuda je zadatak sociologije da se bavi poretkomsvojstvenim gradskim kolektivitetima i oblicima koje oni mogu poprimiti. Uz to, uprou~avanju grada va`no je povesti ra~una o vremenitosti, jer su istorija i vremesadràni u gradu. Prošlost grada, razlozi njegovog osnivanja, njegovog razvoja,ponekad sjaja, dominante njegovih prostornih i funkcionalnih struktura, isto kao i

34 Sreten Vujovi}budu}nost koja se iskazuje njegovim unutrašnjim dinamizmom, njegove geografskekarakteristike ili projekti orijentacije koje mu odre|uju regionalne, centralne vlasti,ili me|unarodni faktor, tako|e su ~inioci koji uslovljavaju aktuelno stanjesvakodnevice i njene perspektive.Iz skiciranog sociološkog pristupa gradu proizlazi, pored ostalog, da gradtreba „~itati” kontekstualno. Kontekst moè biti, i naj~eš}e jeste, regionalninacionalni i internacionalni. U vezi sa internacionalnim kontekstom stanje ujugoslovenskim gradovima je pod uticajem raspada isto~noevropskih društveno--politi~kih sistema i poraza komunizma kao ideologije. Komunisti~kiuniverzalizam je zamenjen etnocentrizmom. Me|unarodna zajednica u celini jejoš širi kontekst koji svojim delovanjem – sankcijama, pogrešnim politi~kimpotezima, dvostrukim aršinima prema stranama u gra|anskom ratu i, u najnovijevreme (septembar 1995), masovnim bombardovanjem srpskih civilnih i vojnihciljeva u Bosni, primenjuju}i „zakon tomahavka” – zna~ajno odre|uje gradskusvakodnevicu u bivšoj Jugoslaviji i u SRJ. Svet nije kriv za jugoslovensku ratnudramu, ali nije ni neduàn za njeno dugo trajanje i sopstvene protivre~ne akcije.Kad je re~ o raspadu SFRJ i razaranju njenog društva u kontekstu stanja ugradovima, smatramo da su u tom pogledu presudnu ulogu odigrali unutrašnjirazaraju}i ~inioci sistemsko-strukturalne prirode. Pri tom, pre svega mislimo narazorno delovanje (sukobe) etnokratskih, odnosno nacionalisti~ki orijentisanihelita vlasti u republikama bivše Jugoslavije. Etni~ki nacionalizam ili nacionalizamidentiteta, koji je bio njihova udarna ideologija, jeste moderna vrsta nacionalizmakoji moè da dovede, kao što je kod nas slu~aj, do opasnih ratova.Naš opis i komentar doma}e urbane svakodnevice obuhvati}e nekolikodimenzija. Po~e}emo osvrtom na deformisanu urbanizaciju, ukazivanjem na „tegobetranzicije u preduzetni~ko društvo”, ta~nije na tegobe svojinske transformacije kojase odnosi na gradski prostor i stanove, preko prikaza „agonije” gradskih funkcija,analiza promena u materijalnom standardu i na~inu ìvota društvenih slojeva doosvrta na opšti društveni bilans i protektivni multikulturalizam.DEFORMISANA URBANIZACIJAPreobraàj u urbanoj ekonomiji je zna~ajan deo ekonomskih i društvenihpromena, kojima se u našoj sredini ni teorijski ni prakti~no ne poklanja dovoljnopa`nje. Ovde se prvenstveno misli na odre|ene promene u prostornoj ekonomiji:karakter svojine nad gradskim gra|evinskim zemljištem, privatizacija stanova,preduzetništvo u gra|evinarstvu i prometu stanovima i nekretninama itd. Uo~ljivoje da se više i temeljitije prou~avalo preduzetništvo u oblasti trgovine (gde jenajzastupljenije), zanatskih, bankarskih i sli~nih usluga (Bol~i}, 1994), nego

Urbana svakodnevica devedesetih godina 35preduzetništvo u gra|evinarstvu, komunalnoj delatnosti, stanovanju i tome sli~no.Ekonomski i, šire uzevši, razvojni zna~aj ovog sektora nije neophodno posebnoisticati kada se zna da, recimo, samo gra|evinski i stambeni fond ~ine ogromanako ne i najve}i deo nacionalnog bogatstva.U našoj analizi urbane svakodnevice nastoja}emo da prostorno-svojinskepromene poveèmo sa promenama u društvenoj strukturi, odnosno sa pojavamanovih društvenih aktera. Novi oblici prostorne organizacije se teško mogu shvatitibez uvida u njihovu vezu sa promenama u društvenoj strukturi.Osim toga, da bi se sociološki aspekti najnovijih svojinskih promena uurbanizmu i stanovanju bolje razumeli, neophodno je, barem u najkra}im crtama,ukazati na osobine naše urbanizacije posle Drugog svetskog rata. To je potrebnozato što je grad prostor-vreme, što su istorija i vreme sadràni u gradu.Posmatraju}i dijahroni~no u prostorno-vremenskom razvoju našeg društvamogu se razlikovati: ruralno, industrijsko i urbano.U~eš}e gradskog stanovništva u ukupnom stanovništvu SRJ (53%), kao ibivše SFRJ (58%), tek je po~etkom devedesetih godina (poslednji popis 1991)prešlo polovinu. Po stepenu urbanizacije i dalje smo na za~elju listesrednjoevropskih i isto~noevropskih, odnosno bivših socijalisti~kih zemalja(Bugarska – 69%, Ma|arska – 66%, êhoslova~ka – 79%, Poljska – 63%,Rumunija – 55%, Sovjetski Savez 67%. 3 Ipak, od nedavno smo, baremdemografski gledano, urbano društvo. Ova ~injenica pove}ava va`nost urbanogpitanja u tranziciji.Zajedni~ke osobine planiranja urbanizacije u bivšim evropskim socijalisti~kimzemljama, uklju~uju}i i Jugoslaviju, bile su: 1. ekonomski i ideološkiuticaj Sovjetskog Saveza; 2. etatisti~ko planiranje; 3. neva`nost zemljišne rente itrìšta; 4. izraziti rast metropola, nedostatak srednjih i malih gradova i 5. dràvnaizgradnja novih naselja (French, Hamilton, 1979). S tim u vezi, ta~na je Kastelsovatvrdnja da se „socijalisti~ka urbanizacija odlikuje odlu~uju}om ulogom politi~kelinije partije u organizaciji odnosa u prostoru” (Castells, 1975: 92). Naši sociolozise slaù da je glavni subjekt naše urbanizacije posle Drugog svetskog rata dràva,i to partijska dràva. Gradovi nosioci opštinskih i regionalnih, tj. dràvnih funkcijasu bili razvojni favoriti. Usmeravanje investicija vršila je dràva i paradràvneinstitucije raspolaù}i bez društvene kontrole društvenom, ta~nije dràvnom –partijskom svojinom. Gradsko zemljište i privatne stambene i druge zgrade sueksproprisane, konfiskovane i nacionalizovane; ~etvrtina stambenog fonda,prete`no u ve}im gradovima, bila je u društvenoj svojini. U Beogradu (16 opština)oko 52% stambenog fonda je bilo u društvenoj svojini, a na Novom Beogradu88%.3Izvor: The State of World Population 1994, UFPA, New York, 1994, p. 57–58.

36 Sreten Vujovi}U gotovo svim bivšim socijalisti~kim zemljama seljaštvo je pre revolucije~inilo ve}inu stanovništva. Hipertrofirana dràva u zemljama „realno postoje}egsocijalizma” i kod nas prisiljava seljaštvo da prihvati teške zahteve koje name}e„skra}eni put industrijalizacije”. Industrijalizacija je bila prete`no zasnovana naekstenzivnom zapošljavanju nekvalifikovane i polukvalifikovane radne snage sasela.U periodu od 1948. do 1981. godine u Jugoslaviji je iz sela u gradove prešlooko 6,5 miliona migranata. Bio je to „jedan od najburnijih ruralnih egzodusa kojepamti ekonomska istorija”. Za takve seobe tolikog broja ljudi sadašnjim evropskimzemljama je svojevremeno bilo potrebno znatno duè vreme. U jugoslovenskimselima je to dovelo do depopulacije, senilizacije i feminizacije stanovništva, tj.do „sumraka seljaštva”. Pored toga, što je izazvala masovni beg sa sela,industrijalizacija je izazvala i brojne cirkulacije (dnevne migracije) na relacijiselo-grad, varošice-srednji i veliki gradovi. Udeo dnevnih migranata u ukupnombroju zaposlenih osoba iznosio je 1971. 34%, a 1981. godine 40%. Osamdesetihgodina migracije selo-grad opadaju, ali još preovla|uju, dok cirkulacije ja~aju ipostaju strukturalno sve sloènije (Vujovi}, 1990: 22-46).Urbani sociolozi pišu o ruralizaciji naših gadova kao posledici masovnogdoseljavanja seljaka (više od tre}ine stanovništva naših najve}ih gradova je ro|enona selu) koji sporo prihvataju urbane obrasce ponašanja. To uti~e na formiranjerazli~itih stilova ìvota, potkultura, kao i masovne „novokomponovane” kulture(šund, ki~, imitacija i pasivna recepcija) koja nove stanovnike grada udaljava odurbaniteta. Pomanjkanju urbaniteta i deformisanoj modernizaciji u našoj sredininajviše doprinosi ~injenica da je u razvoju gra|anstva bilo drasti~nih diskontinuiteta,što je ono malobrojno i nestabilno, odnosno što ne predstavlja društvenokonstituisan sloj.Naši gradovi imaju po pravilu dezurbanizovanu periferiju dobrim delomsa~injenu od ilegalno i poluilegalno sagra|enih ~esto podstandardnih ku}a.Bespravna stambena i druga stambena izgradnja su masovne pojave. Premaevidenciji Stalne konferencije gradova u periodu od 1976. do 1982. godine uJugoslaviji su u društvenom sektoru izgra|ena 394.622 stana, a bespravno 149.502ili 27,4%, u Crnoj Gori i na Kosovu odnos bespravno izgra|enih stambenihobjekata i izgra|enih stanova u društvenom sektoru je 45,1 : 41,3%. Samo uBeogradu danas ima oko 40.000 bespravno podignutih stambenih objekata. Sdruge strane, usled odga|anja temeljite rekonstrukcije starih delova urbanog tkivai dalje postoje „nehigijenska naselja” i slamovi sa stanovništvom koje ìvi usiromaštvu i bedi. Prema anketi Skupštine grada Beograda iz juna 1995. godine,u Beogradu (16 opština) u 202 lokaliteta siromašnih ìvelo je oko 113.000stanovnika. Ako se ra~una da je Beograd 1991. imao 1.620.000 stanovnika, onda

Urbana svakodnevica devedesetih godina 37to ~ini 7% beogradskog stanovništva. U stambenoj bedi (slamovi) ìvi oko 38.000stanovnika u 96 lokaliteta. Ali ovom anketom nisu obuhva}eni svi siromašni,kojih je znatno više, nego samo oni na lokalitetima površine od 1 ha i više.O stihijnosti kao izrazitoj dimenziji naše urbanizacije svedo~e i podaci pokojima je 1971. godine bilo ura|eno 900 urbanisti~kih planova, a imali smo preko3.556 naselja sa više od 2.000 stanovnika. Druga Jugoslavija nije imala jedinstveniprostorni plan. Imale su ga svaka republika ponaosob, osim Srbije. Srbija ga jošnije usvojila ni u SR Jugoslaviji. Zapravo, krajem 1994. završena je javna raspravao Prostornom planu Republike Srbije, ali on još nije usvojen i nema snagu zakona.I to je podatak koji govori o voluntarizmu u razvoju naših gradova.Kad je re~ o novim stambenim naseljima koja su, u stvari, ve}e stambenezone kolektivnog stanovanja sa elementarnom opremom, oivi~ene saobra-}ajnicama, podignutim na slobodnim terenima naj~eš}e na periferiji gradova,urbani sociolozi su pokazali, a to je i stav najve}eg dela stanovnika novih naselja,da ona nisu „adekvatan okvir za kvalitetan svakodnevni ìvot na lokalnom nivou”(Seferagi}, 1985; 137).Opšte stanje u našim gradovima bi se moglo nazvati podurbanizovanoš}u usmislu nedovoljnog broja i neravnomernog prostornog i društvenog rasporedaobjekata društvenog standarda.Moè se zaklju~iti da je naša posleratna urbanizacija bila pod ìgom monopoladràvne intervencije. Drugim re~ima, bila je tu uglavnom dirigovana ili komandnaurbanizacija jer je njene ciljeve odre|ivao hijerarhizovani kolektivitet vladaju}eklase. S druge strane, budu}i da se ìvot ne moè potpuno kontrolisati iorganizovati, nosioci stihijnog dela urbanizacije su bili prete`no pripadnicisiromašnih slojeva (NKV, PKV i KV radnici) koji su primenjuju}i jednu vrstusive ekonomije „divlje” gradili. Istini za volju, divlje su gradili „vikendice” idruge objekte i imu}niji gra|ani, ali u manjem obimu.Bilo kako bilo, u okviru nepotpune, bolje re~eno deformisane modernizacijeglobalnog društva i urbanizacija je morala biti deformisana. „Tradicionalnodruštvo” uništeno je nakon Drugog svetskog rata ubrzanom industrijalizacijom.Razbijena je socijalna struktura na selu. Komunisti~ka modernizacija bila jepolumodernizacija, prebacivala je ljude iz agrarnog sektora u industrijski, ali jebila antimoderna kada je ukinula trìšnu ekonomiju. Takva polumodernizacijaslomila se u celoj isto~noj Evropi (@upanov, 1995: 30).KOMUNALNO-STAMBENE PROMENE I DILEMEDEVEDESETIHDevedesetih godina društvena kriza kulminira: gra|anski rat, me|unarodnaizolacija, megainflacija, pauperizacija, izbeglice itd. U takvim uslovima dolazi

38 Sreten Vujovi}do promene politi~kog sistema u pravcu kakvog-takvog višepartijskog parlamentarnogporetka i ustavnog sankcionisanja ravnopravnosti tri tipa svojine:dràvne, društvene i privatne. Dakle, u situaciji duboke društvene krize javljajuse elementi „preduzetni~kog društva”, stupaju na scenu novi društveni akteri,sporo, nedovoljno, uz otpore, sprovodi se svojinska transformacija.Šta se zbilo sa svojinom nad gradskim gra|evinskim zemljištem i društvenimstambenim fondom?Gradsko gra|evinsko zemljište je još uvek nacionalizovano. Posle 1945.godine eksproprijacijom i nacionalizacijom je ukinuto privatno vlasništvo nadgradskim zemljištem i stambenim zgradama sa više stanova. I danas je gradskozemljište dràvna svojina kojom upravlja gradska vlast.Društveni stambeni fond je bezmalo u celini privatizovan. Oko 95% stanovau društvenoj svojini je otkupljeno i postalo privatno vlasništvo stanara.Sadašnje stambene prilike su slede}e. Od starog stanja i dalje traje: oskudicastanova, osobito u velikim gradovima, postoje}i stanovi ne odgovaraju veli~ini istrukturi, tj. potrebama naših doma}instava, zna~ajne razlike u stambenompoloàju pripadnika pojedinih društvenih slojeva, segregacija po mestu stanovanja.Novo je: poja~ana recesija u gra|evinarstvu, ogromna ve}ina (94%) od oko400.000 izbeglica iz prvog, prete`no urbanog, talasa u stanovima porodicadoma}ina,porast broja protivzakonito useljenih stanova i zajedni~kih prostorijau stambenim zgradama, pojava prvih udruènja gra|ana za zaštitu vlastitihstambenih i komunalno-urbanisti~kih interesa, javni protesti besku}nika,privatizacija (otkup) stanova koja seè do rasprodaje društvenog stambenog fonda,nemogu}nost da se koriste sopstvene „vikendice” i stanovi van teritorije SRJ a ina podru~ju druge Jugoslavije, elementi sive ekonomije u stanogradnji i urbanizmu,bujanje privatnih agencija za promet stanova i nekretnina, prve privatne firme ugra|evinarstvu... (Vujovi}, 1994: 93-100).Osnovna promena u odnosu na raniju stambenu situaciju jeste privatizacijadruštvenog stambenog fonda, odnosno pretvaranje tzv. nosilaca stanarskog pravau vlasnike stanova. Teorijski spor o stambenom pitanju izme|u Engelsa i Prudona(prudonista) i kod nas je prakti~no rešen u korist Prudona. Pre privatizacije,pripadnici viših društvenih slojeva – rukovodioci i stru~njaci – proporcionalnouzev, bili su najbrojniji nosioci stanarskog prava. Takav stambeni status je biosvojevrsna privilegija s obzirom na niske (neekonomske stanarine), uglavnomsolidan kvalitet stanova i njihovu povoljnu lokaciju. Radnici i privatnici (zanatlijei seljaci) bili su u ve}ini me|u vlasnicima ku}a, bilo da su ih podigli legalno,polulegalno ili ilegalno. Me|u vlasnicima „vikendica” preovla|ivali su pripadniciviših i srednjih društvenih slojeva, odnosno nosioci stanarskog prava (Vujovi},1991: 292–293). Privilegije u stanovanju su se, me|utim, ~inom privatizacije

Urbana svakodnevica devedesetih godina 39odràle, jer su stanovi o kojima je re~, zbog megainflacije ali pre svega zbogo~uvanja interesa nosilaca stanarskog prava, otkupljivani gotovo u bescenje. Došloje do diskontinuiteta u tipu svojine, ali do kontinuiteta u privilegijama.Zna~ajno pove}anje broja vlasnika stanova u gradovima otvorilo jemogu}nosti za prodaju stanova, za lakše izvodljivu i ~eš}u zamenu stanova idavanje pod zakup podstanarima, privatnim preduzetnicima za poslovni prostorili, pak, za razvoj vlastitog privatnog preduzetništva. To je podstaklo bujanjeagencija za promet stanovima i nekretninama, kojih samo u Beogradu ima oko600.Malo je verovatno da }e privatizacija u domenu stanovanja dovesti dopoboljšanja stambenih uslova `rtava stambene krize: besku}nika i loše nastanjenih.Ono što je trenutno izvesno jeste da je, zbog neraš~iš}enih imovinskopravnihproblema i slabe plate`ne mo}i mnogih koji su otkupili stanove, dovedeno u pitanjevaljano odràvanje zgrada, liftova, zajedni~kih instalacija u zgradi i sl. Na tajna~in se pogoršavaju stambeni uslovi.S obzirom na predmet naše analize postavlja se pitanje da li smanjivanjedràvne regulative u korist trìšta donosi pored ve}e mogu}nosti izbora na~inarešavanja stambenog problema i više društvene (ne)jednakosti? U odgovoru naovo pitanje ne postoji saglasnost me|u urbanim sociolozima. Tako su se odruštvenim implikacijama privatizacije u Ma|arskoj izdvojila tri razli~itastanovišta (Mandi}, 1986: 35).Prvo stanovište podràva dràvnu regulativu. Prema tom stanovištu trìšnizakoni pove}avaju napetosti i nejednakosti me|u plate`no razli~itim društvenimgrupama, dok dràvna intervencija pomaè siromašnima. Favorizovanje trìšnogstambenog sektora stvori}e socijalne i politi~ke sukobe, jer }e niì društveni slojeviteè dolaziti do stana.Drugo stanovište pozitivno ocenjuje ulogu trìšta kao ~inioca koji smanjujenejednakosti koje prouzrokuje dràvna alokacija stanova. Zbog toga }e pove}anauloga trìšta dolaziti do stana.Tre}e stanovište se tako|e zalaè za trìšte, jer ono putem „filtracije”poboljšava stambenu situaciju i tako efikasno dopunjuje dràvnu regulativu.Osnovna teza pristalica ovog stanovišta jeste da je stambene prilike siromašnihslojeva mogu}e poboljšati „filtrizacijom” kojom se osloba|aju stanovi koje,preselivši se u nove, napuštaju srednji i viši slojevi i ostavljaju ih niìm slojevimakoji tako poboljšavaju svoj stambeni standard. To je mogu}e zato što }e ispra`njenistanovi pove}ati stambenu ponudu, a to }e izazvati pad cena stanova do nivoapristupa~nog niìm slojevima društva. Pobornici ovakvog stanovišta, sa odre|enimmodifikacijama, jesu urbani sociolozi Selenji i Toši}. Srna Mandi}, koja je pisalao ovoj problematici, pominje ma|arsku inovaciju pod imenom „novac-klju~” koja

40 Sreten Vujovi}se sastoji u tome da lokalna vlast isplati nosiocu stanarskog prava odre|enu sumunovca da napusti dràvni stan, a ovaj tu sumu i svoju ušte|evinu ulaè u novistan. Na taj na~in dràva jeftinije dolazi do praznog stana nego da gradi novi idodeljuje ga drugom korisniku.Sociolog Hegediš je prou~avao dejstvo trìšne i dràvne regulative na kvalitetstanova odre|enih društvenih slojeva. Zaklju~io je da društvenim nejednakostimau kvalitetu stanovanja doprinose i dràvna i trìšna alokacija. Grupe sa višimprimanjima, višom stru~nom spremom, ve}om imovinom i višim nivoom potra`njeraspolaù i kvalitetnijim stanovima. Takav je rezultat i u dràvnom i u trìšnomsektoru, uz napomenu da trìšte ipak rezultira ve}im razlikama nego dràvni sektor.Proveravaju}i valjanost postavki teorije „filtracije” u Ma|arskoj, Hegedišje ~ak ustanovio da u njegovoj zemlji dràva sve više igra onu ulogu koju ovateorija ina~e pripisuje trìštu. Hegedišovo istraìvanje je pokazalo da nejednakostimau stanovanju doprinose i dràvna i trìšna regulativa i da u socijalisti~kimzemljama ni trìšte ne deluje u skladu sa teorijskim predvi|anjima.Ovakvih istraìvanja, na àlost, još uvek nema u našoj sredini.Ovde }emo ukazati na jednu novu i zanimljivu pojavu vezanu dobrim delomza interes „vikendaša” – gubitnika. Zbog rata i raspada Jugoslavije nezanemarljivbroj vlasnika vikendica iz SRJ (procena je oko 20.000 vlasnika) privremeno ilistalno je ostalo bez tog dobra. Vikendice su, van SRJ, bile locirane uglavnom nahrvatskom i slovena~kom primorju. Sada su one ili srušene, ili oduzete ili su ihnaselili nevlasnici. Me|utim, ìlavost i snala`ljivost nezanemarljivog brojavikendaša-gubitnika brzo su došle do izraàja. Oni su se snašli tako što su kupilistanove za odmor, placeve ili po~eli da grade vikendice na crnogorskom primorjui na drugim privla~nim lokacijama SRJ. Akteri u ovom poslu su i gra|evinskiprivatni preduzetnici koji su dobro procenili konjunkturu i masovno gradestambene zgrade za ovo trìšte. Naravno, u tom poslu nalaze interes i spreduzetnicima zdušno sara|uju vlasnici placeva, odnosno lokalnog gra|evinskogzemljišta. êtvrti akteri u ovom poduhvatu su pojedini korumpirani slu`beniciopštine. Sve je u znaku sive ekonomije. O ~emu je, zapravo, re~? O tome da zbogopštinske besparice gra|evinski preduzetnici ponekad sami finansiraju izraduurbanisti~kih planova i projekata, a to im „daje za pravo” da uti~u na njihovsadràj, a naro~ito realizaciju, odnosno da „poludivlje” grade (pove}anje gabaritai spratnosti, tj. pove}anje broja stanova itd.), ne vode}i pri tome ra~una oambijentalnim vrednostima naselja, o nedovoljnosti postoje}e komunalneinfrastrukture, o prevelikim gustinama – re~ju, o ugroàvanju odre|enih delovaprimorja koji su planovima višeg reda (prostorni plan, GUP) odre|eni za visoki iekskluzivni inostrani turizam. Naru~enim revizijama generalnih urbanisti~kihplanova se legalizuje ono što je i golim okom, a kamoli uvidom u dokumentaciju

Urbana svakodnevica devedesetih godina 41štetno i ru`no. Bilo kako bilo, stara praksa poludivlje i divlje izgradnje vikendku}ai vikend-stanova se nastavlja u novom ruhu, ta~nije uz u~eš}e nešto druga~ijihaktera.Na velegradskoj, naro~ito beogradskoj sceni dešava se nešto sli~no. Postojeprimeri da se decenijama ~uvane i za drugu namenu odre|ene atraktivne centralnei druge lokacije ~udnovatim putem ustupaju prekono}no oboga}enim privatnicima,me|u kojima ima i „mafiozo-menadèra”, za izgradnju njihovih presti`nihposlovnih i drugih objekata. Samo na Dedinju bi trebalo srušiti oko 140 bespravnopodignutih objekata.Kad je re~ o novi akterima na gradskoj sceni treba re}i da su se, u uslovimakakve-takve demokratizacije, pored mnoštva politi~kih stranaka, oformila i brojnaudruènja gra|ana ~iji je cilj zaštita vlastitih komunalnih i stambenih interesa:Udruènje sopstvenika stambenih zgrada i stanova Srbije, Udruènje vlasnikauseljivih-neuseljivih stanova i porodi~nih zgrada Jugoslavije, Udruènjepodstanara, Odbor za zaštitu i o~uvanje Savinca, ûbure, Neimara, Udruènje zazaštitu ambijentalnih celina Beograda, Udruènje za zaštitu imovinskih pravaSrbije, Društvo za bolji grad iz Budve... Ova udruènja nemaju stepenorganizovanosti i snagu urbanih socijalnih pokreta i kvartovskih komiteta koji subili aktivni krajem šezdesetih i sedamdesetih godina u zapadnoevropskim isvetskim metropolama, niti zasad imaju njihov u~inak, ali svedo~e o novimgra|anskim inicijativama, o samoorganizovanju gra|ana i o sve ve}oj sloènostii konfliktnosti u domenu urbanog potroša~kog sindikalizma.Napetostima i konfliktima na gradskoj sceni naro~ito doprinosi rivalstvorepubli~kih i opštinskih vlasti, „opozicionih” i „pozicionih” opština unutar istoggrada, ili rivalstvo u opštinskim upravama me|u pripadnicima razli~itih politi~kihstranaka. Afere koje iz toga proisti~u po~ivaju na realnim interesima izloupotrebama vezanim za koriš}enje gra|evinskog zemljišta, poslovnog prostorai tome sli~no.Osnovni akteri, odnosno interesne grupe su politi~ari (politi~ke stranke),investitori u nekretnine (dràvni i privatni), stanovnici lokalnih zajednica(udruènja gra|ana...), urbani planeri (dràvno-gradski i privatni zavodi i biroi),ustanove za zaštitu graditeljskog nasle|a (republi~ki i gradski zavodi) i javnomnjenje, odnosno mediji (dràvni i „nezavisni”).Iz dosadašnjeg izlaganja proizlazi da se odlu~ivanje o urbanom razvoju iostvarenje tzv. javnog interesa u urbanoj politici zasniva na me|usobnom odnosuinteresnih grupa, odnosno na njihovoj politi~koj i/ili ekonomskoj mo}i, kao i navladaju}em sistemu vrednosti.U republi~kom parlamentu se lome koplja u vezi sa zakonskim predlozima ourbanizmu. Vlast, odnosno vladaju}a stranka, htela bi da „nacionalizuje

42 Sreten Vujovi}nacionalizovano”, tj. da ono što je dosad bila društvena svojina pretvori u dràvnu.Procena arhitekte Miodraga Feren~eka da je „gra|evinsko zemljište poslednjamoneta u rukama vlasti, koje se ona ne}e lako odre}i”, dobro poga|a suštinustvari. Budu}i da je proizvodnja roba drasti~no opala (industrija radi sa 30%kapaciteta), gra|evinsko zemljište i nekretnine su još više dobile na vrednosti. Toje jedan od glavnih sadašnjih izvora novca i mo}i. „Pošto je o~igledno re~ oogromnim profitima, dolazi do sprege onih koji pribavljaju lokacije saarhitektonskim biroima, gra|evinskom operativom i finansijerima. Tamo gde jereìm to omogu}avao dolazi do mafijašenja, odnosno odlu~ivanja daleko odpogleda i kontrole javnosti” (Prodanovi}, 1995).Sredinom 1995. godine gradona~elnik Beograda je napao beogradsku„urbanisti~ku mafiju” i govorio o „urbanisti~kom haosu” u glavnom gradu. Šta jepo sredi? Urbanisti~ke slu`be u Beogradu su dugi niz godina decentralizovane poopštinama. Da stvar bude sloènija pojavile su se i opozicione opštine. Nagradskom poprištu su investitori i izvo|a~i ne samo iz društvenih ve} i iz privatnihfinansijskih, gra|evinskih i arhitektonsko-urbanisti~kih firmi. Jagma zagra|evinskim zemljištem na najatraktivnijim lokacijama je prevelika. Nemavaljano organizovane brige o gradu u celini. Na delu je samo „opštost sebi~nihinteresa”. Dugovanja investitora gradu Beogradu, ta~nije Fondu za gradskogra|evinsko zemljište, odnosno Direkciji za gra|evinsko zemljište i izgradnju,iznosi više stotina miliona dinara. Re~ je o investitorima koji su du`ni pošto suizgradili i prodali objekte za lokacije na kojima grade i za lokacije na kojimagradnja još nije po~ela. Trebalo je medijski dobro plasiranim politi~kim pritiskom,pošto pravna dràva slabo funkcioniše, naplatiti pomenute dugove nov~ano iliizvo|enjem odre|enih radova na javnim objektima. Ova akcija sa neizvesnimishodom pra}ena je sprovo|enjem ponovne centralizacije urbanisti~ke slu`be.Naime, ponovo se uspostavlja gradski Zavod za urbanizam, ali i to ide sporo iteško. Taj je Zavod kadrovski oslabljen, stru~njaci u njemu su bedno pla}eni ipitanje je kad }e se zaista politi~ka volja ostvariti.Sve u svemu, pokazuje se da je urbanizam mešavina ideologije i prakse podpatronatom dràve i trìšta (Lefevr). Da, ali kada dràva nije pravna, a trìšte je uznaku sive ekonomije, onda ima mesta i za delovanje „novokomponovane mafije”. 4U nesavršenost dràvno-partijskog monopola smo se kao društvo i kaopojedinci dovoljno uverili ali, kako pokazuje iskustvo trìšno orijentisanihdruštava, i trìšte gradskog zemljišta karakterišu razli~iti vidovi nesavršenosti.4„Korupcija i organizovani kriminal se vide golim okom. Ne bih mogao nikako vjerovati dase do bogatstva, o kojem govorimo, moè do}i bez neke veze sa onima koji odlu~uju ili imajuuticaj na odlu~ivanje.” Ovo je poraàvaju}a izjava Uroša Klikovca, potpredsednika Savezne vladei ministra pravde (!), NIN, 27. oktobar 1995, str. 27.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 43„To dovodi do umanjenja efikasnosti alokacije resursa, odnosno do umanjenjablagostanja, što otvara prostor za alokativnu dràvnu intervenciju, tj. intervencijuu cilju poboljšanja alokacije resursa, odnosno uve}anja blagostanja. Kaonajzna~ajniji vidovi nesavršenosti pomenutog trìšta identifikovani su eksterniefekti, neodgovaraju}a ponuda lokalnih javnih dobara i nepotpuna informisanosti rizik” (Begovi}, 1992: 31). Korektiv za nesavršenost trìšnog sistema koriš}enjagradskog zemljišta je, pored ostalog, urbanisti~ko planiranje koje ima i distributivnii alokativni karakter.Doneti odluku o tome kojim putem krenuti, koje modele izabrati je mnogoteè u slu~aju jednog iz temelja uzdrmanog, zavisnog i perifernog društva kakvoje naše sadašnje.U svakom slu~aju, tegoban prelazak na efikasniju privredu, tj. na stvarnutrìšnu privredu, mora da bude pra}en ispunjenjem zahteva elementarne socijalnepravde. U suprotnom bi u uslovima konkurencije i slobodnog preduzetništvanajmanje sposobni i obezbe|eni gra|ani zapali u bedu, siromaštvo i socijalnunesigurnost. To zna~i da je u sistem slobodnog trìšta neophodno uvesti mehanizmetzv. dràve blagostanja. Pored gra|anskih i li~nih sloboda neophodno je svimpojedincima priznati i odre|ena socijalna prava, odnosno „pravo na grad” i „pravona stan”. Tako bi se zahtevi za socijalnom pravdom izmirili sa zahtevimaekonomske racionalnosti.Budu}i da je stambeni sektor urbanisti~ki i komunalno veoma sloèn ipovezan sa mnogim drugim sektorima, neophodno je stvoriti i odràvati takavdruštveni, institucionalni okvir koji }e omogu}avati i štititi politi~ku demokratiju(slobodu mišljenja i izraàvanja, slobodu politi~kog i privrednog delovanja iudruìvanja, višestrana~ki sistem, parlament sa opozicijom, odnosno kontrolu ismenjivost politi~kih predstavnika), socijalnu pravdu, nacionalnu trpeljivost,protektivni multikulturalizam i mir, kao pretpostavke za racionalnu trìšnu privredušto bi stvorilo ujedna~enije urbane, stambene i druge razvojne šanse pojedinaca idruštvenih grupa. Suprotni društveni trendovi vode u „blokiranu tranziciju”.(DIS)FUNKCIONALNOSTGRADSKIH FUNKCIJAOvdje je rije~ preìvjeti sasvim zamijenila rije~ ìvot.Dubravka Ugre{i}Ako se grad odredi kao mesto susreta potreba i aspiracija individua i grupakoje u njemu ìve, s jedne, i funkcija koje ispunjava da bi odgovorio na te potrebe

44 Sreten Vujovi}i aspiracije, s druge strane, onda bi prema predlogu Rajšera i Remona trebalouzeti u obzir slede}e funkcije: 1. stanovati; 2. u~iti (obrazovanje); 3. razumeti(kultura); 4. razonoditi se (dokolica); 5. odràvati dobro zdravlje (zdravstvo); 6.biti zašti}en (sigurnost); 7. biti povezan (komunikacije); 8. biti usluèn(administracija); 9. imati posao i prihode (proizvodnja); 10. biti snabdeven(potrošnja) i 11. ne biti sam (solidarnost) (Reichert, Remond, 1980; 80-81).Pošto je o stanovanju bilo re~i u prethodnom, a bi}e i u narednom odeljku,prikaza}emo ukratko kako je (ne)ispunjavanje ostalih gradskih funkcija uticalona urbanu svakodnevicu. U našem opisu primeni}emo druga~iji redosled funkcijaod malo~as izloènog. Uz to, napominjemo da najve}i broj pojava i ~injenicaimaju urbani karakter i da je u posmatranim teškim godinama 1993. bila annushoribilis.1. Proizvodnja: drasti~an pad industrijske proizvodnje (u prvoj ratnoj 1991.godini industrijska proizvodnja je opala na 16%), realan pad društvenog proizvoda,pad bruto nacionalnog dohotka sa 2.330 dolara po stanovniku u 1991. na 1.225dolara u 1993, porast nezaposlenosti uz pretvaranje prikrivene u otvorenunezaposlenost (procenjuje se da je od 2,3 miliona radno sposobnih ljudi milionbez posla, a oko 700.000 na prinudnom odmoru), opadanje udela investicija udruštvenom proizvodu, nerealna amortizacija, negativna akumulacija, zanemarljivemogu}nosti zaduìvanja u inostranstvu, nestimulativan ambijent za razvojprivatnog sektora, usporena privatizacija uz istovremeno podràvljenje velikogdela privrede (up. Pošarac i dr., 1992: 17–18), hiperinflacija, od januara 1992. dojanuara 1994. godine, koja je rasla do „samoubila~ke” inflacije (60% dnevno),retke u istoriji slomova monetarnih sistema XX veka, razvijeno crno deviznotrìšte uz podršku dràve i banaka i procvat ostalih vidova sive ekonomije,uravnilovka u raspodeli i to na nivou pukog preìvljavanja, brojni štrajkovi radnika,slu`benika i stru~njaka, dve vrste sindikata – samostalni (paradràvni) i nezavisnisindikat...2. Potrošnja: drasti~an pad kupovne mo}i stanovništva, ogroman rast cenaproizvoda i usluga, prazne i poluprazne prodavnice – nestašice robe, uklju~uju}ii osnovne (brašno, zejtin, še}er, mleko...) uvo|enje bonova i kupona zasnabdevanje, masovni šverc, redovi, gu`ve, sva|e uvek i svuda, pani~no stvaranjeku}nih zaliha osnovnih namirnica, porast „snabdevanja” siromašnih u uli~nimkontejnerima za sme}e...Od po~etka 1994. godine, zahvaljuju}i monetarnoj reformi koju je izveoakademik Avramovi}, stanje se nešto popravilo, ali je za ve}inu to stanje i daljepre stanje preìvljavanja nego ìvljenja. Probojem sankcija preko susednih zemaljaradnje, osobito privatne, pune su svakovrsnom robom, ali malo je ljudi koji tomogu da kupe.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 453. Komunikacija: getoizacija, bitno smanjena i oteàna pokretljivost ljudi,informacija i dobara unutar zemlje i u inostranstvu, 5 debakl vazdušnog i pomorskogsaobra}aja, haos i gu`ve u gradskom i me|ugradskom javnom prevozu (nestašicabenzina, nafte i rezervnih delova za prevozna sredstva), dràvno-partijski monopolnad televizijom (TV je glavno sredstvo obaveštavanja za 69% stanovništva) iradiom koji jedino emituju program na celom dràvnom prostoru, monopol nadnajtira`nijom štampom uz postojanje nezavisnih medija sa ograni~enim prostoromgledanosti i slušanosti, reìmsko gušenje nezavisnih medija (slu~ajevi „Borbe”,„Pan~evca”, „Svetlosti”...), politizacija masovnih medija u pravcu etnocentrizma,ksenofobije, ratne propagande, 6 rascep me|u novinarima i osnivanje, poredpostoje}eg, nezavisnog udruènja novinara...4. Administracija: neefikasnost, voluntarizam, nepotizam, korupcija,kriminalizacija dràvnih usluga, plja~ka deviznih štediša od dràvnih iparadràvnih banaka (neokon~ane afere vezane za „Jugoskandik banku” JezdimiraVasiljevi}a i „Dafiment banku” Dafine Milanovi}), nestašice novca, dotad nevi|eniredovi ispred banaka i u bankama, ograni~eni iznosi isplata prihoda gra|ana prekobankovnih teku}ih i ìro-ra~una, isplata li~nih dohodaka i penzija gra|ana u ratamai sa zakašnjenjem, jedno vreme (1993) isplata dela plata u ìvotnim namirnicama,osnivanje raznih udruènja oplja~kanih štediša i njihovi javni protesti...5. Zdravstvo: oskudica lekova, medicinskog materijala i opreme, prili~anbroj poginulih, fizi~ki i duševno ranjenih osoba u „zemlji koja nije u ratu”, porastbroja samoubistava me|u starijim osobama, ve}i mortalitet od nataliteta uBeogradu (stopa nataliteta u gradu je oko 10,6%), pad nataliteta širom zemlje,smrtnost odoj~adi je bila najviša 1993. godine – 18 promila, 1994. – 15,9, a uprvoj polovini 1995. – oko 13 promila, epidemije zaraznih bolesti, slabaishranjenost velikog dela stanovništva, protesti i štrajkovi zdravstvenih radnikazbog niskih primanja i situacije u zdravstvenim ustanovama, porast broja privatnihmedicinskih ordinacija...5„Jer oni, gospodari rata, u moje ime, ne pitaju}i me, odlu~uju u kojoj }u dràvi ìvjeti,kojim }u jezikom pisati, kojoj }u kulturi pripadati, odlu~uju ho}e li pokloniti ili oduzeti ìvotmojim bli`njima, mojim prijateljima, ho}e li srušiti moje gradove, odlu~uju o nazivu moje ulice,brišu moju prošlost, odre|uju moju sadašnjost, ucrtavaju moju budu}nost, mijenjaju moje osobnedokumente, odlu~uju o tome ho}e li mi zabraniti ili dopustiti susret s prijateljima u donedavnozajedni~koj zemlji, odlu~uju kamo i kako }u putovati, gde }e biti nove granice, nove dràve ukojoj }u ìvjeti, odlu~uju o tome koje }u novine ~itati, kamo mogu, a kamo ne mogu telefonirati,odlu~uju o tome šta }e biti istina, a šta la`, odlu~uju o tome koga }u voljeti, a koga mrzeti, koje }urije~i ubudu}e smjeti upotrebljavati, a koje ne}u.” Vid.: Dubravka Ugreši}, Ameri~ki fikcionar,Plavi jaha~, Beograd, 1995, str. 135.6Vid. knjigu Marka Tompsona, Proizvodnja rata, Medija centar, Beograd, 1995.

46 Sreten Vujovi}6. Sigurnost: anomija, porast straha, teskobe, dosad kod nas nezabeleènestope rasta imovinskih i krvnih delikata, a naro~ito organizovanog kriminala(Beograd ~ini jednu petinu stanovništva zemlje, a 42% u~eš}a u kriminalitetu), 7u~estalije uli~no i kafansko nasilje, stanje pravne nesigurnosti, pove}anje brojapripadnika policije, porast siromaštva i bede...7. Kultura: besparica, pokidane kulturne veze sa inostranstvom od 1991. do1995. godine, negativna selekcija upravnika nekoliko klju~nih kulturnih institucijau Beogradu i drugde, znatan broj iz zemlje izbeglih umetnika i knjièvnika,politizacija kulturne ponude u smislu retradicionalizacije, desekularizacijenacionalne romantike i retorike, memorandumsko „sumnjivo prosve}ivanjenaroda”, „anahronisti~ko-parastosni kulturni kod”, promena semantike – signala,znakova i simbola (novi natpisi, zastave, grbovi, himne, spomenici), promenenaziva ulica i trgova u znaku nacionalnog. 8 Izlo`ba mrtvih i iznakaènih ljudi uMuzeju primenjene umetnosti (!), 9 osnivanja udruènja intelektualaca raznihidejnih orijentacija od fašisti~kih 10 do liberalnih, organizovanje skupe i uzaludnekampanje Ministarstva za kulturu Srbije (1995) pod gestom „Lepše je sa kulturom”s ciljem da se suprotstavi šundu i ki~u. 117„Od svih krivi~nih dela sa elementima nasilja najve}i porast se javlja kod broja prijavljenihi optuènih lica za krivi~na dela protiv imovine (...) Za ova krivi~na dela u periodu 1990-1993.godine prijavljeno je (u Srbiji – S. V.) 4.040 lica. Broj optuènih lica u istom periodu u odnosu na1990. godinu u 1991. ve}i je za 106,98%, u 1992. za 466,2%, u 1993. za 377,48%. Broj prijavljenihlica za iznudu (’reket’) u 1994. godini ve}i je u odnosu na 1990. za 1.480%.” Vid. ~lanak: Uobra~unima naoruànih grupa stradaju i nevini, Politika, 6. oktobar 1995, str. 15.8U publikaciji Skupštine grada Beograda Obeleàvanje memorije u Beogradu – kriterijumiza odre|ivanje naziva ulica i trgova u Beogradu, radni tekst, Beograd, septembar 1993. godine,izme|u ostalog piše: „Preimenovanje ulica izvršeno posle 1945. godine u starim jezgrima Beogradai Zemuna po ideološkim kriterijumima i prema imenima tada aktuelnih politi~kih li~nosti trebapreispitati uz vra}anje neopravdano promenjenih starijih naziva.” i „Preispitivanje naziva premali~nostima i doga|ajima prevazi|enih politi~kih trenutaka, koji nisu ni u kakvoj vezi sa srpskomsredinom i Beogradom”.9„O zlo~inu se ne sme }utati, ali se zlo~in ne sme upotrebljavati za izazivanje novog zlo~ina”,vid.: Ljiljana \ur|i}, Beograd by my mind, Rad, Beograd, 1995, str. 24.10„Rafinirani fašizam, kojim danas operišu neki njegovi mladi zagovornici u Beogradudirektno se oslanja na fini ki~, Marinetija i Eni fon Rifenštal, jedino se menjaju simboli naciona:moda ovde nalaè nošenje kika, belih vezenih kragnica, uz obavezno koriš}enje nacionalnog koloritaali sa osnovnim fonom koji više nije crvene ve} crne boje”, Lj. \urdi}, cit. delo, str. 28–29.11„Klju~ni simboli socijalisti~kog ki~a bili su vezani uz rad i progres (otuda u ikonografijisva ona sila èljeznica, vlakova, rudnika, cesta, bolnica i skulptura zagrljenih radnika i seljaka).Klju~ni simboli nacionalisti~kog ki~a vezani su za nacionalni identitet (otuda u ikonografiji svaona sila grbova, vitezova, katoli~kih i pravoslavnih krièva, skulptura pojedinih junaka). Oba ki~asluè se pri tom istom strategijom zavo|enja.Postoji, dakako, još jedna bitna razlika. Socijalisti~ki dràvni ki~ stvaran je u miru, u zemljipred kojom je bila budu}nost. Ovaj novi ki~ poput še}ernog premaza prekriva jezivu ratnu zbilju.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 478. Obrazovanje i nauka: oskudica, štrajkovi prosvetnih radnika zbog niskihprimanja, 12 tehnološki viškovi u srednjim školama, masovni štrajkovi maturanata,masovni antireìmski pokret studenata („plišana revolucija” 1991. i Studentskiprotest 1992. godine), imenovanje direktora srednjih škola i rektora univerzitetapo volji vladaju}e stranke, provincijalizacija obrazovanja i nauke zbog nedostatkaopreme, stru~ne periodike i literature, izbacivanje iz nastavnih planova predmetakao što su marksizam i opštenarodna odbrana i društvena samozaštita, osnivanjepolicijske akademije i u~iteljskih fakulteta, nezanemarljiv broj iz zemlje izbeglih|aka, studenata, nastavnika, istraìva~a i nau~nika zbog rata, mobilizacije ipauperizacije (procenjuje se da je Srbiju napustilo blizu hiljadu istraìva~a, doktoranauka i magistara od 1991. na ovamo) 13 ...9. Dokolica: prevaga pasivne dokolice, smanjen broj koriš}enja godišnjihodmora van mesta boravka, prekid sportske saradnje sa inostranstvom i skorašnjeponovno uspostavljanje ove saradnje, dobra pose}enost pozorišta, drasti~nosmanjenje broja bioskopa, „piraterija” video kaseta sa stranim filmovima, kreatikoncerti novokomponovane narodne muzike i primat slušanosti te vrste muzikenad svakom drugom, 14 zapaèno prisustvo pripadnika elite vlasti na takvimNacionalisti~ki ki~ u ratnom košmaru poja~ava strategiju zavo|enja i poput virusa prodire u svepore dnevnog ìvota, pretvaraju}i zbiljski uàs u uàs prošlosti. Tu`ni glasovi reportera, dugikadrovi, slike mrtvih tijela, pokopi, leševi omotani u nacionalne zastave, ritualna primanja ratnihodlikovanja, tako nalik na primanje hostije, uàsi pra}eni balkanskim novokomponiranimdrudanjem, šlageri koji folklornom dernjavom prete neprijatelju da }e biti uništen, sav tajnovokomponirani rodoljubivi cilik, ta ki~erska propagandna industrija rata – sve se to kr~ka ubalkanskom loncu izme|u tragedije i farse, patnje i ravnodušnosti, suose}anja i cinizma, jeze iparodije.” Dubravka Ugreši}, Ameri~ki fikcionar, Plavi jaha~, Beograd, 1995, str. 34.12Rezultati ankete Sindikata prosvetnih radnika Srbije (uzorak 1.313 zaposlenih u osnovnimi srednjim školama u 17 gradova u Srbiji) pokazuju da 93% nastavnika smatra da im plata nijedovoljna ni za najnu`nije potrebe. Dopunske prihode ima 18% ispitanika, 14% ima zemljišni posedali samo 2% prodaje proizvode sa svog imanja, privatne ~asove drì 11% nastavnika, pomo} odrodbine prima 18%, a 17% priznaje da razmenjuje devize kao dopunu za troškove u toku meseca.Videti šire o ovome u ~lanku U. Komlenovi}a Ta i deca znaju, Vreme, 23. oktobar, 1995. str. 26.13U junu 1995. svim nau~nim institutima i univerzitetima Ministarstvo za nauku i tehnologijuje dostavilo konkursni materijal za predlaganje projekata u oblasti osnovnih istraìvanja u periodudo 2000. godine. U tom dokumentu ima karakteristi~nih preporuka ili „teza za dokazivanje”. Opristupu novijoj istoriji, na primer, piše i ovo: „Jedan od dodatnih ciljeva ovih istraìvanja bi}edodatno isticanje pijemontske uloge srpske dràve u XIX i XX veku, kao i procesa nacionalnehomogenizacije na osnovi oslobodila~kih akcija i demokratskih te`nji srpskog naroda kao bitnogfaktora balkanske i srednjoevropske istorije.”14Videti šire o ovome u solidnoj informativnoj knjizi Milene Dragi}evi} Šeši}, Neofolkkultura, IK Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994.„Sasvim u duhu postmoderne, Ceca, Dèj and Company su izmešali i spojili šote, moravac,pop-rok, kantri i rep i dobili srpski pop-rok-folk. I lokalna i globalna katastrofa lakše se podnoseuz pop-rok-folk nego uz zvuke gusala, njeno ubrzanje gusle ne mogu da prete - ’Uspori malosudbino, sestro...’”, Lj. \ur|i}, Beograd by my mind, str. 78–79.

48 Sreten Vujovi}koncertima, erupcija folklorne svesti u rimama, sloganima i parolama prepunimprimitivnog populizma, 15 porast broja proroka, proro~ica i vidovnjaka, širenjeglasina o skrivenom blagu, rehabilitacija i ekranizacija pravoslavnih praznika iobreda (slave, krštenja, ven~anja, liturgije, itd.), stvaranje raznih omladinskih„muzi~kih potkultura”, novi detalji u odevanju i modi (nošenje upadljivih zlatnihi drugih krstova na ogrlicama èna i muškaraca, itd.), novine u dokolici poputorganizovanih borbi pasa za uìtak bogataša skorojevi}a...10. Solidarnost: pomo} Srbima van Srbije, distribucija paketa sa hranom,sredstvima za li~nu higijenu i lekovima od dràve, a zatim od stranih i doma}ihhumanitarnih organizacija – nedovoljna, neredovna i slabo organizovana doma}ai strana pomo} velikom broju izbeglica i prognanika iz ratom zahva}enih prostorabivše Jugoslavije...Od preko dva miliona gra|anskim ratom raseljenih i prognanih lica, u SRJima oko 650 hiljada izbeglica; oko 400 hiljada iz prvog i oko 150 hiljada iz drugogprete`no ruralnog, masovnog talasa (etni~ko ~iš}enje Srba Krajišnika iz Hrvatskeu avgustu 1995. jedan od najmasovnijih egzodusa u Evropi posle Drugog svetskograta). Velika ve}ina izbeglica je smeštena u gradovima i to kod porodica-doma}ina.Ovo poslednje svedo~i o solidarnosti naših porodica sa nevoljnicima, ali i onespremnosti dràve da organizovano rešava teški i sloèni problem izbeglištva.Ova tragi~na pojava je, izme|u ostalog, pra}ena i strahovima od „demografskogdebalansa” u etni~ki mešovitim sredinama, kao i predrasudama, tj. slu~ajevimaodbojnosti prema izbeglicama zbog nekoliko ratnih profitera i bogataša me|unjima. „Nisu u stresu samo oni koji su doìveli rat i egzodus, u stresu su i svedoci.Cela naša populacija je pod hroni~nim, a povremeno i pod akutnim stresom duèod ~etiri godine” (Popovi}, 1995: IX).Ovaj opis (dis)funkcionalnosti gradskih funkcija je samo okosnicafenomenologije mu~ne svakodnevice, koju }emo izneti i u svojstvu istraìva~au~esnika.Smatramo, naime, da sociološko svedo~anstvo u olovnom vremenu –izbor karakteristi~nih segmenata iz svakodnevice preìvljavanja, saèta semiotikaizdr`ljivosti gra|ana, „razaranja društva” – moè biti komplementarno statisti~ko--sociološkoj analizi koja sledi.15Videti o ovome u zanimljivoj knjizi Ivana ôlovi}a, Bordel ratnika, Biblioteka XX veka,Beograd, 1993.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 49PROMENE U MATERIJALNOM STANDARDUI NAÎNU @IVOTA DRU[TVENIH SLOJEVA 16Imaju}i na umu našu temu, osnovno pitanje jeste: dokle se srozao materijalnistandard i na šta se sveo na~in ìvota u uslovima dekonstrukcije jugoslovenskogdruštva, odnosno kakve su i kolike promene materijalnog standarda i na~ina ìvotapojedinaca i društvenih grupa u „razorenom društvu” (S. Bol~i})?Na~in ìvota je pojavni oblik ukupne svakodnevne prakse pojedinaca idruštvenih grupa (izraz ukupne re/produkcije njihove egzistencije) koji se moèsagledati kao proces zadovoljavanja, menjanja i razvijanja potreba. Dosadašnjasociološka istraìvanja u našoj sredini ukazuju na hijerarhizovanje društvenihgrupa prema na~inu ìvota: u gornjem delu društvene piramide su bili politi~kirukovodioci, te direktori u privrednim i neprivrednim ustanovama, koji su imalistatusni i ekskluzivni na~in ìvota (vidljive i skrivene privilegije); na~in ìvotasrednje klase je manje ili više u znaku prestià i privatizma; dok se u donjem delupiramide nalazilo radništvo i „~isto” seljaštvo ~iji je na~in ìvota bio obeleènnesigurnoš}u i lišavanjem. Na~in ìvota uslovljen je poloàjem slojeva u datojdruštvenoj podeli rada. Ono što najpre stvara razlike u na~inu ìvota pojedinihdruštvenih slojeva jeste njihov materijalni standard, a to zna~i i potrošnja.Namera nam je da ~itaoca upoznamo sa materijalnim poloàjem i na~inomìvota pojedinaca, doma}instava i društvenih slojeva u Jugoslaviji, u vremekulminacije ekonomske i politi~ke krize u drugoj polovini 1993. godine. Da bismopokazali da je 1993. došlo do èstokog osiromašenja, tj. do realnog opadanja svihredovnih izvora prihoda gra|ana, odnosno porasta broja osoba koje svojimprihodima ne mogu da zadovolje ili sa velikim teško}ama zadovoljavajuegzistencijalne potrebe, vršili smo, koliko su nam to podaci omogu}avali,pore|enja sa situacijom iz 1990. i ranijih godina, pre „meganesre}e” u vidu raspadabivše Jugoslavije, gra|anskog rata i me|unarodne blokade.Pitali smo se da li ubrzano i masovno osiromašenje smanjuje i brišedistinktivne statusne osobine pripadnika pojedinih društvenih slojeva. S drugestrane, interesovalo nas je da li pauperizacija produbljava jaz izme|u sjaja manjinei bede i siromaštva ve}ine ~lanova društva. 17 S tim u vezi je i pitanje da li se usled16Istraìvanje je sprovedeno 1993. godine na uzorku od 1.200 ispitanika u gradovima iselima SRJ bez Kosova. Rukovodilac istraìvanja je bio M. Lazi}. Detaljnije o uzorku videti uprilogu Slobodana Cveji}a „Plan uzorka” u knjizi Razaranje društva, Filip Višnji}, Beograd, 1994.U ovoj knjizi je objavljen i upitnik za ovo istraìvanje.17Postoji mišljenje da „siva ekonomija razara socijalnu strukturu društva, dovodi doogromnog raslojavanja stanovništva. Srednji sloj kao nosilac privrednog razvoja potpuno iš~ezavai utapa se u siromašne najniè slojeve društva koji ìve u bedi i nemaju mogu}nosti da svojeprihode uve}avaju finansijskim, ratnim i drugim špekulacijama. Na drugoj strani, sve uì sloj ljudise sve više bogati špekulišu}i. To vodi u sve ve}u kriminalizaciju društva, i u sve ve}e socijalnetenzije sa mogu}im nesagledivim posledicama” (Boòvi}, 1993: 20).

50 Sreten Vujovi}smanjenja stepena zadovoljenja egzistencijalnih potreba promenio na~in ìvotapojedinih društvenih slojeva u smeru pomanjkanja li~ne inicijative i akcionogkapaciteta njihovih pripadnika, odnosno u smeru pove}anja zavisnosti od sveoskudnije dràvne pomo}i. Da li je svo|enje svakodnevice na napor da se zadovoljeelementarne egzistencijalne potrebe glavni uzrok odsustva artikulisanog socijalnogprotesta, jedno je od pitanja koje se tako|e name}e.U situaciji pukog preìvljavanja, karakteristi~nog za ve}inu stanovništva,najviše ima smisla govoriti o društvenoj distribuciji oskudice i bede. Zbog toganismo tragali za kvalitetom ìvota u svim njegovim dimenzijama. U postoje}ojnekvalitetnoj svakodnevici tek treba stvoriti uslove za ono što se zove kvalitetsvakodnevnog ìvota, a koji podrazumeva da su brojne i razli~ite ljudske potrebezadovoljene u poèljnom stepenu i to na trajan i adekvatan na~in, primerenvladaju}im civilizacijsko-kulturnim standardima datog društva i njegovog okru-ènja. Usredsredili smo se na analizu aktuelnog nivoa zadovoljavanja elementarnihpotreba pojedinaca i društvenih grupa. U ìì našeg interesovanja su egzistencijalnepotrebe ~ije zadovoljenje podrazumeva potrošnju odre|enih materijalnih dobara.U drugom planu su kulturno-rekreativne potrebe koje se zadovoljavaju u slobodnomvremenu i, na kraju, potrebe društvenosti pod kojima se podrazumeva neformalnoi formalno opštenje i udruìvanje ljudi (Peši}, 1977: 123). Drugim re~ima, najvišesu nas interesovale materijalne potrebe ili potrebe nedostajanja: oskudica/izobilje,dakle one koje spadaju u sferu „imati”. Na drugom mestu su, ili se samopretpostavljaju, „socijalne potrebe” ili potrebe odnošenja: anomija/ljubav,prijateljstvo, solidarnost, akcija, kao i tre}a vrsta potreba, tj. personalne potrebe ilipotrebe samorealizacije: otu|enje/razotu|enje (Alartd, 1976; Lay, 1991: 298).Budu}i da je siromaštvo postalo stvar primarnog iskustva prili~nog brojaljudi, potrebno je pokazati njegov obim i razli~ite me|usobno povezane dimenzijeu kojima se ispoljava. Zato se nismo zaustavili na prou~avanju tzv. apsolutnogsiromaštva (indikatori kvantiteta i kvaliteta stanovanja, ishrane itd.), ve} smodonekle zašli i u relativno siromaštvo, u smislu ose}anja vlastitog siromaštvanekog pojedinca ili društvene grupe. 18 Interesovalo nas je, dakle, i subjektivnovrednovanje materijalnog standarda, odnosno kako ispitanici definišu vlastitusituaciju u smislu samostepenovanja ne/zadovoljstva odre|enim dimenzijamasocijalnog ne/blagostanja i mišljenja o ìvotnom standardu, uzrocima njegovog18„Subjektivna je bijeda tijesno povezana s relativnom bijedom, budu}i da }e se oni koji suprema trenutnoj normi definirani kao siromašni, zacijelo i osje}ati siromašnima. Me|utim, to nemora biti pravilo. Na primjer, nekad bogati pojedinac, kojega su okolnosti svele na skroman dohodaki na~in ìvota niè srednje klase, mo`da se osje}a siromašnim, ali ga ostali pripadnici društvatakvim ne smatraju. Obratno, pojedinci i skupine koje prema normama ve}ine ìve u siromaštvu,ne osje}aju se siromašnim. (...) Pojam subjektivne bijede vaàn je stoga što, do neke mjere, ljudipostupaju na temelju vlastite predod`be i definicije u sebi” (Haralambos, 1989: 145).

Urbana svakodnevica devedesetih godina 51pada i mogu}nostima njegove promene. Kada se ove samoocene i stavovi poveùsa analizom vrednosnih orijentacija naših ispitanika, onda se ta~nije moè ocenitisituacija pojedinaca i društvenih grupa, kao i njihov „akcioni kapacitet” i, s tim uvezi, ne/mogu}nost da se postoje}e stanje stvari promeni nabolje.Da bismo utvrdili stvarni nivo zadovoljavanja materijalnih i drugih potreba,kao i osnovnih elemenata na~ina ìvota naših ispitanika, vodili smo ra~una oslede}im indikatorima:1. Ishrana (broj, vrsta i struktura obroka).2. Stanovanje (stambeni status, broj soba, broj m 2 po ~lanu doma}instva,postojanje tuša ili kupatila, WC-a sa ispiranjem, centralnog grejanja, posedovanjevikendice itd.).3. Prihodi (redovni i neredovni, siva ekonomija itd.).4. Opremljenost doma}instava raznim aparatima i predmetima, oduobi~ajenih do luksuznih.5. Posedovanje automobila i potrošnja benzina.6. Potrošnja raznih stvari i koriš}enje usluga.7. Slobodno vreme – pasivna i aktivna dokolica.8. Godišnji odmor – broj korisnika i vid smeštaja.Potpunije slike radi, i sa te`njom da zabeleìmo neke specifi~nosti našesvakodnevice, dotakli smo i probleme otvorene i prikrivene nezaposlenosti,prinudnih odmora, izbeglica, vikendica naših gra|ana na teritoriji izvan SRJ itd.Isto tako, traìli smo da nam naši sagovornici odgovore na pitanja o uzrocimapada ìvotnog standarda, o stepenu njegovog pada, o mogu}nostima poboljšanjaitd.Polaze}i od fenomenološke skice jedanaest segmenata (funkcija) tegobnesvakodnevice i uvida u ne/razvojne potencijale društva koje nastaje narazvalinama urušenog socijalizma, prihvatljiva je ocena Silvana Bol~i}a kojismatra da je „stvorena ’strukturna osnova’ za duè trajanje jednog anomi~nogdruštva, izrazito segmentiranog, bez izgleda da se u njemu u duèm razdobljuuspostavi dovoljno širok, mo}an i integrativno delatan ’socijalni blok’ koji bibio oslonac stabilnoj politi~koj, ekonomskoj i duhovnoj ’institucionalizaciji’svakodnevnog ìvota ljudi u jugoslovenskom prostoru. Umesto svojevremenoobe}ane ’skandinavizacije’ društva u jugoslovenskom prostoru, posle svegašto se zbilo u poslednje tri godine, u najve}em je izgledu svojevrsna ’latinoamerikanizacija’ve}ine novih društava nastalih iz ’ostataka’ razorenogdoju~erašnjeg jugoslovenskog društva” (Bol~i}, 1993: 36).

52 Sreten Vujovi}IshranaPo|imo od egzistencijalne potrebe prvog reda. Koliko se i kako stanovništvohrani u „mršavim godinama”? Do kakvih je promena došlo u koli~ini i kakvo}iishrane u 1993. godini u odnosu na predratno vreme?Da bismo mogli da odgovorimo na ova pitanja, pošli smo od broja obroka.Rezultati istraìvanja pokazuju da ve}ina ispitanika (67,1%) ima tri obroka dnevno,a manji broj (27%) dva obroka. Prema studiji Srbija krajem osamdesetih, odnosnoistraìvanju koje je sprovedeno 1988. godine, velika ve}ina ispitanika (80,3%)imala je tri obroka dnevno, a njih 15,3% dva obroka (Bogdanovi}, 1991: 248).Dakle, situacija je tada, što se i moglo o~ekivati, bila bolja.Jedan od zna~ajnijih kriterijuma svakodnevnog materijalnog ìvota moè seizraziti re~enicom: „Reci mi šta jedeš, pa }u ti re}i ko si” (Braudel, 1992: 101).Raznovrsnost i kvalitet hrane dokaz je ~ovekovog društvenog poloàja, pa icivilizacije i kulture koje ga okruùju. Prefinjenost, raznolikost, ponekad sitost,samo su za bogate. Šta o tome kaù naši podaci (up. tabelu 4 u prilogu)?Smatramo da se neko kvalitetno i raznovrsno hrani ako redovno (svaki dan unedelji) jede meso, mleko i mle~ne proizvode, povr}e i vo}e. Rezultati anketepokazuju da se mesom „redovno” hrani samo 16% ispitanika, mlekom i mle~nimproizvodima 41,5%, povr}em 68%, i vo}em 52,4% ispitanika. Meso retko troši(jednom nedeljno) ili vrlo retko 30,6%, mleko i mle~ne proizvode 27,5%, povr}e4,5% i vo}e 14,8% ispitanika. Pore|enjem ovih rezultata sa rezultatima istraìvanjaiz 1988. godine uo~ava se da je došlo do smanjenja upotrebe mesa i mle~nihproizvoda i pove}anja upotrebe povr}a i vo}a. Tako je 1988. godine meso„redovno” jelo 33,2% ispitanika, mleko i mle~ne proizvode 46,5%, a vo}e i povr}e49,7%.O~igledno je da je za prili~an broj ljudi ishrana jednoli~na. Jednoli~nost sepokazuje svaki put kada udeo gluteina daleko premašuje 60% obroka izraènog ukalorijama. U tom slu~aju je udeo mesa, ribe, mleka i mle~nih prera|evina dostaograni~en. Smatra se da je jednoj odrasloj osobi „danas potrebno od 3.500 do4.000 kalorija dnevno, ako pripada bogatoj zemlji i povlaš}enoj klasi” (Braudel,1992: 129).Postavlja se pitanje da li se nepovoljna struktura ishrane podjednako odnosina sve društvene slojeve, ili u tome izme|u njih ima razlike. Povezanost potrošnjemesa, mleka i mle~nih proizvoda, kao i povr}a i vo}a, sa slojnom pripadnoš}u,merena koeficijentom kontingencije kre}e se oko 0,34. Najve}a je u vezi sa mesom(0,38), a najmanja u vezi sa povr}em (0,30). Kada je re~ o redovnoj upotrebimesa, izdvajaju se poljoprivrednici (mogu}nost naturalne potrošnje), koji naj~eš}etroše meso, a najmanje penzioneri i NKV radnici. Srednji i viši sloj su gotovo

Urbana svakodnevica devedesetih godina 53izjedna~eni u pogledu redovne ishrane mesom. S druge strane, me|u onima kojiveoma retko (re|e od jednom nedeljno) koriste meso u ishrani najmanje jerukovodilaca, a najviše penzionera i NKV radnika.Što se ti~e upotrebe mleka i mle~nih prera|evina, stanje je povoljnije. Dostaje zastupljena „redovna” upotreba, ali i dalje u njoj najmaje u~estvuju penzionerii NKV radnici, a najviše poljoprivrednici. Mleko i mle~ni proizvodi su postalizamena za meso, jer su bili nešto jeftiniji i dostupniji na trìštu. Me|u apstinentima,kada je o mleku i njegovim prera|evinama re~, naj~eš}i su penzioneri i NKVradnici, a najre|i poljoprivrednici i stru~njaci.Nalaz da poljoprivrednici imaju najpovoljniju strukturu ishrane moè seobjasniti okolnoš}u što su oni na samom izvoru naturalne ekonomije, što je usituaciji siromaštva i ekonomskog haosa ogromna prednost. Ali, to istovremenogovori o drasti~nom padu ìvotnog standarda gradskih društvenih slojeva,uklju~uju}i i najviše, koji su pogoršali strukturu svoje ishrane. No, ipak, ostajepravilo da je sto bogatih raznovrsniji od stola siromaha, jer je kakvo}a, više negokoli~ina, znak razlikovanja. O tome svedo~e novinska i televizijska obaveštenjao lukulskim gozbama koje prire|uju „mafiozo-menadèri”, vode}i egzekutorigospodara rata, zvezde folk muzike i njima sli~ni u svojstvu protagonista „tre}eprvobitne akumulacije kapitala” na naš na~in. U vremenu sive ekonomije kontrastizme|u naduvane raskoši i crne nemaštine je još izraèniji.Vratimo se našoj anketi, da vidimo koliko se prošle godine trošio hleb našnasušni. Polaze}i od ~injenice da je struktura ishrane lošija ukoliko je u njoj ve}iudeo skrobne hrane (hleb, ka{a, krompir itd.), hteli smo da saznamo da li je 1993.u odnosu na prethodne godine do{lo do pove}anja potro{nje hleba. Dobili smoslede}e odgovore: najvi{e ispitanika dnevno tro{i od ¼ do ½ kg hleba (40,1%),zatim ½ kg i vi{e (36,3%), 100 gr do ¼ kg (21,6%) i manje od 100 gr (2,1%ispitanika). Moglo bi se re}i da se samo oko jedne ~etvrtine na{ih sagovornikahrani prema prihvatljivim normativima, a to su ispitanici koji dnevno pojedu do¼ kg hleba.Kada malo~as iznete rezultate uporedimo sa rezultatima istraìvanja iz 1989/90. godine, 19 pokazuje se da je 1993. godine do{lo do pove}anja potro{nje hleba,odnosno do pogor{anja strukture ishrane, i to je u kategoriji onih ispitanika kojidnevno pojedu preko ½ kg hleba. Naime, takvih je 1990. bilo 26,6%. Udeoispitanika koji tro{e od ¼ do ½ kg hleba je isti kao i 1993. (oko 40%), dok jeu~e{}e onih koji tro{e od 100 do 250 gr i manje od 100 gr hleba ne{to ve}e nego1993. godine (26,1% i 6,9%).19Re~ je o istraìvanju Društvena struktura Jugoslavije, statisti~ka evidencija, KonzorcijumInstituta društvenih nauka Jugoslavije.

