broj 39 - DRVOtehnika

DRVOtehnika-nameštajRevijalni časopis za poslovnu saradnju,marketing, tržište, ekologiju i tehnologijuu preradi drveta, proizvodnji nameštaja,šumarstvu i graditeljstvuČasopis izlazi tromesečnoOsnivač i izdavačEKO press BlagojevićNovi BeogradAntifašističke borbe 24Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rsGodišnja pretplata 2.160 dinaraPretplata za inostranstvo 50 evraIzdavački savetnDragan Bojović, UNIDAS, BeogradnLajoš Đantar, AKE Đantar, Bačka TopolanBožo Janković, ENTERIJER Janković, Novi SadnVladislav Jokić, XILIA, BeogradnStevan Kiš, EuroTehno, Sremska KamenicanDr Vojislav Kujundžić, LKV CENTAR, BeogradnRadoš Marić, MARIĆ, ČačaknRajko Marić, MICROTRI, BeogradnDr Živka Meloska, Šumarski fakultet SkopljenDr Goran Milić, Šumaski fakultet BeogradnGolub Nikolić, NIGOS elektronik, NišnZvonko Petković, vanr. prof. FPU BeogradnDragan Petronijević, MOCA, JablanicanDr Zdravko Popović, Šumarski fakultet, BeogradnTomislav Rabrenović, DRvoPROMET, IvanjicanMiroljub Radovanović, JELA JAGODINA, JagodinanGradimir Simijonović, TOPLICa dRvo, BeogradnVesna Spahn, WEINIG, MW Group, KruševacnMilić Spasojević, Fantoni ŠPIK IVERICA, IvanjicanMr Borisav Todorović, BMSK, BeogradnDragan Vandić, KUBIK, RaškanMilorad Žarković, SAVA, HrtkovciDirektornJelena MandićDirektor marketinganDipl. ing. Ivana DavčevskaGlavni i odgovorni uredniknMr Dragojlo BlagojevićStručni konsultantnDipl. ing. Dobrivoje GavovićnSnežana Marjanović d.i.a., AMBIENTE, ČačakUplate za pretplatu, marketinškei druge usluge izvršiti na tekući račun broj160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni račun - IBAN: RS35160005010001291720Rukopisi i fotografije se ne vraćajuRedakcija se ne mora slagati sa mišljenjemautora i izjavama sagovornikaRedakcija ne preuzima odgovornostza sadržaj reklamnih poruka, niti zainformacije u autorskim tekstovimaPriprema, štampa i distribucijaEKO press BlagojevićRegistarski broj APR: NV000356CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028Istorija je sve ono što nisuhteli odmah da nam kažu...Srbija i recesijaIspraćamorecesiju,ostajemou kriziMada je MMF upozorio da će evrozona i ovu godinu provesti u recesiji iz Ministarstvafinansija i privrede je nedavno objavljeno kako je srpska ekonomija formalnoizašla iz recesije. Većini stanovnika ove zemlje ova izjava je ličila na neozbiljnost i cinizamjer, suočeni sa velikom nezaposlenošću, niskim standardom i visokim cenama, izdana u dan sve teže preživljavaju. I privrednike je iznenadio ovaj optimizam, mada jeu prvom tromesečju ove godine srpski izvoz, u odnosu na isti period prošle godine,ostvario rast od 22 odsto, industrijska proizvodnja je počela da se oporavlja i zabeležilaje rast od 5,2 odsto, a bruto domaći proizvod povećan je za 1,9 odsto. Nizak rastBDP (ne veći od 2,7%) će nas pratiti do 2017. godine, kažu stručnjaci, ali političari i našistratezi uvek kalkulišu sa najpovoljnijim varijantama, i skoro uvek promaše. Tako sui ovog puta zanemarili da su podaci o rastu proizvodnje naslonjeni na veoma niskubazu prvog tromesečja prošle godine, pa su, zaštićeni od teškoća svakidašnjeg života,zaboravili da recesija nije samo statistika. Boljitak je samo statistički uočljiv, a za osetnijiprivredni napredak potrebno je menjati logiku ekonomske politike. Sve dok brojnezaposlenih ne počne osetnije da pada, dok zarade ne porastu i celokupan godišnjirezultat srpske ekonomije ne bude pozitivan, preuranjeno je govoriti o tome da je Srbijaizašla iz recesije.Teško je prognozirati kakav nas scenario očekuje, jer Srbija uopšte nema koncepciju,kaže Boško Mijatović… Ekonomisti odavno predlažu da država što pre sprovedeozbiljne mere štednje kako bi barem malo ublažila udare krize. Ali, neodlučna i tromadržava čeka nove upute iz EU, nada se investicijama iz inostranstva, traži opravdanjaza sve veća zaduživanja, nagoveštava prodaju nekih prilično stabilnih preduzeće i potajnose nada da će se razvoj i prevladavanje krize na zapadu preliti i na naše prostore.Izjava da je srpska ekonomija formalno izašla iz recesije podseća na svojevremeneizjave da ćemo na krilima krize profitirati, koju nikako da zaboravimo, a koja je, takođe,stizala sa iste adrese.Formalno, dakle, ispraćamo recesiju, ali smo i dalje u dubokoj krizi. Dobro je štose naziru poboljšanja i nagoveštaji da smo u poniranju dodirnuli dno, ali je takođedobro što nagoveštaji rasta kod nas dolaze iz više pravaca. Pored automobilske industrijei energetike, beleži se pozitivan pomak u elektronskoj, hemijskoj, namenskoj iproizvodnji građevinskog materijala. Za nas je posebno značajno što drvna industrijai proizvodnja nameštaja u proteklih nekoliko godina permanentno beleže značajanrast proizvodnje i izvoza. Proizvodnja nameštaja je u prva četiri meseca ove godineveće za 21,9% u odnosu na isti period prošle godine, pa optimisti očekuju da bi izvozproizvoda od drveta i nameštaja ove godine mogao premašiti pola milijarde dolara.Inače, izvoz uglavnom finalnih proizvoda od drveta i nameštaja je u prvih pet meseciove godine bio veći za 17% nego u istom periodu prošle godine.Upravo zbog pokazatelja o poslovanju i potencijala drvne industrije, 7. SABORDRVOPRERAĐIVAČA s pravom, od nadležnih državnih institucija, zahteva da se drvoprogasi nacionalnim resursom od posebnog značaja, a da se šumarstvo, prerada drvetai proizvodnja nameštaja svrstaju u strateške privredne grane.D. Blagojević

Javno preduzeće VojvodinašumeJavno preduzećeVojvodinašume bavi seintegralnim gazdovanjemšumama, upravljanjemzaštićenim prirodnimdobrima i lovištima.Od samog osnivanja2002. godine velikiznačaj se daje zaštitiživotne sredine, očuvanjui nezi postojećih šuma,povećanju šumovitostii unapređenjupostojećeg šumskog fondaAutonomne PokrajineVojvodine.Svoju javnu i privrednumisiju, sa preko 1650zaposlenih, obavlja krozpet ogranaka koji činečetiri šumska gazdinstvai organziaciona jedinicaspecijalizovana za lov ilovni turizam.Po principimameđunarodne FSCstandardizacijepreduzeće integralnogazduje na površinivećoj od 129.000 havodeći pri tome računao ostalim prirodnimresursima u šumskimpodručjima međukojima se nalazi šesnaestzaštićenih područja napovršini većoj od70.000 ha.Potvrda poslovne uspešnostiNajveći dokaz o poslovanju, uspehu iopredeljenju Javnog preduzeća Vojvodinašumeje obnovljeni FSC sertifikat, jedan odnajpoznatijih u svetu, koji je SGS Qualifor,najveća svetska organizacija za ispitivanje,kontrolu i monitoring, u martu 2013. godineprodužila do 2018. godine.PRIPREmila: Tijana DujinJavno preduzeće Vojvodinašume je od početka2013. godine od strane različitih institucijai organizacija dobijalo priznanja da posluje na najvišemnivou kada su u pitanju profesionalnost, kvalitet usluga,inovativnost i društveno odgovorno poslovanje kojeje u skladu sa zaštitom životne sredine.standardima, obezbeđivanjem ekoloških,ekonomkih i socijalnih funkcija šuma. SticanjemFSC sertifikata Vojvodinašume su dobilemogućnost da ponude puni asortimanšumskih drvnih proizvoda iz sertifikovanihšuma, uz istovremeno obezbeđivanje brojnihkorisnih funkcija šuma.Direktor JP Vojvodinašume, dipl. ing. Marta Takač na dodeli Nagrade Privredne komore VojvodineJavno preduzeće Vojvodinašume je2008. godine steklo FSC sertifikat (SGS-FM/COC-005064), za održivo gazdovanje šumamapo individualnom modelu gazdovanjašumama. To nedvosmisleno potvrđujeda se upravljanje i korišćenje šumavrši u skladu sa strogim međunarodnimJavno preduzeće Vojvodinašume je izabranoza Corporate Superbrand u Srbiji za 2012-2013. godinu6 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

unaprediti potencijale lovnog turizma u celojzemlji.Novootvorena hladnjača je projektovanai opremljana u skladu sa važećim zakonskimpropisima Evropske unije i zahvaljujućitome će inostrani lovci po prvi put nakon 20godina moći divljač koju odstrele u Vojvodinii da izvezu.U protekloj 2012. godini započeta su četirivelika međunarodna projekta u kojima jeJP Vojvodinašume ravnopravan učesnik međuostalim partnerima iz zemalja regiona.Planirano je da ovi projekti budu realizovaniu naredne tri godine i da imaju dugoročniuticaj na razvoj različitih delova privrede unašoj zemlji.Radiće se na ponudi turističkog sektorasa fokusom na ekoturizam u pograničnomdelu Srbije i Rumunije, na promociji parkovaDunavskog luka, na unapređivanju upravljanjai korišćenja šuma kao prirodnih resursau zemljama Jadranskog regiona, na sprovođenjumera zaštite i praćenja dvadeset najugroženijihvrsta ptica i riba na području dunavskogprekograničnog područja Srbije iMađarske.Juna 2009. godine potpisivanjemBečke deklaracije osnovana je Dunavskamreža zaštićenih područja pod nazivomANCHORING THE DANUBE RIVER NETWORKOF PROTECTED AREAS AS PLATFORM FORPRESERVATION OF DANUBE NATURAL HERITA-GE - DANUBEPARKS.Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščaraPartnerstvo je u početku obuhvatalodvanaest zaštićenih područja, iz osam zemaljana Dunavu (Nemačka, Austrija, Slovačka,Mađarska, Hrvatska, Srbija, Bugarskai Rumunija), a među njima se nalazi i Specijalirezervat prirode Gornje Podunavlje čiji jeupravljač JP Vojvodinašume.Dalje širenje mreže planirano je u okvirunastavka projekta koji je počeo u oktobru2012. i koji će trajati do kraja 2014. godine.U okviru projekta DANUBEPARKS STEP 2.0 JPVojvodinašume je, zahvaljujući svom velikomiskustvu, širokom spektru delatnosti i kvalitetnimkadrovima, kao ravnopravan partnerdobilo ulogu lidera radnog paketa zaduženogza Konzervaciju crne topole (Populusnigra L.).Partneri iz zemalja jugoistočne Evrope i Jadranskog regionaADRIATIC MODEL FOREST - AMF je projekatkoji okuplja deset partnera iz sedam zemaljajugoistočne Evrope i Jadranskog regiona.JP Vojvodinašume je jedan od partnerakoje je ujedno i jedino javno preduzeće međudeset institucija-učesnika u projektu.Ovaj projekat finansiran je u okviru IPAJadranskog programa prekogranične saradnje2007-2013. Program prekogranične saradnje,između ostalog ima za cilj promovisanje,unapređenje i zaštitu prirodnih i kulturnihresursa kroz zajedničko upravljanjetehnološkim i prirodnim rizicima.IPA Projekat EXPLORING NATURE ACRO-SS BORDERS - ENABО imaće veliki značaj zarazvoj sektora turizma i biće realizovan u2013. godini.Šumsko gazdinstvo Banat Pančevo ćekao upravljač Specijalnog rezervata prirodeDeliblatska peščara i kao vodeći partner usaradnji sa Nacionalnim parkom DomogledCerna Valley, opštinom Cornereva i Turističkomorganizacijom Pančevo, ovim projektomdoprineti razvoju turističkog sektora upomenutim zaštićenim područjima.IPA Projekat WILDLIFE HEALTH AND CON-SERVATION OF SELECTED NATURA 2000 SPECI-ES WITHIN DANUBE CROSS-BORDER REGIONIN SERBIA AND HUNGARY - WILDCOND čiji jeglavni fokus na monitoringu i zaštiti odabranihNatura 2000 vrsta na području dunavskogprekograničnog područja Srbije iMađarske takođe će biti realizovan do kraja2014. godine.Kao član velike evropske šumarske porodice,JP Vojvodinašume će se i dalje truditi dazadrži ovaj pozitivan trend poslovanja kojije u skladu sa prioritetima razvoja i strateškimopredeljenjima Autonomne pokrajineVojvodine. Radi očuvanja poverenja sadašnjihi budućih korisnika šumskih proizvoda ibrojnih drugih interesnih grupa, i dalje će ispunjavatii unapređivati sve zahteve, propisei standarde u cilju što boljeg gazdovanjašumama uz ekonomski isplativ, ekološki prihvatljivi socijalno pravedan način. •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 9

Šumsko gazdinstvo PRIJEPOLJESanacioni program zaNakon šumskog požara na Crnom vrhuu pribojskoj regiji, naš sagovornik je bio dipl.ing. šumarstva Milan Baranac, direktor Šumskoggazdinstva Prijepolje, sa kojim smo razgovaralio aktuelnim problemima zaštite šumana ovom području, kao i drugim pitanjimavezanim za aktivnosti i rad prijepoljskihšumara.– Imali smo ozbiljan požar na teško pristupačnimterenu gde je gorela šuma na 330hektara. Borba sa požarom je trajala osam dana– kaže na početku našeg razgovora gospodinBaranac. – Prošle godine je, na sreću,bilo malo požara, iscepkanih na više površinau svim našim upravama, a najviše ih je bilo nateritoriji Priboja i Prijepolja. Ove godine, u dobaproletnjih radova i krčenja livada, dolaziloje do čestih pojava požara, najviše u pribojskojregiji, gde ja na prostoru Crnog vrha biojedan katastrofalan požar na preko 330 ha.Inače, Crni vrh je obeležen na svim kartamajakom crvneom bojom kao područje izuzetnougroženo požarima. Tamo se svake godinedešavaju požarai, a u 95% slučajeva uzrok jeljudski faktor. Prošle godine je bio samo jedanpožar, paljenje od groma, a sve ostalo uzrokovalisu ljudi, delimično iz nepažnje i nehata,delom zbog lošeg pristupa. U planinskimšumskim delovima, su uglavnom staračka domaćinstvakoja ne mogu da obuzdaju vatrukada krene da se širi. A kako se vatra pali ublizini šume i kada duva vetar, vrlo lako nastajupožari koji se brzo šire.Uz šumare su na Crni vrh odmah po izbijanjupožara stigli vatrogasci, ali su teškopristupačan teren i jak vetar otežavali gašenje,tako da su neprestana dežurstva i borbasa stihijom trajali osam dana. Na gašenju subili angažovani šumari iz svih šumskih upravaprijepoljskog gazdinstva, a saznali smo dasu istovremeno gorele šume na još tri mesta,srećom manjih razmera.Naš sagovornik,Milan Baranac,direktor Šumskoggazdinstva Prijepolje– Nakon gašenja požara, inspekcija nalažemerenja kako bi se utvrdila šteta i mere sanacije.Mora da se ustanovi šta je biološki mrtvo,šta je izgorelo. To se mora seći i zbog toga sepravi sanacioni program koji ne podrazumevanikakvu dobit. Nažalost, bez pomoći državemoramo srediti opožrenu površinu. Sitno drvokoje je ispod taksacionog praga i ono štonije predmet bilo kakve tehničke upotrebljivostimi moramo očistiti, sanirati, isći, ukloniti.Zatim treba raditi pošumljavanje, ukoliko nijemoguće prirodno obnavljanje – objašnjavadirektor Milan Baranac . – Od kada je pre okogodinu dana ukinuta naknada za šume, kojaje korišćenja upravo za ovakve situacije, šumarstvonema nikaku podršku i pomoć države.Ta taksa nije bila prevelika i nije preteranoopterećivala privredne subjekte, ali je ukinuta…A značila bi mnogo, ne samo za sanacijupožara, već i za druge kvalitetne projekte, zapošumljavanje nepristupačnih terena i sprečavanjesušenja šuma.S aznali smo da se i na ovom područjumasovno suše šume. Uzroci suša su, tvrde šumarskistručnjaci, iscrplejnost zemljišta vlagom,posle čega se na neotpornu biljku lakonakaleme i drugi uzroci sušenja. Sve to trebapreduprediti, sprečiti, sanirati. Zato šumarisa razlogom tvrde da je taksa za šume bilasimbolična cifra, a mnogo je značila u ovakvimasituacijama i uopšte zbog opšte korisnihfunkcija šuma.Kao sastavni deo JP Srbijašume, ŠG Prijepoljeiz Prijepolja, pripada šumskoj oblastizapadne Srbije, a prema šumsko privrednojpodeli od 1962. godine spada u limsko područjeSrbije. Ovo područje pokriva tri opštine,Prijepolje, Priboj i Nova Varoš, a graniči se saopštinama Rudo, Užice, Arilje, Ivanjica, Sjenica,Bijelo Polje, Pljevlja i Čajniče. Po bogatstvušuma, a posebno četinarskih, ovo područjeje jedno od bogatijih u Srbiji. Ovo gazdinstvogazduje sa 65.523 ha ili 6,5% šuma u RepubliciSrbiji, koju pokrivaju tri šumske uprave: NovaVaroš sa površinom od 15.724 ha, Priboj sa10 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

opožarene površineManastir MileševaPrijepoljsko područje ima sve predusloveza razvoj turizma. Izuzetno je bogato kulturno-istorijskimspomenicima i prirodnimresursima. Na prostoru od Berana do Pribojau dolini Lima podignuto je preko 70mamastira. Beogradski arhitekta i slikarAleksandar Deroko je zbog toga ovaj prostornazvao Svete vode Lima. Pre Nemanjićaovde su podignuti manastir Mažićisa crkvom Svetog Đorđa kod Priboja, kao imanastir Banja.Najpoznatiji manastir ovog kraja je svakakomanastir Mileševa, zadužbina kralja Vladislavapodignut 1234. godine, sa čuvenimfreskama Svetog Save i Belog Anđela. Tokom15. veka ovde je bilo sedište Mileševskemitropolije, a od 16. veka radila je jednaod prvih srpskih štamparija.Pored Mileševe značajni su manastir Uvac,zatim manastir Dubnica, crkva u Štitkovcu,Davidovica i druge.površinom od 22.025 ha i Prijepolje sa površinomod 27.774 ha. Najveću površinu od 41%zauzimaju visoke šume, izdanačkih šuma ima35, a šumskih kultura je 12%. Ostala zemljištasu šikare i šibljaci, neobraslo zemljište, kamenjari,pašnjaci i drugo. Struktura šuma se možesmatrati nepovoljnom zato što izdanačkešume pokrivaju 35% ukupne površine. Drvnazapremina je 7.715.000 kubika, zapreminskiprirast 194.761 kubik, a desetogodišnji etat966.821 kubik. Glavni cilj ovog gazdinstvaje da izdanačke šume prevede u visoke i tozbog poboljšanja njihovog kvaliteta, a samimtim i kvaliteta života ljudi sa ovog područja,kojih ima oko 105.000 nastanjenih u 145 naselja.Za ostvarenje ovih ciljeva, a radi efikasnijegrada ovo gazdinstvo je organizovano utri uprave, a površina podeljena u 29 gazdinskihjedinica. Na poslovima ovog gazdinstvaradi 184 zaposlena među kojima su inženjeri,tehničari, šumari, radnici u proizvodnji i drugiprofili.–Što se tiče saradnje sa drvoprerađivačimaovog kraja ona je izuzetno dobra i na vrlovisokom nivou. Mi se trudimo da svi podjednakodobiju sirovine od nas, ali i ono što neuspe da se zadovolji sirovinom iz naših šuma,lokalni drvoprerađivači nadoknađuju trupcimaiz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Najvećibroj drvoprerađivača u ovom kraju se baveprimarom preradom drveta, ali je za pohvalušto sve veći broj firmi proširuju program i radefinalnu preradu drveta, i sve više uspešnosarđuju sa inostranstvom – kaže na kraju našegrazgovora dipl. ing. Milan Baranac, direktorŠumskog gazdinatva Prijepolje. •Buje-export d.o.o. BujeIstarska 22, Buje, Hrvatskawww.buje-export.hrTel: +385 (0)52 725 130Fax: +385 (0)52 772 452Kontakt osobe:Dario KozlovićTel: +385 (0)52 725 132Mob: +385 (0)98 254 193dario.kozlovic@buje-export.hrDarko MilosTel: +385 (0)52 725 134Mob: +385 (0)99 2182 678darko.milos@buje-export.hrPoslovnica ZagrebTel: +385 (0)1 6117 171Fax: +385 (0)1 6117 029Kontakt osoba: Ratimir PaverMob: +385 (0)98 254-192BUJE-EXPORT d.o.o.IMA 45 GODINAKONTINUIRANOG ISKUSTvaU TRgoviNI DRVETOM:REZANA GRAĐA, ELEMENTI,PARKET, FURNIRI UVOZ OPREME ZADRVNU INDUSTRIJU.POSEDUJEMO FSC SERTIFIKATOD 2000. GODINE I PRUŽAMOUSLUGE KONSALTINGAZA FSC SERTIFIKOvaNJE.jul 2013.

Beogradski sajam:U susret 51. međunarodnomsajmu nameštaja, opremei unutrašnje dekoracije,11-17. novembra 2013.U evropskim i svetskim razmerama, malo je sajmovakoji su, kao što je to u ovom delu Evropebeogradski Međunarodni sajam nameštaja,opreme i unutrašnje dekoracije, tako neprikosnovenputokaz na industrijskim, dizajnerskim,estetskim, marketinškim pa čak i hedonističkimraskrsnicama unutar više organski povezanih, aznačajnih privrednih grana.Sa takvom reputacijom, Međunarodni sajam nameštajaće vas ove jeseni, od 11. do 17. novembra2013. godine, zajedno sa takođe reprezentativnomMeđunarodnom izložbom mašina, alatai repromaterijala za drvnu industriju, po 51. putpovesti u čudesni svet nameštaja svih vrsta i namena,uređenja enterijera i kompletne unutrašnjedekoracije te prateće industrije repromaterijalai mašina koje se koriste u kompleksnoj industrijinameštaja.Da nije bez razloga i čvrstih referenci ugledančlan UFI-ja, Međunarodne unije sajmova iz Pariza,i to kao član grupe velikih evropskih sajmovanameštaja, beogradski Sajam nameštajatreba da dokaže i impresivnim brojem od preko500 najavljenih i očekivanih izlagača, od čega jetrećina inostranih. Oni će se pod kupolama Beogradskogsajma rasporediti na 35 hiljada kvadratnihmetara i privući očekivanih osamdesetakhiljada posetilaca.Zanimljivo je da skoro 50 odsto posetilaca dolaziiz drugih gradova i zemalja u okruženju, što samopo sebi potvrđuje renome i regionalni značajSajma nameštaja. Podrazumeva se i značajanbroj poslovnih ljudi, predstavnika proizvođača,distributera, trgovaca i pratećih delatnosti, odbankara i medijskih poslenika do industrijskihdizajnera i trendsetera, koji će na ovom već uvelikotradicionalnom i nezaobilaznom mestu razmenitiideje i informacije o ponuđenim programima,ponuditi neke svoje i, svako na svoj način,(pr)oceniti šta je najprihvatljivije i najpoželjnije zaozbiljnu promociju i uvođenje u tron ozbiljnogtrenda ili, možda, brenda.Misija beogradskog Sajma nameštaja uključujedoslovno sve faze u proizvodnji nameštaja, odprimarne prerade drveta do izrade finalnog proizvodai njegove funkcionalno-estetske dorade.Zbog toga je čvrst oslonac obimnog izlagačkogprograma onaj prateći, koji čine radionice, skupovi,prezentacije i saveti dizajnera i arhitekata,kao i tradicionalna „Izložba dizajna”, na kojojučestvuju mladi talenti, projektanti i dizajneri safakulteta, iz stručnih škola i udruženja, a zamišljenaje kao šarmantan i koristan način njihovogpovezivanja sa proizvođačima i privredom.Upravo je „Izložba dizajna” poslednjih godinaprerasla u referentnu manifestaciju tog tipa pase i realizuje na velikom reprezentativnom izložbenomprostoru od oko 3.000 kvadratnih metarau Hali 2. Iako ova izložba nije profitnog tipa,menadžment Beogradskog sajma joj godinamaposvećuje posebnu pažnju, jer uveliko prevazila-Nameštaj kao prirodno okruženjeJedan od najpopularnijih i najposećenijih beogradskih sajmova slikaje i prilika industrijskih i tehnoloških dometa, konkurentnosti oveprivredne grane, estetskih i dizajnerskih trendova,ali i naklonosti i mogućnosti kupaca.zi klasično izlaganje – osim poslovnog aspekta,svojim doprinosom podizanju kulture stanovanjaima značajnu kulturološku dimenziju. U potraziza idejama kako da na najbolji način rešepreuređenje, adaptaciju ili oplemenjivanje nekogsvog intimnog prostora, i posetioci, po pravilu,ovakve prilike koriste za razgovor sa dizajnerimai arhitektama o vlastitim nedoumicamapovodom uređenja enterijera.Kako to i priliči vrhunskim sajamskim priredbamau ovoj branši, pa čak i u ovim kriznim vremenimakoja ne posustaju, izlagači će predstavitiaktuelnosti i novitete iz gotovo svih relevantnihrobnih grupa: nameštaj za stanovanje (dnevne,spavaće i dečje sobe, predsoblja, trpezarije, kuhinje,kupatila…), nameštaj za opremanje objekata(kancelarijski, hotelski i ugostiteljski, za drugejavne objekte…), posebne vrste nameštaja(stilski i klasični, od bambusa, ratana ili egzota,baštenski nameštaj…), uređenje enterijera (projektovanjei opremanje enterijera i izrada nameštajapo narudžbi, podne i zidne obloge, rasveta,ugradni nameštaj, galanterija i dekor…), repromaterijale(za izradu nameštaja, za površinskuobradu i spajanje, okovi i ukrasi, svi drugi materijaliza industriju nameštaja…), mašine, opremui alate za obradu drveta (primarna i finalnaobrada drveta, mehanički, pneumatski i električnialati…) itd. Pod svojevrsnim robnim grupamapodrazumeva se i učešće stručnih ustanova, institucijai udruženja, nacionalne izložbe, zastupljenoststručne literature i sl. Najuspešnijim izlagačimapo robnim grupama dodeljuju se i tradicionalnenagrade Zlatni ključ i Diploma.Po logici stvari, jasno je da su svetla reflektoranajjača i uvek najduže okrenuta prema domaćimproizvođačima i izlagačima, njihovim proizvodnimprogramima i osvojenim tehnologijama. Odnjih se očekuje promocija vlastitih dostignuća uindustriji nameštaja, ali i provera tržišnog i proizvodnogpoložaja u odnosu na inostranu konkurenciju,koji treba da posvedoči i o šansamaovdašnjih proizvođača na izuzetno zahtevnim izbog toga često nedostupnim inostranim tržištima.U svakom slučaju, Sajam je mesto gde seosim standardnih poslovnih komercijalnih kontakataostvaruju značajni kontakti sa stranim firmamana osnovama kooperacije, zajedničkogulaganja, transfera tehnologije ili drugih višihoblika poslovne saradnje.Ne treba zaboraviti ni činjenicu da veliki broj posetilacakupovinu nameštaja obavlja baš na Sajmu,gde imaju najbolji pregled domaće i straneponude i najpovoljnijih cena nameštaja, sve najednom mestu, uključujući popuste i druge povoljneuslove kupovine. Izlagači se već unapredpripremaju za takvu vrstu ponude – i cena, odnosnopopusta, i asortimana nameštaja za tupriliku. Dosadašnja praksa je pokazala da izlagačiu okviru svojih promotivnih aktivnosti tokomtrajanja Sajma posetiocima odobravaju velike,promotivne popuste na svoje izložene eksponate,koji se kreću i do 40 odsto od regularne cene.Uz sve to, Beogradski sajam u saradnji sa nekimizlagačima svake godine organizuje veomaatraktivne akcije i nagradne igre za posetioce,koji učestvuju u izvlačenju vrednih nagrada. Najznačajnijeakcije i nagradne igre organizuju se usaradnji sa sponzorima koji obezbeđuju vrednepoklone.Konačno, sve su to razlozi zbog kojih se Sajamnameštaja, iako je tematski usmeren na predmetemasovne proizvodnje, sa tek povremenom finalnomindividualizacijom, koja je više izuzetaknego pravilo, na izvestan način doživljava i kaopodsećanje na vlastitu ulogu u očuvanju zdravogi ugodnog prirodnog okruženja i zdravog životau celini. I kao porodični događaj sa svim pozitivnimvibracijama i lepim uspomenama. •14 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