54 Sreten Vujovi}Da bi se oskudna i jednoli~na ishrana u~inila podnošljivijom i raznovrsnijom,pobrinula se mašta i snala`ljivost doma}ica i urednika kulinarskih rubrika unovinama. Izmišljeni su „embargo” i „sankcije” recepti, tj. recepti za jeftinupripremu testa, kola~a, torti (sa jednim jajetom), sokova. Mnoga gradskadoma}instva, koja to nisu radila od vremena posle Drugog svetskog rata, po~elasu da peku hleb kod ku}e, itd. Da, to su trivijalnosti, ali od njih se dobrim delomsastojao svakodnevni ìvot u kuhinji i za trpezom.StanovanjeKod nas još postoji stambena kriza koja se ispoljava u ~etiri osnovname|usobno povezana vida: stambenoj oskudici, neprilago|enosti stambenih uslovaindividualnim i porodi~nim potrebama, nejednakosti stambenog poloàjapripadnika pojedinih društvenih slojeva i segregaciji po mestu stanovanja.Postavlja se pitanje da li je stambena kriza u ratnim godinama menjala oblik istepen ispoljavanja. Šta o tome kaù rezultati našeg istraìvanja?O stambenoj oskudici svedo~e podaci o podstanarima kojih, prema našojanketi, ima 5%. Najve}i broj podstanara je me|u stru~njacima (11%) i NKVradnicima (8,4%), a nema ih me|u poljoprivrednicima i penzionerima. Što se ti~eispitanika koji stanuju kod roditelja, tu posle nezaposlenih ispitanika, kojih ima~ak 60%, dolazi bezmalo tre}ina (30%) stru~njaka.Na nivou uzorka, vlasnika ku}a ima 46,7%, vlasnika stanova 21,4%, nosilacastanarskog prava 4,2%, kod roditelja stanuje 22,4%, podstanara je 4,8%, a ostalih0,6%. U ovakvoj strukturi stambenih statusa nalazi se najzna~ajnija promenastambene situacije u odnosu na predratni period (pre 1991. godine). U stambenojoblasti je pobedio prudonizam. Naime, zbog privatizacije društvenog stambenogfonda (otkupa stanova) bitno je smanjen broj nosilaca stanarskog prava. Otuda iosnovna promena u odnosu na rezultate ranijih socioloških prou~avanja stanovanjakoji su pokazivali da su rukovodioci i stru~njaci najzastupljeniji me|u nosiocimastanarskog prava. Takav stambeni status je bio svojevrsna privilegija, s obziromna niske (neekonomske) stanarine, solidan kvalitet, pa i lokaciju stanova (odabranidelovi velikih i srednjih gradova). Ove privilegije su se na odre|en na~in odràle,jer su stanovi o kojima je re~, zbog inflacije, ali pre svega zbog ~uvanja interesanosilaca stanarskog prava, otkupljivani gotovo u bescenje. Došlo je dodiskontinuiteta u tipu svojine, ali do kontinuiteta u privilegijama.Trenutno, nosilaca stanarskog prava najviše ima me|u NKV radnicima(8,4%), dok ih je pre privatizacije bilo najmanje. Sada najmanje nosilacastanarskog prava ima me|u srednjim i višim društvenim slojevima (oko 3%).Uvid u sastav vlasnika stanova pokazuje da je najmanje NKV radnika (10%), anajviše stru~njaka i rukovodilaca (32% i 30%). Vlasnici ku}a su, prirodno, naj~eš}e

Urbana svakodnevica devedesetih godina 55poljoprivrednici, slede NKV radnici, rukovodioci, KV radnici i slu`benici (48%,47%, 40% i 38%), a najmanje je stru~njaka (24%). Naravno, ku}e o kojima jere~, a to }e se kasnije videti, razli~itog su kvaliteta, odnosno opremljenosti.Pove}anje broja vlasnika stanova (homogenizacija društvenih slojeva upogledu imovinskopravnog stambenog statusa) otvorilo je mogu}nosti za prodajustanova, za ~eš}e zamene i davanje pod zakup privatnim preduzetnicima u raznesvrhe ili, pak, za razvoj vlastitog privatnog preduzetništva.Struktura stanova po sobnosti u SR Jugoslaviji je nepovoljna, jer u ukupnomstambenom fondu preovla|uju jednosobni i dvosobni stanovi (62,4%; Bilten br.319, RZS, 1987). Po prose~noj stambenoj površini i prose~nom broju soba uprednosti su ku}e u privatnoj svojini, dakle one koje prete`no koriste seljaštvo iradništvo. Prema našoj anketi, na selu ima 41% ~etvorosobnih i petosobnih ku}a,a u srednjim i velikim gradovima 18%. Me|utim, u pogledu stambenog fonda naselu, kao i na gradskoj periferiji, posebno u brojnim polulegalno i ilegalnopodignutim ku}ama (svojevrsna siva ekonomija), treba skrenuti pa`nju na nekoliko~injenica koje relativizuju ve}u sobnost i površinu: seoske porodice i doma}instvasu brojnija od gradskih (prema anketi: na selu ima 58,5% a u gradu 41,5%šesto~lanih doma}instava), pored starih oronulih ku}a vlasnici imaju i koristenove ku}e, a broj soba i površina se ra~unaju i u jednim i u drugim, zbog na~inaìvota, neke sobe (tzv. gostinske) retko se koriste ili se uopšte ne koriste mada suponekad, prestià radi, opremljene skupocenim „stilskim” nameštajem, postojeprazne ku}e koje ~ekaju „povratnike” iz inostranstva, a koji su zbog loše situacijeu zemlji opet odgodili svoj povratak itd. Ali, ono što najviše umanjuje prednoststanova i ku}a na selu i u mnogim delovima gradske periferije jeste njihova znatnoslabija opremljenost instalacijama i komunalnom infrastrukturom. Tako, premanašoj anketi, svaki peti poljoprivrednik (21%) nema kupatilo, dok su ostale socio--profesionalne grupacije u boljem poloàju.Radi boljeg razumevanja naših podataka, navodimo nekoliko podatakazvani~ne statistike (Bilten br. 319, RZS, Beograd, 1987) o stambenoj situaciji uSrbiji sa pokrajinama (koji, dakle, uklju~uju i Kosovo): prose~na povr{ina stana– 61 m², broj stanovnika na 1 sobu – 1,42, prose~an broj soba po stanu – 2,34,udeo dvosobnih stanova u ukupnom stambenom fondu – 40,4%, udeo stanovabez kupatila – 52,2%, udeo stanova bez WC-a sa ispiranjem – 52,5% i udeostanova bez centralnog grejanja – 85,2%. Ovi podaci svedo~e o veoma niskomstambenom standardu u Srbiji u (bivšim) jugoslovenskim razmerama, da nepominjemo evropske, kako zapadne tako i isto~ne razmere.Uprkos iznetim kvantitativnim i kvalitativnim obele`jima stanovanja,pokazalo se, kao i u ranijim sli~nim sociološkim istraìvanjima, da je velika ve}inanaših sagovornika (~ak 87,5%) zadovoljna vlastitim stambenim uslovima,ocenjuju}i da su oni zadovoljavaju}i, dobri i veoma dobri. Me|u onih 12,5% koji

56 Sreten Vujovi}smatraju da su im stambeni uslovi loši naj~eš}i su NKV radnici (23%), a najre|istru~njaci (8%). Budu}i da je ve}ina stanovništva stambeno pitanje rešavala teškoi sporo, bilo kakav krov nad glavom stvara zadovoljstvo i otupljuje kriti~ku svesto stvarnim stambenim uslovima. To je jedno od mogu}ih tuma~enja stambenogsamozadovoljstva naših ispitanika.Analizu stambenih uslova dopunili smo pitanjem o vikend-ku}i, odnosno ododatnom stanu koji je završen ili je u izgradnji. Petnaest procenata naših ispitanikaposeduje vikendicu ili dodatni stan. Me|u njima prednja~e stru~njaci (28%), a naza~elju su NKV radnici (6%). Od interesa za našu temu je da se pomene da su usadašnjim uslovima neregistrovano prihodovanje sa bašta „vikendaša”, kao ineprijavljeno iznajmljivanje soba od „vikendaša”, rašireniji vidovi sive ekonomijenego što je to ranije bio slu~aj.S obzirom na raspad SFRJ i prostornu distribuciju vikend-ku}a, interesovalonas je koliko je me|u njihovim vlasnicima bilo onih koji su posedovali takvuku}u izvan SRJ, a na podru~ju bivše Jugoslavije. Pokazalo se da je re~ o jednojpetini „vikendaša” i da ih je najviše me|u stru~njacima. Vikendice izvan SRJ,uglavnom na hrvatskom primorju i u Dalmaciji, srušene su ili oduzete i privremenonaseljene. I to je jedna od posledica èstokog me|unacionalnog sukoba igra|anskog rata. Imovinskopravni problemi u vezi sa vikendicama gra|ana SRJ uHrvatskoj rešava}e se kada do|e do stvarne normalizacije odnosa izme|u dvedràve. Verovatno }e se ostvariti odre|ena materijalna potraìvanja ošte}enih, alije pitanje da li }e se ikad nadoknaditi moralna i emocionalna ulaganja u tevikendice.Problem izbeglica smo pre svega povezali sa stanovanjem, jer su izbegliceve}inom smeštene u ku}ama i stanovima gra|ana i seljana. Otuda }e o izbeglicamabiti re~i u ovom odeljku.Jedna od najtragi~nijih posledica gra|anskog rata jesu 3.766.000 izbeglica iraseljenih lica na prostoriam bivših jugoslovenskih republika. Prema poslednjimpodacima Visokog komesarijata UN, od tog broja u Hrvatskoj ima oko 532.000, uSrbiji oko 415.000, u Sloveniji 31.000, u Makedoniji 32.000 i u Crnoj Gori 33.000izbeglica. Prema podacima Republi~kog komesarijata za izbeglice Srbije, od 415.000izbeglica, koliko ih trenutno ima, iz BiH su 195.000, iz Hrvatske 186.000, iz Slovenije37.000 i iz Makedonije 3.000. 20 Ogromna ve}ina izbeglica (94,1% ili 391.000) uSrbiji smeštena je u stanovima i ku}ama svojih ro|aka, prijatelja i drugih privatnihlica dobre volje, a 5,9% ili 24.000 u objektima kolektivnog smeštaja.20„Od ukupnog broja izbeglica u Srbiji na decu (od novoro|en~adi do 18 godina) otpada42,1% ili 175.000. Dece bez roditeljskog staranja je 1.200, a me|u njima najviše je dece od tri dosedam godina – 725, pa potom od sedam do 15 godina – oko 20, preko 15 godina – 350. Do sadaje, ina~e, u izbeglištvu ro|eno oko 10.000 mališana.” Za ove i druge podatke o izbeglicama vid.~lanak: Mile Jankovi}, Bez doma, bez krova, Borba, 9–10. april 1994.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 57U našem uzorku bilo je 3,3% doma}instava koja su u trenutku anketiranja usvojim domovima imala izbeglice. Najviše izbeglica je bilo u doma}instvimastru~njaka (10,5%) i rukovodilaca (7,6%), a najmanje u domovima niìh društvenihslojeva (oko 2%). Preko polovine doma}instava (56,4%), koja su primila izbeglice,dobija za to povremeno ili redovno pomo}.Mali broj izbeglica u ustanovama za kolektivni smeštaj zna~i, s jedne strane,nepripremljenost i nedovoljnu organizovanost društvenog sistema da reaguje na ovakvenepredvidljive i masovne pojave i, s druge strane, dodatnu i produènu spremnost našihporodica da amortizuju i rešavaju posledice društvene krize i besmislenog rata, tj. dabudu glavni akteri socijalne pomo}i i zaštite. Smatramo da ovoliki stepen solidarnostiovdašnjih porodica sa izbeglicama ima veze i sa još uvek ~vrstim krvnosrodni~kim iprimarnim vezama, odnosno patrijarhalnim vrednostima stanovništva.Prvi prihvat izbeglica u domove srodnika, prijatelja i dotad nepoznatihdobro~initelja je u našoj sredini pojava koja je, izgleda, sama po sebi razumljiva.Sam izraz „prvi prihvat” govori o privremenosti, u svakom slu~aju o vremenskojograni~enosti izbegli~kog smeštaja. Privremeno se, me|utim, u dosta slu~ajevapretvara u relativno trajno, što za sobom povla~i stambenu teskobu, ugroàvanjeprivatnosti gostiju i doma}ina, kao i latentne i manifestne sukobe koji iz togaproizlaze. Naravno da se problem uslo`njava i zaoštrava pove}anim troškovimastanovanja, ishrane, odevanja itd. Opšta pauperizacija dovodi do toga da sirotinjasirotinji ne moè pomo}i. Iako se, zbog pomo}i Crvenog krsta i ostalihhumanitarnih organizacija, ekonomska izdr`ljivost pomenutih porodica produàva,mnoge su na ivici emotivne izdr`ljivosti. Ovo se, naravno, još više odosi na sameizbeglice. Ukazali smo na samo jedan vid izbegli~ke drame. Problem zapošljavanjaizbeglica je tako|e veoma zaoštren, i to naro~ito u situaciji masovne nezaposlenostiautohtonog stanovništva. U Srbiji je me|u izbeglicama 1991. godine evidentirano5.000 nezaposlenih osoba, odnosno osoba koje traè posao (Pošarac, 1992: 115).Raspoloìvi prostor nam ne dozvoljava da se više bavimo izbeglicama.O~igledno je da su ovi nevoljnici, ne svojom krivicom, pogoršali stambenu iuopšte materijalnu situaciju u prou~avanoj sredini. Objektivnosti radi treba re}ida je zbog rata, pauperizacije i drugih nevolja, prili~an broj ljudi izbegao iz SRJ,ali je njih ipak manje nego što je prispelih izbeglica.S tim u vezi je i pitanje da li }e se, koliko }e se i kada }e se osobe kojepripadaju obema kategorijama izbeglica vratiti u svoje domove.Opremljenost doma}instava poku}stvomBroj, vrsta i kvalitet aparata za doma}instvo su vaàn element materijalnogstandarda. Njihovom upotrebom se lakše podnosi sivilo i ponovljivost u

58 Sreten Vujovi}svakodnevnom ìvotu koji naro~ito poga|aju ène zbog još uvek preovla|uju}ebiološke podele rada u obavljanju doma}ih poslova. Radi ocene materijalnogpoloàja, aparate i predmete za doma}instvo smo podelili na uobi~ajene(standardne) i luksuzne (dodatne). U uobi~ajene smo svrstali: mašinu za pranjeveša, zamrziva~ i televizor, a u luksuzne: mašinu za pranje sudova, muzi~ki stub,ku}ni kompjuter, umetni~ke predmete (slike, nameštaj i sli~no) i biblioteku saviše od 100 knjiga. Boduju}i zastupljenost pojedinih aparata i predmeta udoma}instvu dobili smo trostepenu skalu: slaba, osrednja i dobra opremljenostdoma}instava. Uo~ili smo da je u pogledu uobi~ajenih aparata i stvari opremljenostdoma}instava u velikoj ve}ini slu~ajeva dobra. Kada se porede društveni slojevi,pokazuje se da su uobi~ajenim sredstvima naj~eš}e opremljeni rukovodioci (95%),a najre|e poljoprivrednici i NKV radnici (79%). Što se ti~e stepena opremljenostidoma}instava luksuznim sredstvima, preovla|uju doma}instva koja su slaboopremljena (62%).Rang-lista pripadnika društvenih slojeva koji su osrednje i dobro opremljeniluksuznim sredstvima izgleda ovako: stru~njaci (72%), rukovodioci (62,5%),slu`benici i tehni~ari (56%), KV radnici (36%), NKV radnici (21,5%) ipoljoprivrednici (21%). Povezanost osrednje i dobre opremljenosti doma}instvasa slojnom pripadnoš}u, izraèna koeficijentom kontingencije, kre}e se oko 0,35.Nema bitnih razlika u slojnom rasporedu uobi~ajenih i luksuznih stvari u odnosuna rezultate ranijih istraìvanja. Re~ je o stvarima koje su ranije nabavljene i kojemogu da traju i po dve decenije. Tvrdimo da su ranije nabavljene, zato što jezanemarljiv broj ljudi, zbog ogromnih cena, bio u stanju da ih kupi 1993. godine,a ni 1994. nije naro~ito bolja situacija.Posedovanje automobilaPreko polovine anketiranih doma}instava (53%) poseduje jedan automobil,a 4,4% doma}instava dva automobila. Me|u vlasnicima automobila naj~eš}e surukovodioci (74%), a najre|e penzioneri i NKV radnici (1,7% i 1,9%).Danas kod nas imati automobil, pored poznatih prednosti, zna~i i niznepogodnosti, me|u kojima izdvajamo poja~an rizik od kra|a, i to uglavnomorganizovanih kra|a luksuznih automobila, i oteànu kupovinu benzina, kakozbog njegove nestašice (dugo i konfliktno ~ekanje u redovima) tako i s njompovezane skupo}e (šverc i tome sli~no). Zbog ovog poslednjeg, kao indikatormaterijalnog statusa, interesovalo nas je koliko su vlasnici automobila prose~nomese~no trošili benzina u tromese~nom periodu koji je prethodio po~etku našegistraìvanja. Rezultati pokazuju da znatan broj voza~a, gotovo jedna ~etvrtina(24%), nije potrošio nijednu litru benzina, jedna petina je potrošila 6–10 litara

Urbana svakodnevica devedesetih godina 59benzina, njih 17% više od 20 litara benzina, a onih koji su trošili 1–5, 11–15 i 16–20 litara benzina ima podjednako, oko 13%. Pomenute koli~ine utrošenog benzinasvedo~e o prore|enoj upotrebi kola (u slu~aju preke potrebe) i malim distancamakoje se automobilom savla|uju. NKV i KV radnici su naj~eš}i me|u vlasnicimaautomobila koji uopšte nisu trošili benzin (36%), a ostali slojevi su u tom pogleduizjedna~eni (oko 18%).Gotovo svaki vlasnik automobila bi mogao da ispri~a dugu i zamršenu pri~uo tome kako se dovijao da nabavi benzin i kako to još uvek ~ini. Švercerske pri~eo krijum~arenju i prodaji benzina u uslovima me|unarodne blokade su jošzanimljivije i napetije.Akumulisani resursiZbog zbirne analize dobijenih rezultata, sa~inili smo posebne indekse zanekoliko dimenzija materijalngo standarda. Ovde }emo izloìti kakav je društveniraspored (indeksa) akumulisanih resursa. 21Tabela 1.Indeks akumulisanih resursa i dru{tveni slojevi (u %)ResursiSlojevi veoma mali mali srednji veliki veoma veliki Nrukovodioci 10,0 15,0 38,8 23,8 12,5 80stru~njaci 11,6 16,8 41,1 16,8 13,7 95slu`benici itehni~ari 9,3 21,2 47,5 13,6 8,5 118KV radnici 21,5 18,8 45,5 7,9 6,3 191NKV radnici 31,8 25,2 33,6 5,6 3,7 107poljoprivrednici 9,6 14,2 37,4 18,7 20,1 219penzioneri 22,1 20,8 43,3 8,3 5,4 240nezaposleni 19,7 15,8 48,0 9,9 6,6 152Ukupno 17,4 18,4 42,3 12,3 9,7 120221Indeks akumulisanih resursa formiran je na osnovu podataka o stanovanju (povr{inastana u m² po ~lanu doma}instva, ukupna stambena povr{ina, lokacija stana, vikend-ku}a),zemljišnom posedu u ha i opremljenosti doma}instva instalacijom i poku}stvom (kupatilo, WC saispiranjem, centralno grejanje, telefon i aparati za doma}instvo).

60 Sreten Vujovi}Na nivou uzorka se pokazuje da najve}a grupacija ispitanika ima srednjiobim resursa, zatim mali i, najzad, veoma mali. Povezanost izme|u indeksaakumulisanih resursa i pripadnosti društvenom sloju je niska (koeficijentkontingencije iznosi 0,29), ali statisti~ki zna~ajna. Taj je nalaz u skladu s ranijimistraìva~kim uvidima, prema kojima razlike izme|u materijalnog poloàjadruštvenih slojeva, izraène individualnim vlasništvom, nisu bile drasti~ne (up.Popovi} i dr., 1991; Lazi}, 1994). Pošto ovaj sinteti~ki pokazatelj govori orelacijama uspostavljenim pre aktuelnog zaoštravanja krize, on je u skladu s našimo~ekivanjima. Iz tabele 1. se, tako|e, vidi da najbolje stoje poljoprivrednici irukovodioci, a najgore NKV radnici, penzioneri i KV radnici. Taj neo~ekivaniskok poljoprivrednika posledica je tehni~kog postupka kojim smo, zbog specifi~nihuslova ìvota u poslednje vreme, ja~e naglasili vrednost zemljišnog poseda.Potro{njaU ovom odeljku analizira}emo potrošnju koja se odnosi na širi spektar potrebai na njihove me|uodnose. Naše istraìvanje pokazuje ono što je velika ve}inastanovništva iskusila, uklju~uju}i i nas istraìva~e, a to je da je tokom 1993, anaro~ito u drugoj polovini te godine, došlo do masovnog delimi~nog ili potpunogprestanka zadovoljavanja mnogih ranije uobi~ajenih potreba. Tako je, recimo,izme|u polovine i dve tre}ine ispitanika prestalo da troši novac na dnevne novine,nedeljnike, revije, ~asopise, bioskope, pozorišta, koncerte i izlaske u kafanu.Skre}emo pa`nju da je re~ o ispitanicima koji su ranije kupovali novine, išli ubioskope i kafane itd. (tabela 5. u prilogu).Karakteristi~no je da se naši sagovornici najmanje odri~u onoga ~ega bi izzdravstvenih razloga i trebalo: duvana i pi}a, što na svojevrstan na~in potvr|ujeda su zla vremena. Ovom nalazu ide u prilog slede}i podatak i komentar. Od1989. do 1991. godine „jedino proizvodnja alkoholnih pi}a i duvanska industrijabeleè rast proizvodnje, što se sasvim uklapa u sliku krize koja razara Jugoslavijui njene federalne jedinice” (Pošarac, 1992: 17).Podaci iz tabele 6. pokazuju da su se najmanje odricali stru~njaci, tj. srednjaklasa, a najviše penzioneri, NKV i KV radnici. Rukovodioci su „prepustili”prvenstvo stru~njacima, a poljoprivrednici su se bolje „plasirali” od radnika. Kadase onima koji su potpuno prestali da kupuju novine i ~asopise, kao i da odlaze ubioskope i kafane, dodaju oni koji su smanjili troškove za te svrhe, onda dobijamoogromnu ve}inu ispitanika (od 82,5% do 92,5%). Drugim re~ima, pokazuje se dapauperizacija obuhvata sve društvene slojeve, ali ipak razli~itim intenzitetom takoda ne briše slojne razlike.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 61Kako izgleda struktura potrošnje (upotrebljena sredstva) prema anketiSaveznog zavoda za statistiku pokazuje tabela 6 (u prilogu). Ova tabela potvr|ujeda se doma}instva u trošenju svojih prihoda ponašaju po modelu zavisnosti izme|uveli~ine prihoda porodice i intenziteta potrošnje pojedinih dobara i koriš}enjapojedinih usluga. Konkretnije, ova zavisnost pokazuje da je „udeo izdataka zanabavku hrane u ukupnim rashodima utoliko ve}i, ukoliko je porodicasiromašnija”, odnosno sa porastom prihoda smanjuje se udeo izdataka za ishranu,tako da je u u~eš}u ovih troškova Engels još davno video „ta~no i pouzdanomerilo za blagostanje ljudi” (nav. pr. Berkovi}, 1981: 88). Dakle, od udela troškovaishrane, kao egzistencijalne potrebe prvog reda, zavisi intenzitet zadovoljenjadrugih potreba. Smatra se da je izdvajanje tre}ine prihoda za ishranu (izdatak iz1990. godine) uobi~ajeno za doma}instva srednje razvijenih zemalja kojima smotada pripadali. Kada udeo izdataka za ishranu pre|e polovinu, ili više od dvetre}ine prihoda, kao što to pokazuju podaci za 1993. (tabela 6), onda je doista re~o svo|enju ljudskog ìvota na teško zadovoljavanje egzistencijalnih potreba prvogreda, odnosno o siromaštvu i bedi. Poznato je da gladan ~ovek potiskuje i zapuštakulturno-rekreativne potrebe, odnosno potrebe samorealizacije. Ili, daparafraziramo Dòna Galbrajta (Galbraith): nijednog gladnog ~oveka, koji jeistovremeno normalan i trezan, niko ne moè da nagovori da svoj poslednji dinarpotroši za bilo šta osim da bi kupio hranu.Minimum egzistencije koji je predvidela Svetska banka (obaveštenje iz juna1993. godine) jeste dolar dnevno po ~lanu doma}instva. U socijalnom programuInstituta ekonomskih nauka iz Beograda taj minimum je sredinom prošle godineu Srbiji iznosio 0,80 nema~kih maraka dnevno po ~lanu doma}instva. MarijaRatkovi}, saradnica pomenutog Instituta, smatra da „pošto su naše mogu}nostimale, imaju}i u vidu društveni proizvod, minimum egzistencije je za 50 postomanji nego u svetu. On za sada obezbe|uje kupovinu hrane i pla}anje usluga idela reìje. Isklju~ena je nabavka mašina za doma}instvo, ode}e i obu}e, iako topo svetskim standardima ulazi u minimum egzistencije” (Ratkovi}, Gde je namadolar dnevno?, Borba, 2. juni 1993: 13). Eto kako se i minimum egzistencijemoè minimalizovati i, što je u prvi mah još neobi~nije, dugo podnositi. Otudanije ~udno što je u ovom narodu nastala izreka: „Ne daj boè što se trpeti moè!”Indeks potrošnje, 22 kao sinteti~ki pokazatelj formiran za potrebe našegistraìvanja, pokazuje da na nivou uzorka preovla|uje mala (veoma mala i mala)potrošnja, zatim srednja i, na kraju, velika potrošnja (velika i veoma velika).22Indeks potrošnje je formiran na osnovu podataka o redovnim i dodatnim prihodimaispitanika i doma}instava u nema~kim markama i podataka vezanih za opskrbljivanje (ishrana,teško}e u podmirivanju egzistencijalnih potreba, nabavka goriva za automobil i na~in smeštajaprilikom letovanja).

62 Sreten Vujovi}Tabela 2.Indeks potro{nje i dru{tveni slojevi (u %)PotrošnjaSlojevi veoma mala mala srednja velika veoma velika Nrukovodioci 2,5 36,3 43,8 16,3 1,3 80stru~njaci - 25,3 46,3 17,9 10,5 95slu`benici itehni~ari 1,7 41,5 34,7 14,4 7,6 118KV radnici 10,5 44,5 31,4 12,0 1,6 191NKV radnici 19,6 52,3 19,6 8,4 - 107poljoprivrednici 13,7 33,3 32,0 14,2 6,8 219penzioneri 31,7 44,2 17,9 4,6 1,7 240nezaposleni 7,9 30,9 41,4 17,8 2,0 152Ukupno 13,6 39,0 31,4 12,3 3,7 1202Povezanost indeksa potrošnje sa društvenom slojevitoš}u je zna~ajna(koeficijent kontigencije iznosi 0,38). Pokazuje se da je ja~a povezanost društveneslojevitosti sa indeksom potrošnje nego sa indeksom akumulisanih resursa(C=0,29). Ako, po pretpostavci, prvi indikator govori o aktuelnoj diferencijaciji,a drugi o ranijim razlikama u materijalnom standardu, onda je naš nalaz suprotanraširenim o~ekivanjima o homogenizuju}em delovanju krize na društvenustratifikaciju. Prema ovom nalazu, ono što se doga|a nije samo izdvajanje uskogsloja bogatih, ve} i pove}anje razlika izme|u slojeva (zahvaljuju}i u prvom redudrasti~nijem osiromašenju stratifikacijski najniìh grupa stanovništva). Ali,o~igledno je i da je raslojavanje pra}eno izmenama u pre rata ustanovljenomporetku društvene slojevitosti. U tom smislu stru~njaci su ugrozili primatrukovodilaca. S druge strane, poljoprivrednici su za razliku od njihovog poloàjau vezi sa indeksom akumulisanih resursa ovde nešto ispod stru~njaka i slu`benikai tehni~ara, ali su zadràli veoma visok rang.Slobodno vremePonašanje u tzv. slobodnom vremenu je jedan od bitnih vidova na~ina ìvotapojedinaca i društvenih grupa. Hteli smo da saznamo da li postoje i kolike surazlike u provo|enju slobodnog vremena izme|u pripadnika pojedinih društvenihslojeva i da li je, zbog svo|enja ìvota na puku borbu za opstanak, došlo do promenau ovom domenu.Pod slobodnim vremenom se obi~no podrazumeva skup neobaveznihaktivnosti, koje ne donose materijalnu nadoknadu, a koje ~ovek upra`njava premasvojim sklonostima, trenutnim èljama i mogu}nostima. Prema Dimazdijeu

Urbana svakodnevica devedesetih godina 63(Dumazedier) slobodno vreme ima tri osnovne funkcije: odmor, zabavu i razvojli~nosti. Dokolica je najzna~ajniji segment slobodnog vremena. Ali, postoji i tzv.„poluslobodno vreme”, u koje spadaju razne druge obaveze izvan radnog vremena,koje imaju mešovit i ambivalentan karakter: porodi~ne i društvene obaveze. Re~je o „tre}im aktivnostima” u kojima se proìmaju pojedini segmenti slobodnogvremena, o problemu prerastanja dokolice u poluslobodno vreme ili neku obavezu.Imaju}i to na umu, mi smo 16 aktivnosti, navedenih u pitanju koje se odnosina slobodno vreme, podelili na: pasivnu dokolicu (posete bioskopima, koncertimanarodne, zabavne i sli~ne muzike, koncertima pop, rock i sli~ne muzike,pozorištima, izlo`bama, muzejima, koncertima ozbiljne muzike, ~itanje novina,slušanje radija i gledanje televizije), aktivnu dokolicu (pisanje, sviranje, slikanjei sli~no, lov i ribolov, sport i hobi) i obaveze – poluslobodno vreme (ro|a~keposete, prijateljske posete, odlazak u crkvu).Naša anketa je pokazala da postoji povezanost izme|u provo|enja pasivnedokolice i pripadnosti društvenom sloju (koeficijent kontingencije 0,37). Rangpripadnika pojedinih slojeva koji upra`njavaju pasivnu dokolicu je slede}i: 51%nezaposlenih, 44% stru~njaka, 33% slu`benika i tehni~ara, 29% rukovodilaca,15% penzionera, 14% KV radnika, 10% NKV radnika i 5% poljoprivrednika.U pore|enju sa rezultatima ranijih istraìvanja ove vrste vidljivo je da jedošlo do smanjenja broja „izlazaka” na mesta razonode kod svih društvenih slojeva,kao i do smanjenja izdataka za obrazovanje i kulturu (videti tabelu 6). Ovakavtrend istovremeno svedo~i o krizi u zadovoljavanju socijetalnih potreba, odnosnoo prore|enosti neformalnog opštenja, o krizi prijateljstva, druènja ili moralnegustine u Dirkemovom (Dürkhaim) smislu re~i. Me|uljudski odnosi su postalisegmentarniji, površniji, bezli~niji. Porast broja sekundarnih grupa u vidupoliti~kih stranaka i raznih udruènja nije dovoljna društvena nadoknada za krizuu ìvotu primarnih grupa. Svakom je znano, nezavisno od istraìvanja, da je došlodo hla|enja, napetosti sukoba u mnogim dugo negovanim prijateljskim, ro|a~kim,i bra~nim vezama zbog razlika u politi~kim stavovima. I to je jedna od bolnijihpojava uklju~enih u društvenu cenu tragi~nog raspleta krize u doju~erašnjojJugoslaviji.Pasivna dokolica je bila i ostala preovla|uju}i vid provo|enja slobodnogvremena za sve društvene slojeve. Zastupnika aktivne dokolice je znatno manje.Bezmalo dve tre}ine naših sagovornika ne upra`njava aktivnu dokolicu, 34% jeupra`njava retko, a samo 5% ~esto. Me|u onima koji nikada ne upra`njavajuaktivnu dokolicu postoji slede}i redosled: 78% penzionera, 76% poljoprivrednika,64% slu`benika i tehni~ara, 59% NKV radnika, 50% KV radnika, 47%nezaposlenih, 42% stru~njaka i 39% rukovodilaca. S druge strane, me|u onimakoji su ~esto (1–2 puta nedeljno) protagonisti aktivne dokolice naj~eš}e su

64 Sreten Vujovi}rukovodioci i stru~njaci (14% i 12%), a najre|e su slu`benici i tehni~ari, NKVradnici i poljoprivrednici (od 3% do 4%). Moè se zaklju~iti da postoje razlike ustilu ìvota koje poti~u od razlika u upra`njavanju aktivne dokolice.Kada je re~ o obaveznim (poluslobodnim) aktivnostima, pokazuje se da ih47% ispitanika ~esto obavlja, 45% retko, 4,1% nikada i 3,6% redovno. Nemazna~ajnih razlika me|u pripadnicima najve}eg broja društvenih slojeva u pogledu~estog ispunjavanja obaveznih aktivnosti.U vezi s prethodnom temom zanimalo nas je i da li se letovanje izvan mestastalnog boravka, kao masovan i najduì vid godišnjeg odmora koji se odavno nesmatra luksuzom, proredilo s obzirom na pad ìvotnog standarda i nesigurnost.Zato smo postavili pitanje: „Da li je ispitanik, ili neki drugi ~lan doma}instva, utoku 1993. godine, bio negde na letovanju”, i dobili odgovor da je to u~inilo njih20%. U odnosu na rezultate prethodnih istraìvanja naši rezultati su znatnonepovoljniji, jer pokazuju da velika ve}ina ispitanika nije išla na godišnji odmor.Istraìvanje u Srbiji 1974. godine je pokazalo da 36% ispitanika nije koristilogodišnji odmor (Popovi} i dr., 1977: 166), a prema istraìvanju iz 1988, tako|e uSrbiji, 40% ispitanika nije išlo na godišnji odmor (Popovi} i dr., 1991: 258). Bilasu to, što se letovanja ti~e, a i mnogih drugih stvari u vezi sa materijalnimstandardom, ipak bolja vremena.MIŠLJENJA O @IVOTNOM STANDARDUOgromna ve}ina ispitanika (94%) smatra da se njihov ìvotni standard zaposlednjih godinu dana pogoršao. Preko dve tre}ine (69%) smatra da im se ìvotnistandard veoma pogoršao, a jedna ~etvrtina da je delimi~no lošiji. Samo je oko5% onih koji ocenjuju da im je standard ostao isti, zanemarljivo je malo onih ~ijije standard delimi~no ili mnogo bolji. Pore|enja radi, u sli~nom istraìvanju uSrbiji, 1988. godine, 52,3% ispitanika je smatralo svoj materijalni standardnezadovoljavaju}im, 32,5% zadovoljavaju}im, a 26,5% veoma dobrim. Trebare}i da je ovo pore|enje uslovno zbog donekle razli~ito usmerenih pitanja.Rang pripadnika pojedinih društvenih slojeva ~iji je standard, prema njihovojizjavi, najviše opao je slede}i: 87% NKV radnika, 77% penzionera, 75% KVradnika, 72% rukovodilaca, 66% nezaposlenih, 64% stru~njaka te slu`benika itehni~ara i 54% poljoprivrednika. Treba uo~iti da ovaj redosled ne odstupazna~ajnije od „tvrdih” podataka koje smo dobili o materijalnom poloàjupripadnika društvenih slojeva. Prema malo~as pomenutom istraìvanju, iz 1988.godine, naj~eš}e su standardom bili nezadovoljni radnici (63,4%), srednji sloj(47,2%), poljoprivrednici i zanatlije (46,9%) i rukovodioci (37,2%).Rezultati naše ankete u izvesnoj meri pokazuju da onda kada se ìvot svedena brigu za zadovoljavanje egzistencijalne potrebe prvog reda, dolazi do izraàja

Urbana svakodnevica devedesetih godina 65stara istina da „selo moè bez grada, a grad ne moè bez sela”. Drugim re~ima,onaj kome je najdostupnija hrana nešto bolje prolazi. Da je na selu neštopodnošljivije stanje pokazuje podatak da 61% seljaka ocenuje da im je standardveoma opao, a to isto tvrdi 73% stanovnika grada. Oko 7% seljaka smatra da imje standard ostao isti, a tako misli 5% stanovnika grada.Interesovalo nas je, tako|e, koji su, po mišljenju naših ispitanika, glavniuzroci pogoršanja njihovog ìvotnog standarda. Odgovori su se podelili na triosnovna me|usobno povezana uzroka: sankcije (37%), sadašnja politika naševlade (35%) i rat (18%). Oko 4% ispitanika smatra odgovornim nasle|e bivšegkomunisti~kog reìma, a 6% ukazuje na razne uzroke kao što su: vlastitoneslaganje, inflacije, pomo} Srbima van Srbije itd. Nismo pitali naše sagovornikezbog ~ega misle da su sankcije, politika naše vlade i rat glavni uzroci pogoršanjanjihovog standarda. Nismo ih pitali šta misle o uzrocima tih uzroka. Ne znamošta misle o tome da li su sankcije „nepravedne i ni~im izazvane”, da li se njimapostiè ono što se navodno htelo posti}i. Nezavisno od odgovora na ova va`napitanja, ~injenica je da sankcije, politika vlade i rat imaju sna`no dejstvo nasiromašenje. Po našem mišljenju, sankcije nisu prouzrokovale privrednu krizu,odnosno osiromašenje, ve} su je ubrzale, poja~ale i iskomplikovale. Ozbiljnaekonomska kriza je starija od sankcija, a njen osnovni generator se nalazi u prirodisistema i u delovanju dràve. S druge strane, politika naše vlade po~etkomdevedesetih godina, a to se moè re}i i za politike vlada nekoliko drugih republikabivše Jugoslavije, u suštini je ratna, preskupa, nepromišljena i utopisti~ka. Logi~noje da prevelika društvena cena takve politike ugroàva ne samo našu sadašnjostve} i našu budu}nost. Sude}i po izbornom ponašanju naših gra|ana, ovakvomišljenje nije preovla|uju}e.Odgovori na pitanje o tome šta bi najviše moglo da doprinese poboljšanjunjihovog materijalnog poloàja ukazuju na to da je najmanje u~eš}e onih gra|anakoji nadu polaù u li~nu inicijativu: svega 7%. Ovaj podatak svedo~i o ose}anjuvelike zavisnosti ljudi od unutrašnjih i spoljašnjih makro~inilaca, tj. o pomanjkanjuakcionog kapaciteta gra|ana, a kvalitetno zadovoljavanje osnovnih potreba jemogu}e posti}i samo ako postoji profesionalna i personalna autonomija. Najve}ibroj gra|ana smatra da se njihov materijalni poloàj moè poboljšati ukidanjemsankcija UN (41%), zatim prestankom rata (32,4%) i, najzad, dolaskom opozicijena vlast (14%).* * *Privode}i kraju našu analizu, pokaza}emo šta smo dobili primenom indeksamaterijalnog poloàja kao zbirnog indeksa sa~injenog od indeksa akumulisanihresursa i indeksa potrošnje.

66 Sreten Vujovi}Tabela 3.Indeks materijalnog poloàja i dru{tveni slojevi (u %)Materijalni poloàjSlojevi veoma nizak nizak srednji visok veoma visok Nrukovodioci 7,5 33,8 27,5 22,5 8,8 80stru~njaci 5,3 31,6 23,2 30,5 9,5 95slu`benici itehni~ari 7,6 41,5 22,0 21,2 7,6 118KV radnici 10,2 49,2 18,3 12,6 3,7 191NKV radnici 30,8 48,6 11,2 8,4 0,9 107poljoprivrednici 11,4 32,9 17,8 27,9 10,0 219penzioneri 29,6 43,8 13,3 11,7 1,7 240nezaposleni 14,5 38,2 21,7 22,4 3,3 152Ukupno 16,8 40,5 18,4 19,0 5,3 1202Rezimiraju}i osnovne rezultate našeg istraìvanja, zaklju~ujemo da jepauperizacija zahvatila ve}inu gra|ana, a da je oko jedne petine u stanju ozbiljneegzistencijalne ugroènosti, tj. u bedi (ispitanici koji imaju velike teško}e da seprehrane i da zadovolje nekoliko drugih elementarnih potreba). Ali, masovnapauperizacija nije dovela do brisanja slojnih razlika, do iš~ezavanja i utapanjasrednje klase u najniè društvene slojeve. Za takvu vrstu slojne homogenizacijevremenski period nije bio dovoljno dug, sve rezerve za preìvljavanje još nisuiscrpljene, samopomo} putem sive ekonomije ~ini svoje. Na delu je, dakle,pauperizacija uz socijalnu diferencijaciju. Umesto slojne homogenizacije, došloje do promena, ta~nije pomeranja odre|enih društenih slojeva pa se nova društvenalestvica razlikuje donekle od one predratne: srednji slojevi se primi~u vrhuhijerarhije, rukovodioci su pali zbog materijalnog poloàja nièg „ešalona” ovogsloja koji je rasut po provinciji, dok je u Beogradu i drugim velikim gradovimakoncentrisana njegova elita. Me|utim, kada se uzmu u obzir nouveaux riches, usmislu nove ekonomske elite koja ima otvorenu ili skrivenu podršku elite vlastiili s njom ~ini personalnu uniju, onda postoje indicije da je ekonomska krizaprobudila jaz izme|u luksuza manjine i apsolutnog i relativnog siromaštva ve}inegra|ana. Poljoprivrednici su doìveli relativan materijalni uspon, jer je u situacijièstoke krize najlakše preìveti (pitanje ishrane i sl.) na samom izvoru naturalnepotrošnje. Radnici, naro~ito nekvalifikovani, bili su i ostali na dnu, u zatvorenomkrugu lišavanja i nesigurnosti. Zbog dràvne nebrige njima se najve}im delompridruùju penzioneri. Materijalni poloàj nezaposlenih iz našeg uzorka, znatnobolji od o~ekivanog, moè se objasniti njihovom prete`no višom školskomspremom te ~injenicom da im pomaù njihove isto tako obrazovanije, imu}nije

Urbana svakodnevica devedesetih godina 67porodice, koje uz to imaju i razvijenije neformalne društvene veze. Sve to je, ustvari, samo povoljna osnova za kakvo-takvo samosnalaènje nezaposlenih uokviru široko rasprostranjene sive ekonomije. Za razumevanje materijalnogpoloàja slu`benika i tehni~ara od zna~aja je i karakter njihovih bra~nih veza.Naime, jedan deo pripadnika ovog sloja je u braku sa pripadnicima istog sloja,drugi deo je u braku sa radnicima, a tre}i sa stru~njacima. U tom smislu se idiferencira poloàj njihovih doma}instava.Pauperizacija je, manje ili više, zahvatila sve dimenzije materijalnogstandarda i na~in ìvota. O odre|enoj homogenizaciji društvenih slojeva moè segovoriti u vezi sa ose}anjem vlastitog siromaštva, odnosno u vezi sa tzv.subjektivnim siromaštvom. To ima društveni zna~aj, jer ljudi, do izvesne mere,postupaju na osnovu vlastite definicije i predstave o sebi. Sna`no i masovnoizraèno ose}anje vlastitog siromaštva i socijalne nesigurnosti (94% ispitanikasmatra da im se ìvotni standard pogoršao) ne ispoljava se u vidu artikulisanogsuprotstavljanja onima koji su najodgovorniji za pauperizaciju, niti u vidusocijalnih pokreta iz domena „potroša~kog sindikalizma”, ve} se ograni~avainteriorizovano nezadovoljstvo ili gun|anje, ali se zato dobrim delom projektujeu nacionalizam jer su „o~aj i zebnja od ekonomske krize uvek podsticalinacionalizam i traganje za `rtvenim jarcem” (Moren).Homogenizacija društvenih slojeva se o~itovala i u suprematiji privatnosvojinskogstambenog statusa gra|ana. Teorijski spor izme|u Engelsa i Prudona(prudonista) o stambenom stanju i kod nas se prakti~no rešio u korist Prudona(Proudhon). Me|utim, izjedna~avanje stambenog statusa u imovinskopravnomsmislu ne zna~i ukidanje privilegija i društvenih nejednakosti u oblasti stanovanja.Slojna diferencijacija je izrazita u pogledu opremljenosti doma}instvaluksuznim predmetima, posedovanja automobila, kupovine benzina i tome sli~no.Kada je re~ o ishrani, najbolje stoje poljoprivrednici, a najgore radnici i penzioneri.Znak ekonomske krize je ~injenica da su se pove}ale razlike u zadovoljavanjuosnovnih potreba izme|u radništva i srednjih i viših društvenih slojeva, dok surazlike u zadovoljavanju sekundarnih potreba bile i ostale velike.Kakve su perspektive? Razloga za optimizam, naàlost, nema mnogo. Znacipo~etnog uspeha programa ekonomske i monetarne reforme, obnarodovane krajemjanuara 1994. godine, ne garantuju njen uspeh na duì rok. Nema izgleda za skoroukidanje sankcija UN, a teško je poverovati u opstanak i prosperitet samodovoljnei uz to razorene privrede na kraju XX veka. Pri~a o tome da smo dosadašnjimefektima reforme „umakli” sankcijama podse}a na ulogu zeca u basni o trcikornja~e i zeca. Prognoze su crne. Centar za razvoj Saveznog ministarstva zanauku i tehnologiju procenjuje da }emo za osamnaest godina ìveti kao 1990. Od1991. do 1994. godine SRJ je, prema istom izvoru, zbog sankcija i raspada bivše

68 Sreten Vujovi}Jugoslavije izgubila 45,117 milijardi, a do 2011. godine taj gubitak }e se uve}atina ~ak 147,3 milijarde dolara. Do ovih brojki došlo se procenom gubitaka naosnovu neostvarenog društvenog proizvoda (38,136 milijardi dolara), pla}anjemradnika na prinudnim odmorima (436 miliona) i usled vanekonomskog odliva(5,13 milijardi dolara). Vanekonomski odliv zna~i humanitarnu pomo} izbeglicamai stanovništvu u Krajinama. I pod uslovom da ove brojke smatramo preteranim,skora budu}nost nam je daleko od svetle.Ako se i kada se ìvotni standard poboljša, ako za razumno vreme budemo ìvelinormalno, odnosno kada ova kriza jednoga dana bude prošlost, smatramo da }e mo}i dase kaè: „Same po sebi, materijalne teško}e i nestašica robe široke potrošnje nisu bilezlo (pre su bile nevolja), ali su to postajale utoliko što su jasno proizlazile iz drugihkarakteristika tog reìma i bile tako re}i njegova znamenja” (Todorov, 1994: 8).UMESTO ZAKLJU^KADa bi se formulisao opštiji, sociološki odgovor na pitanje o tome kakav jebio kvalitet svakodnevnog urbanog ìvota u prvoj polovini devedesetih godina ida li je, recimo, ispravnije govoriti o njegovom kvalitetu ni kvantitetu, kao polazištemoè da posluì i ideja o opštem društvenom bilansu. Ovom idejom se daje celovitapredstava o karakteru društvenog sistema koji kroz svoje podsisteme uti~e i nagradski društveni ìvot. U društveni bilans, prema Vojinu Mili}u, ulaze slede}ielementi: 1. proizvodnost rada i podela ìvotnog vremena na vreme neophodnoza pribavljanje sredstava za ìvot, fizi~ki odmor i slobodno vreme; 2. ukupnidohodak, na~in njegove raspodele i ìvotni nivo; 3. prose~no trajanje ljudskogveka i struktura bolesti; 4. rasprostranjenost i kvalitet obrazovanja; 5. intenzitetteorijske nau~no-istraìva~ke delatnosti i tehni~ke primene nau~nih rezultata; 6.plodnost i društvena rasprostranjenost umetni~kog stvaralaštva i filozofske misli;7. karakter društvenih odnosa, meren stepenom društvene udaljenosti izme|upojedinih delova strukture i stepenom unutar društvene napetosti; 8. karakterdruštvenog odabiranja i vertikalne društvene pokretljivosti; 9. obim i obliciprinudnih mera i uništavanja ljudi, materijalnih i kulturnih vrednosti; 10.rasprostranjenost društveno-patoloških pojava (pauperizam, kriminal, nervnebolesti, samoubistva itd.); 11. stav pojedinaca prema društvenom poretku i njihovosubjektivno ose}anje zadovoljnosti vlastitim društvenim poloàjem (Mili}, 1965:271). Najve}i broj navedenih elemenata društvenog bilansa smo obuhvatili opisomgradskih funkcija i analizom promena u materijalnom standardu i na~inu ìvota.Kada se uzmu u obzir materijalni standard raznih društvenih slojeva, razvijenostdinami~kih snaga u društvu, karakter društvenih odnosa, raširenost socijalnodevijantnih pojava, stepen ograni~enja ljudske spontanosti i uništavanja ljudi iplodova ljudskog rada, kao i subjektivne psihološke posledice društvenog ìvota

Urbana svakodnevica devedesetih godina 69i poloàja koji u njemu zauzimaju pojedinci, grupe i teritorijalni kolektiviteti,onda se moè zaklju~iti da posledice delovanja društvenog poretka, uklju~uju}i ieti~ko-kulturne vrednosti na kojima se temelji („antibirokratska revolucija”,populizam, etni~ki nacionalizam...), uspostavljenog od 1987. godine na ovamo,jesu negativne. Drugim re~ima, naš društveni bilans je u celini uzev negativan, au mnogim svojim aspektima i poraàvaju}i. Sumorna urbana svakodnevica jesastavni deo takvog bilansa. „Siromaštvo postaje dominantno urbani fenomen”(Pošarac, 1995: 22).U vrednosnom smislu „uskogrudi vrednosni etnocentrizam”, odnosnoetnonacionalizam ili šovinizam je preovla|uju}e idejno jezgro društvenog poretka.To zna~i da je elita vlasti u sprezi sa najuticajnijim delom intelektualne elite usuštini odbacila svaki druk~iji pokušaj oblikovanja društvenog ìvota ili pojedinihnjegovih delova i svaku druk~iju tablicu vrednosti od one koja postoji u sopstvenojkulturi. O izrazitom etnocentrizmu i poja~anoj me|uetni~koj distanci uanaliziranom periodu dokumentovano svedo~e istraìvanja Bore Kuzmanovi}a(Kuzmanovi}, 1994: 225–244) i drugih autora.Multietni~ka koegzistencija i multikulturalizam se suprotstavljaju etni~koj~istoti i segregacionizmu. Ali, postavlja se pitanje o kakvom je multikulturalizmure~? S tim u vezi, vredno je, na kraju, zabeleìti gledište Agneš Heler.Multikulturalizam je, kako piše Agneš Heler, ideologija koja štiti i promoviševišestrukost kultura. Helerova razlikuje protektivni i ofanzivni multikulturalizam idaje prednost prvom. Protektivni multikulturalizam je ideologija koja brani svakukulturu od diskriminacije, bilo da je sprovodi dràva ili društvo. On brani pravo imogu}nost javnog pokazivanja i izraàvanja svih grupa, brani kulture odasimilacionih pritisaka, a moè postati ofanzivan u slu~aju ispoljavanja šovinizmai rasizma. Naj~eš}i argument protektivnog multikulturalizma jeste „da višestrukostkultura jednu zemlju ~ini šarolikijom, lepšom i zanimljivijom” (Heler, 1995: 76).Tamo gde postoji višestrukost etni~kih kultura multikulturalizam je ofanzivan akoprotivre~i sam sebi, tj. ako zagovara secesiju i etni~ku ~istotu – segregacionizam.Onda je to monokulturalizam, koji je komunitaran i neliberalan. Njegov slogan bise, prema Helerovoj, mogao odrediti kao „ono što je dopušteno, to je obavezno”.„Opšti stav koji defanzivni multikulturalizam èli da stvori i u~vrsti me|u~lanovima razli~itih kultura je da oni mogu istovremeno sa~uvati i negovati svojekorene, religiju, karakteristike porodi~nog ìvota i prijateljstva, svoju kuhinju,ponašanje, na~in na koji se šale i tako dalje, i da sve to ne treba shvatiti kao neštostrano i razli~ito, ve} kao nešto zanimljivo, privla~no i bogato. (...) Budu}nostmoderniteta zavisi od mnogih stvari, ali izme|u ostalih tako|e i od sposobnostikultura da sara|uju, da se uzajamno razumeju i da se do izvesnog stepena integrišu”(Heler, 1995: 77). Protektivni ili defanzivni multikulturalizam, doista, nudiodre|ene puteve prema ovim ciljevima.

70 Sreten Vujovi}Tabela 4.Dru{tveni slojevi prema strukturi ishrane (u %)STRUKTURA ISHRANEMESO MLEKO I MLE^NI PROIZVODI POVR]ESLOJEVI 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4Rukovodioci 18,8 22,5 42,5 13,8 2,5 40,0 10,0 21,3 11,3 17,5 56,3 18,8 6,3 7,5Struènjaci 20,0 28,4 36,8 10,5 4,2 36,8 20,0 27,4 7,4 8,4 72,6 11,6 13,7 2,1Službenici i tehnièari 20,3 22,0 44,9 9,3 3,4 45,8 8,5 20,3 8,5 16,9 72,0 12,7 11,9 3,4KV radnici 14,1 17,844,0 17,814,1 31,1 13,2 24,7 10,5 20,5 57,6 18,3 19,9 2,1NKV radnici 11,2 5,6 36,4 26,2 20,6 28,0 5,6 16,8 19,6 29,9 61,7 18,7 12,1 4,7Poljoprivrednici 27,4 16,0 29,2 18,3 9,1 74,4 8,2 7,3 3,2 6,8 89,5 5,9 4,1 0,5Penzioneri 7,1 5,0 30,4 27,5 30,0 24,2 10,825,0 10,0 30,0 51,7 24,6 15,4 3,8Nezaposleni 13,2 22,4 44,1 14,5 5,9 44,7 12,5 21,7 7,2 13,875,0 14,5 7,9 0,0Ukupno 16,1 16,0 37,4 18,5 12,1 41,5 10,9 20,1 9,1 18,4 68,0 15,8 11,7 2,91 – svakodnevno;2 – 4 do 6 dana nedeljno;3 – 2 do 3 dana nedeljno;4 – jednom nedeljno;5 – re|e od jednom nedeljno.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 71Tabela 5.Pripadnici dru{tvenih slojeva koji su potpunoprestali da tro{e novac za zadovoljavanje odre|enih potreba (u %)Slojevi Cigarete Pi}e DnevnenovineNedeljnicii ~asopisiKozmeti~kasredstvaBisokop,pozorište,koncertiIzlazakukafanerukovodioci 18 27 47 26 26 64 66stru~njaci 14 21 37 22 22 50 56slu`benici itehni~ari 11 27 44 64 25 63 63KV radnici 20 36 57 72 45 80 76NKV radnici 27 43 74 81 50 86 74poljoprivrednici 19 14 63 57 37 85 155penzioneri 36 50 68 85 60 87 82nezaposleni 11 19 45 54 25 61 46

72 Sreten Vujovi}Tabela 6.Struktura potro{nje – upotrebljena sredstva (prosek po ~lanudoma}instva) (u %)CENTRALNA SRBIJA VOJVODINA1990. I tromese~je 1993. II tromese~je 1993. 1990. I tromese~je 1993. II troUpotrebljena sredstva 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0Ishrana 34,6 47,0 50,2 31,7 41,9Pi}e 3,84,2 4,4 3,4 3,9Duvan i pribor za pušenje 2,1 3,7 3,3 1,9 4,7Ode}a i obu}a 8,3 8,2 8,6 8,0 4,8Stanovanje 1,9 0,9 1,6 2,3 1,0Ogrev i osvetljenje 7,2 6,7 4,2 6,89,0Poku}stvo 4,1 0,9 1,2 4,0 1,0Higijena i nega zdravlja 3,2 5,1 6,7 3,0 5,8Obrazovanje, kultura i razonoda 4,6 2,0 1,7 4,3 1,2Saobra}aj i PTT usluge 8,0 5,6 4,7 7,2 3,5Ostala roba i usluge 3,2 1,9 1,1 2,7 3,5^lanarine i sli~no 0,3 0,2 0,3 0,3 0,0Porezi i takse 1,3 0,80,9 1,81,1Gubici, pokloni, prilozi i sli~no 0,5 0,0 0,0 0,7 0,4Izdaci za stan-ku}u i imanje 4,1 3,7 1,9 4,3 6,5Otplata kredita i zajma 1,4 0,2 0,0 2,4 0,1Otplata kredita – potroša~ki i drugi 1,2 0,0 0,0 2,2 0,1Vra}anje pozajmice 0,2 0,4 0,0 0,2 0,0Štednja 11,4 9,0 9,3 15,2 11,5Izvor: Anketa o potrošnji doma}instva 1990, Raspoloìva i upotrebljena sredstva –procenti po ~lanu doma}instva, Statisti~ki bilten 1991, Beograd, str. 28. i 60. Podaci zaprva dva tromese~ja 1993. dobijeni su od SZS.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 73Literatura:1. Allardt, E. (1976), Dimension of Welfare in Comparative Scandinavian Staly, Actasociologica, No 3.2. Begovi}, B. (1992), Urbanisti~ko planiranje kao oblik dràvne intervencije, Centarza ekonomske studije, Beograd.3. Berkovi}, E. (1984), Mesto li~ne i zajedni~ke potrošnje u preobraàju porodice, u: A.Mili} i dr. Doma}instvo, porodica i brak u Jugoslaviji, ISI FF, Beograd.4. Bogdanovi}, M. (1991), Materijalni standard društvenih slojeva, u: M. Popovi} i dr.,Srbija krajem osamdesetih, ISI FF, Beograd.5. Bol~i}, S. (1993), Sociologija i „jugoslovenska svakodnevica” po~etkom devedesetih,Sociološki pregled, 1-4, Beograd.6. Bol~i}, S. (1994), Tegobe prelaza u preduzetni~ko društvo, ISI FF, Beograd.7. Boòvi}, G. (1993), Siva ekonomija i raspodela, Ekonomski trend, SZS, Beograd.8. Braudel, F. (1992), Strukture svakidašnjice – materijalna civilizacija, ekonomija ikapitalizam od XV do XVII stolje}a, August Cesarec, Zagreb.9. Volf, G. (1994), Za osamnaest godina ìve}emo kao 1990, Politika, 23. marta, Beograd.10. Vujovi}, S. (1990), Ljudi i gradovi, Mediteran – Budva, Filozofski fakultet – Beograd,Beograd.11. Vujovi}, S. (1991), Stanovanje i društvene nejednakosti, u: M. Popovi} i dr., Srbijakrajem osamdesetih, ISI FF, Beograd.12. Vujovi}, S. (1994), Promene u materijalnom standardu i na~inu društvenih slojeva,u: M. Lazi} i dr., Razaranje društva, „Filip Višnji}”, Beograd.13. Vujovi}, S. (1995), Urbano i stambeno pitanje u svetlu svojinskih promena, Lu~a, 1–2, Nikši}; Dragi}evi} Šeši}, M. (1994), Neofolk kultura, IK Zorana Stojanovi}a,Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Novi Sad.14. \ur|i}, Lj. (1995), Beograd by my mind, Rad, Beograd.15. Encesberger, H. M. (1994), Gra|anski rat, Beogradski krug, Beograd.16. @upanov, J., Zastave nove, odnosi stari, NIN, 7. april, Beograd.17. Jankovi}, M. (1994), Bez doma, bez krova, Borba, br. 96–97, Beograd.18. Kuzmanovi}, B. (1994), Socijalna distanca prema pojedinim nacijama, u: M. Lazi} idr., Razaranje društva, Filip Višnji}, Beograd.19. Castells, M. (1975), La question urbaine, Maspero, Paris.20. Labus, M. (1993), Javni deficit, sankcije i trìšte novca, Ekonomski trend, SZS, Beograd.21. Lay, V. (1991), Kvalitet ìvota stanovništva Hrvatske, Sociologija, 3, Beograd.22. Lazi}, M. (1994), Sistem i slom, Filip Višnji}, Beograd.23. Ledrut, R. (1968), La sociologie urbaine, PUF, Paris.24. Lefebvre, H. (1968), La vie quotidienne dans le monde moderne, Gallimard, Paris.25. Mandi}, S. (1986), Obezbe|enje stana kao ograni~enog dobra, Sociološki pregled,3-4, Beograd.26. Markovi}, P. (1995), Društveni ìvot Beograda 1948–1965, doktorska disertacija,Filozofski fakultet, Beograd.27. Mili}, V. (1965), Sociološki metod, Nolit, Beograd.

74 Sreten Vujovi}28. Peši}, V. (1987), Društveni slojevi i stil ìvota, u: M. Popovi} i dr, Društveni slojevi idruštvena svest, IDN, Beograd.29. Popovi}, M. (1995), Pravi problemi tek nastaju, Naša borba, 2–3, Beograd.30. Pošarac, A. i dr. (1992), Socijalni problemi Srbije – siromaštvo, nezaposlenost, socijalnitransferi, IEN, Beograd.31. Pošarac, A. (1995), Urbana agonija, Vreme, 30. decembar, Beograd.32. Prodanovi}, M. (1995), Razorni juriš novih bogataša, Naša borba, 26–27. avgust,Beograd.33. Ratkovi}, M. (1993), Gde je nama dolar dnevno? Borba, 2. juna, Beograd.34. Reichert, H.; Remond, I. D. (1980), Analyse sociale de la ville, Masson, Paris.35. Seferagi}, D. (1985), Kvaliteta ìvota u novim stambenim naseljima, HSD, Zagreb.36. Todorov, C. (1994), Mi i drugi, Biblioteka XX vek, posebno izdanje, Beograd.37. Tompson. M. (1995), Proizvodnja rata, Medija centar, Beograd.38. Ugreši}, D. (1994), Ameri~ki fikcionar, Plavi jaha~, Beograd.39. French. R. A., Hamilton, I. F. E. (1979), The Socialist City, John Villy and Sons, London.40. Haralambos, M. (1989), Uvod u sociologiju, Globus, Zagreb.41. Heler, A. (1995), Lica multikulturalizma, Re~, 11–12, Beograd.42. ôlovi}, I. (1993), Bordel ratnika, Biblioteka XX vek, Beograd.

Urbana svakodnevica devedesetih godina 75Vesna Bjegovi}, Sneàna Simi}, Rajko Kosanovi}MESTO DECENTRALIZACIJE UZDRAVSTVENOJ POLITICIU okviru mera reformi zdravstvene politike u ve}ini evropskih zemalja, aposebno u zemljama u tranziciji, pitanje decentralizacije zauzima klju~no mesto.Pod decentralizacijom, najopštije govore}i, podrazumevamo prenošenje ovlaš}enjai odgovornosti sa viših na niè organe vlasti. Prenošenje ovlaš}enja sa centralneadministracije na organe uìh i lokalnih zajednica ne zna~i ujedno i lišavanjecentralne administracije svih ovlaš}enja. Naprotiv, ona i dalje zadràva zna~ajnefunkcije, kao što su legislativa, finansijska, regulatorna i ostale.Najva`niji ciljevi koji se ostvaruju decentralizacijom u oblasti zdravstva suslede}i (20):• stimulisanje unapre|enja u pruànju zdravstvene zaštite,• bolja alokacija resursa prema potrebama korisnika,• smanjenje nejednakosti u zdravlju,• uklju~ivanje zajednice u donošenje odluke o prioritetima,• brè i adekvatnije reagovanje na potrebe korisnika i dr.Decentralizacijom se otklanjaju sve one slabosti koje nu`no prate centralizaciju,kao što su: neefikasnost, sporost u prihvatanju promena i inovacija, sporostu reagovanju na faktore koji ugroàvaju zdravlje ljudi, podlo`nost politi~kimmanipulacijama i brojne druge slabosti.Decentralizovane institucije imaju mnogo prednosti. Fleksibilnije su negocentralizovane institucije i efikasnije u identifikovanju problema i mogu}nosti zanjihovo rešavanje. Generišu viši moral i ve}u produktivnost. Tako|e,decentralizovana struktura podràva partnerstvo zdravstvenih politi~ara sagra|anima i lokalnim grupama i na taj na~in uve}ava demokrati~nost pri donošenjupoliti~kih odluka u vezi sa zdravljem na lokalnom nivou. Uspešna decentralizacijazahteva specifi~no društveno i kulturno okruènje. Pre svega, neophodni su lokalniadministrativni i menadèrski kapaciteti, kao i spremnost da se prihvati nekolikointerpretacija istog problema.

76 V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}Pitanje decentralizacije veoma je sloèno i prilikom njenog uvo|enjapotrebno je na}i pravu meru. Svako preterivanje, u pogledu totalne centralizacijeili totalne decentralizacije, negativno deluje na valjano odvijanje procesazdravstvene zaštite. Iskustvo mnogih zemalja sa decentralizacijom pokazuje daodre|ene oblasti donošenja odluka ne bi trebalo decentralizovati, a to su (20):• osnovni okvir zdravstvene politike,• strategijsko odlu~ivanje o razvoju resursa zdravstvene zaštite,• regulacija u vezi sa javnom bezbednoš}u,• pla}anje, procena i analiza zdravstvenog stanja populacije i pruànjazdravstvene zaštite.Sadašnje stanje zdravstvene politike u Republici Srbiji: šta dràva radi a nebi trebalo, i šta dràva ne radi a trebalo bi?Prema pokazateljima zdravstvene politike koju zemlja vodi, stanje uRepublici Srbiji ukazuje na to da postoji deklarativna saglasnost o dostizanjuzdravlja za sve sa delimi~nim ugra|ivanjem u konstitutivna akta zemlje. Me|utim,kada se ima u vidu definicija zdravstvene politike, ne postoji serija akcijaorijentisanih prema cilju koju bi trebalo da preduzimaju u~esnici sa autoritetomvlasti. Na ovo ukazuju drugi pokazatelji zdravstvene politike, me|u kojima su:alokacija resursa u zdravstvu, stepen jednakosti u distribuciji resursa i postojanjemehanizma za u~eš}e zajednice u dostizanju zdravlja za sve.Pored naizgled velike proporcije nacionalnog dohotka koji se izdvaja zazdravstvenu zaštitu i izuzetno male sume u apsolutnim iznosima (videti poglavljeo finansiranju), proporcija nacionalnog dohotka koji se izdvaja za aktivnostipovezane sa zdravljem (obrazovanje, stanovanje, vodosnabdevanje, nauka, kultura)apsolutno je nedovoljna (grafikon broj 1).Grafikon broj 1.Proporcija narodnog dohotka koji se tro{i na aktivnosti povezane sazdravljem u Jugoslaviji 1997.Socijalna za{tita -2.2%Kultura i umetnost -2.7%Obrazovanje -7.3%Zdravstvena za{tita -11.9%Ostalo -53.6%Ostale vanprivredne delatnosti -20.0%Izvor: Savezni zavod za statistiku, Statisti~ki godišnjak Jugoslavije 1998, Beograd,1999, strana 157.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 77Pokazatelji stepena jednakosti u distribuciji resursa u zdravstvu, kao što sutroškovi za zdravstvenu zaštitu po stanovniku i odnos bolni~kih kreveta, lekara idrugih zdravstvenih radnika prema broju stanovnika, pokazuju velikeneujedna~enosti po geografskim oblastima. Primera radi, u centralnoj Srbiji na384 stanovnika dolazi jedan lekar, ali me|u teritorijama u samoj centralnoj Srbijiovaj odnos varira i do preko dva puta (grafikon broj 2).Zajednica nije uklju~ena u donošenje odluka o zdravlju i zdravstvenojzaštiti i pored formalnog zalaganja za takav koncept, jer ne postoje mehanizmikoji omogu}avaju svim ljudima da izraze svoje zahteve i potrebe za zdravstvenomzaštitom. Tako|e, ne postoji uspešna komunikacija izme|u razli~itihorganizacionih nivoa i odeljenja zdravstvenog i drugih relevantnih sektora, štoukazuje na manjkavosti upravlja~kog procesa kojim se podràva strategija zdravljaza sve.Grafikon broj 2.Izvor: Savezni zavod za statistiku, Statisti~ki godišnjak Jugoslavije 1998,Beograd, 1999, izra~unato iz podataka na stranama 446–448. i 455–457.