Copyright Blum · KLA24SR11_HIT LIGHTHOUSE.deNOVO:TIP-ON zaAVENTOS HK-SKRETANJEJE JEDNOSTAVNOSada otvaranje malih frontova bez ručke postaje još udobnije: Uz našumehaničku podršku pri otvaranju TIP-ON za AVENTOS HK-S dovoljanje kratak dodir fronta nameštaja. Za zatvaranje je dovoljno jednostavnopritisnuti.Kliknite sebe na praktičnu stranu kuhinje: www.blum.com

Javno preduzeće za gazdovanjezaštitnim šumama Borjakizdaje strugaruNa obroncima planine Goč, u samom srcu Vrnjačke Banje, nalazise Javno preduzeće za gazdovanje zaštitnim šumama Borjak. Ovopreduzeće osnovano je 2004. godine i zapošljava 165 radnika.Javno preduzeće Borjak se sastoji iz više sektora, odnosno Sektorza gazdovanje zaštitnim šumama, Sektor za izgradnju i rekonstrukcijuparkova, bašte i rasadnika, Sektor za preradu drveta –strugara i Sektor za računovodstvene, finansijske i pravne poslove.Ukras kraljice banja su svakako parkovi koji se prostiru na 22 hektarapovršine i proglašeni su spomenikom prirode. Kao što je pomenutojedan od sektora preduzeća čine i šume, koje se prostiruna 8.300 hektara i podeljene su u četiri gazdinske jedinice. Sečivietat u ovim šumama iznosi 18.000 kubika bruto drvne zapremnine,od čega je 5.000 m 3 bukovih trupaca.Sva količina bukovih trupaca se prerađuje u Sektoru za preradudrveta. Ovaj sektor se nalazi u Novom Selu, na 7 km od VrnjačkeBanje i deklariše se kao Strugara. Veoma je povoljnog geografskogpoložaja, uzimajući u obzir da se nalazi na magistralnom putuKraljevo – Kruševac, prostire se na skoro 5 hektara površine izapošljava 50 radnika.Osnivač JP Borjak, Opština Vranjačka Banja je u septembru prošle godineimenovala Ivicu Lazarevića, master. inž. šum. za direktora ovog preduzeća.Doktorant na Šumarskom fakultetu Beogradskog univerziteta, je postavljenjemza direktora zatekao velike probleme finansijske prirode, odnosno prezaduženostpreduzeća.Jedan od gorućih problema jeste nepostojanje sušare na Strugari. U cilju rešavanjaovakve situacije, novopostavljeni direktor je angažovao stručnjakesa Šumarskog fakulteta u Beogradu, kompetentne za ovu oblast. Ključni načinizlaska iz problematike je izdavanje Strugare sa delom zaposlenih, u komslučaju bi prednost preče kupovine sirovina imao potencijalni zakupac.Svi potencijalni investitori mogu se javiti rukovodstvu JP Borjak puteme-maila: jpborjak@open.telekom.rsVrnjačka Banja, Žike Valjarevića 1(036) 611-041 | (036) 611-043GENERALNI DIREKTOR(036) 616-080jpborjak@open.telekom.rsSEKTOR ZA PRERADU DRVETAdirektor (036)632-573jpborjak@open.telekom.rscentrala (036) 632-572, fax (036) 632-57216 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

Radionica Walch:Dobro pozicionirana – prednost brzih isporukaRadionica Walch je porodična firma; Gerhard Walch vodi poslove,sestra Christina komercijalu, a otac Günther je svuda gde jepotreban. On je taj koji je položio kamen temeljac današnje uspešneradionice. Vredna je pažnje činjenica da sa samo 8 radnika preradednevno oko 3.000 m robe. Puno drvo ima prednost u odnosuna pločasti materijal, cca 70% je udeo blanjanja u odnosu na CNCobradu. Elementi se uglavnom kupuju a pogon nudi širok spektarproizvoda, od blanjanjuće robe do modularnog sistemskog nameštaja.Od početka je firma bila poznata po kvalitetu proizvodai fleksibilnosti. Konstantno je bilo poverenje u nemačku opremu.Nekada kao i sada stoje mašine samo renomiranih proizvođača izsusedne zemlje. „One funkcionišu“ smatra Gerhard Walch jednostavnoi time kratko reflektuje svoje dobro iskustvo sa opremom„Made in Germany“.Punom parom je razvoj započeo nabavkom jednog Weinig hidromata25 1993. godine sa kojim je znatno povećan kapacitet.Kako bi lakše moglo da se odgovori nalozima sa malim količinama,godinu dana kasnije pala je odluka o nabavci jednog WeinigProfimat-a. „Sa ovom kombinacijom smo bili veoma zadovoljni,jer su nam kvalitet obrade i preciznost ponovljenih naloga doneliprednost na tržištu“, kaže gospodine Walch. Kasnije je rastao pritisakna cene, više malih naloga sa brzim rokom isporuke tako daje bila tražena brza i racionalna proizvodnja. Tražeći rešenje, naWeinig kućnom sajmu 2005 se Gunther Walch susreo za Powerlock- sistemom alata, sa do 12.000 obrtaja/min. i kupio je Powermat1000 sa 8 osovina. Pored toga je kompletan paket zaokružiokupovinom robusnog Waco - banseka, sistem za merenje alatatkz .Opticontrol i jednu Weinig oštrilicu. „Ranije smo alat davali naoštrenje a danas to uglavnom radimo kod nas, možemo da utičemona kvalitet i kada se ukaže potreba brzo da reagujemo kako biodradili nalog“, kaže Gerhard.Podaci i činjeniceWalch Gunter Hobelwerk GmbHA-6700 Bludenz, Austrija; www.hobelwerk-walch.atOsnovano 1986.Broj radnika 8Kapacitet2000-3000 dužnih metara/danProizvodiblanjana roba, profilne lajsne svihvrsta, sistemski namestaj, kuhinjeVrste drvetačetinari, tropsko drvoKupcitrgovine, pilane, proizvodnjenameštaja, stolarije, 5% privatnoProširenjeVoralberg, ŠvajcarskaPowermat 1000 je bio žila kucavica ove radionice, a 2011. jezamenjen novim Powermat-om 1000 sa 13 osovina i ulaznom mehanizacijom.Sa prve 4 osovine se ravno blanja, ostale osovine raspolažufrekventno regulisanim motorima, kako bi i standardni alatmogao da se koristi. Za profilisanje se ose mogu upravljati aksijalnoi horizontalno, a 360° univerzalna glava omogućava izradu složenihprofila. Dva prihvata alata su oscilirajuća što pruža mogućnost svetraženijeg strukturnog blanjanja. Pod krov firme je došao i podužniparač Raimann FlexiRip 620, za daske dužine do 6 metara. Sa svojimukupnim konceptom je Gerhard Walch veoma zadovoljan. „Manjetroškova i visoka produktivnost znače da možemo da damo dobrecene, a kada još i kvalitet odgovara i rokovi isporuke mogu da se ispoštujuonda ste na tržištu odlično pozicionirani.“Zastupnik:MW GROUP SCG DOO · Čupićeva 1/1, 37000 Kruševactel: +381 37 445 070, 445 075, 445 077 · fax: +381 37 445 070, 445 071e-mail: mwgroupscg@open.telekom.rs · www. mwgroup.rs · www.weinig.com

OMORIKA, PRIJEPOLJEPreko četiri decenije tradicijeU Prijepolju smo, krajem maja,posetili firmu OMORIKA gdeje naš sagovornik bio gospodinMiroslav Ljuić, osnivač, vlasnik idirektor ovog preduzeća. Saznalismo da prerada drveta u porodiciLjuić ima tradiciju dugu višeod četiri decenije, još od 1969.godine, kada je otac našeg sagovornikapočeo da radi kao stolar.Inače, preduzeće OMORIKA poslujeod 1991. godine.Šta i kako danas radi ova drvoprerađivačkafirma, gde plasirajusvoje proizvode i kako sesnabdevaju sirovinom, šta planiraju,a šta očekuju, bila su našapitanja za gospodia Ljujića.– Preduzeće OMORIKA sedans uglavnom bavi primarnompreradom drveta. Godišnje preradimoizmeđu osam i deset hiljadkubika, a prerađujemo svevrste drveta izuzev hrasta. Režemosmrču, jelu, crni bor, bukvu,brezu, jovu, topolu – kaže na početkunašeg razgovora MiroslavLjuić. – Radimo u dve smene, a upreduzeću je u stalnom radnomodnosu zaposleno 18 radnika.Oko 70% naše proizvodnje idena inostrano tržište, prvenstvenou Italiju, ali i u Tursku. Od martameseca ove godine imamo kupcaiz Istanbula, a planiramo da seu Tursku do kraja godine izvezeoko hiljadu kubika prerađenogdrveta… Čamova proizvodnja izpogona OMORIKE uglavnom ideza inostrane firme koje posluju uSrbiji, a bukva uglavnom ide zaitalijansko tržište; to su elementiza ambalažnu industriju i zapogrebnu opremu. Crni bor seprerađuje za tržište Turske, skoro90% crnog bora ide za tursko tržište,a breza i jova idu na domaćetržište, jer radimo paletni programza ciglarsku industriju.Takođe smo saznali da su ufirmi OMORIKA trenutno u fazipregovora sa Kinezima, a planje plasman dela proizvodnje nakinesko tržište. Trenutno su problemkontejneri za pakovanjerobe. Roba se, naime, na to tržišteotprema kontejnerski, ali i tajproblem će se prevazići, tako daće najverovatnije u narednomperiodu jedan deo proizvodnjekrenuti prema Kini…– Preko 70% sirovine preduzećeOMORIKA nabavlja od JPSrbijašume, a sa lokalnim šumarima,na obostrano zadovoljstvo,imamo izuzetno dobru saradnju.Činjenica je, međutim, da trupciimaju visoku cenu i da u okruženjuimamo najvišu ulaznu cenusirovine, tako da smo hendikepiraniu odnosu na okruženje,na Crnu Goru, Bosnu, Rumuniju.Zato smo u odnosu na komšijemanje konkurentni – objašnjavagospodin Ljujić. – Dakle, preko70% sirovine nabavljamo od JPSrbijašume, oko 20% dolazi iz CrneGore, jedan mali procenat izBosne i Hercegovine i vrlo maloiz otkupa iz privatnih šuma…Preduzeće OMORIKA se bavi preradom svih vrsta drveta osim hrasta,kaže naš sagovornik Miroslav LjujićVozni park firme OMORIKAčini 7 kamiona koji isključivo služeza sopstvene potrebe, za dovoztrupaca i za odvoz gotoverobe. Preduzeće zatim ima sušaručiji je kapacitet oko 30 kubika,a montirali su je 1986. godinestručnjaci firme Slovenijales.Sušara je nedavno adaptirana iopremljena novom automatikom18 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

PROIZVODNJA, PROJEKTOVANJE I MONTAŽA VENTILACIONIH SISTEMAu preradi drvetapreduzeća NIGOS iz Niša, takoda je, praktično, nova. Kada većgovorimo o opremi zanimljivoje istaći da je parni kotao u firmiOMORIKA star više od jednog veka.Proizveden je u Austrougarskoj1910. godine, a ovde godinamaodlično funkcioniše. Ovajmuzeski eksponat, uz redovnoodržavanje i servis, na svojevrstannačin govori o domaćinskomkarakteru našeg sagovornikai njegove porodične firmekoja i u ovim teškim vremenimaopstaje zahvaljujući upornom raducele porodice.vornik. Na drugoj strani, malefirme, poput njegove OMORI-KE mogu opstati samo ukolikorade uporni i korektno, pri čemuje neophodno voditi računao svemu, svakoj investiciji isvakom zaposlenom. Tako se iovde, po onoj narodnoj, tri putameri, jednom seci, svemuprilazi domaćinski racionalnoi pridaje značaj svakom zaposlenomradniku, njihovoj obuci,bezbednosti, zaštiti na radu,kao i zaštiti od požara u preduzeću.Za neke od ovih oblastifirma već poseduje sertifikat,20 GODINA USPEŠNOG OTPRAŠIVANJAOve godine slavimo jubilej velikog iskustva na projektovanju, izradii montaži opreme za otprašivanje. U proteklih 20 godina smo proizvelii ugradili preko 44.000 metara cevnih instalacija, 1280 ventilatora,524 filterska postrojenja, 184 lakirnice i još mnogo toga.Naš tim stručnjaka i majstora je napravio jedinstven Ciklo-filterkoji u slučaju upadanja komada drveta ili kvara dozatora,lančanog transportera, ne zaustavlja proizvodnju.Kod Ciklo-filtera je STO POSTOTNO otresanje (čišćenje) vrećapošto nema pritiska ili potpritiska u filteru. Upravo zbognavedenih prednosti, najveća svetska kompanija za proizvodnjuparketa Tarkett, izabrala je ovaj tip filtera. U ovoj kompaniji jeinstalirano preko pola miliona m 3 /h vazduha Ciklo-filtera.– Ovaj rad nosi jedan velikiteret i za porodicu veliko odricanje.Radi se skoro 24 sata, a udruštvu, počev od lokalne samouprave,do države, nemadovoljno sluha, subvencija nipomoći firmama koje se baveproizvodnjom. Čak smo i hendikepiranijer država vrlo neredovnovraća PDV. U ovoj državise slabo ko bavi proizvodnjom,pa zato i nema razvoja. Svi sebave trgovinom i dok proizvodnjane bude krenula mi nećemoimati napretka – kaže naš sagoau planu je školovanje jednogzaposlenog za carinskog agenta,upravo zato što se OMORIKApretežno bavi izvozom, pa će uzkućno carinjenje obavljati i oveposlove u okviru firme…Očigledno je da naš sagovornikima jasan cilj i viziju opstanka,ali i razvoja svoje firme kojauz stabilno poslovanje i servisiranjesvojih obaveza, čvrsto držisvoje mesto među drvoprerađivačimaprijepoljske regije. •Naša prednost je što smo uglavnom proizvođači i serviseri ventilacioneopreme (bez čekanja na rezervne delove). U slučaju bilo kakveintervencije, u roku od 12 časova možemo stići na svaku adresu bivšeJugoslavije. Uglavnom radimo po sistemu ključ u ruke od projektovanja,izrade, montaže do puštanja u rad i servisiranja opreme.jul 2013.OMORIKA, PrijepoljeTel. 00 381 33 711 375; Fax. 00 381 33 716 02Mob. 00 381 65 667 37 55omorika.ljujic@gmail.com21000 NOVI SAD, Bulevar vojvode Stepe 20Tel/fax : +381 21 6400-808, 6790- 545www.ciklovent.co.rs, e-mail:office@ciklovent.co.rs

ODRŽAN 39. MEĐUNARODNI SAJAM GRAĐEVINARSTVABeograd, 16 - 20. april 2013.Oduvek iPod sloganom Oduvek i zauvek graditi naBeogradskom sajmu je od 16. do 20. aprila2013. godine održan 39. međunarodni sajamgrađevinarstva.Potvrđujući se kao prestižna manifestacijakako za domaće, tako i za inostraneučesnike, Sajam građevinarstva je i proteklogaprila bio mesto susreta građevinskeindustrije regiona.Slogan Oduvek i zauvek graditi bezsumnje simbolizuje građevinarstvo kao jednuod prvih ljudskih delatnosti, ukazuje naučesnike i dešavanja na sajmu, koji su i ovegodine u prvi plan stavili najnovije tehnologije,savremene načine gradnje i prisustvoprofesionalaca iz građevinske industrije.Prema zvaničnom sopštenju na ovogodišnjojmanifestaciji učestvovalo je oko 800izlagača, od čega je jedna trećina došla izinostranstva, iz dvdesetdve zemlje Evrope iAzije: Austrija, Italija, Belgija, Kina, Španija,Švedska, Turska, Francuska, Nemačka, Grčka,Mađarska, Poljska, Rumunija, Češka, Bugarska,Slovenija, Hrvatska, BiH…Generalni sponzor Sajma građevinarstvabila je kompanija Roloplast Mošić izSremske Mitrovice, koja ove godine obeležava50 godina rada i razvoja, a još od 1985.godine proizvodi roletne namenjene proizvođačimafasadne stolarije, kao i drugeproizvode od aluminijuma i plastificiranogpocinkovanog lima.Zvanično saopštenje kaže da je Sajamgrađevinarstva organizovan na način kojije obezbedio neposredne kontakte izmeđuponuđača i korisnika proizvoda i usluga,koncentrisanih u jednoj ili delu hale. U tomsmislu po prvi put Sajam je organizovaounapređen sistem registracije poslovne posetei dao mogućnost posetiocima i izlagačimada unapred zakazuju B2B sastanke naštandovima izlagača. Registrovane posetesu evidentirane preko registracionog portala,koji su poslovnim posetiocima omogućitibesplatan ulazak na Sajam. Zato je očekivanaveća poseta poslovnih ljudi i stručnjaka,koji Sajam doživljavaju kao mesto okupljanjagrađevinskih poslenika regiona. Nismodošli do informacije kako se pokazalaova novina i unapređen sistem registracijeposlovne posete i da li je organizator zadovoljanposetom.Objektivno, Sajam građevinarstva je interesantanpojedincima koji planiraju sopstvenegrađevinske radove, ali i inostranimfirmama zainteresovanim za građevinskepoduhvate u našoj zemlji. Jedan od načinauspostavljanja kontakata na protekloj priredbibile su i tradicionalne nacionalne izložbe,ovoga puta Češke, Slovenije i Turske.Tradicionalno, Beogradski sajam podstičenapore izlagača da promovišu nova tehničko-tehnološkarešenja, dodelom sajamskihnagrada.I pored krize i teškoća investitori sveveću pažnju poklanjaju ponašanju objekatau eksploataciji, korišćenju obnovljivih izvoraenergije i energetske efikasnosti. To jerazlog što je na Sajmu građevinarstva nastavljenaakcija Obojimo zeleno, obeležavanještandova zelenim balonima kao i predstavljanjeZelenog programa na određenomprostoru.U okviru pratećih programa svoje danena Sajmu građevinarstva imeli su: Udruženjegrađevinskih inženjera Srbije, Inženjerskakomora Srbije i Savez građevinskih inženjerai tehničara Srbije.Beogradski sajam je bio i pokroviteljizložbe studenata Fakulteta primenjenihumetnosti, na kojoj je prikazatn dizajn no-Posebno sajamsko priznanje dobila je firmaENTERIJER JANKOVIĆ za zidni jednokrilnidrvo aluminijum prozor J DIAL 90NOVA VIZURA dodeljena je firmi BANE Suboticaza kupatilski nameštaj MILANO 120Dobitnici sajamskih priznanjaNa 39. MEĐUNARODNOM SAJMU GRAĐEVINARSTVA SEEBBE, radio je stručni žiri u sastavu:prof. dr Aleksandra Krstić Furundžić, predsednik, Arhitektonski fakultet Univerzitetau Beogradu; prof. dr Srđan Bošnjak, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu; prof.dr Radoslav Aleksić, Tehnološko Metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu; dr DejanMarinković, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu i M-arch Marina Vukićević, PrivrednaKomora Srbije i odlučio da se:POSEBNO PRIZNANJE dodeli sledećim izlagačima: POLET IKG Novi Bečej, za falcovanicrep od gline GLINEX TREND; zatim firmi ENTERIJER JANKOVIĆ, Novi Sad za zidni jednokrilnidrvo aluminijum prozor J DIAL 90; DRVO-DEKOR, Grdelica - Leskovac za dvostrukitermo prozor u futeru Sibirski prozor; VELUX SRBIJA, Beograd za termo plisiranu roletnuFHC; SHIEDEL, Beograd za MULTI LAS dimnjački sistem; MILMARK, Mladenovac za laboratorijskumešalicu i ORONA Španija za električni lift model 6011 3G – RENOVA.NOVA VIZURA se dodeljuje sledećim izlagačima: KERAMIKA Kanjiža za podnu keramičkupločicu STONEMIX 25x50; VADEL Beograd za reljefnu ploču J2; BRABO Beograd – Vranićza krovni prozor EURO-LINE 78x118 ELN 7/11; BANE Subotica za kupatilski nameštajMILANO 120; i METAL-PRODUKT Smederevska Palanka za liniju za profilisanje fasadnoglima MP 417.20 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

zauvek graditivog proizvoda, kamene obloge za enterijer.Radionica predstavlja jedan od projekatakoji se realizuje pod okriljem sekcije Dizajnomdo tržišta, Privredne komore Srbije, kojanastoji da pospeši inkorporiranje dizajnau realni sektor, kako bi se unapredili rezultatinaše privrede u izvozu.Pažnu posetilaca je privuklo Nacionalnoudruženje Srpske kuće koje je pripremiloizložbu o srpskim kućama i srpskomnarodnom graditeljstvu, a organizovanaje i izložba projekata solarnih, ekoloških ienergetski efikasnih zgrada.U organizaciji preduzeća ArhisolarIzložba: Tehnologija Eko Gradnje, usmeravalaje zainteresovane kako da znanjem iumešnošću usklade savremene principegradnje sa tradicionalnim tehnikama, principimai materijalima koje su koristili našipreci.Na kraju treba reći da je protekli Sajamgrađevinarstva, bez sumnje, bio izvanrednaprilika za domaće građevinare iostale izlagače da prikažu svoj proizvodniprogram i svoje mogućnosti. Istovremenoto je bila prilika da se domaća i inostranakonkurencija sagleda izbliza. Sajam jestručnim krugovima, ali i široj publici omogućiouvid u vrhunske domete gradnje iuređenja prostora za stanovanje i rad. Uzbogat prikaz alata na Sajmu građevinarstvasvoje mesto su, već tradicionalno, pronašlii izlagači koji su pripremili detalje, različituopremu i sve one sitnice koje kuću pretvarajuu dom.Udruženje za tržišne komunikacije Srbije (UEPS) je na 38. Međunarodnom sajmu građevinarstvaSEEBBE 2013 u Beogradu dodelilo priznanja za promotivni nastup izlagača:DIPLOME za USPEŠAN PROMOTIVNI NASTUP dobili su: KINGSPAN Beograd, KERAMIKA Kanjiža,PAN COMERC Požega, DOMTERA Ivanjica, GEBERIT International predstavništvo zaSrbiju i Crnu Goru i DUCO Beograd.SRECIJALNO PRIZNANJE za celovit i korporativno objedinjen promotivni nastup dobili jekompanija: ELVIAL Advanced Aluminium Systems, a GRAND PRIX za NAJBOLJI PROMO-TIVNI NASTUP ove godine dele kompanije POTISJE KANJIŽA AD član grupe TONDA i HEN-KEL Adhesive Technologies.Treba još jednom naglasiti da je protekliSajam građevinarstva u Beogradu, s obzirmomna ekonomsku situaciju i krizu, bio uspešan.Istina u odnosu na četiri prethodne,takođe krizne godine, jasno se vidi kako jeizlagački prostor iz godine u godinu manji iponuda siromašnija, što je jasan indikator dakriza još ne jenjava. Napritiv, novi talas starekrize, tvrde neki ekonomisti, će poput cunamijadelovati na srpsku ekonomiju koja većdugo stoji na staklenim nogama. Kada se tomedoda da na srpsku privredu primarno utičepolitička situacija, onda ima malo mestaza optimizam. Naši politički stratezi, međutim,uvek imaju pregršt lepih reči koje moguopravdati i obećati sve. Oni već decenijamakalkulišu sa najpovoljnijim varijantama, a narodveć naviknut na njihove česte promašajeskoro da im ne zamera. To je, prema nekimanalitičarima, indikator da ih narod više i neuzima ozbiljno…To je ukratko nagoveštaj društvenog ambijentau kome će, za desetak meseci, u Beogradubiti održan naredni Sajam građevinarstva.S obzirom na krizne tokove teško jevrovati da će se u graditeljstvu i uopšte uprivredi desiti znatni pomaci. Zato će i tadameđu građevincima, izlagačima i proizvođačimabiti problema, kolebanja i neodlučnosti,ali verujemo da će organizator Sajmagrađevinarstva opet imati snage, upornosti,jasan cilj i strategiju i da će animiratiizlagače i posetioce, pa će, verujemo, i naredniSajam građevinarstva biti primerensvojoj tradiciji… •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 21

U poseti uspešnimaAnte Mijić – QUERCUS NovskaSkoro četvrt vekaSvake godine, krajem maja,na povratku sa drvno-tehnološkekonferencije u Opatiji,redovno u Novskoj posetimopreduzeće Ante Mijić-QUERCUS.U ovoj firmi uvek ima šta da sevidi, uvek ima novosti, a dočekanas širok osmeh i iskrenogostoprimstvo osnivača i vlasnika…Kada je daleke 1989.godine osnovao svoje preduzeće,verujemo da gospodinAnte Mijić nije ni sanjao da ćeza nepunih četvrt stoleća radai permanentnog razvoja,njegova firma postati gigant upreradi drveta.Kroz kratak osvrt na istorijskirazvoj preduzeća Ante Mijić-QUERCUStreba reći da jeu početku ova firma radila sapilanama koje su za njene potrebeuslužno rezale drvo. PreduzećeQUERCUS je tada biloregistrovano kao obrt za proizvodnjurezane građe i trgovinuna veliko građevinskim materijalomi rezanom građom, aprva vlastita pilana je kupljenai montirana početkom 1997.godina. Firma je permanentnoinvestirala u nabavku savremeneopreme i uređenje pratećihobjekata, pa su 2000. godineizgrađene i puštene u rad su-šara i elementara, nakon čegaje zaposleno ukupno 49 radnika.Iste godine je montiraona iu rad puštena još jedna pilanačiji je dnevni kapacitet iznosio62 metra kubna u dve smene.Broj zaposlenih i obim posla suubrzo udvostručeni… Krajem2004. godine firma QUERCUSje u potpunosti udovoljila kriterijumimaza FSC sertifikat, apočetkom 2008. godine su izvršenesve priprema za implementacijustandarda ISO 9001 iISO 14001.Od početka 2008. godineova firma posluje pod nazivomAnte Mijić-QUERCUS d.o.o. a poželji njenog osnivača i vlasnika,gospodina Mijića, ravnopravnoje zastupaju i njom rukovodenjegove dve kćeri Andrea Crnojevići Anita Cink. One su direktorkeovog preduzeća komepo tehnološkom procesu i organizacijiproizvodnje, po obimurada i uređenju proizvodnogprostora, na regionalnomnivou, u drvnoj branši, sigurno,pripada sam vrh.Nastavljajući proces permanentnoginvestiranja u razvoj itehnološku opremljenost preduzećeAnte Mijić – QUERCUSProizvodni program preduzećaAnte Mijić – QUERCUS čini rezana građai elementi, izrada frize i proizvodnjaspecijalne brodske građe, seljački pod,kao i različiti elemenati za proizvodnjunameštaja i opremanje enterijera.d.o.o. je upravo ove, 2013. godinezabeležilo značajne pomake.Uređen plac ovog preduzećadanas je premašio pet hektara,a što se drvnog ostatkatiče zatvoren je kompletan proizvodnikrug. Ovde otpada nemejer je instaliran novi pogonza proizvodnju sječke (BRUKSKLOCKNER) koja se proizvodiiz drvene biomase, i najvećimdelom se plasira u Sloveniju,zatim Austriju i Italiji, a ima kupacai u Hrvatskoj. Uz sopstvenidrvni ostatak Ante Mijić-QU-ERCUS uzima otpad i od drugihfirmi u okruženju, pa za godinudana, u jednoj smeni, proizvede50.000 tona sječke. Takoje uz zatvoren proizvodni krugobezbeđen čist i uredan plac.Pored toga, instalirana je novakotlovnica (VINDER) na sječkutako da se kompletna potrebaza toplotnom energijomu sušarama i za grejanje koristiiz sopstvene proizvodnje. Početkompetog meseca puštanesu u pogon još četiri nove sušare,tako da ukupni kapacitetsušara sada iznosi 520 kubika.Od većih investicija spomenimojoš novu liniju za krajčenje,a u obnovljenom voznomparku posebno mesto pripadakamionima, samoistovarnimšleperima za prevoz sječke.Nismo se raspitivali o veličiniovih investicija, ali smo saznalida je Ante Mijić-QUERCUSdeo novca dobio iz sredstavakojima država podstiče uspešnapreduzeća. Takođe smo saznalida firma svojim radnicimapruža odlične uslove rada, dasu plate uredne, da su zavisneod radnog doprinosa i da se redovnoisplaćuju. Radi toga jeU preduzeću Ante Mijić – QUERCUS Novska režu se kvalitetni trupci hrasta i jasena iz sertifikovanih šuma22 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

ada i razvojaAktivno učešće na Drvno-tehnološkoj konferenciji u Opatijiimali su i predstavnici firme Ante Mijić – QUERCUSUkupan kapacitet sušara iznosi 520 kubnih metaraVećina proizvodnje ide u zemlje EUizražen i visok nivo identifikacijezaposlenih sa firmom.Ante Mijić – QUERCUS je stasaou stabilno preduzeće kojedanas zapošljava 116 radnika ikoje godišnje reže oko 45.000kubnih metara drveta. Kompletnasirovina je sertifikovana,iz Hrvatskih šuma, sa kojimaovo preduzeće ima izrazito dobarodnos i korektnu saradnju.Količina kvalitetnih trupaca nalageru ove firme očito govorida ovde priprene za zimu uvelikotraju već krajem proleća…U strukturi prerade trupci jasenaučestvuju sa šesdesetakprocenata, a ostalo su uglavnomtrupci hrasta. Treba rećida ova firma ima izuzetno povoljnupoziciju, da je na izvorištukvalitetnih šuma hrasta lužnjaka,poznatijeg kao slavonskihrast i jasena koji su cenjenipo svojoj trajnosti, mehaničkimi estetskim osobinama i kojiimaju široku primenu u građevinarstvu,brodogradnji, proizvodnjinameštaja i pokućstva,a posebno u oprtemanju enterijera.Prerada ovih vrsta drvetaje svojevrsna garancija kvaliteta,jer zahteva stručnost i tehnološkuopremljenost, u čemufirma Ante Mijić-QUERCUS neoskudeva.Uspeh i poslovni rezultatpreduzeće Ante Mijić–QUERCUStemelji i gradi na kvalitetnoj sirovini,upornom radu i upotrebisavremenih mašina velikogkapaciteta za prorez trupaca,kao i optimalnom kapacitetuza sušenje rezane građe. Danasfirma raspolaže sa dve pilane,dve elementare i osam sušaraukupnog kapaciteta od 520 kubika,zatim novom linijom zakrajčenje, adekvatnim voznimparkom, pogonom za preraddrvene biomase i proizvodnjusječke koja se koristi i u novoinstaliranojkotlovnici.Proizvodni program preduzećeAnte Mijić-QUERCUS činirezana građa i elementi, izradafrize i proizvodnja specijalnebrodske građe, seljački pod,kao i različitih elemenata zaproizvodnju nameštaja i opremanjeenterijera ili jednostavnijerečeno, proizvodnja suvehrastove i jasenove robe za stolarei za namještaj. Manji deoproizvodnje ostaje na tržištuHrvatske, dok se većina izvozi uveliki broj evropskih zemalja…Firma ima veći broj kontakata,ali i neke oblike saradnje sa nekolikofirmi iz Srbije.Posebno treba naglasiti daje ovo tipična porodična firmau kojoj su zaposleni svi članoviuže porodice. Uz kćeri, direktorke,tu su zetovi Ivica Cink iHrvoje Crnojević, zaduženi zakomercijalu i tehničku oblastposlovanja ove firme. Njih četvorosu, kaže Ante, savladalisve tajne ovog biznisa, oni sedopunjuju i sigurna su potporai budućnost ovog preduzeća.Nastale na porodičnoj tradicijii naslonjene na porodičnustrukturu, ovakve firme imajusolidnu osnovu za razvoj i uspeh,s tim što u radu i međusobnojkomunikaciji mora uvekbiti izražen nivo tolerancije, poverenja,međusobnog razumevanja,uvažavanja i poštovanja.Takođe je važno da se zna ko očemu odlučuje, ko šta radi i zašta odgovara… Ova pravila su,očigledno, sastavni deo poslovanjafirme Ante Mijić – QUER-CUS iz Novske u kojoj vladajurad i red, ali i svojevrsna jednostavnosti neusiljen duhovnimir. Takav utisak će, sigurno,poneti svaki posetilac ovogpreduzeća čije temelje je odavnopostavio i poslovni put trasiraoAnte Mijić. Pomoć i oslonacje, bez sumnje, imao u porodici.To se očigledno vidi. •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 23

ODRŽAN 7. SABOR DRVOPRERAĐIVAČARazvojni potencijal oslonjenNakon jednogodišnje pauze na Šumarskomfakultetu Univerziteta u Beogradu, 21. i 22.juna 2013. godine održan je 7. SABOR DRVO-PRERAĐIVAČA Srbije. Organizatori ovog skupa,bili su Klaster drvoprerađivača, Agencijaza drvo i Šumarski fakultet.Moderator ovog skupa, kao i prehodnih šestokupljanja drvoprerađivača, bio je prof. drZdravko Popović. Skup su prilikom otvoranjapozdravili dekan Šumarskog fakulteta,prof. dr Milan Medarević, zatim predsednikinženjerske komore Srbije, gospodin MilovanGlavonjić, predstavnici JP Srbijašume iJP Vojvodinašume, Privredne komore Srbije iKomore italijansko-srpskih privrednika, u čijeime se obratio generalni sekretar gospodinOliver Lepori.Na samom početku 7. SABOR DRVOPRERA-ĐIVAČA pozdravljena je ideja o preseljenjuovog skupa privrednika u Beograd, na Šumarskifakultet, sa nadom da će tradicija bitinastavljena i u budućnosti. Na ovogodišnjemSABOR DRVOPRERAĐIVAČA registrovanoje učešće preko sto predstavnika firmi,pojedinaca, državnih institucija i studenata.Pored toga SABORU su prisustvovali predstavniciministarstva građevinarstva, Udrugeza razvoj Hrvatske, kao i predstavnici inostranihfirmi iz Hrvatske, Slovenije i Kanade.Zvanični program 7. SABOR DRVOPRERA-ĐIVAČA otvorio je dipl. ing. Perica Grbić,direktor Uprave za šume, govoreći na temuStrategija razvoja šumarstva i drvne industrijeSrbije u periodu 2013. do 2022. godine. Sledećatema je bila Stanje na tržištu drvne sirovinei biomase. Ne ovu temu izlaganja su imali dipl.ing. Aleksandar Vasiljević, izvršni direktoru JP Srbijašume i dipl. ing. Milenko Ilić,pomoćnik generalnog direktora u JP Vojvodinašume.O aktuelnim pitanjima iz sektora primarneprerade drveta izlaganje je imao dipl. ecc.Dragan Zeljić, direktor firme Can-impex, adipl. ing. Magdalena Gojković je isped firmePinoles, govorila o stanju na tržištu pločastihmaterijala na bazi drveta, dok je gospodinVladimir Burda iz Privredne komoreSrbije govorio o stanju i tendencijama u oblastiprerade drveta i proizvodnje nameštaja uRepublici Srbiji.SABOR DRVOPRERAĐIVAČA je ponovo potvrdio potrebusamoorganizovanja privrednika koji su i ovoga puta ukazalina velike razvojne mogućnosti drvne industrije oslonjene nadomaću obnovljivu sirovinu. Radi toga drvoprerađivači ponovood države traže jednu adresu za komunikaciju i predlažu da seu okviru Uprave za šume oformi odeljenje ili služba za preradudrveta i proizvodnju nameštaja.SABOR DRVOPRERAĐIVAČA zahteva od nadležnih institucija idržavnih organa da drvo proglase nacionalnim resursom odposebnog značaja, a da šumarstvo, preradu drveta i industrijunameštaja svrstaju u strateške privredne grane.ZAKLJUČCI 7. SABORA DRVOPRERAĐIVAČA SRBIJEZahtev da se šumarstvo, prerada drvetai industrija nameštaja svrstajuu strateške privredne grane1. Konstatovan je vrlo veliki značaj industrijeza preradu drveta i industrije nameštajaza celu ekonomiju Republike Srbije,koji se najpre ogleda u brojnosti preduzeća(oko 3.000) koji rade u ovim prerađivačkimoblastima i koja, pri tome, zapošljavaju oko25.000 radnika.Značaj ovih dveju prerađivačkih oblastije utoliko veći što se zna da su one učestvovaleu ukupnom izvozu Srbije u poslednjihdvadeset godina sa 3,2% do 6,2%.U 2012. godini, izvoz ove dve industrije jebio 430 miliona dolara i u njemu su pretežno(oko 70%) bili zastupljeni finalni proizvodiod drveta. U prvih pet meseci 2013.godine, izvoz je bio veći za 17% nego rekordne2012. godine, tako da se očekuje daće on ove godine konačno premašiti odavnoželjenu brojku od pola milijarde dolara.Uz to, drvoprerađivački sektor i šumarstvoimaju veliku važnost u zadržavanju i zapošljavanjustanovništva u ruralnim područjimaSrbije.Zbog ovakvih pokazatelja i potencijaladrvne industrije Srbije, 7. Sabor drvo-PRERAĐIVAČA zahteva od nadležnih institucijai državnih organa da drvo proglasenacionalnim resursom od posebnog značaja,a da šumarstvo, preradu drveta i industrijunameštaja svrstaju u strateške privrednegrane.2. Kako bi se sva važna pitanja unutar šumarstvai drvne industrije, kao dveju uskopovezanih i međusobno uslovljenih struka,što efikasnije i uspešnije rešavala, svi učesnici7. Sabora su se složili da se drvna industrijaizmesti iz Ministarstva ekonomije uMinistarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivredeu Upravu za šume, koja bi po-26 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

na domaću sirovinustala centralno mesto za stvaranje uslovaza što kvalitetnije horizontalno i vertikalnopovezivanje preduzeća koja se nalaze ulancu oplemenjivanja i obrade drveta, kaodomaće strateške sirovine, i stvaranju štoveće dodate vrednosti i povećanju izvoza.3. 7.Sabor drvoprerađivača preporučujeda se formira grupa stručnjaka iz Uprave zašume, Šumarskog fakulteta, PKS, klasteradrvoprerađivača, SIEPA-e i privrednika, kojabi pripremila predlog Zakona o preradidrveta i desetogodišnju Strategiju razvojadrvne industrije Srbije.4. Problematici korišćenja drvne biomaseje potreban novi pristup s uvažavanjemsirovinskih i proizvodnih kapaciteta. U takvimrazmatranjima obavezno uzeti u obziri mogućnosti hemijske prerade drvetakoje su danas potpuno zapostavljene u Srbiji,tako da se velika količina celuloze, papirai proizvoda od papira uvozi premdapostoje svi uslovi da se supstituišu domaćomproizvodnjom.5. Uz uvažavanje tržišnih tokova, domaćimproizvođačima nameštaja i proizvodaod drveta na srpskom tržištu, prilikom javnihnabavki treba dati adekvatan tretmani primat.6. Potencijal iz privatnih šuma je potrebnosnažnije mobilisati i usmeriti prema drvnojindustriji u smislu jačanja ponude tehničkogdrveta i naročito biomase.7. Potrebno je intenzivnije regionalno povezivanjesa preduzećima i institucijama sapodručja centralne i jugoistočne Evrope,pre svega preko klasterske mrežne saradnjei konkretnih projekata.Posle pauze, u popodnevnom terminu,održana je panel diskusija obiomasi, mogućnostima organizovanognastupa na inostranim tržištimakao i potrebi da drvna industrijakonačno dobije svoj sektoru resornom ministarstvu poljoprivredei šumarstva.Drugi dan rada 7. SABORADRVOPRERAĐIVAČA prof. dr BrankoGlavonjić, je u svom izlaganjuizneo najnovije podatke o svetskomi regionalnom tržištu drvetai proizvoda od drveta, nakon čegaje usledila diskusija o tržišnim tokovima iodnosima drveta u regiji, kao i o drvnoj biomasigde su posebno apostrofirana iskustvazemalja regiona i njihov uticaj na stanjeu Srbiji.Zaključke 7. SABOR DRVOPRERAĐIVAČA dajemona uvid stručnoj javnost, a biće dostavljenina razmatranje odgovarajućim državniminstitucijama i političkim predstavnicima,od kojih se očekuje da podrže drvnu industrijukoja ima razvojni potencijal oslonjenna domaću sirovinu i da je u državnim strategijamana adekvatan način valorizuju.Organizatori 7. SABOR DRVOPRERAĐIVAČAse zahvaljuju svim posetiocima, predavačimai učesnicima na prisustvu i aktivnom učešćuu radu ovog skupa privrednika, uz naduda ćemo se sresti na istom mestu i narednegodine i, nadamo se, konstatoveti pozitivnepomake u preradi drveta i proizvodnji nameštaja.•jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 27

Stanje i problemiu primarnoj preradi drvetaPIŠE: Dragan ZeljićTačan broj pilana u Srbiji u ovom trenutkuje teško utvrditi. Po nekim procenama imaih oko 1.800 registrovanih, ali dobar deo njihradi i kao neregistrovane. Najveći broj kapacitetau primarnoj preradi drveta nastao je kaoposledica propadanja velikih drvnih kombinatadevedesetih godina prošlog veka. Onisu preuzeli veliki deo sirovinskog potencijalau preradi i opstali su u najtežem periodu zahvaljujućiisključivo sopstvenom preduzetništvui entuzijazmu.S obzirom da su se, u takvim okolnostima,razvijali bez jasne strategije, njihovi kapacitetisu u sadašnjem trenutku, po nekimprocenama, tri puta veći u odnosu na raspoloživusirovinsku osnovu, a njihova tehničkaopremljenost je na dosta niskom nivou.Ako se pogleda razvoj pilanske prerade uEvropi dolazimo do zaključaka da su pilanskikapaciteti koji su sedamdesetih godina biliod 5.000 do 20.000 m 3 odavno prevaziđeni ida su sadašnji sa minimalnih 50.000 m 3 godišnje,a posebno u Austriji gde pilane za preradučetinara dosežu preko 500.0000 m 3 godišnješto je dovelo do gašenja malih pilana.Ovo je praćeno i boljom tehnološkomopremljenošću i povećanjem brzine pomerasa 25-50 m/min sedamdesetih godina na čak200 m/min dvehiljaditih godina, sa posebnimakcentom na nove tehnike rezanja koje omogućavajudostizanje krupnijih optadaka zakojima je nastala potražnja kako u proizvodnjiploča tako i za industriju celuloze i papira,a posebno u oblasti energetike i ekološkoggoriva, za proizvodnju briketa i paleta.Na sastanku pilana jugoistočne Evrope uSlavonskom Brodu održanom prošle godine,analitičari predviđaju da će se polovina odoko 2.300 pilana u ovom delu Evrpe u sledećihpet godina zatvoriti ili promeniti vlasništvo,odnosno postati deo većih drvoprerđivačkihgrupa.Opšta karakteristika načih kapaciteta uprimarnoj preradi je usitnjenost kapaciteta,slaba tehnička opremljenost i predimenzioniranostu odnosu na sirovinske mogućnosti.Mogućnosti primarneprerade u SrbijiBez obzira na sve, za drvnu industriju Srbije,pa tako i za primarnu proizvodnju, sapuno prava se kaže da predstavljaju granu sanizom komparativnih prednosti od kojih seposebno ističe sirovinska baza i izvozna orijentacijia.Kako je drvna industrija oslonjena na šumarstvo,neophodno je reći da je ukupna šumovitostSrbije 32% od čega se u državnomvlasništvu nalazi 49% a u privatnom 51%. Udubećoj zapremini bukva zauzima 41%, hrast27%, ostalalih lišćara je 20% i četinara 12%.Ovo predstavlja dobru osnovu za razvojprimarne prerade drveta koja se mora baziratina dobrom odnosu sa šumarstvom, štopredstavlja temelj i perspektivu razvoja i opstankaovog dela drvne industrije.Nove tehnologije iziskuju stalno kadrovskousavršavanje i osposobljavanje, bez obzirašto smo u prošlosti imali izuzetno osposobljenukako radnu snagu tako i visokoobrazovane kadrove. Novo vreme i nove tehnologijezahtevaju stalno jačanje postojećegkadrovskog potencijala i transfer najboljeevropske prakse i znanja u upravljanja pilanama,kao i saradanju sa Šumarskim fakultetom.Kada se pogleda struktura kapacitetadrvne industrije po regijama, vidi se da jevećina pilana podignuta u nerazvijenim područjima,pa je neophodno obratiti pažnjuna njihov opstanak, jer su to u pojedinim područjimajedini industrijski kapaciteti.Izvozni potencijal ovog dela drvne industrijeje značajan, ali nedovoljno iskorišćen.Izvoz rezane građe u 2012. godini je iznosio50 miliona dolara; impregniranog drveta 1,5miliona dolara; ploče i table od oplate 52 milionadolara; građevinskih elemenata 84 milionadolara; ambalaže od drveta 15 milionadolara i ostalih proizvoda od drveta 21 miliondolara. Ukupno to je 220 miliona dolara.Izvoz je u prva tri meseca ove godine zabeležiopovećanje za 11,40%, a zemlje u kojesmo najviše izvozili u prva tri meseca ovegodine su Ruska Federacija, Italija, Nemačkai Slovenija.Pilane i dalje osećaju velike teškoće uplasmanu građe na svetsko tržište gde suzbog jakog uticaja krize, njihovi komercijalniposlovi dovedeni u pitanje, posebno u Italijikoja je godinama bila jedno od glavnih tržišta,a sada je tamo 30% drvoprerađivačkihpreduzeća zatvoreno dok preostale firme radesa 40% manjim kapacitetima.Pilanska industrija je prisiljena da traži alternativnatržišta: Kine, Japana, kao i drugeazijskie i afričke zemalje. Neke od njih se većpojavljuju kao potencijalni kupci, pogotovobukove rezane građe koja inače čini gro našegizvoza.Kriza se znatno odrazila i na pilanare. Paddomaće tražnje i otežan izvoz dovele su velikibroj pilana u vrlo tešku situaciju i nelikvidnost.Predlog mera1. Neophodno je što pre izraditi registarpilana i drvoprerađivačkih preduzeća.2. Doneti zakon o preradi drveta kojim jepotrebno urediti sva potrebna pitanja iz sirovinskogi proizvodnog područja, te pitanja trgovinedrvetom i proizvodima od drveta.3. Unaprediti odnose pilana i šumarstvau državnom vlasništvu u cilju bolje kordinacijeusaglašavanja politike cena i dinamike isporukei regulisati i povećati što više sirovineiz privatnih šuma.4. Nastojati da se za drvoprerađivačkapreduzeća osiguraju višegodišnji ugovori (na5 godina) snabdevanja sirovinom, što će donetipotrebnu stabilnost i osigurati poslovanjeu narednom periodu (kriterijume za sklapanjeugovora razraditi sa javnim preduzećimašumarstva).5. U strategiji razvoja Srbije od 2011. do2020. godine u kojoj je prioritet stavljen naizvoz, obavezno uključiti drvoprerađivačkuindustriju jer je izvozno orjentisana i sa izrazitovisokim neto deviznim efektom.6. Osigurati pomoć i subvencije za transfernajmodernijih tehnologija bez kojih ni-28 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

je moguće postići međunarodnu konkurentnost.7. Raditi na obrazovanju kadrova krozstručno usavršavanje i kroz intenzivniju saradnjusa visokoškolskim ustanovama.8. Zahtevati od nadležnog ministarstvada se problematici primarne prerade drvetapristupi na odgovoran način bez obzira nanjihovu veličinu, proizvodni karakter, kapaciteti regionalnu pripadnost da ne bismo imaliutisak da smo proizvodna grana drugog reda.9. Preradi drveta u brdskoplaninskim i ruralnimpodručjima posvetiti posebnu pažnjujer su ti kapaciteti uglavnom okosnica razvojai opstanka stanovništva u tim sredinama.10. Sa nadležnim ministarstvom formiratiradnu grupu koja će pratiti kako razvoj takoi problematiku ove grane, jer pilanari tozaslužuju.Bez obzira na malo učešće drvoprerađivačkeindustrije u bruto društvenom proizvodu,neophodno je granu koja svoju proizvodnjubazira na domaćim resursima, a izvoznoje orjentisana i u kojoj je neto devizni efekatizražen, još više podsticati na dalji razvoj.Smatramo da je društveno neodgovornosopstveni resurs ne staviti u fazu što većegdruštvenog razvoja.Pošto je u državnom vlasništvu 50% šumskogpotencijala kojim gazduju javna preduzećašumarstva, uvek postoji mogućnost krozadekvatnu pomoć šumarstvu, na indirektannačin pomoći i drvoprerađivačkoj industrijikoja bi u kratkom vremenskom periodu svojizvoz mogla čak i udvostručiti.Ako susedne zemlje (Slovenija i Hrvatska)u ovoj grani imaju izvoz oko milijardu evra totreba da bude i naš cilj i može se ostvariti. Posebnotreba istaći mala i srednja preduzećai njihove vlasnike koji su prethodnih dvadesetakgodina zahvaljujući isključivo njihovimvlasnicima opstala i razvijala se u vrlo teškomperiodu i društvenim okolnostima koje imnisu išle u prilog. Opstati i razvijati se u timokolnostima je ravno svojevrsnom privrednompoduhvatu. Zato je potrebno ne zaboravitiih ni jednog trenutka i pomoći im da krozsvoj tehnološki razvoj postanu što konkurentnijina svetskom tržištu.U skladu sa svim prethodno navedenim,ako se status grane ne potpomogne u skladusa njenim objektivnim potrebama i mogućnostima,plašim se da se sve ne svedena reči pesnika, koji kaže: Mi smo išli putemput je bio dug, kasno opazismo da je taj putkrug. •PIŠE: Vladimir BurdaDrvna industrija Srbije je izvozno orijentisana i beleži stalni suficit u spoljno-trgovinskomprometu. Ukupan izvoz u 2012. godini je iznosio 430,7 miliona USD (šumarstvo 5,7miliona; prerada drveta i proizvodi od drveta 179,4 miliona; nameštaj 245,6 miliona). Uvozje bio 316,0 miliona USD (šumarstvo 5,4 miliona; prerada drveta i proizvodi od drveta 124,7miliona i nameštaj 185,9 miliona). Ostvaren je suficit od 114,7 miliona USD.Ovakve rezultate je omogućila proizvodnja koja je beležila porast od 20% kod preradedrveta i proizvoda od drveta i 3,4% kod proizvodnje nameštaja u odnosu na proizvodnjuu 2011. godini.Raste izvoz u Rusku FederacijuDrvna industrija I PROIZVODNJA NAMEŠTAJAOsvrt na rezultate poslovanjau 2012. godini i u prvomkvatralu 2013. godineU posmatranom periodu najveći izvoz proizvoda od drveta i nameštaja zabeležen je uRusku Federaciju (rast za 43,5% 2012. u odnosu na 2011. godinu). Inače, od našeg ukupnogizvoza nameštaja i proizvoda od drveta u Rusku Federaciju odlazi 12,5%. Prema vrednostiizvoza na drugom mestu je sa 11,5% Crna Gora, ali je ovde zabeležen pad izvoza nameštaja;a Francuska je na trećem mestu (10,5%) ali i sa porastom izvoza od 33% u odnosu na 2011.godinu. Na četvrtom mestu prema vrednosti izvoza u 2012. godini je bila Nemačka, a sledeBiH, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Makedonija, a Italija je na desetom mestu.Važno je istaći da je izvoz u Rusku Federaciju povećan za 43,5%, što znači da smo konačnoznačajnije počeli da koristimo prednosti koje nam pruža Sporazum o slobodnoj trgovinisa Carinskom Unijom (Ruska Federacija, Belorusija i Kazahstan). Takođe je značajno i povećanjeizvoza u Francusku 33%, Rumuniju 27,2% i Nemačku 1,1%.Što se uvoza tiče treba reći da preko četvrtine (25,9%) uvoza nameštaja i proizvoda oddrveta dolazi iz Kine. Na drugom mestu je uvoz iz Italije (14,9%), zatim iz Nemačke (9,9%),Hrvatske (7,5%), BiH (6,2%), Poljske (4,4%), Slovenije (3,7%) i Mađarske, Austrije i Francuskepo 2,5%. Oscilacije uvoza u odnosu na prethodnu godinu nisu značajne.Podaci za prvi kvartal 2013. godineZnačajan rastproizvodnjei izvozaAko posmatramo fizički obim proizvodnje u periodu januar-april 2013. godine, možemokonstatovati da proizvodnja proizvoda od drveta i plute osim nameštaja, beleži povećanjeod 0,8%, a proizvodnja nameštaja povećanje za 21,9% u odnosu na isti period 2012.godine.Izvoz proizvoda prerade drveta i plute, osim nameštaja, u ovom periodu iznosi 67,6 milionadolara, što je za 9,3% više nego u istom periodu prošle godine, dok je uvoz iznosio 54,8milion dolara i veći je za 5,5% nego u 2012. godini.Kod nameštaja je došlo do povećanja i izvoza i uvoza. Ostvaren je izvoz robe u vrednostiod 87,6 miliona dolara, što je za 31,9% više nego za isti period 2012. godine. Uvoz začetiri meseca 2013. godine iznosi 51,7 miliona dolara i veći je za 33,2% nego prošle godine.Suficit proizvoda od drveta se konstantno povećava poslednjih godina i iznosi, za četirimeseca 2013. godine, 48,7 miliona dolara. Značajniji deficit imamo i dalje kod ploča i iznosiblizu 12 miliona dolara.Raduju dobri rezultati kod izvoza nameštaja, jer je suficit blizu 36 miliona dolara. Ukupanizvoz proizvoda od drveta i nameštaja u ovom periodu je za 46% veći od uvoza. •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 29

U Opatiji 27. i 28. maja 2013. godineodržana 10. drvno-tehnološka konferencijaDrvna industrija i dalje bezKrajem maja ove godine uorganizaciji časopisa Drvo & Namještaji Hrvatskog drvnog klasterau Opatiji je održana 10.drvno-tehnološka konferencija,centralni sektorski skup hrvatskedrvne industrije. Jubilarna konferencijaje održana pod pokroviteljstvompredsednika RH dr IveJosipovića i tri ministarstva (Mi-ta kao jedna od poluga tehnološkograzvoja. Takođe je rečenoda je u predstečajnu nagodbu odprošle godine otišlo šest velikihpreduzeća koja nisu potonulazbog tehnološke zaostalosti…Hrvatske privrednike čekavelik šok neposredno nakon pristupaEU što je posledica relativnopasivne pregovaračke po-Opšti utisak i atmosferu na jubilarnojdrvno-tehnološkoj konferenciji u Opatiji i daljesnažno određuje postojeća kriza, ali i svojevrsnamešavina nade i staha pred ulazak u EU od kojese očekuje moguće finansiranje drvne industrijeiz fondova Evropske unije. Poboljšanje u privrediupošte, a posebno u drvnoj industriji može seočekivati tek krajem 2015. godine.4. Problematici korišćenjadrvne biomase je potreban novipristup s uvažavanjem sirovinskihi proizvodnih kapaciteta.5. Potrebno je podsticati većeuključivanje jedinica lokalnesamouprave u razvojne projektedrvoprerađivačkih preduzeća,posebno u delu privlačenja sredstavaiz strukturnih fondova zajačanje inovacijske, edukacijske iistraživačke infrastrukture.6. Potrebno je podsticati većuupotrebu i potrošnju drvetakroz izmenu postojeće zakonskeregulative (dozvoliti gradnju drvetomu urbanim područjima) iprenosa uspešne prakse iz inostranstva(npr. ProHolz Austrija).7. U promotivne aktivnostina inostranim tržištima potrebnoje još snažnije uključiti privrednudiplomatiju te izraditi izvonistarstvogospodarstva, Mininistarstvopoljoprivrede i Mininistarstvavanjskih i evropskih poslova).Konferenciji je prisustvovalooko dve stotine predstavnikadrvne industrije, šumarstva,nadležnih institucija, medija tebrojnih gostiju iz šire regije. Zaveliki broj prisutnih iznenađenjeje bilo što konferenciji nisu prisustvovaljipredstavnici JP Hrvatskešume.Tematski naglasak konferencijeje bio na iskustvima slovenačke,austrijske i poljske drvneindustrije u kontekstu pristupaHrvatske EU. Šok od ulaska uEvropsku uniju drvoprerađivačimaće svakako amortizovati sistempodrške kroz koji će i ovegodine od države moći povućiznačajna sredstva. Drvna industrijato pozdravlja i predlaže dase osigura kontinuitet sistemapodrške sektoru sa mogućim povećanjemukupog iznosa, a posebnupažnju treba usmeriti namoguće finansiranje drvne industrijeiz fondova Evropske unijenakon ulaska u EU.Drvoprerađivači su zadovoljnidobijenom državnom podrškomu poslednjih sedam godina,istaknuto je na konferenciji,a ova vrsta podrške je prepozna-zicije koju je Hrvatska zauzelaprilikom pregovaranja o industrijskimpolitikama, istakao jehrvatski lobista u Briselu, ŽeljkoIvančević, dodajući kako se poboljšanjeu privredi može oče-Zaključci i preporuke 10. drvno-tehnološke konferencije u OpatijiNaglašena važnost drvnog sektoraNa kraju dvodnenvog radau Opatiji, organizator desete poredu drvno tehnološke konferencije,je sublimirao najvažnije poruke.Usvojeni su zaključci i preporukeu čijoj osnovi je porukada snažanom razvojnom potencijaludrvnog sektora treba podrškadržave.ZAKLJUČCI:1. Drvna industrija ima snažanrazvojni potencijal koji nijeodgovarajuće valorizovan u državnimstrategijama.2. Drvoprerađivački sektor išumarstvo imaju veliku važnost uzadržavanju zapošljavanja na ruralnimpodručjima Hrvatske.3. Pozicija nameštaja i proizvodaod drveta na hrvatskomtržištu postaje sve lošija, a poslovijavne nabavke ne vode raču-na o kapacitetima domaćih proizvođača.PREPORUKE:1. Odnosi šumarstva i drvneindustrije bi trebalo da budu uzajamnokoordinirani preko središnjegdržavnog Poverenstva kogabi trebalo, za tu potrebu ustrojiti,a sirovinski resurs mora biti u fokusuhrvatskih vlasti u novom EUokruženju.2. Predlaže se nastavak aktivnostioko donošenja Zakona opreradi drveta te njegovo usvajanjepo hitnom postupku.3. Sirovinski potencijal iz privatnihšuma je potrebno snažnijemobilisati i usmeriti prema drvnojindustriji u smislu jačanja ponudedodatnih količina tehničkeoblovine i posebno biomase.kivati tek krajem 2015. godine.Članstvo RH u EU će hrvatskimprivrednicima doneti mnogobrojnepromene kojima će seprilagoditi samo oni koji zauzmuaktivan stav u praćenju izvora informacijai direktiva, pri čemu jeza uspeh na EU tržištu naglasaku poslovanju potrebno staviti nainovacije i razvoj, dizajn i marketing,a ne na politička i privatnapoznanstva, rekao je Ivančević.30 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