78 V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}Jedna od karakteristika sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji jestenjegova izrazita centralizacija. Proces centralizacije zapo~et je donošenjem Zakonao zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju 1992. godine, a dokraja je doveden Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštitiiz 1996. godine (25, 26). Ova centralizacija, bez obzira na to ~ime je motivisana,predstavlja ne samo nepotrebnu ve} i štetnu meru.Pravna situacija u ovoj oblasti reguliše da je vlada osniva~ svih zdravstvenihustanova u Republici, osim zanemarljivo malog broja zdravstvenih ustanova ~ijisu osniva~i druga pravna i fizi~ka lica i koje, po pravilu, nisu uklju~ene u obavljanjezdravstvene delatnosti kao javne slu`be. Tako|e, vlada odnosno ministarstvonadle`no za poslove zdravlja imenuje i razrešava direktore i zamenike direktora i~lanove upravnih i nadzornih odbora svih zdravstvenih ustanova i daje saglasnostna njihove statute i kolektivne ugovore. Ovome treba dodati i to da ministarstvonadle`no za poslove zdravlja kontroliše zakonitost rada i stru~nost rada u svimzdravstvenim ustanovama. Sve to, uz ina~e neospornu regulativnu funkcijurepubli~kih organa, ~ini da danas u ovoj oblasti postoji potpuna centralizacija nanivou republike. Takva centralizacija ima višestruke negativne posledice. Presvega, nije mogu}e iz jednog centra efikasno i dobro raditi sa velikim brojemustanova na teritoriji cele Republike (prema Uredbi o planu mreè zdravstvenihustanova, u Republici Srbiji nalazi se 291 zdravstvena ustanova) (27). Osim toga,takvo opredeljenje Zakona ostavlja lokalne zajednice (opštine i gradove) bezikakvih ovlaš}enja, pa samim tim i bez ikakvog uticaja na zdravstvene ustanovena njihovom podru~ju, za ~iji su rad i poslovanje gra|ani izuzetno zainteresovani.Takvo opredeljenje nespojivo je sa zalaganjem da primarna zdravstvena zaštitapostane osnov celokupnog sistema, da se uklju~i lokalna zajednica u odlu~ivanjeo svim aspektima unapre|enja zdravlja i da se stimuliše njeno u~estvovanje.Istina, navedenim zakonskim izmenama utvr|eno je da „opština pratizdravstveno stanje stanovništva na svom podru~ju i stara se o unapre|ivanju uslovakojima se doprinosi o~uvanju i unapre|enju zdravlja gra|ana u opštini”. Me|utim,takvo ovlaš}enje opštine, bez ikakvih instrumenata za stvarni uticaj na organizacijui rad zdravstvenih ustanova na svom podru~ju, svodi se na puku proklamaciju,bez realnog zna~aja.Nepotrebna centralizacija zdravstvene delatnosti jedan je od najve}ihnedostataka vaè}eg Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ukoliko je cilj te centralizacijebio da se ostvari ve}i uticaj republi~kih organa na organizaciju, rad i poslovanjezdravstvenih ustanova, to se moglo posti}i merama nadzora i kontrole a nerazvlaš}ivanjem organa lokalne zajednice.Kako je tekao pomenuti proces razvlaš}enja ukratko se moè opisati naprimeru grada Beograda. Analizira}emo tri perioda.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 79U periodu do 1992. godine, odnosno do donošenja vaè}eg Zakona ozdravstvenoj zaštiti, nadle`nosti Skupštine grada Beograda, odnosno njenogSekretarijata za zdravstvo, bile su utvr|ene tada vaè}im Zakonom o zdravstvenojzaštiti, Statutom grada Beograda i Odlukom o funkcijama i organizaciji gradskihorgana (28).Sekretarijat za zdravstvo u ovom periodu imao je veoma široka ovlaš}enja:• imao je osniva~ka prava za sve zdravstvene ustanove koje su se nalazile nateritoriji grada (56 ustanova);• nadzirao je stru~ni rad svih zdravstvenih ustanova u Beogradu;• obavljao je upravni nadzor nad svim zdravstvenim ustanovama, uklju~uju}ii inspekcijski nadzor;• utvr|ivao je poštovanje propisa u pogledu gra|evinsko-tehni~kih uslova,kadrova i opreme za rad zdravstvenih ustanova.U navedenim poslovima Sekretarijat za zdravstvo je sara|ivao sa tadašnjimrepubli~kim organima koji su i u ovom periodu bili zaduèni za rešavanje pitanjaiz oblasti finansiranja, organizovanja i kreiranja politike razvoja zdravstveneslu`be. Uticaj grada na pomenute aktivnosti republi~kih organa bio je znatan.Drugi period nastaje donošenjem vaè}eg Zakona o zdravstvenoj zaštiti,koji je stupio na snagu 1. aprila 1992. godine (25). Nadle`nosti grada se stupanjemna snagu ovog Zakona, u oblasti zdravstva, znatno suàvaju i njih ~ine:• osniva~ka prava koje grad (Beograd) ima za 34 ustanove od ukupno 55njih (osniva~ka prava podrazumevaju: imenovanje i razrešavanje organazdravstvenih ustanova, davanje saglasnosti na statute i kolektivne ugovore iobavljanje ostalih aktivnosti u skladu sa Zakonom o javnim slu`bama);• utvr|ivanje poštovanja propisanih uslova kada su u pitanju kadrovi, oprema,prostor ustanove u dràvnoj svojini i zdravstvene ustanove i drugi oblici obavljanjazdravstvene delatnosti u privatnoj svojini.Na nivou republike centralizuju se sve ostale nadle`nosti, slabi saradnja sarepubli~kim organima, a svi napori da se gradu vrate nadle`nosti ostaju bezrezultata.Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti,maja 1996. godine, po~inje tre}i period, koji i danas traje (25). Sva dotadašnjaovlaš}enja grada u oblasti zdravstva preneta su na republi~ke organe. Gradu jedinoostaje da prati zdravstveno stanje stanovnika na svom podru~ju i obezbe|ujesredstva za pregled umrlih lica i stru~no utvr|ivanje vremena i uzroka smrti zalica umrla van zdravstvene ustanove.Interesantno je da se promene koje je doneo Zakon o zdravstvenoj zaštiti1992. godine, a posebno njegove izmene iz 1996. godine, ozna~avaju kao „prvafaza sprovo|enja reforme u zdravstvu i zdravstvenom osiguranju” u Republici

80 V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}(29). Tako|e, kao jedna od faza aktuelne reforme sistema zdravstvene zaštite,po~etkom 2000. godine, usvojeno je 35 ciljeva zdravstvene politike u Srbiji do2010. godine (30). Me|utim, pored naro~ito velikog broja ambicioznih ciljeva zapredstoje}i desetogodišnji period, u ovom dokumentu nisu precizno odre|eniresursi za njihovo dostizanje.O~ito je da, za sada, ne postoji namera Republike da u vezi sa nadle`nostimau oblasti zdravstvene zaštite bilo šta izmeni. Najbolji dokaz za ovu tvrdnjuverovatno je krajem prošle godine usvojen Zakon o lokalnoj samoupravi (31). Uovom Zakonu na nadle`nosti opštine u oblasti zdravstva odnosi se jedan ~lan,koji je doslovno prepisan ~lan 15b Zakona o zdravstvenoj zaštiti (25).Pored navedenog, postoje oblasti koje bi dràva trebalo da pokriva, a nepokriva ih. Tako se ne nadzire stru~ni rad zdravstvenih ustanova i ne kontroliše sefinansijsko poslovanje zdravstvenog osiguranja i zdravstvenih ustanova. Umestoda sama vodi jedinstvenu politiku nabavke skupe medicinske opreme, dràva jetu zna~ajnu funkciju prepustila direktorima zdravstvenih ustanova.PREPORUKE ZA PROMENU ZDRAVSTVENE POLITIKEPreporuke za promenu zdravstvene politike u procesu reforme sistemazdravstvene zaštite u Republici Srbiji odnose se na:• redefinisanje uloga dràve i ministarstva zdravlja,• decentralizaciju na svim nivoima,• regulisanje procesa privatizacije (razra|eno u poglavlju o privatizaciji),• odrìvo finansiranje sistema zdravstvene zaštite (razra|eno u poglavlju ofinansiranju),• primena savremenog menad`menta na sistemskom i institucionalnom nivou(razra|uje se i u poglavlju o menad`mentu u zdravstvenom osiguravanju),• razvoj zdravstvenog informacionog sistema kao podrške menad`mentu usistemu zdravstvene zaštite (razra|eno u posebnom poglavlju),• edukaciju menadèra u zdravstvenom sistemu.REDEFINISANJE ULOGA DR@AVE I MINISTARSTVAZDRAVLJADràva i njeni organi treba da imaju va`nu ulogu u sistemu zdravstvenezaštite, me|utim, znatno druga~iju od one koju imaju danas i primerenu ulogamakoje isti organi imaju u drugim modernim zemljama.U reformisanom sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji dràva, prekosvog resornog ministarstva zdravlja, mora biti angaòvana bar u slede}im oblastima:

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 81• Donošenje dokumenta na nivou Vlade o javno-zdravstvenoj politici,odnosno o politici koja vodi ka zdravlju. Ovakav dokument trebalo bi da postavizdravlje visoko na listu prioriteta u zemlji i da traì preduzimanje konkretnihaktivnosti u tom pravcu uz primenu pristupa promocije zdravlja. Ove mere neuklju~uju samo zdravstveni sektor ve} su obavezuju}e za sve segmente zajednicekoji mogu doprineti zdravlju, ali ga i ugroziti. Tako|e je neophodno preciziranjeuloga nevladinih organizacija koje se direktno i indirektno bave promocijomzdravlja, a mogu da pruè znatnu podršku vladinim institucijama u sveobuhvatnimintervencijama vaspitanja za zdravlje.• Donošenje dokumenta na nivou ministarstva za zdravlje o zdravlju nacije ukome se definišu prioriteti u zdravstvenom sistemu u oblasti same zdravstvene zaštite,ali i organizacionih formi. Ovakav dokument trebalo bi da je u saglasnosti sa navedenimdokumentima evropske zdravstvene politike, koji su strategijska osnova za formulisanjespecifi~nijih ciljeva na osnovu dokaza iz istraìvanja zdravstvenih potreba, finansiranjai funkcionisanja celokupne zdravstvene slu`be u našoj sredini. Specifi~ni ciljevi morajuimati zadat rok, njihovo dostizanje mora biti fleksibilan proces u kojem se promenatestira lokalno ili u pilot okruènjima pre nego što se prošire na celu zemlju (32).• Regulativno-zakonodavna uloga. Pored niza regulativa i zakona koji suobaveza dràve, posebno je va`no regulisati privatni sektor zdravstvene zaštite upogledu definisanja aktivne privatizacije (vidite poglavlje o privatizaciji).• Strategijsko planiranje usmereno na realizaciju definisanih ciljevazdravstvene politike, posebno na obezbe|ivanje zajam~enih prava gra|ana i opšteginteresa u zdravstvenoj zaštiti.• Iniciranje i finansiranje programa zdravstvene zaštite od strategijskogzna~aja (zaštita dece, planiranje porodice, programi promocije zdravlja,spre~avanje širenja nekih bolesti, kako infektivnih tako i hroni~nih, zdravstvenazaštita neosiguranih lica, kapitalne investicije).• Osnivanje zdravstvenih ustanova koje se bave zdravstvenom zaštitom natercijarnom nivou i pravom koja iz toga proizlaze.• Kontrolna uloga koja podrazumeva niz zadataka razli~itog nivoa i zna~aja.Pored ve} poznatog nadzora i kontrole zakonitosti rada zdravstvenog osiguranja,zdravstvenih ustanova u svim oblicima vlasništva, potrebno je uspostaviti nadzornad kvalitetom rada, mehanizme za akreditaciju zdravstvenih ustanova, kakodràvnih tako i privatnih, zatim pojedinaca u njima, kako generalno tako i zapojedina~ne usluge. Zna~ajno je uvo|enje mehanizama za procenu i uvo|enjenovih tehnologija (health technology assessment), kao i kontrole koriš}enjavisokospecijalizovane zdravstvene zaštite (utilization review).• Definisanje strategije za razvoj zdravstvenog informacionog sistema injegova izgradnja (vidi poglavlje o zdravstvenim informacionim sistemima).

82 V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}• Iniciranje strategijskih istraìvanja od interesa za donošenje odluka uzdravstvenoj politici.• Osnivanje Nacionalnog saveta za zdravstvo, kao nezavisnog stru~nosavetodavnogtela za pitanja iz oblasti zdravstvene zaštite koje ~ine eksperti –istaknuti stru~njaci iz odre|enih oblasti.OBEZBE\IVANJE PROCESA DECENTRALIZACIJENA SVIM NIVOIMAPosebno mesto u reformi sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbijizauzima decentralizacija. Zalaganje za primarnu zdravstvenu zaštitu kao osnovucelokupnog sistema zdravstvene zaštite, nu`no name}e obavezu da se znatan deoovlaš}enja prenese sa centralnih na lokalne organe vlasti.U decentralizovanom sistemu, opština i grad u oblasti zdravstvene zaštitetreba da:• Prate zdravstveno stanje stanovništva na svojoj teritoriji i s tim u vezipredlaù i preduzimaju potrebne mere.• Donose i sprovode programe za unapre|enje zdravlja stanovništva na svojojteritoriji koji nisu obuhva}eni odgovaraju}im republi~kim programom.• Obezbe|uju sprovo|enje higijensko-epidemiološke, zdravstveno-statisti~kei socijalno-medicinske delatnosti na svojoj teritoriji koje nisu obuhva}eneodgovaraju}im republi~kim programima.• Donose i sprovode programe zadataka za o~uvanje zdrave ìvotne sredinekoji nisu obuhva}eni odgovaraju}im republi~kim programom.• Osnivaju zdravstvene ustanove ~ijom se delatnoš}u obezbe|uje ostvarivanjezakonom utvr|enih prava gra|ana u oblasti zdravstvene zaštite (dom zdravlja,apoteka, zavod za zaštitu zdravlja i bolnica).• Utvr|uju ispunjenost propisanih uslova za po~etak rada i obavljanjezdravstvene delatnosti u pogledu kadrova, opreme, prostora, zdravstvenih ustanovau dràvnoj svojini ~iji su osniva~i i zdravstvenih ustanova i drugih oblikaobavljanja zdravstvene delatnosti u privatnoj svojini.• Pored nadzora nad zakonitoš}u rada, obavljaju spoljnu proveru kvaliteta zdravstvenezaštite koja se pruà u saradnji sa nadle`nim republi~kim organom i komorama.• Obezbe|uju sredstva u svojim budètima za navedene i druge namene usistemu zdravstvene zaštite.Opštini, odnosno gradu, na navedeni na~in bila bi vra}ena znatna ovlaš}enjau oblasti zdravstvene zaštite, koja su im oduzeta vaè}im zakonodavstvom. Ovakavoblik decentralizacije, uklju~uju}i i onu koja je predloèna u poglavlju ofinansiranju sistema, u velikoj meri bi doprineo stalnom unapre|enju kvalitetazdravstvene zaštite.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 83PRIMENA SAVREMENOG MENAD@MENTA NASISTEMSKOM I INSTITUCIONALNOM NIVOUZdravstvena politika podrazumeva kako odre|ivanje filozofije menad`mentana sistemskom i institucionalnom nivou tako i primenu menad`menta u implementacijireformskih zahvata. Tako|e, danas je u mnogim evropskim zemljamanezamislivo da su u procesu odlu~ivanja u zdravstvenoj politici angaòvanipojedinci koji ne pokazuju odgovornost i profesionalne menadèrske veštine.U sistemu menad`menta u procesu reforme izuzetno je va`no da se neponavljaju greške pravljene u dosadašnjim reformama zemalja centralne i isto~neEvrope. Naj~eš}e su se ove greške odnosile na prenebregavanje potrebe zakvalifikovanim i efikasnim upravljanjem, kao i na angaòvanje inosstraniheksperata koji naj~eš}e nisu imali dovoljno znanja o lokalnim okruènjima, socioekonomskimi politi~kim sistemima ovih zemalja. Me|utim, kao dobra strana,prepoznato je partnerstvo sa visokorazvijenim zemljama u smislu dugoro~nepodrške u programima „edukacije edukatora” za menad`ment i organizacionirazvoj (33).Poèljno je da se savremeni i sistemski i institucionalni menad`ment uRepublici Srbiji, u uslovima stalnih promena u okruènju, naro~ito u procesureformi, zasnivaju na filozofijama menad`menta prema ciljevima i menad`mentatotalnog kvaliteta.Menad`ment prema ciljevima, ~iji je koncept uveo Peter Drucker jošpedesetih godina dvadesetog veka prvo u industrijskim preduze}ima, danas ~estonalazi primenu u sistemu zdravstvene zaštite. To je proces u kojem i nadre|eni ipodre|eni zajedno identifikuju opšte ciljeve, definišu}i polje odgovornosti zadostizanje o~ekivanih rezultata, kao i kriterijume na osnovu kojih se prati iprocenjuje individualni doprinos u dostizanju ciljeva (34). Dostizanje definisanihciljeva centralni je proces svakog menad`menta. Generalni ciljevi zdravstvenepolitike u procesu reforme treba da se oslanjaju na obavezuju}e dokumenteme|unarodne zdravstvene politike, a postavljanje specifi~nih ciljeva mora da sezasniva na dokazima iz našeg zdravstvenog sistema i odvija korak po korak udefinisanju prioriteta. Neosporno je da na sistemskom nivou u ovom procesumoraju da u~estvuju sve zainteresovane grupe, a naro~ito javnost, jer se timepove}avaju spremnost, motivacija i zalaganje za uvo|enje promena (34).Na institucionalnom nivou, ciljevi mogu imati ogroman uticaj na participacijuzaposlenih u menad`mentu, što je neobi~no va`no za uspeh reforme. Ciljeviinstitucije trebalo bi da favorizuju znanje, javnu zdravstvenu orijentaciju i kvalitetrada, što bi podstaklo ve}u participaciju i ve}u odgovornost lekara u procesumenad`menta. Glavne karakteristike ovog procesa su:

84 V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}• Rukovodilac i zaposleni razumeju glavne obaveze i odgovornosti zaposlenihi obostrano se slaù sa njima.• Zaposleni postavljaju kratkoro~ne i ponekad dugoro~ne ciljeve u izvo|enjuposla zajedno sa menadèrom koji obezbe|uje da ovi ciljevi budu u skladu saciljevima organizacije.• Rukovodilac i zaposleni slaù se oko kriterijuma za merenje i evaluiranjedostignutih rezultata.• Menadèri i zaposleni periodi~no procenjuju napredovanje u dostizanjuciljeva i menjaju ih ukoliko to doga|aji zahtevaju.• Menadèr ima aktivnu ulogu u svim mehanizmima koordinacije iobezbe|uje resurse neophodne za postizanje ciljeva.• Procena se sastoji od merenja rezultata rada i identifikovanja dostignutihciljeva vremenski i prema prethodno odre|enim kriterijumima.Slede}i vaàn instrument novog sistema zdravstvene zaštite jeste menad`menttotalnog kvaliteta – princip poslovanja koji kao osnovne karakteristike imaefektivnost, efikasnost i ispravno reagovanje na potrebe klijenata. Podrazumevaaktivno uklju~ivanje svih zaposlenih u organizaciji u proces poboljšanja poslovanja.Suština menad`menta totalnog kvaliteta je ostvarivanje vrsne poslovnostii organizovanosti (35).Priroda upravljanja kvalitetom kao i mehanizmi za uvo|enje programamenad`menta totalnog kvaliteta (sinonim je pojam „stalno unapre|enje kvaliteta”)u sistem zdravstvene zaštite zbog svoje sloènosti znatno se razlikuju od onihkoji se sre}u u drugim poslovnim i industrijskim oblastima (36). Same zdravstveneustanove poznate su u teoriji menad`menta kao najkompleksnije, sa najkompleksnijimmenad`mentom, a moderna bolnica je na vrhu liste kompleksnosti(37). Prisutna je trostruka raspodela mo}i odgovornosti i ovlaš}enja (upravni odbor,direktor i lekari), ekstenzivna diferencijacija i specijalizacija radnih aktivnosti jeo~igledna, a radne zadatke obavlja veliki broj u~esnika razli~itih stepenaobrazovanja, uve`banosti i funkcija.Stoga, osnovna karakteristika menad`menta totalnog kvaliteta u sistemuzdravstvene zaštite jeste da ima sistem, odnosno instituciju, kao osnovnu jedinicuanalize i da naglašava unapre|enje kvaliteta fokusiranjem na prevenciju, a ne nakorekciju lošeg kvaliteta, potom na korisnike zdravstvenih usluga, na sistem injegove procese, kao i na organizacionu kulturu (38). Na ovaj na~in unapre|ujese i kvalitet i produktivnost, dok se troškovi smanjuju.Na nacionalnom nivou menad`ment totalnog kvaliteta fokusira se na merenjeperformansi i stalno unapre|enje kvaliteta celokupne zdravstvene zaštite (23).Ovo podrazumeva postavljanje nacionalnih ciljeva performanse u odnosu naizabrane specifi~ne oblasti kvaliteta, ustanovljavanje minimalnih standarda za

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 85pristupa~nost i kvalitet, podršku istraìvanjima, proceni tehnologija i razvoju alataza merenje rezultata, evaluaciju delovanja reforme na kvalitet zdravstvene zaštite,godišnje izveštavanje o performansama sistema zdravstvene zaštite, preporukeza godišnje promene mera kvaliteta i ustanovljavanje petogodišnjih lista prioritetai koriš}enje nacionalne mreè regionalnih centara za dobijanje podataka u vezi sakvalitetom zdravstvene zaštite. Nacionalni program unapre|enja kvaliteta trebalobi da nadgleda savetodavno telo na nivou ministarstva zdravlja.Glavni procesi u okviru menad`menta totalnog kvaliteta na institucionalnomnivou su (39):• Transormisanje organizacione kulture tako da je ona potpuno usmerena nakorisnika i njegovu satisfakciju.• Podsticanje zaposlenih na svim nivoima da unapre|uju organizacioni proces.• Integrisanje sistema i metoda podrške radi motivisanja i nagra|ivanjazaposlenih na osnovu kvaliteta i produktivnosti njihovog rada.• Angaòvanje sistemskih i institucionalnih menadèra na kulturalnojtransformaciji, decentralizaciji u donošenju odluka, podsticanju zaposlenih isistemskom pristupu rukovo|enju organizacionim promenama.Tako, na primer, bolnica koja ima program menad`menta totalnog kvalitetapostavlja specifi~ne ciljeve kvaliteta, bira prioritetne oblasti (projekte) za unapre|enjekvaliteta, unosi u opis posla svakog zaposlenog podatke o aktivnostimana unapre|enju kvaliteta, planira vreme za tu aktivnost, obezbe|uje neophodneresurse (finansijske i druge) kao i edukaciju za ~lanove tima koji }e formalno bitiuklju~eni u aktivnosti na unapre|enju kvaliteta.U ovom procesu sve se više govori o „menadèrima kvaliteta” u zdravstvenomsistemu i zdravstvenim ustanovama, a me|u klju~nim faktorima koji karakterišu„menadèra kvaliteta” isti~u se: sposobnost da motivišu, prona|u optimalnupodsticajnu strukturu, kreiraju poverenje, delegiraju i decentralizuju. Va`na jeèlja da se uvaè zahtevi korisnika zdravstvenih usluga, da se saslušaju saradnici,kao i ose}anje za suptilne dimenzije me|uljudskih odnosa. Menadèr ima va`nuulogu i kao kreator imidà i vizije u programu menad`menta totalnog kvaliteta(40). Menad`ment treba da bude katalizator procesa stalnog unapre|enja kvaliteta,a kvalitet deo vrednosti koje stvaraju svi zaposleni u sistemu zdravstvene zaštite.Rezultati su va`ni, ali osnovni naglasak je na analizi procesa i njegovomunapre|enju (41).Razli~ite barijere u organizacionoj strukturi zdravstvenog sistema morajuda se prevazi|u da bi program menad`menta totalnog kvaliteta bio efikasan. Jednaod primarnih je rešavanje postoje}eg konflikta izme|u menad`menta i profesionalneautonomije (34). Lekari, sa svojom profesionalnom autonomijom, imajuva`nu ulogu s obzirom na to da su odgovorni za bazi~nu delatnost ustanove –

86 V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}pruànje zdravstvenih usluga i za ve}inu odluka koje stvaraju troškove. Lekari uzprivilegiju medicinskog znanja imaju najve}u organizacionu snagu, jer prirodanjihove profesije podrazumeva polje šire od klini~ke dijagnoze i tretmana pa oniteè neograni~enoj vlasti nad ekonomskim i socijalnim aspektima svoga posla,pored vlasti nad klini~kim aspektima dijagnoze i tretmana. Me|utim, kako naj~eš}enisu zainteresovani za poslove institucije izvan domena njihove profesije, lekaridoprinose organizacionim slabostima. Uprkos visokom obrazovanju iz oblastimedicine, ve}ina lekara zna veoma malo o stvarnom radnom okruènju, jer ve}inuradnog vremena provode u radu sa pacijentom ili u sopstvenom usavršavanju. Oovoj pojavi se govori kao o fenomenu razdvajanja profesionalne autonomije iinteresa institucije koji ometa ne samo program menad`menta totalnog kvalitetave} i program reforme (36). Potencijalna polja konflikta su (42):• Odgovornost – model klini~ke profesije stavlja naglasak na pojedinca,model menad`menta totalnog kvaliteta na proces.• Vo|enje – model klini~ke profesije podrazumeva aktivnosti u zaštitipacijenta koje obavlja profesionalac, a model menad`menta totalnog kvalitetalekara uklju~uje u procese menadèrskog odlu~ivanja i rešavanje problemakvaliteta, dok je inicijativa na menad`mentu.• Autonomija i odgovornost – model klini~ke profesije uklju~uje potpunuautonomiju i odgovornost lekara za svoj rad, a model menad`menta totalnogkvaliteta odgovornost lekara i za proces i za rezultat zaštite, ali uz poštovanjefinansijskih ograni~enja.Bez obzira na navedena ograni~enja, prihvatanje modela menad`mentatotalnog kvaliteta izazov je za sve profesionalce da razmišljaju o kvalitetu, davrednuju i regulišu svoj rad i zaštite svoju profesionalnu autonomiju. Lekari lakousvajaju ovaj model ukoliko menad`ment obezbedi neophodne podatke i kada seod lekara traì da se koncentrišu na klini~ke aktivnosti.Primena filozofije menad`menta promena u procesu implementacije reformina svim nivoima u Republici Srbiji neizostavna je, budu}i da se o~ekuje otporsvih onih koje promene najviše poga|aju (lekari i rukovodioci pojedina~nihzdravstvenih ustanova), a bez ~ije saglasnosti i u~estvovanja suštinskih promenai ne moè biti. Menad`ment promena je proces koji obezbe|uje efikasnofunkcionisanje ustanove u uslovima uvo|enja promena (43). Za efikasanmenad`ment promena neophodno je temeljno planiranje, potpuna komunikacija,ube|ivanje zaposlenih u vrednost i korist predloène promene, uklju~ivanjezaposlenih u ove procese kad god je to mogu}e i pra}enje izvo|enja promene.Klju~ni faktori za uspeh promene su:• Motivacija – postojanje klju~nih razloga da se menja postoje}anezadovoljavaju}a situacija.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 87• Vizija – jasna i prakti~na predstava èljenog budu}eg stanja.• Slede}i koraci – razumevanje svih sukcesivnih koraka potrebnih zanapredovanje u dostizanju vizije.Sva tri faktora su neophodna i potrebno je da se me|usobno multiplicirajuda bi se desile promene:promena = motivacija x vizija x slede}i koraciU svakom menad`mentu promena, kao grupnom procesu, mora se naro~itovoditi ra~una o otporu svih aktera uklju~enih u promene koji se javlja kao poricanjeda je promena uopšte potrebna, kao pasivan otpor neuklju~ivanjem u aktivnosti ikao aktivan otpor tamo gde postoji konkretno angaòvanje na blokiranju uvo|enjapromene (44). U našoj situaciji moè se ra~unati sa svim oblicima otporapromenama. Stoga je neobi~no va`no da se prioriteti postave što jasnije i svimapredo~e, kao i da se ima u vidu da su sve rane reakcije, pozitivne ili negativne,dobar znak. Glavni na~ini uklju~ivanja zaposlenih su: informisanje (razlozi zapromene, kuda promena vodi, kako }e se dosti}i promena – uloga zapolsenih),sopstveno planiranje aktivnosti i pokazivanje empatije i podrške rukovodilaca.Klju~ne aktivnosti za efikasan menad`ment promena prikazane su u Tabeli 1.Tabela 1.Aktivnosti klju~ne za efikasan menad`ment promenaUKLJUÎVANJE ZAPOSLENIH• Povezivanje promene sa potrebama zaposlenih.• Dozvoljavanje sopstvenog planiranja aktivnosti.• Primena zaposlenih za zadatke koji im se dodeljuju.• Primena zaposlenih da ovladaju stresom.• Prihvatanje „otpora” kao znaka li~ne borbe, ne opozicije promenama.• Proslavanjanje progresa.VO\ENJE• Ustanovljavanje jasne vizije èljenog budu}eg stanja.• Omogu}avanje menadèrima da budu model uloge.• Regulisanje sistema prepoznavanja i nagra|ivanja.• Pretvaranje procesa promene u timski napor.• Obezbe|ivanje teku}eg, otvorenog, dvosmernog protoka informacija.STRATEGIJE PODRŠKE PROMENI• Izgradnja partnerstva u kojem se nalaze klju~ne osobe.• Odràvanje podrške pridobijenih sponzora.

88 V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}• Te`nja za malim ranim uspehom.• Fokusiranje napora tamo gde je najefikasnije.• U~vrš}ivanje promene neutralisanjem prikrivenih protivnika.MENAD@MENT PROJEKTA• Dodeljivanje odgovornosti u procesu.• Razvoj plana koji obuhvata i ljudske i tehni~ke resurse.• Ustanovljavanje strukture za vo|enje i podršku procesu.• Ustanovljavanje pouzdanih sistema zamerenje, pra}enje, povratne informacijei u~enje.Izvor: Hutton D., Managing Purposeful Change (cited 1998, decembar 23).Available from URL: http:/www.dhutton.com/change.htmlKad se ima u vidu da }e u slu~aju reforme sistema zdravstvene zaštite uRepublici Srbiji u pojedinim slu~ajevima morati da se smanje odre|eni kapaciteti,potrebna je posebno opreznost u ovom specijalnom slu~aju promene u literaturipoznatijem kao „redukcija” (34,45). Osnovne aktivnosti redukcije su slede}e (45):• redukcija osoblja (otpuštanje, osipanje, transfer),• organizaciono restrukturiranje (eliminacija),• redukcija tehni~kih kapaciteta (brojkreveta, operativnih sala, prodajaopreme),• promena namene (bolesni~ka soba za poliklini~ku ambulantu).Problemi koje su udruèni sa redukcijom jesu gubitak kredibilitetarukovodioca, uve}anje „politikantstva” i borbi izme|u menadèra razli~itih nivoaza pozicije u redukovanoj organizaciji i pad motivacije i pove}anje dobrovoljnihotkaza. Mogu}a rešenja u ovakvim situacijama jesu eliminisanje dvosmislenostikoje redukcija stvara me|u zaposlenima i ja~anje komunikacije rukovodilaca sazaposlenima.EDUKACIJA MENAD@ERA ZA NOVI SISTEMZDRAVSTVENE ZA[TITEReformi sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, naro~ito decentralizacijomi fleksibilnoš}u menad`menta, ve}om autonomijom za davaocezdravstvenih usluga i uvo|enjem aktivne privatizacije, naglašava potrebu zaedukovanim menadèrima koji }e biti daleko sofisticiraniji nego što je to bio slu~ajprilikom rukovo|enja hijerarhijskim administrativnim sistemom u prošlosti (15).Tako|e, odgovornost za prepoznavanje potreba za zdravljem u specifi~nojpopulaciji i njihovo zadovoljavanje na niìm referalnim nivoima zahteva od

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 89menadèra i edukaciju u oblasti javnog zdravstva, uklju~uju}i epidemiologiju. Onibi trebalo da poznaju metodologiju procene zdravstvenog stanja, programiranja zazdravlje i tehnike monitoringa i evaluacije. Menadèri u zdravstvu sada moraju davladaju kako veštinama strategijskog menad`menta tako i veštinama rukovo|enjapojedina~nim institucijama. Istovremeno, smatra se da i svi drugi profesionalci uzdravstvu moraju biti edukovani da vode, pregovaraju i komuniciraju (15).Uve}anje kapaciteta menad`menta zahteva ne samo inicijalnu akciju, ve}srednjoro~ne i dugoro~ne projekte edukacije (33):• Inicijalna i hitna edukacija menadèra podrazumeva osposobljavanje zarukovo|enje institucijama u kompleksnom periodu tranzicije (naro~ito glavnihrukovodilaca ustanova). Kratki kursevi treba da obezbede savladavanje veštinaiz slede}ih oblasti: koncepti menad`menta, strategijski i operativni menad`ment,finansijski menad`ment i ra~unovodstvo, menad`ment informacija, menad`mentu me|uljudskim odnosima i konfliktima i menad`ment promena.• U srednjoro~nom projektu edukacije neophodno je obezbediti kontinuiraneprograme edukacije za sve postoje}e i potencijalne rukovodioce u sistemuzdravstvene zaštite.• U dugoro~nom projektu potrebno je ustanoviti formalne programe edukacijekoji podsti~u koncept profesionalizma i menad`menta visokog kvaliteta u okvirupostdiplomskih magistarskih studija iz menad`menta u zdravstvenom sistemu nauniverzitetskom nivou.• Posebna potreba postoji da se podstakne razvoj menadèrskih aktivnostikoji se zasniva na radnom mestu rukovodioca, a ne u u~ionici.Za potrebe edukacije mogu se koristiti bogata iskustva Evropskog udruènjaza menad`ment u zdravstvu (European Health Care Management Association –EHMA), koje je ve} pruàlo sli~nu pomo} evropskim zemljama u tranziciji.Preporuke ovog udruènja odnose se pre svega na razvoj edukacije za menad`mentu javnom zdravstvu kao menad`ment u svim resursima u okviru javnih fondova,a usmerenih na unapre|enje zdravlja populacije (46). Veštine koje se sti~u u okviruove edukacije odnose se na kreiranje i rukovo|enje promenama koje vodeunapre|enju zdravlja, veštine razgovaranja i slušanja korisnika zdravstvene zaštite,razvoj informacionog sistema koji podsti~e oblast javnog zdravstva integrišu}iepidemiološke podatke i podatke iz socioloških istraìvanja, primenu marketinga,razvoj organizacionih formi i menad`ment projekta. Radi postizanja potpuneefikasnosti, menadèri javnog zdravstva treba da vladaju specijalnim tehni~kim iopštim menadèrskim veštinama. Izazovi koje name}e novo javno zdravstvozahtevaju takav pristup u edukaciji menadèra koji naglašava dinami~ke dimenzije„organizacije koju u~i” i menad`menta promena (47). Principi menad`menta kojipoti~u iz konvencionalne birokratije u sistemu zdravstvene zaštite više nisu nirelevantni ni odgovaraju}i – ukoliko su to ikada i bili.

90 V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}Literatura:1. Schulpher M.J., Watt i, Gafni A., Shared decision making in a publicly funded healthcare system, BMJ 1999; 319: 725–726.2. Holst E., Comparative Analyses of Health Policy, Belgrade, SANU 1999.3. Letica S., Zdravstvena politike u doba krize, Evropsko iskustvo kao jugoslovenskaperspektiva, Zagreb, Naprijed 1989, p. 9–16.4. Foltz A. M., The policy process, In: Janovsky K, ed. Health policy and systemdevelopment, Geneva, World Health Organization 1996. p. 207–224.5. Wiewora-Pilecka D., Management of Health Politics in Poland (cited: 1999, November14). Available from URL: http//www.atm.com.pl/~danapil/hpolpol.htm.6. Nutbeam D., Health Promotion Glossary, Health Promotion International 1998, 14(4):349–64.7. Lee P. R., Silver G. A., Benjamin A. E., Health Policy and Politics for Health, In: LastJ. M., Wallace R. B., ed. Public Health and Preventive Medicine, 13th ed. Norwalk,Connecticut, Appleton and Lange 1992, p. 1165–72.8. Jonovsky K., Cassels A., Health policy and systems research: Issues, Methods, Priorites,In: Janovsky K, ed. Health policy and system development, Geneva, World Healthorganization, 1996. p. 11–23.9. Gabbay J., Our healthier nation, BMJ 1998, 316: 487–488.10.WHO, Terminology for the European Health Policy Conference, A Glossary withequivalents in French, German and Russian, Copenhagen, Regional Office for Europe,1994.11. Boissoneau R., Health Care Organization and Development, Rockville, Maryland:And Aspen Publication, 1986. p. 3–43.12. Barr N., Economic Theory and the Welfare State: A Survey and ReinterpretationWelfare State Programme, Discussion Paper No 54. London, London School ofEconomics and political Science 1990.13. McKee M., Fulop N., On target form health? Health targets may be valuable, butcontext is all important, BMJ 2000, 320: 327–328.14. WHO, Targets or health for all, Targets in support of the European regional strategyfor health for all, Copenhagen, WHO Regional Office for Europe 1986.15. WHO, Health 21, The health for all policy framework for the WHO European Region,European Health for All Series No. 6. Copenhagen, World Health Organization,Regional Office for Europe 1999.16. Chrvala C.A., Bulger R.J., ed., Leading Health Indicators for Healthy People 2010.Final Report, Washington, Institute of Medicine, Division of Health Promotion andDisease Prevention, National Academy Press, 1999.17. European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions, TheHealth Sector in the European Community 1992 and beyond, Discussion Paper.Doublin, Ireland, Loughlinstown House, Shankill, Co. 1991.18. Van Herten L.M., Van de Water HPA, New global health for all targets, BMJ 1999,319: 700–703.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 9119. Fulop N., Elston J., Hensher M., McKee M., Walters R., Evaluation of theimplementation of the Health of the Nation, In: Department of Health, ed: The healthof the nation – a policy assessed, London, Stationery Office, 1998.20. WHO Regional Office for Europe, Reform Strategies (cited 1997, December 2).Available from URL: http://www.who.dk/hcs/chap 02.htm.21. Richards T., New EU health commissioner airs his priorities, BMJ 1999, 319:662.22. European Health Forum Gastein, Health Policy in the Year 2000 – Global Challengesand European Answers, Issues in European Health Policy 1999; May.23. The White House Domestic Policy Council, The President's Health Security Plan,New York, Times Books, Random House 1993. p. 52–59.24. Institute for Health Sector Development, Health Sector Reform: Separating PublicFinancing from Provision of Services (cited 1999, December 12). Available fromURL: http://www.ihsd.org/ online/img001.htm25. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Slu`beni glasnik Republike Srbije, brojevi 17/1992, 50/1992, 52/1993 i 25/1996.26. Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slu`beni glasnik Republike Srbije, brojevi 18/1992, 26/1993, 25/1996, 46/1998 i 54/1999.27. Uredba o planu mreè zdravstvenih ustanova, Slu`beni glasnik Republike Srbije,brojevi 13/1997, 58/1997, 31/1998, 1/1999 i 37/1999.28. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 4/1990.29. Prvulovi} M., Miši} I., \or|evi} @., Strategija Ministarstva za zdravlje naunapre|ivanju zdravstvene zaštite, Novi Sad, Pravo – teorija i praksa, 1999, p. 7–10.30. Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Milan Jovanovi} Batut”, Ciljevi i mere zdravstvenepolitike u Srbiji do 2010. godine, Program aktivnosti za ostvarivanje ciljeva zdravstvenepolitike u Srbiji do 2010. godine, Beograd, Institut za zaštitu zdravlja Srbije 2000.31. Zakon o lokalnoj samoupravi, Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 49/1999.32. WHO, The Process of Implementing Reforms (cited 1997, May 5). Available fromURL: http://www.who.dk/hcs/chap03.htm.33. Guntert B. J., Berman P. C., Management Training in Health Service Organization inCentral and Eastern Europe (C.E.E.), in: Chytil M. K., Eimeren W. V., Flagle Ch. D.,ed. Fifth Int. Conf. On System Science in Health Care, Prague, Ommnipress Publishing1992, p. 1440–42.34. Rakics J. S., Longest B. B., Darr J. K., Managing Health Services Organizations, 3rded. Baltimore, Maryland, Health Professions Press 1993. p. 407–438.35. International Organization for Standardization, ISO 9004 Quality Management andQuality System Elements – Guidelines, Geneva, ISO 1991.36. Moss F., Garside P., The importance of quality: sharing responsibility for improvingpatient care, in: Simpson J., Smith R., ed., Management for Doctors, London, BMJPublishing Group, p. 152–163.37. Drucker P., Managing for the future, The 1990s and beyond, New York, Triman TalleyBooks/Dutton, p. 100–108.38. Berwick D., Health services research and quality of care, Medical care 1989, 27(8):763–771.

92 V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}39. De Geyndt W., Managing the Quality of Health care in developing Countries, WorldBank Technical paper, 1995, 258: 17–30.40. Borgenhammar E., Quality of management in the health care system, Quality Assurancein Health Care, 1990, 2(3/4): 297–307.41. Casalou R. F., Total quality management in the health care system, Hospital & HealthServices Administration, 1991, 36: 135.42. McLaughlin C. P., Kaluzny A. D., Total quality management in health, Making work,Health Care Management Review, 1990, 15: 7–14.43. Hutton D., Managing Purposeful Change (cited 1998, decembar 23). Available fromURL: http://www.dhutton.com/change/change.html.44. Hirshfield R., Strategies for Managing Change (cited 1999, December 10). Availablefrom URL: http://huntergroup.com/thg/art/art10.htm.45. Cameron K. S., Sutton R. I., Whetten D. A., Readings in organizational decline,Cambridge, MA, Ballinger Publishing, 1988.46. Hunter, Public Health Management: Implications for Training, HFA 2000 News,1993, 23: 5–7.47. Forster D. P., Acquilla S., Halpin J., Hill P., Watson H., Watson A., Public HealthMedicine Training and NHS Changes, Public Health, 1994, 108: 457–462.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici 93Vuk Stambolovi}ZDRAVLJE U ZAJEDNICIKlasi~an pristup zdravlju u zajednici kod nas je podrazumevao potpunooslanjanje na lokalne zdravstvene ustanove, podràne regionalnim i centralnimspecijalisti~kim slu`bama.Ovaj se model, me|utim, nije pokazao zadovoljavaju}im ni u najnormalnijimprilikama. I to ne samo zbog toga što nikada nije bilo dovoljno sredstava, nego izato što raspoloìva medicinska tehnologija nikada nije bila dovoljno efikasna. 1Danas i ovde me|utim, u uslovima tranzicije, svaki anga`man u vezi sazdravljem u zajednici mora da ra~una i sa tri dodatne oteàvaju}e okolnosti.To su: strukturalno prilago|avanje, sledstvena zdravstvena kriza i razvojnaknadnih zdravstvenih posledica, proisteklih iz ~etrnaestogodišnjeg svakovrsnogpropadanja društva i zemlje u celini.Strukturalno prilago|avanje podrazumeva ravnanje prema merilimamultilateralnih organizacija i ekonomskih ugovora kao što su Svetska banka iMe|unarodni monetarni fond, odnosno Svetska trgovinska organizacija i Evropskazajednica.Zajedni~ki sadràtelj velikog broja ovih merila jeste pruànje prema guberu,što fakti~ki zna~i smanjenje javnih troškova. U domenu zdravstvene zaštite ovoje pruànje prema guberu u prili~noj meri odre|eno dokumentom poznatim podimenom Investiranje u zdravlje. 2U tom dokumentu prihvata se da zdravlje ima va`nu ulogu za društveni razvoj.Me|utim, smatra se da javni sektor treba da obezbe|uje samo ograni~eniniz intervencija, onih koje imaju objektivan i efikasan uticaj na spre~avanjeprevremene nesposobnosti i smrti. Sve ostalo, a to zna~i najve}i broj sloènih1The Illness Narratives: Suffering, Kleinman A., Healing and Human Condition, Free Press,New York, 1986.2World Bank, World Development Report 1993, Investing in Health, Oxford UniversityPress, for the World Bank, New York, 1993.

94 Vuk Stambolovi}usluga kod hroni~nih stanja i manjeg stepena nesposobnosti, tehni~ki se smatraneva`nim i smatra se brigom privatnog sektora.Prakti~na posledica ovog pristupa jeste redukcionisti~ko definisanje zdravljai distribucija zdravstvenih usluga prema trìšnoj pravdi.Paralelno sa time, kao drugi fenomen tranzicije javlja se zdravstvena kriza.Zdravstvena kriza je izraz hroni~nog stresa nastalog usled masovnogsuo~avanja ~lanova zajednice sa psihosocijalnim, kulturalnim i bihejvioralnimpromenama tranzitornog perioda.Rezultat zdravstvene krize je takozvana epidemiološka polarizacija usledkoje se, sa jedne strane, manifestuje ve}a u~estalost hroni~nih poreme}aja zdravlja,naro~ito kod pripadnika viših društvenih slojeva, a sa druge strane pove}anjezdravstvenih zahteva vulnerabilnih grupacija kao što su deca, stari i siromašni.Pri tom, posebno je karakteristi~na pove}ana u~estalost mentalnih i degenerativnihporeme}aja zdravlja. 3Uz zdravstvenu krizu i smanjenu mogu}nost da se iza|e u susret pove}animzdravstvenim zahtevima i potrebama ovde }e se svaka zajednica suo~iti sa jošjednim nepovoljnim faktorom: sa posledicama stresogenog dejstva svakovrsnogvišegodišnjeg propadanja.Naime, teške okolnosti se ne reflektuju na zdravlje samo neposredno, negoi posle odre|enog perioda, putem dinamike takozvanog generalnog adaptivnogsindroma. To zna~i da u nepovoljnim okolnostima (kod onih najosetljivijih) najpredolazi do faze burnog reagovanja, sa u~estalim akutnim poreme}ajima, zatim(kod daleko ve}eg broja ljudi) sledi faza odràvanja kada odbrambene snageorganizma uspevaju da odrè ravnoteù sa štetnim uticajima, a potom (prakti~no,kod ve}ine stanovništva) nastupa faza iscrpljenosti kada prevladavaju nepovoljniuticaji uz nagli porast raznih vidova bolesti i nesposobnostiProse~no trajanje ovog ciklusa iznosi oko pet do deset godina, a to zna~i da}e u ovoj zemlji, još slede}ih desetak godina, u svim zdravstvenim planovima,biti potrebno da se uzimaju u obzir i masovne zdravstvene posledice društvenekatastrofe koju je doneo prethodni reìm.Šta sve ovo zna~i?Jednostavno to da svaka zajednica mora da planira dodatne anga`mane dabi se, u uslovima teku}e tranzicije, uspešnije suo~ila sa nizom pritisaka proisteklihiz zdravstvenih potreba, pritisaka koji zbog svoje urgentne prirode mogu da ometuispunjavanje ustanovljenih prioritetnih ciljeva.Naravno, postoje strategije medicinske prirode kojima se mogu ublaìtiefekti tranzicije.3Murray C. J., Lopez A. D., Global Burden of Disease, Harvard University Press (for WHOand World Bank), Boston, 1996.

Zdravlje u zajednici 95To su najpre strategije koje obuhvataju široke zdravstveno-vaspitne programe,kontrolu zaraznih i nezaraznih bolesti, promociju zdravih stilova ìvota, posebnozbrinjavanje vulnerabilnih grupacija stanovništva, kao i niz mera strukovneprirode, sve do posebnih edukativnih i organizacionih promena kakva jeorijentacija na porodi~nog lekara. 4Postoje, dakako, i strategije koje se mogu razvijati na nivou dràve, odprincipa solidarnosti i posebnih mera u okviru socijalnog zakonodavstva, pa doraznih programa javnog zdravlja.Ipak, ve}ina pomenutih zdravstvenih strategija i do sada nije baš bilapopularna me|u zdravstvenim poslenicima, mahom orijentisanim samo na le~enje.Nedostatak sredstava, uz to, kao i zavisnost od sponzora još ve}ma }e naglasitinjihovu selektivnu primenu.Što se pak ti~e dràve, karakteristi~no da je ona, kada treba da daje, prili~nodaleko i da gotovo uvek ima pre~e potrebe.Lokalne zajednice, dakle, i u domenu zdravlja, treba da se u ve}oj merisamoorganizuju. Naravno, ne putem samoizolacije, nego putem iznalaènja raznihkreativnih na~ina kojima }e otvoriti mogu}nosti da se lakše i uspešnije suo~e savremenom tranzicije.U nizu mogu}ih strategija kojima se putem lokalnih inicijativa i organizacijemoè unaprediti zdravlje gra|ana isti~u se tri: povezanost zdravlja i ljudskih prava,o~uvanje i unapre|enje socijalnog kapitala i produktivnost resursa.ZDRAVLJE I LJUDSKA PRAVAIzme|u zdravlja i ljudskih prava postoji duboka me|usobna povezanost.Suština ove povezanosti je u tome što zdravlje i ljudska prava jedno drugom~ine determinišu}i kontekst.Ljudska prava, tako, odre|uju dominantnu zdravstvenu intervenciju, azdravlje opet determiniše elemente ljudskih prava na koje treba staviti naglasak.To tako|e zna~i da je delovanjem u smislu ljudskih prava mogu}e poboljšatizdravstvenu situaciju, kao što je i delovanjem u smislu zdravlja mogu}e unapreditiljudska prava.Pri tom je, dakako, potrebno voditi ra~una o nivou psihosocijalne egzistencijeodre|ene sredine, odnosno populacije. 5Šta to prakti~no zna~i?Za ovdašnje uslove karakteristi~no je preplitanje tri bazi~na nivoa psihosocijalneegzistencije. To su: nivo preìvljavanja, nivo me|usobne udruènosti inivo osloba|anja ega.4Health 21 – Health for All in the 21st Century, World Health Organization, Copenhagen, 1999.5Beck D.E., Cowan C.C., Spiral Dynamics, Blackwell, Oxford, 2000.

96 Vuk Stambolovi}Svakome od ovih nivoa, naravno, odgovara specifi~ni pristup.Što se ti~e nivoa preìvljavanja, on je ovde karakteristi~an za ve}i deoizbeglica, za ljude koji su netom izgubili posao, za usamljene stare, kao i zaporodice koje ìve ispod granice siromaštva.Njihovo prioritetno ljudsko pravo, sa stanovišta zdravlja kao determinišu}egkonteksta, jeste zadovoljavanje imperativnih bioloških potreba, odnosnoobezbe|ivanje hrane, toplote, to jest staništa, kao i obezbe|ivanje neophodnihlekova i intervencija radi odràvanja ugroènih vitalnih funkcija.Sa stanovišta ljudskih prava, me|utim, nije dovoljno sve te populacije dràtina nivou preìvljavanja, uz zadovoljavanje njihovih imperativnih potreba.Neophodna je intervencija iz domena vertikalne dimenzije zdravlja, odnosnointervencija putem koje }e se stimulisati razvoj pojedinaca i pomenutih specifi~nihpopulacija ka višim nivoima psihosocijalne egzistencije. Za najve}i broj njih toje nivo za koji je karakteri~no me|usobno povezivanje i udruìvanje.S obzirom na to da je, usled usredsre|enosti na zadovoljavanje svojihimperativnih potreba, najve}i broj ljudi koji opstaje na nivou preìvljavanjaatomiziran i psihi~ki, a ne samo fizi~ki, neophodno je raditi na njihovompovezivanju. Najpre na povezivanju sa onima koji su im na razne na~ine bliì, azatim i na njihovom povezivanju uopšte, oko raznih zajedni~kih poslova korisnihza njih same, kao i za zajednicu. U istom smislu, potrebno je raditi i na podršcipojedincima koji su se, tokom akcija povezivanja, pomolili kao potencijalne vo|e,odnosno zajedni~ki predstavnici...Uz nivo preìvljavanja, za ovdašnju sredinu je karakteristi~an i nivome|usobne udruènosti. Ovaj nivo psihosocijalne egzistencije obuhvata dalekove}u populaciju, a karakteriše ga formiranje grupa koje su pod uticajem manje iliviše formalnih vo|a i u ~ijim se okvirima obezbe|uju me|usobna podrška i ose}ajsigurnosti.Na ovome nivou, mišljenjem i ponašanjem pojedinaca dominira potreba zapripadanjem grupi. S obzirom na to da u okvirima grupa klju~ni elementpredstavljaju odnosi, osnovni problemi proisti~u iz sfere emocija. Sa stanovištaljudskih prava, stoga, potrebno je da se osnovni naglasak stavi na psihi~ko zdravlje.Sa stanovišta zdravlja pak, potrebna je intervencija koja }e, u smislu osnovnihljudskih prava, stimulisati dalji razvoj i pojedinaca i zajednice. Dakle, intervencijakoja se ne}e zaustaviti na brizi o psihi~kim problemima ljudi zavisnih od svojegrupe i njenog vo|e, nego }e i pojedince i zajednicu podsta}i da iz stanja zavisnostikrenu ka samostalnosti.Intervencija zajednice, otuda, treba da bude usmerena ka stimulisanju li~noganga`mana i li~ne autonomije, odnosno ka podršci pojedincima da se iskaù ivan postoje}ih grupa, i van kontrole nadre|enih vo|a...

Zdravlje u zajednici 97Tre}i nivo psihosocijalne egzistencije karakteristi~an za ovdašnju sredinujeste nivo osloba|anja ega.To je nivo koji se broj~ano uve}ao posle nedavne promene reìma.Svojstveno mu je osloba|anje energije pojedinaca koji su se istrgli iz kontrolesvojih zajednica i njihovih vo|a. Paralelno sa time, me|utim, veoma je raširena iizgubljenost ljudi koji su raspadanjem relevantnih kontrolnih grupa ostali bezzaštite.Na tom nivou psihosocijalne egzistencije potrebe zdravlja, kao prioritetnoljudsko pravo, nalaù obezbe|ivanje odgovaraju}e socijalne organizacije. Ovasocijalna organizacija sa jedne strane treba da obezbedi sigurnost onih koji suzbog raspada njihovih grupa ostali bez potpornog okruènja, dok sa druge stranetreba da ograni~i egocentri~na preterivanja onih koji su se oslobodili steganametnutih od grupa i nadre|enih vo|a kojima su se doskora pokoravali.Ljudska prava pak, sa svoje strane, nalaù da se na tom nivou socijalneegzistencije zdravstvena intervencija usredsredi na socijalno zdravlje. A to zna~ida se socijalna organizacija ne svede na gušenje ljudskih impulsa i na ponovnovra}anje i pojedinaca i zajednice u stanje pokornosti. Naglasak treba da bude naintervenciji koja bi ~lanovima zajednice omogu}ila da iskaù svoju kreativnost,hrabrost i radoznalost, kao i potrebu za oprobavanjem li~nih granica, nakonstruktivan na~in, izme|u ostalog i u funkciji opšte dobrobiti.Ovde je još potrebno dodati da, u perspektivi, nivo psihosocijalne egzistencijeka kome treba da bude orijentisana ova sredina u celini jeste nivo stabilnosti.To je nivo na kome potrebe zdravlja nalaù da se od svih ljudskih pravaglavni naglasak stavi na zajedni~ku nadu, nadu da }e li~nim anga`manom svakobiti u stanju da obezbedi bolje uslove ìvota za sebe i svoju porodicu.To je tako|e nivo na kome ljudska prava, opet, usmeravaju na zdravstvenuintervenciju koja se odnosi na duhovno zdravlje, što podrazumeva intervencijukoja treba da omogu}i pobu|ivanje dubokog ìvotnog smisla, a u okviru toga irazvoj zajedni~kog cilja koji bi (zbog svog zna~enja) naveo ljude da odgodezadovoljavanje li~nih zahteva radi dobrobiti zajedni~ke celine.SOCIJALNI KAPITALNajjednostavnije re~eno, socijalni kapital je mera pozitivne socijalnekohezije.Njegova povezanost sa zdravljem je prvi put nau~no dokazana u „Pri~i oRozetu”. 66Lynch J.J., The broken heart. The medical consequences of loneliness, Cambridge, BasicBooks, 1977.

98 Vuk Stambolovi}Naime, po~etkom šezdesetih godina prošlog veka, grupa kardiologa jeistraìvala u~estalost infarkta u pet malih gradova u Pensilvaniji, u SAD. Prethodnosu ustanovili da je stanovništvo tih gradova veoma sli~no po raširenosti rizi~nihfaktora (od pušenja do nedovoljne fizi~ke aktivnosti) koji doprinose u~estalostiishemi~nih sr~anih oboljenja. U jednom od tih gradova, me|utim, u Rozetu,u~estalost infarkta je bila upola manja. Pošto su obavili dodatna ispitivanja,istraìva~i su ustanovili da se Rozeto razlikovao jedino svojom ve}om socijalnomkohezijom. Kratko re~eno, Rozeto je bio grad u kome su ve}inom ìveliAmerikanci italijanskog porekla. Za razliku od anglosaksonaca koji su bili u ve}iniu druga ~etiri grada, meštani Rozeta su ìveli sa svojim sugra|anima: uz zajedni~keproslave i zajedni~ke tuge, uz me|usobnu potporu i me|usobne prepirke, uz bogatei bliske porodi~ne i druge socijalne veze.Od objavljivanja rezultata ovog istraìvanja, u stru~noj literaturi se govori o„Rozeto efektu”, uz podatak da pove}anje socijalne kohezije, na svakih hiljadumuškaraca, spre~ava tri smrti od sr~anog udara. 7Tokom slede}e dve decenije obavljena je serija daljih epidemiološkihistraìvanja kojima je pokazano da su na~in na koji je organizovana socijalnazajednica, obim u kome su podràne ili ohrabrene socijalne interakcije me|ugra|anima, kao i stepen njihove povezanosti i me|usobnog poverenja – va`nadeterminanta zdravlja. 8Obnovljen je i interes za Dirkemove nalaze, prema kojima veliki udeo utakozvanim anomi~kim samoubistvima ima erozija društvenog kapaciteta zaintegraciju. 9Pokazana je, tako|e, povezanost pove}ane prevremene smrtnosti uopšte saslabom razvijenoš}u socijalnih mreà. 10Isto tako, straìva~i angaòvani u oblastima obrazovanja, nezaposlenosti,narkomanije, kao i prevencije zlo~ina ustanovili su (u nizu studija) da su uspešniishodi raznih korektivnih akcija više izraèni u zajednicama sa visokim civilnimanga`manom. 117Bruhn J.G., Chandler B., Miller C. and Wolf S., Social aspects of coronary heart diseasein two adjacent ethnically different communities, American Journal of Public Health, 1966, Vol.56: 1493-1506.8Lomas J., Social Capital and Health: Implications for public health and epidemiology,Social Science & Medicine, 1998, Vol 47:1181–11889Durkheim E., Suicide, A study in Sociology, New York, Free Press, 1961.10House J., Robbins C. & Metzner H., The association of Social relationships and activitieswith mortality: Prospective evidence from Tecumseh Community Health Study, AJE, 1982,Vol. 116:123–140.11Putnam D.R., Bowling alone: America’s declining social capital, Journal of Democracy,1995, Vol. 6:65–78.

Zdravlje u zajednici 99Ustanovljeno je, osim toga, i da anga`mani koji razvijaju koheziju u zajednici(oko nekih posebnih zajedni~kih problema), mogu da dovedu do višestrukih dobiti,odnosno do napretka i u drugim potrebama zajednice. 12Sve ove (uglavnom epidemiološke) studije pratila su i istraìvanja o„mehanizmima” delovanja, odnosno o putevima kojima socijalne mreè delujuna fizi~ko i mentalno zdravlje. 13Danas, tako, preovladava mišljenje da je tu re~ o veoma sloènom nizuinterakcija, odnosno da socijalna kohezija uti~e na zdravlje putem kauzalnogprocesa koji po~inje sa makrosocijalnim uslovima (kulturnim, socijalno--ekonomskim, politi~kim), nastavlja se mezosocijalnim uslovima (izraènimraznim tipovima socijalnih mreà), pa se preko psihosocijalnih mehanizama(socijalne podrške, socijalnog anga`mana, socijalnog uticaja, kao i raspolaganjaresursima), okon~ava psihobiološkim procesima (od psiholoških obrazaca kaošto su samopoštovanje, ose}aj dobrobiti, sposobnost suo~avanja sa teško}ama,pa do fizioloških obrazaca kakvo je pre svega funkcionisanje imunog sistema). 14U kom smislu se razvija ovaj niz interakcija u ovdašnjoj tranziciji?U principu, u tranzicijama poput ovdašnje, pozitivni socijalni kapital seteško uspostavlja u nekim ve}im razmerama.Pored toga, na nivou psihosocijalne egzistencije na kome je ovdašnje društvopostoji tendencija za stvaranjem mafijaških i zavisni~kih socijalnih mreà.Stoga, politika koja promoviše zdravlje treba da pospešuje razvoj društveneatmosfere u kojoj }e, i u domenu socijalne kohezije, zdrav izbor biti lakši izbor.Postoji, pri tom, nekoliko elemenata koje je uputno imati stalno na umu.Najpre, potrebno je raditi na o~uvanju i poboljšanju strukturalnih uslovasocijalne kohezije, od obezbe|ivanja prostora gde ~lanovi zajednice mogu da senalaze (uklju~uju}i tu i menjanje urbanisti~kih planova), pa do olakšavanjaprocedura oko formiranja raznih klubova, udruènja, sportskih liga i drugih vidovaudruìvanja koji bi mogli da omogu}e razmenu mišljenja, vrednosti i razvojme|usobnog poverenja.Potrebno je, tako|e, podràvati socijalnu koheziju i direktno.To moè da bude podrška lokalnim rubrikama ili emisijama u lokalnimglasilima, zatim organizovano stvaranje prilika za interakciju sa raznim povodima,12Eng E., Briscoe J. & Cunningham A., Participation effect from water projects, SocialScience & Medicine, 1990, vol. 30: 1349–1358.13Cassel J., The contribution of social environment to host resistance, AJE, 1976. Vol. 104:107–123; Cobb S., Social Support as a moderator of life stress, Psych. Med., 1976, Vol. 38: 300–314.14Berkman L.F., Glass T., Brissette I. & Seeman T.E., From Social Integration to health:Durkheim in the new millennium, Social Science & Medicine, 2000, Vol, 51: 843–858.

100 Vuk Stambolovi}kao i otvaranje mogu}nosti za li~no iskazivanje kreativnih rezultata pojedinaca ilokalnih grupa.Pri svemu tome, ne sme se remetiti tradicionalna lokalna „ekologija”postoje}e me|usobne podrške.Drugim re~ima, interventna promocija socijalnog kapitala ne sme se nametatipotiskivanjem lokalnih kohezivnih elemenata.Od posebne su va`nosti i neki principi politi~ke prirode.Pre svega to je obezbe|ivanje socijalne pravde.Velike socijalne razlike naime, zbog sloma socijalne kohezije, direktno voderastu mortaliteta. 15 Stoga je, u uslovima tranzicije, naro~ito va`na institucionalizacijaprincipa solidarnosti, odnosno redistribucija dohotka putem davanjaza obrazovanje, kulturu, socijalnu pomo} i zdravstvo.Va`no je, dalje, imati na umu i da socijalni kapital produktivan u socijalnomsmislu stvaraju samo horizontalne veze, odnosno veze u okviru kojih se (uzpostojanje me|usobne podrške i ose}aja pripadanja) razvija i ose}aj samopoštovanjai kontrole sopstvene sudbine; u okviru kojih integrisanost, odnosnouronjenost u odgovaraju}u sredinu ili grupu, ne ometa autonomiju, odnosnoslobodu interakcije pojedinca sa grupama i pojedincima koji su njihovoj srediniili grupi potpuno strani.Što se pak ti~e ljudi koji su (kao izabrani predstavnici lokalne zajednice)preuzeli odgovornost da u svojoj lokalnoj sredini pospeše razvoj socijalne kohezije,od pomo}i im mogu biti dva iskustva poslenika koji su se sli~nih anga`mana bililatili u nekim drugim zajednicama.Prvo je iskustvo da intervencije u vezi sa socijalnim kapitalom ne mogu bitiuspešne ukoliko ljudi koji ih vode nisu spremni da menjaju svoj pogled na svet,svoj sistem vrednosti i etiku koja usmerava njihove odluke. 16A drugo, da su na makronivou, odnosno na nivou zajednice, vaàn uslov zarazvoj socijalnog kapitala sinergija i integritet.Sinergija je pokazatelj povezanosti društva i dràve, odnosno odgovaraju}epoliti~ke zajednice, i ukazuje na to da u konkretnoj zajednici postoji usaglašenostpoliti~ke aktivnosti sa interesima gra|ana.Integritet pak govori o kredibilitetu dràvnih ustanova, a to zna~i o njihovojsposobnosti da deluju nezavisno od raznih specijalnih, pojedina~nih ili grupnihinteresa. 1715Kawachi I. & Kennedy B.P., Health and social cohesion: why care about income inequality?,British Medical Journal, 1997, Vol. 314: 1037–1040.16Minkler M., Community organization and community building for health, New Brunswick,Rutgers University press, 1997.17Hawe P., Shiell A., Social capital and health promotion: a review, Social Science &Medicine, 2000, Vol. 51:871–885

Zdravlje u zajednici 101PRODUKTIVNOST RESURSAOsnovni cilj vrhunskih tehnoloških procesa, danas, nije više pove}anjeproduktivnosti rada nego pove}anje produktivnosti resursa.Produktivnost resursa je, dakako, povezana sa idejom odrìvog razvoja izasniva se na istom sistemu vrednosti.Bitni zahtev ove vrste produktivnosti je, najpre, spre~avanje rasipanja.Pri tom, princip je da se sa manje uloènog uradi više, ali ne uz odricanja,zakidanje i neprijatnosti, nego uz poboljšanje kvaliteta ìvota i angaòvanje kojeima duboki smisao.Isto tako, prednost nemaju nove tehnologije, nego bolje razumevanje celogspektra postoje}ih, uz njihov racionalni odabir i nove kombinacije.Bitan je, uz to, i na~in razmišljanja.Produktivnost resursa, naime, podrazumeva razmišljanje koje je motivisanoprincipom uklju~ivanja, a ostavlja po strani bespogovornu sektašku kategorizacijukoja sa jedne strane vodi u igre mo}i, a sa druge u odbacivanje mnogih vrednihpotencijala.Danas se koncept produktivnosti resursa široko i uspešno primenjuje, odpove}avanja produktivnosti energije, pa do pove}avanja produktivnosti sirovina. 18No, osnovni su principi primenjivi i na takozvane neproizvodne delatnosti,pa tako i na domen zdravlja.U domenu zdravlja, naravno, osnovni je resurs zdravstveni sektor.Tu su, kada je re~ o produktivnosti resursa, osnovne promene u anga`manudràvne administracije.Naime, ulazak trìšta u zdravstveni sektor nije potisnuo ulogu dràve negoje nametnuo potrebu za njenim pove}anim angaòvanjem.Pokazalo se, pre svega, da je taj anga`man neophodan radi obezbe|ivanjasolidarnosti, odnosno radi konfrontacije negativnih posledica trìšta. 19No, uz ovu tradicionalnu kontrolu ulogu, koncept produktivnosti resursa jedràvnoj administraciji otvorio nove mogu}nosti. Pre svega u smislu rekonceptualizacijenjenih obaveza prema gra|anima.Naime, decenijama, zdravstveni sektor se nije bavio zdravljem nego le~enjembolesnih, a dràvna je administracija to le~enje na razne na~ine obezbe|ivala.Me|utim, prevencija rasipanja, racionalan odabir tehnologija i princip uklju~ivanjasu, umesto le~enja, na centralno mesto stavili zdravstveni status i takozvani18Weizsacker E. von, Lovins A.B., Lovins H.L., Factor Four (The New Report to the Clubof Rome), Earth-scan Publications Ltd, London, 1997.19Saltman R., Figueras J. & Sakellarides C., Critical Challenges for Health Care Reform inEurope, Open University Press, Buckingham, Philadelphia, 1999.

102 Vuk Stambolovi}zdravstveni pomak, odnosno „zdravstveni dobitak”. 20 Klju~na uloga administracije,prema tome, sve ve}ma postaje da zdravstvenim poslenicima pla}arezultate rada. A to zapravo zna~i da, umesto obezbe|ivanja zdravstvenih usluga,administracija po~ne da „kupuje” zdravlje, odnosno da teì da maksimalnounapredi zdravlje gra|ana.Saobrazno tome, naglasak se i zvani~no (a ne samo proklamativno) stavlja:• umesto na le~enje pojedinaca, na unapre|enje zdravlja i dobrobit zajednice,• umesto na profesionalnu autonomiju zdravstvenih poslenika, na njihovuprofesionalnu odgovornost i standarde,• umesto na opšte zdravstvene budète, na zdravstvene budète kojiodgovaraju strukturi stanovništva kao i specifi~nim vrstama rizika,• umesto na centralizovanu zdravstvenu administraciju, na zna~ajno lokalnoodlu~ivanje. 21Drugi klju~ni resurs zdravstvenog sektora su gra|ani.To je resurs ~iji je razvoj (što se ti~e zdravlja) gotovo potpuno zanemaren.No, nije re~ o zanemarivanju takozvanog nematerijalnog bogatstva, odnosnoresursa zasnovanog na zadovoljavanju nematerijalnih potreba kao što su ljubav,nega i pa`nja koji su tako vitalni za zdravlje. 22Gra|ani, odnosno ~lanovi zajednice koji nisu neposredno angaòvani uzdravstvenom sektoru, mogu da imaju i daleko specifi~niju ulogu.Naime, saobrazno principima produktivnosti resursa, danas je (doduše, višeneformalno nego formalno) široko razvijen i koncept integrativne medicine. 23Integrativna medicina podrazumeva da je za unapre|enje zdravlja iublaàvanje i otklanjanje ljudske patnje neophodan kombinovan pristup. To pakzna~i da svaka zajednica treba da koristi sve svoje zdravstvene potencijale ikapacitete. Dakle, uz zvani~nu medicinu, potrebno je razviti i metode alternativnemedicine, kao i razne tehnike samopomo}i i me|usobne pomo}i.Alternativna medicina je zajedni~ki naziv za niz terapijskih stanovišta i praksi(od narodne medicine do šijacua i homeopatije), zasnovanih na modelu premakome je ljudski organizam višedimenzionalni sistem me|usobno proètih ìvotnih~inilaca, u stalnoj interakciji sa svojom svakovrsnom okolinom. 2420Kindig D. A., Purchasing population health: Paying for results, Ann Arbor, MI, USA:University of Michigan Press, 1997.21Light D.W., Comparative institutional response to economic policy, managed competitionand governmentality, Social Science & Medicine, 2001, Vol. 52:1151-1166.22Clark M., Ariadne’s Thread: The Search for New Modes of Thinking, London, Mackmillan,1989.23Peters D. & Woodham A., Integrated Medicine, Dorling Kindersley, London – New York,2000.24Stambolovi} V., Alternativna medicina: pristupi zdravstvene politike, Zdravstvena zaštita,1989, Vol 18:25–28.

Zdravlje u zajednici 103Prema svojim glavnim osobenostima, alternativne terapije predstavljaju vaànpotencijal za pove}anje produktivnosti resursa. Uz zna~ajan potencijal za poboljšanjekvaliteta ìvota, kao i uz delotvornost (što su im osnovne karakteristike),one i daleko manje koštaju od tehnologija klasi~ne medicine.U le~enju jednog pacijenta obolelog od angine pektoris, na primer, godišnjaušteda samo u lekovima, u proseku, iznosi 340 dolara. 25Alternativne terapije su, ina~e, delotvorne i kod drugih hroni~nih oboljenjai stanja za ~ije se zbrinjavanje, ukupno, troši najve}i deo sredstava koja se odvajajuza zdravstvenu zaštitu. Naime, uobi~ajena razmera je da se za le~enje najbolesnijih10% pacijenata troši oko 70% ukupnih „zdravstvenih” sredstava. 26Alternativne terapije su, uz to, pogodne i zbog nekih drugih specifi~nihsvojstvenosti:• pristup pacijentu je kod njih individualan, a ne standardizovan,• deluju, zatim, na organizam u celini, a ne samo na njegove delove,• nisu ni toksi~ne ni agresivne, tako da prakti~no nemaju štetnih posledica,• neki njihovi osnovni elementi su „prijateljski prema korisnicima”, tako daotvaraju bezbroj mogu}nosti za samonegu i za uzajamnu pomo}. 27Tehnike, postupci i aktivnosti samonege i uzajamne pomo}i su posebno vaàndeo koncepta integrativne medicine.No, njihov je okvir mnogo širi od klasi~nog medicinskog poimanja zdravlja.Naime, ove tehnike, postupci i aktivnosti mogu se primenjivati na raznimnivoima, od onih privatnih, pa do komunalnih, a mogu se odnositi na razna pitanjakoja va`nim smatraju sami gra|ani – od ishrane, do ekologije i ljudskih prava.Posebno je zna~ajno ukoliko se oko ovih tehnika, postupaka i aktivnostigra|ani okupe na organizovani na~in.Institucionalizacija mreà civilne solidarnosti, naime, olakšava razvojsposobnosti da se rešavaju zajedni~ki problemi.Na taj na~in, zapravo, ljudi iz zajednice mogu da budu nosioci promena usmislu boljeg kvaliteta ìvota.25Ukoliko bi se u obzir uzele i druge intervencije, ušteda bi bila još ve}a. Na primer, uzhomeopatsko le~enje smanjila bi se i u~estalost zahvata poznatog kao stent, odnosno perkutanakoronarna revaskularizacija. Po jednom pacijentu ovde bi ušteda iznosila 3.300 dolara, uzizbegavanje mogu}ih neposrednih i odloènih komplikacija. Vidi: Montani M., Novak I., Mikli}M., Klini~ki i ekonomski u~inci homeopatskog lije~enja angine pectoris, Kvalitetna suradnja zazdravijeg ~ovjeka, Zbornik radova 2. hrvatskog kongresa o suradnji klasi~ne i nekonvencionalnemedicine, Zagreb, 2001.26Berk M. L., Monheit A.C., The concentration of health expenditures: An update, HealthAffairs 145, 1992. vol. 11.27Stambolovi} V., Medicina – nadle`nost i alternativa, Prosveta, Beograd, 1986.