dugoročne razvojne strategijeKroz niz panel–rasprava natemu aktualnih problema i otvorenihpitanja, zaključeno je kakohrvatskoj drvnoj industriji i daljenedostaje dugoročna razvojnastrategija koja neće zavisitiod dnevno-političkih aktualnosti,već će se temeljiti na pravilimastruke i zakonitostima održivograzvoja ove industrije. U tomsmislu su i prisutni zastupniciHrvatskog sabora istakli potrebuza sinergijskim, koordiniranimi kontinuiranim kontaktimakoji međusobno treba da negujupredstavnici drvne industrije,lokalne samouprave i nadležnihinstitucija, kao i predstavnici šumarstva,posebno Hrvatskih šuma,kao glavnog dobavljača sirovine.Na konferenciji je istaknutapotreba za hitnim usvajanjemZakona o preradi drveta kako bise za firme koje deluju na područjuRH osigurao nesmetanpristup sirovini i nakon ulaska uEU. Generalno je zaključeno kakoje povećanje potrošnje drvetapo glavi stanovnika konačnicilj ove industrije i ujedno jedinoosiguranje njenog opstanka idaljnjeg razvoja. Uz sve teškoćeprerada drveta Hrvatske ima ra-zne strategije drvoprerađivačkogsektora za pojedina tržišta.8. Potrebno je osigurati kontinuitetsistema sektorskih potporas mogućim povećanjemukupnog iznosa, a posebnu pažnjutreba usmeriti na mogućefinansiranje drvne industrije izfondova EU u okolnostima nakon01.07.2013.9. Obrazovanju i edukacijitreba posvetiti posebnu pažnju,a saradnju s akademskom zajednicomje potrebno dinamizirati iintenzivirati u svim naučnim disciplinamauz veću primenu pametnihi inovativnih tehnologija.10. Potrebno je podsticatiuspostavljanje novih projekatai razvojnih inicijativa u regiji jugoistočneEvrope, kao i njihovokandidovanje u sklopu EU programate tako ohrabriti drvoprerađivačkefirme, razvojne agencijei nadležne institucije za intenziviranjesektorske saradnjeu zemljama regije. •Jubilej je bilo teško dostićiiako su godine brzo prohujale.Na početku, prvih godina, nismoimali potpuni osećaj o važnostiovog skupa koji je vremenom postaocentralno godišnje okupljanjedrvoprerađivačkog i pripadajućihsektora. U Opatiju su dolazilimnogi: industrijalci, menadžeri,trgovci, akademici, dizajneri, konsultanti,profesori, političari… Zapravo,dolazili su svi koji neštoznače u drvnoj industriji, pa je našafoto i video baza već danas vrlovredan doprinos istoriji hrvatskedrvne industrije, jer nekih učesnikaviše nema, neke firme su seugasile, a neki su promenili posaoi sektor.Od prošle godine dosta setoga dogodilo. Drvoprerađivačkascena u Hrvatskoj je postalajoš složenija, još više je preduzećazavršilo na rubu provalije, šestvelikih finalista je proglasilo predstečajneuslove, pa su prilike zaopstanak drvoprerađivačkih firmiuistinu postale još teže. Trebakonstatovati da su u velikoj meriprevladale podele, te je danas nejedinstvosektora jedna od njegovihglavnih karakteristika. Dobroje to ilustrovao predsednik UpraveHrvatskih šuma, Ivan Pavelićkada nam je rekao da se u Hrvatskojtrenutno priprema čak petnovih strategija sektora i da bi teaktivnosti trebalo objediniti i nerasipati energiju različitih lobija iinteresnih skupina.Državna politikaOsnovan je nacionalni Klasterkonkurentnosti drvoprerađivačkogsektora. Dobro je što su Klasterikonačno u Hrvatskoj postalivažan deo državne politike i jačanjakonkurentnosti privrede, aprema uspešnim inostranim, presvega evropskim modelima. U Hrvatskojse taj proces poklapa saulaskom u EU i potrebom da sezvojni potencijal, kvalitetne kadrovei konkurentne proizvodečija je osnova kvalitetna domaćasirovina.Zaključci i preporuke konferencijeće, prema dosadašnjojpraksi, biti upućeni nadležniminstitucijama, medijima u RH iBriselu, pa će se šira poslovnajavnost upoznati sa tokom konferencije,problemima drvnogsektora i pokušajem struke dakroz konkretne predloge upućenedržavi utiče na veću proizvodnjuu drvnom sektoru.Na kraju treba posebno pohvalitiorganizatore ovog skupa,njihov sluh za društvene tokove,kreativnost i trasiranje zaključakakoji su, bez sumnje, u funkcijiDeset godina okupljanja u OpatijiSektor će opstati i sigurno dogodine u Opatijirezimirati prvu godinu dana iskustva u Evropskoj unijipronađu modeli za privlačenjesredstava iz EU fondova, gde dosada nismo bili najuspešniji. Tajproces programiranja i privlačenjasredstava korespondira s potrebomindustrijskog sektora da ojačasvoje tržišne pozicije i istovremenopostane deo nacionalnihindustrijskih strategija. Prvi konkretanEU projekt ID:WOOD, namenjendrvnoj industriji u zemljamaregije, već se implementira i uHrvatskoj pa se uskoro očekuju ividljivi pozitivni učinci.Rast cenaNažalost, u proteklih godinudana povećane su cene drvne sirovine,energenata i repromaterijala,a prihodi se smanjuju jer sena inostranim tržištima vrši stalnipritisak na konkurentnost. Mnogefirme se ne uspevaju prilagoditinovonastalim okolnostima i njihovirezultati su sve lošiji.Još uvek nije prošao u proceduruZakon o preradi drveta bezkojeg će budućnost u EU, posebnosnabdevanje sirovinom u EUokruženju, biti vrlo neizvesna, dokće sektor ostati na nivou organizacijeiz tranzicijskog perioda, parazvoja ne samo drvne industrijenego kompletne društvene zajednice.Zato je drvno-tahnološkakonferencija zadržala pozicijunajznačajnije i najbolje organizovanemanifestacije namenjenešumarstvu, preradi drveta, opremanjuenterijera i proizvodnjinameštaja u ovom regionu. •nam predstoji intenzivan i skupperiod prilagođavanja EU zakonodavstvu.Treba naglasiti da će se većod početka jula drvoprerađivačkefirme i svi sektorski protagonistisve više usmeravati prema ekologiji,recikliranju ili energetskimuštedama, jer su to teme koje favorizujeEU, a veća primena inovacijaće postati veliki imperativbez kojeg se neće moći apliciratiza EU sredstva, ali i za nacionalnepodrške. Sredstva su se ove godineipak povećale jer će ovih danaMinistarstvo poljoprivrede objavitikonkurs za 50 miliona kuna(oko 6,6 miliona eura), a Ministarstvogospodarstvo je po prvi putaotvorilo svoj konkurs za prerađivačkuindustriju od 120 milionakuna (oko 16 miliona eura), u kojije uključena i drvna industrija. Toje dobar znak ohrabrenja za ovajizmoreni sektor koji će bez sumnjeopstati i sigurno dogodine uOpatiji rezimirati prvih godinu danaiskustva u EU okruženju. •Ana Dijan, glavna urednicaČasopis Drvo & NamještajMarijan Kavran, direktorHrvatski Drvni KlasterIzvor: Poslovni dnevnik, www.poslovni.hr, jun 2013.jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 31

Globalizacija i njeniPIŠE: dr Dragan ŠkobaljPre nego što se odomaćio termin globalizacija,ili kada taj pojama, praktično, nije ni biou široj upotrebi, u celom svetu je rasla razmenadobara, informacija i znanja, sve više ljudi je putovalou inostranstvo i različite delove sveta, učilostrane jezike. Vrhunac tog pozitivnog razvojaje sletanje svemirskog broda na Mesec, 1968.godine. Tada su stotine miliona televizijskih gledalacaposmatrali planetu Zemlju kao svoju zajedničkudomovinu…Kritična tačka je dostignuta kada su nakonnekoliko godina ogromni finansijski tokovi počelida se prelivaju preko nacionalnih granica.Istina, izvoz kapitala postoji duže od jednogveka i u stalnom je porastu, ali je bio pod kontrolomnacionalnih vlada. Te kontrole su odpočetka sedamdesetih godina, jedna za drugom,ukidane. Tada je još uvek finansijskomkapitalu protivteža bio SSSR i njegovi saveznici,koji su nastojali da se distanciraju od razornemoći finansijskih pokreta širom sveta. Poslepada Berlinskog zida 1989. godine, globalizacijaje uzela zamah totalitarnog procesa, koji jestvorio odgovarajuću ideologiju – globalizam.Njegov moto je: svet je totalno tržište, sve semože kupiti, svako se može kupiti, bog ovogsveta je novac, biti izvan tržišta je greh, a beznovca se stiže u pakao.Početkom devedesetih godina predsednikSAD-a, Džordž Buš najavio je novi svetski poredak,globalizam. Dvadeset godina kasnije nazemaljskoj kugli je zavladalo stanje koje karakterišestalno otvaranje novih frontova i ratovanja,stotine hiljada ubijenih, milioni izbeglih,više od 1,5 milijardi gladnih… Jedina preostalasupersila pored sebe ne trpi ni jednu drugunaciju. Neoliberalni kapitalizam tržišnog tipaproždire i pustoši čak i razvijene nacionalneprivrede. Suprotstavljanje se definiše kao ugrožavanjeinteresa velikih, a onaj ko se priključitoj supersili daje svoj suverenitet imperiji i morada trpi vojne baze na svojoj teritoriji. Baš kaopre stotinu godina na celoj zemaljskoj kugli nastajukolonije i polukolonije…Podsetimo se da je NATO agresija protivJugoslavije započela neopravdano i bez odobrenjaSaveta bezbednosti UN. Time je sprovedennovi princip suprotan i protiv do tada prihvaćenoghumanističkog principa, koji je biouspostavljen Vestfalskim mirom 1648. godinena osnovu kojeg se međunarodni poredak za-sniva na suverenitetu države, potpuno nezavisnood njihove veličine.Novi svetski poredak je, dakle, napravio svojupromociju bombardovanjem jedne suverenezemlje. Izgovor je bio kršenje ljudskih pravai sloboda. Pod tim izgovorom se, međutim, nemože narušavati nacionalni suverenitet. Agresivnirat, omražen od 1945. godine, postao je,u svesti agresora, neznatan greh, u nekim slučajevimačak i „nužnost“. Moćnici su dali sebislobodu da na taj način vrlo često uče pameti„neposlušne države“. Avganistan je napadnut2001. godine, dve godine kasnije Irak, a tri godinepotom i Liban. U 2012. godini je napadnutaLibija. Spisak takozvanih „bezvrednih država“je dugačak, a ciljevi u narednom periodu su Sirijai Iran… Robert Kuper savetnik Tonija Bleraza spoljnu politiku je objavio doktrinu 21. veka.Rušenje nacija je naslov njegove nove knjige. Uknjizi se navodi da je izazov za postmoderni svetu tome da se prilagođava standardima dvostrukiharšina. Evropljani bi trebalo međusobno dasarađuju na osnovu prava i zajedničke sigurnosti,ali izvan Evrope treba da primenjuju surovijemetode iz prethodnih vremena: silu, preventivnenapade, prevaru i sl. Prema Kuperu, ključevropske sigurnosti jeste da se mi u ophođenjujedni sa drugima držimo zakona. Ali, kada se radiu džungli, onda treba primeniti zakone „džungle“.Agresije postaju opravdane frazom „fejlingstejts“(failingstates), mora se delovati protivneuspelih i veštačkih država u kojima se ne poštujuljudska prava i koje bi mogle da predstavljajupretnju komšijama i ostatku sveta. Ove crnerupe civilizacije morale bi se u krajnjem slučajui bombama dovesti pod kontrolu, a zatim ponovoizgraditi pod zapadnim tutorstvom. „Akoneka neuspela država bude spašena, najvažnijideo jedne zemlje – vlada, biće instaliran spolja.“Tipičan primer takvog pristupa je dobro poznat.Neuspeh država je najvećim delom rezultatzapadnih intervencija. Irak, Sadama Huseinaje bio diktatura, ali je najblaže rečeno bio funkcionalnadržava. Policajci režima pretili su kritičarimai disidentima, a svi ostali nisu imali samomir, nego su još uvek imali i struju, vodu i hranu,pa čak i kulturu i obrazovanje. Ništa od toga nijeostalo od kada se nad Bagdadom vijori američkazastava. Zemlja se survala u blato i iz njegase iznedrio islamski terorizam. Toga nije bilo dokje Sadam bio na vlasti. Sigurno, da je zabrinjavanjućeda su avganistanski Talibani devojčicamauskraćivali školovanje, ali su još uvek dečacimogli da se obrazuju. Danas ni to više nije sigurno.Da li je to napredak ka ravnopravnosti polova?Poznato je da su Talibani značajno ograničilitrgovinu opijumima i drogom, ali tek kada suAmerikanci oslobodili Kabul, avganistanski heroinponovo može da se kupi u dvorištima školaevropskih metropola.O „građenju nacija“ (nationbuilding), jošjednom pojmu iz arsenala novog svetskog poretka,ne može biti ni govora. Radi se suprotno,nacije se ne grade, nego razgrađuju, razbijajuna sitne delove. U Iraku je Bušova marionetskavlada u oktobru 2006. progurala novi ustav, kojiće ubrzati podelu zemlje između Šiita, Sunitai Kurda. U jednom strateškom časopisu u Pentagonuu leto 2006. predstavljeni su scenariji,potkrepljeni mapama, na kojima su povučennove granice između Sredozemlja i Himalaja.Henri Kisindžer navodi da u ratu protiv terorizmanije reč samo o tome da se pronađu teroristi,nego da se ne dozvoli propuštanje izuzetneprilike koja se ukazala za preuređenje međunarodnogsistema.Da se proces razgradnje jednom započetdalje nastavlja modelom lančane reakcije, pokazujeprimer Jugoslavije. Početkom devedesetihgodina, uz delotvornu nemačku pomoć započeoje prvi korak razbijanja, i od prvobitne Titovedržave ostale su samo Srbija i Crna Gora. Nakonšto je ova federacija oslabljena ratom 1999.godine, usledio je nastavak 2006. godine otcepljenjemCrne Gore, a 2007. sprovedena je secesijaKosova i Metohije. Secesijom autonomneoblasti koja se nalazi u okviru Srbije napravljenje presedan koji će se odraziti daleko izvan Balkana.Napad na strane države, njihovo osvajanjei podela, korišćenje naroda i religioznih grupajednih protiv drugih radi postizanja vlastitih ciljeva,ubraja se u instrumente klasičnog kolonijalizmai imperijalizma… Da li mi doživljavamoponavljanje istorije? Očigledno je da ono što senevino zove globalizacija predstavlja radikalanzaokret zapadnih sila.Evropske nacije ne moraju vojnim putem dase bace na kolena. One, naime, svojevoljno kapitulirajupo diktatu i na inicijativu superbogatih,koji profitiraju na račun ove kapitulacije. Krupnikapital pokreće prenos prava suvereniteta naBrisel, pošto tamošnje strukture odlučivanja nemogu demokratski da se kontrolišu, a time je lobistimajoš lakše da njima upravljaju.Evropska unija „usisava“ samostalne državejednu za drugom. Nacionalne vlade su podkontrolom, nacionalna privredna politika nalazise pod starateljstvom Brisela, a nacionalni parlamentigube pravo glasa po sve većem brojupitanja. Evropsko pravo usmerava i ograničavanacionalno pravo, EU je puki „relej globalizacije“.Kao meduza Unija se preko kontinentakreće ka istoku, proždire sve postojeće države izadatke ostavlja birokratama. Na tom klizavomputu koji stremi ka Rusiji, instaliraju se raketnebaze NATO pakta.Da bi narod lakše prihvatio postepeno ukidanjenacije, ideolozi svetskog kapitala projektovalisu sve ono negativno u vezi sa pojmom„nacije“, kako bi doprineli njenom nestajanju. Takose npr. tvrdi da su strahote 20. veka rezultatnacionalizma. To tumačenje je krajnje demagoško.Prvi svetski rat, koji je sa svih strana vođen sanacionalnim pokličem, na prvi pogled govori uprilog toj tezi. Međutim, objektivno 1914. godineje nacionalna misao bila samo prateći deo, ane podstrekač pokolja. Nju bi pre trebalo potražitiu konkurentnom lovu za nova tržišta i izvoresirovina, dakle u imperijalizmu. To je pokazao iDrugi svetski rat. Odbrana nacija, nasuprot to-32 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

negativni efekti na Srbijume, bila je vodilja oslobodilačkih ratova na Istokui Zapadu koji su se borili protiv nacističkeokupacije i na kraju je pobedile.Period od 1960. do 2000. godine u ZapadnojEvropi karakteriše model liberalnog kapitalizmasocijalnog tipa, u Japanu model liberalnogkapitalizma – doživotnog zapošljavanja, dok je uSAD-u primenjen model liberalnog kapitalizmatržišnog tipa. Rezultati tako primenjenih modelau prethodno navedenim zemljama pokazujustope rasta u Japanu 5,2%, Zapadnoj Evropi3,4%, a u SAD-u 1,7%.Posle 2000. godine dolazi do naglog zaokretai model neoliberalnog kapitalizma tržišnogtipa prihvataju i evropske zemlje, kao i Japan.Nakon toga dolazi do stagnacije u razvoju i EU iJapana… U 2008. godini dolazi do intenziviranjaekonomske krize, koja dobija svetske razmere.Da li evro može da preživi ovusvetsku ekonomsku krizu?Prema mišljenju eminentnih ekonomistavrlo teško. Mere Evropske unije i njena valutane deluju kao brana protiv privredne krize, negokao faktor koji produbljuje krizu. Deset odšesnaest država EU koje imaju evro kao valutu,prezadužene su. Kod tih država najveći problemnisu državni dugovi. Taj problem je značajnoizražen u Grčkoj i Irskoj, a tim državama preti državnibankrot. U ostalih osam država EU najvećiproblem su privatni dugovi. U vreme krize poveriocitraže da im se novac vrati. Posledica toga jemasovni odliv kapitala, posebno iz mediteranskihzemalja EU.Da li će doći do nepoverenja u američkidolar i bežanja u neku drugu svetsku valutu?Pokazalo se da je evro nestabilniji od američkogdolara. Američka valuta ima dve ogromneprednosti. Ta valuta još uvek predstavljarezervnu valutu broj jedan u svetu. Drugo, većinakapitalista širom sveta ceni američki dolarkao najstabilniju svetsku valutu. Važna ječinjenica da iza američke valute stoje SAD. Izaevra, objektivno, ne stoji ni jedna država. KadaVašingtonu treba novi kapital, on na međunarodnomfinansijskom tržištu ponudi američkedržavne papire, koje kapitalisti sveta rado kupuju,jer iza tih papira kao garant stoji država.Državni papiri EU ne postoje, iz prostog razlogajer ne postoji EU država. Umesto toga svaka državačlanica Unije nudi svoje papire. Posledicaje da su države kao Grčka, Irska ili Italija, jedvau stanju da ih plasiraju na tržište. A da bi uspeleone su prisiljene da pridobijaju kupce sa katastrofalnoniskim kamatama.Kakva je situacija u članicama Evropske unijeiz istočne Evrope i sa Balkana?Te države su prezadužene. Prvi kandidati izredova EU da objave državni bankrot su: Estonija,Letonija, Litvanija, Rumunija, Mađarska i Slovačka.S obzirom na takvu katastrofalnu privrednusituaciju političari iz tih država EU sve glasnijezahtevaju da se izdaju pozajmice iz EU, a zanjih bi trebalo da garantuju zajedno sve zemlječlanice Unije. Prodajom tih vrednosnih papiratrebalo bi da stigne potrebni kapital i da im sestavi na raspolaganje, pre svega, u zemlje IstočneEvrope, kojima, takođe, preti bankrot.Ko će da kupi ove obveznice? Deset od šesnaestčlanica evrozone sve više klizi u deficit.Oni koji kupuju te obveznice morali bi daračunaju sa tim da svoj novac neće nikad videti.Jedini spas je da Nemačka, kao najveća i najmoćnijadržava EU koja ima suficit, garantujeza te vrednosne papire izdate od EU. Kao posledicatoga, pritisak na Nemačku će da raste.Od Nemačke će se sve više zahtevati da sopstvenimsredstvima plaća deficite ostalih državačlanica EU.Da li je Nemačka profitirala od evra?Mora se konstatovati da Nemačka nije profitiralaod evra, ali je profitirao mali broj firmi sanemačke berze, koje su vodeći nemački izvoznici.Od uvođenja evra oni su značajno povećalisvoj izvoz u Evropi. Druge države evrozone nisumogle da konkurišu Nemačkoj, većina država EUima negativan trgovinski bilans.Da li su nemački građani imali koristiod tog izvoza?Nemački sindikati su dozvolili da plate nemačkihradnika rastu sporije od produktivnostinemačke privrede. Na taj način je povećana konkurentnostnemačke industrije. Negativna posledicajeste da je nemačkom radniku ostalo manjeza potrošnju. Nemačka industrija je dobila velikopreimućstvo na međunarodnom tržištu, ali suzato oslabili sopstveno, domaće tržište.U zemljama EU iz evrozone, koje su prezadužene,velikom brzinom raste kamatna stopa.Postavlja se pitanje, zašto? Državni papiri tih državaimaju nisku kamatnu stopu i te prezaduženezemlje ih ne mogu prodati. Ti papiri se daklene mogu refinansirati. Spirale dugova i državnogbankrota te države mogu da izbegnu samoukoliko ponovo uvedu sopstvenu nacionalnuvalutu jer tada bi mogle da devalviraju svojuvalutu i podstaknu izvoz, kako bi poboljšalenegativni trgovinski bilans. Tada država možeda vodi politiku niskih kamata i time pokrenekonjukturu.Da li će Slovenija uskoro napustiti evro?Slovenija je primer koji pokazuje koliko jebilo pogrešno da zemlja nepromišljeno i brzopletoodbaci sopstvenu nacionalnu valutu i prihvatievro. Slovenija bi daleko više ekonomskiprofitirala da ponovo uvede nacionalnu valutu.Tada bi izlazak Slovenije iz evrozone predstavljaoozbiljan udarac poverenju u Sloveniju. Slovenijapredstavlja upozorenje zemljama koje jošnemaju evro da dobro razmisle pre nego što seodluče na taj korak.Slovenija treba da posluži kao upozorenjeSrbiji. Današnja srpska vlada sanja o brzom približavanjuSrbije Evropskoj uniji. Ona bi time bilavezana za evro.Srbija ne treba da žuri. Njoj treba predah.Srbi su nacija koja je nepravedno ponižena,a ta praksa traje dugo i nije joj izvestan kraj.Zato Srbija treba da se uzda u sopstvene snage.Prednost Srbije je sopstvena nacionalna valuta.To pokazuje primer jugoistočne Azije, jer tokomkrize, „tigar države“ su mogle relativno brzo dase oporave, jer su posedovale sopstvenu valutu.Srbija treba postepeno da devalvira dinarkako bi povećala izvoz i popravila deficitarni trgovinskibilans. To bi bio ispravan potez. Realnikurs valute uvek koristi domaćoj industriji i poljoprivredi.Veštački jak kurs domaće valute štetidomaćoj ekonomiji i ne odgovara stvarnoj snaziprivrede. Treba sprovoditi politiku postepenei kontrolisane devalvacije. Nagla devalvacija bizemlju gurnula u još dublje probleme. Pristupkontrolisane devalvacije su imale ekonomije Italijei Grčke 1965. godine i tada su napravile zavidnerezultate.Vlada Srbije i guverner permanentno insistirajuna jakom dinaru. Rezultat tih aktivnostije sve manji izvoz, sve veći uvoz i zabrinjavajućidevizni balans. Kao rezultat takvog pristupavrlo brzo može se očekivati potpuni kolaps privrede.Zato je neophodno okrenuti se sopstvenimsnagama i evroazijskim integracijama (zemljeBRIKS-a) koje su u ekspanziji. Saradnjom satim zemljama, mi ćemo relativno brzo definisatisvoje interese i zemlju postepeno izvlačiti iz krize.To je jedini ispravan i mogući način, svi drugivrlo lako mogu dovesti do potpune dezintegracijeSrbije. Potrebno je hitno definisati realnoodrživi razvoj, održivi razvoj privrede, poljoprivrede,društva i životne sredine. Koncepcija nakreditima i donacijama je neodrživa i floskulu daEvropska unija nema alternativu treba hitno napustiti.Što god ranije to shvatimo imaćemo manjegubitke.Mi smo odavno u krizi, jer to pokazuju svirezultati. Uprkos tome mi smo veoma nespremnodočekali svetsku ekonomsku krizu 2008.godine. Pojedini naši političari, bivši predsednikvlade i ministar finansija su tvrdili da će nas krizamimoići i da je to za nas razvojna šansa, da ćemoiz nje izaći jači i snažniji. Na takvim razmišljanjimase treba ozbiljno zamisliti.Čuveni protagonista novog svetskog poretkaZbignjev Bžežinski je u svom intervjuu „Njujorktajmsu“ izjavio da su zemlje BRIKS-a u usponu,a zemlje Zapada u padu. Dovoljno je pogledatiporast BDP-a i fizičkog obima proizvodnje,pa jednostavno izvesti zaključke… Na namaje da racionalno, mudro i odmereno donesemokvalitetne odluke. Brzo, ali ne brzopleto,u našem interesu i u interesu naših potomaka.Svaki nepromišljen potez će nas skupo koštati,možda i gubitkom države. Onima koji kažu dase nadaju da je nećemo izgubiti, treba reći danada postoji za one koji su u beznađu i podsetitiih da smo skupo platili ovu zemlju za koju jesamo u prethodna dva svetska rata palo prekotri miliona žrtava. •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 33