104 Vuk Stambolovi}Naravno, ne sami, nego uz komunikaciju sa raznim institucijama i organizacijama,kako u okviru lokalne zajednice, tako i van nje.Pri tom, uz postojanje institucionalizovane mreè solidarnosti, postoji ve}ašansa da ova komunikacija sa centralnim i me|unarodnim nivoima ne budemanipulativna, nego participativna.Omogu}ava da èljena promena postane proces, a ne kampanja.Da bude zajedni~ka stvar, a ne interes odabranih pojedinaca.Da odgovara lokalnim potrebama, a ne interesima centralne politi~kebirokratije ili takozvanom „sindromu godišnjeg izveštaja” karakteristi~nom zarazne donatorske organizacije. 28Omogu}ava, pre svega, da anga`man ~lanova zajednice proisti~e iz njihovogsvesnog uverenja, a ne iz adaptabilnog podleganja nagovorima ili primoravanju.VI[E OD UPRAVLJANJAOvde se uopšte, pa i kada je re~ o zdravstvenom sektoru, ne samo striktnoprimenjuje, nego i idealizuje princip vladanja, i to kao princip apsolutne voljesuverena.Princip vladanja je, me|utim, razvojem demokratije, zamenjen principomupravljanja, odnosno vo|enjem i kontrolisanjem konstelacije institucija i politi~kihgrupacija koje ~ine dominantni deo dràvnoga korpusa.Zdravstveni je sektor, me|utim, pogotovo u tranziciji, suviše sloèn i zaupravljanje.Da bi se produktivno organizovao, neophodan je još sloèniji pristup.To je pristup u okviru koga se ~lanovi zajednice upu}uju, stimulišu ipodràvaju da se, u meri u kojoj im odgovara, late anga`mana koji mogu donetidobrobiti i njima i njihovoj zajednici.U okviru takvog pristupa pitanjima zdravlja, ljudska prava, socijalni kapitali produktivnost resursa mogu da predstavljaju zahvalne polazne ta~ke i zajedni~keinspiracije.28Dagron A. G., Making Waves, The Rockefeller Foundation, New York, 2001.

Zdravlje u zajednici 105Grad – prostor potro{njei dokolice

106

107Miloš Sekuli}OD AGORE DO ROBNE KU]E I TR@NOGCENTRA KAO PROSTORA ZABAVE ISPEKTAKLAODNOS IZME\U TRGA I TR@NICE KROZ ISTORIJUSumerski ideogram Y (ipsilon) za bazar, centar trgovine, tr`nicu, pijacu,simboli~no ukazuje na to da se bliska veza izme|u trga, prostora koji je nastaoukrštanjem puteva, i tr`nice, odavno prepoznavala. Verovatno je da su u preanti~kodoba šire raskrsnice i planirane za potrebe trgovine. Rani nastanak trgovinskogcentra za trampu ili razmenu lokalne robe nastao je mnogo ranije nego što jedošlo do „trì{ne ekonomije” zasnovane na robno-nov~anoj transakciji. Dvanajstarija oblika tr`nice, otvoreni prostor ili pokriveni bazar, niz botega ili ulicapuna du}ana, verovatno su stekli svoju urbanu formu oko 2000. godine stare ere.Ali, mogu}e je da im je prethodio još drevniji oblik tr`nice unutar hrama. Anti~kagr~ka agora prvobitno je stvorena kao deo kompleksa svetilišta, ali ve} u V vekupre naše ere agora se moè smatrati tr`nicom gde su okupljanje i razgovor biliisto toliko va`ni kao i razmena dobara. Rana agora je imala amorfni i nepravilanoblik u vidu trga, a ponekad je bila samo proširenje glavne ulice.U rimskom carstvu „standardni urbanizam” za svaki novoplanirani grad od20.000 stanovnika, bio je rešetkasti plan pravougaonog oblika, sa šetali{tem podarkadama i radnjama, forumom, pozorištem, arenom, javnim kupatilom. Sli~neforme su se ponavljale sa kraja na kraj imperije.Otvoreni trg mešovitog sadràja trgovine i stanovanja nastavio je svojepostojanje sve do baroka kada je trg, naro~ito u zapadnoj i severnoj Evropi, prviput dobio ~isto rezidencijalnu funkciju. U latinskim zemljama otvoreni prostor jezadrào svoju prvobitnu društvenu funkciju kao plaza, campo, piazza, nastavljaju}i

108 Milo{ Sekuli}direktno tradiciju agore. âk i sportske i dramatske funkcije originalne agorenikada nisu sasvim zamrle. Setimo se samo palia u Sieni.STVARANJE TR@NICE KAO ZATVORENOG PROSTORAEkspanzija trzišta je jedan od glavnih atributa trìšne ekonomije. Ve} su uXVIII veku male zanatske radnje pretvorene u specijalizovane radnje. U Parizu,još u vreme vladavine Luja XV, bankar Krom osnovao je robnu ku}u koja jezapošljavala oko tri stotine osoba. Tako|e u Parizu 1844. godine, otvara se modernarobna ku}a, Ville de France, sa sto pedeset zaposlenih.Ako se vitalnost neke institucije moè oceniti po njenoj arhitekturi, onda jerobna ku}a jedna od najvitalnijih institucija trìšne ekonomije. Jedna od prvihvelikih gra|evina koja je koristila gvozdene stubove jeste robna ku}a A.T. Stjuartu Njujorku, dok je Šinkelov projekat za berlinsku robnu ku}u iz 30-tih godinaXVIII veka, mada nikada realizovan, svojim avangardnim stilom daleko premašiosve što se do tada videlo u arhitekturi.Jedan od oblika tr`nice ili tr`nog centra koji se razvio nezavisno od robnihku}a u toku XIX veka, bile su zastakljene arkade sa radnjama. To je bio pokušaj dase kreira nova arhitektonska forma koriste}i dostignu}a moderne tehnologije gvo`|ai stakla. U ranom XIX veku ovi primeri ni~u u svim velikim gradovima, od Napuljai \enove do ~uvene Berlington arkade podignute u Londonu 1819. g. Tr`na arkadau Briselu bila je me|u najve}ima mada je najveli~anstvenija arhitektura ostvarenau Milanu. Jedan od retkih preìvelih primera tr`nih arkada je sjajni GUM u Moskvi,podignut 1893. godine, obnovljen i restaurisan pre dve godine.Zanimljiv je i stariji format tr`ne arkade u njegovoj osamnaestovekovnojinkarnaciji pariskog Pale Rojala. Vojvoda od Šartra odlu~io je da koristi vrt svojeporodi~ne ku}e u Parizu kao komercijalni prostor u kome je centralni sadràjprojekta bio park za javno uìvanje po ugledu na tadašnju englesku modu, sapokrivenim amfiteatarom – Le Sirk Rojal – koji je koriš}en za javne priredbe,koncerte i balove. U jeziku savremene arhitekture, Pale Rojal bi se mogao opisatikao luksuzni „{oping mol” i moè se zaklju~iti da je on prethodio današnjemfrancuskom hypermarché-u.SAVREMENA ROBNA KU]A: NJENO PLANIRANJE I ODNOSIZME\U ROBNE KU]E I TR@NOG CENTRAPlaniranje robne ku}e poti~e iz istog izvora kao i planiranje tr`nog centra –iz evropskih arkada sa nizom radnji. Va`no je napomenuti da je robna ku}a kaonezavisna struktura nastala mnogo ranije nego tr`ni centar i da je kompleksni

Od agore do robne ku}e i tr`nog centra 109tr`ni centar kakvog ga danas znamo proizvod našeg vremena. Robne ku}e sutradicionalno bile smeštene u središtu grada kao deo njegovog trgovinskog centra,ili na glavnim trgovima i raskrsnicama sa dobro definisanom mikrourbanomi trgova~kom strukturom. Njihova višespratna arhitektura bila je diktiranaskupo}om gradskog zemljišta. Pojavom pokretnih stepenica one rastu u visinu do8-10 spratova. Kako su se gradske robne ku}e razvijale tako su njeni planovipostajali sve sloèniji sa zanimljivim arhitektonskim detaljima, pjacetama i drugimelementima koji privla~e posetioce u dubine prostora. Po~inju da se upotrebljavajunove tehnike koje stvaraju ve}i dramski efekat u prezentaciji, koji }e zauvek daizmeni izgled robne ku}e. Prostor oko pokretnih stepeništa postaje simboli~nicentar. On se proširuje, otvara, osvetljava odozgo, postaje monumetalan. Po~injeda se koristi za tematske priredbe, promocije, modne revije, koncerte. Robnaku}a postaje pozornica.Najuspešnije robne ku}e po~ele su da svom sadràju dodaju nove servise,restorane, kafee, salone za va`ne li~nosti, prostore za igru i ~uvanje dece.Razvoj tr`nih kompleksa kao zamene za gradske trgova~ke centre doveo jepo prvi put do ujedinjenja tr`nog centra i robne ku}e u pokušaju da se sadràj istruktura trgova~kog centra rekreira u manjoj skali i sa umanjenim replikamaoriginala. Dominatne robne ku}e iz gradskog centra kao umanjene replike postajumagneti ili „sidra” (anchors), kao glavni zakupci novog kompleksa sa nizommanjih radnji oko njih i u tom kontekstu nezamenljiva komponenta tr`nih centara.Sa pomeranjem tr`nih centara na periferiju, višespratne robne ku}e u SADpostaju objekti sa jednim ili dva nivoa koji se lakše i brè planiraju i jeftinijeizvode. Od ranih posleratnih divova koji su imali 30-40 000 kvadratnih metara,savremeniji primeri imaju znantno manji obim od nekih 15-25 000 koji eliminišumarginalne i neprofitabilne servise. Telemarketing i kataloška prodaja ispunjavajuvakuum koji nastaje osipanjem velikih ameri~kih robnih ku}a. Dok su se ameri~kerobne ku}e smanjivale u visini i obimu i beàle u suburbiju, u Evropi, a naro~itona Pacifi~kom rubu Dalekog istoka, dešavali su se suprotni trendovi – robne ku}esu rasle u sadràju i visini uporedo sa brzim razvojem novih urbanih centara.RAZVITAK SAVREMENOG TR@NOG CENTRA(SHOPPING MALL) I NJEGOVO PLANIRANJEUspeh prvih ameri~kih tr`nih centara kasnih 20-ih godina XX veka bio jeuslovljen pojavom velikih samoposluga. Li~na mobilnost je uticala na pomeranjefokusa iz centra grada u predgra|a i na promene u urbanizmu kakve se nisu desileu Evropi. Razvoj tr`nih centara usporen je u vreme velike depresije i II svetskograta, tako da je 1946.g. postojalo samo osam velikih tr`nih centara u Americi.

110 Milo{ Sekuli}U posleratnom periodu Amerika i Evropa su teìle da što brè pre|u iz ratnogstanja u mirnodopski ìvot. U tom periodu, srednja klasa napušta ameri~ke gradovei suburbani tr`ni centri po~inju da se razvijaju velikom brzinom u novojarhitektonskoj strukturi suburbije.U periodu 50-tih godina izgradnja tr`nih centara uzima maha. Od 100 centarau 1950. godini, za nepunu dekadu broj se pove}ao na 3700. Ne samo što ih je biloviše, nego su istovremeno bivali sve ve}e i kompleksnije arhitektonske strukture.Gradski centar je i dalje bio uto~ište izvesnom broju tradicionalnih poslova, ali}e pojavom tr`nih centara svi ti poslovi mo}i da se obave u suburbiji, bez potrebeodlaska u grad. Glavna privla~nost ranih, prigradskih tr`nih centara, koji su obi~nouklju~ivali i samoposlugu, bila je koncentracija trgovina na jednom mestu.Godine 1956. u predgra|u Mineapolisa, otvoren je Sautdejl, tr`ni centarkoji }e predstavljati model za sve takve centre. Svi peša~ki prostori, sve promenadebile su pod krovom, sa klima ure|ajima za letnje vru}ine i grejanjem tokomzime. Arhitekta je kao svoju inspiraciju naveo galerije Milana i Napulja. Pokriveneulice sa radnjama su privla~ne svuda gde postoje klimatski ekstremi. Tako je od1960. do 1970. g. u SAD podignuto 8 000 novih pokrivenih tr`nih centara savešta~kom klimom. Prvi megacentar od 150 000 kvadratnih metara podignut je1970. g. u Hjustonu po imenom „Galerija”. Tokom 80-tih godina XX veka tr`nicentri postaju jos ve}i, kao na primer, modni centar Del Amo u Toransu,Kalifornija, koji ima 300 000 kvadratnih metara. A „majka svih šoping centara”Vest Edmonton Mol u Alberti, Kanada, prostire se na površini od 520 000kvadratnih metara. Ukratko, od 1970. do 1990. godine u SAD je podignuto jo{ 25000 novih tr`nih centara, ili, u proseku, svakih sedam sati otvorio je svoja vrataneki novi mega centar!Onda se pojavio novi trend. Sve do sredine osamdesetih godina ameri~kicentri su imali apsolutnu dominaciju, i nije se moglo ni naslutiti da }e noveekonomske sile, tzv. „tigrovi” Dalekog istoka, po~eti polako da preuzimaju vo|stvou izgradnji na na~in koji je ostao uglavnom nepoznat u Evropi. Sa izuzetkomJapana i donekle Singapura i Hong Konga, zemlje kao sto su Koreja, Tajland,Filipini, Malezija i Indonezija nisu imale arhitektonski razvijene savremenetrgovinske formate nalik na one na Zapadu. Se}am se kada sam pre nekih sedam– osam godina bio glavni projektant za tada najluksuzniju robnu ku}u u Seulu –Galerija – dizali smo je na pustoj ledini; danas je ona u centru superluksuznogseulskog Rodeo Drajva. To je samo jedan primer. Sa naglim razvojem pacifi~kihekonomija od sredine 80-tih godina do danas, iznenada su po~ele da ni~u prvo –robne ku}e, zatim – tr`ni centri, po ugledu na zapadne megamodele. Nedovoljnoiskusni graditelji i biznismeni iz ovih zemalja se okre}u isklju~ivo ameri~kimarhitektima i tr`nim planerima sa odre|enim i jasnim ciljem da u svojoj zemlji

Od agore do robne ku}e i tr`nog centra 111razviju trgovinske formate ameri~kog stila bez obzira na sve kulturno--potroša~ke razlike. Tako su od 80-tih godina sva najuglednija imena ameri~kearhitekture, dizajna i tr`nog planiranja po~ela da se pojavljuju kao autori novihcentara na Dalekom istoku : od Grand Dute i Mate Hari u Indoneziji, KL Citicentra u Kuala Lumpuru, u Maleziji, Robinsona i Centrala u Bankoku, Isetona iMega Mola na Filipinima, Sinsege i Lote u Koreji, do Daimaru i Ivataje u Japanu– robne ku}e i tr`ni centri Dalekog istoka po~eli su da izgledaju isto kao Mejsi iliSaks Fift Avenju u SAD. Prošle godine je Dòn Dèrdijev Kanal Siti Šopingkompleks u Fukuoki, Japan, dobio nagradu za najbolji me|unarodni tr`ni centargodine, a godinu dana pre toga su projekti Voker grupe za dve robne ku}e podmojim neposrednim rukovodstvom: Ivataja u Japanu i Robinson-Sikon uBangkoku, dobile me|unarodnu nagradu za najbolji dizajn robne ku}e u svetu1995. godine.Najve}e trìšte sa najduòm trgova~kom tradicijom tek po~inje da se otvara.Kina je tek odškrinula vrata. U Šangaju se završava najve}i tr`ni centar u Aziji sapreko 600 000 kvadratnih metara trgova~kog prostora. A to je samo po~etak.Savremeni tr`ni centri su postali skoro potpuno autonomne celine gdeposetioci mogu da na|u sve {to im treba u smislu komunikacije i kolektivne zabave.Ovo proširenje funkcije imalo je jasan uticaj na njihovu arhitekturu. Arhitektonskoplaniranje sada mora da povede ra~una o mnogo ve}em broju sadràja nego štosu samo tradicionalne trgova~ke aktivnosti, a i okviru njih javljaju se i neki novioblici.TR@NI CENTAR, MESTO ZA ZABAVU I SPEKTAKLI sami tr`ni centri 90-tih godina prolaze kroz novu fazu u kojoj se dovodi upitanje koncept glavnog zakupca („sidra”) i ispituju alternativne funkcije kulturnihi zabavnih aktivnosti kompleksa kao novih prigradskih središta.Galerija u Hjustonu, Teksas, ~iji je središnji deo klizalište otvoreno prekocele godine, dodala je niz sadràja koji nisu u funkciji trgovine. Gost hotela, kojije tako|e deo ovog kompleksa, ili slu`benik koji radi u obli`njoj kancelarijskogzgradi mogu direktno sa recepcije da u|u u „šoping mol” – jednostavna promenaod velikog zna~aja. „Mol” nije vi{e samo tr`ni centar – on je gradski centar,urbani prostor u pravom smislu te re~i. Mada trgova~ke funkcije nastavljaju idalje da dominiraju, graditelji tr`nih centara po~inju da stvaraju prostor za razli~iteklijente kao što su sportski i atletski klubovi, banke, predstavništva, medicinskicentri. Tr`ni centri postaju i sedišta kulturnih institucija kao što su biblioteke,muzeji, pozorišta, bioskopi ili gra|anskih servisa kao što su ogranak gradske,savezne i dràvne uprave, pošta i sli~no.

112 Milo{ Sekuli}Uvo|enjem nekomercijalnih zakupaca, tr`ni centri po sadràju sve višepostaju nalik na tradicionalne gradske centre i njihovi vlasnici prestaju da budusamo trgovci i postaju graditelji novih urbanih centara, koji imaju prednost nadulicama centra grada zato što pruàju ve}i red, ~isto}u i sigurnost, kao i idealnuklimu bez mraza, kiše ili ège.Rad i igra, kupovina i rekreacija, javni protesti, kultura i zabava, sve ve}ibroj aktivnosti vezanih ranije za tradicionalne sadràje centra grada, prenose se u„mol”, uklju~uju}i i najnoviji oblik gradske industrije – turizam. Sa svojimklizalištem i promenadom pod staklenim krovom, Galerija u Hjustonu postala jeturisti~ka atrakcija. Graditelji Vest Edmonton Mola, koji uklju~uje i hotel, dodalisu ovom kompleksu veliko klizalište, zoološki vrt sa egzoti~nim pticama, bazensa delfinima, vešta~ku morsku lagunu sa podmornicom i replikom Kolumbovogbroda „Santa Maria”, zabavni park i najve}i na svetu vodeni park pod krovom,zajedno sa vešta~ki izgra|enom plaòm i talasima za serfere.Sve~ani spektakl otvaranja robne ku}e Ivataja u bogatoj Fukoki od 2 milionastanovnika na jugu Japana, u ~ijem sam planiranju u~estvovao, posetilo je 500000 ljudi prvog dana. Posetioci su došli iz Japana i susednih zemalja, Amerike iEvrope.Spektakl pod nazivom „Magija” je zapo~eo na gradskom trgu koji smoprojektovali kao deo ove robne ku}e. U~estvovali su ma|ioni~ari, guta~i plamena,odràn je rokenrol koncert i 50 000 balona i 500 golubova pušteno je u vazduh nazvuk gonga koji je odjeknuo gradom oglašavaju}i da su kapije otvorene. Glumci,pesnici, pisci, muzi~ari, slikari iz Japana i celog sveta pozvani su da prisustvuju iu~estvuju u spektaklu. Stotine ma|ioni~ara prikazivalo je svoje trikove posetiocimana 8 spratova robne ku}e, a kompletan personal je bio obu~en u crne frakove icilindre sa belim ze~evima u rukama.Veliki broj posetilaca Mola Amerike veli~ine 420 000 kvadratnih metara,otvorenog u Blumingtonu, Mineapolis, 1992. godine su turisti. Mol Amerike jera~unao da moè da privu~e oko 100 000 ljudi na dan; ovaj broj je dalekoprevazi|en samo za prva tri meseca. Posle njegovog otvaranja poseta je bila okomilion ljudi nedeljno!Mol Amerike je ogroman, najve}i u Americi, a ve} sada se planiraju novedogradnje. U njemu se nalaze 4 dominantne robne ku}e, oko 160 specijalizovanihradnji, vi{e od ~etrdeset restorana i prodavnica gotove hrane – ali taj prostor nijenaro~ito zanimljiv sa arhitektonskog aspekta – on je samo ve}i od drugih. Onošto je neobi~no je da su radnje grupisane oko ogromnog, skoro 3 hektara velikogparka u kome se nalaze luna park sa dvadesetak raznih tobogana, dva pozorišta ituce drugih manjih atrakcija, što na neki na~in moè da evocira na Pale Rojal uParizu iz XVIII veka.

Od agore do robne ku}e i tr`nog centra 113Megacentar moè da zadovolji najrazli~itije ukuse i potrebe. On jekontrolisana urbana celina. Po ugledu na tradicionalne gradske trgova~ke centrekoji se sastoje od otvorenih i zatvorenih prostora, senovitih arkada i sun~anihtrgova, u velikim gradovima Amerike su se razvile tzv. festivalske tr`nice naobalama reka, u luci, na dokovima i u starim lu~kim skladištima. Tako su u FanejHolu, Harbor Plejsu i Saut Strit Siportu komercijalni prostori uglavnom podkrovom, a javna šetali{ta uglavnom otvorena. Ovakvi otvoreno-zatvoreni tr`nicentri postali su veoma popularni i komercijalno uspešni. Tako je trgova~ki deonjujorškog Bateri Sitija pokriven staklenim krovom koji podse}a na Kristalnupalatu i vizuelno je i fizi~ki povezan sa otvorenim prostorom i rekom. HortonPlaza u centru San Dijega potpuno odbacuje zasvo|en prostor u korist otvorenihdvorišta i arkada. Dòn Dèrde, arhitekta ovog centra, projektovao je po istompricipu, tako|e i poznati Siti-vok u Juniverzal Sitiju u Kaliforniji, otvoren pre trigodine.Pitanje da li tr`ni centri mogu ili treba da zamene gradske centre je akademskopitanje. Prema podacima ameri~kog Biroa za istraìvanje krajem 1992. godine, uSAD je bilo oko 39 000 operativnih tr`nih centara, od kojih je 1800 regionalnih.Oni opsluùju široku srednju klasu. U~estvuju}i kao arhitekta u velikimme|unarodnim projektima tr`nih centara ~esto sam mogao da primetim da usvakom takvom centru postoji veliki otvoreni prostor za sedenje koji je okruènraznim štandovima sa velikim neonskim firmama koje nude hranu iz celog sveta:meksi~ku, kinesku, italijansku, marokansku. Pošto nema granice izme|u dela gdese jede i dela za trgovinu koji ga okruùje, sti~e se utisak da se nalazimo u nizukafea na nekom velikom gradskom trgu.Mo`da moje sedenje na klupi u vešta~koj realnosti nekog tr`nog centranije ništa neprirodnije nego sedenje na klupi u parku. To me dovodi do drugogzaklju~ka – postmodernizam, ~iji su principi na njegovu nesre}u bili primenjenisamo na arhitektonskim objektima manjeg formata, i koji je više doprineo urbanomplaniranju nego arhitekturi, verovatno je našao svoju jedinu arhitektonsku potvrduu ve}oj meri u vreme kulminacije razvoja velikih tr`nih centara Amerike 80-tihgodina. Današnji „novi urbanizam” manje fetišizira stare stilove i više se okre}ehumanizovanju prostora. I tako „novi urbanizam” tr`nih centara ruku pod rukusa novom „arhitekturom svetla” (light architecture), svojim otvorenim pjacetama,balkonima, mostovima, zastakljenim paviljonima, fontanama, sadràjima zazabavu i rekreaciju postaje mikrokozmi~ki simulakrum (kopija kopije) zapadnecivilizacije, ali isto tako njen repozitorijum.

114

115Slobodan Danko Selinki}GDE SU TRGOVI?Razvoj gradova u Srbiji nije rezultirao stvaranjem naselja sa trgovima. Deofunkcija koje podrazumeva ovaj pojam prenet je na ulicu i raskrsnicu ulica. Zbogtoga se va`nije javne gra|evine, pozorišta, crkve, opštinske ku}e i tome sli~no,vrlo retko mogu identifikivati sa trgom ~iji su sastavni deo, onako kako je touobi~ajeno za kolektivnu memoriju o gradu.Trg je prisutan u našoj svesti i mi ga koristimo kao pojam, ali ga prepoznajemopreko iskustva koje smo doìveli na nekom drugom mestu, trgu nekog drugoggrada, u pozorištu, na filmu, ili imaginarno, u knjièvnosti.Danas u našoj arhitekturi postoji tendencija izgradnje tr`nih centara ~ijaprojektantska rešenja imaju šemu nastalu iz modela u kojem dominiraju ulice imali trgovi; tako prostor i funkcije trga ulaze u našu svakidašnjicu kao metaforanepostoje}eg.U evropskoj kulturi gradski trg je višezna~ni simbol civilizacije, ekonomskogi politi~kog ìvota gra|ana; na odre|eni na~in trg je instrument demokratijegra|anskog društva. Za{to se u našoj arhitekturi i urbanizmu ne planira izgradnjatrga?„Potrebno je sa~ekati da budu}nost razvije slike koje je deponovala prošlost.”,kaè Bendàmin u jednom svom tekstu, i to je delimi~ni odgovor na mojepostavljeno pitanje o trgovima.Ako to malo bolje analiziramo i podsetimo se da je srednjevekovni trg uevropskoj kulturi do te mere razvio svoje funkcije da je došlo do identifikacijetrga kao mesta sa odre|enim funkcijama zajednice: religiozni ìvot predstavljenje crkvom na trgu, komercijalni pijacom a društveni gradskom palatom (u manjimgradovima to je ~esto ostajalo objedinjeno na jednom mestu), postavlja se pitanjeda li je tako bilo i na našem tlu pre otomanske invazije.Analizom arhitektonskog nasle|a na tlu Srbije iz perioda pre turskog osvajanjai onim za vreme njihove okupacije ne}emo dobiti siguran odgovor na pitanje gde su

116 Slobodan Danko Selinki}bili i kako su izgledali trgovi naše prošlosti. Ostaci gradova i ve}ih naseobina kojinisu pretrpeli ve}e promene za vreme turske vlasti i kasnije nakon osloba|anja odrušila~kog zanosa gotovo da ne postoje, ili do sada nisu dovoljno istraèni. Istina jei to da smo uvek više skloni istraìvanju antike nego srednjeg veka.Pa`ljivim posmatranjem planova Beograda kroz vekove moè da se ustanovipostojanje odre|enih „praznih” mesta u raznim epohama. Jedno od takvih „mesta”je današnji Studentski trg u centru grada. Nakon osloba|anja od Turaka vlast uSrbiji opredelila se za evropski oblik grada, ali je zadràla mnoge gradske funkcijena tradicionalnim mestima.To se posebno odnosilo na pijace: tako je i ovaj prostorzadrào svoju prvobitnu namenu.Kasnije, u doba nove Kraljevine Jugoslavije, taj trg je urbanizovan, naàlostne više kao trg, ve} kao park. U naslovu ispred imena i dalje stoji pojam trg. Brziprelazak na novi društveni sistem, komunizam, tek izgra|enog gra|anskog staleà,nakon drugog svetskog rata, ponovo usmerava društvo na odre|ene tekovineevropske kulture koje odgovaraju toj politi~koj ideji. Evropom tada ve} dominiraekstremni internacionalizam kao pravac u arhitekturi moderne, koji najradikalnijeeliminiše sve tradicionalno, od ideje do materijala, i usmerava ka „novom” kaosimbolu razvoja tehnike i tehnologije. Trg kao gradski prostor sve više postajemetafora: ako nije porušen u ratnom razaranju postao je nevaàn u brzojrekonstrukciji zemlje. U novoj arhitektonskoj ideji o gradu u kojoj je „ku}a uslobodnom prostoru” on gubi svoj smisao, tako da ga na Novom Beogradu,gra|enom sa tim sloganom, uopšte i nema. Trg se sve se re|e pojavljuje kaosamostalni projekat. Pojavljuje se u nazivima odre|enih prostora na urbanisti~kimplanovima, obi~no u spletu saobra}ajnica i gotovo uvek „ispunjen” parkovima.Ako pomislimo da decenijama nisu postojale odre|ene delatnosti kao npr.antikvarnice ili pijace antikviteta, ~esto a negde i uobi~ajeno vezane za trgove, akoje je bilo vrlo lako realizovati, name}e se pitanje o poštovanju tradicije i staroguopšte, koje usmerava na samo jedan odgovor: prošlost se vidi samo kao tekst ikontrolisani muzejski eksponat.Sa druge strane, svakidašnjica je dobila odre|ene oblike i sadràje koji sunekim drugim društvima bili i ostali nepoznati: dom kulture, kulturni centar,radni~ki dom, spomenik revolucije, memorijani kompleks.Trg kao vitalni prostor grada izostao je u komunizmu. Namerno ili slu~ajno,na nama je da ustanovimo. Platoi ispred gra|evina koje sam gore naveo dobijalisu ponekad slobodne površine koje su kasnije nazivane platoi jer nemaju obodnihgra|evina i više sluè kao podloga novoj gra|evini u smislu monumentalnijegpristupa nego što asociraju na trg i njegovu funkciju okupljanja.Odsustvo trga u arhitekturi za vreme dominacije komunisti~ke ideologijepostalo je toliko radikalno da se manifestacije koje se po prirodi svog nastanka

Gde su trgovi? 117odràvaju na trgu, kao npr. vojne parade i okupljanja povodom ve}ih mitinga,odràvaju na ulici. Ulica je dinami~an prostor, komunikacija; ~ovek je na trotoaruza{ti}eni posmatra~ doga|aja na ulici koji se odvijaju u prolazu, oticanjem, skorokao na filmskoj traci. Na trgu je gra|anin sastavni deo doga|anja, na tom mestuulica se širi i dinamika oticanja se smiruje; stvara se odnos izme|u gra|ana iizgra|enog prostora grada, ku}a na trgu i praznog prostora trga ispunjenog ljudima.Sve prvomajske parade smo posmatrali nepomi~ni sa trotoara ispredSkupštine, le|ima okrenutim Pionirskom parku – trgu, dok su doga|aji oticali saBulevara prema Trgu Marksa i Engelsa.Na mitinzima u Beogradu 1997, 1998, i kasnije, na protestnim okupljanima,kada su mase gra|ana stremile ka Trgu Republike ili trotoaru ispred Skupštine,bili smo primorani da se vrtimo oko palate Albanije, ironija imena i sudbine,podeljeni u gomile koje nisu u stanju da komuniciraju me|u sobom i kojedoga|anje ~iji su protagonisti zajedno sa svom masom prisutnih i liderima nabini ne mogu da osete jedinstvom prisustva u prostoru i vremenu, što je suštinatakvih manifestacija i što osmišljava postojanje trga kao izgra|enog prostora.Energija mesta, energija mase tela koja se vekovima tiskaju na prostoruistovetnog trga stvaraju, izme|u ostalih komponenti, ono što se zove genius loci,snaga mesta. Ako u gradovima postoje mesta takvog karaktera, onda su to presvega trgovi.U Parizu je došlo do radikalne promene ulica za vreme vlasti Osmana, kojije stvorio bulevar iz ~isto militaristi~kog razloga. Nije imao potrebe da dira utrgove, jer mu je problem bio lako kretanje velikih masa gradom; ko zna kako bidanas Pariz izgledao da je èleo da zabrani svako okupljanje.Trgovi koji su ostali na bilo koji na~in da ìve do današnjih dana doìveli surazne promene. Naj~eš}e, kako sam ve} pomenuo, trg je pretvaran u zeleneparkovske površine; Studentski trg, trg ispred crkve Svetog Save nazvansvetosavski plato zbog velike udaljenosti obli`nih gra|evina. Slavija, trg koji jetako sna`no definisan svojim oblikom, nastao po volji jednog Engleza po ugleduna Trafalgarski u Londonu, ostao je decenijama nerešen iz razloga koji sigurnonije kreativne prirode. Poznati okrugli trg u Kraljevu postao je muzej samogasebe i skoro ostao bez vitalnih funkcija. Bilo je pokušaja da se reši konkursom trgtamo gde ga mo`da nije nikada bilo; na Trgu Marksa i Engelsa, danas Paši}evomtrgu, gde završava Balkan i gde po~inje Bulevar Revolucije, ali ni tada ni danasnijedno rešenje nije uspelo da stvori trg od tog prostora, izme|u ostalog i zato štose uglavnom traìlo njegovo „punjenje” raznim funkcijama.Trg Republike rešavan je sedamdesetih godina, ali ni posle toga ne znamogde on po~inje a gde se završava. Ostao je zapam}en kao napor na rešavanjupartera i zelenila jedne razu|ene površine dva ili tri trga sa spletom ulica, rešene

118 Slobodan Danko Selinki}na na~in peša~kih ulica i tr`nih centara severnoevropskih zemalja koje su tihgodina kod nas i u Evropi bile primer moderne arhitekture i urbanizma.Na svim teoretskim raspravama i konkursnim zadacima govorilo se o trgu igradu ali se sve završavalo bez trga ili sa megalomanskim plato površinama nakojima je decentrirano, jer je simetrija bila tabu moderne arhitekture, leàlausamljena robna ku}a, kao npr. u Podgorici.Beograd, koji mi je najbliì kao grad za takvu tvrdnju, uvek je imao ~udanodnos prema trgu, ~ak i oni prostori koji bi bili idealni trgovi, kao npr. okretnicatrolejbusa kod Kalemegdana, nikada to nisu postali.U provinciji, situacija je bila i u ve}ini slu~ajeva ostala teška, mahom i zbogzastarelih urbanisti~kih planova ~iju radikalnu promenu nema ko da finansira.Poznajem primer Petrovca na Mlavi, gde je raskrsnica dve jake saobra}ajnicedecenijama sa malim parkovskim proširenjem imala funkciju trga i centra mesta.Novoizgra|eni prostori su samo uve}ali dimenzije ku}a i parkovskog prostora,blokirale obli`nji prostor pija~ne površine sistemom „prepunjavanja” tako da jeneophodan prostor za okupljanje ponovo ostao nerešen dok ga sam gra|anin nijestvorio na malom platou nekad zelene površine ne ve}e od 50 sa 50 metara.Postoje i oni primeri gradova (Novi Sad, Karlovci, Pan~evo) gde je trgprisutan u tradiciji dominantne kulture ve} vekovima i nije bilo lako zanemaritiga kao funkciju iako je ~esto „punjen” sadràjima, ako ne parkovskim, ondakioscima i tezgama, kao u Zemunu.U mojim radovima trg je prisutan kao metafora i kao realnost, nastala izslika detinjstva, mo`da jer sam ro|en na obodu nepostoje}eg trga u Vlajkovi}evojili zato što sam kasnije u detinjstvu, na Zvezdari, posmatrao raskrsnicu ulicaUstani~ke i Radojke Laki} iz ku}e na uglu, dovoljno i simetri~no povu~ene uodnosu na ulicu da se ima utisak praznog prostora, na kojem se nalazio i glavniulaz u Dom kulture Zvezdara, a mo`da i zbog slika sa putovanja po Dalmaciji izemljama Evrope; tek odavno nosim u sebi uverenje da je trg jedan odnajuzvišenijih dometa gradskog ìvota, i od kada se bavim arhitekturom trg je, naneki ~udan na~in, suština svih projekata.Prvi moj konkursni rad koji je bio nagra|en bio je „trg u Pljevljima”.Taj radje bio anticipacija mojih budu}ih radova kao tema. Trg je posve}en jednoj li~nostiiz NOB-a. Po svom poloàju izme|u hotela, sa neobi~no naglašenim kosim krovomi duga~ke stambene zgrade na koti niòj za ~itavu spratnu visinu, taj prostor nazvantrg to uopšte nije bio po svom urbanisti~kom crteù. Brzo sam shvatio da je uurbanizmu naših gradova za trg proglašavano mesto koje nema poreklo, nemaetimologiju pojma, ve} se stvara ex novo, kao što }e kasnije u Nju Orleansu bitistvorena Piazza D’Italia (ârls Mur), kao simbol potrebe da se jednim modelomarhitekture, bezdušnom prostoru neke anonimne periferije udahne neki odelemenata grada iz kolektivne memorije o njemu.

Gde su trgovi? 119Projektom za „Budu}nost Novog Beograda”, koji nema trgove, htelo sesimulacijom slike grada, sa trgovima, inspirisane Venecijom i slikom „Idealnigrad” Luciana iz Lovrana, pokazati realisti~nim crteòm u boji kako je mogu}e ušemu Novog Beograda ubaciti jedan „stari” crte` grada sa novom arhitekturombez traumati~nih posledica. Na tom prostoru je danas izgra|ena nova sportskadvorana, pri~a o trgu je i dalje neuslišena.Vila u Stani}ima ~itava se razvija oko male kru`ne pjacete koja sluì zaulaz, odmor, parkiranje u obli`njim garaàma i razvrstavanje svih komunikacijaka jako strmom terenu koji se spušta ka moru sistemom kaskadnih vrtova.Hotelski kompleks za budvansku plaù Jaz rešen je jednim trgom kru`nogoblika koji simulira malo mediteransko naselje. Na taj na~in je rešen problemulaska, preko dvospratnih gra|evina na obodu trga, u gigantski hotel zamišljenkao polukru`no kameno utvr|enje.Projekat „porodi~ne ku}e za tri generacije” ra|en za izlo`bu „ArhitekturaZemlja” bavi se problemima vangradske arhitekture. Inspirisan je trgom kaomestom posebne vrste komunikacija. Porodi~na ku}a za tri generacije na selu saprate}im zgradama rešena je kao dialog tri generacije na jednoj uzdignutoj površini,koja ima funkciju trga, a u niòj koti spremišta za stoku. To je ideja koju koristeseljaci u isto~noj Srbiji kada grade niz ku}a oko dvorišta gde ìve razne generacijeokupljene oko zajedni~kog proizvodnog procesa, koji danas podrazumeva i jedanviši stepen tolerancije i dijaloga kao novog kvaliteta ìvotnog prostora na selu, zašta je forma mikrotrga izgledala idealna.Pozorište BITEF u crkvi na Bajlonijevoj pijaci je projektantsko rešenje kojimje trebalo da se ostvari dinami~an pozorišni prostor izme|u gledališta i scene ukojem bi odnos glumca i publike bio u stalnom odnosu preispitivanja prekojedinstvenog prostora jednog dvozna~nog trga. Po vertikalnim zidovima zdanjazamišljene su galerije za kretanje publike iste kao u delu scene za vertikalnokretanje glumaca, koje su kao prozori na ku}ama zamišljenog trga bile orijentisaneka površini doga|anja na sceni i platou gledališta.Na televiziji, jednom druga~ijem mediju okupljanja, rade}i scenografije zarazne emisije na novosadskoj televiziji, smestio sam u scenski prostor trga emisijekao sto su „Od našeg stalnog dopisnika” i „Nedeljno popodne”.Izlo`ba kao posebna kategorija direktnog i vremenski ograni~enogkomuniciranja ve} u svojoj suštini kretanja i posmatranja ukazuje na odre|enesli~nosti sa tokom ulica i rasporedom trgova. „Domus Sapientie”, izlo`ba arhitekturekoju sam postavio u više gradova Jugoslavije izme|u 1986. i 1987. godinebila je opremljena panoima za izlaganje inspirisanim elementima arhitekture saKonaka Knjeginje Ljubice u Beogradu i krovovima pijace Zeleni Venac u oblicimahrama saznanja i barokne arhitekture Rima.

120 Slobodan Danko Selinki}U nedavnom projektu za Jugoslovensko dramsko pozorište, zadràn je ulaznideo pozorišta. Arhitekta Belobrk je pored drugih vrednosti ovog zdanja decenijamaukazivao koliko je bilo va`no to otvaranje ka atrijumskom ulazu koji je imaooblik male mediteranske pjacete, a koje je poslednjih godina dobilo dva nu`nanova sadràja (knjiàru i kafi}), koji su jos više oìveli i upotpunili svrsishodnosti snagu autorove ideje. Ironijom neke urbanisti~ke sudbine i ovo beogradskopozorište nalazi se na trotoaru, iako na obodu velikog parka koji bi mogao bititrg, i preko puta jednog mesta – terase na krovu javnog toaleta koje od vajkadanosi poeti~ni naziv Cvetni trg. Mojim rešenjem za rekonstrukciju i dogradnju togkultnog beogradskog pozorišta predloìo sam da se taj prostor mikrookupljanjakao na nekom malom trgu grada zadrì, što su i propozicije konkursa predvi|ale,ali kao i mnogo ranije sa gradskim trgovima, tako je i ovde naša sredina, kao iìri, bila više sklona nekim novim rešenjima: Bez onoga ~ega nema moè se…Duboko sam uveren da }e se, vremenom, kako to ve} citirana Bendàminovamisao definiše, stvoriti uslovi za izgradnju trgova i kod nas. Ve} sada postojeodre|ene promene u arhitekturi i na trìštu koje su doskora bile nezamislive, usmislu da je gra|anin sve više direktno u~esnik izgradnje grada. Sada još uvekve}ina primera govori o negativnim posledicama tog prelaznog stanja, ali sadefinitivnim rešavanjem pitanja privatne svojine uveren sam da }e do}i i dopromene tog odnosa. Zato èlim da završim ovaj tekst podse}aju}i na definicijupojma trg. Definicija pojma moè da bude dobra projektanska indikacija.„Slobodan prostor okruèn ku}ama u koji se uobi~ajeno sti~e više ulica”(Ilustrovani italijanski re~nik, Soc. Ed. Int. Torino, 1979).

Gde su trgovi? 121Lars GemzeJAVNI PROSTOR – JAVNI GRADKopenhagen kao primer humanizovanog javnog prostoraKako je intenzitet saobra}aja u gradskim centrima vremenom narastao, umnogim gradovima donošene su odluke da se sagradi više puteva i parkingprostora, ~ime su javni gradski prostori postajali zone parkinga i saobra}aja. Toje ~esto imalo za posledicu nepodnošljive uslove za pešake.U Kopenhagenu je doneta odluka da se ograni~i pristup gradskom centruautomobilom – korak po korak – uklanjanjem kolovoza i redukcijom parkiranjaza 2-3% godišnje, da bi se javni prostori pretvorili iz parkirališta i saobra}ajnihzona u prostore namenjene ljudima. Za poslednjih 35 godina ovo je promenilocelokupnu ideju o upotrebi javnih prostora u Starom gradu. To je u stvari promenilostanovnike Kopenhagena.Gotovo svaki grad na svetu ima precizne podatke o broju parkirališta i protokuautomobila u njemu. Kopenhagen je verovatno jedini grad koji ima sistematizovanepodatke i o tome kako se koristi prostor Starog grada i kako se u njemu razvijaojavni ìvot. Tri velike studije iz 1968, 1986. i 1995. ura|ene na Školi arhitektureu Kopenhagenu snabdele su politi~are, profesionalce i javnost informacijama oizvanrednoj promeni u na~inu koriš}enja javnog prostora u Starom graduKopenhagena.Šezdesetih godina nije postojala tradicija u koriš}enju javnih otvorenihprostora koju poznajemo iz ju`ne Evrope, pa ipak se tokom godina dogodilafundamentalna promena u javnom ìvotu grada. Javni prostori koji su nekada bilizatrpani automobilima postepeno su se transformisali u ìvotne i funkcionalnejavne „dnevne sobe”, gde se ljudi zadràvaju – sve duè i duè. Broj ljudi kojiprovode vreme u javnim gradskim prostorima pove}ao se 3–4 puta od kasnihšezdesetih do danas, dok je broj automobila koji ulaze u Stari grad zadràn naistom nivou od sedamdesetih godina, iako se vlasništvo nad automobilimakonstantno pove}ava u ovom regionu, kao i u ostatku Evrope.

122 Lars GemzeSve je po~elo sa „invazijom automobila” i reakcijom protiv nje koja je dovelado „nove urbane kulture” koju danas proìvljavamo.AUTOMOBILSKA INVAZIJANakon Drugog svetskog rata, a naro~ito u vreme ekonomskog uspona 50-tih i60-tih godina XX veka, Stari grad Kopenhagen postepeno je zatrpavan automobilima.Ulice i trgovi pretvarani su u parkirališta za sve ve}i broj novih modela automobila.Planirani su novi autoputevi u centru grada, a postoje}e saobra}ajnice su proširivane,dok je sve više i više automobila prodiralo u centar grada.San šezdesetih bio je prakti~no san o automobilu i jednoporodi~noj ku}i zasvakoga. Ali protestni pokreti protiv pogoršanja uslova za pešake i bicikliste sveviše su narastali.NOVA URBANA KULTURASve je to rezultovalo suštinskim promenama u na~inu na koji ljudi uKopenhagenu shvataju saobra}aj i javni ìvot – promenama u saobra}ajnoj kulturii promenom na~ina ìvota u javnim prostorima Kopenhagena. Šezdesetih godina,popularni pokreti polako su po~eli demonstracijama protiv zaga|enja i opštegpogoršanja uslova za stanovnike grada koje je izazvao rastu}i broj automobila.Mladi ljudi sa sloganima poput „automobili napolje iz grada” blokirali suglavne ulice u saobra}ajnom špicu, protestuju}i protiv zaga|enja i planiranja novihautoputeva usred gradskog centra. U 70-im i 80-im godinama i biciklisti suzahtevali poboljšanje uslova za „meki saobra}aj”. Siguran saobra}aj i višebiciklisti~kih traka, molimo!Me|unarodna naftna kriza izazvala je paniku me|u vlasnicima automobilau 70-tim, a odnos prema automobilu menjao se u javnosti, dok su u isto vremeuvo|ene nove ideje o integraciji saobra}aja – koje su usporile automobile.Godinama kasnije, u 80-tim, ideja „automobili napolje iz grada” lansiranaje kao zvani~na kampanja na~elnika za saobra}aj i planiranje – ~iji je poloàj u tovreme dràla jedna od manjih partija levog krila u gradskoj vladi Kopenhagena.Kampanja je uklju~ila i sugestije za poboljšanje javnih prostora za ljude umestoza automobile.Danas postoji opšti politi~ki konsenzus o ideji da je dobro unapre|ivati javneprostore, ~ak i po cenu ograni~avanja parkiranja na ulicama i trgovima.Kampanju sada ~vrsto sprovodi novi na~elnik za saobra}aj i planiranje, kojiu ovom trenutku poti~e iz desnog ili liberalnog krila politi~kog spektra.

Javni prostor – javni grad 123DUGA^KI POSTEPENI PROCESRazvoj mreè pe{a~kih ulica od 1962. do 1973.Godine 1962, stara glavna ulica Str’get u Starom gradu Kopenhagena bila je– kao svojevrsni eksperiment – pretvorena u pe{a~ku ulicu. Pre dono{enja teodluke desile su se mnoge rasprave, a silno su se zabrinuli politi~ari, autobuskiprevoznici i, naro~ito, vlasnici radnji. „Mi nismo Italijani”, „Nemamo tradicijujavnog ìvota”, „Bez automobila nema mušterija” i „Sve vreme pada kiša,zaboravite na javni ìvot napolju” bili su neki od argumenata. Ali ve} na po~etkuto je bio veliki uspeh. Hiljade ljudi šetalo je uz i niz ulicu od prvog dana i to seispostavilo kao veliki ekonomski uspeh za prodavnice i robne ku}e. Uskoro jeovo postalo permanentno rešenje i još dve ulice pretvorene su u peša~ke.U po~etku, šoping i razgledanje izloga bile su glavne aktivnosti, ali oviprostori bez automobila, izduvnih gasova, saobra}ajnih nezgoda i buke ispostavilisu se kao izuzetna mesta za mnoge druge aktivnosti. Vlasnici radnji doìvljavalisu ih kao nastavak prodajnog prostora na ulici, ali mladi ljudi bi po~eli ovde dasviraju gitare i pevaju ili prodaju nakit doma}e proizvodnje i druge stvari. Prvihgodina to je bilo zabranjeno i hapsili su ih, ali je kasnije muzika na ulicilegalizovana.Mirne peša~ke ulice i trgovi imali su mnogo više potencijala nego što ješoping. Roditelji su mogli da puste malu decu da na miru tr~karaju okolo bezstraha od saobra}ajnih udesa. Mogla se ~uti klasi~na muzika, na flauti, pa sve dodèz saksofona, ili videti mala lutkarska predstava iza }oska. Ovde su se mogleizraàvati politi~ke ili verske poruke i postepeno su se ovi prostori razvili usvojevrsni forum kulture.Razvoj trgova kao javnih „arena” od 1973. do 1997.U vreme 70-tih i 80-tih godina Stari grad se pretvorio u veliki „dom kulture”gde se ~ovek mogao zabavljati, pokušati da bude zabavlja~ ili bi samo dolazio daposmatra druge. Bez potrebe da rezerviše mesto!Stari grad se pretvorio iz mesta pasivne potrošnje u aktivnu kulturnu arenusa mnoštvom fleksibilnih aktivnosti. Niz festivala nastao je tokom godina koriste}inove javne prostore kao arene: „Dèz festival Kopenhagena”, „No} kulture”, „No}sporta”, Karneval i mnogo drugih poduhvata, ali najuzbudljivije je to da ljudispontano otkrivaju nove na~ine da koriste grad. Proslave pre i posle fudbalskihutakmica i polterarbend (vereni~ke proslave), na primer, razvile su se tokom godinai prerasle u predstave u centralnim javnim prostorima.

124 Lars GemzeTokom 80-tih ve}ina gra|evina u Starom gradu bila je obnovljena, ali uistom periodu popularni, ìvi javni prostori bili su iscrpljeni, dok je potreba zarenoviranjem i daljim proširenjem javnih zona opšte uvaàvana, uz uvo|enje višegkvaliteta dizajna i urbanih detalja. Nije bilo dovoljno da prostori budu dobri zakupovinu i da su ìve kulturne arene – trebalo je da budu i zna~ajni arhitektonskispomenici. Mesta sa dignitetom, gde je vredelo boraviti, ~ak i po kišnomdecembarskom danu.Tako se danas Stari grad i njegovi javni prostori ne smatraju samo glavnomtrgova~kom zonom ili centrom javnog ìvota – oni se posmatraju i kao arhitektonskiprostor velikog zna~aja.Naglašena okrenutost ka ~oveku usaglašena je sa karakterom Starog gradakao glavnog trgova~kog, univerzitetskog i stambenog podru~ja.Napomena:Izme|u 1962. i 1996. šest puta više kvadratnih metara ustupljeno je pešacima.Do 1996. imali su na raspolaganju ukupno 96 000 m2 bez automobila. Sve peša~keulice nastale su izme|u 1962. i 1973. Nakon toga dominirao je razvoj trgova.40% kvadratnih metara peša~kih zona su peša~ke ulice, a 60% su trgovi namenjenipredahu i uìvanju u ìvotu. Šetnja gradom je postala izuzetno sigurna od kada suuvedene prve peša~ke ulice, a od tada su one prepune svakog sun~anog letnjegdana.Prevod sa engleskog: Irena Šentevska

Javni prostor – javni grad 125Dragana BazikSCENOGRAFIJA GRADSKOG PROSTORA –PUT DO LJUDSKE SVESTIOKVIR RAZMATRANJATkivo grada je dinami~an organizam koji emituje bezbroj poruka o prostorui ljudima, pulsiraju}i kroz vreme. Prostorni, dru{tveni i vremenski milje integralnoformiraju kontekst odvijanja ìvota u gradu. Samim tim, stepen raznovrsnostiprizora koje nam grad nudi (nudio je ili }e nuditi) gotovo je nesaglediv.Gradski prostor obavlja istovremeno komunikacijsku, informacijsku isaznajnu funkciju, a kao takav uslovljava i na~in na{eg stru~nog delovanja. Fizi~ketvorevine usmeravaju tokove, sadràji defini{u ciljeve, dispozicija formiraorijentaciju u prostoru, oblik stvara perceptivnu predstavu, sekundarna plastikaidentitet, a opremanje uslovljava doìvljaj i pona{anje. Prostorna forma predstavljaartikulaciju znanja i ume}a. Kao takva, ona postaje poligon poimanja i saznavanja,odnosno potencijal za formiranje prostornih predstava i asocijacija. Za najmla|e,neposredno okruènje predstavlja direktan izvor elementarnih iskustvenih spoznajao prostoru i trajno uti~e na formiranje li~nosti i pravila pona{anja. Gradski prostor,kao javna prezentacija znanja, moè da obrazuje, kultivi{e, animira i oplemenjuje.Znanje se preno{enjem ne uni{tava ve} uve}ava. Kako je znanje neiscrpan razvojniresurs, saznajna funkcija gradskog prostora, kao kvalitativna nadgradnja njegovogosnovnog funkcionisanja, postaje jedna od prioritetnih opcija teorijskograzmatranja i stru~nog delovanja.Svesni smo ~injenice da sada{nji trenutak na na{im prostorima nije plodnotlo za navedenu promenu prioriteta. Egzistencijalni problemi na{ih gradova nisuprevazi|eni, ve}, naprotiv, narastaju. To nas ne spre~ava da verujemo u evolutivnirazvoj i nastupaju}e kvalitativne promene, {to zahteva i obrazovno-pedago{kiokvir u kome delujemo.

126 Dragana BazikU domenu saznajne funkcije gradskog prostora i temu savetovanja „Spektaklgrad-identitet”sagledavamo kao veoma podsticajnu i inspirativnu. Ona otvaraniz pitanja u odnosu na pojam spektakla, konteksta u kome se on odvija, njegoveprostorne dimenzije ili interakcije s fizi~kom formom. Prezentira}emo pristup ivi|enje nekih elemenata pomenute teme bez pretenzija da dajemo kona~neodgovore. Okvir za razmatranje obuhvata slede}a polazna opredeljenja:Pod pojmom spektakla ne podrazumevamo samo organizovanu manifestacijurazli~itih domena, ve} spektakularan doìvljaj kao intenzivnu (pozitivnu ilinegativnu) impresiju nekog doga|aja. On moè biti rezultat: (1) neo~ekivanihpromena u svakodnevnom ìvotu grada; (2) posebnih situacija i vremenskihtrenutaka; ili (3) specijalno organizovane manifestacije.Za{to smatramo da svakodnevni ìvot moè spontano da ponudi elementespektakla? Zato {to na intenzitet doìvljaja pored dimenzionalnih karakteristikaprizora moè da uti~e i faktor iznena|enja i nepredvidljivosti. U na{oj sredini, uneposrednoj pro{losti, proìveli smo period neo~ekivanih, „spektakularnih”doga|aja, od kojih su mnoga prevazi{la margine predvidljivog, ~e{}e u negativnom,ali ponekad i u pozitivnom smislu. Neki od prizora su: masovno i gotovo uzaludno~ekanje javnog prevoza, ulice na pragu XXI veka pune pe{aka i biciklista, uli~naberza robe i novca, upaljene sve}e pored uga{enih kompjutera, spektakularnapersonalizacija prostora u stambenim naseljima kao ekspresija novoste~enih„mo}i”, mitinzi, dostojanstveni protesti, spontane proslave nacionalnih trijumfa isl. Da li onda moèmo pojam spektakla svesti na organizovan i smi{ljen doga|aj?Da li se on ponekad odvija i spontano, nastaju}i kao zna~enje u ljudskoj svesti?Spektakularan doìvljaj nije uslovljen samo emisijom poruka organizovanogdoga|aja (veli~ina prostornog okvira, brojnost aktera i posmatra~a, zastupljenosttehnolo{kih efekata), ve} i potencijalima prijema/prijemnika. On ne zavisi samood ponude, ve} se kristali{e u ljudskoj svesti, odnosno u poimanju doga|aja samogposmatra~a. Skup objektivnih „stvari” prerasta u podskup subjektivnih „predmeta”mi{ljenja i spoznaja u skladu s li~nim preferencijama posmatra~a (uzrastom,obrazovanjem, potencijalima za saznavanje i doìvljavanje, kao i odnosomindividualnog pona{anja i reagovanja publike).Da li treba izdvojeno razmatrati prostore namenjene spektaklu kaoorganizovanoj manifestaciji? Da li spektakl pronalazi adekvatan prostorni okviru paleti gradskih ambijenata u skladu s njihovom komunikacijskom, informacijskomi saznajnom funkcijom? Da li prostorna forma posredstvom svojihnavedenih funkcija inicira i stimuli{e spektakularne doga|aje i doìvljaje (spontaneili organizovane). U domenu oblikovanja gradskih prostora opredeljujemo se zarazmatranje tre}e navedene mogu}nosti. Za{to? Zato {to uo~avamo da (1) mirnastambena ulica „poziva” na kom{ijsku prodaju starih stvari, zajedni~ku proslavu,

Scenografija gradskog prostora 127ili manifestaciju „Lice u lice” u organizaciji CEP-a; (2) atrijumsko, {kolsko ilistambeno dvori{te prihvata „va{ar” ili dvori{nu amatersku predstavu; a (3) upe{a~koj zoni centra grada, parkovskom ili izletni~kom prostoru odigravaju sepromocije filmova, predstave lutkarskog pozori{ta ili maskembali, koji nuderazli~ito stepenovane spektakularne doìvljaje.Navedena polazna opredeljenja ukazuju na potrebu za inoviranjem samog procesaoblikovanja javnih gradskih prostora koji nam moè ponuditi vi{e nego {to je to u~inilona{e dosada{nje stru~no delovanje. Nije nam cilj da istraùjemo uzroke takve situacije.Jasno je da oni nisu samo u domenu stru~ne savesti i saznanja. Okre}emo se ka~injenici da aktuelni trenutak tranzicije – „prelazni period” ka trì{nom privre|ivanjui druga~ijoj konstelaciji interesa zahteva promene procesa planiranja i ure|enja prostorakao osnove obnove i razvoja gradova na na{em tlu. Razli~iti vlasni~ki odnosi otvarajunova interesna podru~ja i specifi~ne motivacije u domenu marketinga i potpunijeprimene savremenih tehnologija. Ona aktiviraju stru~no delovanje u okviru do sadazapostavljenih tema. Me|u njima je i kvalitativna nadgradnja osnovnih funkcionalnihzahteva gradskih prostora izraèna u njegovoj saznajnoj funkciji, odnosno „spektarporuka” artikulisanog grado-graditeljskog znanja i ume}a.ANALOGIJAGradski prostor – pozornicaProstor bez korisnika i njihovih aktivnosti ne ispunjava su{tinu svog postojanja.Svaka intervencija u ìvotnom okruènju ljudi ima za posledicu promene dru{tvenogmiljea (broj i sastav korisnika, njihove potrebe, aktivnosti, doìvljaje, utiske). Nemoèmo navedenu problematiku izme{tati na podru~je sociologije i projektovatisamo u skladu s li~nim vi|enjem i preferencijama. Formiran prostor je prete`notrajnog karaktera i generacije stasavaju u njemu. „Umetnost arhitekture nije dastvara samo lepe tvorevine – niti samo korisne, ve} oboje – kao kroja~ koji pravilepu i udobnu ode}u.” 1 Pomenuta nedvosmislena analogija odslikava aktuelnuteorijsku misao u domenu arhitektonskog i urbanisti~kog oblikovanja. Onaobjedinjuje fizi~ku i dru{tvenu dimenziju prostora. Pojam „totalne arhitekture iurbanizma” zamenjuje se pojmovima inviting form (animiraju}a, atraktivna formakoja aktivira delovanje korisnika – podsticajna forma, prevod autora) i responsiveenvironment 2 (ìvotna sredina puna razumevanja za korisnike, odgovaraju}a,prijem~iva – primereno okruènje, prev. autora).1Hertzberger, H., Lessons for Students in Architecture, Uitgeverij O10 Publishers, Rotterdam,1993, 2nd ed., str. 174.2Bentley I., Alcock A., Murrain P., McGlynn S., Smith G., Responsive environments: Amanual for designers, The Architectural Press, London, 1985.

128 Dragana BazikU navedenom kontekstu, autor teksta sagledava i nudi jo{ jedno pore|enje.Usvojimo da je eksterijer, fizi~ki prostor pod otvorenim nebom, pozornica. Onanije sama sebi svrha. Sluì za odvijanje predstava – svakodnevnog ìvota u gradu.Predstavu ~ini niz prizora, zaustavljenih trenutaka, slika, delova jedne celine,odnosno scena. U posmatranoj analogiji, scena objedinjuje fizi~ki okvir (gradskiprostor – pozornicu) i korisnike tog prostora (gra|ane i njihove aktivnosti), iliaktere u predstavi. I, najzad, usvojimo da je scenografija 3 (podru~je na{egdelovanja) skup aktivnosti u vezi sa ure|enjem pozornice (eksterijera) na kojojse odvijaju predstave (svakodnevni ìvot).Za{to se predlaè pomenuta analogija? Ona re~ito potencira slede}a obele`jana{eg delovanja: (1) neraskidivu povezanost pozornice i predstave – bez pozornicenema predstave, a bez predstave pozornica nema svrhu; (2) kompleksnostproblematike kojom se bavimo – svakodnevni ìvot (predstava) odvija se spontano,bez scenarija i reìje, u dinami~nom i gotovo nesagledivom sledu scena; akteri surazli~itog uzrasta, preferencija, obrazovanja i bez nau~enih uloga. Aktivnostiscenografa (urbaniste, arhitekte, inènjera, umetnika) usmerene su na formiranjegradskog prostora kao demokratskog okvira koji korisnicima nudi maksimalanstepen izbora u zadovoljavanju potreba i odvijanju aktivnosti, me|u kojima su ispontani ili organizovani spektakularni doga|aji; i (3) visok stepen zastupljenihrazli~itosti: klimatske, morfolo{ke, ekonomske, ideolo{ke, socijalne i kulturolo{ke.Tu nam recepti i {abloni ne pomaù. Moèmo samo ista}i okosnicu scenografijegradskih prostora, ne kroz stati~nu specifikaciju primera ili obrazlaganje uticajnihfaktora, pojedinih elemenata i tehnika, ve} redosledom koraka u samom procesu.Scenografija gradskih prostoraU na{oj praksi, posao projektanata podrazumeva izradu delova elaborata, ukojima se defini{e zadatak, analizira obra|ivana lokacija, formira program i opisujefaza projektovanja. Urbanisti~ko-arhitektonsko re{enje radi interdisciplinarni timstru~njaka za poznatog investitora s definisanim zahtevima, a u skladu s planskimaktima vi{eg nivoa. Kona~an projekat uslovljen je, pre svega, karakteristikamalokacije i vrednosnim stavovima naru~ioca posla. Krajnji korisnici su uglavnomnepoznati, i u njihovo ime neko drugi odlu~uje. Zastupa ih stru~ni tim. Da li }e imrealizovan prostor odgovarati u domenu je stru~ne savesti projektanata i njihovognastojanja da uti~u na odluke investitora. To je jedini na~in da se izbegnu rutiniranare{enja s osetnom dominacijom politi~ke i ekonomske mo}i, i nije nimalo lak.3Mi}unovi} Lj., Savremeni leksikon stranih re~i, KZNS Univerzitetska rije~, Novi Sad,1988.Scenografija, gr~. – slikarski i drugi poslovi u vezi sa ure|enjem pozornice za pozori{ne i drugepredstave.

Scenografija gradskog prostora 129Potrebna je razra|ena stru~na argumentacija i izrazita sposobnost ube|ivanja.Odustajanje od ovih napora i uslu`no obavljanje radnih naloga vodi ka rutinskomispunjavanju komercijalnih i administrativnih zahteva. Dominiraju razrade„aktivnih” prostora koji donose profit i kvantitativno iskazivanje programa bezkvalitativne nadgradnje. Naj~e{}e se formiraju konvencionalni prilozi elaboratu,bez daljeg pra}enja realizacije i upotrebe prostora, uo~avanja i priznavanja gre{akada bi se one korigovale u budu}em radu.S druge strane posmatrano (u skladu s pomenutom analogijom), scenografijagradskih prostora, kao proces njihovog nastajanja i skup aktivnosti za njihovoure|enje, sadrì umetni~ke i stru~ne, odnosno kreativne i tehni~ke elemente. Onaobjedinjuje delovanje urbanista, arhitekata, umetnika, sociologa, inìnjeratehni~kih struka, komunalnih slu`bi odràvanja i razli~itih korisnika gradskihprostora. Tek tada se otvaraju mogu}nosti za kvalitativnu nadgradnju osnovnogfunkcionisanja gradskog tkiva i ponudu razli~ito stepenovanih doìvljaja.Proces nastajanja gradske scene u fazi projektovanja, izgradnje i kori{}enjasagledavamo kao niz osnovnih „koraka”, s logi~nim sledom od celine ka detalju,uz stalno prisustvo povratne sprege. Redosled koraka ne predstavlja zakonitost,ve} mogu} pristup i prakti~no uputstvo (pomagalo). Pojedini „koraci” nisu ~vrstodefinisane celine. Oni su konstantno cikli~no povezani. Mogu}e je da izraènekreativne motivacije i inspiracije, kao i problemske specifi~nosti obra|ivanogpodru~ja, izmene njihov redosled. „Koraci” u ovom tekstu sistematizovani su naosnovu odnosa izme|u: (1) stepena delotvornosti postupaka u procesuprojektovanja, gde je dominantan efekat delovanja stru~njaka presudan za osnovnofunkcionisanje gradskog tkiva; i (2) stepena ponude uticaja gradskog prostora,gde se javlja dominacija preferencija samog korisnika bitna za kvalitativnounapre|enje gradske sredine 4 . Analiza ovog odnosa defini{e zna~aj preduzimanjapojedinih koraka u procesu projektovanja, a radi oblikovanja primerene gradskesredine. Ujedno, on ukazuje i na stepen negativnih posledica ukoliko je neki korakpresko~en ili ima neadekvatno re{enje. U ovako razmatranom scenografskomprocesu nastajanja gradskih prostora jasno se izdvajaju dve grupe aktivnosti:Scenografske aktivnosti na nivou plana projekta i realizacije koje uslovljavajuosnovni scenario ìvota u gradu i defini{u:• Komunikacijsku funkciju gradskog prostora uspostavljanjem fizi~kihprepreka ili mogu}nosti (urbanisti~ko – saobra}ajni i infrastrukturni koncept) kojeostvaruje kvalitet gradskog tkiva pod nazivom proto~nost prostora. Komunikacijskafunkcija gradskog prostora moè se porediti s funkcijom sistema krvotoka4Bazik D., Scenario ìvota u gradu – proces nastajanja gradske scenografije, koloArhitektonske sveske br. 13. i Ponuda gradske scene – potencijali mikroprostora grada, Arh.sveske br. 16, edicija Arhitektonika, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1995.

130 Dragana Baziki nerava ìvog organizma. Ona obuhvata transmisiju i distribuciju talasa, energije,vode, tokove ljudi, vozila i robe, i predstavlja preduslov ukupnog zaìvljavanjagradskog tkiva.• Informacijsku funkciju prostora, odnosno njegovo delovanje u domenuakumulacije i selekcije poruka koje emituje posredstvom prostornih formi. Fizi~kioblik informi{e korisnike o: (1) mogu}nostima i svrsi kretanja, kontakata i susreta;(2) sadràju; i (3) uslovima snalaènja u gradskom prostoru. Za lociranje i rasponrazli~itih sadràja va`no je stru~no delovanje urbanista, arhitekata i ekonomista,uz sve aktivniji mehanizam trì{ta, ~ime se gradsko tkivo ~ini kvalitetnijimraznovrsno{}u sadràja. Uz dominaciju stru~nog delovanja urbanista i arhitekataformira se perceptivna struktura grada definisana stepenom razumevanja fizi~kestrukture grada i lako}om orijentacije gra|ana u njemu. Navedeni kvalitet gradskogtkiva moè se nazvati ~itljivost prostora. Informacijska funkcija gradskog prostorapredstavlja prvi stepen nadgradnje infrastrukturnog potencijala grada kao direktnadopuna i svrha njegovog postojanja.Skup scenografskih aktivnosti koji formira ponudu gradske scene i ~ijadelotvornost zavisi, s jedne strane, od stru~nog delovanja i, s druge strane, odpreferencija samih korisnika prostora. One uslovljavaju:• Saznajnu funkciju gradskog prostora izraènu kroz (1) intenzitet upotrebeprostora za odvijanje razli~itih aktivnosti (zavisnost efekata stru~nog delovanjaod li~nog opredeljenja svakog pojedina~nog korisnika) – kvalitet gradskog prostorapod nazivom upotrebni potencijal prostora; (2) identitet prostora koji uti~e na toda korisnik stekne prostorne predstave i prepozna mogu}nosti izbora (ravnopravnostprojektantske ponude i sposobnosti uo~avanja samih korisnika) – kvalitetgradskog prostora pod nazivom oblikovni potencijal prostora; (3) raznovrsnostvi{e~ulnog doìvljaja prostora i mogu}nost „zaìvljavanja” prostora li~nimdelovanjem korisnika (dominacija mogu}nosti opaànja i delovanja korisnika nadponudom projektanata) – kvalitet gradskog prostora pod nazivom bogatstvoprostora. Saznajna funkcija gradskog prostora slede}i je nivo nadgradnje ìvotnesredine. Ona ne uslovljava osnovno funkcionisanje grada, ali je od su{tinskogzna~aja kao poligon za poimanje i saznavanje generacija koje u njemu stasavaju.Za{to „ponuda gradske scene”? Za{to ne projektantsko delo, arhitektonskoostvarenje? Zato {to scena podrazumeva deo predstave, prizor (spektakularan ilisvakodnevni), zaustavljeni trenutak koji objedinjuje fizi~ki okvir pozornice iaktivnosti aktera, odnosno javni prostor grada i njegove korisnike, i nije samorezultat delovanja interdisciplinarnog tima stru~njaka. U sredinama gde presudnuulogu ima potra`nja, uz odgovaraju}u ekonomsku mo} i slobodu izbora, kvaliteti prilago|enost prostora krajnjim korisnicima zna~ajno dopunjuju njegovuprimarnu funkciju i formiraju adekvatnu ponudu gradske scene.