Institucionalne prepreke za razvoji konkurentnost drvne industrijeu zemljama Jugoistočne Evrope pri ulasku u EUPIŠE: Željko Ivančević,zivancevic@ecs-brussels.comwww.ecs-brussels.comDosadašnja iskustva proširenja Europskeunije pokazuju da je privreda, uključujućidržavna i privatna preduzeća, bila vrlo neujednačenouključena u procese prilagođavanjakoje zahteva članstvo države u Evropskojuniji. Najbolje rezultate na tom području, štoje rezultiralo i kasnijim višim nivoom konkurentnosti,efikasnosti i kvaliteta, te korišćenjasredstava evropskih fondova, ostvarilesu one zemlje i one privrede koje su nekolikogodina pre članstva zemlje u EU ostvarilečvršću i konkretniju saradnju sa odgovarajućimevropskim privrednim, interesnim istručnim udruženjima, pa su na osnovu toganjihova preduzeća uspela osigurati svoje pozicijena tom tržištu. Čvršće veze i konkretnijasaradnja podrazumeva članstvo u odgovarajućimorganizacijama i aktivno delovanjeu telima i stručnim grupama na odgovarajućimpodručjima. Konsultantsko praćenjepojedinih preduzeća i zastupanje njihovihinteresa u Briselu pokazuje da u praksi topodrazumeva učestvovanje predstavnika ilizastupnika na dvadesetak sastanaka tokommeseca što pokazuje da je reč o svakodnevnomdelovanju.Međutim, da bi se u potpunosti razumeoproces pregovora i prilagođavanja, kaoi njihovi efekti na privredu i državu u celinimora se poći od činjenice da celi proces sadržitri paketa aktivnosti.Prvi paket je usklađivanje zakonske regulativezemlje kandidata sa Evropskim pravom(Acquis communautaire). Rezultati nakraju ovog procesa u svakoj zemlji morajubiti standardno dobri jer se o tome brinupregovarači na strani Evropske unije i taj paketje i glavni uslov za završetak pregovora.Za širu javnost, a posebno za privredu važnoje ukazivati da nakon usklađivanja regulative,a posebno nakon šta neka zemlja postanečlanica Evropske unije, oko 80% regulativese stvara u Briselu, a preostali manji deoje autonomno pravo pojedine zemlje. Ovostanje je vrlo uporedivo sa zakonskim odnosimau bivšoj Jugoslaviji samo šta je sadašnjievropski pravni sistem mnogo komplikovanijii postoje mnoge mogućnosti za korekcijeu primeni prava tokom životnog vekaneke pravne norme. Države nastale nakonraspada bivše zemlje učinile bi sebi velikukorist kad bi neka iskustva iz tog vremenakoristile u buduće. Tako na primer, nije biloslučajno da su sva velika jugoslovenska preduzećaimala svoje kancelarije u Beogradu,pa zato nije manje važno biti prisutan danasu Briselu. Unutar evropskog pravnog i institucionlanogsistema deluju 64 institucije iakonaše ankete provedene među preduzećimau zemljama Zapadnog Balkana pokazujuda većina „eksperata“ za Evropsku uniju unutarvelikih preduzeća uglavnom poznaje dvedo tri evropske institucije.Drugi paket aktivnosti u toku pregovoraje podizanje efikasnosti državnih institucija.Sa evropske strane se najvećim delomna ovom području traži efikasnost institucijau okviru političkog, pravnog i sigurnosnogsistema. Zato državne privredne institucijekoje bi trebalo da budu servis privredi na raznimpodručjima razvoja i konkurentnosti,uglavnom ostaju nerazvijene i neusklađenesa najboljom praksom razvijenih zemaljaEvropske unije i to je ustvari ključno područjeo kojem zavisi priprema privrede za noveuslove poslovanja i podizanje konkurentnosti.Tu počinje i područje najvećih, dugoročnihi najosetljivijih razlika unutar članicaEvropske unije.Odgovornost za delovanje na ovom područjuje prvenstveno na strani države kojamora definisati strateške razvojne interese ipozicije pojedinih industrija. Drvna industrijakao jedna od najrazvijenijih i najperspektivnijihindustrija morala bi u tom kontekstupreuzeti i svoj deo odgovornosti i ustrajatina stvaranju institucionalnog okvira kojiomogućuje razvoj i konkurentnost. Tu se,pre svega, misli na razvoj širokog spektraprivredi usmerenih institucija, od onih kojeupravljaju ili nadziru eksploataciju šuma, kaopotencijalne sirovinske baze, do onih kojekontrolišu kvalitet i tehničku ispravnost proizvoda,pre svega onih uvezenih.Treći paket aktivnosti tokom prilagođavanjaza članstvo u Evropskoj uniji je onajkoji se odnosi na podizanje konkurentnosti.Ovaj sklop aktivnosti je dugoročan i zato zahtevaposebne napore i jasne političke odluke.Da bi bila konkurentna i sposobna za suočavanjesa novim okolnostima na velikom izahtevnom tržištu Evropske unije, drvna industrija,u tom kontekstu, mora kao primarnistrateški cilj sebi postaviti zadatak da na tržištuEvropske unije, još pre nego što zemljapostane službeno članica te zajednice, osigurasvoju tržišnu poziciju. Jedan od bitnihelemenata na tom putu je upoznavanje regulativei standarda Evropske unije. Najčeščagraška koja se pojavljuje u dosadašnjoj praksije da su preduzeća i njihove organizacijeočekivali da će najveći deo posla za njih obavitidržavne institucije, komore, diplomatija…Nasuprot tome mora se poći od činjeniceda ovdašnje administracije nisu dovoljnokompetentne niti motivisane da se kvalitetnobave ovim pitanjima, pa su zato izrazitoneupućenije u pitanja evropske regulative istandarda od svojih evropskih kolega. Zatoambiciozna preduzeća moraju doći u pozicijuda raspolažu ekspertima na ovom područjukoji su kompetentniji od državne administracijei koji mogu suvereno komuniciratisa administracijom Evropske unije. Dodatnivažan deo aktivnosti na ovom području jeuključenost u evropski prostor radi kontinuiranogpraćenje tehnoloških i tržišnih odnosašta se postiže saradnjom sa stručnim i interesnimorganizacijama na evropskom nivou,ali i odgovarajućim evropskim institucijamai razvojnim projektima. Loša iskustva drugihzemalja na ovom području uglavnom su semanifestovala kroz upoznavanje regulative,standarda i tehničkih normi post festum, isključenostiz procesa pripreme, donošenjai korekcije normi, nemogućnost koriščenjanajboljih iskustava, ograničene do zanemarivomale mogućnosti transfera znanja, ograničenemogućnosti praćenja konkurencije,zatvorena vrata za uspostavljanje poslovnihkontakata, zajedničkih ulaganja i nastupa natrećim tržištima, te privlačenje investitora,ograničene do zanemarivo male mogućnostiza sudelovanjem u EU projektima i nalaženjenajboljih partnera za takve projekte…Za uspjeh na EU tržištu drvna industrijase mora odmaknuti od ustaljeneprakse da je glavni cilj dobaviti jeftinu sirovinuveć mora fokus svojih razvojnihaktivnosti i investicija usmeriti premainovacijama i razvoju, dizajnu i marketingujer su upavo na tim područjima najuspešnijaevropska preduzeća bazirala svojuspeh. Također se mora imati na umuvažna pravila koja donosi Evropska unijai njezine institucije i zato računati s timda se regulativa piše u Briselu, a profitiratimogu oni koji osim direktiva poznaju isve faze njihovih primena u praksi. Velikaevropska konkurencija dobro pozna konkurencijuu regiji pa je zato krajnje vremeda ovdašnja privreda upozna i evropskukonkurenciju. U tom kontekstu aktivnopraćenje važnih izvora informacija iznanja te prisutnost u Briselu je skupo,ali se dugoročno isplati. •34 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

ITL d.o.o., Zavrtnica 17, 10000 Zagrab, HrvatskaT 003851 60 60 790, F 003851 61 97 400E itl.zagreb@gmail.comwww.itl.hrTEHNOLOGIJA PRIPREME I NANOŠENJA VISOKOG SJAJAU svakodnevnoj proizvodnji nameštaja jednaod trenutno najpopularnijih obrada lakiranjemje lakiranje visokog sjaja. Ono štorazlikuje tu obradu od standardnih ciklusa jepoštovanje određenih tehnoloških minimumakako bi postigli dobar rezultat, a danasje jako bitan faktor i vreme u kojem možemozatvoriti ciklus izrade lakiranih frontova.Elementi koji određuju kvalitetu proizvoda ikrajnji rezultat su:• Kvalitetan MDF (ujednačena struktura)• Kvalitetna podloga – uglavnom PE podloge• Kvalitetno brušenje podloge• Nanošenje visokog sjaja po pravilu struke• Brušenje visokog sjaja pred poliranje• Poliranje• BrilijantiranjeKvalitetan MDF je osnova na kojoj se gradikompletan ciklus iz razloga što MDF lošijegkvaliteta uvlači podlogu, odnosno kaliranjepodloge je posebno izraženo, a to se kasnijereflektuje na visokom sjaju. Bitan podatakje specifična težina MDF-a po m³. Iz tog podatkamože se iščitati i njegov kvalitet u lakiranju.Kvalitetniji materijali, oni predviđeniza lakiranje, imaju u sastavu više drveta većespecifične težine (bukva), pa su samim tim iteži. Kvalitet se vidi i u mašinskoj obradi kadrecimo obrađujemo debljine 22 mm i višepo strukturi ruba, kako se ponaša u brušenjui pri nanošenju podloge ili izolatora. Odabiromprave podloge možemo izbeći kasnijupojavu problema i uočavanje nedostataka.MDF je dobro propustiti kroz brusilicu s dvetransverzalne brusne trake, koristeći ne pregrubibrusni papir, granulacije 240/280 i takoočistiti gornji sloj površine.U pripremanju MDF-a za obradu visokogsjaja najčešće se upotrebljavaju poliesterskepodloge (bele). Materijal je specifičan iz razlogašto je trokomponentni i što ima relativnokratko vreme upotrebe, pa je potrebnoradno iskustvo, a neke proizvođače odbijai malo težak miris, posebno ako nemajuuslove za rad odnosno kabine za lakiranje ilikontrolisane ventilacije za sušenje. Ali, kadse saberu i oduzmu sve prednosti i mane,za potpun kvalitet površine koja će kasnijeostati stabilna i neće kalirati treba odabratipoliester koji se jednostavno nanosi, dobrorazleva i dobro brusi. Za jednostavnije nanošenjepoliester podloge isporučuju se pumpeza nanošenje poliestera s kojima je jednostavnijeraditi sa, u svakom trenutku, kvalitetnomi optimalnom mešavinom. Uz ostalemašine o kojima ovom prilikom govorimo,isporučili smo preduzeću ZOMONT pumpuBettella za pripremu poliester temelja. Pumpakontinuirano vuče materijal u odnosu 1:1kataliziran i ubrzan materijal, meša ga u realnomvremenu i transportuje prema airmixpištolju s kojim se nanosi materijal. Trebaobratiti pažnju da PE podloge traže sušenjeminimalno 24 sata do idealnog ciklusa od 48sati – zavisno od temperature sušenja.Operacija koja je najzahtevnija, najmukotrpnijai zahteva najviše vremena i znanja jebrušenje podloge. Podloga u procesu nanošenjai sušenja, kao i kaliranja, ostaje neravnomernoraspoređena po površini frontašto se u ručnom brušenju manifestuje kaoefekt talasa. Dobro prosušenu površinu podlogetreba brusiti na način da na dve transverzalnegrupe s elektronskim papučama,koje se okreću u suprotnim pravcima, propuštamofrontove i na taj način ravnamopovršinu. Granulacije s kojima pripremamopodlogu za završno lakiranje počinju od240/280/320/360 i trenutno preporučujemotehnologiju combilux papira sa produženimtrajanjem i dobrim rezultatima brušenja.Preduzeću ZOMONT isporučili smo mašinuza brušenje ARNABOLDI ETGA 1600 TR2 kojaje karakteristična po tome što ima povratelementa koji se obrađuje i može se programiratipo zahtevu kupca za različite ciklusebrušenja. Prednost mašine je mogućnostrada samo jednog operatera, kao i u dodatnojregulaciji pritiska, koju ističemo jer se potome razlikuje od drugih proizvođača brusilica.Ono što je najveća prednost ove tehnologijeupravo je brušenje pre mašinskogpoliranja, što nam omogućava vrhunski kvalitetproizvoda. Mašina je opremljena kvalitetnimodsisom i touch screen tehnologijomza upravljanje.Predmet isporuke bila je i mašina za brušenjeivica italijanskog proizvođača De Stefani, spet grupa, koja obrađuje ivice nakon krojenjaMDF-a, i nakon pričvršćivanja frontova. Mašinaima brusne grupe koje se mogu postavitiu položaj koji odgovara izvedenom profilufronta (radiusu), a međusobnom kombinacijombrusnih materijala postižemo obradu kojanas zadovoljava.Tehnologija poliranja izvedena je s klasičnomkonvencionalnim mašinom, s jednimrotirajućim valjkom, i sa specijalnim pastama.Brilijantiranje ili finiširanje visokog sjajaizvedeno je sa stonom brilijantirkom Arnaboldii specijalnim pastama. Brilijantiranjeje tehnologija finog završnog poliranja kojimispravljamo nepravilnosti kod poliranogfronta i eliminišemo paste koje su se zadržaleu filmu laka kod mašinskog poliranja.U preduzeću ZOMONT uspešno smo instaliralimašine i tehnologiju potrebnu za kvalitetani brz rad na području lakiranja. Izboromnavedene tehnologije postižu se kvalitativnipomaci kod dobijanja željenih rezultata,štedi se materijal, a bitno se skraćujevreme izrade. •kompletna rešenja u površinskoj obradi lakiranjembrušenje, aplikacija, lakiranje, pakovanjeprojektovanje sistema i implementacija opreme i tehnologije

Implementacija EvropskihPIŠE: Mr. sc. Mladen Komac, dipl. ing.skomac@euroinspekt-drvokontrola.hrVrlo važan zahtev Evropske Unije odnosise na osiguranje slobode kretanja roba, uslugai kapitala. Prepreka tome su neusklađenitehnički zahtevi kod zemalja koje nisu članiceEU, kao i različita industrijska praksa, tehničkeregulative, nacionalne norme i neusklađenipravni propisi. Zato se kao uslov postavlja uvođenjejedinstvenog tehničkog zakonodavstvausklađenog sa Evropskom regulativom.Da bi se proizvod mogao plasirati na tržišteEU potrebno je udovoljiti nizu uslova, kojimasu potvrđeni temeljni zahtevi za svaki proizvod,a to su: zaštita zdravlja ljudi i životinja,zaštita okoline, sigurnost pri upotrebi i korišćenju,mehanička čvrstoća i stabilnost, protivpožarnasvojstva, zaštita od buke i uštedaenergije.Zemljama EU, kao i u zemljama koje se nalazepred ulaskom u EU, postavlja se obavezada se kroz nacionalno zakonodavstvo uredinavedeno područje. Isto tako omogućava sesvakoj zemlji pojedinačno da za pojedine grupeproizvoda donese posebne propise utemeljenena nacionalnom zakonodavstvu i zaštitiinteresa.TEMELJNI ZAHTEVI ZA PROIZVODTemeljni zahtevi osiguravaju kao prvo visoknivo zaštite zdravlja i sigurnosti ljudi, životinjai okoline. Oni su obavezujući pa prematome samo onaj proizvod koji zadovoljava temeljnezahteve može se staviti u promet i upotrebuna tržištu EU. Njima se ne specificiraju nitiunapred planiraju tehnička rešenja, ali na temeljukontrole procesa proizvodnje i proizvoda,analiza i laboratorijskih ispitivanja utvrđujuse opasnosti i rizici koji se moraju isključiti iliodstraniti pre puštanja proizvoda u promet.Važno je napomenuti da se kod utvrđivanjasvojstava proizvoda koriste usklađene normei postupci, čija je namena da se u postupkulaboratorijskog ispitivanja ujednače pristupi naevropskom i svetskom nivou, kako bi rezultatiispitivanja međusobno bili komparativni.Na teritoriju EU primenjuju se evropskenorme kao pomoćno sredstvo kod utvrđiva-nja svojstava proizvoda što olakšava slobodukretanja roba, pojednostavljuje međusobnukomunikaciju između zemalja članica, olakšavadefinisanje struktura, sadržaja i svojstavaproizvoda pre nego što se proizvod pusti upromet.DIREKTIVA 2001/95 EZO oPŠToj sigurnosti proizvodaNa temelju Direktive Veća o opštoj sigurnostiproizvoda postiže se visok nivo zaštitepotrošača, zaštite zdravlja ljudi, životinja, zaštiteokoline i sigurnosti potrošača uopšte. ZakonodavstvoEU uvodi u opšti zahtev za sigurnostproizvoda i mere koje su obavezujuće premaproizvođačima i distributerima, kao i procedurekoje doprinose navedenim ciljevima.Teško je usvojiti zakonodavstvo EZ kao iovu Direktivu za svaki pojedinačni proizvod,ali se putem Direktive provode postupci kojidovode do sigurnijeg proizvoda i ostale zaštitevisokog nivoa. Svaki proizvođač ili distributermora sprečiti bilo kakav rizik koji bi mogaougroziti zdravlje ljudi i potrošača kao krajnjegkorisnika. Direktiva se primjenjuje na proizvodebez obzira na tehnologiju, načina izrade, vrstumaterijala, kao i način prodaje. Sigurnostproizvoda mora biti takva da uzme u obzir sverelevantne aspekte, posebno kategorije potrošačakoji bi bili osetljivi na razlike koje predstavljajuodređeni proizvodi, a to se odnosiosobito na decu i starije osobe.Ako ne postoje posebne odredbe unutarokvira zakonodavstva zajednice o sigurnostinekog proizvoda, tada se primenjuju odredbeove Direktive kao obavezujuće s ciljem osiguranjazdravlja i sigurnosti potrošača. Ako nepostoje posebni propisi i kada evropski standardi– norme nisu dostupni ili se na njih nepoziva, sigurnost proizvoda se mora oceniti nanačin ispitivanja i dokazivanja svojstava uz primenunacionalnog standarda ili drugih relevantnihnormi kojima se dokazuje svojstvo kojene ugrožava potrošača, tj. krajnjeg korisnika.Obaveze proizvođača i distributera su takveda s njih ne skidaju odgovornost ako senisu pridržavali određenih procedura kod dokazivanjasvojstava proizvoda. Stoga bi, proizvođačii distributeri trebalo da sarađuju sanadležnim telima (ispitne laboratorije, instituti,akreditovani postupci i td.) u delovanjima čijije cilj sprečavanje rizika i distribucija opasnihproizvoda. Učinak primene Direktive u stvarije glavni put da se spreče neželjene posledice,a da su proizvođači i distributeri ispunili svojeobaveze prema krajnjem korisniku.U slučaju da se utvrdi da određeni proizvodne odgovara temeljnim zahtevima opštesigurnosti, tada se Zajednica brzo informišepreko procesa RAPEX. Na ovaj način onemogućavase distribucija opasnog proizvoda naceloj teritoriji EU i provodi se postupak povlačenjaopasnih proizvoda sa tržišta.Efikasan nadzor nad prometom roba i sigurnostproizvoda zahteva da se na nacionalnimnivoima uspostavi brz sistem razmeneinformacije. Ovom Direktivom utvrđuju sesmernice jednostavnog i jasnog kriterijuma,praktičnih primena i pravila koja se odnose naponašanje proizvođača i distributera pre stavljanjaproizvoda na tržište. Stoga je osiguranodgovarajući mehanizam (delovanje Državnoginspektorata) koji u najgorem slučaju možesprečiti dalju proizvodnju i plasman opasnogproizvoda. Takva odluka ima za posledicuzabranu izvoza određenih proizvoda, osim upojedinim slučajevima kada je dopuštena delimičnazabrana (različiti kriterijumi za donjugranicu opasnosti, na primer mleko).Ciljevi primene DirektiveOvom Direktivom se osigurava sigurnostproizvoda koji se stavlja na tržište. Kada proizvodipodležu posebnim sigurnosnim zahtevima,tada se donose zakonski i podzakonski aktiza takav proizvod. Kada proizvod ne podležuposebnim sigurnosnim zahtevima tada se Direktivaprimjenjuje kao obavezujuća, s ciljemsmanjenja rizika koji nisu predviđeni posebnimzakonima i podzakonskim aktima.U smislu ove Direktive, kao proizvod jeoznačen bilo koji proizvod koji je namenjenpotrošačima ili koji u razumno predviđenimuslovima potrošači mogu da upotrebe. Siguranproizvod je bilo koji proizvod koji u normalnimili razumno predvidivim uslovima upotrebene predstavlja nikakav rizik ili najmanjirizik u području zaštite sigurnosti i zdravlja ljudikao i okoline.Siguran proizvod određuju karakteristikeproizvoda uključujući njihov sastav, svojstva,pakovanje, uputstva za sklapanje ili upotrebu,održavanje i drugo. Naravno, ako kod proizvodapostoji opasnost radi nestručnog rukovanja,tada se to mora posebno označiti uz upozorenjai uputstva za njegovu upotrebu sa ciljemuklanjanja bilo kakve posledice. To se odnosiposebno na decu i starije osobe.U slučaju da proizvod može ugroziti nivosigurnosti, tada se on smatra opasnim u skladusa definicijom nesigurnog proizvoda sa visokimrizicima upotrebe. Radi toga svaki proizvođačili distributer mora označiti proizvod da lije siguran ili postoje rizici (oznake za otrove,strujne udare, radijacije, i td).U skladu sa postupcima, kao i odredbamaopštih zahteva sigurnosti, državna tela imajupravo preduzimati odgovarajuće mere zaproveru da li su proizvodi sigurni, kao i preduzimanjeodgovarajućih mera kojima se ograničavastavljanje proizvoda na tržište, koji ne36 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

direktiva u zakonodavstvoPODRUČJE DRVNE INDUSTRIJEudovoljavaju temeljnim zahtjevima opšte sigurnosti.U okviru svojih delatnosti, proizvođačipotrošačima pružaju relevantne informacijei ocene rizika svojstava proizvoda tokomnormalnog ili predviđenog razdoblja njegoveupotrebe. Upozorenja ne izuzimaju nikoga ododgovornosti kada se na tržište stavlja nesiguranproizvod. Radi toga se moraju preduzetimere označavanja na proizvodu ili ambalaži oidentitetu proizvođača i proizvoda, kao i podacio distributeru. Distributeri moraju delovati uskladu sa važećim sigurnosnim zahtevima. Kadaproizvođači ili distributeri znaju ili bi trebalida znaju, na temelju informacija koje imaju, daproizvod koji stavljaju na tržište predstavlja rizikza potrošača, oni odmah moraju obavestitinadležno telo države članice, jer u protivnompreuzimaju svu odgovornost.Države članice EU garantuju da proizvođačii distributeri ispunjavaju svoje obveze iz oveDirektive, stavljajući na tržište sigurne proizvode.One imenuju nadležna tela za nadzor prometaroba s opštim sigurnosnim zahtevima iuz odgovarajuća ovlašćenja omogućavaju impreduzimanje odgovarajućih mera. U smisluove Direktive, nadležna tela države, preduzimajumere za bilo koji proizvod, na način dase imenuju nadzorni organi, na primer Državniinspektorat koji prati promet robom, kao iovlaštena tela koja dokazuju svojstva proizvoda.Proizvod mora ispunjavati određene uslovei biti siguran za upotrbu pre nego što se staviu promet ili prodaju. To se odnosi na bilo kojiproizvod, jer se mora garantovati visok nivozdravlja i sigurnosti potrošača, što zahtevasaradnju između nadležnih tela države. Pravosvake države je nadzor nad prometom roba, aproizvod bez dokaza o svojstvima se ne možestavljati u promet.Države članice EU potrošačima i drugimzainteresiranim strankama osiguravaju mogućnostpodnošenja pritužbe na sigurnost proizvoda,kao i na nadzorne i kontrole delatnostinadležnih tela. Saradnja na nivou državnihnadzornih tela, kao i na nivou Zajednice omogućavasprečavanje distribucije proizvoda kojine udovoljavaju sigurnosnim zahtevima. Kakobi država članica preduzela mere, u obavezi jeda ovlasti nadležna tela koja nadziru prometrobom, kao i tela koja obavljaju postupke dokazivanjasvojstava proizvoda, čiji rezultati sudeo informisanja potrošača o svojstvima proizvoda.Na ovaj način sprečavaju se rizici daodređeni proizvodi predstavljaju opasnost zazdravlje i sigurnost potrošača bilo koje članiceZajednice.DIREKTIVE NOVOG PRISTUPA ZAPROIZVODE DRVNE INDUSTRIJEZakonodavstvo EU utvrđuje odgovarajućeprocedure ocenjivanja svojstava proizvodana temelju smernica, odnosno direktiva novogpristupa pri čemu se na proizvod postavljaCE ili druga oznaka kojom se potvrđuje dasu provedene sve procedura kod ocjenjivanjasvojstava proizvoda. Europska Unija primenjujestrategiju kroz direktive koima se uređujepodručje temeljnih zahteva nad proizvodima,a odnosi se na: mehaničku otpornost i stabilnost,zaštitu zdravlja ljudi i životinja, zaštituokoline, sigurnost kod upotrebe, uštedu energije,toplinsku prohodnost, sigurnost u slučajupožara, a sve u cilju zaštite krajnjeg korisnika.Direktive novog pristupa, ne odnose se samojul 2013. DRVOtehnika 39/2013 37

na proizvode, nego i na radne uslove unutarproizvodnih procesa, kao i na zaštitu radnika uproizvodnji.U području drvne industrije postoji niz direktivakojima se uređuje pristup proizvodu,od njegovog nastanka u smislu projekta i proizvodnje,do puštanja na tržište krajnjem korisniku.Potrebno je naglasiti nekoliko direktivakoje su važne drvnoj industriji: Direktiva o opštojsigurnosti proizvoda 2001/95/EC; Direktivao građevinskim proizvodima 89/106/EEC;Direktiva o sigurnosti igračaka 88/378/EEC; Direktivao sigurnosti mašina 98/37/EC; Direktivao niskom naponu 73/23/EEC; Direktiva omagnetskoj kompatibilnosti 89/336/EEC; Diektivao zaštiti na radu i Direktiva o eko zaštitiokoline.Sve navedene Direktive se odnose kako naproizvode, tako i na procese proizvodnje. Dokazo udovoljavanju temeljnih zahteva iskazujese završnim dokumentom – Sertifikatom,Potvrdom ili Izjavom o usaglašćenost, koja seobeležava CE – oznakom, što je utvrđeno krozzakonske i podzakonske akte, zavisno o vrstiproizvoda.Proizvodi obuhvaćeni direktivama novogpristupa pre puštanja na tržište, moraju proćiprocedure ocenjivanja usaglašenosti i utvrđivanjada li proizvod zadovoljava temeljnim zahtevima.Proceduru prati prolazak kroz različitesisteme da bi se došlo do CE oznake, kao štosu: sistemi A – interna kontrola proizvodnje,B – inicijalno ispitivanje tipa, C – usklađenosts tipom, D – uvođenje fabričke kontrole proizvodnje,E – utvrđivanje kvalitete proizvoda, F– potvrđivanje proizvoda (izjava o usklađenosti),G – pojedinačno potvrđivanje proizvoda(sertifikat) i H – općenito osiguranje kvaliteta.Ovlašćene sertifikacione institucije (NotifiedBody) provode procedure ocenjivanja usaglašenosti,koja mogu biti javna ili privatna, aliuvek kao treća strana. Države članice EU imajuregistar ovlašćenih institucija i brinu o njihovojkompetentnosti, kao i o područjima akreditacija.Ovlašćene institucije rade na tržišnom principu,a proizvođač bira koje će od ovlašćenainstitucija sprovesti pojedine procedure nadnjegovim proizvodom i proizvodnjom. Rezultatiispitivanja bilo koje ovlašćene institucije iliakreditirane laboratorije priznaju se u svim državamačlanicama, u skladu sa propisima zemlječlanice.Da bi proizvođač mogao provesti procedurupotvrđivanja svog proizvoda potrebno jeosigurati tehničku dokumentaciju i to: tehničkiopis proizvoda, radionički nacrt, nacrt detalja,sastavnicu materijala, tehnološki proces izrade,kontrolna mesta, inicijalna ispitivanja, tehničkiopis montaže, uputstvo za održavanje i rukovanje,garantni list i priručnik kvaliteta.Pored toga, metodom slučajnog uzorkaodabire se proizvod za inicijalno ispitivanjenad kojim se provode laboratorijska ispitivanjai utvrđivanja svojstava.Nakon svih procedura koje udovoljavajudirektivama i temeljnim zahtevima, proizvođačima pravo postaviti CE oznaku na proizvod, kojumožemo nazvati „pasošem za slobodno kretanjerobe“. CE oznaka je oblikom utvrđena odlukomVeća 93/465/EEC.CE oznaka je obvezna za proizvode obuhvaćenedirektivama novog pristupa; mora jepostaviti proizvođač (ovlašćeni predstavnik) iliuvoznik; usmerena je prema institucijama sistemanadzora nad tržištem; nije oznaka kvalitete;nije oznaka porekla; mora biti postavljenana proizvod (natpisnu pločicu, pakovanje,prateće dokumente); mora biti vidljiva, čitka ineizbrisiva; ne može se kombinovati sa oznakamakvaliteta; mora se postaviti nakon izradeEC izjave o usklađenosti i može sadržavatiidentifikacijski broj institucije ovlaštene zakontrolu kvaliteta.CE oznaka se ne sme postaviti na proizvodekoji nisu obuhvaćeni direktivama i utvrđenaje zakonom.EUROPSKA UREDBA 305/2011 podnazivom CPR (Construction productregulation)Zakon o građevinskim proizvodima (u daljemtekstu Uredba 305), koji je jedinstven nacelom području Europske unije stupio ja nasnagu sa primenom od 01.07.2013. godine, aodnosi se na sve građevinske proizvode koji seugrađuju u građevinu.Iz područja drvne industrije Uredba 305 seodnosi na sledeće proizvode ili grupe proizvoda:konstrukcijsko drvo pravouglog poprečnogpreseka – piljeno i tesano (grede, gredice,letve, daske itd.); konstrukcijsko drvo okruglogpoprečnog preseka – drveni stubovi za nadzemnevodove; lepljeno lamelirano drvo; lameliranofurnirsko drvo; dužinski spojeno drvo;ploče na osnovi drveta za primenu u konstrukcijama;ploče s česticama povezanim cementom;železnički pragovi; podne, zidne, stropneobloge i krovne pokrove (parket, lamperija,šindra); prozori, vanjska i unutrašnja vrata, roletne,kapci, škure, zasloni, senila i industrijskai garažna vrata.Dokumenti koje mora imati proizvođačvezano na građevinske proizvode su: Izveštaj oinicijalnom ispitivanju svojstava proizvoda kojisu vezani za bitna svojstva građevine na temeljulaboratorijskog nalaza, koju izdaje ovlašćenalaboratorija; Potvrdu o usklađenosti fabričkekontrole proizvodnje koju izdaje ovlaštenainstitucija, nakon provedenog postupka ispitivanjau skladu sa usklađenim normama; Potvrduo stalnosti svojstava proizvoda koju takođeizdaje ovlaštena institucija, nakon provedenogpostupka ispitivanja u skladu sa usklađenimnormama.Izveštaj o ispitivanju, Potvrda o usklađenostifabričke kontrole proizvodnje i Potvrda ostalnosti proizvoda izdaje se isklučivo za proizvođačai nije prenosiva.Priručnik fabričke kontrole proizvodnjekao dokaz o stalnosti proizvoda vezano za odgovarajućuusklađenu normu izrađuje proizvođačuz pomoć treće strane.Izjava o svojstvima građevinskog proizvodavezano za njegovu namenu i odgovarajućuusklađenu normu, temeljenu na rezultatimalaboratorijskih ispitivanja, takođe, izrađujeproizvođač.Oznaku o usklađenosti građevnog proizvoda(CE oznaka) stavlja na proizvod proizvođačkojom ujedno preuzima odgovornost zausklađenost građevnog proizvoda s iskazanimsvojstvima.NADZOR NAD TRŽIŠTEMU okviru EU, po pravilu, nadzor nad prometomroba temelji se na zajedničkom evropskomzakonodavstvu s pravom primene zakonskihi podzakonskih akata svake zemlječlanice u slučajevima kada zakonodavstvo nijeujednačeno. Ukoliko proizvod ne ispunjavauslove koji se odnose na temeljne zahteve:sigurnost kod upotrebe, zaštita zdravlja ljudii životinja, zaštitu okoline i drugo, promet sesprečava merama zabrane. Na ovaj način štitise korisnik proizvoda kao i proizvođač kojimože biti doveden u nezavidan položaj s obziromna tržište i nastale troškove. Nadzor nadproizvodima plasiranim na tržište, kao i kodnabavke pre upotrebe, sprovode državne institucije,na primer državni inspektorat, ili nadzornatela.Usklađenost proizvoda s direktivama inadzor provodi: proizvođač – pre puštanjaproizvoda na tržište; ovlaštena sertifikacionainstitucija (Notify body), carina – pri uvozuproizvoda na tržište EU, inspekcije nakon puštanjaproizvoda na tržište i pravosuđe – kodsporova.U slučaju utvrđivanja postojanja rizika zazdravlje, sigurnost i okolinu, ne dopušta se puštanjeproizvoda u promet. Isto se odnosi i naproizvode koje ne prati odgovarajuća dokumentacija,dokazi o usklađenosti s direktivamaili nisu označeni u skladu s primenom odgovarajućihpropisa.ODGOVORNOSTIProizvođač je odgovoran za svoj proizvod,označavanja proizvoda i puštanje isključivo sigurnihproizvoda u promet. U slučajevima kadaje proizvođač izvan EU, tada odgovornostnad proizvodom preuzima uvoznik, distributerili pravni zastupnik proizvođača. Odgovornostza proizvod je odgovornost za štetu nanešenupojedincu ili imovini, uzrokovanu proizvodimasa greškom ili sa neusklađenim temeljnimzahtevima. Odogovornost za proizvod sagreškom propisana je u Direktivi 85/374/EEC iuvek se primenjuje. To je jedna od najvažnijihdirektiva EU. Njome se uspostavljaju propisi zanadoknadu štete, kao i odgovornosti za proizvod.Odgovornost za proizvod mora sprečitiplasman nesigurnih i neispravnih proizvodana tržište EU. Proizvođač nije uvek odgovoranza štetu. Bitna je činjenica da oštećena stranamora dokazati vezu između greške na proizvodui nastale štete. S druge strane, proizvođačmora dokazati da greška na njegovom proizvodunije dovela do nastale štete. U pravilu,nakon 10 godina proizvođač prestaje biti odgovoranza proizvod. •38 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