Scenografija gradskog prostora 131TransformacijaTeì{te klasi~nog projektantskog postupka je na definisanju fizi~kog prostorai njegovom funkcionalno-oblikovnom tretmanu. Kori{}enje izgra|enog prostorakoje nije stati~no i ne ostaje samo na projektantskoj i graditeljskoj ponudi nijedovoljno razmatrano. Svaki prostor se transformi{e i modifikuje. Kada je u pitanjueksterijer, transformacija nastupa vremenom: ako ne na neki drugi na~in, ondabar bujanjem rastinja. Kao {to ima neku svoju pro{lost, prostor ima i budu}nost,delimi~no sagledivu. Projektantsko vi|enje zaustavlja samo jedan trenutakkontinualnog odnosa korisnika i prostora u bliskoj budu}nosti. I ta budu}nostima svoju budu}nost koju ne moèmo u potpunosti da kontroli{emo. Moèmoponuditi samo obrazac organizacije okruènja primerenog ljudskom pona{anju uprostoru i vremenu, kao predmet kontinuiranog menjanja i usagla{avanja.Na raspolaganju su nam bogata istraìva~ka i prakti~na iskustva iz domenakompozicije i oblikovanja fizi~ke strukture gradskih prostora. Oblikovnim sklopomvizuelnih obele`ja (silueta prema nebu, horizontalna i vertikalna proporcija,raspored otvora, dnevna i no}na slika prostora, pravci i forme partera) stvara sepoligon za formiranje zna~enja i simbolike prostora. Odgovaraju}i rezultati sepostiù uz objedinjavanje (1) kontekstualnih i funkcionalnih specifi~nostiobra|ivanog prostora; (2) korisni~kog iskustva u poimanju prostora; (3)imaginacije i kreativnosti projektanata. U kontekstu teme ovog teksta potenciramoda scenografska ponuda gradskih prostora zaìvljava u spontanom ili organizovanomodvijanju „predstava” samo ukoliko kod „aktera” izazove odgovaraju}easocijacije.Time nismo sagledali sve dinami~ne potencijale gradskog prostora, posebnokada je u pitanju kontekst spektakularnih doga|anja. Pozornicu ne ~ini samo sklopvizuelnih obele`ja, ve} su zastupljene i zvu~na, svetlosna i kineti~ka oprema.Scena zaìvljava tek uz aktere, govor, kostime i pona{anje. Istovremeno, ~ovek je„zaronjen” u gradski prostor svim svojim ~ulima i njima ga doìvljava. On to ne~ini sa distance, ve} uronjen u gradsku scenu, odnosno kao akter predstave kojase izvodi po scenariju ìvota u gradu. Prostor se prvenstveno poima ~ulom vida.Vizuelne informacije mogu se najlak{e kontrolisati, kako u fazi projektovanja,tako i u fazi kori{}enja. Pogled usmeravamo, dok miris i zvuk primamo iz okruènjabez mogu}nosti selekcije, osim sposobnosti koncentracije. Pokret i dodir se samodelimi~no kontroli{u izborom brzine kretanja, promenom nivoa, teksture plo~nikaili staze (ukoliko je poplo~avanje raznovrsno). S druge strane, iz okruènja nemoèmo izolovati zvuk, miris, vetar, temperaturu, a od njih znatno zavisi sveukupnidoìvljaj prostora (pozitivan ili negativan). Klizavost plo~nika spre~ava nas dasagledavamo remek-delo arhitektonskog stvarala{tva, dok nam zvuk crkvenogzvona podiè pogled u pravcu zvonika.

132 Dragana BazikBogatstvo prostora i mogu}nosti njegove transformacije najizraèniji su uokviru teksture gradskih prostora koja obuhvata kratkoro~ne i povremene promenegradske scene. One su prete`no locirane u domenu efekata vi{e~ulne percepcije,primene tehnolo{kih dostignu}a i personalizovanja gradskog prostora od njegovihkorisnika (stanari, vlasnici lokala, umetnici, organizatori spektakularnihdoga|anja). Ovim otvaramo temu koja nije dovoljno zastupljena ni u teorijskimistraìvanjima, niti kao implikacija projektantskog procesa. Istovremeno,nepobitno je da na{i projekti do~aravaju odre|eni prostor grada, da ga izgradnjave} delimi~no transformi{e, a tek ìvot i upotreba ga u potpunosti defini{u ivremenom menjaju. Brojni su na~ini potenciranja efekata vi{e~ulne percepcije iukupnog bogatstva prostora: sagledavanje oblika, veli~ine, boje, teksture, svetlosti,senke, promene pravca i ugla sagledavanja; uvo|enje prirodnog i stvorenog zvuka,mirisa, dodira, kineti~kih efekata; podsticanje pona{anja ljudi i ostavljanje okviraza njihovo delovanje. Korisnici personalizuju gradski prostor utiskivanjem „li~nihpe~ata” (prozori, lo|e, ulazi, predba{te, ograde, perde, pokretni mobilijar restorana,reklame, tehnolo{ki efekti spektakla i sl.). Potrebno je dosledno ugraditi ovasaznanja u projektantski proces i ostaviti, s namerom, okvir za osmi{ljeno delovanjesamih korisnika. Umerena spontanost i raznovrsnost doprinose „atmosferi”gradskih ambijenata; kao i da identifikacija korisnika s prostorom koji „stvara”istovremeno zna~i i pozitivan odnos prema njegovom o~uvanju i odràvanju.Savremena informacijska tehnologija i njen ubrzan razvoj uslovljavaju promenetradicionalnih obrazaca komuniciranja, pona{anja i saznavanja, uklju~uju}i iizme{tanje teì{ta aktuelnih istraìvanja gradskog prostora. I u na{em okruènjuve} se uo~ava da desetogodi{njaci crtaju ku}e na monitoru kompjutera pomo}u3D-home programa i sve re|e prave kolibe na drve}u; igraju fudbal ili ko{arku natreningu ili u okviru kompjuterskih svetskih takmi~enja, dok je teren u stambenomokruènju prazan; druè se i komuniciraju posredstvom modema bez potrebe zadirektnim kontaktom. Deca se pripremaju za nastupaju}i komunikacijski kod, aliim nedostaju (1) vazduh i kretanje radi sticanja imuniteta organizma bez upotrebevitaminskih preparata; (2) kontakti i druènje radi pravilnog razvoja psihe ineophodne socijalizacije. Upravo organizovanje doga|aja, dovoljno animiraju}ih,specifi~nih, pa i spektakularnih, moè da stvori neophodnu ravnoteù.STAVDa li najave jedne sasvim druga~ije budu}nosti nagove{tavaju da }e put doljudske svesti voditi kroz virtuelnu realnost; da }emo ìveti u sopstvenim iluzijamai subjektivnom vi|enju prostora? Da li }e automobili na vazdu{nim jastucimaukinuti pozornicu za }askanje na kom{ijskom plotu i „spektakularne zabave” u

Scenografija gradskog prostora 133ulici? Da li }e spektakl traìti prostorni okvir, ili }e biti dovoljne specijalne nao~are,kaciga i silikonski ~ip?Desetogodi{njak se jo{ uvek odvaja od kompjutera i pritr~ava prozoru nazvuke de~jih glasova iz dvori{ta; jo{ uvek opstaje scenografija gradskog prostorai njegova saznajna funkcija kao najdirektniji put do ljudske svesti. Potrudimo seda to potraje. U nadi da }e se, i u na{em okruènju, dosti}i odgovaraju}i ekonomskiuslovi i aktivirati mogu}nost izbora, zalaèmo se za: (1) oblikovanje primerenoggradskog prostora kao demokratskog okvira koji nudi maksimalan stepen izborakorisnicima za odvijanje aktivnosti i zadovoljavanje potreba; (2) stvaranje uslovai motiva za pove}anu mobilnost gra|ana; (3) definisanje okvira za personalizacijuprostora sticanjem prava na kori{}enje, opremanje, o~uvanje i odràvanje prostoragrada s razli~itim stepenom javnosti. Uz stru~no usmeravanje delovanja svihkorisnika gradskih prostora, raznovrsne medijske prezentacije i ekonomskeolak{ice, gradski prostor dobija na identitetu i privla~nosti i doprinosi bogatstvupalete ambijenata grada. Me|u njima vidimo i sasvim javne prostore: ogra|eneparkove s identitetom (park skulptura, rozarijum, zabavni park ili park spektakla),ili specijalizovane trgove koji pogoduju odvijanju permanentnih spektakularnihdoga|anja („pozori{ni trg” ili trg multimedijalnih umetnosti na Crvenom krstu –aktuelni zadatak studenata tre}e godine u okviru predmeta urbanisti~ka tehnika ikompozicija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu). To onda vi{e nisu„pasivni prostori” koji ne ostvaruju ekonomski efekat, jer lepo pakovanje boljeprodaje proizvod i element izbora prevodi estetiku u ekonomsku kategoriju.UMESTO ZAKLJU^KAKompleksnost i bogatstvo gradske scene otvara gotovo neiscrpno podru~jescenografskog delovanja, ne svode}i „put do ljudske svesti” samo na, ve}odoma}eno, kreiranje vizuelnih efekata. Gradski prostor moè da raduje,oplemenjuje, obrazuje, iznena|uje, animira i motivi{e, ili da pritiska, rastuùje,deprimira i podsti~e devijantne pojave. Kao takav, on moè da stimuli{e ilidestimuli{e najrazli~itije vrste doga|aja: spontana, organizovana, svakodnevna,povremena, uobi~ajena ili spektakularna.

134

135KULTURA I GRAD

136

137Planiranje kulturnog ìvota

138

139Milena Dragi}evi} Šeši}KULTURNI RAZVOJ I PROSTORNIMENAD@MENT KULTURNIH DELATNOSTIKULTURNI RAZVOJRazvoj kao opšta sociološka kategorija podrazumeva proces napretka u svimdomenima ljudskih aktivnosti i ìvota. Prou~avanje razvoja danas je postaloposebna nau~na disciplina (development studies). ôvek èli da uti~e na razvoj,da ga usmerava, jer svaki proces promena, pored pozitivnih, ima i negativne~inioce. Kulturni razvoj kao svetski proces, u kome dolazi do homogenizacionihprocesa, ujedna~avanja oblika i stila ìvljenja ljudi širom sveta i stvaranjazajedni~kih, novih svetskih kulturnih obrazaca, name}e potrebu prou~avanja unajširem, svetskom kulturološkom kontekstu. S druge strane, kulturni razvoj jeuslovljen i kulturnim tradicijama, nasle|enim obrascima i društveno-politi~kim iekonomskim okolnostima. Stoga prou~avanje kulturnog razvoja name}einterdisciplinarni pristup i koriš}enje metoda razli~itih disciplina: sociologije,istorije, antropologije, ekonomije i dr., jer kulturne potrebe i kulturni razvoj mogubiti posledica me|usobnih uticaja razli~itih kultura, ekonomskog prosperiteta,tehnološkog razvoja, promene društveno-politi~kog sistema itd. Tehnološki razvoj,zatim promene u društveno-politi~kom ustrojstvu, bitne su odrednice kulturnihpromena kada se nastoji da se ostvare èljene, a suzbiju neèljene komponenterazvoja. Studije razvoja, tako, imaju dve osnovne komponente: (a) prou~avanje,analizu i predvi|anje i (b) planiranje, usmeravanje, projektovanje.PLANIRANJE KULTURNOG RAZVOJAPlaniranje kao instrument ekonomskog i društvenog razvoja po~elo je da seprimenjuje u XX veku, najpre u socijalisti~kim društveno-ekonomskim sistemima,

140 Milena Dragi}evi} [e{i}da bi pedesetih godina bilo uvedeno u mnogim zemljama sveta. Planiranjekulturnog razvitka, kao izraz te`nje da se upravlja razvojem jednog domenadruštvenog ìvota, postaje neophodan deo opštih planova tek šezdesetih godinaovog veka. Tada širom sveta dolazi do osnivanja ministarstava za kulturu i njihovihplanskih slu`bi.înjenica je da su za funkcionisanje kulturne politike neophodni odgovaraju}iinstrumenti. Plan kulturnog razvitka (desetogodišnji i petogodišnji) jedan je odbitnih instrumenata, kroz koji se moè izraziti kulturna politika u odnosu naopštedruštvenu politiku.Plan razvoja kulture stoga se moè definisati kao pokazatelj kulturne situacije,jer podrazumeva analizu aktuelnih i opštih problema kulturnog ìvota, kaopronalaènje mogu}ih rešenja, posebno u odnosu na kulturnu politiku. Stoga jeproces donošenja plana kulturnog razvoja izuzetno dug i sloèn. On sadrì sledeceosnovne faze:1. Odre|ivanje i usvajanje koncepta kulturne politike.2. Analiza situacije (kulturnog ìvota i kulturnih potreba).3. Utvr|ivanje razvojnih mogu}nosti.4. Izbor pokazatelja kulturnog razvoja (kvantifikacija podataka).5. Izrada plana kulturnog razvoja i instrumenata realizacije plana.6. Vrednovanje ostvarenih rezultata tokom planskog perioda.Odre|ivanje i usvajanje ideja kulturne politikeOsnovna, globalna koncepcija plana kulturnog razvoja mora da se zasnivana koncepciji opštedruštvenog razvoja, shvatanju politi~kog profila dràve,vrednosti koje èle da se promovišu itd. (Jugoslavija kao federalna zemlja,problemi dalje decentralizacije, privatizacije itd.). Opšti koncept vrednosti kojipromoviše Savet Evrope – kulturna demokratija – leì u poštovanju ljudskih prava,pa dakle i prava naroda na sopstveni kulturni identitet, uvaàvanju demokratije,manjinskih prava itd. i on predstavlja polazište za definisanje kulturne politike,koja mora biti u osnovi planskog koncepta.Analiza situacije(kulturne prakse i kulturnih potreba stanovni{tva)Odre|ivanje metodologije i kriterijuma analize situacije, istraìvanjekulturnih potreba i predvi|anje njihovog budu}eg razvitka uzeto je gotovo svudakao osnova programiranja i planiranja kulturne akcije. Pored empirijskogistraìvanja koriste se i ostali izvori saznanja koji, manje ili više precizno, izraàvajupotrebe i stavove ljudi.

Kulturni razvoj i prostorni menad`ment kulturnih delatnosti 141Izvori podataka:• studije o stilu i oblicima ìvljenja (raspoloìvo vreme, aktivnosti u slobodnovreme, u~estalost poseta institucijama kulture, u~eš}e u potrošnji itd.);• ankete kojima se ispituje javno mnjenje;• statisti~ki podaci (kulturna industrija, potrošnja, promet kulturnih dobara,rad institucija kulture...);• intervjui sa stru~njacima, debate, razgovori.Utvr|ivanje razvojnih mogu}nostiKako planiranje podrazumeva ne samo poznavanje trenutne situacije, ve} inau~no zasnovane hipoteze o budu}em društvenom razvitku, to se koriš}enjemprevizionisti~ke i komparativne metode dolazi do zaklju~aka o ~iniocima koji }euslovljavati društveni ìvot u svetu i Jugoslaviji. Ti ~inioci su delom isti za ceosvet – stepen i razvoj urbanizacije, raspore|ivanje izdataka za kulturu unutarprivatnih budèta, odnos radnog i slobodnog vremena, produènje ìvotnog vekaitd., a delom su specifi~ni, kao posledica razli~itih kulturnih tradicija, društvenihi ekonomskih okolnosti (demografska ekspanzija u Tre}em svetu, pove}anjenezaposlenosti u odre|enim sredinama itd...).Istraìvanje budu}nosti. Da bi planiranje u kulturi bilo uspešno, nije dovoljnoanalizirati samo sadašnjost. „ôvek mora da igra na kartu budu}nosti ako ne èlida postane njenom igra~kom” – misao je jednog francuskog filozofa. Zato svakoiole dugoro~nije planiranje mora da ra~una sa budu}im situacijama – na primer,da pretpostavi budu}e kulturne potrebe i budu}e na~ine njihovih zadovoljavanja.Takva istraìvanja nisu više samo predmet knjièvno-nau~ne fantastike ve} iprospektive – nau~ne discipline koja razvija metode nau~nog predvi|anja pravacabudu}eg razvoja. Pored ostalog, prospektiva koristi saznanja nastala u okviruteorije strategijskih igara. To omogu}uje stvaranje simulacionih modela, kojipokazuju ponašanje sloènih sistema, ili odre|enog faktora u nizu alternativnih,uistinu nepostoje}ih situacija. Tako se stvaraju tzv. scenariji budu}nosti, na osnovukojih je mogu}e uo~iti razvojne mogu}nosti u pojedinim oblastima društvenog,ali i kulturnog ìvota. Što je sistem (koji je sluìo kao osnova za stvaranjesimulacionog modela) sloèniji, uspešnost predvi|anja je manja.Zna~ajan je primer predvi|anje u oblasti novih komunikacionih tehnologija,koje suštinski uti~u na razvoj i mogu}nosti zadovoljavanja kulturnih potreba.Ideja Maršala Mek Luana o „svetu svedenom na dimenzije sela” s pojavomsatelitske televizije prestala je da bude predvi|anje i postala stvarnost, koju bitnoodre|uje opšta dostupnost velikog dela svetske proizvodnje kulturnih dobara.

142 Milena Dragi}evi} [e{i}Indikatori kulturnog razvoja(kvantifikacija podataka)Ova faza kvantifikacije podataka i broj~anog izraàvanja poèljnih inajverovatnijih tendencija, obuhvata najsloènija pitanja planova kulturnograzvitka i stoga se prilazi ukrštanju više osnovnih indikatora: broja i mreè(prostornog rasporeda) institucija, objekata kulture, zanimanja i specijalizacijakadrova, njihovog broja i rasporeda, poèljnog broja umetni~kih i kulturnihprodukata (od knjiga, plo~a i drugih proizvoda industrije kulture, do predstava,manifestacija, festivala itd.) i, na kraju, broj~anih pokazatelja u vezi sa publikomodre|enih grana umetni~kog stvaralaštva.Svi indikatori kulturnog razvoja moraju se znala~ki odabrati, da bi se njimaprikazala sredstva uloèna u realizaciju ciljeva kulturne politike, ali i njihoviefekti. Efekti kulturne politike mogu biti izraèni brojem realizovanih programa(predstava, izlo`bi, filmova...) ili procentualno, u odnosu na kulturne potrebestanovništva (na primer, broj poseta pozorištu na 1000 stanovnika ili postotak~lanova javnih biblioteka u odnosu na ukupno stanovništvo).Izrada plana kulturnog razvojaIako su planovi u kulturnim delatnostima u po~etku bili prakti~no svedenina planove izgradnje objekata kulture, danas pored organizaciono-institucionalnogsegmenta obuhvataju i planiranje zadataka budu}eg razvoja i metoda koje je nu`noprimenjivati. Instrumenti planiranja identi~ni su sa instrumentima kulturne politike,jer se plan razvoja realizuje kroz:• planiranje finansijske raspodele (budèt, prioritetna ulaganja itd.);• normativna akta – zakonska rešenja kojima se utvr|uje status odre|enekulturne delatnosti;• organizaciono-administrativno uspostavljanje odnosa izme|u pojedinihustanova kulture, posebno kada su u pitanju javne ustanove, javni mediji itd.Vrednovanje – evaluacijaPlaniranje razvoja polazi od vrednovanja (ocene) dostignutog. U okviruekonomskih nauka, posebno u ekonometriji, razvijen je ~itav niz postupaka ~ijije cilj merenje dostignutog stepena razvoja koje raspolaè veoma razvijenommetodologijom. Za razliku od ekonomije, u oblasti kulturnih delatnosti nema, jošuvek, suštinskih pokazatelja koji bi omogu}ili egzaktno pra}enje razvoja kulture.Ukratko, plan treba da odredi i precizira sredstva (materijalna, finansijska, pravnai organizaciona) kojima se vodi i realizuje kulturna politika u narednom planskom

Kulturni razvoj i prostorni menad`ment kulturnih delatnosti 143periodu. Me|utim, kako naj~eš}e kulturna politika nije precizno definisana,stru~njaci, planeri, nastoje da istovremeno definišu i ciljeve kulturne politike.Plan tako postaje više orijentacioni okvir institucijama kulture i njihovimmenadèrima, na osnovu koga }e, koriste}i se argumentima plana, u svojoj srediniobezbediti uslove za realizovanje planskih zadataka. Neistraènost podru~ja kulturei kulturnih delatnosti, kao i nerazvijenost socioloških metoda predvi|anja,onemogu}ila je punu nau~nu zasnovanost planova kulturnog razvitka, ali je svesto potrebi planiranja na nau~noj osnovi dala podsticaj stvaranju nau~noistraìva~kihinstitucija i modela statisti~kog pra}enja kulturnog razvoja.PROBLEMI U PLANIRANJU KULTURNOG RAZVOJAProblemi u planiranju razvoja kulture javljaju se i u centralizovanim i udecentralizovanim sistemima, ali se ispoljavaju na razli~ite na~ine.U centralizovanim sistemima previše naglašena uloga centralnih dràvnihorgana vodi birokratizmu i inerciji. Inicijativa i inventivnost na niìm nivoima se,po pravilu, ne podsti~u, središnja vrednost je sprovo|enje planskih odluka iz centrai redovno slanje formalnih izveštaja.Kod nas, mnoštvo centara odlu~ivanja u oblasti kulture, tj. ~injenica da suneke institucije kulture u nadle`nosti republi~kih, neke pokrajinskih, a nekegradskih vlasti, kao i da nevladine organizacije i privatne ustanove kulture potpunonezavisno planiraju svoj razvoj, onemogu}uje stvaranje centralnog plana, ipodràvljenje kulture, te je zadatak svih nivoa vlasti da konsenzualnom kulturnompolitikom omogu}e bolje pozicioniranje svih ustanova, uskla|ivanje njihovograda, sve u cilju postizanja što boljih rezultata u skladu sa opštim interesom društva.Problem pri planiranju kulturnog razvitka predstavlja i raznolikost oblikaumetni~kog izraàvanja i difuzije umetni~kih dela, tj. sloènost organizovanjakulturnih i umetni~kih delatnosti, te njihova zavisnost od razli~itih zakonskihuredbi i normi (od kinematografije kao privredne delatnosti, estrade kaovisokoprofitne, do bavljenja stvaralaštvom u domenu vizuelnih umetnosti, što nedaje mogu}nost za egzistenciju na nivou minimalnog li~nog dohotka i zahtevaizuzetne mere socijalne politike).Zavisnost planiranja od finansijskih mogu}nosti i finansijske politike dràveje o~igledna. Sredstva namenjena kulturi ranije su bila ograni~ena visinom stopeizdvajanja za kulturu, a danas odlukom o raspodeli budèta, te se sve više postavljazahtev da u plan ulaze samo postoje}e institucije, a da se manje planiraju noveinstitucije i nove investicije.Zahtev za rentabilnoš}u investicija prenosi se sa privrednog i na kulturnidomen. No, iako ekonomski kriteriji mogu biti prihvatljivi nekim granama

144 Milena Dragi}evi} [e{i}industrije kulture, potpuno su neodgovaraju}i u pozorišnoj delatnosti, na primer,u kojoj dovode do gašenja brojnih pozorišta i nemogu}nosti osnivanja novih, sajasnim posledicama po kulturni razvoj i razvoj pozorišne kulture. (Tako jepostepeno došlo do nestajanja dramskih pozorišta na Vest Endu u Londonu, anjihovo mesto zauzeli su mjuzikholovi.)PROSTORNI MENAD@MENT KULTURNIH DELATNOSTIProstorni menad`ment i planiranje jedan je od bitnih faktora u stvaranjuuslova za poèljan ekonomski i kulturni razvoj društva. Iako su prvi prostorniplanovi formulisani po~etkom veka, kao posledica potreba izazvanih naglomurbanizacijom i ugroàvanjem ìvotne sredine, tek poslednjih dvadesetak godinauklju~eni su kulturni sadràji kao delovi prostornih planova. Prostornimenad`ment, iako ponikao iz urbanisti~kog planiranja, daleko je širi pojam, jerse odnosi na velika podru~ja – regije koje ~ine geografsku, privrednu iadministrativno-politi~ku celinu.Pod njim se podrazumeva obezbe|ivanje skladnog odnosa izme|udemografskog, privrednog i kulturnog razvoja – što se postiè planiranjem, uskladu sa prirodnim potencijalom, odgovaraju}ih industrijskih kapaciteta, oblikastanovanja, zdravstvene zaštite, rekreacije, turizma, kulturnog ìvota itd. Prostornoplaniranje uspostavlja se na nivou dràva, a detaljni prostorni planovi sa~injavajuse i na nivoima regiona, okruga i opština.Koncepcija prostornog planiranja kod nas zasniva se na konceptu decentralizacijefunkcija, koji podrazumeva raspore|ivanje i planiranje gustine stanovništva,mreè naselja, privrednih potencijala i radnih mesta, obrazovnih,zdravstvenih, kulturnih, sportsko-rekreativnih i drugih funkcija, ravnomerno naceloj teritoriji, u skladu sa prirodnim potencijalima i postoje}im društveno-ekonomskimuslovima.Nivoi prostornog menad`menta kulturnih delatnosti:• lokalni,• opštinski,• okru`ni,• regionalni,• pokrajinski/nadregionalni,• dràvni/nacionalni.Pre nego što pristupimo daljem prou~avanju centara organizovanja kulturnihdelatnosti, moramo konstatovati da svaki centar višeg nivoa sadrì funkcije svihprethodnih. Tako }e Beograd kao nacionalni kulturni centar imati i institucije lokalnog,opštinskog, regionalnog, nadregionalnog i, na kraju, nacionalnog/dràvnog zna~aja.

Kulturni razvoj i prostorni menad`ment kulturnih delatnosti 145Kulturne delatnosti na lokalnom nivouKulturne sadràje neophodno je planirati i realizovati ne samo na lokalnomnivou, ve} i u svim specifi~nim mikrosredinama, u kojima ljudi provode ve}i deosvoga vremena i koje zahtevaju druga~ije sadràje od onih koje lokalna zajednicanudi. Tako veliki broj studentskih naselja u svetu ima svoje kulturne centre;turisti~ko-rekreativni centri planiraju kulturne sadràje da bi turistima obogatiliboravak kulturnim doìvljajima. Prostorni planovi nacionalnih parkova uklju~ujudruga~ije kulturne sadràje od onih koji postoje u seoskim domovima kulture natom podru~ju. Škole sa~injavaju specifi~ne programe za svoje u~enike. Zna~i –cilj organizacije kulturnih delatnosti na lokalnom nivou je da odgovori posebnimzahtevima kulturnog ìvota odre|ene društvene grupe i da u mikrosredini stvoriuslove za razvijanje i zadovoljavanje kulturnih potreba.Kulturne delatnosti u op{tiniOpština, kao prostorna, ekonomska, obrazovna i kulturna jedinica, imavišestruke funkcije u domenu kulture. Opštinski centar (sedište) predstavlja jezgrokulturnih aktivnosti na teritoriji cele opštine. Ova funkcija naziva se mati~nomfunkcijom i pod njom se podrazumeva obaveza institucija kulture u opštinskomsedištu da mreòm svojih ogranaka ili distribucijom svojih programa obezbediravnomerni razvoj kulturnog ìvota u svim naseljima opštine.Opštinski kulturni centar treba da bude centar svih umetni~kih, profesionalnihi amaterskih delatnosti; da obezbedi kadrovske, programske, finansijske, materijalne,prostorne uslove (ateljea, fondove: rekvizita, tehnološke opreme i ure|aja), kao istru~ne usluge u okviru biblioteke (teorijska literatura, dramska literatura, note ipartiture...), koje }e mo}i da koriste amateri, ali i profesionalni umetnici.Pored toga, mati~na funkcija nalaè opštinskom kulturnom centru da stvaranove oblike veza, koje se ne}e zasnivati isklju~ivo na difuziji sadràja, ve} i nastvarala~koj razmeni i na~elu komplementarnosti. To zna~i da se aktivnostiorganizovane na nekom od lokalnih nivoa (u radnim organizacijama, školama,seoskim naseljima...) distribuiraju preko mati~ne institucije kulture u druge lokalnezajednice u opštini, ili se o tim programima informiše javnost putem lokalnihsredstava informisanja ili mese~nog biltena kulturnog centra.Kulturne delatnosti na nivou okrugaProstornim planom kulturnih delatnosti predvi|eno je da se neke od funkcijakulture razvijaju u jednom opštinskom centru, ali da programski pokrivaju teritorijunekoliko susednih opština.

146 Milena Dragi}evi} [e{i}Tako se u opštinskim centrima razvija neka od oblasti kulturnog ìvota istvaralaštva, u skladu sa tradicijom, kadrovskim potencijalom i ekonomskom mo}i:amatersko pozorište, radio-stanica, nedeljni list, muzej ili arhiv – institucije kojezahtevaju visoku stru~nost, prostorno-tehni~ku opremljenost i materijalna sredstva,što na sadašnjem stepenu razvoja nije mogu}e obezbediti u svakoj opštini.Danas postoje dva sistemska modela organizovanja kulturnog ìvota naokru`nom nivou:• kada se sve institucije kulture okru`nog zna~aja nalaze u jednom okru`nomcentru koji tako postaje centar susednih opština (centralizovani model) i• kada se institucije kulture okru`nog zna~aja nalaze u razli~itim opštinskimcentrima (decentralizovani model).Kulturne delatnosti na regionalnom nivouZa razliku od prete`no polivalentnih institucija kulture u lokalnim, opštinskimi okru`nim centrima, koje obezbe|uju organizovanje i ostvarivanje dela kulturnihfunkcija, regionalni centri grade potpuni institucionalni sistem u kulturi, saoslanjanjem na pokrajinske i nadregionalne kulturne centre samo u oblasti gde jeto neophodno (nau~na i visokoškolska delatnost u kulturi). Pored institucija kojeve} postoje i na opštinskom i na okru`nom nivou, regionalni kulturni centar trebada ima i: profesionalno pozorište, simfonijski orkestar (ili drugi profesionalnimuzi~ki ansambl), kompleksan muzej, izdava~ku delatnost i ~asopis, zavod zazaštitu spomenika kulture, preduze}e za prikazivanje filmova...Nacionalni kulturni centriNacionalni kulturni centri objedinjavaju i unapre|uju rad u svim oblastimakulturnog i umetni~kog ìvota, a institucije u njima su ustanove najvišeg ranga i~esto se nazivaju narodnim. Za svaki domen umetnosti organizovane su mati~neslu`be, zajednice ustanova kao i ustanove zaštite i o~uvanja kulturnog nasle|a.Stoga se moè re}i da se socio-kulturni ciklusi zaokruùju u potpunosti tekna nacionalnom/dràvnom nivou. Osnovna karakteristika institucionalnogorganizovanja na nivou dràve proizlazi iz ~injenice da se na ovom nivou formirajunajzna~ajnije ustanove nacionalne kulture.DECENTRALIZACIJA KULTUREU razradi mreè institucija kulture postoji dilema: disperzija ili koncentracijaustanova kulture. Postavlja se pitanje: da li sve institucije nacionalnog zna~aja

Kulturni razvoj i prostorni menad`ment kulturnih delatnosti 147locirati u sedištu dràve ili osnivati institucije u razli~itim gradovima i naseljima,uz precizno odre|ivanje podru~ja njihovog rada? Sli~na dilema postavlja se i naslede}i na~in: da li graditi jedan ve}i ili više manjih kulturnih objekata istog tipa;veliku gradsku biblioteku ili desetak manjih biblioteka u ve}im naseljima u opštini?Stoga pojam decentralizacije kulture, iako semanti~ki precizan, ipak urazli~itim zemljama ima razli~ita zna~enja, zavisno od kulturne politike idruštveno-ekonomskog sistema.U najve}em broju zapadnih zemalja pod decentralizacijom kulture podrazumevase aktivnost kojom se ostvarenja u oblasti kulture prenose iz prestonice(ili grada – metropole koji je kulturno središte zemlje) u što ve}i broj regionalnihkulturnih centara, u kojima se istovremeno stvaraju mogu}nosti i obezbe|ujuuslovi za prijem tih kulturnih sadràja. Stoga se ~esto upotrebljava i termindemetropolizacija kulture.Na taj na~in, mogu}nosti za razvoj kulturnog ìvota u unutrašnjosti ioboga}ivanje tog ìvota zavise od odluke i organizacionih aktivnosti „centra”.Ipak, jedini decentralizovani sistemi kulturnih delatnosti postoje u zemljamatakve kulturne i dràvne tradicije koja je omogu}ila postojanje više me|usobnonezavisnih gradova – kulturnih i univerzitetskih centara: u Nema~koj i Italiji naprimer. „Skala” u Milanu, firentinske galerije, Venecijanski bijenale, Bolonjskiuniverzitet – nacionalne su institucije zna~ajnije od odgovaraju}ih institucija uRimu. U zemljama u kojima se ne moè govoriti o jedinstvenoj nacionalnoj kulturi,kakve su Belgija, Velika Britanija i Kanada, uspostavljaju se institucionalni sistemiunutar svake nacionalne kulture ponaosob. Tek dalje razvijanje institucionalnogsistema u manjim gradovima i naseljima i stvaranje uslova za okupljanje stvaralacai kulturnih radnika u njima, omogu}uje da se govori o istinski decentralizovanimoblicima kulturnog ìvota.U Francuskoj je dom kulture simbol politi~ke decentralizacije kulture.Dvadesetak velikih domova kulture širom Francuske svedo~e, pre svega, odecentralizaciji kao metodu unifikatorske kulturne politike, a ne kao o mogu}nostiza razvijanje lokalnog kulturnog ìvota u unutrašnjosti, na bazi sopstvenih tradicijai sopstvenih kadrovskih potencijala. Ipak, domovi kulture, kao centri umetni~kogstvaralaštva, pruìli su mogu}nost stanovnicima gradova u kojima su izgra|enida dobiju vrhunske pozorišne trupe i pozorišne stvaraoce, a u nekim sredinama(Bretanji) da, uprkos svemu, postanu glavni ~inilac oìvljavanja posebnih(bretonskih) nacionalnih kulturnih tradicija.

148

149Inez BogartsINVESTIRANJE U UMETNOST I KULTURU –ORU\E REVITALIZACIJE GRADANedavno su gradski planeri i administracija otkrili da umetnost i kulturamogu biti rešenja za mnoge unutrašnje probleme grada. U prošlosti je odnos izme|ukulture i grada uvek posmatran kao jednostran: kulturi je potreban grad. Ovaideja je uglavnom izraèna u konceptu Evropskih gradova – prestonica kulture.Me|utim, noviji koncept, koji ~esto citira gradska administracija, podrazumevada je gradu potrebna kultura.Opšta ideja na kojoj se zasniva ovaj relativno novi pristup jeste verovanjeda }e umetnost i kultura ponovo u~initi gradove pogodnima za ìvot. Kultura }etako|e obezbediti novu, ~vrstu ekonomsku osnovu i doprineti porastu prestià,privla~nosti i imidà grada. Stoga su mnogi gradovi po~eli da razvijaju (nove)kulturne i turisti~ke atrakcije. Sve više se kultura i umetnosti posmatraju kaosredstva ili instrumenti urbanog planiranja.O~ekuje se da investiranje u pozorišta, opere, muzeje i arhitekturu doneseprofit na mnogo na~ina.Dok razmišljam o temi „nova oru|a za urbano planiranje” gledam kroz prozori sve bolje shvatam da radim u jednom od najupadljivijih rezultata starijih oru|aplaniranja sa kraja šezdesetih. Ne}e vas iznenaditi da je univerzitetski oblakoderna rubu starog istorijskog grada. A dok radim i razmišljam o novoj metropoli,projektima razvoja centra grada, gradskoj revitalizaciji, kulturi i umetnosti, ~inimi se da je apsurdno što gledam u drve}e, crno-bele krave i autoput. Posle više odpetnaest godina, još uvek nema nijedne prodavnice, nijedne pošte, kafea, restoranapa ni doka u krugu od deset milja. Za ovo su delimi~no odgovorna i stara oru|aurbanog planiranja. A šta je sa novim oru|ima urbanog planiranja? Ovaj rad }edati kratki pregled urbanog planiranja i rezultate u gradovima. Štaviše, fokus

150 Inez Bogartsrada }e biti na novim instrumentima planiranja i ulozi kulture i umetnosti ugradovima.GRADSKI RAZVOJ I ORU\A URBANOG PLANIRANJANeophodno je dati pregled urbanog planiranja u poslednjih trideset godinau kontekstu urbanog razvoja i realnosti svakodnevnog ìvota u gradu u istomperiodu. U zapadnoj Evropi u ovom periodu razvoj gradova je uglavnom biorezultat urbanog planiranja.IndustrijalizacijaŠezdesetih godina je završena rekonstrukcija posledica razornog Drugogsvetskog rata. Brza industrijalizacija je dovela do toga da je sve više ljudi mogloda uìva u prosperitetu. Bilo je više novca i vremena za frivolne stvari. Ljudi saniìm i srednjim prihodom su po~eli više da zara|uju i mogli su više toga daurade u sve više slobodnog vremena: porodice su odlazile van grada za vikend.Godišnji odmori su postajali duì i ljudi su leteli u inostranstvo.Kao rezultat širenja industrijalizacije i rasta prosperiteta, gradska administracijaje po~ela da uvi|a da je došlo vreme za kvalitativnu obnovu gradova. Ali,ljudi su tada ve} po~eli da napuštaju gradove. Prosperitet, rast zarada i ve}apokretljivost krajem šezdesetih su širim slojevima omogu}avali da napustegradove. Naravno, predgra|a i projekti razvoja gradova su ih do~ekali dobrodošlicom.Kriza u graduPo~etkom sedamdesetih, prosperitet ve}ine ljudi je bio viši nego ikada.Me|utim, cene i zarade su rasle podjednako brzo kao i cene nafte i takozvana„naftna kriza” 1974. zaustavila je „beskona~ni” ekonomski razvoj. @ivot u centrugradova pogor{an je još brè. Jedan od najupadljivijih primera za ovo bilo jebankrotstvo Njujorka.Skoro u isto vreme stupili su u dejstvo programi gradskih ve}a za rekonstrukcijugradova te su u zamašnim akcijama rušeni ~itavi blokovi i susedstva.Posledica toga je, opet, bila da su mnogi stanovnici napustili grad ili se odselilina periferiju, gde su preseljeni i poslovi.U po~etku je u nekim evropskim gradovima nacionalna i lokalna uprava ovo~ak i podsticala. Stanovnici koji su ostali uglavnom nisu imali prilike ili novca daodu pa se nakupilo mnogo problema: beda, napuštene ku}e, nedostatak stambenogprostora, loš javni saobra}aj i sve ve}a nezaposlenost.

Investiranje u umetnost i kulturu 151Planiranje tokom sedamdesetih moè se okarakterisati kao prili~noformalisti~ko i tipi~no za vlade: lokalno ve}e je preuzimalo inicijativu za rešavanjeproblema, formulisanje gradske politike i implementaciju planova.Me|utim, krajem sedamdesetih, nije se moglo više oglušivati o zahteve zaboljom ìvotnom i radnom sredinom. Po~elo je više da se obnavlja i oìvljava,umesto da se ru{i, ali su se centri gradova ipak polako pretvarali u konglomeratvisokih poslovnih zgrada napuštanih posle sedam sati.Strategijsko planiranjeOd po~etka osamdesetih stvari u gradovima polako po~inju da se menjaju.Ekonomski rast i ve}i prihodi, promene ìvotnog stila i druge potrebe koje se nisumogle lako zadovoljiti u predgra|ima, dovode do porasta potra`nje nekretnina.Japiji i bafiji, dinkiji i vufiji, ali i manje sre}ni jafiji i „deca bez budu}nosti”ostaju ili se vra}aju u centar grada. Izgleda da se grad delimi~no oporavio odnegativnih efekata ekonomske stagnacije.Sredinu osamdesetih karakteriše regeneracija grada i pove}anje brojapartnerskih odnosa javnog i privatnog. Gradska ve}a više ne procenjuju njihoveprobleme ve} više naglašavaju mogu}nosti grada i centra u vezi sa pogodnimpoloàjem, prezentiraju lokalne kvalitete i specijalitete (prednosti) i pokušavajuda prodaju grad turistima i novim biznisima. Ro|en je marketing grada i koristese razna oru|a, instrumenti i marketinške tehnike kako bi se grad prodao. Gradskoplaniranje u zapadnoj Evropi tokom osamdesetih karakteriše upotreba novih,prili~no neformalnih strategijskih „oru|a” za predvi|anje onoga što se dešava ugradu. Ovi novi instrumenti se koriste samo za površno skiciranje novih planovasa više prostora za lokalno privatno preduzetništvo. Lokalno ve}e sada višepodràva a manje za~inje planove.Novo oru|e za gradsko planiranje:gradski marketing i druge tehnikeNeke promene u društvu su posebno zna~ajne za grad i verovatno mogufundamentalno izmeniti strukture: promene na polju telekomunikacija, logisti~kihsistema, transporta, kompjuterizacija, ali tako|e i više slobodnog vremena, višeposla u uslu`nom sektoru, globalni bankarski sistem, institucionalno organizovanjejapija i promene ìvotnog stila.Najupadljiviji primeri „duha vremena” osamdesetih i devedesetih mogu sena}i u široko obuhvatnim projektima obnavljanja gradova i planiranju prostoranamenjenog kulturi u ve}ini gradova zapadnog sveta.

152 Inez BogartsOsnovna tema ovog rada je da identifikuje i opiše promene u gradovima, daotkrije kakva je njihova funkcija i šta se od njih o~ekuje.Sveobuhvatni projekti obnavljanja gradaPrvi znaci ovih velikih projekata po~eli su da se pojavljuju u SjedinjenimAmeri~kim Dràvama ve} krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina,na primer u Baltimoru (the Inner Harbour/ Charles Centre Project) ili Njujorku(Southstreet Sea Port), gde je obnavljanje starih dokova postalo glavno gradskopitanje. Ovaj trend se proširio zapadnom Evropom i zarazio gradove kao što suLondon (the Docklands), Amsterdam (Y-oevers), Roterdam (Kop van Zuid/Waterstad), Barselona i Antverpen. Brisel, Glazgov, Pariz i Berlin su tako|e imalivelike integrisane projekte sa stambenim i poslovnim oblakoderima, prodavnicamavisokog kvaliteta, rekreacionim sadràjima i prostorima namenjenim kulturi. Svioni su promovisali pogodne uslove lokacije kao što je blizina centra, višeobrazovanje, visokorazvijeni sistem prevoza, dobre stambene prostore i bezbednuokolinu.Planovi u vezi sa kulturom i investicijeU mnogim gradovima u SAD i zapadnoj Evropi gradska ve}a su shvatila daumetnost i kultura mogu pomo}i rešavanju mnogih problema grada kao što sunegostoljubivost, kriminal i beda. Stoga su brojni gradovi po~eli da razvijaju(nove) kulturne i turisti~ke atrakcije, da investiraju u razvoj pozorišta, opera,muzeja, galerija, skulptura i arhitekture. Prave se planovi u vezi sa kulturom irazvijaju kulturni delovi grada kako bi se privukli turisti i biznismeni naveli daosnivaju sedišta u visokokvalitetnom i kulturnom okruènju.Dobrobit grada se ne posmatra više naprosto kao kombinacija ekonomskograsta, povoljnih materijalnih uslova i geografskih faktora. Me|utim, tek u poslednjevreme se ozbiljnija pa`nja obra}a na obezbe|ivanje pogodnih prostora zaobrazovanje, rekreaciju i procvat kulturnog ìvota.Ovo se ne dešava samo u dobro poznatim centrima kulture kao što su Rim,Firenca, Be~ i Pariz, ve} se i u Nema~koj otvaraju nova pozori{ta i operske dvorane.Hamburg, Keln, Frankfurt, Štutgart i Berlin se izme|u sebe nadme}u za titulunema~ke prestonice kulture. îni se da novac ne igra ulogu u ovom takmi~enju.Amsterdam, Roterdam i Hag su rivali u tome ko }e više novca dobiti od nacionalnevlade za umetnost i pokušavaju da privuku najva`nije me|unarodne kulturneizlo`be.

Investiranje u umetnost i kulturu 153^VRSTO UVERENJE U MOGU]NOSTI NOVIH ORU\APrisustvo kulture i umetnosti u centru grada samo po sebi nije neobi~no. Tuse moè zate}i najve}i broj umetnika i kulturnih lokacija, a lokalne samoupraveodavno potpomaù umetnost finansiranjem, upravljanjem i odràvanjem javnihprostora, skulptura, parkova i trgova. To nije novo. Nije nova ni ~injenica dagradovi èle da se predstave posredstvom umetnosti, kulture, arhitekture ikulturnog nasle|a. Me|utim, nova je ~injenica da gradovi koketiraju – uz o~itodavanje prednosti – sa umetnoš}u. Nema više debata o estetici, etici i socijalnodemokratskimciljevima umetnosti, ve} o njenoj potencijalnoj funkciji. Kao instrumentrevitalizacije, kao metod ulepšanja gradova ili kao uslov za manipulacijulokacijom: „… i sama kultura se predstavlja kao faktor proizvodnje, samaprestonica kulture je postala kulturni kapital, muzeji, koncertne dvorane parkovisu pretvoreni u infrakstrukturu industrije znanja”.Umetnost i kultura u novoj svetlostiJoš nije potpuno jasno šta gradska administracija o~ekuje ili èli od umetnostii kulture. Stoga je zanimljivo istraìti osnovu ove zaokupljenosti umetnoš}u. U„Mocartu u metropoli” se tvrdi da su „izvo|a~ke umetnosti vaàn deo mašinerijeurbanog rasta … Umetnosti su sada politi~ki prihvatljiva i korisna strategijaurbanog rasta…”U ovoj ranoj fazi procene moè se u}i u trag tri osnovne vrste o~ekivanja uvezi sa podsticanjem umetnosti i oja~avanjem sektora kulture u gradu: ekonomskiuticaj kulture u gradu; umetnost i kultura i planovi u vezi sa kulturom }e doprinetiboljem kvalitetu ìvota i umetnost pomaè stvaranju boljeg imidà grada. Ipak,skoro da niko iz gradske administracije i planiranja ne pokušava da u svom planuobjasni šta se od njega na prvom mestu o~ekuje.Nasuprot tome, bivši holandski ministar kulture je bio veoma jasan; on jeumetnost nazvao „vazelinom izvoza.”SKRIVENA OÊKIVANJAEkonomska va`nostOd kulture i umetnosti se o~ekuje da zaigraju va`nu ulogu u proizvodnomzapošljavanju u okviru i van sektora kulture, u razvoju prosperiteta i dobrobitigradova. Dalje, umetnost }e podsta}i zaradu i investicije u drugim sektorima.Zatim, umetnost i kultura predstavljaju vaàn uslov za samu lokaciju. Na primer,Pitas tvrdi da je „umetnost postala osnov nove krupne industrije koja upumpava,

154 Inez Bogartsna primer, skoro šest milijardi dolara godišnje u Njujork.” Me|utim, ova ideja jejoš uvek relativno nova u zapadnoj Evropi. Ovakav pristup su radikalno promeniliekonomski oporavak, opšta komercijalizacija javnog ìvota i preovla|uju}i „duhvremena”.Kvalitet ìvota u graduJoš jedno skriveno o~ekivanje u vezi sa ulogom umetnosti u gradovimaprime}uje Bian}ini C. S.: „Kvalitet ìvota u našim ve}im i manjim gradovima, je,iznenada, postalo glavno politi~ko pitanje… Moglo bi se pokazati da su najboljistrategijski programi za pobolj{anje kvaliteta ìvota zasnovani na razvijanjusveobuhvatne i koherentne kulturno-umetni~ke politike.”Mnogi gradovi su pretvoreni u trgova~ke centre sa kancelarijama i parkinzima.Stoga su mnogi gradski centri napušteni posle sedam sati.Sada grad mora da obezbedi pogodnosti i kvalitet kako bi pridošlice i njihovnovac zadrào u gradu. Zato nije ~udno da postoji ozbiljan zahtev da se pobolj{akvalitet ìvota u gradu. Štaviše, novi stanovnici centra grada sada zahtevaju uslugevisokog nivoa: specijalne prodavnice i restorane, usluge u doma}instvu, bezbednosti visoku kulturu. Umetni~ki prostori mogu biti sredstvo da se ljudi privuku naneke lokacije u gradu u razli~ite sezone i u razli~ito doba dana i no}i. Umetni~keatrakcije stoga mogu doprineti javnoj bezbednosti i pruìti osnovu za društvenurekonstrukciju.Imid` i identitet gradaO~ekuje se da }e umetnost i kultura tako|e pove}ati i proširiti „prepoznatljivost”grada. Stoga mnogi gradovi èle da pojasne, poja~aju ili povrate svojimid`, uglavnom putem marketinga i promocije grada. Nekoliko kulturnih planovanaglašava ~injenicu da se imid` grada mora promeniti zato što on nema „prirodni”identitet ili zato što mu je imid` loš (ili, što je još gore – uopšte nema imid`).U prošlosti, gra|anski identitet ve}ine malih i velikih gradova poticao jejedino od javnih objekata kulture – veliki gradski holovi, javne biblioteke, gradskeumetni~ke galerije, parkovi, javna pozorišta i koncertne dvorane. Ali ako nemaovih objekata ili kulturnog nasle|a – ukoliko su oni uništeni ili ako nikada nisu nisagra|eni – a postoji èlja i potreba za razlikovanjem od drugih gradova, ve}inagradova èli jasan identitet. Umetnosti i kultura mogu biti korisni u ovome procesu.Do sada je diskutovano koja su to skrivena o~ekivanja od umetnosti u gradovima.Kada ta o~ekivanja ispitujemo, logi~no se postavlja pitanje: šta se od oviho~ekivanja ostvarilo ili se ostvaruje u realnosti (u gradskom ìvotu)? U slede}emodeljku bi}e ukratko pregledani i procenjeni rezultati istraìvanja.

Investiranje u umetnost i kulturu 155ISTRA@IVANJE ULOGE UMETNOSTI I KULTUREU GRADSKOM PLANIRANJUU poslednjih deset godina objavljeno je nekoliko ameri~kih izveštaja na osnovuistraìvanja ekonomske va`nosti kulture. Uopšte, cilj ovih istraìvanja je da se dokaèda }e kultura i umetnost višestruko pove}ati potrošnju u celom kulturnom sektoru iu isto vreme generisati dodatni dohodak i zapošljavanje u drugim ekonomskimgranama kao što su hoteli i restorani. Štaviše, u ve}ini ovih izveštaja, istraìva~itvrde, uopšteno govore}i, da }e umetnost i kultura u~initi da se u gradovima ponovomoè ìveti i da }e pomo}i da se centar grada obnovi, da postane privla~niji,sigurniji, da oìvi. Me|utim, ne izveštavaju svi samo o pozitivnim efektima pa`njekoja se obra}a na umetnost i kulturu u gradu. Neki istraìva~i sumnjaju u navelikoproklamovan uticaj umetnosti: oni su skeptici. U ovom odeljku ukratko }emopogledati i proceniti obe grupe.ArgumentiMnoga prou~avanja uticaja umetnosti i kulture ili specifi~nih oblasti umetnostisu sprovo|ena uglavnom u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama krajem sedamdesetihi tokom osamdesetih. Ova prou~avanja imaju sna`nu ekonomsku orijentaciju.Ekonomski efektiVe}ina istraìvanja imaju oblik prou~avanja konkretnog slu~aja i demonstrirajujednu ili više slede}ih ta~aka: profil kulturne infrakstrukture, tipologijuposetilaca i turista i njihovih troškova, volumen i troškove lokalnih biznisa,troškove i dohodak vlade i uticaje na li~ne zarade i radna mesta direktno iliindirektno u kulturnom sektoru. U isto vreme, ~esto je dat profil publike i njihovihtroškova. Ekonomski argument se ~esto predstavlja u kontekstu multiplikatorskogefekta ili „turisti~kog umnoìoca.”Rezultati istraìvanja efekata su uglavnom predvidljivi. Istraìvanjademonstriraju impresivan porast broja radnih mesta i (sve ve}i) prihod u umetnosti ikulturi i u povezanim ekonomskim aktivnostima, kao {to su: restorani, prodavnice,hoteli, kafane.Me|utim, teè je prona}i ova prou~avanja uticaja u kontekstu urbanog planiranja.Ekonomska va`nost umetnosti za urbano planiranjeTomas Bender, istori~ar iz Njujorka, tvrdi da }e poznati umetnici biti toplodo~ekani u Njujorku. „Oni mogu da rade u okviru fantasti~ne kulturne

156 Inez Bogartsinfrastrukture muzeja, umetni~kih galerija i koncertnih dvorana. Umetnost je’veliki posao’, industrija koja godišnje stvara 5,6 milijardi dolara, 117 000 radnihmesta i privla~i milione turista.”Vit u svom ~lanku „Mocart u metropoli” navodi mnoge pozitivne efekteumetnosti, mada je on relativno oprezan i ve}ina njegovih tvrdnji je u budu}emvremenu jer je ta strategija relativno nova. Upe~atljivo je kada on citiragra|evinskog preduzima~a koji neke zgrade u pornografskoj oblasti êtrdesetdruge ulice u Njujorku pretvara u legitimna pozorišta: „Otkrivamo da glumci kojihodaju ulicama, pozorišne aktivnosti uopšte, odaju dobre vibracije; zbog njih jelakše obnoviti oblast. Kada bi to radile cementare, mi bismo njih podizali.”U Evropi su relativno nova istraìvanja ekonomskog uticaja umetnosti.Relativno šire poznati su, na primer, Majerskofovi izveštaji. On tvrdi da su uBritaniji umetnosti deo ekonomskog sektora u ekspanziji i da stimulišuzapošljavanje i turizam. Sna`na kulturna infrastruktura trebalo bi da budeekonomska prednost poslovne zajednice. Štaviše, on smatra da su umetnosti mo}ani jeftin na~in otvaranja novih radnih mesta.Bian}ini je nedavno izneo ovakvo gledište: „Jedna polazna ta~ka je da suekonomski sektori slobodnog vremena, turizma, emitovanja programa, telekomunikacijai maloprodaje me|u onima koji najbrè rastu u modernoj ekonomiji.”Stoga ne iznena|uje da je Glazgov svoj program regeneracije grada zasnovao naumetnosti, muzejima, javnim prostorima i turizmu. Godine 1984. u gradu je boravilosamo 700 000 posetilaca, a 1987. g. ve} ~etiri miliona. Efekat umnoàvanja radnihmesta u umetnosti je 1,6 za radna mesta u dopunskim uslugama.Mnogi izveštaji na osnovu istraìvanja pruàju impresivne brojeve, ~injenicei cifre. Istraìva~i koji su uradili ovakve studije su u stvari zagovornici ideje opozitivnom ekonomskom uticaju umetnosti.Privla~nost, rehabilitacija i marketing gradaZainteresovanost za umetnost se danas uglavnom koncentriše na prou~avanjaekonomskog uticaja. Ipak, postoji i izvestan broj izveštaja koji pokušavaju dademonstriraju „druge” efekte umetnosti. Naàlost, još uvek nema mnogo takvihizveštaja i oni još nisu tako temeljiti kao ekonomska prou~avanja.Iako neki izveštaji isti~u sve ve}u va`nost kvaliteta ìvota u gradu i promenunjegovog imidà uz pomo} umetnosti, taj aspekt nije dovoljno prou~avan. Drugimre~ima: ovo je mnogo teè „dokazati” nego „dokazati” ekonomski uticaj.Majerskof, na primer, iznosi takozvane „tvrde ~injenice” tako što navodi ogromanbroj ~injenica u vezi sa troškovima, radnim mestima i publikom. Kvalitativnijiaspekti se prili~no lako predstavljaju. U stvari, to i ne bi trebalo da nas iznenadi

Investiranje u umetnost i kulturu 157ako bolje pogledamo subjekte istraìvanja. Termini kao što su „presti`” ili„ambijent” su prili~no neodre|eni i mogu}e ih je na više na~ina interpretirati.Perlof pokušava da demonstrira kvalitativniji i urbaniji pristup u radu Umetnostiu ekonomskom ìvotu grada. Iako izveštaj sugeriše ~isto ekonomski pristupi tako|e prihvata ideju efekta umnoàvanja, on, u stvari, pruà nešto više odtoga. U ovom radu fokus je na „institucionalnim zahtevima i potrebama zajedniceu okviru ’sistema’ umetnosti, kao i na promenama u društvenoj i fizi~koj sredinikoji su poèljni ako je cilj da umetnost i gradovi procvetaju zajedno u budu}nosti.”On pokušava da ispita na koji na~in ekonomski doprinos umetnosti ve}imcentralnim gradovima … moè da se pove}a.Neophodno je ovo posmatrati u kontekstu kasnih sedamdesetih kada (samo)veliki deo gradske sirotinje i porodica nacionalnih manjina, kao i nezaposleniìve u centru grada. On dalje tvrdi: „Nije verovatno da umetnost moè postatiuniverzalni lek za ekonomske probleme centralnih gradova. Ali ona ipak moè daodigra zna~ajnu ulogu.”Majerskof tvrdi da je umetnost katalizator obnavljanja grada i da se smatrada su umetnosti neophodne prednosti neke zajednice. Ateljei (umetni~ki) idizajnerska preduze}a, na primer, mnogo doprinose privla~nosti neke oblasti;„nije najmanja korist od njihovog stalnog postojanja u ìvosti koju oni dodajuoblasti.” Štaviše, umetni~ki projekti ra|aju poverenje da je njihova neposrednaokolina pogodna za poslove, pove}avaju presti` regiona i daju pe~at u poslovnimi kulturnim krugovima van tog regiona. Investiranje u ovakve prostore je deonovog duha takmi~enja u gradovima Evrope i sveta.Bian}ini ne samo da iznosi ~injenice o ulozi umetnosti ve} tako|e citira dasu u ameri~kim gradovima „investiranja u umetnost najefikasniji na~in da sezapo~ne proces podizanja morala i stvaranja ’atmosfere’ u oblastima ~iji je statuspao i koje su po~ele da odumiru.” Stoga je, na primer, Glazgov poneo titulu„kulturne prestonice Evrope 1990”, posle gradova kao što su Pariz, Amsterdamili Berlin.Holandski odsek za nacionalno planiranje je ~vrsto „uveren” u mogu}nostikulture za razvoj i revitalizaciju gradova i u svom godišnjem izveštaju (1988)govori o va`nosti proìmanja objekata kulture i njihove okoline. „Dobar ambijent}e gradove pretvoriti u centre kulture. Ovaj ambijent ~ini kombinacija mnogihfaktora: razli~itih ljudi, mnogo umetnosti i visokog obrazovanja, mnogo zanimljivihatrakcija i prisustvo elita koje poseduju novac, mo}, kulturni kapital ime|unarodne kulturne kontakte. Prostorno planiranje moè da pomogne (tako|e)tako što }e stvarati povoljne uslove i stimulisati inicijative koje u~vrš}uju poloàjgradova.”

158 Inez BogartsUopšte, ve}ina izveštaja se zadovoljava time da primeti da su naglašavanjemekonomske uloge umetnosti, investiranjem u umetnost ili mobiliziranjem zajedniceza umetnost kvalitet ìvota i imid` gradova znatno poboljšani.SkepticiU ovom trendu podsticanja umetnosti nije lako na}i u ve}oj meri kriti~ke ilitrezvenije poglede na (promenljivu) ulogu umetnosti i kulture. To je posledica~injenice da su ove aktivnosti i promene relativno nove. Štaviše, ve}ina ljudi ugradovima – na primer lokalna samouprava, poslovna zajednica, saveti za umetnosti umetnici su više ili manje zadovoljni ovim trendom. Veoma je va`na i ~injenicada se prema umetnosti više nego ikada postupa sa ozbiljnim poštovanjem.Bender, na primer, tvrdi da se osnovni fokus kulturnog ìvota pomerio saproizvodnje umetnosti i ideja na potrošnju. Metropola postaje muzej a umetnostiulaze u modu. On, tako|e, tvrdi da novac moè da stimuliše umetni~ku klimu iliambijent, ali da ne moè da ih stvori.Ukupno investiranje u umetnost u Nema~koj – pogotovo u muzeje, opere,pozorišta, druge objekte kulture podstaklo je kratak komentar Glazera odNeurenberga: „postmodernisti~ki mizanscen.” Samo bogati gradovi sa prestiòmmogu se me|usobno takmi~iti u novcu i kulturi. On je izneo argument da se previšenovca troši na zgrade i arhitekturu, ali da ne ostaje novca za aranìranje, upravljanjei sakupljanje kolekcija.Upe~atljivo je, ali ne i neobi~no, što administracija u gradovima ~esto govorio novim „blagajnama” kada govore o pozorištima, operama ili balskim dvoranama.Ovo je ve} dalo osnova za primedbu, koju su stavili umetnici ili kriti~ari novihplanova, o „praznim blagajnama bez programa”.Me|unarodno cenjeni magazin Die Zeit tako|e je sumnji~av. U ~lanku oumetnosti u gradovima, „Die mibbrauchte Kraft des Schinen” tvrdi se da je laàn~esto navo|eni sporedni efekat nove uloge umetnosti – funkcija demokratizacije– kao i tvrdnja da }e umetnost biti izvu~ena iz svoje sfere l’art pour l'art. Magazinpriznaje porast potrošnje umetnosti – na primer megaspektakala, ali odri~esposobnost diferencijacije ili ve}u uklju~enost publike.Nedavno je u Holandiji objavljen izveštaj o ulozi umetnosti u Amsterdamui o doprinosu lokalne samouprave. Za razliku od prve studije o ekonomskomuticaju umetnosti u Amsterdamu, ura|ene 1985. („Više od milijarde”), ovaj noviizveštaj ne ocenjuje tako pozitivno mogu}nosti umetnosti i kulture u Amsterdamu.Izveštaj iz 1989. jasno isti~e da je samo veoma mali deo budèta za umetnost(uglavnom subvencije) zasluàn za ekonomsko-turisti~ku va`nost umetnosti uAmsterdamu. Istraìva~ zaklju~uje da ekonomska va`nost kulturnog ìvota ne

Investiranje u umetnost i kulturu 159nudi polaznu ta~ku za investicije. Štaviše, takozvani zna~aj umetnosti zaprivla~enje biznisa nije potvr|en ~injenicama. „Stoga nije legitimno ulagati novaci elan u umetnost, kada ona ne vra}a tako mnogo.” êsto ponavljani argumenatda su umetnost i kultura sastojci kreativne, tolerantne i inovativne klime je sasvimtanak i koristi se u prili~no apstraktnom smislu kada se traè vladine subvencije iinvesticije za umetnost.Ponekad se tvrdi (uglavnom ekonomisti) da se ono što strani turisti potrošeu drugim ekonomskim sektorima neopravdano pripisuje ekonomskoj va`nostiumetnosti. Skoro svaki dolar potrošen u restoranima, hotelima ili kafeima sepripisuje umetnosti. Protivargumenat je: da u gradu nema hotela i restorana, nijedanstrani turista se ne bi mu~io da u grad do|e radi umetnosti.Kao što je u ovom odeljku pokazano, još uvek je nemogu}e predvideti novuulogu umetnosti i kulture u gradu kao novi instrument planiranja. U slede}emodeljku postavi}e se i odgovori}e se na još neka pitanja i dati neke sugestije.STARI TRIKOVI I NOVE STAZE: PRIMENA NOVIH ORU\A?U me|unarodnom okviru se ve} dosta govorilo i pisalo o sve ve}oj uloziumetnosti u gradovima i u okviru urbanog planiranja. Naravno, o svemu ovomejoš nije data poslednja re~. Iako se ~ini da su neke ~injenice iznete u prethodnomodeljku verodostojne ili „~vrste”, još uvek postoji mnogo toga mutnog inerazjašnjenog. Kako bi se procenio ovaj „novi” razvoj i rezultati u kontekstuurbanog planiranja, neophodno je razlu~iti ulogu umetnosti i kulture u gradskomìvotu i u istraìvanju.@ivot u gradu i uloga umetnosti i kultureJedna od prvih izuzetnih stvari koje se mogu na}i u gradu je prili~nohipoteti~na. Promene nisu tako realne kao što se ~ini. Mnogo se pri~a o „novoj”ulozi umetnosti i kulture u gradu, ali se ~ini da ima više dima nego vatre. U stvari,teško je videti to o ~emu se govori. Potrebno je kratko objašnjenje.Nije tajna da je umetnost sada moderna tema i da je dosta novca u pitanju.Tako|e, biznis je ve} otkrio da umetnost moè da reši neke njegove probleme uslu~aju kada ima previše novca, ako je u pitanju nedostatak javnog priznanja ililoš imid`. Štaviše, raznorazni umetnici kao što su Dèf Kun, Kit Harings i ranijeEndi Vorhol, znaju kako da prodaju svoje proizvode. Uz malu pomo} prijatelja,umetnost se prodaje i izlaè u slavnim svetskim muzejima. Neka autorska pravazaista ometaju i umetnost i arhitekturu.Sada, veliki gradovi ili metropole na globalnom nivou, ali i mali gradovi nanacionalnom nivou, tako|e pokušavaju da se dokopaju neosporne ~asti da budu

160 Inez Bogarts„umetni~ki grad broj jedan”. Sa~injavaju se kulturni planovi (ve}a), na sve stranese publikuju kulturne „vizije” na uvid široj javnosti i mnogo novca se investira uobjekte kulture, u pozorišta, opere i muzeje.Bez izuzetaka, ovi planovi su veoma izri~iti: „umetnost i kultura kao novaekonomska baza za budu}nost; umetnost i kultura }e pomo}i revitalizaciji centragrada, privu}i biznis i u~initi da se u gradovima ponovo moè ìveti; oni }e rešitiprobleme pa }e gradovi mo}i lakše da se takmi~e izme|u sebe i sa predgra|ima;umetnost }e doprineti novom profilu i stilu; primamljivost i elan umetnosti da}egradovima više prestià i (novi) identitet te }e stoga više ljudi – turista i posetilacado}i u grad i pove}ati profit; umetnost i kultura daju bolji ambijent i inspirativnuatmosferu; to }e dovesti do više posla, otvaranja novih radnih mesta, dohotka iekonomske aktivnosti u i van umetnosti; na kraju, sve ovo }e doprineti boljemkvalitetu ìvota (centra) grada.”Neobi~no je to što se ~ini da su svi u gradskoj administraciji i planiranjujednoglasni. Preterivanje: svako, u svakom gradu koristi iste re~i.Ali ako i kada pokušamo da razmrsimo sve te planove ili pri~e o uspehu,veoma brzo zapnemo. Sa jedne strane, skoro je nemogu}e shvatiti ili naslutiti štate re~i zaista zna~e. Koriste se prazne re~i ili u najboljem slu~aju šifre. Sa drugestrane, sti~e se utisak da administracija i planeri uglavnom ni sami ne znaju štaho}e da kaù. îni se da oni dosta toga papagajski ponavljaju. „Drugi” gradoviprave planove za kulturu i mnogo govore o va`nosti umetnosti. Tako, ako ne èlišda zaostaneš, moraš da ih pratiš. Stoga, samo treba imitirati druge gradove da bise sa njima takmi~ilo.îni se da samo mali broj ljudi zna da umetnost i kultura nisu isto što i makoja druga ekonomska grana ve} da postoji mnogo nepoznate volje u umetnosti ioko nje koja se mora uzeti u obzir! Zatim, ima još mnogo nepoznanica u vezi sapotencijalnom ulogom umetnosti u gradovima. Postoje tri razloga za to.Nedostatak jasne svrheU ovim planovima teško je na}i jasnu svrhu politike, a ~esto se prime}uje dani onima koji su ih pisali nije jasno šta se o~ekuje, kao što je ranije pokazano.Mnogi u administraciji odaju utisak da ne znaju šta èle ili šta o~ekuju od ovihplanova, niti šta mogu da o~ekuju od umetnosti i kulture uopšte. Relativno malose zna o ovome „novom” fenomenu i dugoro~nim rezultatima. îni se da je mnogoovih planova u vezi sa kulturom izgra|eno na ìvom pesku a da su sami planovizamci u vazduhu. To ne bi bilo suviše strašno kada na taj na~in niko ne bi mogaoda bude povre|en i da nije u pitanju i novac. Ali, naravno, to nije tako. Stoga jeveoma teško u gradu analizirati i proceniti planove koji nemaju ni cilja ni svrhe.