NOVI ZOOM ® DESIGN GUIDEDOSTUPAN U JULU 2013Novi ZOOM ® DESIGN GUIDE nudi bogat izbor prostornih situacija sa perfektno usklađenimkombinacijama dekora. Na taj način je omogućena brza i laka vizuelizacija naše kolekcije dekora.Registrujte se na myEGGER za pristup online verziji. → www.egger.com/myeggernovi vodičkroz EGGER dekor svetoveEGGER predstavlja svoj noviZOOM® Design Guidesa još više mogućnosti primenai kombinovanja dekora.EGGER Design Guide je postao dragocenalat u komunikaciji i savetovanju kupacaza stolare i arhitekte već sa svojim prvimobjavljivanjem početkom 2008. Novo izdanjeu 2013. sadrži 29 prikaza prostorija ustambenim i poslovnim prostorima, prikazujućirazličite mogućnosti dizajna i kombinovanjasa ZOOM® dekorima.Klaus Monhoff, vođa odeljenja za dekor i dizajnu EGGER grupi, objašnjava da je DesignGuide dragoceno sredstvo za primenu ideja –posebno za stolare i arhitekte: „Naša ZOOM®kolekcija je veoma obimna zbog čega je ponuđenveliki izbor fotografija enterijera kojepokazuju različite mogućnosti dekor kombinacija.Naš dizajnerski tim često stvara dekoreunapred imajući na umu određenu namenu.Design Guide prezentuje takve ideje zajedno

UU730 ST9W1200 ST9F403 ST10Design Guide ilustruje mogućnosti kombinovanja različitih dekora i struktura – u stambenom prostoruH1487 ST22F385 ST10Primeri upotrebe unutar ZOOM® Design Guide čine lakšim konsultacije sa klijentimasa drugim predloženim primenama i mogućnostimadekor programa.“Novi ZOOM® Design Guide služi kao vodič zaprojekte sa svojim predlozima dizajna, obezbeđujepreporuke materijala, podržava proizvođačeu razvojnim projektima i predstavljapraktičan i jednostavan alat.AKCENAT NA DETALJIMANovi Design Guide vas vodi kroz 29 različitihprostornih situacija, svaka sa po tri verzije dizajna.15 projekata za javne objekte od frizer-Novo poglavlje je integrisano u DesignGuide gde se sakupljaju aktuelne teme o trendu.Širok spektar aplikacija i prikazanih primerauzima u obzir sve dekor grupe iz ZOOM®kolekcije. Da bi uvek bili informisani o ostalimidejama, novi primeri dizajna su pripremljeniza jesen 2013. za osobe koje registrujuDesign Guide pomoću svog jedinstvenog koskogsalona preko izložbenog prostora do kafića.Predlozi uređenja kuhinja, dnevnih i spavaćihsoba su prikazani u 14 postavki. Po prviput su u novom Design Guide uključeni detaljiodmah pored kompletnih verzija dizajna. Krupanplan postavlja detalje i kombinacije boja ucentar pažnje, na primer u vidu pojedinačnihfrontova ili stolica.Svaka slika takođe pokazuje pojedinačnekombinacije: „Kod nekih prostorija se pokazuju2 dekora, dok se kod drugih kombinuju triili četiri različita dekora. Predstavljanje izabra-nih dekora u razmeri je takođe zanimljivo, jerse vidi efekat proporcija direktno u primerima,”objašnjava Klaus Monhoff.ZASTUPLJENE SVE ZOOM dekor grupe40 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

KUHINJA ZA CEO ŽIVOTKuhinje već dugo ne služe samo za kuvanje. One su središtesvakodnevnih aktivnosti i mesto gde se okupljaju gosti.Zato i uređenje kuhinja postaje sve otvorenije kako bi sepovezala sa dnevnom sobom, centrom dnevnih aktivnosti.Elementi udobnosti u ovoj kuhinji istaknuti su živahnimizgledom dekora u stilu Used-Look F403 Vulcano. Ostatakkuhinje je neutralan zahvaljujući toploj beloj nijansi dekoraW1200 ST9 Porcelan i toplo sivom uni dekoru U730 Bazalt.Da bi se detaljnijeprikazali dekori,krupni planovipokazujupojedinačneprostornesituacije poputkliznih vratai unutrašnjostiplakara u ovomprimeru.čene dekor kombinacije iz ZOOM®-a. Programisporuke daje informacije o brzoj dostupnostiproizvoda za sve ove dekore.PROŠIRENJE EURODEKOR® LAGERPROGRAMA Radauti/UnterradlbergSa promocijom ZOOM® Design Guide najavljujemoproširenje EURODEKOR® lager programaRadauti/Unterradlberg. Prethodni asortimanod 100 dekora je povećan za još 50 dekorakoji su izabrani iz ZOOM® kolekcije. Od jula2013. svih 150 dekora će biti lagerovano kaoEURODEKOR® ploče u 18 mm debljine. Celokupanprogram je upotpunjen sa identičnimkant trakama u 6 formata kao i laminatimasa minimalnom količinom za naručivanje. •808 ST9NOVI ZOOM DESIGN GUIDEDragocen alat za proizvođačeprilikom savetovanja klijenataPrikazuje 29 prostornihsituacija primene u stamebnimi javnim prostorima, svakisa tri verzije dizajnaNove prostorne situacije najesen 2013. za osobe koje su seregistrovale na myEggerJoš više primera i krupnih planovadetalja i dekor kombinacijaProširenje EURODEKOR® lagerprograma Radauti/Unterradlbergsa 50 dekoraMOTIV RECIKLIRANOG DRVETA ZA NOVI IZGLEDDekor H1487 Bramberg bor svojim pukotinama, čvorovima,oblikom daske i pohabanim izgledom omogućava veomaindividualni dizajn u ovom frizerskom salonu. Izdašni uzorakdaske naročito dobro deluje na pojedinim elementima zidova,a smiruje ga jednobojni dekor U808 Moka. Zahvaljujući strukturiST10, dekor F385 Cement deluje iznenađujuće realistično.da na www.egger.com/myegger. Fotografije uDesign Guide su kreirane pomoću VirtuelnogDizajn Studia (VDS), softverskim alatom za dizajni prezentovanje dekora u konkretnim prikazimaprostorija.FOKUS NA ZOOM® KOLEKCIJUZA CENTRALNU I ISTOČNU EVROPUDekor kombinacije su izabrane od 150 dekoraEURODEKOR® ploča (melaminski oplemenjeneploče iverice) i 87 dekora EUROSPAN® radnihploča. Pregled svih ovih dekora u kombinacijimože se pronaći u priloženoj brošuri Preporu-Potražite besplatan primerak kod svog distributera:DistributerAdresadareX d.o.o. Prodajni centar Beograd, Autoput Beograd - Zagreb bbdareX d.o.o. Prodajni centar Beograd, Živka Davidovića 37dareX d.o.o. Distributivni centar Niš, Bulevar Cara Konstantina 80 – 84dareX d.o.o. Distributivni centar Ivanjica, Bukovica bbDoding d.o.o.Podgorica, Majevička 18 (Nikšićki put)J.u.A.Frischeis d.o.o.Nova Pazova, Industrijska zona Berbernica bbLamex d.o.o.Novi Sad, Rumenački put 105aPinoles d.o.o. MaloprodajaBeograd, Južni bulevar 2Pinoles d.o.o. MaloprodajaBeograd, Kumodraška 301Pinoles d.o.o. Distributivni centar Nova Pazova, Kralja Petra I Karađorđevića 156Pinoles d.o.o. Distributivni centar Niš, Bulevar Cara Konstantina 82 – 86Tis d.o.o. MaloprodajaIvanjica, Sađavac bbTis d.o.o. MaloprodajaBatajnica, Puk. Milenka Pavlovica 153Tis d.o.o. Distributivni centar Nova Pazova, Industrijska zona bbTis d.o.o. Jelovica d.o.o.Kragujevac, Kanicova 11aTis d.o.o. Uni Stil d.o.o.Niš, Bulevar Cara Konstantina 3ZemljaSrbijaSrbijaSrbijaSrbijaCrna GoraSrbijaSrbijaSrbijaSrbijaSrbijaSrbijaSrbijaSrbijaSrbijaSrbijaSrbijaWebwww.darex.rswww.darex.rswww.darex.rswww.darex.rswww.doding.co.mewww.frischeis.rswww.lamex.rswww.pinoles.comwww.pinoles.comwww.pinoles.comwww.pinoles.comwww.tis-ivanjica.rswww.tis-ivanjica.rswww.tis-ivanjica.rswww.tis-ivanjica.rswww.unistil.rsjul 2013. DRVOtehnika 39/2013 41

BrušenjePIŠE: prof. dr Milan JaićRazlika između brušenja ravnihširokih strana i užih stranana predmetima obrade nastaje,generalno, zbog razlike u oblikui dimenzijama, tako da se tomemoraju prilagoditi i uređaji i alatiza brušenje.Bočne strane (kantovi) mogubiti u podužnom smi slu pravolinijskei krivolinijske, dok se upopreč nom preseku svrstavajuu tri osnovne grupe – ra van, falci profil. Ravan poprečni presekmože biti upravan ili pod uglom,tj. zakošen u odnosu na šire strane.Profil predstavlja krivolinijskipresek i mo že biti manje ili višesložen. Falc je strani naziv za deopreseka koji se kod nas u konstrukcijamanaziva poluutor.Uže strane mogu biti od masivaili furnirane, tako da i ovo utičena primenjeni način brušenja.Profil obložen furnirom neophodnoje da pažljivo brusite zbogmale debljine furnira. Sve većaprimena ma sivnog drveta zaizradu rubova i oblaganje profilisanihrubova furnirom (softforming)utiče na sve veći značajbrušenja profila.Kod brušenja profila razlikujuse sledeće faze obrade:• brušenje različitih oblikaprofila,• brušenje ravnih ili profilisanihmalih površina,• brušenje zaobljenih uglovarazličitih radijusa i profila na pločastimpredmetima obrade,• obaranje ivica na predmetimaobrade,• druge završne obrade, kaošto su izglačavanje (poliranje) ičetkanje.Na slici 1. prikazani su različitisistemi bruše nja koji vam stojena raspolaganju u obradi, čijiizbor treba dobro da usaglasitesa namenom proizvoda. Trebada napravite razliku između dvaslučaja primene brušenja užihstrana:Brušenje profila nakonizrade profila gloda njem – uvekje neophodno brušenje kao pripremapovršine za obradu tankimzavršnim ma terijalima. Izradaprofila glodanjem na plo čamaivericama prouzrokuje ispravljanjeiverja iz srednjeg sloja, kojeje slabije slepljeno, tako da obrađenapovršina izgleda valovita.Ovaj efekat mo žete otkloniti brušenjemprofila. Profilisane uskepovršine MDF ploča imaju na sebitanak sloj vlaknastog materijala,koji ometa ad heziju premaza.Primenom brušenja otklonićetepodig nuta vlakna i izglačatiprofil.Brušenje ne sme da utiče napromenu oblika profila. Zato morateda izaberete oblik alata zabrušenje koji odgovara oblikualata za glodanje (izradu profila).Brusni alat tre ba da je tvrd i dadeluje kalibrirajuće na profil.Dijamantom oplemenjenialati (dijamant-dis kovi) ima­ju dugačko radno vreme i dobroodrža vanje tačnosti oblika profila,ali ne mogu dobro da uklonevlakna. Oscilatorne brusilice imajuznatno kraće vreme upotrebljivosti,dobro ukla njaju podignutavlakna i održavaju dobru tač nostprofila.Brušenje furniranih profila –na prethodno brušenom kao i nanebrušenom furniru nakon oblaganjaprofila softforming postupkom,odno sno oblepljivanjemprofila, nastaju pritisnuta i zaprljanamesta, kao i hrapavost, takoda je neophodno fino brušenje uSlika 1. Brušenje profila: 1 – agregatom sa brusnom trakom, 2 – agregatom sa brusnim koturom42 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

profilisanih užih stranaAgregat sa brusnom trakomSlika 2. Agregati za brušenje profila sa beskonačnom brusnom trakomSlika 3. Brusilica za profilno brušenjesa više agregata (Heesemann)Slika 5. Agregat sa profilisanom brusnom trakom (gurtnom)Agregat sa brusnom trakomi automatskom promenom papučasvrhu poboljšavanja kvaliteta površine.Brusni alati su meki i omogućavajukontaktno brušenje,tako što se prilagođavaju oblikuprofila.Kod jednostavno profilisanihpredmeta obrade možete damontirate tračni brusni agregatna postolje mašine. Samostalnemašine za brušenje profila snabdevenesu agregatima za tračnobrušenje, brusnim koturima i oscilatornimagregatima.Raznolikost zadataka brušenjai vidova profila uticali su poslednjihgodina na razvoj različitihsiste ma brušenja. U upotrebisu pojedinačne mašine za brušenjeprofila i automati za brušenjeprofila, sastavljeni od više brusnihagregata (dva ili više) postavljenihna zajedničko postolje(modularni princip).Zahtevi koji se postavljaju uodnosu na rezultat brušenja zaviseod područja upotrebe predmetaobrade, a u okviru ovih grupai od zahteva u pogledu kvalitetaproizvoda. Osnovni zahtevi su:• tačnost dimenzija i oblika (vernostizvornog profila) i/ili• kvalitet površine – mala hrapa­Agregat sa brusnom trakomza brušenje falcaSlika 4. Agregatza brušenje satrakom i izmenljivimpritisnim elementima(Heesemann)vost površine (glačanje i uklanjanjevlakana).Za brušenje profila koriste sesledeći agregati za brušenje, kojise razlikuju prema korišćenombrusnom alatu:• agregati sa brusnom trakom• agregati sa profilisanom brusnomtrakom (gurtnom)• agregati sa rotirajućim brusnimkoturima (diskovima)• oscilatorni agregati za brušenjesa linearnim kretanjemAgregati sa brusnom trakomKod agregata za profilno brušenjebrusnom trakom na pred­met obrade pritiska se beskonačnabrusna traka profilisanom brusnompapučom (slika 2). Brusnapapuča ima kontraoblik profilakoji se brusi. Brusna traka se podpritiskom papuče savija i prilagođavase profilu. Već kod maloslože nijih profila nije moguće zadovoljavajućesavijanje brusnogplatna. Kruto brusno platno može,pri ve likim brzinama kretanja,samo uslovno da se do vede ukonkavne delove složenijeg profila(udu bljenja). Zato preporučujemoda složenije profile brusitesa više traka koje smenjuju jednadrugu, tako da svaka brusna trakaobrađuje jedan deo profila.Za brušenje ravnih užih stranaupotrebljavajte papirne brusnetrake, dok za brušenje profila,a posebno falca, upotrebljavajteplatnene brusne trake, kako bibrusna traka izdržala savijanje.Brusilica za profilno brušenjesa agregatima sa bru snom trakommože da ima samo jednubrusnu jedinicu, pri čemu se popotrebi menja kontraoblikovanabrusna papuča, ili više brusnihjedinica sa različitim alatima, takoda svaka brusi svoj deo profila(slika 3).Agregati sa brusnom trakomskidaju veliku koli činu iverja, imajudugo radno vreme (trajanjetra ke). U cilju poboljšavanja rezultatabrušenja koriste se vazdušnemlaznice za čišćenje trake,a kod bruše nja ravnih površina ioscilovanje brusne trake.Kontraprofil brusne papučenajčešće je napravljen od specijalnogfilca, a po potrebi imametalne uloš ke za brušenje oštrihuglova. Duže radno vremepo stiže se primenom metalnebrusne papuče, koja ima otvoreza uduvavanje vazduha, tako dabrusna traka klizi po vazdušnomjastuku (nastaje efekat vazdušnogjastuka) i ne dolazi do povećanogzagrevanja. Delimično sekoristi i vakuum u profilu papuče,kako bi se postiglo bolje naleganjetrake.Ove brusilice koriste se pretežnoza brušenje du gačkih i pravihprofila, ali i za spoljašnja zaobljenjasa većim prečnikom naprofilisanim pločama.jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 43

Slika 7. Oscilatorni agregatza brušenje profila sa linearnim kretanjemKod česte izmene profila pritisnepapuče postav ljene su narevolver-uređaju (do 6 različitihprofila), koje se okretanjem dovodeu kontakt sa brusnom trakom(slika 4).Ovaj sistem nije pogodan zabrušenje unutrašnjih zaobljenjaprofilisanih delova. Za profile sazaob ljenim delovima primenjujuse brusilice sa karuse lom na komerotira predmet obrade, a brusnatraka sa pritisnom papučombrusi profil.Agregati sa profilisanombrusnom trakom (gurtnom)Brušenje profila sa profilisanomtrakom (gurtnom) predstavljadalji razvoj brusnih traka i dopunubrusnim trakama i brusnimkoturima na bazi centrifugalnesile, koje su posebno cenjenezbog njihove elastičnosti i naleganjana površinu pri brušenjuprofila. Profilne gurtne su izrađeneiz fleksibilne noseće trake, nakoju su fiksirani pojedinačni blokoviod specijalne gume (slika 5).Oblik nožica blokova tako je određen,da usled rotacije profilnegurtne oko po vratnog kotura iuprkos velikoj brzini deformacijene dolazi do zamaranja materijala,a profil zadr ža va svoj izvornioblik. Šupljine između nose ćetrake i gumenih blokova omogućavajuelastičnu deformacijui deluju da ukupna širina blokanaleže na profil, tako da se možepostići visok kvalitet brušenja uzmali pritisak brušenja. Ge ometrijablokova osigurava, osim toga,stabilnost oblika uprkos većegopterećenja nastalog pritiskombrušenja.Slika 6. Agregat sa rotirajućim brusnim koturomSlika 8. Primena različitih brusnih agregata za brušenje profilisanih užih stranaNa gumene blokove nalepljujese brusna traka ra zličitihgranulacija (od No80 do No400).Korišćenjem profilisanegurtne omogućava se:• korišćenje na profilnim brusilicama,kod kojih se osovinamotora okreće sa 1500 o/min,odn. 3000 o/min,• brušenje komplikovanihprofila na pravim ili savijenimpredmetima obrade,• lako rukovanje, postiže seveliko skidanje iverja i visoki kvalitetbrušenja.Agregati sa rotirajućimbrusnim koturima (diskovima)Profilno brušenje sa rotirajućimbrusnim koturima (diskovima)izvodi se sa različitim nosačembrus nog sredstva (slika 6).Razlikuju se:· brusni koturi sa čvrsto vezanimbrusnim zrnima – oni su pogodnisamo za malo skidanje iverja.Usled stalnog habanja materijalabrusnog kotura dolazi do samooštrenja,tako da se ovi agregatimoraju automatski podesiti premaprofilu,· profilisani brusni koturi (centrifugalnibrusni disk) sa vulkaniziranimgumenim prstenom na čauri,na čiji je obod (oblik profila)nalep ljeno brusno platno. Brusnikotur se izrađuje u tri različite tvrdoće,tako da se može prilagoditirazličitim zadacima brušenja uodnosu na stabilnost i oblik profila.Kod rotacionih tela napravljenihiz elastične gume naležućakontaktna po vršina je veća. Ovakvebrusilice rade kao kontaktirajuće,nasuprot kalibrirajućeg brušenjasa tvrdim koturima. Osimtoga, komplikovani profili moguse, najčešće, brusiti samo sa jednimalatom.Kod ovih profilnih brusilicaumesto brusne trake koristi sekotur (disk) izrađen od specijalnoglakog metala. Na disk je izlivenatvrda guma sa kontraoblikovanimprofilom. Na profilisanugumu nalepljuje se brusni papir.Urezi u disku služe za hlađenje iprikupljanje brusne prašine.Za svaki profil mora da seuradi poseban disk. Ovi diskovise postavljaju na osovinu elektromotorai može ih biti više, takoda bruse jedan za drugim određenideo profila.Oscilatorni agregati zabrušenje sa linearnimkretanjemBrusilice za profilno oscilatornobrušenje (linearne brusilice)imaju sličnost sa ručnim brušenjempo moću profilisane brusnepapuče. Njima se mogu brusitisamo podužno ravni profili (slika7). Oscilatorno kretanje u smerui suprotno kretanju predmetaobrade omogućava sigurnoodsecanje vlakana. Zbog relativnokratkog kretanja pri bru šenjumoguće je samo malo skidanjeiverja sa efektom glačanja. Tačnostprofila je veoma dobra, akoje brusna podloga čvrsto nanetana oscilirajuću brusnu papuču.Trajnost brusnog papira iznosi između1.000 i 2.000 m’ obrađenepovršine.Na slici 8 prikazani su različitibrusni agregati koji se koriste zabrušenje podužno pravolinijskihužih strana. •44 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

PRSKANJE UZ POMOĆPIŠE: dipl. ing. Tanja PalijaJedan od najčešćih postupaka koji se primenjujeza nanošenje premaza u površinskojobradi drveta jeste vazdušno prskanje. Razlogvisoke zastupljenosti ovog sistema jeste zadovoljavajućikvalitet obrade uz relativno nisketroškove same instalacije. Opremu za vazdušnoprskanje čini sistem za snabdevanjekomprimovanim vazduhom (kompresor vazduha),rezervoar premaza i uređaj za raspršivanjepremaza (pištolj). Iako najzastupljeniji,postupak vazdušnog prskanja ima dosta nedostataka.Jedan od osnovnih jeste mala efikasnostprenosa, budući da 50 do 70% količinepremaza ne dospeva do predmeta obradeveć ostaje neiskorišćeno (najvećim delom uvidu overspray-a). Takođe, kvalitet obrade umnogome zavisi od umešnosti samog radnikakoji rukuje pištoljem, jer magla čestica premazakoja se formira pri izlasku materijala izmlaznice pištolja može oštetiti prethodno nanetitečni film premaza.Vazdušnim prskanjem mogu se nanositibajcevi i svi tipovi premaza, pri čemu je potrebnopodesiti radni viskozitet materijala zaraspršivanje. Podešavanje viskoziteta premazase vrši dodatkom odgovarajuće količinarazređivača ili zagrevanjem premaza i/ili vazduha.Imajući u vidu pooštrene zakonske regulativeu zemljama Evropske Unije u pogleduemisije organskih komponenti u vazduh(VOC – Volatile Organic Compound), kao i po­trebu za obezbeđenjem neškodljivih uslovaradne sredine za boravak radnika, drugoj opcijise daje prednost.Kada se koristi zagrejani vazduh kao medijumza raspršivanje treba imati na umu davazduh u sebi uvek sadrži određenu količinuvodene pare. Sa porastom temperature koncentracijavodena pare u vazduhu se povećava(na 10˚C vazduh sadrži oko 10 g/m 3 vodenepare, dok na 50˚C sadrži oko 100 g/m 3vodene pare), što se može negativno odrazitina kvalitet lakirane površine, jer vodena paraiz zagrejanog vazduha dolazi u kontakt sa česticamapremaza. Jedan od noviteta u oblastivazdušnog prskanja jeste primena zagrejanogazota, kao medijuma za raspršivanje česticapremaza. Ovaj sistem pod nazivom NI­TROTERMSPRAY patentirala je firma Eurosideriz Italije. Sistem kombinuje prednosti raspršivanjapremaza zagrejanim vazduhom i prednostiazota kao inertnog gasa. S obzirom dasam vazduh sadrži oko 78% azota, radi se zapravoo korišćenju azotom obogaćenog vazduha.Tipična instalacija sa NITROTERMSPRAYsistemom data je na slici 1.Osnovna komponenta NITROTERMSPRAYsistema jeste generator azota koji je povezansa jedinicom komprimovanog vazduha. Obogaćivanjevazduha azotom vrši se postupkomselektivne filtracije (do koncentracije azota od99,5%) pri čemu se dobija čist, suv i jonizovanmedijum za prenos čestica premaza. Postupkomfiltracije čestice prašine, ulje, vlaga i hemijskekomponente se uklanjaju iz vazduha.Na taj način sprečeno je da čestice premazareaguju sa medijumom za prenos tokom nanošenjatj. tokom prolaska kroz pištolj. Azotpredstavlja inertni gas bez boje i bez mirisa,čime se ostvaruju ekološki neškodljivi usloviradne sredine. Zahvaljujući inertnosti, azotostaje stabilan u uslovima promenljive temperaturei vlažnosti vazduha, čime se ostvarujukonstantni parametri procesa lakiranja a timei ujednačen kvalitet lakirane površine.Temperaturu inertnog azota u intervaluod 5 do 80˚C podešava radnik. Imajući u viduda je azot anhidrovan, ne javljaju se problemiprilikom njegovog zagrevanja. Povišenatemperatura azota snižava viskozitet premazausled čega se smanjuje količina dodatograzređivača (do 50%). Smanjenjem potrošnjerazređivača smanjuje se emisija štetnih organskihkomponenti u vazduh. Time se dobijazdravija radna sredina za radnike i ekološkipodobna instalacija budući da se čist kiseonik„oslobađa“ iz kabine za prskanje u spoljašnjusredinu.Smanjena količina dodatog razređivačaobezbeđuje skraćivanje vremena između prvogi drugog nanosa premaza. Prema podacimaproizvođača, na taj način skraćuje se ukupnovreme lakiranje za 25 do 50% i povećavaproduktivnost za najmanje 40%. Niži viskozitetpremaza obezbeđuje da kapljice premazabudu dovoljno „tečne“ kada dospeju na površinupredmeta obrade, usled čega je omogućenonjihovo stapanje u tečan film i eliminisanaje pojava efekta „narandžine kore“. Na ovajnačin poboljšava se kvalitet lakiranja i manjeveštih radnika.Primenom NITROTERMSPRAY sistema,problemi statičkog elekticiteta i vlage na površinipredmeta obrade su eliminisani budućida je azot jonizovan. Trenje koje se javljaizmeđu čestica komprimovanog vazduha ičestica premaza unutar mlaznice pištolja prilikomvazdušnog prskanja može dovesti dostatičkog naelektrisavanja čestica premaza.Čestice premaza prenose naboj na površinupredmeta obrade usled čega i površina postajejednako naelektrisana. Da bi se postiglovezivanje čestica za površinu predmeta obradeneophodno je da između čestica premazaSlika 1.Shemakabine zaprskanje saNITROTERMSPRAYRezervoarvazduhaRezervoarazotajedinicom1 23KOMPRESOR VAZDUHA NITROTERMSPRAY KABINA ZA PRSKANJE46 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

Nanošenje premaza u površinskoj obradi drvetaZAGREJANOG JONIZOVANOG AZOTAi podloge postoje privlačne sile. Čestice premazase vezuju za površinu predmeta obradesuprotnog naelektrisanja, dok se čestice istognaelektrisanja odbijaju od površine predmetaobrade formirajući maglu, tj. overspray. Jonizovanjemazota dobijaju se naelektrisanimolekuli, čime je omogućeno bolje vezivanjepremaza za podlogu uz manji overspray(do 30%), veća efikasnost prenosa i ušteda umaterijalu i vremenu obrade. Smanjivanjemoverspray-a produžava se životni vek filteraza vazduh i olakšava se održavanje kabina zaprskanje.NITROTERMSPRAY sistem omogućava snižavanjepotrebnog pritiska za raspršivanje(do 40%). Snižavanje unutrašnjeg pritiska prskanjaje moguće zahvaljujući brzini molekulaazota. Molekuli azota imaju gotovo dvostrukoveću brzinu u odnosu na molekule komprimovanogvazduha. Zahvaljujući većoj brzinimolekula azota, kinetička energija česticapremaza se ne menja značajno kada se sniziunutrašnji pritisak. Snižavanjem pritiska efikasnostprenosa se povećava a potrošnja vazduhau jedinici vremena se smanjuje.Mehurići u transparentnom filmu premazamogu istaći teksturu drveta na neželjeninačin. Takođe, pojava mehurića sigurno imauticaja i na vrednosti mehaničkih svojstava lakiranepovršine. Prema podacima proizvođačaEurosider pojava mikro mehurića u filmupremaza je umanjena za 50% kada je korišćenjonizovani, zagrejani azot u funkciji medijumaza raspršivanje. Razlog smanjenja količinemehurića u filmu premaza objašnjava semanjom veličinom molekula azota i manjomtermalnom ekspanzijom azota u odnosu nakomprimovani vazduh. Manji prečnik molekulaazota doprinosi boljoj atomizaciji česticapremaza i lakšem isparavanju sa površinepredmeta obrade. Zahvaljujući bržem isparavanjumolekula azota, moguće je nanositi debljefilmove premaza bez opasnosti od pojaveslivanja, što je naročito značajno kod lakiranjavertikalnih površina. Ovaj efekat je potpomognuti boljom adhezijom čestica premaza navertikalne površine predmeta obrade usledjonizacije molekula azota. Smanjivanjem pojavemehurića dobija se ravnomeran, gladakfilm veće transparentnosti. Na ovaj način mogućeje postići željeni sjaj lakirane površine.Korišćenje zagrejanog azota doprinosi postizanjuvisokog sjaja lakirane površine, a ukolikoje potrebno smanjiti sjaj lakirane površinedovoljno je regulisati viskozitet premaza.Sistem nudi još jednu mogućnost a to jenaelektrisavanje čestica premaza putem prenošenjanaelektrisanja sa molekula azota uzavisnosti od naboja predmeta obrade. Ovapogodnost ima opravdanje kod materijala saniskim elektrostatičkim nabojem, kao što suproizvodi od drveta.Jedna od prednosti NITROTERMSPRAY sistemajeste mogućnost integrisanja u već postojećujedinicu za prskanje i korišćenje svihtipova premaza, kako onih konvencionalnihna bazi organskih rastvarača tako i ekološkipodobnih, kao što su vodorazredivi premazi.Može se reći da primena jonizovanog zagrejanogazota proširuje mogućnosti vazdušnogprskanja u površinskoj obradi drveta. •

Zatiranje graditeljskog nasleđaKoliko smo uopšte svesni da je kuća ogledalo čoveka,a kuće i prostor gde živi jedan narod su, ustvari, ogledalo tog narodaPIŠE: dipl. ing. Slavoljub Zakićwww.srpskekuce.comGradnja, građevinarstvo ili graditeljstvo,kao stara i prepoznatljiva srpska reč, nisu imunena višedecenijske napore da budemo neštodrugo do Srbi. I to zahvaljujući ponajviše sopstvenojgluposti, uporno negovanoj, što bi sereklo o svom ruvu i kruvu. Za zatiranje tragovai sve ostalo što nam se sa graditeljskim nasleđemdogodilo, neko naš, u naše ime, dao je ikreaciju i saglasnost, ojačanu višedecenijskimapanažama, profesorskim mestima, članstvimau raznoraznim komisijama i žirijima, gde stenekad nagrađeni a sledeći put „samo“ član kojiodlučuje o nagradama.Graditeljsko nasleđe je važan element narodnogidentiteta a nije zaobiđeno ni u sukobucivilizacija, koji je izgleda odavno počeo, alinašu umišljenu elitu još niko o tome nije obavestio.Uđemo li spuštenih ruku u tu borbu umuzici, jeziku, veri, pismu, graditeljstvu, običajima,ravnodušni prema olakom prepuštanjuživotnog prostora, nestaćemo a možda ipak,ostanemo u nekakvom sećanju kao Hazari kojisu pali jer su „bili skloni padu“.„Nestankom jednog tipa kuće nestaje i narodkoji ga je stvorio“ kaže Špengler. Kolikosmo naših tipova kuća, seoskih i gradskih prepustilidrugima? Koliko smo uopšte svesni daje kuća ogledalo čoveka, a kuće i prostor gdeživi jedan narod su, ustvari, ogledalo tog naroda.Smeju li danas naše kuće da se pogledajuu ogledalo, ili što je još važnije, smeju li danasSrbi kao narod da sa ponosom kažu: „Da, to jemoja kuća, da to sam ja“. Malo je onih koji mogusa ponosom da pokažu svoju kuću. Oni kojisu imali sreću da upoznaju profesora BožidaraPetrovića, Ranka Findrika, Zorana Petrovića,Bogoljuba Mišu Veselinovića, imaju razlog zaponos, ostali…Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu,ne postoji ni smer ni odsek koji se bavi srpskimgraditeljskim nasleđem. Postoji samo jedanpredmet „Istorija arhitekture“ u kojem senasleđe pominje. Uporedimo li ovo sa obrazovanjemizmeđu dva svetska rata, lako je utvrditikada je bilo bolje obrazovanje. Uzgred,Mađari imaju fakultet za Narodno graditeljstvo.Dakle, ovakvim tretmanom naše društvošalje poruku, narodnom graditeljstvu je mestou istoriji, i za današnju i buduću gradnju jepotpuno nepotrebno i nezanimljivo.Konaci manastira Zočište, Kosovo i Metohija – budući izgledArhitekta Božo Petrović ispred svog objekta u LujeviciKuća Jove Stojanovića, Vlasinsko jezeroKuća Josipovića, Ljig48 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

Fotografije: Stanko Kostić i Dragan BosnićVladičanski dvor Žičke eparhijeKuća Dragana Stankovića, VlasotinceNe govorim ovde, ovako se mora graditi.Podsećam samo kako smo gradili. Ukoliko kaonarod, ne negujemo i ne usavršavamo vlastitikarakter i kulturu, a arhitektura je važan deote kulture, klonućemo i na drugim poljima odzdravlja, sporta, ekonomije i td. Kultura građenja,njeno negovanje i transponovanje možebiti svekoliki pokretač u svim drugim oblastima.Tek kad u tim našim, srpskim kućama, porastesamosvesna generacija naslonjena nanašu moćnu tradiciju i pamćenje, naći će serešenje za naš ekonomski oporavak i ostalo.Novac nije čarobno rešenje. Nikakve milijardenam neće pomoći ukoliko društvo predvodeljudi bez morala, vizije i duha.Nikakvi lažni idoli, neukus i prostota, kojinam se svakodnevno nameću preko medija,neće odoleti pred naletom lepote koja stojiiza ideje srpskih kuća i primene tradicionalnihprincipa narodnog graditeljstva u novoj gradnji.Ta ideja, koja nosi seme sveobuhvatne obnove,kao lavina, uz Božiju pomoć, opraće lepolice naše Srbije. Prvi korak u tom naumutrebalo bi da bude identifikovanje kreatora tenaše propasti, razotkirvanje pogubne stategijei stavljanje tačke na zatiranja našeg nasleđa,prelomne tačke posle koje ćemo se konačnookrenuti sebi i vlastitim korenima.Autor ovog teksta je članRadne grupe Ministarstva za primenusrpskog graditeljskog nasleđa u novoj gradnjii direktor Projektnog centra LOGISTIKA

KUĆE ARHITEKTE BOŽE PETROVIĆASinteza nasleđa i savremeneKuća u suštini jeste, a u vremenu iza nas je i bila jedan odnajprezentativnijih duševnih izraza ljudi određenog podneblja.Nigde se naš čovek nije duševnije pokazaonego gradeći sebi krov nad glavom.PIŠE: mr Mare Janakova Grujić,istoričar umetnostiBožidar PetrovićJedna po svemu čovekomerna arhitektura– stvorena za čoveka i dosledna njegovim stvarnimpotrebama, iskrena, humana, respektabilnaprema prirodi i ambijentu, vanvremenska,inspirisana životom – karakteriše stvaralaštvoi višedecenijsko neumorno delanje profesoraarh. Božidara Petrovića (1922-2012). Polazištai dometi autora su: kontinuitet baštine, istraživanjei traganje za nacionalnim graditeljstvom,sluh za regionalne karakteristike i kvalitete, isticanjevrednosti nataložene narodne mudrosti.Priča o ovom srpskom neimaru navodi nasna uvek aktuelnu temu – odnos globalnog ilokalnog u današnjici, posebno izraženog ugraditeljstvu. Iako su sve prisutnije i snažnijetendencije naše epohe globalizam, internacionalizam,uniformnost, monokulturalnost, zagovorniciove rasprave slažu se da bogatstvoi vrednost svetske kulture leže u raznolikostii originalnosti baštine na regionalnom, lokalnomnivou, kao i u očuvanju autohtonih, izvornihvrednosti.Prve Petrovićeve individualne kuće nastajušezdesetih godina prošlog veka, da bi 1970. godinesa kućom u okolini Čačka, u Donjoj Gorevnici,on konačno utemeljio opredeljenje za sintezunasleđa i savremene gradnje. Ovaj srpskineimar projektovao je ukupno 150 objekata različitihnamena, inspirisanih balkanskim narodnimgraditeljstvom. Pored porodičnih kuća, tusu i moteli, kafane, škole, hoteli, crkveni domovi.Vrednosti narodnog graditeljstva vidljive suu Petrovićevom stvaralaštvu u jednostavnostii iskrenosti funkcije, racionalnosti konstrukcije ipreglednosti i nenametljivosti oblika. Zdanja sučesto podignuta u živopisnom ambijentu brdovitei pitome Šumadije. Kod prizemnih individualnihkuća, u posebnom i jasno odvojenomdelu, smeštene su prostorije za odmor, dok sekod spratnih objekata one nalaze u potkrovlju,ostavljajući tako mesta sobama za boravak uprizemlju. Kada se uporede osnove Petrovićevihzdanja sa osnovama starih balkanskih kuća,primećuje se osavremenjavanje i nov tretmanprostora. Za takav pristup autor je bio podstaknutosluškivanjem novih potreba savremenogdruštva, kao i poštovanjem želja samih korisnika,što je i uslovilo složenija prostorna rešenja uodnosu na iskustva prošlosti.Kuće Božidara Petrovića sagrađene su redovnood prirodnih materijala. Kod drvenihkuća glavni materijal od temelja do krova jestedrvo, a kod ostalih za zidanje se koristi opeka,često u kombinaciji sa kamenom. Konstrukcijakrova i trema počiva na drvetu, krovni pokrivačje ćeramida (crep), a spoljašnjost je malterisanai zatim okrečena, usled čega kuće imaju beličast,topao kolorit koji je oplemenjen i teksturomkamenih i drvenih partija na fasadi. Visokičetvorovodni krovovi su prepoznatljiv elementu Petrovićevoj arhitekturi. Čest i vizuelno upečatljivdetalj na njima su odžaci sa dekorativnimkapama. Tu su ivelike drvene strehe,poduprte svojevrsnimkosnicima, kojipored funkcionalnedimenzije predstavljajujedan od glavnihdoprinosa likovnostii lepoti zdanja.Jedan od redovnoprisutnih i karakterističnihgraditeljskihelemenata je trem.Vekovima prisutanu narodnoj kući Balkana,ovaj prostorpredstavlja tačku stapanja okoline i kuće kaočovekovog utočišta. Kao najiskreniji odgovorna bioklimatske uslove naše sredine, on je vremenompostao dominantan deo kulture stanovanjasrpskog naroda, mesto gde porodicaobavlja najveći deo svojih dnevnih aktivnosti.Na pojedinim primerima Petrovićevih kuća,podignutih na živopisnom kosom terenu,50 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

gradnjeRođen je u selu Dići na obroncimaRudnika (opština Ljig) 15.jula 1922. godine. Četvorogodišnjuosnovnu školu završioje u mestu rođenja, a osmogodišnjugimnaziju u GornjemMilanovcu. Posle demobilizacije1946. godine upisuje arhitektonskiodsek na Tehničkomfakultetu u Beogradu, na komediplomira 1952. godine. Odtada do 1956. godine radi uu „Energoprojektu“ kao projektant i konstruktor. Od 1956. godine je predavačna Arhitektonskom fakultetu, gde je i penzionisan 1987. godine sa zvanjem redovnogprofesora. Umro je u Beogradu, a sahranjen je na Gradskom groblju uGornjem Milanovcu, 30.12.2012. godine.trem dobija i dodatno značenje – ulogu vidikovca.Njegova materijalizacija redovno je vezanaza drvo.Dominantan motiv kompozicije enterijeraje dnevna soba koja se najčešće nalazi u središtuobjekta i otvorena je prema tremu. Osnovnanačela u oblikovanju su toplina, prijatnost iudobnost, i sve se postiže nenametljivom, jednostavnomobradom površina i svedenim elementimamobilijara. Centralni motiv enterijeraje najčešće ognjište (kao simbol neprekidnostii spokoja porodičnog života), u obliku kaminaili stare zidane peći sa pećnjacima. Enterijerskepartije i detalji (gredne tavanice, zidne obloge,nameštaj i pokućstvo) gotovo uvek su izrađeneod drveta, što znatno utiče na osećaj toplineu domu.Delo Bože Petrovića temelji se na spoznajibiti narodnog neimarstva – težnji ka čovekomernostii humanosti. Značajno je primetitida takva pročišćenost i jednostavnost likovnogizraza ostavlja mesta za drevne majstorske veštinei primenu zaboravljenih zanata. Lepotau zdanjima Božidara Petrovića postignuta jeritmikom prozorskih okana, uspešno uklopljenimtremovima, neobično koncipiranim strehama,skladnošću proporcija, harmonijom i lepotomlinija, nadahnutim i prisnim odnosom saprirodom. Tako je dekor poistovećen sa funkcijomi ne postoji van nje. •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 51

Energetska efikasnostSrbija ima rešenje zaPIŠE: Ljiljana Vučetićquattrovision@sbb.rsU pogledu energetske efikasnosti Srbija u građevinizaostaje nekoliko godina za razvijenim zemljamaEvrope, gde su problemi ubrzanog smanjenjarezervi neobnovljivih izvora energije, globalnozagrevanje, efekat staklene bašte i pitanja održivograzvoja prioritet. Pošto akcije štednje električneenergije i apelovanja na podizanje nivoa svesti oenergetskoj efikasnosti kod građana donose malerezultate, možda inovativni sistemi gradnje, poputQ sistema i patenata naših inženjera mogu da snizenepovoljne pokazatelje.Q sistem je Jovanu Nikoliću doneo nagraduza jedan od najboljih projekata u oblasti inovativne gradnjePatent budućnosti kompanije QuattroHouses i inženjera Jovana Nikolića, dobitnikaprestižne nagrade Lafarge-a, najvećesvetske kompanije za proizvodnju cementa,razvijen je nakon sedam godina istraživanja.Q sistem je Nikoliću doneo nagraduza jedan od najboljih projekata u oblastiinovativne gradnje u Evropi. Tokom rada napatentu Nikolić je pronašao rešenje za izbegavanjetakozvanih „termalnih mostova”, rasipnikaenergije i uzročnika stvaranja vlage,kondenzacije i buđi. Posebno je važno istaćienergetsku efikasnost koju Quattro Housespostiže u svojim objektima.– Q objekti štede energiju i do 80 odsto.Brzina gradnje je izuzetna, a svi procesise odvijaju paralelno. Nema majstora kojise razvlače mesecima po gradilištu, niti čišćenjaoko objekta nedeljama nakon završetkaradova. Postiže se visok standard stanovanjaza nisku cenu – kaže Nikolić.Novina kod betonskih panela, koji seproizvode u fabrici umesto na gradilištu, jezapravo termoizolacija u blokovima koja jeneprekinuta i hermetički zatvorena.– Q sistem koristi elemente koji semontiraju u skeletni sistem sličan klasičnojgradnji, ali nema cigle. Betonski pane­li se proizvode u fabričkim uslovima i praveu više veličina i različitog dizajna. Dok sepriprema teren, odnosno vrše iskopavanjatemelja, u fabrici proizvodimo panele. Sviproizvedeni elementi su potom uklopljeniu celinu, a objekat je potpuno ušuškan sasvih strana. Paneli se povezuju po principuzid-zid i zid-plafon, a stubovi kojima se povezujuse izlivaju betonom – objašnjava Nikolićspecifičnosti gradnje Q sistemom.Održivost izuzetne prosečne cene gradnje,od 500 evra po kvadratu – ključ u ruke,Nikolićev patent postiže smanjenjem cenesame tehnologije gradnje. Takođe, investitorne može da unosi izmene onoga što ćese naći u panelu, odnosno korisnik dobijabaš ono što je i platio. Poređenja radi, prosečnacena gradnje u Evropi 2012. godinebila je 1209 evra po kvadratu, u Srbiji oko750 evra, dok u Beogradu iznosi 950 evra.– Izolacija u Quattro objektima je hermetičkizatvorena, tako da u slučaju požarane može da gori, širi vatru ili gasovimaugrožava živote. Nakon vatrene stihije onase jednostavnim „punjenjem” zidova vraćagde je i bila pre nesreće bez rušenja zidova– napomenuo je autor patenta.PrilagođAVANJE evropskimSTANDARDIMAPotrošnja energije u svetu se značajnopovećala poslednjih 30 godina, a s njomi emisija ugljen dioksida. Kao odgovor nautvrđeno stanje Evropska unija je ciljeveusmerila da do 2020. godine dostigneformulu tri puta po 20 odsto: 20 odstosmanjenja potrebne količine energije, 20odsto smanjenja emisije ugljen–dioksida idrugih gasova koji stvaraju efekat staklenebašte i 20 odsto povećanje korišćenja energijeiz obnovljivih izvora.Ovi ciljevi se odnose i na našu državujer zbog pristupanja Energetskoj zajednicijugoistočne Evrope, Srbija takođe ima obavezekoje mora da ispuni. Problem naše zemljedatira još iz šezedestih godina i masovnegradnje sanova za „radničku klasu”veoma niskog kvaliteta, a samim tim i nikakveenergetske efikasnosti. Delovi grada,kao što je Novi Beograd građeni su sistemommontažne gradnje, bez bilo kakvihenergetskih performasi.Smanjenje debljine pojedinih elemenataovakve gradnje, kao što su spoljašnjizidovi direktno je uzrokovalo veliku toplotnuprovodljivost zidova, hladnoću i pojavubuđi. Procenjeni gubitak energije na go­52 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

prilagođavanje regulativama EUdišnjem nivou iznosi više od 150 KWh/m 2po domaćinstvu.Ima li Srbija rešenje?Novina u oblasti građevine je uvođenje„еnergetskog pasoša”, bez koga ni jedannovosagrađeni objekat ne može da dobijeupotrebnu dozvolu. Za sada ovaj dokumentposeduje 31 preduzeće u Srbiji. Energetskipasoš sadrži opšte podatke o zgradi,klimatske i termo tehničke karakteristike,kao i preporuke za poboljšanje energetskihsvojstava objekta. Pravilnikom oenergetskom pasošu utvrđeno je razvrstavanjezgrada u osam energetskih razreda, anove zgrade minimalno moraju zadovoljavatiuslove za kategoriju „C“ što znači da potrošnjaenergije ne sme biti veća od 65 kilovatapo kvadratnom metru godišnje, što jena nivou evropskog proseka.Da Srbija ipak ima rešenje za poboljšanjesituacije na polju energetske efikasnostdokazuje međunarodno priznatpatent kompanije Quattro Houses – Q sistem.Sam naziv kompanije koja je vlasnikQ sistema, Quattro ukazuje na visokuzaštitu od četiri negativne pojave:uragani, poplave, zemljotresi i vatra,a istovremeno ukazuje na mogućnostgradnje svih vrsta objekata na sve četiristrane sveta. Q sistem je po pitanju energetskeefikasnosti prevazišao kategoriju„C” kao poželjnu za dobijanje energetskogpasoša.– Kompanija Quattro Houses prema srpskojkategorizaciji razreda za „energetski pasoš”ulazi u kategoriju „B”, što govori da smoveć sada na nivou evropskog proseka – tvrdiJovan Nikolić i dodaje da tehnologija gradnjeomogućava da se zadrži kvalitet luksuznihobjekata, sa velikom energetskom efikasnošću,a da se cena prepolovi.Energetska efikasnostprivlači strane investitoreIako je interesovanje za ovaj patent usrpskoj javnosti veliko, značaj nove Q tehnologijeprvi je prepoznao austrijski investitor,koji će narednih meseci ulagati u izgradnjufabrike Quattro panela u Staroj Pazovi i prviput u svetu primeniti novu tehnologijugradnje na ovakvom postrojenju.Dodatno, nove tehnologije i otvaranjefabrika za njihovu primenu znači i više radnihmesta, ali i mogućnost izlaska na stranatržišta sa čisto srpkim brendom. •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 53

Tehnika zvezdastogza izradu masivnih pločaPIŠE: dr Vladislav ZdravkovićPredložen je novi sistemproizvodnje koji treba daobezbedi veće iskorišćenjedrveta. Taj koncept, nazvanValue Activation je fokusiranna bolje razumevanjefundamentalnog ponašanjadrveta, kombinovano sa novimtehnologijama i razvojemnovih proizvodnih sistema.U budućnosti će biti moguć individualnitretman svakog trupca detaljnim merenjemnjegovih svojstava pre samog rezanja. Za to jepotrebno poznavanje ponašanja drveta kombinovanosa odgovarajućim razvojem naprednihi efikasnih prozvodnih sistema.Relativno novi metod rezanja trupaca nazvanje zvezdasto rezanje koji olakšava efikasnuproizvodnju građe sa vertikalnim godišnjimprstenovima gde je istovremeno uklonjenosrce i juvenilno drvo. Dokazano je da takvagrađa ima bolju dimenzionu stabilnost i pokazujemanju sklonost ka formiranju pukotinapri veštačkom sušenju kad je izloženo promenljivojrelativnoj vlazi, uglavnom zahvaljujućipovoljnijoj orijentaciji godišnjih prstenovai odsustvu juvenilnog drveta.Iz plana rezanja po zvezdastoj šemi je očiglednoda u dobijenim sortimentima i pravougaonogi trouglastog poprečnog preseka,nije prisutno ni srce ni juvenilno drvo. Planzvezdrstog rezanja prikazan na slici 2 omogućavaproizvodnju dva različita sortimenta i tosortimente pravougaonog i sortimente trouglastogpoprečnog preseka. Ravne površinesortimenata su pritom paralelne osnovnimanatomskim pravcima u drvetu, ili radijalom ilitangencijanom. Postoje i druge, konvencionalnemetode za proizvodnju rezane građe pravougaonogpoprečnog preseka sa vertikalnoorijentisanim godišnjim prstenovima, kao štoje radijano rezanje, takozvani Kartije.Drvo je tipičan ortotropni materijal sa primetnorazličitim svojstvima posmatrano u trimeđusobno upravne antomske ose, uzdužnoj,radijalnoj i tangencijalnoj. Mnoga svojstva drvetakao što su utezanje, čvrstoće i elastičnostsu značajno različita u ta tri anatomska pravca.Dobro je poznato da se građa iz radijalnogreza sa vertikalno orijentisanim godišmjimprstenovima u odnosu na površinu, manjevitoperi nego konvencionalna rezana građa.Promene dimenzija sa promenom vlagevazduha se naravno dešavaju ali su one ograničene,radijalno utezanje je u smeru širinegrađe a tangencijalno u smeru debljine građe.Iznos ovih promena dimenzija je moguće izračunatii predvideti.Poznato je da se drvo u blizini srca - juvenilnodrvo značajno razlikuje od drveta saperiferije stabla. U slučaju norveške smrče otkrivenoje da je kod juvenilnog drveta ugao fibrilaveći nego kod zrelog drveta pa su samimtim deformacije prilikom sušenja kod juvenilnogdrveta veće.Tehnika zvezdastog rezanjaŠema zvezdastog rezanja trupaca prilagođenaje pravilnom okruglom preseku. Šemarezanja u osnovnoj verziji daje šest sortimenatatrouglastog poprečnog preseka i šest sortimenatapravouganog poprečnog preseka (slika2). U slučaju nepravilnog poprečnog presekatrupca, moguće je šemu rezanja prilagoditiobliku i kvalitetu trupca. Najbitnija stvar je dase iz sortimenata ukloni srce i najveći deo juvenilnogdrveta. Šema zvezdastog rezanja dajegrađu manjih širina nego konvencionalnetehnike pri istom prečniku trupca, ali je to nevažnos obzirom da je takva građa namenjenaza izradu masivnih ploča ili drugih lepljenihproizvoda. Ova tehnika je najpogodnija začetinarske trupce prečnika većeg od 200 mm.Deo rezane građe dobija se i iz okrajaka, gdeje inače najkvalitetnija zona trupca, te se dobijakvalitetna rezana građa, najčešće bez čvorova.Probno rezanje čamovine pokazalo je dase kod tehnike zvezdastog rezanja dobija većeiskorišćenje nego pri rezanju skroz i rezanjupolovina ili četvrtina trupca. Pored ove tehnikeza izradu trouglastih lamela za ploče iz izuzetnotanke oblovine, koristi se tehnika rezanjasa prorezanim srcem (slika 3).Slika 1: Konvencionalni plan rezanja trupcaSlika 2: Plan rezanja trupca po zvezdastoj šemiSlika 3: Izrezivanje lamela sa prorezanim srcemSlika 4: Izgled slepljene ploče od trouglastih lamelaSlika 5: Primena ploče od zvezdastih lamela za stolovePrincipi lepljenja trouglastihprofila u masivnu pločuPloče od masivnog drveta se sastoje odprethodno dimenzionisanih i obrađenih elemenatalepljenih jedan uz drugi. Takav načinslaganja elemenata uzrokuje velike gubitke ilamele su slepljene sa različitim orijentacijamagodišnjih prstenova u odnosu na površinuploče. Trouglasti profili dobijeni tehnikomzvezdastog rezanja mogu se koristiti za izradumasivnih ploča bez čvorova, sa vertikal­56 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

ezanja trupacaod lamela trouglastog poprečnog presekanom orijentacijom godišnjih prstenova. Proizvodnjaovakvih ploča odvija se u pet osnovnihfaza:• Uklanjanje neprihvatljivih čvorovai drugih grešaka• Uzdužno nastavljanje dobijenih čistihlamela• Rendisanje trouglastih profila• Lepljenje truglastih profila u masivnu ploču• Dalja obrada ploča, rendisanje i brušenjei eventualno razrezivanje ploča na manjekomadeUzdužno nastavljanje trouglastih lamelase u principu vrši na isti način kao kod lamelapravouganog poprečnog preseka. Potrebnoje uraditi izvesne modifikacije opreme kako bise prihvatali i transportovali elementi trouglastogpoprečnog preseka. Dužina zupčastogspoja može se prilagoditi nameni ploča, u zavisnostiod toga da li je u pitanju nosiva konstrukcijaili ne. Elementi mogu biti nastavljanjikontinualno a zatim rezani u odgovarajućedužine ili se mogu nastavljati direktno na specifikovanudužinu-modul.Tokom dužinskog nastavljanja potrebnoje što više voditi računa da se u istoj lameliodrži slična orijentacija godišnjih prstenova.To značajno umanjuje naprezanja u ploči kojasu posledica različitog utezanja i bubrenja urazličitim anatomskim pravcima drveta.Zupčasti spoj u lameli trouglastog poprečnogpreseka može biti postavljen u dvarazličita pravca, paralelno sa tangencijalnompovršinom lamele ili paralelno sa radijalnompovršinom lamele. Uopšteno, poželjno je daspoj bude na radijalnoj površini. Na taj načinje spoj vidljiv na površini ploče.Lamele trouglastog poprečnog preseka seblanjaju sa svih strana. Da bi se olakšalo presovanjei postigla debljina ploče jedna od ivicalamele se blanja do određene širine, čimese dobija trapezni oblik lamele. Pritom je takođevažno voditi računa o orijentaciji godišnjihprstenova. Posle blanjanja nanosi se lepak nadve od četiri površine trouglastog profila i onise postavljaju zajedno u ploču sa vertikalnoorijentisanim godišnjim prstenovima.Truglasti elementi za ovu vrstu ploča nemoraju se praviti samo metodom zvezdastogrezanja. Naime, moguće je praviti slične profilei iz sortimenta znatno manjeg prečnika od200 mm, kao što su ovršci četinarske oblovine(slika 3).Program nazvan Value Activation je iskorakiz konvencionalnog načina proizvodnje kaboljem iskorišćenju i kvalitetnijem proizvoduod četinarskog drveta malog prečnika. Onobjedinjuje poznavanje svojstava drveta, razvojpoboljšanih proizvoda od drveta i razvojcost-efficient proizvodnih sistema. Od takvogpristupa se očekuje veća dodata vrednost proizvodimaod masivnog drveta. •NEPREVAZIĐENAPRECIZNOST U OBRADI DRVETA