Investiranje u umetnost i kulturu 161KontradikcijeIako se ~ini da je ovo potpuni paradoks u odnosu na ono o ~emu se do sadagovorilo, mnogi od tih planova moraju da ispune mnoge ciljeve i da posluè razli~itimgrupama ljudi, u isto vreme i na razli~itim nivoima u okviru grada. Stoga je nemogu}epredvideti ma kakve rezultate ili efekte. Stoga, nije nezamislivo da su neki od tihciljeva kontradiktorni. Ve}ina planova, na primer, pokušava da privu~e strane turistea u isto vreme i lokalno stanovništvo u centar grada i u objekte kulture. Problem jeu tome što nije verovatno da }e ameri~ki ili francuski turisti do}i posebno uAmsterdam ili Roterdam da vide produkciju lokalnog pozorišta, ali }e verovatnodo}i da vide Van Goga i Rembranta. Ve}ina ovih kulturnih planova je prili~nopresti`na i verovatno }e Van Gog dobiti više finansijske pa`nje.Predrasude u vezi sa centrom gradaIako ovi planovi ~esto pominju zna~enje i ulogu celog grada, pa su zasla|eninekim prelivom od „integrisanog pristupa”, u stvari se ~ini da su im na umu samocentar grada i bogatiji ljudi. Oni koji rade u oblasti umetnosti znaju koliko jeteško ljude bez „kulturnog ili ekonomskog kapitala” privu}i u pozorišta ili muzejeu centru grada.Mogu}e je da sna`no davanje prednosti (visokoj) umetnosti moè da oja~adruštvenu i ekonomsku nejednakost me|u stanovništvom. Moè do}i u pitanjenekontroverzna priroda pristupa razvoju na osnovu umetnosti i politi~ko slaganjekoje sada uìva. Ovi privla~ni i presti`ni planovi, me|utim, izgleda da nisu ustanju da to brzo promene. Ne}e biti lako da se – ponovo – privuku strani turisti~isto lokalnim (susedskim) umetni~kim planom, niskim cenama ili lokalnomizlo`bom. U isto vreme, uopšteno govore}i, lokalno stanovništvo ne}e mo}i daplati cenu Nacionalnog baleta ili da dobije kartu za „intimniju” predstavu.Mnoga pitanja se postavljaju, a mora}e da ih bude još i više.Još uvek nije mogu} jasan odgovor. îni se da ovi planovi, tek doneti ili ve}ostvareni mogu postati ne samo slu~aj „predskazanja koje samo sebe ostvaruje” ve}~ak i „mita i fantazije koji sami sebe ostvaruju”. îni se da je ovo drugo gore, jer onoprvo makar ostavlja nadu, a ovo drugo se lako moè pokazati kao bajka ili ruàn san.Izgleda da je ada|o po gradovima: ako i nije od koristi, makar nije štetno.Moè se pokazati da je to potpuno pogrešno.Bliì pogled na istraìvanja i rezultatePrili~no je kontroverzno diskutovati o tu|im istraìvanjima u relativno novojoblasti. Još je opasnije kada si i sam relativno „nov” u toj oblasti. Me|utim, sve`pogled na stvari moè biti vaàn.

162 Inez BogartsSuvi{e uopštenoIzgleda da su neka od prou~avanja koja se sprovode veoma uopštena posadràju i uopštena po rezultatima i zaklju~cima. Cilj i svrha ovih istraìvanjanisu uvek jasni pa je nejasno i šta istraìvanja i rezultati èle da „dokaù” i ko }eimati koristi od pozitivnih rezultata i kako }e se rezultati koristiti. Štaviše, obi~nosu nepoznati ciljevi aktera. Ponekad se ~ini da je ve} a priori dat stav da je ulogaumetnosti u gradu uvek profitabilna.Dalje, u istraìvanjima se ~esto govori o „umetnosti” i „kulturi”, a da nijerazjašnjeno šta se tu podrazumeva. Ovi termini se naprosto koriste kao takozvanikontejneri i mogu da zna~e bilo šta. Stoga je najupadljivija stvar u ovoj diskusijiprili~no uproš}en nivo analize 32 . Svi objekti umetnosti i kulture se tretiraju kao jedante isti. Ne pravi se razlika izme|u zaliha i investicija a gradovi se veoma lako poredejedan sa drugim. Van den Berg tvrdi da je ekonomski zna~aj „zastava” kojom mašusubvencionirane umetni~ke organizacije. Dalje, rezultati istraìvanja se ponekadzloupotrebljavaju uprkos upozorenjima samih istraìva~a. Zatim, oni koji koji imajuveze sa umetnoš}u (i kulturom) znaju da iza te re~i stoji ~itav jedan svet: pozorište,ples, pantomima, knjièvnost, dèz, pop i klasi~na muzika, video i bioskop su neki odelemenata. Oni imaju potpuno razli~ite organizacione strukture, finansije, sindikate,udruènja i izvo|a~e. Nemogu}e je ne praviti razliku me|u njima. Sli~na tome jepojava da se umetnost i posebne grane lako tretiraju kao mrtvi predmeti koji nemajuli~nu, umetni~ku i vrednost samu po sebi.Ko }e imati koristi?Pošto su ciljevi i svrhe prili~no nejasni, teško je proceniti rezultate uodgovaraju}em kontekstu. Stoga, kada rezultati pokaù da postoji „korist” potrebnoje da znamo ko ima tu korist ako èlimo da procenimo njen direktni i indirektniuticaj i njene efekte. Na primer, moèmo o~ekivati da su se stvari promenile zaprave zaljubljenike u umetnost koji poha|aju svaku predstavu a sada imaju višeprilika za to; za gra|evinske preduzima~e jer okolina novog pozorišta na trìštudonosi više novca; za poslovnu i upravlja~ku elitu jer lako mogu da se sastanu ulepom okruènju; za lokalno stanovništvo; za strane turiste i tako dalje.PretenzijeNeka od objavljivanih istraìvanja ponekad pretenduju više nego što moguda dokaù. Stoga su, zna~i, neka od ve} obavljenih istraìvanja relativno „tanka”.Dobro je poznato da se sprovodi relativno malo istraìvanja uopšte u umetnosti ida je kvalitet koriš}enih i sakupljenih podataka loš. Stoga, kada se istraùjeumetnost, moraju se na}i i sakupiti raznovrsni osnovni podaci. To ima barem~etiri posledice.

Investiranje u umetnost i kulturu 163Prvo, mnogo novca i vremena se „tra}i” na sakupljanje podataka i jednostavneprimarne statistike. êsto ne ostaje dovoljno vremena da se obave teà – ivremenski zahtevna – kvalitativna istraìvanja. U studijama ekonomskog uticajamnogo pozitivnih kvantitativnih rezultata je naprosto izraèno radnim mestima,dohotkom i efektom umnoàvanja. Ali kvalitativni aspekti, kao što je kvalitetìvota, presti`, primamljivost, ambijent, nisu demonstrirani ili „dokazani”, ve} senaprosto tvrdi da oni postoje (bez dokaza). U stvari, to se ne sme raditi – tvrditida nešto funkcioniše a da nije ni bilo ispitivanja!Drugo, istraìvanja su ~esto prou~avanje konkretnog slu~aja. Iako se ~ini daje neophodno tako postupati – zbog nedostatka podataka i kompleksnosti problema– ti slu~ajevi su obi~no veoma specifi~ni i jedinstveni te se rezultati ne mogu lakogeneralizovati.Tre}e, ve}ina studija ekonomskog uticaja ra|ena je metodom efektaumnoàvanja. âk i ako uzmemo zdravo za gotovo opšte prigovore ovom metodu,i dalje se ~ini da je kontroverzno tvrditi da nešto uti~e na nešto drugo. îni se daje baš tako rezonovano u slu~aju postojanja male galerije i njenog uticaja našoljicu kafe. Mo`da bi trebalo koristiti i druge metode, pogotovo ako treba poreditiekonomski uticaj i kvalitativnije aspekte umetnosti. Indirektne rezultate je teškodobiti i ponekad teško „verifikovati”.êtvrto, ~ini se da su neki od koriš}enih rezultata istraìvanja kontradiktorni.Primer za ovo je efekat umetnosti na takozvane uslove lokacije za privla~enjebiznisa. Holandska istraìvanja, koja je sproveo ve} pomenuti Van den Bergpokazuju da vlasnici biznisa ne smatraju da umetnost i kultura nisu va`ni za njihovuodluku o (re)lokaciji 34 . Samo nekoliko nedelja kasnije, holandski finansijskiekonomski magazin (FEM) objavljuje rezultate jednog malog istraìvanja. Ovoistraìvanje nalazi da kvalitet uslova lokacije za dobro stanovanje i intelektualnostimulativni karakter okruènja u kome su prisutni kulturni objekti ili univerzitetiima va`nost za skoro 50% biznisa (n=300).Kao što se iz ovoga moè videti, ~injenica da ve}ina gradova ne zna štaèli da postigne svojim planovima i da istraìvanja nemaju jasnu svrhu dodajemnogo nesigurnosti u ovu raspravu. Uz to, mnogo dugoro~nih efekata je jošnepoznato. Nepoznati su i efekti kulturne politike u gradovima na umetnost. Uovom poslednjem delu odeljka, ukratko }emo pogledati nekoliko potencijalnihefekata.Nepoznati efekti kulturnog trendaU ovom poslednjem delu rada dat je kratak pregled potencijalnih efekata„nove” uloge umetnosti i kulture u gradovima. Neke od ideja su prili~no hipoteti~ne,ali se ipak moè pokazati da su va`ne.

164 Inez BogartsMogu}e je zamisliti da:• Velika i ekskluzivna (finansijska) vladina podrška umetnosti moè biti nauštrb novca za socijalne slu`be i organizacije namenjene drugima.• Upumpavanje novca u umetnost ne vodi nu`no boljoj kulturnoj i gradskojokolini a kada ne postoji umetni~ka scena, moè li se ona stvoriti novcem? Mo`danovac moè stimulisati umetni~ku klimu, ali nije sigurno da je moè stvoriti.• Novac za umetnost se uglavnom investira u zgrade a ne u kulturne aktivnostii slu`be. Stoga je mogu}e zamisliti da ne ostaje dovoljno novca za odràvanje tihzgrada i za dovršavanje produkcija.• Ponekad gradovi otkupljuju umetnike i slavne muzi~are iz drugih gradovai inostranstva i dovode ih u svoj grad. Rezultat toga je da „lokalni umetnici” višene mogu da na|u posao i ose}aju da im je naneta nepravda („nema novca zagradske projekte a ima za velike budè”) pa }e oni napustiti grad.• Kao rezultat rušenja, nadgra|ivanja i rasta cena nekretnina nestaju jeftinapotkrovlja. Druge zgrade u novim „aktuelnim” oblastima brzo postaju suviše skupeza ljude iz susedstva i za (još uvek) nepoznate umetnike. Sa tako velikom ulogomnovca u umetnosti, umetnici }e napustiti grad. Mladi umetnici više ne mogupriuštiti sebi da pla}aju stanarinu u centru („gde se sve dešava”).• Investira se samo novac za promovisanje takozvanih elitisti~kih umetnosti.Samo ve} ustanovljene grupe ili pozorišta ili muzeji dobijaju subvencije od vladeili nalaze privatne sponzore. Gradska administracija i sponzori ne smatraju damanja pozorišta, muzeji ili „marginalne” umetnosti zavre|uju promociju.• Krupne izlo`be su pra}ene ogromnim publicitetom i privla~e toliko mnogoljudi da nije mogu}e ništa videti. Me|utim, va`nija je ~injenica da su ove velikeizlo`be ~esto površne i bez dubine. U isto vreme, cene skulptura i slika su enormnoporasle pa je muzeju gotovo nemogu}e da nešto kupi.ZAKLJUÂKNije lako formulisati jasan zaklju~ak ili rešenje ovog novog i kompleksnogpitanja kojim se rad bavi. „Nova” uloga umetnosti i kulture se relativno nedavnopojavila te još nisu otkriveni mnogi problemi, efekti i uticaji.Me|utim, u daljem istraìvanju i pravljenju planova u vezi sa kulturom trebaimati na umu nekoliko stvari.înjenica da veliki broj gradova sada koristi ista oru|a i instrumente zasvoje strategijsko planiranje ne mora da zna~i da je u pitanju pravi izbor za svakigrad. Potrebno je da grad poznaje svoje jake – i svoje slabe – ta~ke kada kreirasvoju politiku. To ne mora uvek i jedino biti sektor umetnosti i kulture.Dalje, ~ini se da je nemogu}e koristiti isto oru|e (na primer, kulturu iumetnost) da bi se rešilo toliko mnogo problema na toliko razli~itih nivoa. Kada

Investiranje u umetnost i kulturu 165grad, na primer, èli da osnaì svoju ekonomsku osnovu i da poboljša zapošljavanjei zarade, lokalno stanovništvo verovatno moè da ima koristi od te politike. Ali, uisto vreme, grad mora da se sa drugim gradovima nadme}e u privla~enju biznisai osoblja koje više zara|uje i mora uopšteno da ponudi više „prestià”. Kulturno,ali i društveno tkanje tada moè biti druga~ije.Me|utim, ako se pokaè da investicije u umetnost i kulturu sluè samo daulepšaju grad i da sakriju prave strukturalne probleme, na duè staze se problemimogu nagomilati. Nije najmanja opasnost {to se to moè loše odraziti i na kulturui umetnost.Verovanje u novu „mašinu urbanog rasta” je sna`no, ali postoje sumnje u toda li je to zaista novo oru|e. Stoga je rano tvrditi da su umetnost i kultura novaoru|a za urbano planiranje i tvrditi da }e funkcionisati.Ako je ~ovek veoma cini~an, re}i }e da alati i kompleti alata nisu više takoneophodni. Ako se pokvari mašina za veš, obi~no je jeftinije kupiti novu. Takvabi mogla biti i sudbina urbanog planiranja i indirektno – u ovom kontekstu – iumetnosti i kulture tako|e, ako ne budemo pazili.Poslednja primedba bi, stoga, trebalo da bude optimisti~na. Kao rezultatpromena, temeljito prikazanih u ovom radu, ve} je uo~ljiv jedan pozitivan efekat:umetnost i kultura se tretiraju sa više ozbiljnosti i sa mnogo više poštovanja negoranije.Literatura:1. Bianchini, F., City Centres, City Cultures, Manchester, 1988.2. De Swaan, A., Capital Cities as Achievements, Amsterdam, 1988.3. Myerscough, J., Economic Importance of the Arts, PSI, 1988.4. Perloff, H. S., The Arts in the Economic Life of the City, 1979.5. Whitt, J. A., Mozart in the Metropolis, VUQ, 1987.

166

167@ak Leveje i Benoa LafortinKULTURA U OPŠTINI ILI OPŠTINSKAKULTURAOPŠTINSKA KULTURA I „MUNICIPALIZACIJA” KULTUREAdministrativna kultura kvebe~kih opština nije omogu}ila lokalnimadministratorima u kulturi da se ose}aju i ponašaju kao menadèri kulture.Tradicionalna podela zadataka vlade ih je vremenom sve više usmerila kaupravljanju zemljišnim fondovima. Sa svoje strane, vlasti na svim nivoima,smatraju}i se višim, podelile su odgovornosti u slu`bi pojedinaca. I kultura, kojase nikad nije mogla baš dobro definisati, bila je uklju~ena u tu široku kategorijuslu`be usmerene ka pojedincima.Više okolnosti je doprinelo tokom ovih poslednjih godina da se dovede upitanje ova podela zadataka. Najpre su vlasti na višim nivoima bile naterane dasmanje svoja izdvajanja za kulturu. Izvori koji su bili neophodni da bi seodgovorilo na sve ve}e i ve}e zahteve nisu više bili na raspolaganju. Pošto su seuzaludno me|usobno borili za dominaciju, na kraju su bili primorani da pozovui opštine da se uklju~e. I mnoge od opština su se pokazale spremnim da prihvateizazov i da se angaùju u jednom novom obliku na stvaranju novih formi uslu`bi lokalnog stanovništva. Štaviše, brojne lokalne grupe po~ele su da podsti~uopštinsku administraciju da igra sve više i više na kartu posebnosti lokalnesredine, da bi stvorila takvu kulturnu politiku koja }e biti odgovaraju}a i opštinii lokalnoj kulturi.Posmatraju}i razli~ite tendencije koje se danas javljaju u razli~itim gradovimasveta, uo~avaju se ~etiri karakteristi~ne dimenzije ovog procesa municipalizacijekulture. Ove opservacije istovremeno dozvoljavaju da ukaèmo na raznovrsnasredstva i instrumente koje opštine stavljaju u slu`bu strategije razvoja kulture.

168 @. Leveje, B. LafortinURE\ENJE TERITORIJAOdre|eni gradovi i sela u celom svetu tragali su ili sada tragaju zamogu}nostima da se formira jedan opštinski projekt društveno-ekonomskograzvoja zasnovan na kulturnom identitetu. Mnoge opštine }e i}i ~ak dotle da tvrdeda je kultura u centru, ~ak motor opštinskog razvojnog projekta. Iako nisu tekpojedina~ni slu~ajevi, ova iskustva ipak ne moèmo smatrati ni normom.U savremenom trenutku, u~eš}e lokalne administracije na polju zaštitekulturne baštine i ure|enja novih prostora za kulturu, ostaje ipak skromno. Opštineoklevaju da preuzmu vo|stvo u ovom domenu. Neki takvi usamljeni pokušajiostaju bez budu}nosti. Kao posledica takve kulturne politike na lokalnom nivou,opštine još uvek nisu gospodari sopstvenog razvoja. One i dalje ostaju du`niciintervencija regionalnih i federalnih vlasti, kao i inicijativa jednog brojaorganizama za odbranu i promociju kulturnih interesa.Ovo oklevanje da se istinski prihvati vo|stvo uvek je pra}eno i nedostatkompregovaranja i dogovora sa drugim zainteresovanim. Odatle i jasni znaciimprovizacije zbog toga {to svi partneri ne koriste dovoljno ekspertizu.Time je tako|e ugroèno mesto koje zauzima domen kulture u sistemuopštinske uprave i ne moè više da igra ulogu inicijatora, difuzera i podrškedruštveno-ekonomskom razvoju opštine.Da bi se izbegla takva situacija, ideal bi mogao da predstavlja pokušajobjedinjavanja, pod zajedni~kom lokalnom, opštinskom jurisdikcijom, programezaštite, ure|enja zgrada i ustanova kulture i programa senzibilizacije i edukacijeu domenu kulturne baštine. Da bi se to ostvarilo u što kra}em ili bar srednjemroku, opštine koje bi èlele da izvedu ure|enje svoje teritorije u znaku kulture,ne}e imati drugog izbora do da povedu ofanzivu koja }e sve partnere i u privatnomi u javnom sektoru povezati da sve svoje ideje i sredstva uloè u zajedni~koostvarenje cilja.USTANOVE KULTURENa inicijativu nekoliko najve}ih kvebe~kih opština, upravljanje ustanovamakulture, osim upravljanja opštinskim bibliotekama, uspelo je da se afirmiše kaoposeban sektor nadle`nosti opština. Ima više razloga zbog kojih je došlo do ovepromene tokom osamdesetih godina.Na prvom mestu, moè se primetiti da su mnoge opštine u tom periodu bilepod velikim pritiskom zahteva svojih stanovnika. U tim sredinama, opštinskaadministracija se našla pod velikim pritiskom ustanova kulture, ne bi li pokrilaonu prazninu u sistemu finansiranja koja je nastala smanjivanjem buidèta i u~eš}acentralne dràvne vlasti (kraj perioda dràve obilja). Tada je doveden u pitanje ireìm „opštinske dobrobiti” u izgradnji i odràvanju ustanova kulture.

Kultura u op{tini ili op{tinska kultura 169Drugi razlog je tehni~ke prirode. Zakoni i povelje na kojima po~iva upravljanjekvebe~kim opštinama pokazali su se neodgovaraju}im za racionalnoupravljanje ustanovama kulture, kada bi pojedini upravnici pokušali da istinskiodgovore na zahteve stanovništva. Tako, popravljaju}i svoje zakone, povelje iuredbe, zakonodavci }e koristiti tu priliku da bi olakšali iskazivanje volje samihopština da se uklju~e u polje delovanja kulturnih ustanova.Na kraju, decentralizacija kulturnih aktivnosti je stigla do najve}eg brojakvebe~kih opština i tako stavila opštinske vlasti u jednu novu situaciju, suo~avaju}iih sa sve razli~itijim profesionalnim zajednicama kulturnih radnika, sve preciznijimu zahtevima koje postavljaju. I izabrani politi~ari i administrativni aparat opštinemora}e u najskorije vreme da odgovore ovom izazovu i preuzmu anga`man.Nije neophodno biti prorok pa kazati da opštine koje èle da u budu}nostidiversifikuju svoje ustanove kulture i sopstvene programe podrške kulturnimaktivnostima, moraju pratiti ove tendencije sa ve}im sopstvenim anga`manom,rigorozno i sa mnogo više koordiniranja. Spirala troškova koja se uvek vezuje zaovaj tip inicijativa danas je dobro poznata i dràvnoj i opštinskoj administraciji.Oni se obi~no štite tako što sve više preuzimaju ponašanje karakteristi~no zaprivatni sektor, ili sklapaju partnerstvo sa privatnim sektorom, ili namernoostavljaju u velikim projektima velike prostore za investicije kako za privatnitako i za civilni sektor i njihove inicijative.U svim ovim slu~ajevima, logika autofinansiranja je ve} prokr~ila put. Totako|e vaì i za paraopštinske organizme koji polako nastaju, sa više razli~itihadministratora, kao perfidno rešenje koje omogu}ava ulazak u jedan sektoristovremeno i interesantan i zabrinjavaju}i, a sve dele}i dobre ideje i rizike sadrugim partnerima na lokalnom nivou.Sadràj koji se danas moè dati pojmu programiranja kulturnih aktivnostine bi trebalo da se ograni~ava. Vise nego bilo koji drugi koncept vezan za kulturu,programiranje treba da se zasniva na poštovanju otvorenosti ka sredini i na dinamiciinicijativa same zajednice. Tako|e, koncept je u permanentnom razvoju, i moè,ako mu se pruè neophodni uslovi u samoj lokalnoj zajednici, da bude plodonosanza strategiju ekonomskog razvoja opštine i njenih kvartova.Me|u brojnim uslovima koje treba da pruì opština, naveš}emo samonajzna~ajnije:• Istinski napori uskla|ivanja i sporazumevanja o ciljevima razvojaorganizacija u domenu kulture na celoj teritoriji.• Jedno novo poimanje opštinske uloge i akcije, njenih orijentacija i ciljevapridruèno politici podrške ustanovama kulture.• Ohrabrenje i stimulacija lokalnog stvaralaštva, koje, stalno razvijaju}i noveoblike aktivnosti, daje nove odgovore na potrebe izazvane stalnim promenama,posebno u sektoru vizuelnih i izvo|a~kih umetnosti.

170 @. Leveje, B. LafortinOP[TINSKA UPRAVA I FINANSIRANJESve više i više polje intervencije opština sagledava kulturni razvoj istovremenokao aktivnost potrošnje, difuzije i participacije, u~eš}a gra|ana. Ako bi seova tendencija produbila, opštinska uprava trebalo bi da osigurava ravnopravnuzastupljenost razli~itih formi kulturnih aktivnosti.Tako, opština }e morati da preuzme mnogo zna~ajniju ulogu u harmonizacijiakcija razli~itih nivoa vlasti na svojoj teritoriji u suprotstavljanju procesa pregovaranjai dogovaranja sa sredinama gde se te akcije razvijaju i realizuju. Štaviše,opštine }e morati da prona|u i nove izvore prihoda da bi podràle i odràle kulturnuakciju.Promena rizikuje da bude onespokojavaju}a, stoga što se kulturne akcijeviše ne smatraju integralnim delom fiskalnih strategija opštine. To, bez sumnje,objašnjava lutanja koja ~esto prate pokušaje uvo|enja novih ustanova i organizacijau kulturi, bilo da su profitnog ili neprofitnog karaktera. To, tako|e, objašnjava izašto se budètska sredstva rasipaju na kaši~icu na sve ve}i i ve}i broj podsektorai projekata u kulturi, bez ikakvog drugog razloga do same volje gradona~elnikaili neke druge eminentne osobe.U takvim okolnostima, ~ini se da je nemogu}e da se unapred zna poreskaperspektiva koja treba da dâ okvir za upravljanje slu`bama koje pokrivaju razli~itedomene opštinskih aktivnosti. Tako|e, uo~i odluke da se angaùju u kulturnimtokovima, kvebe~ke opštine bi trebalo pre svega da popišu i prou~e drugeinovativne aktivnosti koje se ~ine u opštinama širom sveta.Postoje zaokreti koje moèmo izbe}i ako bismo to istinski hteli. Ima i drugihkoji se ~ine neizbe`nima. Kulturni zaokret izgleda da pripada ovim drugim. Kako}e se uzeti? Unutar koje strategijske opcije mu je mesto? Koji su prioriteti kulturneakcije? Ko }e biti naši partneri? Mnoga pitanja koja zahtevaju mnogo više odrazmišljanja u jednom od uglova opštinskog saveta. Izgleda da su pozitivne ~ak iprofitabilne posledice mnogo brojnije od loših iznena|enja. Pod uslovom da nepokušamo poslušni~ki da imitiramo druge. Naro~ito pod uslovom da se oslonimona široki krug lokalnih kulturnih poslenika.Prevela: Milica Šeši}

Kultura u op{tini ili op{tinska kultura 171Umetnost i grad

172

173Milena Dragi}evi} Šeši}STVARANJE MITA O GRADU I POLITIKASPEKTAKLAGrad je pre stanje duha, zbir obi~aja, tradicija iutvr|enih stavova i ose}anja koji su nerazlu~ivopovezani sa ovim obi~ajima i prenose se tradicijom. 1Robert Ezra ParkRAZVOJ GRADSKIH KULTURNIH POLITIKA – GRADSKIMARKETINGSvet je od predanti~kih vremena imao svoje metropole – gradove na ~iji bise pomen budila interesovanja, stvarale predstave i kod onih koji u njima nikadanisu bili: Vavilon, Jerusalim, Atina... Pariz, Rim, Istambul, Moskva... Svaki gradima svoju sopstvenu kulturu, svoj moral, svoju osobenost, pa iako se grad danasviše posmatra sa svog urbo-ekonomskog, geografsko-prostornog, demografskog,kriminološkog, psihološkog i drugih stanovišta, ~ini se da je kulturološki pristup,koji nije isklju~ivo opredeljen tradicijom i istorijom, tako|e zna~ajan.Moderni kulturni identitet grada, tj. mogu}nost njegove izgradnje, posebnokroz svet i prostore spektakla, bi}e centralno pitanje ovoga rada.Brojne su knjige napisane o gradovima, a posebno o gradovima kao kultnimmestima – o Parizu je napisano na desetine hiljada knjiga – a on sam predstavljapozornicu stotina romana, bekgraund hiljada i hiljada slika. Još u srednjem vekuon je intelektualni centar Evrope 2 . Ali Pariz kao mit i kao kult nastaje u XIX1Robert Ezra Park, Grad: predlozi za istraìvanje ljudskog ponašanja u gradskoj sredini,u: Sociologija grada (priredio Sreten Vujovi}), Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd,1988, str. 115.2@ak Le Gof, Intelektualci u srednjem vijeku, Grafi~ki zavod Hrvatske, Zagreb, 1982.

174 Milena Dragi}evi} [e{i}veku. Pariz u svojim razli~itim gradskim prostorima saìma istoriju spektakla -uli~na doga|anja, kafe koncerti, predstave u Oranèri, @e de Pom, a zatim KomediFransez, Odeon, revolucionarni Pariz Marsovih polja, sve do ri Muftar i Vensenskebarutane...Pariska boemija razvija kult sebe same i postaje stoèr, okosnica privla~nostipariskog duha. 3 Danas, tragom tog pariskog duha dolaze hiljade turista, kojepeša~kim turama stazama Balzakovih junaka ili tragom samih umetnika,pokušavaju da vide ono što u Parizu odavno objektivno ne postoji, ali jemitologizacijom i dalje deo tog „duha privla~nosti”, duha mesta. Bodlerovi iBenjaminovi eseji tek su misaona podrška onome što je ve} ustanovljeno kaokult. 4 Svaki istinski veliki grad dobio je i svoje umetni~ko paradigmati~no delo nakoje se odmah pomisli prilikom izricanja imena: Berlin ima Berlin AleksanderplacDeblina, Rim – film Rim otvoreni grad Vitoria de Sike, Peterburg Dostojevskogi Puškina (Zapisi iz podzemlja i Bronzani konjanik), Moskva – Tolstoja, ali i~e`nje Tri sestre êhova. ê`nja za velikim gradom stalni je motiv literature.Grad oli~ava sve vrednosti modernosti, uspeha, poèljnog na~ina ìvota.Dvadeseti vek donosi fenomen Njujorka kao kulturnog centra sveta.Literatura, filmovi, likovna dela, a još više sve ono što se dešava oko i povodomumetnosti, ~ini od Njujorka stvarala~ku i difuzionu scenu svetske kulture. FilmoviVudija Alena, romani Tame Janovic daju nam savremenu sliku ovog velegradakoga smo ve} upoznali kao moderni Vavilon.Fenomen grada kao prostora kulturnog stvaralaštva i kulturnog ìvota uopštepotisnut je institucionalizacijom, zatvaranjem kulture u namenske, javne objektespecijalno za nju podignute u XIX i XX veku. Tako umetni~ko stvaralaštvo bivaizdvojeno iz svakodnevice i uokvireno vremenom „izvan rada” i odre|enimprostorom – zgradom pozorišta, muzeja...Pre toga, srednjovekovni grad (da ne idemo dalje u istoriju) - a posebnonjegovi otvoreni prostori: ulica i trg, imaju izuzetan komunikacioni, medijskizna~aj – jer predstavljaju ne samo prostor ve} i mogu}nost komunikacije, razmeneinformacije, stvarala~kog doìvljaja. Ulica i trg su prakti~no (pored crkve) jedine„institucije kulture” – jedini prostori namenjeni kulturno-umetni~kim delatnostimaizvan dvorova i manastira (zatvoreni i ekskluzivni), na kojima se odvijajunajrazli~itije pozorišne i muzi~ke predstave, religijski spektakli, vašari i cirkusi,zvani~ni i nezvani~ni prenosi informacija (dobošari i glasine)... Bogatstvodešavanja na ulicama i trgovima srednjeg veka svakako da je posledica odre|enih3Katica Ivaniševi}, Bohemia i knjièvno stvaralaštvo, Izdava~ki centar Rijeka, Rijeka,1984.4Walter Benjamin, Esteti~ki ogledi, Školska knjiga, Zagreb, 1986.

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla 175društvenih okolnosti u kojima se razvijalo gradsko stanovništvo, kojemu je bionedostupan kulturni ìvot dvora i manastira, a ~ije su se kulturne potrebe razvijaleširenjem obrazovanja, trgova~kih putovanja i intenzivnije me|uljudskekomunikacije uopšte.Srednjovekovni gradski spektakli koji daju identitet gradu:• tradicionalne religijske procesije (litije...) – izlazak van crkvenog dvorišta,• obi~ajne gradske proslave, cehovske proslave itd. – karnevali, maskarade,• predstave crkvenog pozorišta na trgu – misterije i mirakuli,• predstave putuju}eg crkvenog pozorišta (barok),• predstave putuju}ih zabavlja~a, muzi~ara, ònglera, glumaca, artista,• predstave putuju}ih pozorišnih trupa,• spektakl pija~nog dana... (onako kako ga izvanredno oslikava Mnuškina usvom filmu Molijer).U svim ovim aktivnostima gra|ani u~estvuju neposredno (procesije,karnevali, misterije itd.) ili kao posmatra~i ~ija reakcija u velikoj meri uti~e nakvalitet i duìnu zbivanja, pa i na karakter i predmet spektakla.U svojim po~etnim fazama Francuska buròaska revolucija daje novipodsticaj oìvljavanju uli~nog javnog ìvota i posebno gradskog spektakla:organizuju se proslave, demonstracije sve do javnih pogubljenja. Ponovnimstvaranjem carstva taj revolucionarni polet i duh jednakosti koji se izraàvao ueufori~nim uli~nim spektaklima i dešavanjima, postepeno se gubio. Tada je poprvi put jasno uo~ena veza izme|u koriš}enja spektakla u gradu kao politi~kog isocijalizatorskog instrumenta, iako je jasno da su i srednjevekovne gradskeproslave imale tu funkciju ja~anja identiteta ili širenja ideologije (religije, kadsu u pitanju crkvene proslave).Socijalisti~ka revolucija u Rusiji tako|e koristi otvorene prostore gradovaza stvaranje i organizovanje najrazli~itijih oblika spektakla koji }e dati novi,socijalisti~ki identitet gradovima. Umetnici stvaraju predstave namenjenemasovnom izvo|enju i u~estvovanju (Jevrejinov – Napad na Zimski dvorac), terazli~ite propagandne i edukativne akcije. Tu je spektakl gotovo isklju~ivo u slu`biideologije, a ne u slu`bi stvaranja gradske zajednice kao takve.Koriš}enje ulica kao prostora spektakla u revolucionarnim društvenimpreobraàjima proisti~e iz ~injenice da svi uli~ni doga|aji, proslave, manifestacije,demonstracije, stvaraju izvanredan ose}aj zajedništva, interstimulacijom podsti~uljude na još ve}e angaòvanje, u~eš}e. Istovremeno, ti spektakli podràvajuodre|eno vi|enje grada, njegovog identiteta, suštine, koje èli da se nametne kaoopšte i samim gra|anima – u~esnicima manifestacije, ali i onima koji ìve izvannjega.

176 Milena Dragi}evi} [e{i}Otu|enje gradskog prostora od ~oveka i prilago|avanje svih vizuraautomobilskoj vizuri, doprinelo je gašenju grada kao prostora spektakla, a stvorenisu novi oblici: drive in bioskop, drive in restoran, banka... Ipak, šezdesete godinedonose revolt... i novi urbanizam pokušava da o~uva vizure grada prema planinama,rekama, moru, kao i da sa~uva stare funkcije gradova i gradskih centara.Spektakl se ponovo vra}a u grad, odakle je bio proteran u zatvorene hale ilistadione, parkovske prostore izvan grada, koji su obezbe|ivali bolju vidljivost,dostupnost automobilom, lakšu organizaciju i kontrolu.Dakle, svaki istorijski period imao je druga~ije organizovan prostor spektakla:bilo da je to javni trg gde se postavljala scena, prostor ispred katedrale, sala udvoru ili posebna pozorišna sala za koju se kupuju karte itd. Modeli pozorišnogprostora odgovaraju društvenom sistemu odre|enog perioda. Kako se u XX vekušlo sa pozorišnom salom koja je zadràla organizaciju prethodnog sistema(odvojena scena od gledališta, sa prostorima dobre i loše vidljivosti i ~ujnosti,gde se publika raspore|uje prema rangu ili kupovnoj mo}i, loè...), to su umetnicipo~eli da tragaju za prostorima spektakla primerenim ovom vremenu.Doduše, u traganju za novim, naj~eš}e se išlo ka ponovnom otkrivanju starihzaboravljenih modela – (1) scena u krugu, elizabetansko pozorište, uli~no... ili suvršene modifikacije organizacije gledališkog prostora (2) ukidanjem numeracijemesta, uklanjanjem loà...Tre}u mogu}nost predstavljalo je traganje za publici bliskim prostorima kojinisu ranije koriš}eni u teatarske svrhe. Tako su ostvarene brojne predstave ucirkusima, na stadionima, u kafanama, fabri~kim halama itd. Tim postupcimanastoji se da se ostvari da pozorišni prostor koji je postao mesto segregacije ponovopreuzme inicijalnu funkciju ostvarivanja zajedništva – identiteta zajednice. Takoje ponovo otkriven slobodni prostor grada, trgovi starih centara, dvorišta zamkova,ali i prostori napuštenih i ìvih fabrika, rudnika (Labin), èlezni~kih stanica(Skopje)...Šezdesetih godina ovog veka dolazi do prave renesanse uli~nih zbivanja uzapadnoevropskim i ameri~kim gradovima, do preispitivanja mogu}ih funkcija izna~enja slobodnih prostora u urbanoj sredini. (Sve to je vezano za kontrakulturnipokret mladih, zasnivanja novih kulturnih politika, ideju demokratizacije kulture,društvo obilja, dràvu blagostanja, kvalitet ìvota, itd.)U okviru ovih pokreta dolazi do revalorizacije slobodnog, neinstitucionalnogumetni~kog stvaralaštva koje nastaje i prikazuje se u prostorima svakodnevicegrada – na ulicama, gradskim obalama, trgovima, u parkovima, napuštenimplacevima, vojnim objektima, a posebno u trenucima politi~kog angaòvanja.Prostor grada je rehabilitovan kao istinski komunikacioni prostor u kome se delujene samo da bi se izašlo izvan (duhovnog i fizi~kog) okvira ustanova kulture, ve}

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla 177i da se ostvaruju razmene zabranjenih ili nepoèljnih informacija sa stanovištavlasti. Stoga su uli~ne akcije u po~etku šezdesetih godina bile istovremeno iumetni~ke i politi~ke akcije (performansi, hepeninzi, deljenje letaka, lepljenjeplakata...). Izabrani prostor ulice a priori je podrazumevao demokrati~nost,otvorenost prema onima koji ne ~ine tradicionalnu publiku kulturnih manifestacija.Rehabilitacija gradskog prostora – ulice, kao mesta izvo|enja umetnostidoprinela je i da se neke grane umetnosti koje su podrazumevale obi~no samostalnirad, izolaciju (slikarstvo, npr.) okrenu i drugim formama sa u~eš}em gra|ana.Tako je ostvaren veliki broj hepeninga i akcija jednim delom u~esni~ko-politi~kog,a drugim delom umetni~kog karaktera.Spektakl, koji tako postaje deo svakodnevice – marketinški, turisti~ki,kulturni, mora da se razvija uz poznavanje identiteta – prošlosti grada, ali isavremenosti, iskazane kroz uslovnosti gradskog prostora.ULI^NA POZORIŠNA DOGA\ANJA – PARATEATARU sklopu opšte kulturne funkcije uli~nog prostora danas, posebno senaglašava mogu}nost organizovanja razli~itih oblika spektakla: pozorišnih,muzi~kih, zabavnih, sinkreti~kih...Bogatstvo savremenog društvenog i umetni~kog ìvota podrazumeva ibogatstvo savremenih scenskih oblika: od tradicionalnih predstava uli~nihzabavlja~a, preko pozorišnih predstava na otvorenom, do akcija likovnih umetnikai muzi~ara, reklamnih uli~nih akcija i proslava i manifestacija koje imajuspektakularni – pozorišni karakter.Sva ta dešavanja polaze od sli~nih premisa – otvoriti svoje stvaralaštvo premanajširoj publici – narodu, omogu}iti publici ve}e u~eš}e u samom umetni~kom~inu, u procesu nastanka odre|enog doga|aja, te uklju~iti se u opšti pokret itendencije ka revitalizaciji i humanizaciji gradskog prostora. Me|utim, i sadràjii metodi organizovanja i izvo|enja ovih uli~nih doga|aja sasvim su razli~iti,zavisno od umetni~kih i politi~kih shvatanja umetnika – autora i izvo|a~a,organizatora tih doga|anja.Tipologija gradskih spektakala na otvorenom:• proslave i manifestacije – od Prvomajskih parada do Love parade u Berlinu,• demonstracije... – antiglobalisti~ki pokret, studentski, gra|anski protesti…,• predstave uli~nog politi~kog pozorišta,• predstave pozorišta animacije (kvartovsko pozorište),• ambijentalno pozorište: u spomeni~kim ambijentalnim (ritual, magija,iluzija... predstave na Dubrova~kom letu, Budva grad-teatar...) ili autenti~nimcelinama (Oslobo|enje Skoplja u obi~nom gradskom dvorištu),

178 Milena Dragi}evi} [e{i}• predstave na neteatarskim mestima (rehabilitacija objekata – nove namene:Še}erana, barutana...),• predstave uli~nog putuju}eg pozorišta sa tradicionalnim repertoarom –Histrioni,• akcije uli~nih zabavlja~a – artista, pantomimi~ara, muzi~ara, glumaca,• reklamne uli~ne akcije - agencija Havas,• uli~ni govori - Muna, pariski alternativac, Hajd park korner itd.,• hepening – In Ulm ... odràn je na 24 mesta u gradu (gradska |ubrišta…),• performans – grupe A3, OHO…još u sedamdesetim izlaze na uliceBeograda,• akcije land-arta i street-arta – (Kristo - zavijeni Rajhstag, Pont nef…).Ovde }emo navesti tek nekoliko zna~ajnijih primera izlaska i akcionogangaòvanja gra|ana u umetni~kim projektima na javnim prostorima grada.Uli~no politi~ko pozorište – oblik koji se razvija zajedno sa uli~nim borbamai demonstracijama, a i sam po sebi predstavlja oblik borbe. Oblici studentskogbunta 1992 g. : marševi slepih i sl. kombinuju formu demonstracija i politi~kogpozorišta. Koriš}enje gradskog prostora u procesu, jeste pravi na~in vezivanjaspektakla za grad – odre|ivanje punktova za dešavanja, koncentracije i rasipanja...Mo`da pravu predstavu uli~nog politi~kog pozorišta u Jugoslaviji prvi put izvodi1992. godine Dah teatar – ova vavilonska pometnja po~ela je u Kulturnom centru,da bi izlaskom u Knez Mihajlovu uzbudila i politi~ki provocirala antiratnimtekstom i publiku i slu~ajne prolaznike.POZORIŠTE ANIMACIJE„Vremenom svaki deo i svaka ~etvrt grada preuzimaju ponešto od karaktera iosobina svojih stanovnika. Pojedini delovi grada neizbe`no su obojeni posebnimose}anjima svoje populacije. Rezultat ovoga je da se ono što je u po~etku bilo samopuki geografski izraz, pretvorilo u susedstvo, to jest, lokalitet s ose}anjima,tradicijom, sopstvenom istorijom.” 5 I sve to ne vaì samo za boemske ili umetni~ke~etvrti grada, ili pak za etni~ka geta, u kojima je mo`da duh mesta najzna~ajniji inajva`niji. Gradski programi urbane obnove, ali vezani za projekte socio-kulturneanimacije, upravo su stavljali akcent na to (Trgovci gradom, Jedan grad pri~a osebi - pozorište Kampanjol). Tako Pozorište isto~nog Pariza razvija ceo kompleksprograma namenjenih stanovnicima kvarta, polaze}i od njihovih iskustava, stilaìvota, potreba.Dan u ulici Luke Vukalovi}a, akcija koju je nekada u sklopu simpozijumaKomunikacije organizovao CEP. Cilj akcije je da se kroz jedan dan dešavanja –5Robert Ezra Park, op.cit., str. 118.

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla 179spektakla, poboljša kvalitet susedskog ìvota, kroz druènja uz kafu, ali i umetni~keprograme, koji }e ostavljati kra}e (pozorišne predstave) i duè tragove u ambijentuulice (murali).Tokom devedesetih, Beogradska umetni~ka scena je iz politi~kih razloganapustila ustanove kulture – grupe Škart, Led art, Apsolutno, kao i brojni umetnici,realizuju svoje projekte na otvorenim prostorima grada. Organizuju se i posebnemanifestacije – od Aeroplana bez motora, preko AlterImagea do Belefa, unutarkojih umetnici uspostavljaju dijalog sa gradom, socijalnim i politi~kimproblemima, i daju jasnije odgovore na stvarnost i okruènje od onih koji u izolacijisvojih ateljea tako|e nastoje da se distanciraju od zaglušuju}e nacionalisti~kezloupotrebe umetnosti u javnim prostorima koje su u tom trenutku ~inili mediji iustanove kulture pod javnom kontrolom. 6RAZVOJ KULTURNE POLITIKE U EVROPSKIM GRADOVIMAKulturna politika gradskih uprava menjala se tokom druge polovine XXveka, osciliraju}i od:a) tradicionalno vo|ene brige o gradskim institucijama kulture u 50-timgodinama, kada je njen zna~aj marginalan u sklopu gradske politike, iliideologiziran (u socijalisti~kim zemljama) – spektakl je zatvoren u tradicionalnimobjektima; 7b) preko socio-kulturne politike u 60-tim – demokratizacija, decentralizacija,rehabilitacija ambijenata, objekata – Teatar Baro-Reno, Orsej,c) presti`ne, glamurozne, umetni~ke politike kasnih sedamdesetih godina(Bobur, Vilet, piramida u Luvru, Muzej Orsej,d) do trìšno usmerene, marketinške kulturne politike 80-tih (kultura u slu`bilokalne privrede i njenog imidà).Gradska kulturna politika od ranih 60-tih po~inje da se vezuje za programurbane obnove: po~elo je to od Pariza 60-tih i Malroa kao ministra kulture ~iji jeprvi poduhvat bio ~iš}enje i farbanje fasada – simboli~ki ~in obnove tradicionalnihvrednosti, uranjanja u prošlost i vezivanja grada za svoju, ponekad zaboravljenui zanemarenu istoriju.Ipak, tih 60-tih godina kre}e daleko zna~ajniji pokret za zasnivanje gradskihkulturnih politika, posebno u sklopu razvoja ideologija demokratizacije idemetropolizacije kulture, i kod nas i u svetu. U gradovima se posebno razvijajuorgani uprave u domenu kulture – nova birokratska tela koja uglavnom imaju6V.: ]urgus Kazimir i drugi, Deset godina protiv, Medija centar, Beograd, 2000.7Ciguli miguli, hrvatski film iz 1952. godine ukazuje upravo na tu potrebu socijalisti~kogdruštva da institucionalizuje i ukalupi sva okupljanja gra|ana, pa tako i tradicionalne horove.

180 Milena Dragi}evi} [e{i}mo} donošenja odluka u domenu finansiranja kulture i davanja podrškeinstitucionalnim razvojnim programima.Pravi procvat gradske kulturne politike i prakse doìvljava se ranihsedamdesetih, kao odraz bunta iz 68. godine. Ja~aju društveni pokreti: omladinskepotkulture, feministi~ke grupe, ekološki pokret, pokret socio-kulturne animacije,participacije u upravljanju lokalnom zajednicom itd. Svi ovi pokreti blisko susara|ivali sa umetni~kom alternativom 8 razvijaju}i programe umetni~ke i sociokulturneanimacije na otvorenim prostorima grada.Potkulture mladih, kontrakultura i drugi omladinski pokreti, rok muzika,andergraund film, alternativne komune, fanzini... sve to ìvotima pojedinih gradovadaje nove sadràje, inovira socijalni prostor, stvara novi duh pojedinih gradskihsredišta, ali i gradova u celini. Murali, prvo spontano, a zatim i institucionalnoinicirani, daju novu dimenziju radni~kim ~etvrtima, prigradskim naseljima ukojima se naseljavaju imigranti, bilo da imaju politi~ku ili ~isto dekorativnudimenziju, jer u oba slu~aja nastaju kao posledica li~nog u~eš}a i inicijativestanovnika kvarta.U isto vreme Amsterdam 9 i San Francisko postaju središta hipi putovanja:od spontanog okupljanja bitnika sredinom pedesetih godina u San Francisku, 10do hipi prestonice kraja šezdesetih i sedamdesetih godina. To donosi niz problemagradskim vlastima, ali, po izmaku „hipi ideologije” same vlasti nastavljaju dapothranjuju taj mit (mit otvorenog grada) pozivaju}i umetnike da dolaze inastupaju na slobodnim gradskim prostorima, znaju}i da }e to dovesti i maseobi~nih turista u grad. (Ova sloboda ponašanja na otvorenim gradskim prostorimakarakteriše tek mali broj gradova. âk i sredinom osamdesetih godina u mnogimgradovima sveta umetnici su bili proganjani ako su izlagali svoje proizvode javno,na ulici. U Parizu se za mesto na najatraktivnijim javnim trgovima mora posebnoda traì odobrenje, pa je i kod nas svojevremeno, SIZ Knez Mihajlove ulice vodiora~una da samo „kvalitetni” umetnici dobiju mogu}nost izvo|enja programa ucentru grada. Ova vrsta umetni~ke predstavlja istovremeno i ideološko/kulturološku kontrolu. Devedesetih, kad su mesta u Knez Mihajlovoj zauzelipropagatori nacionalnog ki~a, Zavodi za zaštitu spomenika i druge nadle`ne,ranije veoma glasne institucije, }utale su).Novi uli~ni umetnici nisu naj~eš}e nastavlja~i starih tradicija cirkuskih iputuju}ih zabavlja~a. Direktno proizišavši iz kontrakulturnog pokreta šezdesetih,8Videti: Milena Dragi}evi} Šeši}, Umetnost i alternativa, Institut za pozorište, film, radioi televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, 1992.9Videti tekst: Drifteri u Amsterdamu, Kultura, br.60-61/1983.10Alen Ginzberg stiè 1953. godine u San Francisko, gde mu se uskoro pridruùju VilijemBarouz, Lorens Ferlingeti, Geri Snajder i drugi.

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla 181zainteresovani i otvoreni istovremeno i za umetnost, ali i za socijalna pitanja,odbacuju}i institucije, pravne regule, simbole potroša~kog društva, oni doprinoseda se u odre|enim gradovima stvori nekonformisti~ka atmosfera otvorenosti. 11Nastojanja kulturnih radnika i politi~ara koji su sedamdesetih godinaoblikovali programe kulturne akcije u brojnim gradovima zapadne Evrope,podrazumevala su da se kulturna akcija i politi~ka akcija ne mogu razdvajati.Stoga pozorišta poput teatra Bred end Papet, koja za svoj prostor delovanja birajuulicu, integrišu umetni~ki, politi~ki i socijalni projekt unutar odre|enog urbanogkonteksta.Odatle i novi urbanizam kao prostor spektakla – francuski arhitekta EmilAjo, projektuje naselje La grande borne, u blizini Pariza, kao svojevrsno umetni~kodelo, u kojem je svaka zgrada spektakl po sebi, sa razli~itim prozorima i stanovimakoji se ne ponavljaju po vertikali (da se izbegne, recimo, da samo vertikala dnevnesobe svetli uve~e, ve} da je svetlo po fasadi razbacano i sl.), a celo naselje sadrìtrgove i skrivene kutke bliè srednjovekovnom no modernom gradu.Dalju renesansu gradske urbane politike u Evropi doìvljavaju sredinomsedamdesetih godina, naro~ito u Italiji, Španiji i Francuskoj 12 , posebno u odnosuna procese regionalizacije vlasti. Ozvani~avanjem regija u Italiji, najviše su koristiimali gradovi- sedišta regija, kao što su: Torino, Milano, Venecija, \enova,Bolonja, Firenca, Napulj i Bari, posebno što su od tada u mogu}nosti da se zafinansiranje kulturnih programa obra}aju i gradskim, ali i regionalnim vlastima.Decentralizacijom vlasti u Francuskoj, nakon dolaska socijalista na vlasttako|e se doprinelo naglom razvoju kulturne politike i kulturnog ìvota ugradovima – sedištima departmana (95 departmana), koji su dobili u svojunadle`nost pitanja vezana za socijalne slu`be (društvene delatnosti), a na 22novostvorena regiona prenete su nadle`nosti iz domena obrazovanja odraslih,izgradnje školskih objekata, turizma, kulture itd. Pored toga, francuskoMinistarstvo kulture je samo u 1982/83. sklopilo 91 sporazum sa gradovima ivarošima po celoj francuskoj stimulišu}i razvoj specifi~nih gradskih kulturnihpolitika i oblika institucionalnog delovanja u kulturi. Ovo iskustvo direktnesaradnje francuskog Ministarstva kulture i pojedinih gradova u cilju stimulisanjakulturnih projekata imalo je svoju tradiciju još od vremena Malroa, ali je u periodunjegove uprave ta stimulacija bila davana samo malobrojnim, najzainteresovanijimi najangaòvanijim gradskim upravama. Ove rane osamdesete predstavljaju11Ipak, vremenom su se i ovi umetnici organizovali i institucionalizovali. Tako u Francuskojpostoji Nacionalni centar za umetnosti ulice, kao i Evropski festival uli~nog pozorišta u Orijaku,veoma mnogo trupa koje stvaraju programe izme|u pozorišta i cirkusa itd.12Franco Bianchini, Cultural policy and urban regeneration (The West European experience),Manchester University Press, Manchester, 1991.

182 Milena Dragi}evi} [e{i}istovremeno i razvoj politike podsticanja umetnosti, vrhunske kreativnosti iprofesionalizma. Kulturna animacija i programi socijalne animacije ostaju udelokrugu alternative, a zvani~na dràvna, a još manje gradske kulturne politikena njih ne obra}aju pa`nju. To je vreme kada gradovi razvijaju ukoliko mogu,umetni~ke ili medijske centre, a po~inju da se gase lokalni socio-kulturni centri.Postepeno ideja prestià, ideja glamura po~inje da ulazi u gradsku kulturnupolitiku.Istovremeno, široko razvijana mreà kulturnih centara i lokalnih gradskihkulturnih institucija, uspostavljena 60-tih i 70-tih godina, postaje veliko optere}enjeza budèt grada, pa se razvijaju specifi~ni oblici partnerstva izme|u dràvnog/gradskog i privatnog vlasništva, a institucije kulture se upu}uju sve više kasamofinansiranju.Kraj osamdesetih godina donosi potpuno nove trendove: kulturni, socijalni,sportski i turisti~ki motivi vo|enja gradskih razvojnih programa, stavljaju se udrugi plan, a prioritet dobijaju projekti koji lako mogu dokazati svoju ekonomskuisplativost. Glavnu re~ u razvoju gradova preuzimaju investitori, banke, privrednekomore, osiguravaju}a društva, ili gradske uprave rešene da stvaraju}i pozitivnusliku o gradu privuku ove organizacije, tj. grad postave u pozitivnu, konkurentnupoziciju u odnosu na druge gradove. Tako se sada funkcija kulturne politike shvatau funkciji ekonomskog razvoja, gradskog marketinga ili eventualno gradskeobnove.Marketing po sebi postaje spektakl – Benetonovi plakati više ne reklamirajuproizvod, oni skre}u pa`nju na sebe, oni su „društveno odgovorni.”Danas – gradski marketing ili kako Nemci kaù stadtinszenierung, nastojida stvara i razvija gradske mitove, bilo da su oni utemeljeni ili ne. Re~ je onastojanju velikih gradova da budu priznati kao istinski kulturni centri i u tomsmislu razvijaju politiku ulaganja u kulturu, koja ima svoj efekat ne samo uostvarivanju profita iz kulturnih delatnosti, ve} i u ostvarivanju razvojneekonomske politike u celini (privla~enje stru~njaka, investicija, razvoj infrastrukture,turizma...). Da bi mit koji postoji opstao, ili da bi se stvorio u gradovimakoji ga nemaju, on se stalno mora podràvati sistematski vo|enom kulturnompolitikom koja je deo opšte razvojne gradske politike. Nije dovoljno realizovatiodre|enu akciju, neophodno je da ta akcija dobije publicitet kroz masovne medije,da bude prihva}ena od stanovništva, malih biznisa, u školskom sistemu itd. Ina~e,grad tako|e moè da doìvi sudbinu „izlaska iz mode”, ispadanja iz trenda, posebnoako su i razlozi „ulaènja u modu" bili skoro kreirani i relativno površni,neutemeljeni istorijom i tradicijom.Tako se istraùje identitet – u istoriji,predanjima, kolektivnom se}anju, bojama grada…

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla 183Ljubljana za evropsku prestonicu – Mesec kulture, bira zmaja za logo akcije,a barokne kapije postaju bitan projekat vizuelnog identiteta.Akcija Evropskog saveta Kulturna prestonica Evrope, koja nastoji da kulturnosredište Evrope seli iz godine u godinu kroz razne evropske zemlje, podsetila jejavnost na ve} poznate kulturne centre: Pariz, Madrid, Berlin i Amsterdam,spomeni~ke gradove: Atinu, Firencu, ali nas je i vratila ka manje poznatim poputGlazgova, Antverpena i Dablina. Odakle Glazgov, crni, industrijski grad, u ovomdruštvu? Gradska uprava Glazgova shvatila je zna~aj projekta kao mogu}nosti zapromovisanje svoga grada ne samo u kulturnoj, ve} posebno u ekonomskojjavnosti, koja èli da investira u onim sredinama za koje se moè pretpostaviti dasu prosperitetne, moderne, otvorene... Stoga Glazgov i dalje vodi svoju marketinškukampanju re~ima: Mi nastavljamo da budemo kulturna prestonica Evrope!Interesantno je da mnogi gradovi ~ija finansijska i privredna mo} opadapo~inju više da ulaù u kulturu, da rade na kulturnoj obnovi onoga što je stvorenou vreme ranijeg finansijskog prosperiteta. Tako danas nekadašnji mo}ni hanzeatskigradovi, decenijama odvojeni i Gvozdenom zavesom (Talin, Riga, Libek, Hamburg…),po~inju da se povezuju, rade}i uzajamno na oìvljavanju prošlosti kojaim je svima utisnula odre|eni pe~at i karakter. Posebno je uspešan primer Bremena,danas mnogo zna~ajnijeg grada od Libeka, delimi~no i zbog veoma dobroosmišljene kulturne politike koju vodi. I sasvim mali gradovi, posebno turisti~ki,ili oni koji u turizmu vide svoju budu}nost, rade na stvaranju pozitivne slike osebi. Mnoštva letnjih festivala u celoj Evropi, parkova skulptura na otvorenomurbanom prostoru, likovnih kolonija, sajmova umetnosti, uli~nih doga|anja…govore o ovom nastojanju.Uglavnom, dakle, o gradovima danas imamo odre|ene predstave prvenstvenoprema njihovoj kulturnoj istoriji, ali i u odnosu na kulturnu politiku koju vode,prema slici, dakle, koju èle da emituju o sebi, bilo kroz umetni~ka dela, bilo krozrealizovanje velikih umetni~kih projekata (velikih festivala, kongresa,manifestacija i sl. – razli~itih oblika spektakla).IDENTITET SRPSKIH GRADOVA I NJIHOVA KULTURNAPOLITIKAŠta su srpski gradovi uradili u ovom smislu? Koja zna~enja, kakve predstave sobomnose? Da li je njihov kulturni identitet jasan i onima koji ne ìve u njima? Odgovori naova pitanja, sa manjim izuzecima uglavnom vojvo|anskih gradova, bi}e negativni.Slika koju u nama stvara pominjanje â~ka, Uìca, Valjeva, Šapca,Kragujevca... više se vezuje za tragi~ne istorijske doga|aje iz ìvota gradova, noza suštinu njihova duha, njihov identitet. Naravno, godinama stvarana slika

184 Milena Dragi}evi} [e{i}Kragujevca vezivana za Šumarice, Crveni barjak, ili Uìca za Kadinja~u, Kruševac– Slobodište, a koju ni kulturni poslenici grada nisu nastojali da promene ili bardopune, obogate onim što je postojalo u gradu i u vreme njegovog razvoja uprošlim vekovima, zahteva}e danas mnogo više truda, energije i kreativnosti dabi se izmenila. Dakle, identitet gradova podràvali su samo ideološki oblikovanispektakli i manifestacije.Da nije bilo Bore Stankovi}a, naša predstava o Vranju bila bi mnogosiromašnija i sasvim nedistinktivna u odnosu na druge srpske gradove. Ako gradnema svog pesnika, mora da se potrudi da ga stvori, a ako ga ima, da mitovestvorene njegovim delom i dalje pothranjuje i podràva.Da su naši gradovi prave provincijske varoši, bez posebnog identiteta,pokazala je i TV serija Varošarije – prijatan i popularan niz emisija, koji jepokazivao lepe strane ìvota u provinciji, ne nastoje}i da mitologizuje dešavanjau gradu, u nameri da od njega stvori kulturni centar.Tek osamdesetih je u stvaranju vizuelnog identiteta Beobanke po prvi putkoriš}ena silueta – spektakularna silueta Beograda. Siluete, ili bar osnovnevizuelne predstave naših gradova, široj javnosti nisu poznate. Naravno, dugo segovori o nedostatku kvalitetnih razglednica, turisti~kih prospekata itd., ali je~injenica da ni institucije kulture (a ni druge) u svojim propagandnim materijalimane koriste sliku svoga grada. êsto se i ne zna za koje mesto se vezuje nekafabrika, neki proizvod. (Izuzetno uspešna reklamna kampanja za keks Banini neotkriva nam gde se on proizvodi. Sad bi grad mogao da preuzme inicijativu, pa dase povodom te reklamne kampanje i sam reklamira.)Mnogi gradovi smatraju da je dovoljno što su u blizini kulturnih spomenika,manastira. Ali, to nije dovoljno. Koliko za jedan Aran|elovac zna~i SmotraMermer i zvuci ne moè se meriti bilo kakvim kvantitativnim pokazateljima, kaoni ~injenica da se za Negotin bez Mokranj~evih dana verovatno ne bi ni znaloširom zemlje.Da se kulturni razvoj poklapa sa privrednim razvojem, da mu daje šansuviše, svedo~e i primeri Subotice, Valjeva. Svojevrstan, obrnut primer pruà GornjiMilanovac, grad koji u vreme svog najve}eg privrednog prosperiteta gotovo ništanije ulagao u kulturu. Danas, dva kulturna programa – jedan vezan za porodicuNastasijevi}, a drugi za izlo`bu male plastike, tako|e izazivaju kontramarketinškiefekat – jer se oko prvog programa radi veoma malo, a u slu~aju drugog se umestopohvalnih kritika, najpre ~ulo za nestanak umetni~kih dela.Kulturna politika srpskih gradova nalazi se na margini (ako se uopšte moère}i da postoji) interesovanja gradskih uprava. Svojevremeno je na partijskimkongresima stimulisan odre|eni oblik kulturne politike, bilo je i pokušajazasnivanja Kongresa kulturne akcije (Kragujevac 1971), ali sve te akcije, ili vo|ene

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla 185u okviru krute ideologije, ili njome prigušivane i zabranjivane, prakti~no suonemogu}avale gradove da razviju istinsku kulturnu politiku. S druge strane,centralizacija kulturnog ìvota i kulturnih institucija, delovala je destimulativnona mlade ljude koji bi i pomišljali da se nakon studija vrate u svoje mesto i da seuklju~e ili da podsti~u nastajanje odre|enih kulturnih projekata ili programa. Nijepostojalo ni toliko interesovanja da se kulturne politike razvijaju kao „imid`strategije” (Bjankini), ili da se direktnije veù turisti~ki projekti i kulturni projekti(primer Smotre Mermer i zvuci u Aran|elovcu).KULTURNI IDENTITET BEOGRADAGde je u svemu ovome Beograd? Da li je to stvarno uzbudljiv grad –metropola u našim okvirima, ili samo malo ve}a varoš? Da li mi imamo te gradskeinènjere kulturne politike koji nastoje da dušu koju umetnici udahnjuju gradumarketinški obrade i pretvore u vizuelni identitet turisti~ke i kulturno-umetni~kepropagande? Da osmisle Beograd kao prostor spektakla?Beograd se, kao i drugi svetski veliki gradovi, suo~avao i suo~ava u svomrazvoju sa brojnim dilemama.Prostorna razvojna dilema: odnos centra prema periferijskim naseljima.Kulturna politika Beograda je tokom godina oscilirala izme|u dve razli~iterazvojne tendencije: izgradnje presti`nih kulturnih institucija u centru, u središtimaposlovnih i komercijalnih funkcija i/ili razvijanja skromnih kulturnih objekata uprigradskim naseljima, u središtima velike populacione gustine, ili središtima saizrazitim socijalnim ili etni~kim specifi~nostima. Presti`ne institucije su samoslu~ajno nastajale na obodu grada, i to kasnih pedesetih, u sklopu megalomanskerazvojne politike, koja je iz apstraktne vizure sagledavala grad i njegove potrebe,pa je tako odredila mesta budu}em Muzeju savremene umetnosti (realizovanom)i Operi (nerealizovanoj). U Beogradu je ipak ustanovljen, danas krizom potenciran,urbani kulturni centar na potezu od Kalemegdana do Jugoslovenskog dramskogpozorišta (stvaranjem novog bankarskog centra oko Slavije potrošena je mogu}nostproširivanja tog centra). Sve institucije kulture razvijane u sklopu politikedecentralizacije po prigradskim opštinama s vremenom su izgubile zna~aj (Domomladine i pionira Vo`dovac, Dom Pinki u Zemunu, Kulturni centar Rakovica,NU Bra}a Stamenkovi}...), pa ~ak i institucije poput Centra „Sava” zatvorene suu odnosu na sredinu (što je potencirano i njihovim arhitektonskim rešenjem) i tekizuzetno oìvljavaju tu vezu.Spektakularni prostori: Hajdu~ka ~esma, Filmski grad, Ada Ciganlija,Gardoš, Kalemegdan, koriš}eni su sporadi~no – hepeninzi u Knez Mihajlovoj(Bitef), Dvorište Kapetan Mišinog zdanja za Belef, i ostaje novoj kulturnoj politici

186 Milena Dragi}evi} [e{i}grada da na|e na~ina trajne reanimacije i kreativne upotrebe ovih prostora kakood postoje}ih institucija, tako i od udruènja, nevladinih organizacija i privatnihustanova kulture.Ekonomsko-kulturološka dilema: podsticati razvoj potrošnje ili produkciju.Dilema se naj~eš}e razrešava tako što se, usled trenutno visokopozitivnogekonomskog efekta potrošnje podsti~u sve one aktivnosti u domenu kulture kojeje pove}avaju, a zahtevaju znatno manje ulaganja od ulaganja u produkciju:gradske kulturne atrakcije, spomenici kulture, festivali (što se sve odmah odraàvana razvoj hotelijerstva, turizma, saobra}aja...). Veoma je riskantno za neki gradda se dugoro~no opredeljuje za potroša~ki model kulture, ve} bi trebalokombinovati obe strategije stvaraju}i me|uodnose izme|u kulturne produkcije ipotrošnje. U Beogradu, gradu sa izrazitim umetni~ko-institucionalnimpotencijalom, ova dilema ne bi ni trebalo da se postavlja, jer osnovni problemnije nedostatak mogu}nosti ljudi da u~estvuju, da recipiraju umetni~ka dela, ve}nemogu}nost umetnika da realizuju iole zna~ajnije programe po kojima bi Beogradi dalje, u umetni~ko-produkcionom smislu, bio konkurentan drugim gradovimaEvrope.Ekonomsko-politi~ka dilema: finansirati institucije (trajnost aktivnosti) iliinovacije (efemerne, pojedina~ne programe)?Oko ove dileme beogradski kulturni radnici, umetnici i politi~ka i kulturnabirokratija iscrpljuju se ve} godinama: da li finansirati zgrade ili programe, iako jejasno da je neophodno i jedno i drugo, i da pravi problem jeste u evaluaciji programainstitucija, ali i pojedinih, sporadi~nih projekata, koja se u suštini završava naj~eš}ena kvantitativnoj evaluaciji (broj odrànih programa, broj posetilaca itd.). O procenikvaliteta projekta, rada institucije, merenom i broj~anim pokazateljima kada je tomogu}e, ali i pravom analizom umetni~kog rezultata i njegovog kulturološkog efekta,nikada nije bilo re~i. Stoga bi zadatak budu}e gradske kulturne politike, poredutvr|ivanja ciljeva, prioriteta i sl., morao biti i izgradnja instrumenata proceneprojekata, ali i njihove analize sa stanovišta ukupnog rezultata. Tek tada ne bipostojala dilema zgrada ili program, jer bi se finansiranjem kvalitetnih programafinansirala i zgrada, a istovremeno bi i svaki umetnik pojedinac ili grupa, ma kakobili organizovani, imali mogu}nost da u~estvuju u kreiranju kulturne politike gradai oìvljavanju gradskog kulturnog prostora.ZAKLJUÂKNaravno, teško je danas govoriti o ulozi kulture u urbanoj regeneraciji, uosmišljavanju nove, humanije vizije ìvota u gradovima, kulturnog identiteta grada,u vreme kada se, bar u Beogradu, na najgrublji mogu}i na~in ruše stare ~etvrti i

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla 187jezgra koja su ve} izgradila neki svoj identitet i duh. Rušenje ûbure, Dor}ola,Slavije, preure|enje Banovog brda, nisu dokaz brige gradske uprave za bolji,humaniji i oplemenjeni ìvot grada, ve} pokazatelj novih odnosa mo}i u društvu,u kojima novoosnaèni ratni i politi~ki profiteri na juriš zauzimaju centralne ilinjima drage gradske lokacije, ruše}i sve pred sobom, bez obzira na arhitektonskii urbanisti~ki stru~ni moral, etiku profesije, pa i estetiku, tradiciju, kulturniidentitet. Sve ovo, prošli su i drugi gradovi u svetu, samo u neko ranije vreme.Stoga bi tek danas kod nas pozorišta animacije koja su svoj zenit dostizalašezdesetih godina u Francuskoj, Nema~koj igraju}i predstave „Trgovci gradom”i sl., mogla da imaju pravi zna~aj. Tako se moè zaklju~iti da je politi~kapovlaš}enost Beograda u odnosu na druge gradove Srbije, premda je doprinelabrèm ekonomskom i demografskom razvoju, u suštini najve}i efekat dalagubljenju kulturnog identiteta, duha grada koji se lagano uspostavljao tokom XIXi u prvoj polovini XX veka.Danas, bez sa~uvane gradske matrice, starog urbanog jezgra, sa ogromnimodlivom u više navrata pravog beogradskog stanovništva, a istovremeno bezistinske kulturne politike, Beograd je pravi odraz kulturne situacije Srbije ne samopo svojim predgra|ima, ve} i u svom središtu. Ipak, on nije postao „turisti~kisimulakrum” grada (G. Stojanovi}), i to mu je prednost u odnosu na mnoge drugegradove zapadne, ali i centralne Evrope.Beograd je izgubio svoju urbanu spektakularnost rušenjima i prekidimavizura, a tradicionalni prostori spektakla, kao i oni privremeno uspostavljeni nisudalje koriš}eni, ~ak su i obesmišljeni lošom ili nikakvom produkcijom (Narodnoi Krst).A naš grad bi mogao, upravo kroz 30 godina spektakla na Bitefu i paralelneistorije alternativnih prostora spektakla (videti Zombi town, posetiti REX, PaviljonVeljkovi}...) da stvori novi, obnavljaju}i svoj identitet grada otpora, toplog gradabalkanskog duha (bez ki~ reinkarnirane Skadarlije) i kultivisanog srednjoevropskogduha (sterilno obnovljenog u Knez Mihajlovoj). Tako bi sve scene spektakla – odonih tradicionalnih (Narodno pozorište) do ovih socijalisti~kih (prostori Domaomladine) – dobile smisao u istorijskom gradu u kome razli~iti prostori noserazli~ite elemente ovog plurikulturnog gradskog identiteta, koji su i danas ìvi ipulsiraju na razli~ite na~ine u umetni~kim i ìvotnim krugovima.

188

189Irina Suboti}SAVREMENA UMETNOST U AMBIJENTIMAGRADAPolaze}i od tuma~enja teze Luisa Mamforda da se grad moè formirati idoìvljavati kao skulptura za stanovanje, putujemo gradovima koji prostorbivstvovanja osmi{ljavaju na kompleksan i nov smisaoni na~in, ìv i vi{e oddvadesetak godina ne samo u planovima i idejama urbanista, ve} konkretizovan irealizovan. Umetnost, dakle, nije vi{e samo ponu|ena Gradu, ili uneta u njegakao nedodirljivi feti{ predvi|enda mu se dive; ona postaje sam Grad, ali i obrnuto– Grad prerasta u mi{ljeno umetni~ko delo.Postavljaju}i kao osnovni problem potrebu da se ostavi trag dana{njeglikovno-vizuelnog senzibiliteta i da se osmi{ljeno prezentira ideja estetskogìvljenja, pojedine – uglavnom u civilizacijskom, ergo i ekonomskom smislunajrazvijenije – sredine {ire pojem urbanog prostora, povezuju}i, ve} u po~etnimzamislima, umetnost sa arhitekturom i prostornim planiranjem, ali i najte{njesara|uju}i sa gradskom upravom koja se u svojim stru~nim timovima oslanja nastavove psihologa, pedagoga, sociologa, isto koliko i istori~ara, istori~araumetnosti, arheologa, antropologa, turizmologa, ekonomista i planera svih drugihdisciplina. Tkivo savremenog grada, u naj{irem smislu, uspostavlja tako dijalogsa svim svojim proteklim slojevima, ali i sa budu}im potencijalnim korisnicima.A pre svega, novim umetni~kim realizacijama nudi se poseban pogled na Grad,novi saznajni nivo i izmenjena ose}ajnost, druk~ija reagovanja i aktuelan estetskifenomen primeren savremenom bi}u, aktivnoj, ìvoj kulturi i neposrednimpotrebama, a sve kao nadogradnja arhetipskog pojma: genius loci. Pri tome sepodrazumeva da se u modernom gradu materijalizacija ideja oslanja pre svega napozitivnu energiju, na svetlost, na kosmogonijske pravce doticanja neba i sunca,na reflekse ìvota i na susrete sa onim {to je ve} prepoznato kao trag istorije injenih iskustava, a da se ulasci u htonske dubine, tmine i ponore prepu{taju onimdrugim pojavama, na suprotnim stranama od ìvotnih damara i èlja. Zna~i, svesno

190 Irina Suboti}zaobilaènje nekada{njeg kulta mrtvih, izbegavanje komemorativnog karakteraili obeleàvanja znaka trijumfalne pobede i vlasti, a pri tom iznalaènje novihstruktura, duhovnih, materijalnih, prostornih, podstaknutih logikom, smislom izna~enjem odre|enog mesta, karaktera njegove istorije, mentaliteta stvaralaca ionih kojima su ti ambijenti namenjeni. Drugim re~ima, stvaranje jedine druk~ije,danas aktuelne kategorije – amalgama eti~kog i esteti~kog, uglavnom na principimatradicionalnih iskustava Vremena i Prostora, ali sa novim pojmovnim odnosimaili u smislu posebnih tuma~enja zakona koji vladaju prirodom i pred kojima se~ovek jo{ uvek (mora da) ose}a nemo}nim. Po onome {to ostavljamo danas kaosvoj trag, sudi}e se sutra o na{oj civilizaciji onako kako mi sudimo o gr~kimhramovima i etrurskim grobnicama, fajumskim portretima i kineskim pagodama,goti~kim katedralama i srednjovekovnim manastirima, baroknim dvorcima isecesijskoj dekoraciji, kao nepogre{ivim belezima Vremena i ljudi iz tih vremena.Da ne bude nesporazuma: nekori{}enje (neko bi to nazvao zloupotrebom, aneko linijom manjeg otpora) tradicionalnih pozornica pro{losti, poput nezaobilazneVenecije, koja je i grad-scena, sama sebi dovoljna u svim epohama i za svegeneracije hodo~asnika. Zbog toga, avaj, Venecija i ne ose}a potrebu da ìvi sanovim zahtevima i ponudama dana{njice, pa samim tim, sem glamuroznih i pograd efemernih spektakala – filmskih, likovnih, arhitektonskih ili tradicionalnihkarnevalskih svetkovina – gotovo da i nema trajne belege na{eg doba. Namelanholi~an, pustolovski ili tomasmanovski na~in, Venecija umire od balastasvoje rasko{ne pro{losti ne ose}aju}i ni potrebu ni èlju da bude grad sutra{njice.Ne, ovde je re~ o stvaranju novih ambijenata u gradovima koji imaju smelosti daformiraju nova tkiva uprkos tome {to traju milenijumima, na primer Jerusalimkoji upravo proslavlja trihiljaditu godi{njicu svoga postojanja, ili poput Pariza,koji bi èleo da u svom aktuelnom okrilju odneguje nove Osmane. Re~ je o velikimpoduhvatima i narud`binama koje podse}aju na renesansne mecenate,potpomognute logikom planskog rada na intervencijama u samom urbanom jezgru,na trgovima i po ulicama, po parkovima ali i na autoputevima, u starim zamkovimai, posebno, u novim arhitektonskim celinama u kojima se sistematski neguje novisenzibilitet. Bez slu~ajnosti i hirovitosti, bez sitnih interesa i ustupaka bilo kojevrste, postindustrijsko doba, sa razvijenom sve{}u o nagomilanim ekolo{kimproblemima koje je ~ovek sebi postavio, o~ekuje da }e se preko umetni~kihostvarenja prepoznati taj novi senzibilitet, da }e umetnici osvojiti nove funkcije idobiti zna~ajniju socijalnu ulogu. Drugim re~ma, da }e njihova dela iza}i izzatvorenih (elitisti~kih?) krugova, dobiti na smislu, upotrebnoj vrednosti,prosvetnoj ulozi, ve}em, uo~ljivijem i trajnijem efektu. Tako nekada{nji spomenici– biv{i objekti za gledanje – danas postaju novi urbani predeli i prerastaju uprave ìvotne prostore ili prostore za ìvljenje, odmor, igru, zabavu, uìvanje,

Savremena umetnost u ambijentima grada 191opu{tanje. Tako se stvaraju nova memorija Grada, nova topologija, geografija,nadahnute nasle|em mesta koje nudi sve {to podu~ava ili podrazumeva istorija i{to su neponovljiva obele`ja, na izvestan na~in bliska ve} poznatoj strukturi grada.Pedantni istori~ari smatraju da je odlu~an korak ka oìvljavanju Grada utom pravcu do{ao sa 1968. godinom, kada su mladi u svom sna`nom buntu uperilistrele protiv zatvorenosti i mrtvila muzeja, kada je Umetnost iza{la na ulice, kadase po~elo aktivnije brinuti o ekologiji i, najop{tije re~eno – o humanizaciji ìvotnogprostora. U tom smislu se moè povu}i (ispresecana i svakako ne uvek direktna)linija koja od Gaudija u jednom pravcu, a od Mondrijana i Vauhausa u drugom,vodi ka Le Korbizjeu ili Henriju Muru, Kaldereu i Pikasu, @anu Dibifeu i Sezaru,Nogu~iju i Bojsu, a zatim, u {irem kontekstu, ka konceptualnoj i postkonceptualnojumetnosti, sa svim refleksima land arta i arte povere, na kojima se napajajudana{nja umetni~ka traènja. Da ovako visoki zahtevi postavljeni savremenojumetnosti nisu ostali samo u domenu projekata i idealno idealizovanih ideja,potvr|uju ostvarenja koja su umetnicima ponudile kulturne politike u Parizu injegovoj okolini, Tokiju, Jerusalimu, Tel Avivu, Njujorku ...îtave ambijentalne celine, sasvim nove, ili uklopljene u postoje}a zdanja,celine koje prema{uju puku spomeni~ku plastiku ma koliko ona monumentalnihrazmera bila, i ma koliko se navodila kao bitan (pa ~ak i najbitniji) stvarala~kiizraz danas, stvorili su tokom poslednjih decenija Agam, Denis Adams, @anAmado, Mari Buè, Danijel Buren, Dani Karavan, Aiko Mijavaki, Sol Le Vit,@an Le Gak, Fransoa Morele, Marta Pan, Lik Peir, @an-Pjer Rejno, Klaus Rinke,Ri~ard Sera, Takis, Nils Udo, Sarkis, [amaj Aber, Arakava, Ben, Pjotr Kovalski,Dòzef Ko{ut, Klaes Oldenburg, @an Tingeli, Toni Kreg, Lu~ijano Fabro, AlbertoBuri, Per Kirkebi, Jan Finli ... i ko zna koliko bi jo{ umetnika trebalo navesti ...Ne povezuje ih nikakav zajedni~ki imenitelj, sem op{teg principa njihovogstvarala{tva: uneti zna~enje u likovne preokupacije, ne zadovoljiti se formalnomstranom rada, ve} njegovom su{tinom, smislom i idejom – vidljivom iza pojavnogi vizuelno ~itljivog i time u}i u neke nove, jo{ neotkrivene umetni~ke mogu}nostii van stereotipnih znakova, van banalnih sadràja i sa jedinstvenim konceptomizvedenim iz jedinstvenog dijaloga sa ponu|enim tlom. U pravom smislu –stvaranje novog Grada.

192 Irina Suboti}Originalna transkripcijaLewis MumfordGaudiMondrianLe CorbusierHenry MoorePicassoCalderJean DubuffetCesarNoguchiBeuysAgamDennis AdamsJean AmadoMarie BourgetDaniel BurenDani KravanAiko MiyawakiSol Le WittJean Le GacFrancois MorelletMarta PanLuc PeireJean-Pierre RaynaudKlaus RinkeRichard SerraTakisNils UdoSarkisShamai HaberArakawaBenPiotr KowalskiJoseph KosuthClaes OldenburgJean TinguelyTony CraggLuciano FabroAlberto BurriPer KirkebyJan Finnley

Savremena umetnost u ambijentima grada 193Studije slu~aja

194

195Benoa LafortinKULTURNA POLITIKA U SAN FRANCISKU,BARSELONI I MONTREALUInvesticije, decentralizacija i participacijaSociologija grada ve} desetak godina istraùje sa sve ve}im interesovanjemrazli~ite aspekte kulture gradskog ìvota. Kulturi se pristupa kao sistemu vrednosti,stavova, ponašanja, ili još kao masovnom fenomenu sa nejasno definisanimgranicama. Nasuprot tome, evaluacija kulturnih politika gradova predmet jeuglavnom malobrojnih i nesistemati~nih studija.Koja je, dakle, uloga gradova u ovoj oblasti? Na koji na~in gradovi imajuuticaja na tom posebnom polju novog urbanog menad`menta? Koju ulogudodeljujemo kulturi u razvojnim gradskim strategijama razli~itih sektora? Dabismo razumeli prirodu ovog problema i dobro pristupili ovim pitanjima,neophodno je da ih postavimo u mnogo šire okvire novih politi~kih te`nji, kojesu va`ne za lokalni razvoj.Dakle, da bismo prikazali istoriju opštinskih ulaganja u kulturni sektor, trebaposmatrati ta ulaganja u u kontekstu demokratizacije, decentralizacije i restrukturisanjalokalne politi~ke scene, koju su u proteklih dvadeset godina pokrenulezapadne dràve, u razli~itim okolnostima.Ova osnovna slika treba da nam pomogne da razumemo principe i ciljeve gradskihkulturnih politika i ubudu}e da istaknemo smisao njihovog iskustva i delanja.Uostalom, ve} i samo pribliàvanje predstavlja odre|eni izazov. Na krajukrajeva, procenjivanje javne, narodne politike je u ubrzanom razvoju.Uklju~ivanje višestrukih varijabli koje su pogodne da uti~u na formulaciju ipokretanje delatnosti u javnim poslovima o~igledno nije postignuto.Tako|e, u definisanju kulture, što u sebi neminovno sadrì iskazivanje iuspostavljanje programa politike društvenih delatnosti, vidi se koliko jekompleksan ovaj proces.

196 Benoa LafortinPokuša}emo da razumemo glavne karakteristike kulturnih poduhvata u SanFrancisku, Barseloni i Montrealu. Pošto smo opisali opšte tendencije zapadnja~kihkulturnih akcija u gradovima znaju}i da }e ova akcija postati mnogo svesnija,namernija, širih domena i bolje isplanirana da zaštiti, unapredi i širi kulturu u štoviše slojeva populacije, mi }emo razmotriti iskustva koja su ova tri grada stekla.Naravno, mi ne moèmo da smestimo sve kulturne programe ova tri grada uokviru ovog teksta. Naš neposredni cilj je da pre svega pokaèmo glavne rezultatei probleme odre|enih akcija koje su ovi gradovi sproveli.KULTURNA AKCIJA GRADOVA: OPŠTE TE@NJEKulturni identitet ljudi se ne ograni~ava na odgovaraju}e umetni~ke izraze,ili na arhitektonske forme nasle|ene iz prošlosti. Kulturni identitet je tako|e, amo`da i jedino, istorijski fenomen utemeljen na svesti, navikama, obi~ajima itradiciji, sve u zavisnosti od uslova proizvodnje u svakidašnjem ìvotu, odpoliti~kih reìma, društvenog ure|enja i gra|anskog društva. Ovo je produbljenozna~enje koncepta o autenti~noj kulturi.Iz ovog ugla, odre|eni ogranci vlade ne treba da zanemaruju o~uvanje,oboga}ivanje i poboljšavanje kulturnog identiteta za koji se kaè da treba dabude mnogo bliì narodu i lokalnoj vlasti. Pitanje je o kom kulturnom identitetuje re~? Kako pomiriti kosmopolitizam i unapre|ivanje odre|enog kulturnogidentiteta? Kako da se ovaj mnogoliki, raznovrsni kulturni identitet usaglasi najednoj teritoriji, da odrì u isto vreme svoju jedinstvenost i specifi~nost, ali uzo~uvanje identiteta nacionalne kulture, porekla, koje je isto toliko jedinstveno ispecifi~no?Pošto je kulturne modele opštinama diktirala Dràva, koja još uvek upravljaglavnim ekonomskim, kulturnim i društvenim pitanjima urbanih sredina, gradovisu do skora (Issel,1989) bili primorani da u~estvuju u produkciji kulturnih dobara,bez mogu}nosti da uti~u na prioritete koji }e odgovarati njihovim kulturnimspecifi~nostima.Odatle prvi zahtev nadle`nih organa u opštinama upu}en dràvi ima za ciljda im se omogu}i da u~estvuju u definisanju kulturne politike, kako bi odsadamogle da se uklju~e u proces odlu~ivanja o lokalnim projektima, što je svezasnovano na principima slobode, odgovornosti, pristupa~nosti, u~estvovanja,konsultacija, sporazumevanja, decentralizacije – ukratko, što bi omogu}iloautenti~an lokalni razvoj.Ovaj zahtev politi~ke prirode podràn je i ekonomskim zahtevima.Bliè upoznati sa problemima kulturne industrije i kulturnih tehnologija,lokalni nadle`ni organi èle da unapred uspostave kontrolu nad pojavljivanjem i

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 197razvojem umetni~ke produkcije, posebno u onim klasi~nim formama kao što jemasovna umetnost.Na kraju, sve ve}i broj aktera u kulturi i slobodnih umetnika zahteva priznavanjesopstvenog doprinosa kulturnom ìvotu nacije i grada, zahtevaju}i da buduuklju~eni u sve etape i na~ine demokratizacije kulture. U okviru lokalnih politi~kihinstanci, a nasuprot nadre|enoj centralnoj vlasti, lokalne kulturne grupe zahtevajuu~eš}e u odlu~ivanju o programima saradnje i razvoja, trošenju sredstava,organizovanju koprodukcijskih projekata, jednom re~ju raspodelu odgovornosti.Rezultat izveden iz ova tri zajedni~ka zahteva je nova koncepcija kulturneakcije koja podvla~i ograni~enja dràvnog modela kulturne politike, isti~u}ineophodnost bolje koordinacije javnog i privatnog sektora kulture u gradovima.âk i ako nije u potpunosti postignut prelaz sa dràvnog modela na lokalnimodel kulturne politike, kulturna akcija gradova ve} je rezultat odnosa snagaizme|u razli~itih kulturnih praksi i modela ostvarenih na gradskim teritorijama.U novom duhu kulturne dinamike, javni politi~ki funkcioneri igraju uloguprvog reda. Me|u najrazli~itijim modelima kulturna dinamika podràva, sama ilisa privatnim u~esnicima, programe koje grupišemo u cilju analize u ~etirikategorije:• Izgradnja i preure|ivanje prostora namenjenog kulturi – ure|enje teritorija.• Stvaranje mreè kulturnih ustanova – organizacija koje mogu biti povezaneili nepovezane politikom kulturnog turizma.• Razvoj programiranja – sadràja kulturnih delatnosti, što uklju~ujeaktivnosti i programe dràvne uprave na svim nivoima i odgovaraju}ih ustanovakulture, školskog aparata i privatnih institucija kulture.• Institucionisanje fiskalnih olakšica koje podsti~u investicije u kulturiposlovnog sveta, naro~ito velikih korporacija.Da bi se pokazala njihova va`nost, neophodno ih je ukratko objasniti, pre nošto se odslika lokalna dinamika koja se stvara oko ove ~etiri funkcije u SanFrancisku, Barseloni i Montrealu.Ure|enje teritorije i organizacija kultureUre|ivanje teritorije kao nadle`nost opštinskih vlasti par excellence,istovremeno je i izuzetno vaàn instrument kulturnog razvoja: ozna~avanje ivrednovanje urbane baštine, identifikovanje svih ustanova i organizacija u kulturi,obnavljanje nekoriš}enih objekata i me|uprostora, povezivanje umetnosti iarhitekture – to su mere koje se sve ~eš}e upotrebljavaju.Podvucimo napokon da su u poslednje vreme preduzeti posebni napori ubrojnim gradovima da se obnove stari gradski centri u saradnji ustanova i

198 Benoa Lafortinorganizacija u kulturi sa poslovnim sektorom. Tako je ure|enje teritorija dobilozadatak da podsti~e u~eš}e u kulturnom ìvotu, a u velikoj meri simboliše i kvalitetkulturnog ìvota jedne sredine.Ustanove i objekti kulture – mreèNeophodni subjekti širenja i promovisanja kulturnih aktivnosti, kulturneustanove, dopuštaju pristup dobrima i uslugama koje podsti~e u~eš}e stanovništva.Razvoj opštinske kulturne politike koja se odnosi na kulturne ustanove, mora da sezasniva na akcionim ciljevima koji su prilago|eni razli~itim kulturnim sektorima,uzimaju}i u obzir geografsku podelu, demografske raznolikosti i institucije koje natoj teritoriji ve} postoje. Da bi se to ostvarilo, neophodno je podsticanje investicijau kulturi i traganje za na~inima da se osigura bar delimi~na „rentabilnost” spoljnjihulaganja, ali je isto toliko va`no i promovisanje partnerstva kako u upravljanjuustanovama, animacionim projektima, tako i u odràvanju zgrada.Programiranje kulturnih sadràjaProgrami kulturnih aktivnosti u gradovima svedo~e o velikom porastuponude, koliko na planu sadràja toliko i na planu zahteva i širenja publike. Ovobujanje kulturne ponude se realizuje kroz veliki broj usluga koje polaze odinformativnih (stvaranje informativnih svezaka, biltena…) do organizacijekulturnih manifestacija i sve~anosti po kvartovima, finansiranja umetni~kihprojekata, distribucije i prikazivanja umetni~kih dela.Programiranje u kulturi ne treba mešati sa manipulativnom akcijom.Programiranje mora da izbegne rizik uvo|enja standardizacije i niveliranja razli~itekulturne prakse u sredini u kojoj se deluje. U isto vreme, programiranjem trebada se razviju mehanizmi pripreme, senzibilizacije publike, kao i prepoznavanje ipriznavanje raznovrsnosti kulturnih aktivnosti. Ukratko, programiranje kulturnihsadràja treba da preuzme dvostruki cilj – da ukloni monopolizaciju kulturnihaktivnosti od jedne iste javnosti – publike, nastoje}i da priklju~i sve one koji jojtradicionalno ne pripadaju, dakle one koji još uvek nisu publika kulturnih zbivanjakoje ustanove kulture u gradovima nude.Poreska politika i nov~ana ulaganja u kulturuDopunski aspekt ~itave kulturne politike – opštinsko ulaganje novca, ako jeprilago|eno specifi~nostima stvaralaštva, produkcije i difuzije, moè da dâ podrškuopstanku, kao i konsolidaciji institucija i kulturnih manifestacija. Ve} nekoliko

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 199godina brojne opštine su pokrenule reviziju principa opštinskih poreza (zemljišnihporeza, poreza na poslovanje, poreza na zabavu) na na~in koji favorizuje razvojkulturnih aktivnosti na njihovoj teritoriji.SAN FRANCISKO: ULAGANJA U KULTURUKAO FENOMEN PO SEBISan Francisko je grad atmosfere. Prirodna lepota njegovih breùljaka, strmeulice, umerena klima, raznoliki kvartovi i bogata arhitektura sa kraja XIX veka~ine izvanredno odredište za odmor tokom cele godine. No, koliko god da ješarmantan, San Francisko ìvi brzinom velikih centara u kojima se stvaratehnologija sutrašnjice i u kojim se organizuju brojna okupljanja, kongresi idoga|aji zahvaljuju}i delovanju njegovih univerziteta, kao i drugih obrazovnih,istraìva~kih i uslu`nih ustanova.Kao što je dobro opisao Vilijam Isel (1989), ove draì San Franciska su sve~eš}e procenjivali poslovni ljudi kao veoma poduzetni i originalni pokroviteljiumetnosti. Na njihovu inicijativu, ali i kao odgovor na poziv samog grada iliameri~ke vlade, Privredna komora, Udruènje trgovaca, Udruènje centra grada iPrivredni biro organizuju ili potpomaù svake godine, u San Francisku kao i uinostranstvu, umetni~ke i knjièvne manifestacije visokog kvaliteta.Ova udruènja su prouzrokovala nastanak jednog organizma koji dajeposebno obele`je kulturnom delovanju San Franciska od svog uklju~ivanja uPovelju grada 1932. Re~ je o Umetni~koj komisiji San Franciska. Povezuju}iunutar grada urbanu, fiskalnu i obrazovnu politiku, Umetni~ka komisija SanFranciska je bitan faktor za sve zainteresovane za istraìvanje mogu}nosti akcijegradova u domenu kulture.Fiskalna politika u slu`bi sistema kultureU San Francisku, opštinska fiskalna politika i radovi na ure|enju grada ~inedeo ukupne strategije koja treba da pomiri mnogobrojne ciljeve, funkcije i potrebe.Ako je na po~etku veka bilo ko mogao proizvoljno da spekuliše gradskimzemljištem, ve} od 1966, a naro~ito u poslednjih pet godina, uspostavljen jesistem stroge kontrole preduzima~a i graditelja, kontrole koja dobija podršku odjavnog mnjenja veoma zainteresovanog za zaštitu urbanog kulturnog nasle|a.Stalno osluškuju}i zahteve svojih gra|ana, San Francisko je tako mogao dakontroliše razvoj centra grada, zaustavljaju}i izgradnju velikih poslovnihkompleksa okrenutih sebi samima, bez ikakvog odnosa prema ulici. Zajedni~koprisustvo Urbanisti~ke slu`be i Komisije za planiranje prostora, koje imaju istinsku

200 Benoa Lafortinmo} da prihvate ili odbace projekte izgradnje ili obnove, zahteva od preduzima~ai graditelja da što bolje prilagode nacrte svojih projekata kvartu u kome èle dagrade.Što se ti~e sredstava, pomenimo da urbanisti~ka slu`ba broji više od šezdesetzaposlenih i izuzetno je aktivna. Njeni stavovi i njene akcije redovno je stavljajuu središte javnih rasprava. Njen autoritet i kredibilitet su istinski zna~ajni. Naprimer, pomenimo da odluke Komisije koje se ti~u gradskih zona i planiranja,opštinski savet moè da odbaci samo dvotre}inskom ve}inom glasova. Na kraju,Urbanisti~ka slu`ba moè uvek da se osloni i na Umetni~ku komisiju koja imapravo nadgledanja i kontrole nad opštinskim projektima u pitanjima vezanim zaurbani dizajn.Me|u osnovnim merama zaštite gradskog kulturnog nasle|a i promocijeinvesticija u kulturu kroz fiskalnu politiku koja je nedavno prihva}ena, navodimoslede}e:• Od 1969. program Umetnost u javnom prostoru zahteva od grada da dvaprocenta opštih troškova vezanih za izgradnju novih javnih objekata i parkovamora biti dodeljeno kupovini umetni~kih dela.• Opština je ograni~ila porast vrednovanja objekata kulture u centru gradana ~etiri posto godišnje, tako da bi u njima o~uvala i razvila aktuelne aktivnostiustanova.• Privatne fondacije, udruènja i menadèri u kulturi koji izaberu da seregistruju u San Francisku oslobo|eni su pla}anja poreza za prvih pet godinarada.• Svi veliki opštinski projekti izgradnje ili obnove treba da podnesu zahtevUmetni~koj komisiji San Franciska radi kontrole i dozvole, u cilju razvojakulturnog nasle|a grada.• Opština nudi investitorima „prava na prenos razvoja” što }e re}i privilegijeza investitore koji pristaju da izgrade projekt na onom mestu koje opština smatrapoèljnim.• Opština napla}uje godišnju taksu od petnaest dolara po kvadratnoj stopivlasnicima poslovnih zgrada: novac koji se tako prikupi ulaè se u fond ~iji je ciljda stimuliše izgradnju stambenih ~etvrti.• Pove}anje površine poslovnih zgrada je ograni~eno u strogom centru(750000 kvadratnih stopa godišnje), što zna~i da se projekti obavezno podnoserevizionom arhitektonskom birou koji daje svoju ocenu potencijalnih investicija.• Arhitekte su du`ne da daju svoj potpis na osnove gra|evine koju stvaraju.• „Fast-food” restorani su zabranjeni u brojnim kvartovima, da bi se o~uvalanjihova osobenost; hoteli za duì boravak su zašti}eni i mora im se onemogu}itiprelazak u tranzicione hotele.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 201Na kraju, javno mnjenje je uvek unapred obavešteno o investicionimprojektima i sve te akcije štampa pa`ljivo preispituje.Umetni~ka komisija San FranciskaUmetni~ka komisija San Franciska je odgovorna za rukovo|enje kulturnimdelatnostima grada i za saradnju grada sa drugim privatnim ili poluprivatnimustanovama u kulturi koje poseduju komplementarne ekspertize u odnosu na onekoje pruàju gradske slu`be.Ona ima tako|e odgovornost da pokrene mehanizme za saradnju izme|urazli~itih nivoa i poluga vlasti i privatnih organizacija i udruènja u kulturi. Namnogo konkretniji na~in dvanaest komesara (koje bira gradona~elnik) imajuzadatak da osmisle, razvijaju i rukovode politikom i institucijama kulture u gradu.Kao što precizira proglas o njenim te`njama „Okrug San Franciska je ovlastioUmetni~ku komisiju San Franciska da obezbedi klju~nu ulogu umetnosti uostvarivanju kulturne, socijalne i ekonomske dobrobiti San Franciska. Komisijainicira, pospešuje, zagovara i štiti umetni~ke programe i usluge da bi o~uvala,prikazala, unapredila i vršila edukaciju radi postizanja umetni~kog razvoja,osveš}ivanja zajednice i širenja umetni~kih iskustava kako me|u stanovnicimagrada tako i me|u posetiocima.”Da bi izvršila taj zadatak, Umetni~ka komisija San Franciska je razradilarazli~ite programe podrške umetnicima i kulturnim udruènjima, od kojih je dodanas još uvek najpoznatiji Fond hotelske takse.Ovaj program je oformljen 1961. godine sa ciljem da promoviše finansiranjeumetni~kih programa organizacija i pojedinaca, manje ili više poznatih. Podloguovog fonda ~ine prihodi koji se ostvaruju tako što hotelijeri obavezno daju deonovca od iznajmljivanja soba. Ukupna svota novca koja se prikupi ulaè se uprodukciju kulturnog stvaralaštva.Pored ovakvog finansijskog programa kome mogu da zavide brojni gradovi,Komisija je zapo~ela i pokrenula brojne programe, od kojih ukratko predstavljamosamo najva`nije.Umetni~ki program na javnim prostorimaJedan od glavnih programa Umetni~ke komisije San Franciska je zasigurnoUmetnost na javnim mestima u koji se obavezno ulaè više od dva posto budètaza izgradnju novih parkova, gra|evina i projekata za obnavljanje opštinskih zgrada.Taj novac se zatim ulaè u otkup umetni~kih dela. Rade}i to, opštinske vlastiprihvataju jednu posebnu vrstu odgovornosti prema umetnicima i doprinose na

202 Benoa Lafortinoriginalan na~in njihovom pojavljivanju i u~estvovanju na lokalnom, nacionalnomi internacionalnom nivou, istovremeno stvaraju}i uslove za izvo|enje njihovihumetni~kih radova u okviru same opštine.Rezultati ovih programa su mnogobrojni i veoma va`ni. Dovoljno je daspomenemo primer Internacionalnog aerodroma u San Francisku, gde je saradnjaUmetni~ke komisije sa Komisijom za transport u San Francisku doprinela stvaranjunajzna~ajnije stalne kolekcije umetni~kih radova ikad otvorenih na jednomaerodromu.U stvari, od 1997. više od dva milion dolara je namenjeno kupovini šezdesetsedam umetni~kih dela svih grana umetnosti (slike, skulpture, keramika, grafika,itd.).Danas gradska umetni~ka kolekcija grada San Franciska sadrì više od trihiljade radova koji su ste~eni poklonima i kupovinom u okviru programa Umetnostna javnim mestima.Umetni~ki program namenjen kvartovimaDrugi zna~ajni program Umetni~ke komisije San Franciska, Umetni~ki programu kvartovima, treba da ohrabri stvaraoce koji dolaze iz razli~itih etni~kihzajednica. U takvom duhu, ovaj program treba da stvori ili razvije u svakomkvartu prostore koji }e biti pristupa~ni svima, ne samo kao prostori za prikazivanjei izlo`be, ve} kao objekti koji otvaraju mogu}nost svim gra|anima da razvijusvoje kreativne sposobnosti.Ideja ovog programa moè da se rezimira na uobi~ajen na~in (SFAC, 1988):„Mnogi glasovi u San Francisku treba da se ~uju, posebno ljudi kojirazmenjuju}i svoje kulturno nasle|e i iskustvo mogu da daju zna~ajan doprinosrazvoju umetnosti u Sjedinjenim Dràvama i pove}aju kvalitet ìvota u našemgradu. Glavna svrha Umetni~kog programa u kvartovima je da potraì ovestanovnike San Franciska i omogu}i njihov doprinos.”Da bi ostvario svoje ciljeve, komitet stupa u saradnju sa ~etiri nevladineorganizacije, tj. ~etiri kulturna centra ~ije su funkcije da omogu}e pristup stvaranjui kulturnoj produkciji zajednice u celini. Umetni~ki program u kvartovima nudi,podjednako umetnicima kao i razli~itim organizacijama, grafi~ke i tehni~ke usluge,zalihe kostima, zalihe specijalne opreme, poput one za ozvu~avanje, svetlosnisistem, kamion za snabdevanje, kao i pomo} u ostvarivanju njihovih zahteva kodopštinskih slu`bi za arhitekturu, urbanizam, urbani dizajn i javne radove.Uostalom, u saradnji sa Umetni~kim savetom Kalifornije, Umetni~ki programu kvartovima nudi i program Free Art classes (ili Individualni umetnici uopštinskim zajednicama), ~iji je cilj da pomogne razmenu izme|u priznatihumetnika sveta i ~lanova umetni~ke zajednice San Franciska.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 203Na kraju, Umetni~ki program u kvartovima štampa besplatno godišnji katalogkoji treba da predstavi rad mladih profesionalnih umetnika i umetni~kih galerijakoje prihvataju te radove. On tako|e štampa Art Soup bilten koji prikazuje programeumetni~kih aktivnosti za decu i omladinu, otvorene posle školskih ~asova (vizuelnaumetnost, igra, muzika, pozorište, knjièvnost, mediji, multidisciplinarne aktivnosti).Program Umetnici na ulicamaOvaj program godišnje dovodi više od šest stotina umetnika na ulice dapromovišu i direktno prodaju svoja dela i usluge. Umetnicima je potrebnaautorizacija da bi izvodili svoj program i prodavali svoja dela na mestima koja suza to odre|ena. Svrha programa je jednostavna: „Što napraviš sam, prodaj sam”.Program dràvne i lokalne saradnjeOvaj program treba da zapo~ne i pokrene sistem za procenjivanje umetnostii kulture u saradnji sa Umetni~kim savetom Kalifornije. Me|u brojnim temamakoje se provla~e kroz ovaj program pomenimo: planiranje prostora i kulturnihustanova; primena zakona i pravila dràve Kalifornije posebno u domenuumetni~kog obrazovanja, menad`menta u kulturi i kulturnog razvoja; traganja zanovim oblicima partnerstva i subvencija u kojima }e biti uklju~eni svi nivoi vlastii privatni sektor.Registar slajdova umetni~ke komisijeOvaj program stavlja na raspolaganje umetnicima arhivu vizuelnih zapisajednostavnog pristupa, što olakšava istraìvanja i inovacije. Ovaj arhivski centarorganizuje razli~ita predavanja i konferencije stru~njaka, kustosa i rukovodilacaumetni~kih galerija, umetnika i u~enika.Galerija Umetni~ke komisijeOva galerija se nalazi u prostorijama za kulturu Gradske skupštine SanFranciska sa ciljem da omogu}i mladim umetnicima iz regiona da predstave iizloè svoj rad. Predloge za izlaganje, performanse ili predstave mogu da dajupojedinci, korporacije ili grupe umetnika. Komisija isto tako moè da sara|uje iu ostvarivanju gostuju}ih manifestacija.Na kraju, Umetni~ka komisija San Franciska još od 1946. organizuje svakegodine dva glavna doga|aja: Godišnji simfonijski koncert i Godišnji festival

204 Benoa Lafortinumetnosti na kojima se Simfonijski orkestar San Franciska i umetnici me|usobnoupoznaju predstavljaju}i svoje radove širokoj publici. Podvucimo, na ovu temu,da se profit ostvaren na ova dva doga|aja ulaè kao podrška umetni~kimprogramima zajednice.Demokratizacija kultureNaravno, kulturna akcija San Franciska ne bi trebalo da se svede na ovihnekoliko programa koje moèmo ukratko da predstavimo. Ali, naša namera nijeni bila da iscrpimo ciljeve kulturnih strategija San Franciska, ve} da damo nekolikouopštenijih zaklju~aka o tom iskustvu.Koncepcija kulturne akcije San Franciska zasniva se na pojmovima investicijau kulturi i smanjivanja poreza, koji udruèni podràvaju porast li~nih inicijativagra|ana i umetnika u kulturi.îni se da ova koncepcija vodi ka odre|enoj elitisti~koj arbitraì i netransparentnimodlukama. Tako, dobro etablirani sektor javnih ustanova kulture moè dara~una na pomo} Umetni~ke komisije San Franciska ili na finansijsku pomo}velikih korporacija. Istovremeno, omladinske aktivnosti i umetni~ki kursevi tako|edobijaju podršku sa više strana, iako ponekad neredovno. Sa druge strane, ~itavamreà lokalnih profesionalaca i umetni~kih organizacija srednje veli~ine, profitnihili ne, ne dobija nikakvu podršku opštine. Ove organizacije se àle da ih opštinaspre~ava da funkcionišu, iako u ve}ini slu~ajeva imaju regionalno, nacionalno,pa ~ak i internacionalno priznanje.Ova tendencija je vidna i u kulturnim manifestacijama. U stvari, iako suopštinske vlasti San Franciska prepoznale va`nost stvaranja kulturnihmanifestacija koje su pristupa~ne celoj populaciji, ipak se kroz kriterijumespecijalizacije i komercijalizaciju ove manifestacije ~ine mnogo homogenijimi ekskluzivnijim, paradoksalno doprinose}i ponovo okupljanjima koja sepojavljuju poput horova.Sama Umetni~ka komisija San Franciska posve}uje se stvaranju svepreciznijih programa i zauzima sve uè prostore, odnose}i se sve više ka malimciljnim grupama potencijalne publike. Oni koji sa strane posmatraju te aktivnostiosporavaju ove ciljeve i praksu, sa sve ve}im uspehom, posebno otkada su razli~itekulturne zajednice grada (~itaj – zajednice ne-belog stanovništva) zahtevale boljuraspodelu kulturnih programa na nivou ~etvrti. Ovaj pokušaj osporavanja je uspeoda okrene smer delovanja ka demokratizaciji kulture u San Francisku u jednomnovom kulturnom kontekstu. Da li treba da promovišemo kulturnu dinami~nost izra~enje San Franciska samo prema trìšnim zakonima? Zar se nije bolje vratitika kulturnim zajednicama, stanovništvu i okruènju?

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 205Pozitivan odgovor na poslednje pitanje bi u osnovi preokrenulo kulturnirazvoj ka putu naizmeni~nog proìmanja koje bi dozvolilo da se obuhvate svizahtevi formulisani u saradnji razli~itih etni~kih i drugih kulturnih zajednica ikroz promenu poloàja poluprofesionalnih umetnika. Ni elitisti~ki, niti amaterski,ovaj model se dopada onima koji ina~e sara|uju sa gradovima kojima se poklanjamanje pa`nje. San Francisko se o~igledno još nije odlu~io. Snage koje rade u tompravcu su i dalje veoma aktivne.BARSELONA: KULTURNA DECENTRALIZACIJA IINTERNACIONALNO DELOVANJESan Francisko je grad posebnog duha. Barselona, politi~ki centar Katalonije.Ova distinkcija se vidi u organizaciji kulturnog prostora Barselone kroz celu njenuistoriju. Još i danas grad sledi ambiciozni projekt: nastoji da bude verni odrazsenzibiliteta i dinamike katalonske kulture i samog katalonskog društva, a u istovreme projektuje i širi umetni~ko stvaralaštvo Katalonije na internacionalnomplanu.Ovaj zadatak nije lak. Barselona se, kao i San Francisko, odlikuje velikomraznovrsnoš}u struja i tendencija. Ipak, Gradska uprava Barselone još uvek imaveliki uticaj na ekonomski i urbani razvoj Barselone. Sa druge strane, ostali sektorisvojim aktivnim delovanjem relativizuju u~inak ovog programa. Na primer,slobodne lu~ke instalacije otvorene tokom cele godine, smestile su Barselonu uprve redove mediteranskih luka. Pridruène naporu turisti~ke promocije i javnogi privatnog sektora, ove instalacije su dovele Barselonu u zavidnu poziciju kaoturisti~ku destinaciju i na mediteranskoj kao i na svetskoj maršruti. Štaviše, dokgrad ne ra~una mnogo na velike industrijske komplekse, njegovu teritoriju sveviše zauzimaju srednja i mala preduze}a. Na kraju, kulturni sektor sam po sebiobiluje muzejima, arhitektonskim radovima, nacionalnim i internacionalnimkulturnim manifestacijama, štamparijama i univerzitetskim zdanjima, što svedoprinosi raznolikosti Barselone. Ukratko, Barselona se ubrzano pretvara umultidimenzionalni centar koji sadrì i razvija i sva ograni~enja ali i potencijaleove nove situacije.Zabrane i pritisci {panske dràve postavljani s ciljem gušenja razli~itogkulturnog identiteta Katalonije i Barselone proizveli su upravo suprotne efekte.Imaju}i mo}ne temelje sopstvenog kulturnog identiteta, Barselona ìvi uovom postfrankovskom periodu, na na~in koji podsti~e kreativnost i inovacije ukulturi. Kao i San Francisko, Barselona predstavlja dobar primer za sve koji sebave analizom uticaja kulturne politike na jedinstvo razvojnih strategija savremenihgradova.

206 Benoa LafortinArhitektura i rukovo|enje: tradicija i napredakBarselonska arhitektura stalno pokušava da pomiri tradiciju i napredak. Nakraju XIX veka, Univerzalna izlo`ba (1888) se pojavila kao kruna ove te`njesadràne u prilago|avanju tradicije promenama koje se doga|aju u Katalonijiviše od jednog veka: „Arhitekte, èljne da prikaù novu nacionalnu stvarnostpreuzeli su odgovornost da je predstave kroz progresivne ideje. To je bio po~etakkulturnog preporoda moderne Katalonije” (Camps, 1985:1986).Nešto kasnije, za vreme druge Univerzalne izlo`be u Barseloni 1929,nacionalna borba je na svoj na~in galvanizirala kreativnost katalonskih umetnika.Prema T. Kempsu, „velika Univerzalna izlo`ba iz 1929. zasniva jedan odnajzna~ajnijih arhitektonskih izraza” ovog nacionalisti~kog pokreta, koji uklju~ujetradiciju u moderne oblike. Prihva}ena kao produkt kulturne aktivnosti koja jeautenti~no katalonska, arhitektura još uvek sobom nosi, vezuju}i se i za zvani~nupolitiku, narodne i nacionalisti~ke zahteve.Posle Drugog svetskog rata potrebe gradskog ìvota su ponovo istakleneophodnost kompromisa izme|u tradicije i modernizacije. Barselona još uvekpokušava da razreši ovaj izazov.Danas, kao grad od milion i po stanovnika, Barselona je i dalje prethodnicasvih modela planiranja koji su se smenjivali tokom ovog veka. Pogledi su uprtiprema glavnom gradu Katalonije ne bi li se tu našla inspiracija i smelost. Barselonaje jedan od prvih velikih gradova koji je stvorio autenti~nu politiku javnog prostora.U skorije vreme, Barselona je pokrenula akciju ure|enja teritorije projektima,što treba ubrzano da dovede do vidljivih rezultata, uz poštovanje arhitektonskihi urbanih normi koji su i ina~e obele`je prodavnica u Barseloni. To je tako|e zbogtoga što je, još od 1980. godine, pedesetak projekata povereno velikom brojunezavisnih arhitekata. Ti projekti odnose se na obnovu (što }e re}i ponovnuizgradnju od onoga što se na|e) grada polaze}i od praznih prostora, ~ine}i od njihbitne strukturne elemenate urbanog tkiva, nasuprot tendencijama moderne. Ustvari, arhitekte i urbanisti iz Barselone ne veruju ni najmanje u planove kaoinstrumente planiranja, ve} više vole manje apstraktne vizije koje se zasnivaju naslaganju autonomnih urbanih elemenata. Naravno, ova zamisao rada naurbanisti~koj osnovi pretpostavlja radikalnu promenu i zadire ne samo u minimalnou~eš}e u obnovi bašti, puteva i parkova, ve} se tako|e odnosi i na preina~avanjeautoputeva, gradskih avenija i na sjedinjavanje delova grada.Odbor za kulturu: decentralizacija programa i ciljevaIako se brojna ovlaš}enja koja ima Odbor za kulturu gradske uprave odnosepre svega na zaštitu spomenika i ostale umetni~ke baštine, ipak je u prvom planu

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 207njegova uloga u izdavaštvu i štampi, pozorištu, bioskopima, muzici, igri i ulingvisti~koj politici. Tako se formira jaka uloga Odbora u razvijanju i uspostavljanjukulturne politike Barselone, ~ime se same opštinske vlasti sve višebave, još od 1980, što daje gradu jednu pravu kulturnu osobenost (Borga, 1985).Da bi se to postiglo, predstavnici vlasti Barselone smatraju da ~itava kulturnapolitika na lokalnom nivou treba da sadrì ~etiri osnovne ideje:• uklju~ivanje gra|ana u decentralizovane organizacije;• u prvi plan staviti umetnike;• va`nost difuzije kulture;• sporazumevanje izme|u razli~itih aktera u kulturi da bi se izbegla dupliranja,kratkotrajni samostalni akti i beskorisno skupe akcije zbog lošeg vezivanja zadruge programe i aktivnosti.U stvari, kulturna politika se sastoji u promovisanju kulture – a ne definisanjukulture – i nastoji da efikasno podrì stvarala~ki ~in umetnika, da planira, rukovodi,organizuje, ulaè investicije i animira populaciju. Ova politika kulturne akcije,treba da, na drugom mestu, napravi jasnu distinkciju izme|u stvaranja i o~uvanjabaštine. U ovom slu~aju, lokalne vlasti smatraju da je preveliki deo opštinskogbudèta posve}en o~uvanju ve} postoje}e baštine nasuprot sredstvima koja seulaù za stvaranje novih dela.Prema tome, Odbor za kulturu je zaduèn da postavi svoje ciljeve akcijepo~evši od slede}ih principa:• Opština vidi kulturni razvoj kao podsticanje stvaralaštva, obrazovanja,difuziju kulture i participaciju u kulturi.• Opština treba da osigura pravedno predstavljanje razli~itih oblika kulturnihpraksi koje postoje ili se tek pojavljuju, i da omogu}i pristup kvalitetnim kulturnimaktivnostima ~itavom stanovništvu.• Opština treba da se obrati stru~njacima iz razli~itih kulturnih sredina i,koliko god moè, pomogne razvoj kulturnih aktivnosti koje treba da se ostvare, umeri u kojoj je to mogu}e, u saradnji sa grupama iz date sredine.• Opština je uvidela da, uprkos tome što je neophodna u odre|enoj mericelovita koncepcija teritorije, pristupi i metode koji se koriste moraju da se menjajuod jedne do druge ~etvrti, da bi se udovoljilo potrebama sredine.• Opštinska vlast ima obavezu da uskladi akciju razli~itih nivoa vlasti kojese odnose na lokalni kulturni razvoj ili imaju uticaja i na teritoriji Barselone.Predvi|ene su razli~ite mere za ostvarivanje ovih principa akcije. Za potrebeovog rada, grupisa}emo ih u tri domena: mere decentralizacije kulture, podrškestvaralaštvu i podsticanja promocije.

208 Benoa LafortinPriznavanje i podrška kulturnim organizacijama u ~etvrtimaSvesni brzine promena aktuelnih kulturnih praksi i osetljivi na pojavu novih,organi vlasti Barselone su odlu~ili, 1982, da decentralizuju razli~ite slu`be po~etvrtima i da povere odgovornost realizovanja odre|enih programaorganizacijama iz tih sredina.U okviru ove reforme, da bi prepoznao svoje budu}e partnere, Kulturni odborBarselone uspostavlja slede}e kriterijume: pristupa~nost organizacije, raznolikostnjenih aktivnosti, kvalitet produkcije, informisanje i uklju~ivanje publike,koriš}enje resursa same sredine.Drugim re~ima, iz svega toga sledi promovisanje trostrukog prava: pravagra|ana na kulturne aktivnosti; prava gra|ana da u~estvuju u upravljanju timaktivnostima; i na kraju, da bi konkretizovali ovo u~estvovanje, pravo da oformljujugrupe i prestrukturi{u se shodno svom ukusu i afinitetima.U nastavku ovih prava, barselonske vlasti su procenile da ova politikapriznavanja i legitimizacije lokalnih organizacija povla~i o~igledne posledice nanivou opštinskih usluga:• Delegiranje kulturnim organizacijama prava da direktno sa gra|anima vodeodre|ene akcije.• Mnogo manje uplitanje opštinske vlasti u ìvot gra|ana.• Ure|enje prostora samih organizacija.Ovu politiku priznavanja prati direktna i indirektna politi~ka potpora. Poddirektnim osloncem se podrazumevaju pristup instalacijama, raspoloìvostmaterijala i opreme, tehni~ka i ekspertska pomo}. Indirektnu pomo} predstavljajubrojne mere koje daju privilegije organizacijama vezane za poreze i tarife kojepripadaju samo gradu, kao na primer prava na troškove upisa u gradski registar,troškove koriš}enja, takse na prodajna mesta itd.Na kraju, protokoli i me|usobna o~ekivanja organizacija po ~etvrtima iOdbora za kulturu mogu se realizovati na dva na~ina:• Formalnim ugovorima sa odre|enim organizacijama gde su uloge izaduènja jasno postavljeni i podeljeni.• Nagodbom i mnogo jednostavnijim sporazumima koji se zasnivaju napoštovanju dogovora izme|u dva partnera.Podr{ka kulturnom stvaralaštvuU o~ima Odbora za kulturu, kulturni razvoj Barselone treba da podrazumevai podršku kulturnom i umetni~kom stvaralaštvu. Ova politika èli da ohrabriinicijativu umetnika, podràvaju}i njihovo uklju~ivanje i jasno prisustvo u

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 209lokalnim, regionalnim, nacionalnim i internacionalnim programima. U tompogledu, Odbor za kulturu, u saradnji sa zainteresovanim pojedincima i organizacijama,razra|uje na~ine senzibilizacije i edukacije u domenu kulture i podsti~erazvoj lokalnih kulturnih manifestacija da bi umetnici imali pristup opštinskojinfrastrukturi, ulicama i parkovima. To pretpostavlja kontinuiranu vezu saumetnicima, kao i adekvatna sredstva za postizanje takve saradnje. Sa druge strane,smisao koji je dat konceptu kulturnog stvaralaštva prevazilazi uobi~ajeni koncept„intelektualne kulture” jer se odnosi na formiranje celovite li~nosti. Zbog toga je,kao i u San Francisku, udeo privatnih inicijativa, naro~ito univerzitetskih, veomavaàn za razvoj pedagoških programa i metoda.Posledice ovih napora prepoznao je T. Kamp (1985:1986). Njegova zapaànjavaè kako za prethodnu deceniju, tako i za vek koji se pribliàva kraju:„Sa jedne strane, zapaàmo prisustvo jakih li~nosti koje je ~esto teškoklasifikovati, a koje su bile pokreta~i izuzetno zna~ajnih pokreta ili naprednihstruja na internacionalnom nivou. Sa druge strane, treba podvu}i volju ve}ineumetnika da se orijentišu i ponekad i emigriraju u Evropu, naj~eš}e Pariz, napo~etku veka, ili u Severnu Ameriku posle rata. Taj stav moèmo povezati sanastojanjem internacionalizacije, kako plasiranja u svet naših umetnika tako injihove produkcije.”Podr{ka promociji kultureMo`da je i volja za internacionalizacijom pokrenula vlasti Barselone dapodsti~u promociju kulturnih zbivanja. Po razli~itim kriterijumima, opštinska vlastohrabruje uvoz i izvoz umetni~kih dela i kulturnih projekata, da bi se su~eljavanjerazli~itih umetni~kih struja ostvarilo koliko na sopstvenoj teritoriji, toliko i uinostranstvu. Na mnogo prakti~nijem nivou, ra~una se da }e ova podrška difuzijiumetni~kih dela, individua ili grupa iz Barselone, naro~ito izvozom umetni~kihdela u inostranstvo, imati za posledicu pove}anje interesa turista iz regiona, Španijei sveta za kulturne manifestacije i programe Barselone, i to tokom cele godine.Opštinske ustanove kulture u nastajanjuUkratko, kao što smo mogli uvideti u ovom kratkom predstavljanju, traganjeza originalnim putem izme|u tradicije i modernizacije, bujanja decentralizacije izahteva za internacionalizacijom, izme|u poštovanja samostalnosti pojedinaca igrupa i ograni~enja koja name}e turisti~ka ekonomija, nije karakteristi~an samoza Barselonu. Sve ovo se uvek tu doìvljava sa posebnim intenzitetom.

210 Benoa LafortinKatalonsko društvo sa Barselonom na ~elu, manjinska nacija ~iji je kulturniidentitet bio ugroèn dominacijom španske kulture, vode}i ra~una o ovompoliti~kom hendikepu koji ga lišava svih prerogativa suvereniteta, obezbe|ujevitalnost svoje kulturne dinamike uspostavljanjem kulturne decentralizacije. No,pod kojim uslovima moè da opstane i da se razvije takva politika u konteksturastu}e internacionaizacije problema i izazova? Da li je to danas mogu}e ilipoèljno, napraviti korak više u pravcu decentralizacije poveravaju}i gra|animacelokupnu odgovornost za kulturnu akciju, pretpostavljaju}i da }e tako ova akcijabolje odgovoriti na potrebe društvenog razvoja Barselone? Mi ipak ne mislimotako.Barselona ne moè da ostvari sve zamisli o sopstvenom razvoju. Ona jeodgovorna da prepozna svoj udeo i preduzme konsekventne mere. Štaviše,opštinske vlasti treba više da se usmere ka svojim partnerima-korisnicima u okvirustrategije koja povezuje internacionalizaciju (spoljašnji projekat) i turizam(unutrašnja atrakcija).Ali, iznad tih politi~kih opcija ili neposrednih ciljeva, izgleda da se javne i privatneinstitucije bore sa veoma specifi~nim problemima. Iako vlasti ~esto tvrde suprotno izideoloških ili interesnih razloga, akcija privatnog sektora ostaje ipak osnovna, afinansiranje javnih projekata ima ozbiljne probleme. Upravo zbog toga, po re~imamnogobrojnih aktera, kulturna politika Barcelone treba ne samo da favorizuje javneustanove kulture, ve} i da podrì politiku investiranja u decentralizovane (kvartovske)kulturne projekte, u kojima }e mladi umetnici i nevladine organizacije biti prepoznatikao najva`niji i osnovni agenti kulturne promene.MONTREAL: UÊSTVOVANJE U KULTURI, KONTINUITET IINOVACIJASan Francisko, grad atmosfere. Barselona, centar politi~kih zbivanja.Montreal, kulturni identitet u nastajanju. Nasuprot ostalih velikih gradova koji,poput San Franciska i Barselone, ve} duè vreme pridaju veliku va`nost tome dabudu prihva}eni kao centri kulturnog stvaralaštva i koji priznaju uticajno mestoumetnika u razvoju njihovog grada, grad Montreal je dugo vremena odbijao daupotrebi stvarala~ke mo}i svoje zajednice, da je podrì i doprinese njenom razvojuna jasan na~in.Primeri koji ilustruju ovakvo uopštavanje su brojni. Od rušenja izlo`beCorridart 1976. godine (~emu je trebalo deset godina da se ispravi pred sudom),ukidanja Bijenala vizuelne uli~ne umetnosti 1984. godine, do policijskogmaltretiranja ~ije su `rtve bili umetnici koji su prodavali svoje radove na odre|enimulicama 1985. godine, vlasti Montreala su se dobro ~uvale od toga da olakšaju

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 211ìvot i rad svojim umetnicima, ostavljaju}i samo mesta za pojedina~ne inicijativesvojih glavnih rukovodilaca.Odsustvo celovite slike kulturnog razvoja Montreala, udvostru~eno nedostatkomsavetovanja i saradnje svih zainteresovanih, vodila je sve do skora katome da je vlast Montreala donosila autoritarne, ~ak netolerantne odluke uz parpojedina~nih izuzetaka (npr. Svetska izlo`ba 1967. i organizacija velikih izlo`bio egipatskim faraonima i trezorima Kine). Ova nemogu}nost da se predloì jednaistinita montrealska politika kulturnog razvoja, na planu rukovo|enja, izgradnjeustanova, stvaranja programa i odgovaraju}e poreske politike, bila je karakterisanai još uvek je, doduše u nešto manjoj meri, odsustvom stru~nih mišljenja i o~itimnedostatkom rukovo|enja, što je primoralo lokalne vlasti da kulturnu politiku uvelikoj meri prepuste drugim nivoima upravljanja (nivo regije, pokrajine ifederacije).Ovo bez sumnje objašnjava zastrašuju}u aktuelnu situaciju i propuste, lutanjakoja prate ve}inu pokušaja izgradnje novih institucija, bilo da je njihov nosilaczajednica ili profesionalne, specijalizovane organizacije.Tako je kulturni razvoj Montreala ve} duè vreme prepušten brojnimpodslu`bama, nekim polusamostalnim organizacijama ili proizvoljnoj voljigradona~elnika. Svaki put, od dolaska nove vlasti u skupštinu grada 1986. godine,prave se pokušaji za pronalazak rešenja da bi se izašlo iz ovog stanja oslanjaju}ise na malobrojna iskustva iz nedavne prošlosti i posebno traè}i nove puteve.Iskustva poti~u iz rada prethodne vlasti i odnose se prevashodno na izgradnjudomova kulture, decentralizovani sistem sociokulturnih aktivnosti i izvesnointernacionalno priznavanje Montreala. Nove metode se nalaze, sa svoje strane,u okviru razrade sadràja, me|uzavisnosti i pokretanja nove kulturne politike.Razvoj i pokretanje nove kulturne politikeTek je 1986. godine, prvi put u Montrealu, jedna politi~ka partija koja jeèlela da obrazuje opštinsku vlast, predstavila u izbornoj kampanji pravce kulturnepolitike za koje bi se zalagala kada bi bila izabrana. Ovakvo nastojanje ostalo jejedinstveno po mnogo ~emu. Najpre je fomulaciji ciljeva i na~ina intervenisanjaiskazanoj u dokumentu Unapred angaòvani za kulturu prethodilo obimnosavetovanje pred okupljenim organizacijama Montreala. Zatim, javno predstavljanjedokumenta, šest meseci pre opštinskih izbora, pomoglo je javnostiMontreala da sagleda ovaj iskaz o kulturnoj politici i preporu~i adekvatna sredstvai neophodne resurse.Malo politi~kih partija na lokalnom nivou Kvebeka, ili ~ak u Kanadi,zabeleìlo je u javnom tekstu, dugoro~ne, srednjoro~ne i kratkoro~ne perspektive

212 Benoa Lafortinsopstvene kulturne politike. Stanovnici Montreala su u ovom tekstu mogli daprona|u mnogo precizniju konceptualnu osnovu, mnogo stroì prilaz i mnogoeksplicitnije odrednice.Tako je ova partija, odmah po dolasku na vlast odredila ovaj na~in kao novipostupak za utvr|ivanje interesa koje promoviše u skladu sa svojom kulturnompolitikom, a taj na~in je potpuno nov za kvebe~ke opštine, pa i kanadske u celini.Posle reorganizovanja struktura gradskih vlasti, posebno brojnih slu`bi (a nakonamandmana na povelju koje su dali regionalni zakonodavci ili odluka opštinskogsaveta), vlasti su poverile jasne zadatke koji se ti~u polja uticaja, sektora umetnostii regiona akcije, svakom od tri organa koji su zaduèni za kulturnu politiku.Stalna komisija za razvoj kultureStalnom komisijom za razvoj kulture koja je osnovana u prole}e 1987. godine,rukovode ljudi koje bira Opštinski savet. Ona ima zadatak da postavi principe ipravce koji treba da doprinesu formulaciji i sprovo|enju kulturne politike. Tiprincipi i pravci mogu ukratko da se pobroje: a) vlasti Montreala svoju kulturnupolitiku smeštaju u okvire šireg politi~kog pokušaja da se ostvari priznanje nainternacionalnom nivou, vode}i ra~una o glavnim ciljevima Ministarstva zakulturna pitanja Kvebeka, izvršavaju}i te ciljeve u saglasnosti sa onim što vladaKvebeka radi za celinu kvebe~ke zajednice; b) Montrealsko društvo se zalaè zaodre|eni kulturni pluralizam, smatraju}i da on treba da predstavlja stalni faktorvo|enja gradske politike, kao i odre|ivanja tipova odnosa koje vlast treba dapodràva sa sagovornicima iz razli~itih kulturnih sektora.Sa druge strane, iako je veza izme|u Stalne komisije za razvoj kulture iKomisije za kulturne inicijative (CIDEC) implicitna, opštinske vlasti nisuuspostavile odnos subordinacije me|u njima; jedna nije produètak druge. Zbogtoga su preporuke Stalne komisije za razvoj kulture ~esto u sklopu velikih gradskihprojekata, tako da njihova najava više li~i na zdruènu mreù delovanja nego nalistu prioriteta.Tako je u realnosti CIDEC bio glavni stoèr kulturne politike Montreala.CIDEC – Komisija za kulturne inicijativePrincipi delovanja CIDEC-a mogu da se predstave na slede}e na~ine: pona~elima prava (kultura je pravo svih), politike (planiranje i saradnja saorganizacijama, povezivanje sa nadre|enim vlastima) i operative (racionalnaupotreba i efikasnost resursa), vrše}i uloge konsultovanja, posredovanja ume|usobnoj saradnji i ugovaranju i podrške kulturnim organizacijama Montreala.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 213Me|utim, ciljevi akcije CIDEC-a nisu odre|eni prema va`nosti: oni se odre|ujukonkurencijom, jer odgovaraju faktorima me|uzavisnog razvoja. Ciljevi kojikonkurišu u promociji sfera interesa u kulturi su sve ~eš}e:• Osiguravanje vitalnosti i efikasnosti kulturnih akcija na ~itavoj teritorijiMontreala.• Planiranje opštinskih kulturnih aktivnosti podsticanjem zajedništva, usaradnji sa razli~itim javnim i privatnim partnerima.• Podsticanje koordinacije me|u opštinskim slu`bama da bi se omogu}iloinvestiranje u kulturu i razdvajanje aktivnosti.• Razvijanje tehni~kog i finansijskog oslonca za rukovo|enje ustanovamakulture, za promociju i difuziju njihovih proizvoda.Najbitniji sektori akcije CIDEC-a su podrška razvoju menad`menta, podrškarealizaciji i prikazivanju umetni~kih dela, festivalima i posebnim doga|ajima ipodrška audiovizuelnoj produkciji.Podr{ka menad`mentuOva podrška se oblikuje oko slede}ih problema: podsticanje usavršavanja iobrazovanja, razvoj upravljanja kulturnim ustanovama, uspostavljanje„inkubatora” (eksperimentalnih centara) pri preduze}ima i modernizacijaprodukcionih sredstava sve do oblika razmene i saradnje izme|u umetnosti i biznisaili prenosa znanja i ekspertiza u domenu finansija, menad`menta i planiranja.Podrška produkciji i promocijiPotpora koju daje CIDEC moè da se javi u slede}im oblicima: za istraìvanjetrìšta i stvaranje planova promocije, poboljšavanje tokova difuzije i podrškuintenzivnom razvoju internacionalne saradnje (razvoj novih trìšta ovde i uinostranstvu, u~estvovanje na sajmovima kulture itd.). Partneri su, sa druge strane,jasno odre|eni: tako dolazi do grupisanja ustanova koje dele iste preokupacije.Podrška festivalima i posebnim doga|ajimaUz porast broja gradskih festivala, Montreal karakteriše i sve ve}i i ve}i brojposebnih doga|aja. Tako|e, na~ini delovanja dopuštaju da se ostvari maksimizacijauticaja na regionalnom i nacionalnom nivou, kao i vidljivost Montreala nainternacionalnom planu, što sve doprinosi poboljšanju kvaliteta ìvota gra|anaMontreala. Tako, mere podrške festivalima i posebnim doga|ajima se iskazuju naslede}i na~in: finansijska podrška i koordinacija u obezbe|ivanju tehni~ke pomo}i

214 Benoa Lafortinkoju obezbe|uju opštinske slu`be, naro~ito u pogledu javne bezbednosti (zaštite,protoka saobra}aja i signalizacije), pozajmice i instalacija opreme.Podrška audiovizuelnoj produkcijiOva podrška podrazumeva: uspostavljanje savetni~ke slu`be za filmskuprodukciju Montreala, Kvebeka i sveta; olakšavanje pristupa filmskim ekipamarazli~itim opštinskim slu`bama koje daju neophodne dozvole za filmska snimanja,video ili televizijske emisije (izdavanje dozvola, neophodne autorizacije itd.);istraìvanje mogu}nosti za strana ulaganja.Odbor za rekreaciju i razvoj zajedniceSa svoje strane, Odbor za rekreaciju i kulturni razvoj zajednice bavi seaktivnostima koje su ranije bile poverene Odboru za kulturne aktivnosti, Odboruza sport i rekreaciju i Odboru za socijalna pitanja Montreala. Gra|anima Montrealaovaj program moè da ponudi brojne ustanove i usluge u domenu sociokulturnihaktivnosti. Imenova}emo samo nekoliko: dvadeset osam opštinskih biblioteka,osam domova kulture, brojni opštinski centri, više akvarijuma, botani~ka bašta,zoološki vrt i planetarijum.Da bi podrào organizacije na svojoj teritoriji (lokalnim zajmovima,zajmovima za opremu, razmenom usluga itd.) i primenjuju}i principe inicijacijei opšteg obrazovanja, Odbor treba da promoviše stvaranje programa ~ija jeokosnica socio-kulturna animacija. Ipak, bez predrasuda u odnosu na organizacijui njenu efikasnost moramo se pitati o samom pojmu kulture koji sadrì, jer jeo~ita konfuzija koja postoji izme|u kulturnih i umetni~kih, s jedne, i sportsko--rekreativnih aktivnosti, s druge strane.Štaviše, do|e nam da se zapitamo da li jasna linija razdvajanja više sluì dase smanji mesto umetni~kih manifestacija i ~in stvaralaštva uopšte. U tom smislu,ne bi li bilo bolje da se prenese dosije kulturnih aktivnosti Komisiji za kulturnirazvoj, sa ciljem da se pod istom upravom objedine inicijative, obrazovne akcijei programi podrške kulturnim organizacijama.Rukovo|enje i ustanove: neophodnost akcijeU na~elu, da bi se formirali instrumenti vlasti koji }e biti delotvorni, oni bitrebalo da proizilaze iz zakona, analize ovlaš}enja i kulturne politike. Tako, kaošto smo ve} podvukli, tri navedene montrealske slu`be treba da u me|usobnomodnosu, a na razli~it na~in, doprinesu ostvarivanju istih, fundamentalnih ciljeva.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 215Me|utim, interesovanja montrealske publike za kulturne aktivnosti i uticaj svihovih programa na ìvot grada uveliko premašuju sama pitanja programiranja. Iliupravo na tom pitanju treba više raditi da bi se Montreal s pravom smatrao ta~kominicijacije ali i krajnjeg ishodišta cele mreè kulturnih razmena, inovacija ieksperimentisanja, na najširem internacionalnom nivou.Prema tome, dok skoro ve}ina stanovništva Kvebeka ìvi u Montrealu ineposredno u ovom regionu, šta treba misliti o nekonzistentnosti montrealskihvlasti u pogledu rukovo|enja kulturom i stvaranju velikih kulturnih ustanova?Naravno, upravo se pokušava da se u gradu realizuje mreà domova kulture,uve}ava se Muzej lepih umetnosti i premešta Muzej savremene umetnosti. Ališta }e pri tom biti sa malim pozorišnim i plesnim trupama koje su ~esto nacionalnopriznate i dobro vi|ene u inostranstvu zbog svojih umetni~kih vrednosti, a kojedeluju u prostorima iz kojih mogu biti izba~eni svakoga ~asa? Koje prostore moèda ponudi Montreal umetnicima i kulturnim organizacijama koje deluju u njemua koja mogu da doprinesu ugledu grada? Zar ne bi Montreal trebalo da se samzauzme za smeštanje ovih organizacija, ili naprotiv, da na ispravniji na~in vodifiskalnu politiku stimulišu}i privatne investicije?Koja god rešenja da primeni, treba se nadati da }e se aktuelnoj voljirukovodioca da se promeni centar grada, da se modernizuju i konsoliduju postoje}ei stvore nove institucije, pridruìti istinski mehanizmi pregovaranja i dogovaranjasa svim zainteresovanim organizacijama u kulturi, na takav na~in da se kulturnirazvoj uklopi u ekonomski i društveni razvoj Montreala.KULTURNA AKCIJA GRADOVA: NOVI PUTEVIU BUDU]NOSTITekst ove analize je suviše ograni~en – trebalo bi uporediti na što dubljina~in tri grada koja smo prou~avali, jedan naspram drugog, i svakog od njih sadrugim gradovima iste nacionalne sredine, i tek onda bi se istinski stekla ideja ona~inu na koji su ova tri grada angaòvana u kulturnoj politici i praksi. Dosadašnjaistraìvanja nas navode na sumnju i dokazivanje da se kulturna politika gradovane razvija ni na linearan ni na univerzalan na~in. Izgleda da je razvoj kulturnepolitike i akcije na opštinskom planu podre|en razli~itim pravilima. Otuda namse nametnula obaveza da ponovo procenimo tradicionalnu politiku i praksu gradovau domenu kulture, koja je još i danas suviše ~esto zavisna od liberalne ideologijepotrošnje.Sigurno je da prou~avanje lokalne kulturne politike dovodi u pitanje zapadnaprou~avanja o prirodi razvoja uopšte, što se manifestuje još od 1970. godine i jošviše od 1980. godine, da bi se sagledao zna~aj i tehnologije i ekonomije. Naro~ito

216 Benoa Lafortinu epohi kada intenzivno ispitujemo ulogu Dràve i prirodu njenih akcija, trebauo~iti zna~aj ove nove potrebe gradova da se zainteresuju i za taj domen aktivnosti,da bismo otvorili nove puteve u budu}nosti.Prevod sa francuskog: Milica Šeši}Literatura:1. Borga, Jordi (1985), Crisis y metropolizacion en Espagna. El Caso de Barcelona,Pensamiento ibero-americano, vol 7. juin,pp. 149–182.2. Camps, Teresa (1985), La production artistique dans la catalogne aujourd’hui, Actesdu Colloque Quebec-Catalogne: Deux nations, deux modeles culturels, Montreal,Universite du Quebec a Montreal, chapitre XV.3. Conseil De L’Europe (1983a), Villes et developpement culturel: une perspective locale,Strasbourg.4. Conseil De L’Europe (1983b), Villes et vie culturelle dans les annees 80, Strasbourg.5. Friedgerg, E. et P. Urfalano (1984a), La gestion des politiques culturelles municipales:de l’inflation culturelle a l’evalution politique, Politique et management public, no 1,hiver, pp.3-26.6. Friedgerg, E. et P. Urgalino (1984b), Les municipalites et la culture, Esprit, mars, pp.67-76.7. Gaudibert, P. (1977), Action culturelle: integration ou subversion, Tournei, Casterman,3. edition.8. Issel, W. (1989), Business power and Political Culture in San Francisco, 1900–1944,Journal of Urban History, Sage Publications, vol.16, no 1, novembre, pp. 52–57.9. Rassamblement des citozens et citozennes de Montreal (1986), Un parti-pris pour laculture, Montreal.10. San Francisco Arts Comission (1988), Neighborhood Arts Program. A Program ofthe San Francisco Art Comission, San Francisco.11. Stone, C.N. et H.T. Sanders (dir.) (1987), The politics of Urban Development, UniversitzPress of Kansas.12. Whitt, J.A. (1987), The Arts Coalition in Strategies of Urban Development.13. C. N. Stone et H. T. Sanders (dir.), The Politics of Urban Development, pp. 144–156.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 217Fil VudUMETNOST REGENERACIJE – KIRKLISIako je tema naše konferencije grad, ja èlim da vam predstavim druga~ijimodel – slu~aj za male gradove i sve one amorfne, anonimne opštine nastale naosnovu Reorganizacije lokalne samouprave iz 1974, koje niko ne moè prona}ina mapi – predstavljam vam Kirklis, koji se nalazi na severu Engleske izme|uMan~estera i Lidsa.Ponekad zavidim kolegama koji rade u upravama velikih gradova i koji mogustvari posmatrati iz perspektive velikog grada. Naravno, veliki gradovi mogupredstavljati i velike probleme, ali kao ve~iti optimist, ja sam oduvek gradoveposmatrao kao mesta koja pruàju dobre prilike. îni se da se u gradovima ra|ajupoliti~ari i ljudi širokih vizija, a grad obezbe|uje resurse i javne mandate kojipomaù da se one ostvare. Kirklis je, pak, kada sam prvi put došao tamo da radimsredinom osamdesetih, bio provincija rastrzana frakcijama, uskogruda,odbrambena i mu~ena sumnjama u vlastitu vrednost. Moglo bi se re}iinstitucionalni ludak. Dijagnoza Instituta za prou~avanje lokalne samouprave bilaje da se okrug nikada nije pomirio sa time što je osnovan kao nepopularni amalgamjedanaest malih gradova i oblasti i da dok je sa svojih 380 000 stanovnikatrebalo da predstavlja pun pogodak, resursi su okretani na pogrešnu stranu i zanegativne ciljeve. To je bila, rekli su, jedna od najproblemati~nijih lokalnih upravakoje su ikada sreli.Kako smo, onda, za deset godina dostigli takvo stanje da mene i moje kolegeredovno pozivaju da govorimo na avgustovskim skupovima kao što je ovaj oekonomskom i društvenom oporavku? Kako je mogu}e da sada moèmo govoritio renesansi u umetnosti kada je 1985. predsednik Skupštine svoj prezir premaumetnosti nosio ponosno kao heroj odlikovan Viktorijinim krstom svoj orden naDan borca?Samo da vas podsetim, Kirklis je ono mesto koje vam je u poslednjih nekolikogodina donelo:

218 Fil Vud• 15 miliona funti vredan stadion Alfred Mek Alpin, koji je osvojionagradu za zgradu godine Ujedinjenog Kraljevstva prošle godine i koji jedoma}in ne samo za sportove ve} i za umetnost, uklju~uju}i i koncert grupeREM pred 70 000 oboàvalaca, ~ime je stadion potvr|en kao jedan od primarnihotvorenih objekata u UK.• 5 miliona funti vredno pozorište „Lorens Beitli” sa 625 mesta, za koje je„The Observer” napisao da je njihovo omiljeno novo pozorište – koje se tako|eprili~no svi|a i gra|anima Hadersfilda.• 1,5 miliona funti vredan Kirkliski medija centar, koji }e 1998. biti doma}innacionalnom festivalu Ujedinjenog Kraljevstva – Godini fotografije i elektronskihslika.• Hadersfildski festival moderne muzike, ìvi dokaz da ozbiljna umetnost ipopularnost nisu nespojivi.• Hadersfildsku Poetsku prestonicu Britanije kako je nazvana, zbog velikogbroja novih pisaca koji su odatle potekli u poslednjih deset godina, i koja }euskoro biti doma}in Arkadiji – Nacionalnom knjièvnom centru za sever.• Akciju Gradski izazov i tri uspešne akcije Jedinstveni budèt za regeneracijutri godine za redom – a mi mislimo da je to neka vrsta rekorda.• Nagradu Rad za gradove 1995. koju dodeljuje Britanski umetni~ki savetkojom je Hadersfildu odato priznanje kao gradu koji je najviše u~inio na integracijiumetnosti u okviru urbane regeneracije.I, to je mesto za koje je dràvni sekretar za nacionalno nasle|e rekao da jeravnopravno Parizu! Jeste, Stiven Darel je zaista to rekao – to je mo`da i razlogšto je on sada dràvni sekretar za zdravlje.Kirklis je obnovljen nošen plimskim talasom razvoja kulture – to se ne moèpore}i – ali da li je on zapo~eo razvoj sa ovakvim ciljem? Mislim da nije. Krajemosamdesetih na vlast je došao novi tim rukovodilaca sa mandatom da stvariradikalno pretrese, ali ja sam siguran da su oni izašli pred skupštinu sa planomkoji sam ja upravo izrecitovao, kao svojim manifestom, da bi bili ismejani i oteraniiz skupštinske dvorane. Kirklis nije krenuo na osnovu plana „obnove pomo}uumetnosti” a ja ne bih nikome ovde savetovao da tako nešto pokuša.Ovim ne èlim da kaèm da oni koji rade u oblasti umetnosti ne treba daimaju strategije za društveni i ekonomski oporavak – u stvari, sasvim suprotno –ali bih rekao da, ako uopšte èlite da iskoristite nešto od iskustva Kirklisa, ondaje to ~injenica da su od vitalnog zna~aja bili pragmati~an pristup, poznavanjeklju~nih lokalnih institucija i sposobnost da se deluje velikom brzinom kada seukaè prilika. Umetnici – barem oni u Kirklisu – vešto improvizuju, koristepovoljne prilike i udruùju se, i baš je ta sposobnost da se iskoristi povoljnaprilika donela korist i njima i opštini. Ako biste od mene traìli da navedem neki

Umetnost regeneracije – Kirklis 219lokalni primer za to, savetovao bih vam da prou~ite razvoj kompanije „Dobripozorišni projekti”, koja je nedavno proslavila desetogodišnjicu time što je dospelau uì izbor za „Nagradu za razboritost u umetnosti”.Novi lideri Kirklisa objavili su svoju Viziju Kirklisa 1988. Zanimljiv je datumjer koincidira sa Gorba~ovljevom glasnoš}u i perestrojkom i zato {to seponekad ~ini da me|u njima ima sli~nosti. Rukovodstvo je sebi postavilo za ciljprocvat ekonomije i zajednice, zdravu okolinu i objavilo je poziv partnerima sakojima moè da radi. Mnogi u privatnom i dobrovoljnom sektoru tog vremena supogledali dotadašnja dostignu}a ve}a i rekli: „Hvala, ali ne}emo”, ali lokalniradnici u oblasti umetnosti – mo`da zato što su mislili da i nemaju šta da izgube– prihvatili su poziv.Naoruàni primerkom Majerskofovog Ekonomskog zna~aja umetnosti i uznešto pobo`nih nada, na prstima su prešli stazu do skupštine i kucnuli na vratakoja su ranije uvek bila ~vrsto zaklju~ana. Zaprepastili su se kada su se vrataširom otvorila i kada su pozvani da u|u i da sednu za sto. Oni su objasnili da je tanova kultura u koju je rukovodstvo pokušavalo da protiv njihove volje uvu~eskupštinu, njima, u stvari, druga priroda, i da, ako im se pruì prilika, to mogu ida dokaù.Pa, priliku su dobili i odobren je fond za grupu radnika u kulturi pod nazivomKulturne industrije u Kirklisu sa ciljem da podnesu sveobuhvatni izveštaj odosamdeset strana Prilika da se u~estvuje, sa podnaslovom: „Potencijal kulturnihindustrija i umetnosti zajednice za socijalnu i ekonomsku regeneraciju Kirklisa”.Izveštaj i pedeset preporuka u njemu iznetih su dobro primljeni i prihva}eni kaodeo strategije regeneracije. Smesta je prona|eno nešto novog novca kako bi seinicirali neki projekti i poduprle neke siromašne umetni~ke grupe, ali to u stvarinije ono najva`nije. Daleko va`nije je to što su radnici u kulturi i njihovemetodologije uklju~eni u osnovne tokove skupštinskog rada. Kada je jednom toprihva}eno, po~ele su da doti~u ozbiljne svote novca.Ideja o novom pozorištu, za koju se godinama traìla podrška me|u lokalnimpoliti~arima, sada je prihva}ena kao deo slagalice koji je nedostajao u planu zaobnavljanje oronulog dela grada. Tako je moglo da se dovrši pozorište „LorensBeitli” uz doprinos od tri miliona funti koji je dala Dòint Ven~r Kompanija, akoji je osnovala skupština sa gra|evinskim preduzima~ima Henri But.Ideja o izgradnji medija centra je otpisivana kao nerazumna, ali kada jeusvojen plan o peša~kim zonama i kada je skupština uvidela da vladi treba davrati tri ~etvrtine miliona funti namenjenih obnovi, to je bio jedini projekat spremanza izvo|enje. Tako je on dobio novac i više nije bilo osvrtanja. Kada je ministariz senke za umetnost, Mark Fišer, zvani~no otvorio centar krajem prošle godine,svih šesnaest radnih jedinica centra je ve} bilo zauzeto, a u jednoj od njih bio jei prvi sajber kafe u Jorkširu.

220 Fil VudGrad Bejtli je izvukao glavni zgoditak 1993. kada je dobio 37,7 milionafunti iz fonda Gradski izazov kao deo od planiranih ~etvrt milijardi funti za petgodina namenjenih za regeneraciju. Kao što moète da zamislite, pokrenuti tolikuaktivnost sa mrtve ta~ke u gradu koji je, po definiciji, obamro, jeste neverovatanpoduhvat, a birokratija se pokazala ogromnom i zamršenom kao amazonskadùngla. Ako se to uzme u obzir, šta mislite, koja dva projekta su prvo zapo~eta ikoja su po~ela da pomaù regeneraciju? Tigrovi privatnog sektora? Ne, bili su toumetnici – Artimedia i Bomont Strit Studios – da odamo priznanje onome ko jezasluìo.Ono što ovde pokušavam da pokaèm jeste da kada jednom uspete da stvoriteklimu bez grubljih predrasuda u odnosu na umetnike, klimu u kojoj se podsti~epreuzimanje rizika, stvaraju se i povoljne prilike da umetnost dokaè svoju vrednosti, ako ste dobro uradili svoj posao, ti umetnici daju svoj doprinos i to sa kamatom.Sada bih hteo da nešto kaèm o tome kako ja vidim dalji put Kirklisa. Prošlegodine je odràna konferencija da bi se utvrdilo kako napreduje ostvarenjeskupštinske Vizije Kirklisa. Odràna je na novom stadionu; bilo je to simboli~nopriznanje da smo zaista ispunili sve ta~ke prvobitnog plana i da je vreme da seotvara novo poglavlje. Predsednik je u svom uvodnom govoru rekao: „Moja klju~naideja je da je fizi~ka regeneracija va`na ali sekundarna. Ona je spoljni znakregeneracije, ali sama po sebi nije regeneracija. Regeneracija se mora oslanjatina ljude.”Postigli smo impresivnu infrastrukturu popularnih i novih kulturnih prostorau Kirklisu koji su i samim svojim prisustvom potvrda našeg uspeha. Me|utim,podjednako je va`no ono što ja mislim da su oni u~inili za kolektivnu psihuopštine. Oni su omogu}ili ljudima da veruju u sebe i u viziju, a Kirklisu su predspoljnim svetom dali lik o kome se nije moglo ni sanjati pre deset godina.Lako je izra~unati ekonomske prednosti, ali mene tako|e interesuje iistraìvanje društvenih dobitaka koji po~inju da se pokazuju. Raste društvenakohezija izme|u razli~itih oblasti i izme|u razli~itih etni~kih i kulturnih grupa.Mnogo je manje štetnog prigovaranja koje je nekada bio automatski odgovorlokalnih medija i poslovne zajednice na sve što se odnosi na Kirklis.Bez sumnje je gradnja presti`nih kulturnih palata dostignu}e u ova vremenakoja inspiriše lutrija, i prvo što nam pada napamet. Kao što re~e naš predsednikSkupštine, one pokazuju da se nešto doga|a. Ali, mnogo teè je dokazati kakoumetnost moè da ima pozitivan uticaj na kvalitet ljudskog ìvota, pa je to temakojoj }u se vratiti pred kraj rada.Postoje ~etiri teme koje za nas u Kirklisu osvetljavaju put napred. Rekaosam da je prva regeneracija u ~ijem su centru ljudi. Druga je odrìvost – a podovim ne podrazumevam samo konvencionalno zna~enje odrìvosti nekog projekta

Umetnost regeneracije – Kirklis 221u okruènju, ve} i njegov uticaj na lokalnu ekonomiju i društveno tkivo. Nenameravam da o ovome mnogo govorim jer smatram da sada svi shvataju da surazvojni programi bilo koje vrste, uklju~uju}i i kulturnu regeneraciju, daleko odtoga da budu neutralni po svom uticaju na zajednicu. Na svoj na~in, loše planiranikulturni projekat moè imati podjednako štetan uticaj na zajednicu kao i lošeplanirana deponija. Lepo je videti koliko zna~aja Umetni~ki savet pridaje tomeda kandidati za Lutriju dobro promisle o širim i dugoro~nim implikacijama svojihpredloga.@eleo bih da se nešto duè zadrìm na tre}oj temi – kreativnosti. Kreativnostje kao koncept prepuna raznovrsnih zna~enja i okruèna misterijom pa se zbogtoga ~esto usteèmo da koristimo taj termin kako nas ne bi pogrešno shvatili ikako ne bismo zvu~ali pretenciozno. U Kulturnoj politici Kirklisa Napravljeno uKirklisu, mi postavljamo kao svoj primarni cilj koriš}enje kreativnosti. Verujemoda }e kreativnost postati osnovna prednost na prelazu u slede}i vek.Kreativnost moè da reši naizgled nerešive probleme modernog ìvota; uznjenu pomo} je mogu}e u~initi ono što je izgledalo neizvodljivo. Strategijeobnavljanja guraju sve više naše gradove u niz takmi~enja za izbor lepotice ukojima pobednik nosi sve. Hteli mi to ili ne, moramo se priklju~iti ako èlimo daostvarimo svoje snove – a ništa ne pokazuje da bi se stvari promenile promenomvlade. Pobe|ivanje u ovom procesu sada nema toliko veze sa fizi~kom lokacijomili blizinom prirodnih resursa. U ekonomiji zasnovanoj na znanju pobe|iva}e onikoji najbolje umeju da razviju privla~ne slike i simbole i da ih efikasno projektujupove}avaju}i im vrednost. Gubitnici }e verovatno biti oni ~iji su sistemi iorganizaciona kultura suviše kruti i nesavitljivi da prime kreativne ljude i koncepte.Mo`da }ete pomisliti da je ovo moj uvod za objavu da }e umetnici naslediticarstvo zemaljsko. Pa, ja to u stvari ne tvrdim – jer ne verujem da umetnici imajumonopol na kreativnost. Podjednako je verovatno da ona postoji i u biznisu ili uzajednici, ~ak i u administraciji lokalne samouprave. Britance ova ideja naprostouznemirava i više vole da kreativnost podvode pod umetnost, gde je ekscentri~nostprihvatljiva. Što se ti~e umetnosti, ja kaèm da ona moè pomo}i institucijamakao što je lokalna samouprava da prihvate i da se prijatnije ose}aju u prisustvukreativnosti. Što su više planeri, saobra}ajni inìnjeri i socijalni radnici izloèniumetnosti, to im je lakše da sami u sebi primete tendencije ka inovaciji, i tek kadamnogi, a ne samo mali broj ljudi po~ne da u~estvuje u promenama, tek tada moèdo}i do odrìve obnove. Sprega umetnika i lokalnih institucija kao što se dogodilou Kirklisu bila je jedan od va`nih ~inilaca koji su pomogli Savetu da priberesvoje snage i da po~ne efikasno da radi i na poboljšanju kvaliteta ìvota pojedinacai na podsticanju oblasti da zaigra svoju ulogu i na doma}oj i na me|unarodnojpozornici.

222 Fil VudProjekat na kome trenutno radimo se zove Hadersfild – inicijativa za kreativnigrad. Njime konkurišemo za dodelu sredstava od Evropskog fonda za regionalnirazvoj, program Inovativni postupci, koji je osmislila EZ kako bi lokalne vlastipodstakla da koriste nekonvencionalne pristupe za urbanu regeneraciju. Cilj namje da osmislimo radni model, baziran oko Kirkliskog medija centra i Hadersfildskoguniverziteta, koji bi predstavljao „rasadnik inovacija” i u kome bi bile probijenetradicionalne barijere izme|u umetnika, pronalaza~a, akademskih istraìva~a,preduzetnika, javne administracije, politi~ara i finansijskih institucija. A prekoKomedijine mreè Kreativni gradovi, mo}i }emo da podelimo pozitivna iskustvasa drugima u svetu, sa kolegama me|u kojima su i oni koji su danas ovde prisutni,iz Helsinkija i Adelaide.Neko bi mogao da pomisli da, kao lokalne vlasti, mi treba da se bavimosamo svojim lokalnim poslovima a ne da se mešamo u me|unarodna pitanja.Naravno, naša prva du`nost je da o~uvamo i da negujemo jedinstvenost naševlastite kulture i ekonomije, ali smo zaklju~ili da se to ne moè u~initi ako smoizolovani od spoljnih ~inilaca. Mi verujemo da najve}a opasnost ìvotnosti nekezajednice nije globalizacija ve} povla~enje u izolaciju i protekcionalizam, i da je,mada izgleda ironi~no, najbolji na~in da neka zajednica o~uva lokalnu kontrolu iidentitet to što }e postati uspešniji takmi~ar na globalnom nivou.To me dovodi do poslednje od ~etiri stvari koje Kirklis vuku napred: lokalniprocvat u okviru globalne ekonomije. Primer za ovo je naš pristup novojimformacionoj tehnologiji. Umetnici u Kirklisu su predvodili u onome što bi semoglo opisati kao „tehnologija sa ljudskim licem” i „tehnologija sa lokalnimlicem”. Kirklis je brzo prihvatio telematiku, multimedije i internet tehnologiju,shvativši mnogobrojne društvene i ekonomske koristi koje oni pruàju; umetnicisu bili prvi koji su je prihvatili i prvi koji su je izveli iz sfere kompjuterskihzaljubljenika i dali joj zna~enje u opštoj populaciji i kod lokalnih politi~ara.Inspirisan Artimedijom, Beitli je postao prvi grad u Ujedinjenom Kraljevstvu~ije su sve škole povezane sa internetom; ljudima u Beitliju je omogu}eno dazabeleè istoriju svoje zajednice zvukom, slikama i tekstom za Multimedijalnuarhivu Beitlija; tehnologija je postala pristupa~na raznim grupama, na primerHol elektronsko selo za hendikepirane; lokalni biznis je imao koristi od toga štoje preko interneta obu~avan za me|unarodnu trgovinu. Na svoj na~in, nema boljegprimera kako moèmo i moramo razrešiti prividni paradoks lokalnog procvata uokviru globalne ekonomije.Voleo bih da na kraju naš pristup ilustrujem kratkom studijom pojedina~nogslu~aja. Kao što sam ve} pomenuo, Kirklis je od fonda Gradski izazov na konkursudobio 37 miliona funti za petogodišnji program obnove za grad Beitli.

Umetnost regeneracije – Kirklis 223Ono što smo mi ovde postigli nije zna~ajno po tome što je kultura igralazna~ajnu ulogu u fizi~koj obnovi – u zemlji ima mnogo primera kako novi kulturniprostori igraju zna~ajnu ulogu u programima regeneracije. Pre je, mislim, Beitlizna~ajan po tome koliki je deo investicije koji je otišao direktno ljudima, a ne ucigle i malter – bila je to regeneracija u ~ijem centru su ljudi na delu.U Beitliju smo zacrtali Kulturnu strategiju sa pet strategijskih ciljeva sanamerom da se kultura integriše u opšte ekonomske i društvene ciljeve programaGradski izazov. Predvi|amo da }e, na kraju petogodišnjeg perioda, u ovom malomtekstilnom gradu, biti ostvareno kulturnih aktivnosti u vrednosti od 4,9 milionafunti. Veliki deo toga programa, kao što }e vam posvedo~iti svako ko ima iskustvau vezi sa programom Gradski izazov i sa Jedinstvenim budètom za regeneraciju,mora biti povezan sa ~vrstim ekonomskim postignu}ima kao što su radna mesta,centri za obuku, poluge privatnog sektora i fizi~ka infrastruktura, a mi u umetnostisa zadovoljstvom ispunjavamo svoj deo obaveze.Ali, moramo se suo~iti sa time da niko od nas u umetnosti nije zapo~eo karijerujedino u nameri da otvara nova radna mesta. Ja svakako ne leìm sanjare}i o tomekoliko priznatih nedelja obuke mogu da postignem slede}e finansijske godine, asiguran sam, ni vi. Ono što mi daje volje da nastavim je ono skoro magi~no ose}anjekoje vas obuzme kada znate da je umetni~ki projekat zaista uspeo – da ste pomo}uumetnosti pomogli nekome da obogati svoj ìvot. To ose}anje sam imao sve manjei manje od kada sam dopustio da me menad`ment odvu~e od prakti~nog rada, alisam ga od nedavno ponovo otkrio u Beitliju, kada je investiranje u umetnost po~eloda pristiè do stvarnih ljudi. To smo postigli pomo}u Kulturnog fonda Beitlija –subvencije od pola miliona funti i umetni~kog programa zajednice.Uspehom koji smo postigli prve godine Gradskog izazova za postizanje nekihteških ciljeva obnove zasluìli smo poverenje Vladine kancelarije i dobili maloslobodnog prostora za preuzimanje rizika. Dosada je Kulturni fond podrào 45novih projekata i verovatno }e podràti još toliko dok se ne zatvori 1985.Od tih 45 projekata, najzna~ajniji i klju~ni za odre|ivanje da li je iskustvoBeitlija u krajnjoj proveri uspešno jeste LUB – Lokalna umetnost Beitlija. Ovajprojekat predstavlja samo srce problema – sposobnost lokalnog stanovništva dana sebe preuzmu obnovu svoje zajednice.U ranim danima Gradskog izazova, bilo je jasno da u Beitliju nema jezgraprofesionalih aktivista ni tradicije u~estvovanja u ìvotu zajednice. Zato smopotpuno svesno intervenisali, pokušavaju}i da animiramo lokalne i grupe iz širezajednice kako bi one delovale kao katalizatori. Efekat je bio zadovoljavaju}i, alimi nemamo iluzija da, ako – po završetku petogodišnjeg programa Gradski izazov– ove grupe i dalje budu na ~elu, to zna~i da nismo uspeli. Projekat LUB stogakoristi umetnost kao oru|e dok je cilj pove}anje mo}i i kontrole lokalne zajednice.

224 Fil VudLUB je osnovala i vodi kompanija „Dobri pozorišni projekti” koja ima desetgodina iskustva u participativnom pozorištu. To je kurs od osamnaest nedelja sapunim radnim vremenom o umetnosti i veštini ìvljenja za nezaposlene. Na kursuse nezaposleni postavljaju u situacije u kojima moraju saznavati o sebi kaopojedincima i ~lanovima tima a zatim na tom temelju ve`baju dalje kroz situacije izstvarnog ìvota, na primer planiraju i drè ~as pravim školskim u~enicima. Takotreba da steknu široki spektar interpersonalnih i organizacionih veština, kvalifikacijui otvoren put za dalje formalno školovanje ili zaposlenje u oblasti umetnosti ili umnogim drugim oblastima. Me|utim, mo`da je najva`nije to što sti~u svest o vlastitojvrednosti – i o svom potencijalu da igraju klju~nu ulogu u razvoju zajednice.Do sada su odràne dve probne nedelje kursa. Oba su bila popunjena i nikonije odustao, što mnogo govori ako uzmemo u obzir da je veliki procenat polaznikaranije imao problema sa alkoholom, drogama i dolaskom na vreme. Tako|e jeupadljivo što se polaznici me|u sobom mnogo razlikuju – mladi i stari, muškarcii ène, crni i beli predstavljeni u jednakim srazmerama. Dok neki od njih ve}poseduju kvalifikacije od ranije, neki nemaju nikakvih kvalifikacija.Lokalni Savet za obuku i preduzetni{tvo se u po~etku sumnji~avo drào postrani, suo~en sa programom zasnovanim na umetnosti, ali je sada sa oduševljenjempruìo svoje odobravanje – i gotovinu – te prvi kurs od osamnaest nedelja po~injeu martu.Nadamo se da }e svima koji uspešno završe kurs porasti ambicije i mada }e, bezsumnje, neki zaklju~iti da je za njih najbolji na~in da napreduju da se izgube iz Beitlija,sigurni smo da }e ih dovoljno ostati i da }e svoje aspiracije povezati sa aspiracijamagrada, te da }e do 1998, kada se program Gradski izazov završava, oni biti deo kriti~nemase i da }e zauzimati klju~ne uticajne poloàje u lokalnim institucijama.Pa, kao što sam rekao, mi koji se bavimo umetnoš}u verujemo da nam instinktkaè kada je neki projekat uspeo, ali na polju regeneracije naši partneri i investitoriobi~no èle nešto opipljivije. Stoga je naš slede}i veliki projekat pokušaj da seoslobodimo tiranije trke za ~vrstim proizvodom koji je nametnula vlada i dastvorimo mekše – ili bi mo`da trebalo da kaèm osetljivije – merne instrumente.Veliko mi je zadovoljstvo što mogu da vam saopštim da je Beitlijev programkulturne regeneracije uklju~en kao studija pojedina~nog slu~aja u istraìvanje odnacionalnog zna~aja pod nazivom Društveni uticaj umetni~kih programa.Ja se, naravno, nadam da }e nam Komedija saopštiti da umetnost vrši dubokpozitivni uticaj na stanovnike Beitlija – da je vladin novac korisno utrošen, i da}e nam, stoga, dati još. Ali, ja se tako|e nadam da time što smo nacionalnomprogramu doprineli više nego što je iko pre nas i pokušao, moèmo da pomognemoi vama i celom umetni~kom pokretu da jednom zauvek odgovori na pitanje: „Moguli se gradovi obnoviti bez kulture?” Ne mogu.

Umetnost regeneracije – Kirklis 225Rista Paligori}SVETLOSNI SPEKTAKL U BEOGRADUDOSADA[NJA OSTVARENJAU Beogradu je jo{ u godinama pred Drugi svetski rat po~elo ozbiljno da sekoristi spoljno ve{ta~ko osvetljenje da bi se istakle njegove osobenosti i istorijskei likovne vrednosti. Iz tog perioda datiraju reflektori za osvetljavanje spomenikaNeznanom junaku na Avali, pro~elja glavne fasade zgrade Beogradske berze,palate „Riunione”, kule na Starom sajmi{tu, delova fasade zgrade Beogradskezadruge i jo{ nekih objekata u pojedinim prigodnim prilikama. Najve}i i najva`nijiobjekt iz istorije Beograda – Beogradska tvr|ava – dekorisan je nizom golih bistrihsijalica, ugra|enih u sijali~na grla postavljena na malim konzolama, fiksnou~vr{}enim du` ivica postoje}ih starih zidina, ~ime su u no}nom izgledu nazna~enekonture bedema tog starog utvr|enja. Sli~no tome, horizontalnim nizovima bistrihgolih sijalica, razapetih izme|u stubova nosa~a trolnog tramvajskog voda,dekorisan je biv{i lan~ani most „Kralj Aleksandar I”. Na svoj na~in, primenomneonskih cevi plave boje svetlosti, bile su oivi~ene konture krstova na kubetuzgrade Patrijar{ije i glavnom kubetu Crkve sv. Marka. U to vreme je i poznativodoskok na tada{njim Terazijama bio osvetljavan reflektorima postavljenim podvodom.U posleratnom periodu, shodno tada raspoloìvim finansijskim i tehni~kimsredstvima, takva praksa je nastavljena, u po~etku skromno, kasnije u sve ve}emobimu. Tako je, na inicijativu Tada{njeg urbanisti~kog zavoda grada Beograda,1967. godine izra|ena studija u kojoj su odre|ene zone grada u kojima }e sepostaviti svetle}e firme i reklame na potezu Kalemegdan-Slavija. Na inicijativuTuristi~kog saveza Beograda, 1968. godine izra|ena je i studija javnog osvetljenjaSkadarlije, koja je uklju~ivala i osvetljavanje fasada zgrada i dvori{ta u tom delu

226 Rista Paligori}starog Beograda. Kasnije izvedeno osvetljenje tog prostora delimi~no je ostvarenona postavkama te studije.Osvetljavanje fasada zgrada postepeno je primenjivano u sve ve}em broju.U tu svrhu nije bio izra|en poseban program koji bi obuhvatio ceo grad, odnosnopojedine njegove delove. Po slobodnom izboru i razli~itom kriterijumupojedina~nih gradskih slu`bi i investitora odre|ivano je koje }e se zgradeosvetljavati. Sada se u gradu osvetljava oko 24 zgrade, svakodnevno ili povremeno.Ostvarena re{enja su manje ili vi{e uspe{na.Beograd ima veliki broj skulpturalnih spomenika, naj~e{}e postavljenih poparkovima. Od tako velikog broja postoje}ih spomenika, oko 25 njih, odabranihopet po slobodnom izboru, oplemenjeno je instalacijama za njihovo osvetljavanje.Naàlost, neke od tih instalacija su o{te}ene i lo{e odràvane. Zbog toga se nekiod tih spomenika ne osvetljavaju redovno. Mada se u osvetljavanju nije uvekvodilo ra~una i o efektu koji se moè posti}i osvetljavanjem i okolnog prostora ukome se spomenik nalazi, u pojedinim slu~ajevima na|ena su dobra re{enja.U starom delu Beograda postoji nekoliko fontana. U Novom Beogradu iZemunu su manje zastupljene. Ve}ina njih ima ure|aje za osvetljavanje koji se upogodnom godi{njem periodu redovno koriste. Naàlost, najuspe{nijeosvetljavanje fontana – fontana ispred Palate federacije u Novom Beogradu –ima sistem dinami~nog osvetljavanja, sinhronizovan promenama mlazeva vode,koji se vi{e uop{te ne koristi.Beogradska tvr|ava, zajedno sa parkovskim delom Velikog i MalogKalemegdana, sa kojima ~ini jedinstven kompleks, u pogledu primene spoljnjegve{ta~kog osvetljenja bila je predmet posebne pa`nje od 1961. godine do danas.U Zavodu za za{titu spomenika kulture Beograda, uz saradnju Urbanisti~kogzavoda grada, izra|eno je nekoliko studija o osvetljavanju pojedinih delova togkompleksa. Godine 1979. izra|ena je posebna studija koja obuhvata osvetljavanjecelokupnog kompleksa, i zidina tvr|ave i parkovskih staza, kao i dekorativnogosvetljavanja ukrasnog rastinja. Sa manjim odstupanjima, na osnovu te studije,na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta i u ElektrodistribucijiBeograd, izra|en je 1980. godine projekat osvetljenja staze u Gornjem i Donjemgradu Beogradske tvr|ave, kao i na Velikom i Malom Kalemegdanu. Po njemu jeizvedena dana{nja instalacija osvetljenja. Me|utim, poslednjih su godina napojedinim delovima tog kompleksa pravljene parcijalne izmene postoje}eg re{enjai to, naàlost, nekoordinisano i nedovoljno uspe{no.Uporedo sa nastojanjima da se permanentnom primenom ve{ta~kogosvetljenja doprinese {to boljem utisku o no}nom izgledu Beograda, postepenose uvodilo povremeno kori{}enje spoljnjeg ve{ta~kog osvetljenja da bi se dekorisaograd u prigodnim prilikama, uglavnom o novogodi{njem prazniku, a poslednjih

Svetlosni spektakl u Beogradu 227godina i za Boì}. Tako su u uèm centru grada pojedine glavne ulice i trgoviukra{avani bistrim, razli~ito obojenim sijalicama, postavljenim u nizovima iligrupisanim u vidu nekakvih figura, odnosno ve{anjem razli~itih posebnooblikovanih trodimenzionalnih ukrasnih elemenata, iznutra ili spolja osvetljavanih.Prilikom odràvanja velikih multimedijalnih priredbi na otvorenim gradskimprostorima u Beogradu je retko primenjivano ve{ta~ko osvetljenje kao prate}ielement. To se svodilo na rok koncerte ili sli~ne priredbe, odràvane na sportskimstadionima ili na nekom od malobrojnih gradskih trgova i u ponekoj ulici.Postignuti rezultati su bili skromni, u meri koju je odre|ivao karakter priredbe i sobzirom na tehni~ku opremu koja je u takvim prilikama bila na raspolaganju.Na inicijativu Turisti~kog saveza Beograda, koju je podràla Skup{tina gradaBeograda, i uz saradnju jo{ nekih gradskih slu`bi, izme|u 1963. i 1968. godine,bilo je poku{aja da se na Beogradskoj tvr|avi organizuju priredbe Zvuk i svetlost.U tom cilju vo|eni su razgovori sa jednom specijalizovanom francuskom firmomi sa holandskom firmom Phillips. Kao mogu}e mesto odràvanja takvih priredbibili su razmatrani severozapadni bedemi Gornjeg i Donjeg grada, uklju~uju}i iKulu Neboj{u, pri ~emu bi gledali{te bilo na Velikom ratnom ostrvu, ili naodgovaraju}em splavu usidrenom uz obalu tog ostrva. Dolazile su u obzir Zindankapija i zidine sa kulom na okolnom prostoru. Zbog nedostatka finansijskihsredstava i nedovoljne zainteresovanosti potencijalnih sponzora, ideja o organizovanjuovakvog izuzetno atraktivnog svetlosnog spektakla nije se moglarealizovati. Ni kasniji poku{aj dnevnog lista Politika ekspres da se ta ideja realizuje,tokom sedamdesetih godina, nije bila bolje sre}e.POTENCIJALNE MOGU]NOSTI BEOGRADABeograd, uklju~uju}i i Novi Beograd, Zemun i {iru okolinu, po svom zna~aju,veli~ini, karakteristi~nom geografskom poloàju, svojoj istoriji i objektima kojeima zasluùje da se kori{}enju ve{ta~kog osvetljenja u isticanju njegovog identitetapokloni ve}a pa`nja. U tom smislu, mogu}e je mnogo toga uraditi na poljuosvetljavanja pojedinih njegovih delova koji imaju karakteristi~ne ambijentalnevrednosti – na primer kompleks Beogradske tvr|ave sa Velikim i MalimKalemegdanom, Kosan~i}ev venac, Skadarlija i sl. Postoji ~itav niz zgrada ~ijebi fasade, pojedina~no ili grupno, bilo poèljno osvetliti. Sli~an slu~aj je i saskulpturalnim spomenicima. Ima ih jo{ prili~an broj koji bi po svojoj umetni~kojvrednosti, istorijskom zna~aju i, posebno, po poloàju u odre|enom prostorutrebalo da budu osvetljeni. Mada Beograd nema veliki broj fontana, ima ih ipaknekoliko ~ije bi osvetljavanje doprinelo op{tem utisku prostora u kojem se nalaze.S obzirom na zna~aj koji parkovi imaju za izgled grada, u Beogradu binjihovom osvetljavanju trebalo posvetiti jo{ vi{e pa`nje. Naro~ito u slu~aju Velikog

228 Rista Paligori}i Malog Kalemegdana i Pionirskog parka, posebno kada je re~ o mogu}nostiprimene dekorativnog osvetljavanja njihove vegetacije.Potencijalne mogu}nosti Beograda nisu male ni kada je re~ o izvo|enjusvetlosnih spektakala razli~itog tipa. Za izvo|enje multimedijalnih priredbi saprate}im kori{}enjem ve{ta~kog osvetljenja, velike mogu}nosti pruàju slede}iotvoreni prostori Beograda:• Vra~arski plato ispred Hrama sv. Save,• Letnja pozornica u Top~ideru,• Donji grad Beogradske tvr|ave,• Centralni deo parka Ta{majdan,• Plato ispred Memorijalnog centra „Josip Broz Tito”,• Park U{}e u Novom Beogradu,• Prostor iznad Gardo{a u Zemunu.Posebnu pogodnost za ostvarivanje svetlosnog spektakla pruà Ada Ciganlija,naro~ito u delu pored postoje}eg ve{ta~kog jezera, s obzirom na efekte koji semogu posti}i na vodenoj povr{ini.Beogradska tvr|ava sa okolnim parkovskim kompleksom idealna je zaodràvanje priredbi tipa Zvuk i svetlost. Pored ve} razmatrane dve prostornevarijante, na njoj se nalaze delovi na kojima bi mogle da se organizuju takvepriredbe skromnijeg obima.Kori{}enje svih navedenih potencijalnih mogu}nosti Beograda za primenuspoljnjeg ve{ta~kog osvetljenja da bi se istakao njegov identitet i u prire|ivanjusvetlosnih spektakala zahteva odgovaraju}a finansijska i tehni~ka sredstva i vreme dase ona obezbede. Me|utim, postoje i mogu}nosti da se sa relativno malim investicijamai u kra}im vremenskim rokovima ostvare re{enja u nekoliko slede}ih slu~ajeva:• Osposobljavanje sistema za osvetljavanje fontane ispred Palate Federacije.Ona je bila kori{}ena i osvetljavana i odgovaraju}e instalacije verovatno nisupotpuno demontirane.• TV toranj na Avali. U periodu zavr{etka radova na njegovoj izgradnjiobavljene su probe njegovog spoljnjeg osvetljavanja i u tu svrhu je izvedenainstalacija podzemnih elektri~nih kablova.• Jugoisto~ni bedem rova iza Vojnog muzeja, ispod Sahat-kule, u Beogradskojtvr|avi. On je bio osvetljavan svojevremeno i fiksna podzemna instalacija ireflektorska mesta jo{ uvek postoje.• Mogu}e je lako osposobiti ve} postoje}e instalacije kod nekih 8-10skulpturalnih spomenika koji su ranijih godina bili osvetljavani.• Osvetliti murale na kalkanima pet zgrada u uèm centru Beograda. Zanjihovo osvetljavanje je u Zavodu za za{titu spomenika kulture Beograda 1990.godine izra|ena odgovaraju}a studija.

Svetlosni spektakl u Beogradu 229Imaju}i u vidu sve izloèno o onome {to je ura|eno na primeni spoljnjegve{ta~kog osvetljenja kao doprinos isticanju gradskog izgleda Beograda, kao ipotencijalne mogu}nosti za pobolj{anje i pro{irenje takve primene, mora sezaklju~iti da je poèljno i neophodno svemu tome pristupiti sistemati~nije ikompleksnije, u tesnoj saradnji sa gradskim i ostalim zainteresovanim institucijamai u koordinaciji sa kompetentnim stru~njacima odgovaraju}ih struka.

230

231RE^NIK TERMINADefinicije koriš}ene u projektu Saveta Evrope o kulturi i regiji:ANIMATOR – vrsta kulturnog poslenika koji se kre}e u svim nivoimadruštvene hijerarhije i svim oblastima delovanja. On pomaè da se komunikacijame|u raznim sistemima poboljša, pomaè svojim partnerima da oblikuju identiteti projekte, jednom re~ju – usmerava akcije. Kulturne politike regija i opštinaproizvode ~itav niz animatora, kao što su instruktori, menadèri, medijatori,komunikatori i sl. Njihova vitalnost je jedan od klju~eva uspeha kulturne politikei kulturne demokratije. Moèmo, delimi~no, i njima da zahvalimo što kulturnapolitika nije više samo stavka koja sadrì opremu, ve} i investicija u ljude.DRUŠTVENA PROMENA – još od 60-ih godina, Evropa doìvljava velikepromene, koje su još uvek aktuelne. Brzina i univerzalna priroda ovih promenaizaziva krize na svim poljima ljudske aktivnosti – u ekonomiji, društvenimodnosima, etici, politici i kulturi. Posledice koje su ve} postale primetne su apatija,pokornost, interkulturalizam, individualizam, korporacijski duh i novi planovi zadruštvo. Po definiciji, promena je izazov za smisao i postojanje kulturnog nasle|a.Zato se mi i nalazimo u fazi strukturne nesigurnosti, koja vodi, bar sude}i poreakcijama, ka ugroàvanju programiranja ìvota jednog društva. U mnogimregionima Evrope razli~iti ~inioci se opiru programiranju, njegovim uzrocima iposledicama. Oni eksperimentišu sa rešenjima po kojima autonomija, diskusija,jednakost, solidarnost i poštovanje razlika imaju prioritet. Takvi eksperimentipokazuju da se o stanovnicima, obi~nim ljudima, sve manje razmišlja kao oposlušnim i pokornim. Oni zahtevaju aktivnost: pacijent u~estvuje u svom le~enju,student uzima svoju obuku u svoje ruke, a gra|anin potvr|uje svoju kulturnukreativnost.KULTURNA DEMOKRATIJA – sastoji se u davanju prioriteta ~oveku,njegovoj kreativnosti i znanju. Kulturna demokratija zna~i progres, ali ima jošmnogo stvari da se uradi u ohrabrivanju inicijativa odozdo i u olakšavanju spajanja

232 Re~nik terminaviših i niìh kulturnih snaga. Rezonovanje, po merilima kulturne demokratije,zna~i da se kultura razmatra što šire, da se svim akterima u oblasti kulture pomogneda se ne zatvore u male sektore, a na kraju se svim oblicima saradnje mora odatipriznanje. Pošto su tehnologija, razonoda i mediji me|u dominantnim poljimasavremenih kulturnih snaga, oni se, tako|e, nalaze obuhva}eni kulturnomdemokratijom.METROPOLIZACIJA I LOKALNI RAZVOJ – jedna vrsta takvihpromena jeste i metropolizacija Evrope. Ona dovodi do formiranja središta, kojase sastoje od mreè metropola, koje postaju ekonomski, socijalni i politi~ki stubovi,a dominiraju i kulturnom scenom Evrope, sa svojom širokom lepezom svih vrstakulturnih pogodnosti (muzeji, univerziteti, biblioteke, pozorišta i sl.),predstavljaju}i oltare kosmopolitizma. Periferne regije su daleko od toga da sepovla~e; me|u njima ima mnogih koje odolevaju nerazvijenosti promovišu}isopstveni razvitak i ponudama iz oblasti kulture. Me|utim, kulturna politikaperifernih regiona ~esto je defanzivna, mazirana na ~uvanju vrednosti, bezokretanja ka budu}nosti. Demetropolizacija uvodi novu razvojnu strategiju kakou centrima, tako i na periferiji, a to je lokalni razvoj.REGIJE (kao partneri u sprovo|enju kulturnog razvitka) – na svetlo danasve više izlazi snaga regionalne kulture, tako da regije sve više zahtevaju da ostanuodgovaraju}i partner u sprovo|enju kulturne politike. Za to postoji nekolikorazloga, uklju~uju}i regionalnu decentralizaciju i ~injenicu da i sami regionistvaraju specifi~nu kulturu zasnovanu na sopstvenoj istoriji, jeziku, geografiji,društveno-politi~kim odnosima i sl. Naravno da ovakav regionalni karakter nespre~ava regije da se uklju~e u svetska kretanja iz oblasti kulture, kao i usprovo|enje tranzicionog sistema. Ukratko, regije povezuju posebno i univerzalno,mada ovakav zaklju~ak ne zna~i da kulturna politika treba da ostane isklju~iviprerogativ odre|enih regiona. Oni predstavljaju idealan kanal preko koga se oddràve moè zahtevati pravednija raspodela sredstava koja se dobijaju za kulturu.Isto tako, regije su u poloàju da podsti~u opštine (gradske i one druge) nakoordinisano sprovo|enje aktivnosti iz oblasti kulture. Na taj na~in, regije supovlaš}eni u~esnici u procesu kulturne demokratije i, još uopštenije, imaju}i uvidu kulturne specifi~nosti evropskih regija, one predstavljaju najpogodnijiinstitucionalni nivo za razvitak kulturne politike u svim pravcima.Termini vezani za menad`ment, organizaciju i kontrolukvaliteta u javnom sektoru preuzeti i adaptirani za potrebeovog projekta iz knjiga:Terminološki re~nik kvaliteta u zdravstvenoj zaštiti, Medicinski fakultet,Beograd, 2000.

Javna i kulturna politika 233Kultura – Menad`ment, animacija, marketing, CLIO, Beograd, 2000.John Pick, Art in the State, London, 1988.BAZA PODATAKA (Database) – kolekcija uskladištenih podataka, popravilu organizovanih u polja (fields), zapise (records) i datoteke (files), pra}enaopisom i shemom. Više me|usobno povezanih baza podataka ~ine banku podataka(databank) (Marinkovi} i sar., 1995).BEN^MARKING (Benchmarking) – relativno nov termin i nov trend uoblasti inicijativa vezanih za unapre|enje kvaliteta. Oksfordski re~nik kao jednood zna~enja ovog pojma navodi: „standard” ili „ta~ka upore|enja”. Moè seprevesti i kao reper, uzor ili etalon.Proces koji se ovim pojmom ozna~ava odnosi se na standarde kojeorganizacija postavlja sebi kao ciljeve, upore|uju}i se sa praksom (proizvodima,uslugama, na~inom rada i organizacije) onih koje su ve} prepoznate kao lideri utoj oblasti. To je jedan od osnovnih principa menad`menta totalnim kvalitetom,kao i stalnog unapre|enja kvaliteta.BUD@ET (Budget) – finansijski plan izvo|enja programa ili aktivnosti,tokom odre|enog vremenskog perioda (naj~eš}e godinu dana). Sistematizovanekonomski plan za odre|eni period. U menad`mentu budèt ozna~ava preciznuraspodelu resursa ustanove koja pokazuje na koji }e na~in, ili za koju namenu,sredstva biti upotrebljena, sastav izdvajanja i principe primenjene u obezbe|ivanjuresursa i njihovoj raspodeli.Budètiranje ozna~ava proces na osnovu koga se budèt realizuje u praksi.CILJ (Goal, Objective, Target, Aim) – moè da bude:– dugoro~ni cilj kome se stremi (goal), odnosno èljeno stanje prema komesu aktivnosti i sredstva usmereni, a koje se ne mora neizbe`no i dosti}i;– cilj koji se moè delimi~no dosti}i tokom planiranog perioda (objective),odnosi se na nešto specifi~nije stanje nego prethodni i obuhvata opis èljenogstanja, obim u kome bi to stanje trebalo dosti}i, vremenski period u kome seo~ekuje dostizanje èljenog stanja, mesto i osobe na koje se to stanje odnosi;– intermedijarni rezultat (target) tokom dostizanja dugoro~nih i srednjoro~nihciljeva (goal, objective) specifi~niji je i obi~no kvantifikovan, s odre|enimvremenskim periodom u kome se o~ekuje da bude dostignut.Ciljevi na nivou opštine predstavljeni su planom koji izraàva kakvi }e bitikrajnji rezultati funkcionisanja i ostvarivanja. Oni nisu stati~ni i ne predstavljajusamo deo planiranja, ve} i svih drugih aktivnosti za koje javna uprava u opštininosi odgovornost. Tako se ciljevi mogu podjednako odnositi na razvoj opštine ucelini, ali (kroz ben~marking) i na postizanje kvaliteta usluga opštinskeadministracije.

234 Re~nik terminaDONOŠENJE ODLUKE, ODLUÎVANJE (decision making) –upravlja~ka funkcija mena`menta i javne administracije, najva`niji deo svih drugihfunkcija menad`menta. Donošenje odluke je izbor izme|u razli~itih mogu}nostii odvija se nekoliko faza: identifikovanje, evaluiranje mogu}nosti te definitivanizbor koji se materijalizuje odlukom. Za proces donošenja odluke u organimajavne uprave, koji se ti~e opšteg interesa, neophodno je uspostaviti javnost rada itransparentnost samog procesa (mehanizme, komisije itd.).EFEKTIVNOST (effectiveness) – stepen u kome odre|ena intervencija iakcija bilo kog nivoa vlasti ostvaruje cilj zbog koga se realizuje. Upe~atljiv rezultat,efekat, ishod neke aktivnosti od velikog zna~aja za stanovništvo ili odre|enedruštvene grupe.EFIKASNOST (efficiency) – brzina i ta~nost ostvarivanja ciljeva, dostignutièljeni planski rezultati, posebno u odnosu na uloèna sredstva, kadrove, tehni~kuopremu, novac i vreme.EKSPERTSKA GRUPA (Expert group, Task force) – skup eksperata, istogili komplementarnih profila, formiran za razmatranje mogu}nosti strategijskograzvoja, analize i evaluacije situacije, procene odre|enih razvojnih mogu}nosti isl. Formira se naj~eš}e stoga da bi se postigla maksimalna objektivnost u procesudonošenja odluka, te izbegli politi~ki ili li~ni uplivi koji }e voditi do pogrešneodluke.EVALUACIJA (evaluation) – kriti~ka procena, sistematska i objektivna,stepena ostvarenosti èljenih ciljeva organizacije, razvojnog projekta opštine ilipojedinog programa – njihove efektivnosti, ali i efikasnosti, te kvaliteta ukupnogmenad`menta.Stoga evaluacija obi~no ima najmanje dve komponente – evaluaciju kvalitetaprograma, njegovog sadràja i njegove efektivnosti (dostizanje stepena pismenostistanovništva kroz program opismenjavanja npr.), ali i evaluaciju menad`mentaprograma, njegove efikasnosti (na~ina trošenja budètskih sredstava, kadrovskogmenad`menta, vremena trajanja projekta u odnosu na postavljeni plan).Dakle, evaluacija predstavlja ocenu realizacije projekta i programa, kako sastanovišta organizatora, tako i sa stanovišta korisnika programa (efektivnost).KONTROLA KVALITETA (Quality control) – odnosi se na merenjeklju~nih procesa u oblikovanju, vo|enju, organizovanju kako javne uprave tako injenog na~ina delovanja u praksi. Glavni aspekt kontrole kvaliteta je redovnomerenje na osnovu unapred postavljenih indikatora, pokazatelja performanse, tepovratna informacija i analiza o samom karakteru prakse (recimo, procesadonošenja urbanisti~kog plana), radi konstantnog rada na usavršavanju i postizanjumaksimalnog kvaliteta.

Javna i kulturna politika 235Kvalitet rada opštinskih slu`bi meri}e se podjednako i kvalitetom programskihi razvojnih dokumenata, te kvalitetom javnih servisa koji se na osnovu njihuspostavljaju, kao i kvalitetom samih konkretnih usluga koje se pruàju stanovništvu.MENAD@MENT, RUKOVO\ENJE, UPRAVLJANJE (management) –skup upravlja~kih mera preduzetih za planiranje, organizovanje, funkcionisanje ievaluaciju svih me|usobno povezanih elemenata sistema. Od takvih mera seo~ekuje da prevedu politike u strategije, a strategije u planove aktivnosti zaodre|ivanje akcije potrebne za definisanje i izvršavanje razli~itih programa(zdravstvene zaštite, kulturne politike, obrazovne politike i sl.), što se konkretizujeobezbe|ivanjem odgovaraju}e infrastrukture, kao i finansijske podrške iz budèta,koja omogu}uje realizaciju programa i efektivno i efikasno.U pogledu organizacije same opštinske uprave, menad`ment ozna~ava procespostavljanja ciljeva i formulisanja politike same organizacije, alokacije resursa iusmeravanja zaposlenog kadra ka dostizanju tih ciljeva, uklju~uju}i merenjeostvarivanja rezultata usmereno ka stalnom unapre|ivanju kvaliteta rada.MENAD@MENT KVALITETOM (Quality Management) – podrazumevanapor da se unapred odredi èljeni kvalitet rada, usluga i kona~nih rezultata, dase tokom realizacije primenjuje unapred uspostavljen program kontrole kvalitetai da se u ovaj proces uklju~e svi zaposleni u organizaciji sa maksimalnomodgovornoš}u za kvalitet svog dela posla.MENAD@MENT TOTALNIM KVALITETOM (Total Quality Management)– princip poslovanja koji kao osnovne karakteristike ima poboljšanjeefektivnosti, efikasnosti i društvenu odgovornost. Kada su u pitanju organi javneuprave, ovaj kvalitet se odnosi i na potpunu javnost rada, kao i na u~eš}e što širihkrugova javnosti u procesima razmatranja klju~nih pitanja razvoja zajednice.MRE@A (network) – grupisanje pojedinaca, organizacija, udruènja,agencija… organizovanih bez hijerarhije oko zajedni~kih problema, zadataka iliizazova i koji obavljaju svoj posao aktivno i sistematski, na osnovu potpuneposve}enosti i me|usobnog poverenja.ODLUÎVANJE (decision making) – izbor jedne od mogu}nosti.Mnogobrojne su vrste odluka, a ovde su najzna~ajnije strategijske, takti~ke ioperativne odluke (Rajkov 1993).– Strategijske odluke su najzna~ajnije i sa dugoro~nim posledicama; one senaj~eš}e odnose na planiranje i programiranje razvoja, a osnovni kriterijumnjihovog vrednovanja je efektivnost.– Takti~ke odluke obezbe|uju realizaciju strategijskih odluka, dok je osnovnikriterijum njihovog vrednovanja efikasnost (uspešnost) sistema.– Operativne odluke se donose svakodnevno, zavisno od situacije, ~ime seobezbe|uje osnova za realizaciju obaveza i promena iniciranih na svim nivoimamenadèrskog odlu~ivanja.

236 Re~nik terminaDemokratsko odlu~ivanje: prva pretpostavka u procesu demokratskogodlu~ivanja je javnost u pripremanju i donošenju odluka. Svaki predlog i svakaodluka moraju biti otvoreni javnom uvidu i javnoj re~i, podvrgnuti sudu javnosti.Dosledno poštovanje na~ela javnosti formira druga~iji stav gradskih i opštinskihslu`bi prema pripremanju predloga i donošenju odluka nego u okolnostimazatvorenosti, tajnosti i prikrivanja informacija (Ksenija Petovar).OPŠTI INTERES – op{ti interes postoji samo ako se ciljevi definišunajglobalnije, na primer, kao sloboda, ljudsko zdravlje, opšte blagostanje, mir iprosperitet. Drugim re~ima, ako takav cilj ima univerzalni karakter. Me|utim,~im se bilo koji od ovih globalnih interesa individualizira (na pojedinca ili primenina manje skupine ili ljudske zajednice), a sam cilj bliè definiše, ubrzo }e nestajatiopštosti i prihvatljivosti za svakog. Tada takav uì opšti cilj, bez obzira na to štou principu zna~i opštu saglasnost i motivaciju, ograni~ava neko konkretno pravoili slobodu ~oveka.Kad se govori o gradu – zna~i velikoj skupini ljudi, teško je verovati dapostoji opšteprihva}en opšti interes, sem ako se ne formuliše kao – èlja i te`njaza lepim, ~istim, prijatnim gradom, ali i tada }e svako od nas imati sopstvenotuma~enje prideva: lep, ~ist, zdrav itd. Jer, ako je nešto opšte, moralo bi bitiprihva}eno od svih – starih i mladih, zdravih i bolesnih, starosedelaca i došljaka,itd. I što je još va`nije, prihvatanje bi bilo dobrovoljno, izabrano a ne nametnuto,ozakonjeno ili propisano od primarne ili šire zajednice. Zna~i, ostvarivanje togopšteg interesa ne bi bilo samo neki eti~ki cilj, a neostvarivanje, odnosno ometanjeostvarivanja pra}eno „griòm savesti”, ve} bi vodilo i materijalnom blagostanjupojedinaca. Odatle teza da je opšti interes u osnovi jedna društvena konvencija, ane neka a priori prihvatljiva kategorija.Uostalom, opšti interes i nije privla~an za razmatranje kao apstraktnakategorija, ve} kao pojam koji se ~esto i normativno definiše. Tu i nastaje osnovnaprotivure~nost – izme|u opšteg interesa zajednice (dràve, opštine) i mnoštvaneusaglašenih pa i suprotnih grupnih ili pojedina~nih interesa gra|ana. Ili joškonkretnije, u ~emu se normiranje opšteg društvenog interesa razlikuje od politi~keodluke vlasti? (Boìdar Popovi})PLANIRANJE – donošenje odluka u svetlu njihovih efekata u budu}nosti.Planiranje se stoga moè definisati kao proces odlu~ivanja o tome kako budu}nostu~initi boljom nego sadašnjost, definisanja promena potrebnih da bi se postiglaodre|ena poboljšanja i odre|ivanje o na~inu tih promena u praksi.STRATEGIJA (Strategy) – širok spektar aktivnosti preduzetih kako bi sedostigli postavljeni kratkoro~ni i/ili dugoro~ni ciljevi. Strategija obuhvataidentifikovanje pogodnih momenata za intervenciju, utvr|ivanje na~ina pomo}ukojih se obezbe|uje uklju~ivanje drugih sektora, a posebno javnosti u celini,

Javna i kulturna politika 237utvr|ivanje spektra politi~kih, društvenih, ekonomskih, upravlja~kih i tehni~kihfaktora zna~ajnih za dostizanje ciljeva, ograni~enja na koja se moè nai}i, kao ipronalaènje na~ina da se ona prevazi|u.TIMSKI RAD (team work) – dostizanje zajedni~kih ciljeva udruènimnaporima i odgovornoš}u. On olakšava komunikaciju me|u ljudima, donošenjeodluka i razmenu ideja i zapaànja. Svaki ~lan tima pruà prakti~an doprinosnjegovom radu.

238

239RE^NIK OPŠTIH MESTAJohn Pick, Art in the State, London, 1988.Evo kratkog spiska nekih od termina koji su poslednjih godina prosto zatrpali„kulturnu politiku”. Spisak nije potpun i ne dovodi u pitanje ~injenicu da svakaod re~i koja se u njemu našla moè da ima sasvim uobi~ajeno zna~enje (ali ga umnogim dokumentima koji spadaju u kulturnu politiku – nema).EFIKASNOST – garantovana osrednjost. Re~ se uvla~i u govor planera utrenutku kada se predloì da birokratski umovi postave parametre unutar kojihjedan stvarala~ki um treba da deluje i da se unapred odredi šta su „potrebe” publike.EVALUACIJA – birokratska provera institucionalne ispravnosti. Re~ jenekada ozna~avala kriti~ku ocenu umetnosti, ali se sada više odnosi na upravnepostupke, bez obzira na umetni~ku produkciju.IZAZOV – juna~ka re~ koja se koristi da bi se opisao neki cilj menad`mentakoji je ili do suza smešan ili sigurno nepoèljan. Miši}avost re~i ~esto prikrivamlitav pojam. („Izazovan dobitak”, „Odbor je bio suo~en sa uzbudljivim izazovomkada je zgrada bila proglašena neupotrebljivom”.)ORGANIZACIONI – nejasan poslovni termin koji se obi~no koristi ondakada je potrebno zamagliti ~injenicu da je proces koji se najpre bavio estetikom,moralom, kritikom ili umetni~kim vrednostima sada prerastao u ~isto menadèrskudelatnost i bavi se ekonomijom i biznisom (vidi gore „efikasnost”).PARTNERSTVO – „burazerski” termin nastao iz potrebe da se pokaèkako su dugogodišnji suparnici potkupljeni da bi prividno nešto zajedni~ki uradili.Ponekad se neinteligentno koristi da stvori la`no ose}anje ku}nog zajedništva ukulturi (na primer „partnerstvo u zajednici”). Uvek se odnosi na nešto privremeno,veoma sumnjivo, na nešto ~iji u~esnici imaju „prste u pekmezu”.PLAN – planovi za kulturu su bespogovorno planovi za birokratiju – obi~nosu to planovi koji sadrè lagodan ìvot, istraìvanja u cilju pisanja izveštaja,

240 Re~nik op{tih mestaprekomorska putovanja radi sticanja neposrednog iskustva, davanje dobropla}enog saveta kolegama, savetovanja sa drugim birokratama uz beskrajneru~kove tokom kojih se kuju planovi koji pretpostavljaju još više birokratskogpisanja, planiranja itd.POMAGA^ – izokola podse}a da se ~inilac koji je u pitanju nalazi u sencii ponaša neutralno, ali u stvari prikriva agresivnu nameru da sve oblikuje, kontrolišei svakome komanduje. („U~estvova}emo kao pomaga~i povezuju}i nacionalnepreduzetnike i odgovaraju}e kulturne institucije.”)POTRA@NJA – re~ koja se normalno upotrebljava za opisivanje ~itaveskale potroša~kih prioriteta, ali se koristi i u usko selektivnom zna~enju kojimbirokrate u kulturi isti~u deli}e interesovanja koje javnost pokazuje zasubvencioniranu kulturu. Ovom posebnom zna~enju „potra`nje” ne izlazi se ususret, ve} se one „ispunjava” na birokratski na~in, tj. zahtev se u potpunostiprihvata tek pošto su ga birokrate ispunile. („1986/87. nije bila finansijski laka zakulturu. Mnoge kulturne institucije su jedva izbegle finansijsku katastrofu kojunije izazvao nedostatak potra`nje, ve} to što im nedovoljne dotacije nisu omogu}ileda potra`nji udovolje.”)POTREBE – stara levi~arska re~ koja je preneta u novu trìšnu svirepost,jer je još uvek veoma korisna razmetljivim birokratama. Daje na znanje da ljudiimaju èlje kojih nisu svesni, a koje dràvna birokratija moè da spozna i registruje(„stvarne potrebe”, „traè}i rešenja za uo~ene potrebe, a ne samo za izraènezahteve”). Naravno da ljudi nisu svesni ose}anja potrebe za bilo kojom vrstomumetnosti sve do trenutka dok delo ne nastane i bude im ponu|eno. Zbog toga jeistinita tvrdnja da iskusni menadèri u kulturi moraju da, u postupku nastajanjadela, pokušaju da predvide šta publika èli. Ali je istina i to, da pošto su èljeispunjene, treba puno vremena i truda da se odredi da li je publici koja je èlelaneko umetni~ko delo, to delo uistinu bilo potrebno. Ovo bi bila ozbiljna tvrdnja.Stoga se mora ista}i da još nije ro|en birokrata koji moè da predvidi kakve su ilikakve }e biti ljudske potrebe.PREDUZETNIŠTVO – re~ koja se koristi da bi se dao odgovaraju}ipohvalni prizvuk aktivnostima koje su u saglasnosti sa desni~arskim shvatanjimao odgovornosti pojedinca itd., ali se u praksi odnosi na prljave radnje birokratskogkolektivizma sa parama poreskih obveznika. („Ideja o umetnosti na otvorenomprostoru ima podršku… i predstavlja lep primer novog kulturnog preduzetništva.”)PRISTUP – upotrebljava se u maglovitom zna~enju da bi se prekrili svi oniposlovi koji se odnose na obrazovanje, saobra}aj, ekonomiju, marketing i dizajn,a ti~u se ljudi koji u~estvuju u kulturnim aktivnostima. Jedna od niza re~i koja jepovezana sa kompjuterima, te stoga „ma~o” i menadèrski zvu~i („grupa zaplaniranje pristupa”).

Javna i kulturna politika 241RAZVOJ – re~ ~ija je upotreba savršeno prihvatljiva u postkolonijalnimzemljama u kojima je pozivanje na nju veoma cenjeno. Kulturne birokrate jekoriste da njome ozna~e ili „upravljanje” ili u još rasplinutijem zna~enju„preduzetništvo” ili „razvojni ~inilac”. Oni koje isklju~ivo zanima zarada koristetu re~ kao svoje pokri}e.STRATEGIJA – vojni termin za „plan” odoma}en me|u visprenijimkulturnim ~inovnicima. Odnosi se, u stvari, na niz nejasnih na~ela izloènih unutarkorica jedne luksuzne knjiìce. („Strategija treba da razvija takvu kulturu koja }epodsticati interes privrednika i nastaviti pozitivan oporavak oblasti.”) Sve topredstavlja koještariju i korisno je samo zato što prikriva ~injenicu da doti~ni~inovnik ne razlikuje poeziju od proze i ne moè da prepozna dobru muziku ~aki kada ima vremena za nju. Ona opravdava mnogo toga što rade ~inovnici u kulturikoji bi po svom temperamentu i sposobnostima više odgovarali nekomosiguravaju}em zavodu.UMETNOST – kao „veština”. Skoro uvek se zloupotrebljava pri podnošenjunekog grandioznog i teško branjivog zahteva. Nejasno implicira da su otprilikeisto ekonomski i stvarala~ki procesi u pozorištu, brejk-densu, grn~arstvu, operskompevanju, alternativnom kabareu, skulpturi na javnim prostorima i pijanizmu. Upraksi se obim pojma „umetnost” menja od jedne do druge re~enice.– Primer: „Umetnost moè da dâ suštinski doprinos revitalizaciji zapuštenihdelova grada. Pozorište, muzika i vizuelne umetnosti – i sredstva koja uìvanje unjima ~ine mogu}im – bitan su sastojak mešavine kulturnih, ekoloških irekreacionih pogodnosti koji podsti~u ekonomski rast i razvoj. Umetnost dovodituriste i otvara radna mesta. I još va`nije, ona moè da posluì kao glavni katalizatorza sveobuhvatnu regeneraciju nekog podru~ja. Umetnost je zenica oka društvenogsamopoštovanja i identiteta. I još nešto isto tako va`no – ona povezuje zajednicekoje bi ina~e bile podeljene.”ZAJEDNICA – toplo mrmorenje koje zna~i samo ugodnu tvorevinu nastaluu glavi onoga ko je koristi, a sadrì sva mekana i ne`na zna~enja. Re~ koja seskoro uvek koristi kao poštapalica, jer autor ne èli da bude ozbiljno doveden upitanje. („Kultura uve}ava samopoštovanje zajednice i razvija identitetzajednice.”)

242

243LITERATURA1. Bianchini, Franco, Cultural policy and Urban Regeneration: the West EuropeanExperience, Manchester University Press, 1991.2. Bonetti M, Conan M. & Allen, Development social urbain – strategies et methodes,Harmattan, Paris, 1991.3. Dragi}evi} Šeši} Milena i Stojkovi} Branimir, Kultura, menad`ment, animacija,marketing, CLIO, Beograd, 2000.5. Dragi}evi} Šeši} Milena i Šentevska Irena (ured.), Urbani spektakl, CLIO iYUSTAT, Beograd, 2000.6. Evropske mreè kulture, Balkankult, Beograd, 2001.7. Goodey, Brian (ed.), Urban Cultural Life in the 1980's – Report and Essays fromTwenty-One Towns Project, Council of Europe, Strasbourg, 1983.8. Goodey, Brian, ed., Urban culture at a Turning point? Council of Europe,Strasbourg, 1983.9. Mennell, Stephen, Cultural Policy in Towns, Council of Europe, Strasbourg, 1976.10. Mumford, Lewis, Grad u historiji, Naprijed, Zagreb, 1988.11. S.MacGregor, B.Pimlott (ed.), Tackling the Inner Cities (ed.), Oxford UniversityPress, 1990.12.Puši} Ljubinko, Odrìvi grad, ka jednoj sociologiji okruènja, NOVA 175,izd. Slobodan Maši}, Beograd, 2000.13. Simi} Sneàna i dr., Osnove za reformu sistema zdravstvene zaštite u RepubliciSrbiji, Centar za prou~avanje alternativa, Samizdat B92, Beograd, 2001.14. Terminološki re~nik kvaliteta u zdravstvenoj zaštiti, Medicinski fakultetUniverziteta u Beogradu, Beograd, 2000.15. Urbana kultura i ekologija, tematski broj ~asopisa Nissa, 1–4/1993.16. Vujovi}, Sreten (ured.), Sociologija grada, zbornik, Zavod za izdavanje ud`benikaSrbije, Beograd.17. Vujovi}, Sreten, Grad u senci rata, Prometej, Novi Sad, 1997.

244 WebografijaWEBOGRAFIJAComedia – www.comedia.org.uEGPIS – European good practice information service – cities21.com-egpisEuropean Academy of the Urban Environment – www.eaue.deEuropean Commission Urban Pilot Projects – www.inforegio.org/urban/upp/frames.htmEuropean Sustainable Cities – ourworld.compuserve.com/homepages/European_Sustainable_Cities/homepage.htmEuropean Urban Forum – www.inforegio.cec.eu.int/urban/forum/Forum on Creative Industries – www.mmu.ac.uk/h-ss/sis/foci/welcome1.htmlGlobal Ideas Bank (Institute for Social Inventions) – www.globalideasbank.org/Huddersfield Creative Town Initiative – www.creativetown.comThe Innovation Journal – www.innovation.cc/index.htmlInternational Council for Local Environmental Initiatives – www.iclei.org/iclei/casestud.htmInternational Institute for Sustainable Development – iisd1.iisd.ca/default.htmInternational Urban Development Association – www.inta-aivn.org/Kao John,Jamming – www.jamming.comManagement – www.links.management.org.ukMegacities – www.megacities.nl/Randers Urban Pilot Project –www.undervaerket.dk/RSS (European Regional Development Fund and Cohesion Fund Projects) –www.inforegio.org/wbover/overstor/stories/D/RETD/st100_en.htmSCN (Sustainable Communities Network) – www.sustainable.org/casestudies/studiesindex.htmlUnited Nations Management of Social Transformations – www.unesco.org/most/bphome.htm#1

Evropske mreè kulture 245EVROPSKE MRE@E KULTUREMreà gradova kulture –Cultural City Network (CCN) – cultural-citynetwork@aon.atEvrogradovi (Eurocities)- http://www.eurocities.orgSusreti (Les rencontres – association of european cities and regions for culture) –http://www.les-rencontres.orgKrug prijateljstva gradova-utvr|enja (Walled towns friendship circle – http://www.walledtowns.comEvropska mreà kulturnih centara (European Network of Cultural Centers) – http://www.encc.netEvropski centar za kulturu (European Culture Center) – http://www.europeans.chUdruènje evropskih karnevalskih gradova (Foundation of European CarnivalCities) – Amsterdam, Postbox 6615Balkankult – Balkanska kulturna saradnja – http://www.balkankult.org

246CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd711.45:32(082)316.334.56(082)352.075.1(082)JAVNA I KULTURNA POLITIKA :socio-kulturolo{ki aspekti / priredilaMilena Dragi}evi} [e{i}. - Beograd : Magnaagenda, 2002 (Beograd : îgoja {tampa). -246 str. : graf. prikazi, tabele ; 23 cmTira` 1500. - Str. 7-10: Uvod / MilenaDragi}evi} [e{i}. - Re~nik termina: str.231-237. - Re~nik op{tih mesta: str.239-241. - Napomene i bibliografskereference uz tekst. - Bibliografija uzpojedine radove. - Bibliografija: str. 243.ISBN 86-83775-08-91. Dragi}evi} [e{i}, Milenaa) Gradovi - Kulturni ìvot - Zbornici b)Lokalna samouprava - Gradovi - Zbornici c)Gradske zajednice - ZborniciCOBISS-ID 98542348

Javna i kulturna politika - PALGO centar

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?