Kontrola kvaliteta u sušariPIŠE: dr Goran MilićU prethodnom broju, objašnjen je uticajvarijacija debljine građe i debljine letvica natrajanje sušenja i uniformnost vlažnosti šarže.U ovom delu teksta biće prikazan uticaj varijacijabrzine vazduha i ulazne temperature,kao i zajednički uticaj sva četiri parametra.Brzina vazduhaKao i za debljinu građe i debljinu letvica,obično se podrazumeva jedna vrednost zabrzinu vazduha u sušari. U najboljem slučajuto je prosečna vrednost eksperimentalno dobijenihbrzina. Češće – to je vrednost koja senalazi u prospektu proizvođača. Ovde je, kaoprosečna za sušenje četinara, razmatrana čestonavođena vrednost u prospektima proizvođača(2,5 m/s), kao i neka, relativno prihvatljivaodstupanja – najniža brzina 1,5 m/si najviša 3,25 m/s. Sa slike 1 se vidi da je trendsnižavanja temperature pri kretanju vazduhakroz složaj sličan kao i u prethodnim slučajevima.Veća brzina vazduha znači i manji padtemperature i obrnuto, ali u sva tri slučajavazduh postaje zasićen u centru složaja, takoda je razlika u temperaturama zanemarljiva.Ipak, kao i u prethodnim slučajevima, zajedničkiefekat razlike u temperaturi i razlike urelativnoj vlažnosti vazduha rezultuje velikimrazlikama u potrebnom vremenu sušenja ucentru složaja (slika 2.)Ulazna temperatura vazduhaPoseban problem pri sušenju drveta ukonvencionalnim sušarama predstavlja i varijacijatemperature vazduha koji ulazi u složaj.Ovo variranje je najčešće do 5°C, ali u ekstremnimsituacijama (loše stanje ventila, toplotnigubici, neravnomerna cirkulacija vazduha…)može biti i veće. U prikazanom primeruusvojena je temperatura na ulasku u složaj49±3°C, odnosno opseg 46–52°C. Očekivano,s obzirom da vazduh sa najvišom ulaznomtemperaturom sadrži najveću količinu toploteon se tokom prolaska kroz složaj hladi manjei sporije (slika 3). Vazduh ulazne temperature46°C se hladi najbrže i već posle 30 cm dostiže44°C što odgovara relativnoj vlažnosti odpreko 80%. Drugim rečima, kapacitet takvogvazduha da prima vlagu iz drveta je značajnoumanjen. Ovo se jasno vidi na slici 4, gdeje vreme potrebno za sušenje delova složajaudaljenih 90 cm, odnosno 120 cm dvostrukoduže za ulazne temperature vazduha 46°C i49°C u odnosu na temperaturu 52°C.Kombinovani efekatDo sada su 4 faktora razmatrana odvojeno,ali je jasno da oni u sušarama figurirajuistovremeno i to u različitim kombinacijama.Razmotrena su tri slučaja:• Slučaj 1: najbolji uslovi sušenja– Tanka građa (42 mm)– Debele letvice (19 mm)– Velika brzina vazduha (3,25 m/s)– Visoka ulazna temperatura (52°C)• Slučaj 2: srednji uslovi sušenja– Srednja građa (44 mm)– Srednje letvice (16 mm)– Srednja brzina vazduha (2,5 m/s)– Srednja ulazna temperatura (49°C)• Slučaj 3: najgori uslovi sušenja– Debela građa (47 mm)– Tanke letvice (13 mm)– Mala brzina vazduha (1,5 m/s)– Niska ulazna temperatura (46°C)Trend opadanja temperature za ova trislučaja tokom kretanja kroz složaj je isti kaou analizi pojedinačnih faktora, ali su razlikeu vrednostima veće (slika 5). Dok temperaturau najboljem slučaju padne ispod 44°C (štoodgovara relativnoj vlažnosti od preko 80%,a ravnotežnoj preko 15%) posle 120 cm, prisrednjim uslovima to se dogodi posle 60 cm,a kod najgorih uslova sušenja već posle30 cm. Ovo se dramatično odražava na vremesušenja do željene vlažnosti u različitim delovimasložaja (slika 6). Delovima složaja koji senalaze na 120 cm udaljenosti će biti potrebnotri puta više vremena za dostizanje željenevlažnosti pri srednjim uslovima sušenja uodnosu na najbolje uslove. Pri najlošijim uslovimasušenja (slučaj 3) ovi delovi se neće niosušiti, jer je vazduh tu potpuno zasićen, odnosnone može da primi vlagu koja bi isparavalaiz drveta.Iz svega navedenog jasno je da čak i, naprvi pogled, male razlike u vrednostima pojedinihuticajnih faktora mogu dramatičnousporiti sušenje. Ovo se naročito odnosi natemperatura ( o C)vremetemperatura ( o C)put vazduha (cm)Slika 1. Pad temperature vazduha tokom prolaska krozsložaj u zavisnosti od brzine vazduhaput vazduha (cm)Slika 2. Vreme sušenja u zavisnostiod pređenog puta i brzine vazduhaput vazduha (cm)Slika 3. Pad temperature vazduha tokomprolaska kroz složaj u zavisnosti od ulazne temperature58 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

II deovremetemperatura ( o C)vremeput vazduha (cm)put vazduha (cm)put vazduha (cm)Slika 4. Vreme sušenja u zavisnosti od pređenog puta i ulazne temperature vazduha; Slika 5. Pad temperature vazduha tokom prolaska kroz složaj za tri kombinacije faktora;Slika 6. Vreme sušenja u zavisnosti od pređenog puta za tri kombinacije faktorapočetne faze sušenja, kada je vlažnost drvetavisoka. U kasnijim stadijumima sušenja, kadaje količina vlage koja isparava iz drveta manja,uticaj ovih faktora je manji (nema opasnosti daće doći do zasićenja vazduha tokom prolaskakroz složajeve), ali i dalje prisutan. Dodatno,posledice iz prvih faza sušenja ostaju, odnosnograđa blizu krajnjih ivica složaja na koju vazduhprvo nailazi će se sušiti bespotrebno dugo,a često dolazi i do presušivanja (što je praćenovećim procentom deformacija). Na krajusušenja će uniformnost konačne vlažnosti bitinarušena. Suprotno tome, dobra kontrola ovihfaktora će obezbediti uniformnu vlažnost nakraju sušenja i kraće vreme, time i manji utrošakenergije i manje troškove. Teško je potpunokontrolisati sve faktore, ali svaki napor uovom pravcu će doneti rezultat. •

Međunarodniprojektiu drvnojindustrijiPIŠE: dr Nebojša TodorovićProjekat:Klastering, Znanje, Inovacije i Dizajnu drvnom sektoru Jugoistočne EvropeAkronim: ID:WOOD, www.idwood.euProjekat ID:WOOD traje dve godine (01.10.2012.-30.09.2014.), a u njegovurelaizaciju je uključeno 15 organizacija koje su direktno ili indirektnopovezane sa sektorom drvne industrije. Projekat se finansira iz sredstavaEvropske Unije, a odobren je u okviru četvrtog poziva Transnacionalnogprograma Jugoistočne Evrope (SEE/D/0227/1.2/X). Rukovodilac projektaje Slovenački institut za šumarstvo (Slovenian Forestry Institute), a iz našezemlje u ovaj projekat je uključen odsek za Tehnologije, menadžment iprojektovanje nameštaja i proizvoda od drveta sa Univerziteta u BeograduŠumarskog fakulteta. Pored ove dve institucije, partneri u projektu sui: Informest – Italija, Drvno-industrijski klaster – Slovenija, Tehnološki centariz Pordenonea – Italija, Drvno-industrijski klaster Styria – Austrija, Regionalnaagencija za razvoj Centru – Rumunija, Agencija za održivi razvoj ievrointegracije – Ecoregions – Bugarska, Fondacija za promociju preduzećaZala – Mađarska, Lokalna agencija za razvoj PINS – Hrvatska, Agencijaza razvoj Nerda – Bosna i Hercegovina, Centar za obrazovanje, univerzitet,istraživanje i preduzetništvo – Region Friuli Venecija – Italija, Ministarstvopoljoprivrede, šumarstva i prehrane Republike Slovenije – Slovenija, Ministarstvoekonomije Republike Slovenije – Slovenija, Kanton Tuzla Ministarstvopoljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Bosna i Hercegovina.Ideja za ID:WOOD projekat se bazirala na činjenici da u zemljama jugoistočneEvrope, gde je potencijal šumskih resursa veoma značajan, postojiveliki nedostatak politike održivog razvoja drvne industrije. Iako situacijau regionima ovog dela Evrope nije ista, uglavnom je u preduzećima kojaproizvode nameštaj i proizvode od drveta zastupljen nizak stepen investicijai inovacija, slab pristup novim znanjima i tehnologijama kao i nedovoljnaprisutnost na stranim tržištima. Upravo iz tog razloga ID: WOODprojekat ima za cilj da doprinese razvoju malih i srednjih preduzeća iz drvnogsektora i povećanju njihove konkuretnosti kroz promociju i podsticanjeinovacija. Osnovne aktivnosti na ovom projektu će biti usmerene natehničku i organizacionu pomoć koja će se deliti drvno industrijskim klasterimai tehnološkim centrima kao i na rešavanje strukturnih nedostatakapreduzeća i unpaređenje njihovih inovacionih potencijala.Osnovni ciljevi projekta su: izgradnja i konsolidacija transnacionalne mrežedrvno-industrijskih klastera, razvoj regionalnog tehnološkog centra iregionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća u drvnom sektoru,podsticanje preduzeća na razvoj novih proizvoda u cilju povećanjanjihove konkuretnosti i prepoznatljivosti na tržištu, kao i spajanje proizvodnogdrvnog sektora sa nosiocima znanja (fakulteti, instituti, laboratorijei drugo).Očekivani rezultati projekta su: poboljšanje i povećanje kapaciteta drvnoindustrijskihklastera, uspostavljanje i održivost transnacionalna saradnjeizmeđu klastera, nosioca znanja i proizvodnog sektora, povećan protokinformacija ka preduzećima u cilju povećanja njihovog znanja o tržišnimmogućnostima, transfer inovacija, znanja i dizajna ka drvnom sektoru.Za više informacija možete posetiti sajt: www.idwood.eu60 DRVOtehnika 39/2013

Prosvetljeno drvoDrvo koje propušta svetlostPIŠE: Isidora GordićU stalnoj potrebi za pomeranjem sopstvenihgranica čovek stalno pokušava da nadiđei sebe i druge, ali i sva prethodna dostignuća,te da pomeri onu vidljivu ili nevidljivulestvicu koju treba preskočiti. Ovaj, u osnovitako prirodan ljudski poriv, naročito je vidljivu oblasti dizajna udruženog s novim tehnologijama.Naime, umetnici vizionarski stvarajuideje, ali ne mogu dalje bez tehničke podrškekoja te ideje realizuje. I upravo tu, u tom spojuumetnosti i nauke, i nastaju veliki rezultati.Ako ste za trenutak, čitajući naslov ovogteksta, pomislili da je reč o drvetu koje je poddejstvom više sile doživelo duhovno prosvetljenje– na pogrešnom ste tragu. Reč je o najnovijim,inovativnim tehnologijama obradedrveta koje pred nas donose drvo koje propuštasvetlost. Odmah na početku valja skrenutipažnju da u našem fokusu neće biti drvokoje se koristi za izradu lampi, već drvenipaneli koji se mogu koristiti za najrazličitijenamene, uglavnom u enterijeru: od izradepregradnih zidova, vrata, stepeništa do izradenameštaja, a koji se mogu prosvetljavati,odnosno koji propuštaju veštačku ili prirodnusvetlost (u slučaju veštačke svetlosti, najčešćeiz skrivenog izvora).Za ovu priliku smo odabrali tri tipa drvenihpanela koji se razlikuju po materijalu kojizapravo provodi svetlost.Austrijski prozvođač Luminoso kreira drvenepanele od drvenih lamela širine 5 mmizmeđu kojih se ugrađuju optička vlakna debljine0,25 mm dobijajući kompaktnu i ravnudrvenu površinu koja propušta svetlo, a možese koristiti za podove, tavanice, pregradnezidove, nameštaj itd. Primena u enterijeru jegotovo neograničena budući da ukoliko sene postavlja iza ili ispred svetlosnog izvora,ovaj luminoso materijal se ponaša kao kvalitetandrveni kompozitni materijal. Ali, ako gaprosvetlite njegova površina naprosto oživiu igri svetla i senki. Za izradu ovih panela koristese vrhunske vrste drveta: mahagoni, tikovina,hrast, dimljeni hrast, sapeli, crna trešnja,venge, kanadski javor ili američki orah, aliproizvođač pruža mogućnost da se izađe ususret i posebnim željama.Ovi paneli se mogu najnormalnije obrađivatii mogu biti završno lakirani, bojeni, uljeniDrveni paneli koji se mogu koristitiza najrazličitije namene, uglavnomu enterijeru: od izrade pregradnihzidova, vrata, stepeništa do izradenameštaja, a mogu propuštati veštačkuili prirodnu svetlostili voskirani. Debljina se kreće od 4 do 50 mm,a već od debljine 10 mm mogu se dobiti saspojem pero + utor (žljeb). Dimenzije panelamogu biti 3000 mm sa 500/1000/1250mm.Treba naglasiti da bi za prosvetljavanje trebalokoristiti rasvetu koja ne emituje visoketemperature te se uglavnom preporučujuLED sistemi.Francuski proizvođač Lamellux takođeza pojedine svoje programe koristi optičkavlakna, ali razvija i poseban Quartec sistemsa većom prosvetljenom površinom tako štoizmeđu drvenih lamela naliva specijalno razvijenusmolu koja postiže veliku čvrstoću.Smola može biti transparentna i blago zamagljena,ali i sjajna i iskričava, te obojenaLamelluxLamelluxu vrlo živahne i živopisne boje, u zavisnostiod dizajna i efekta koji se želi postići. Uobičajenekombinacije lamela i smole kreću seu naizmeničnom smenjivanju 15+15, 15+20,20+20, 25+25, 28+25 mm…, a minimalni raz-LamelluxJagortaJagorta62 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

Luminosomak između drveta je 10 mm dok je maksimalni50 mm. Maksimalne dimenzije panelasu 2600 x 1200 mm. Od vrsta drveta koristese hrast, bukva, jasen, mahagoni, javor, trešnja,bubinga, orah, iroko, tikovina, venge, zebranoitd., a završna obrada je saten-lak. Dakle,u Quartec sistemu smola je ta koja propuštaveće ili manje količine svetlosti.I za kraj, mađarska Jagorta nudi furniranepanele koji propuštaju svetlost celom svo-jom površinom. Jagorta je razvila sofisticiraniproizvod koji predstavlja suptilan spoj drvetai akrila. Naime, nosiva ploča je od transparentnogakrila, a na nju se lepi furnir željenogdrveta (hrasta, trešnje, tikovine, breze, bambusa…).Prosvetljavanjem ovog materijala dobijase homogeno prosvetljena površina sa jasnonaglašenom prirodnom strukturom drveta,godovima i svim onim stvarima koje ga činelepim budući da svetlost prolazi kroz furnir.Materijal se dodatno može dorađivati CNCmašinamaodnosno drvo se može gravirati zapostizanje posebnih efekata. Proizvodi Jagortase mogu dobiti u panelima debljine 4 mm,odnosno širine i dužine 2000 x 1000 mm.Kao i za Luminoso, tako i za Lamellux iJagorta proizvode važi da svetlosni izvori nesmeju emitovati visoke temperature te se i zanjih preporučuje LED tehnologija ili fluorescentnarasveta. Naravno, temperatura i relativnavlažnost vazduha u prostorima u kojimase koriste ovi materijali moraju biti optimalni,budući da je reč o kompozitima.Ukoliko svetlosni izvori, bilo prirodni iliveštački, nisu u funkciji ovi materijali i daljeimaju svoju izuzetnu estetsku vrednost budućida je drvo samo po sebi materijal sa iskonskomlepotom koja zasigurno oplemenjujesvaki prostor. •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 63

Tri ideje za mala preduzećaUz shvatanje da će mala preduzeća odigrativeliku ulogu u oporavku privrede evropskihzemalja, Wood-Mizer je opsežno istraživao toza čim većina njegovih klijenata traga i pažljivoanalizirao povratne informacije od svojihpredstavnika iz preko 100 zemalja.Cilj je, takođe, bila tačna procena toga kolikoje svetska ekonomska kriza pogodila strugarskepreduzimače. Ispitivanje je otkrilo dakao i u prethodinim periodima recesije, malekompanije se, uopšteno govoreći, prilagođavajuizmenjenim ekonomskim uslovima,pa tako pretrpe manje štete od velikihkompanija.Zaista, na krizu su odgovorili hvale vrednomfleksibilnošću, smanjujući operativne troškovei radno vreme i/ili prelaskom na preradudrvne građe u niz novih proizvodnih linija.Samo je manjina vlasnika Wood-Mizer-ovihproizvoda napustila sferu prerade drveta iprodala strugare koje se i kao polovne uvekmogu prodati.Podjednako fleksibilan, Wood-Mizer je prepoznaoda povoljne prilike garantuju iveću podršku manjim drvoprerađivačkimpreduzećima u vidu serije novih, unapređenih,namenskig strugara. Svaka strugara jedizajnirana kao pouzdan i izuzetno bitan stožerefikasne proizvodnje drvne građe i proizvodiviše vrednijih proizvoda od manje količinedrveta. Dramatičan odgovor dolazi u vidutri proizvodna koncepta koje pokreću tridrvoprerađivačke grupe mašina.Ideja 1Daske i grede najpreNajjednostavniji i najefikasniji način da setrupac preobrati u dasku ili gredu jeste pomoćumale uske trakaste Wood-Mizer-ovetestere LT15. Dizajn ove mašine je prost isnažan i obezbeđuje precizno sečenje. Njenaglava može da testeriše trupce prečnika ido 70 cm. Postolje je sačinjeno od segmenatai povećana dužina sečenja se postiže dodavanjemjoš delova. Testera se napaja električnimmotorom ili motorom na gorivo ilidizel. Ima i podešavanja, pa se glava testereautomatski prilagođava unapred isprogramiranompoložaju za testerisanje za postizanjerazličite debljine. Za strugare po ugovoru, postojii oprema za prenos koja olakšava transportdo različitih lokacija.Kombinacija funkcija, pouzdanosti, visokogkvaliteta reza i adekvatna cena doprineli sudobrom glasu koji prati LT15 strugaru u Evropi,Aziji i Africi.Dizajn LT15 unapređen je opcijom zameneručnog napajanja glave električnim što smanjujezamor radnika, a samim tim i povećavaproduktivnost.Ideja 2Profilisane grede i ukalupljene daske za izgradnju drvenih kućaJoš jedan novi proizvod javio se u vidu Wood-Mizer MP100 ili MP150 struga koji se može dodatina postolje LT15 ili LT10. Oblikovanje se postiže putem vretena koje ima 4 prava sečiva uobliku noža i koje se napaja električnim motorom od 4 kW.Maksimalna dubina modelovanja 4 mm, ali i plića dubina (1 do 2 mm po prolazu) rezultiraglatkom površinom. Ako je potrebno, prava sečiva se mogu zameniti sečivima za oblikovanje(sa maksimalnom dubinom modelovanja od 29 mm za nekoliko prolaza). U ovom slučaju,proizvodnja profilisanih stubova ili greda počinje pričvršćivanjem kvadratne grede u krutupoziciju na postolje. Kao rezultat toga, modelovanje stvara i „muške“ i „ženske“ profile u samonekoliko prolaza.Aktuelni vlasnici Wood-Mizer-ovih LT15 ili LT10 strugara mogu da kupe glavu MP100 (iliMP150) i dodatni segment za postolje.Generalni zastupnik firme Wood Mizer Industries za Srbiju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju i KosovoWood-Mizer Balkan d o.o. · Svetosavska GA 3/3, 23300 KikindaTel: +381 (0) 230 25 754, 230 23 567 · Tel/Fax: +381 (0) 230 40 20 50GSM: +381 (0) 63 568 658 · GSM: +381 (0) 63 108 21 33E-mail: office@woodmizer.co.rs · www.woodmizer.euLansiranje namenskihstrugara će doprinetiraznolikosti malihdrvoprerađivačkihpostrojenjaIdeja 3Profitabilno drvo za paleteProizvodnja paleta može biti profitabilna delatnostza male preduzetnike. Imajući to naumu, Wood-Mizer je razvio HR115 horizontalnutesteru za ponovljenu obradu. Ova mašinaje konstruisana sa glavom za sečenje LT15 krozkoju greda prolazi preko gumene beskrajnetrake. Strugara, koju napaja električni motor od7,5 kW može da seče daske širine i do 40 cm.Preciznost sečenja poboljšana je pomoću gornjevaljkaste spone koja drži gredu na mestui obezbeđuje preciznost sečenja grede. Pomeranjeglave gore/dole kontroliše se putem„podešavanja“. Pored toga, glava može da senagne od 0 do 8 stepeni da bi se proizveleploče ili modelovane daske. Horizontalna testeraHR115 poseduje i ručni sistem prenosaza prolaz dasaka, kao i konvejer sa automatskimnapajanjem.Na ovaj način, Wood-Mizer otkriva novi konceptzasnovan na opremi za sektor malihstrugarskih preduzeća. Ove mašine mogu daostvare dodatni profit kao rezultat svoje tehnološkefleksibilnosti, sposobnosti da proizveduraznolike proizvode i, naravno, sopstveneekonomske politike. Treba upamtiti i to dauska trakasta tehnologija proizvede u prosekuod svake klade po jednu dasku više u poređenjusa drugim metodama struganja. Podistim okolnostima, tradicionalne strugare proizvodeu proseku 0,43 m 3 dok Wood-Mizerovestrugare proizvedu 0,68 m 3 drvne građeod trupca dimenzija 61 cm x 3 m. Mali preduzetnicisada mogu da, u ovim teškim ekonomskimuslovima, potroše manje novca na opremu,drvo i energiju na ekološki održiv način.

GHOST PROJECT 2013DIZAJN U TRANZICIJIInternacionalna platforma Ghost Project, namenjena mladim talentima iz oblasti dizajna,već osam godina intenzivno doprinosi uspostavljanju dijaloga i razmene među dizajnerimaiz različitih kulturnih krugova, kao i iniciranju saradnje između kreativnog i industrijskogsektora. Fokusirajući se na temu tranzita, koja je centralna tema ovogodišnjegMikser festivala, Ghost Project 2013 poziva na pomak, pomeranje, tranzit uloge dizajnerau savremenom društvu, insistirajući, između ostalog, na proširenju polja odgovornosti isocijalne svesti u okviru dizajnerske prakse. Imajući u vidu svu kompleksnost aktuelnogdruštvenog, odnosno ekonomskog i kulturnog konteksta, Ghost Project 2013 ispituje nakoje bi načine bilo moguće aktivirati imanentne snage dizajna da adekvatno, kreativnoi uz jasnu etičku čvrstinu odgovore na izazovnu savremenost. U tom smislu, ovogodišnjiGhost Project prevashodno je bio zainteresovan za inovativne osobine koje unapređujukvalitet savremenog života, ergonomiju i racionalizaciju troškova proizvodnje, korišćenjelokalno dostupnih materijala, kao i proizvodni proces koji teži očuvanju životne okoline.Pod sloganom Dizajn u tranziciji,na Mikser festivalu i ove se godineodržala najveća regionalnasmotra dizajnerskih talenata izcelog sveta – Ghost Project 2013.Započet kao mala lokalna izložba neizvedenih projekata 2006. godine, Ghost Project danaspredstavlja jedan od najznačajnijih regionalnih događaja u oblasti dizajna. Na međunarodnikonkurs Ghost Project 2013, koji je raspisala kulturna organizacija Mikser,ove godine prijavljeno je više od 200 radova iz 15 zemalja. Članovi stručnogmeđunarodnog žirija, Konstantin Grčić, Nikola Radeljković, Jelena Matić, AleksandarVelinovski i Maja Lalić, odabrali su radove koji su, u okviru izložbe GhostProject 2013, prezentovani na ovogodišnjem Mikser festivalu. Tokom šest festivalskihdana, žiri je odabrao najbolje radove autora za selekciju Young BalkanDesigners, koju nakon festivala očekuje turneja po najznačajnijim dizajnerskimmanifestacijama u regionu. Žiri je takođe izabrao i one projekte koji će biti razvijeniu proizvode za novu nezavisnu etiketu Mikser dizajn koji će se prodavatiu okviru novog Balkanskog centra za dizajn u Mikser House-u. Među izloženimeksponatima izabrani su najbolji prototipovi koji su nagrađeni posebnim Miksernagradama za zasluge u oblasti dizajna, a koje su pobednicima dodeljene na završnojsvečanosti poslednjeg dana festivala.Učesnici Ghost Project-a su učestvovali i u programu Mikser Design Maraton uMikser House-u, u okviru koga su kolegama dizajnerima i posetiocima festivalaprezentovali filozofiju svog rada i kreativni proces.Zahvaljujući inicijativi Kreativni Balkan pokrenutoj na prošlogodišnjem festivalu,međunarodni konkurs Ghost Project će se od 2014. godine sprovoditi kaoregionalni projekat, što će učesnicima obezbediti veću vidljivost i brojne novemogućnosti za promovisanje talenta ovih mladih autora. •jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 65

66 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

jul 2013. DRVOtehnika 39/2013 67

Tehnička škola Drvo artBogata izložbena sezonaPosle izložbe radova nastalihna Međunarodnoj kreativnojradionici Dizajn igralište –Design Playground usledilo jenekoliko značajnih izložbi: uDečjem kulturnom centru, naovogodišnjem Mikseruu Zoni edukacijeod 28. maja do 2. juna kao i naizložbi Belgrade Design Weekod 1. do 8. juna ove godine.Kao i prethodnih godina i proteklog prolećaTehnička škola Drvo art je imala veoma bogatuizložbenu sezonu.Posle izložbe radova nastalih na Međunarodnojkreativnoj radionici „Dizajn igralište– Design Playground“ koju ova škola tradicionalnorealizuje svake godine u martu sasvojim partnerskim školama, usledilo je nekolikoznačajnih izložbi.Najsveobuhvatnija je bila izložba radovaučenika svih smerova ove škole: obrade drveta,pejzažne arhitekture i drvorezbrastvaodržana u Dečjem kulturnom centru Beogradaod 29. maja do 6. juna. Postavku sučinili učenički radovi nastali u toku protekle2012/13. godine. Smer Pejzažne arhitekturese predstavio crtežima biljaka, projektimaparkova i trodimenzionalnim slikama cveća.Dubrezci su imali najraznovrsniju postavkusastavljenu od crteža, slika, skulptura u glinii drvetu i čitavog niza predmeta od drveta:ramova za slike, ogledala, kutija, ispuna zanameštaj, ikona…Nastavnici i učenici smera obrade drvetanašli su se na mukama kako da rasporedeeksponate jer su imali tri izložbe u isto vreme.Pored tradicionalne izložbe u Dečjemkulturnom centru, u kojem se našao najvećibroj radova nastalih u toku protekle školskegodine, izlagali su i na ovogodišnjem „Mikseru“u zoni edukacije od 28. maja do 2. junakao i na izložbi „Belgrade Design Week“od 1. do 8. juna ove godine. •68 DRVOtehnika 39/2013

Nova Pazova · Industrijska zona bb · tel. 022/ 323-115 · 321-398 · fax: 022/ 323-114 · www.kan-com.co.rs

MASLINA – DRVOPIŠE: prof. Zvonko PetkovićRadivoj Radić je u Politikinom ZABAVNIKUnapisao je da „čitava sredozemna civilizacija, bilokoja vera da je u pitanju, oslonjena na jednodrvo“, a to drvo je NJENO VELIČANSTVO MASLI-NA. Maslina je kroz vekove imala važnu ulogu uprehrani, narodnoj medicini, mitologiji i religijiljudi na Mediteranu. Od pamtivieka je prisutnana Zemlji, pa su još u mlađe kameno doba našipreci sakupljali plodove divlje masline, o čemusvedoče arheološki nalazi njenih koštica u pećinama,stari više od 9.000 godina. Prva stablakultivisanih i posađenih maslina datiraju pre5–6 hiljada godina na području Mesopotamije,Sirije i Palestine, odakle se maslina proširila Mediteranom.Tu je, kao jedna od najstarijih i najvažnijihbiljnih kultura, snažno obeležila životljudi i postala simbolom tog područja.Nije mi namera da se, u ovome tekstu, bavimmaslinom kao neko ko posmatra drvo kaoresurs, biološku tvorevinu, ili kao predmet ozbiljnogizučavanja. Suvišno je da se zadržavamna karakteristikama koje ovo drvo poseduje,kojoj familiji pripada i da li je sa aspekta naučnogistraživanja i dokaza baš ovo drvo to kojeće zadovoljiti potrebe onoga za čime u svomstvaralačkom zanosu luta neko ko stvara, koima potrebu da produžava vek nekog prirodnog,možda nezamenjljivog materijala – drveta.Maslina je po svom prirodnom izgledu izazivalai budila maštu kod onih koji su ispoljavali, makar,i malu sklonost ka nečemu, što se definišepojmom umetnosti. U drevnoj Vizantiji je nastalajedna divna zagonetka: „Majka i ćerka jednoime nose, majku ne diraju, ali ćerku muzu – rešenjeje MASLINA“.Po jednoj biblijskoj priči, zbog njene su jeinteligencije ostale vrste drveća htele izabratiza svoju kraljicu, na šta ona, zabrinuta za ljude,nije pristala.U tom je podneblju maslina odigrala važnuulogu u razvoju civilizacije, prehrani, medicini,ekonomiji, mitologiji, religiji i umetnosti. Osimšto je postala temelj prehrane, njome se trgovaloi plaćalo, lečilo i ulepšavalo. Maslini su se pridavalamnoga simbolička značenja, pa je, izmeđuostalog, postala simbolom mira, života, obilja,večnosti, zdravlja, učenosti i mudrosti. Neobičnovažna i gotovo besmrtna, u očima ljudimogla je nastati samo božanskom voljom, pa suje u mitovima stvarali bogovi, a u hrišćanstvu jesimbol Božje providnosti i brige za Božju decu.Još se u starom veku maslina posebno svrstavalakao drvo od velikog značaja. U Mesopotamijisu je višestruko koristili, pridavali su joj ikultno mesto. Prvi zapisani tragovi ove drevnecivilizacije, na glinenim tablicama, koristeći svojeklinasto pismo, beležili su da je plod ovog dr-veta božanska tvorevina, i da je to dar bogovaljudima koji su plod prerađivali i koristili ga nesamo u ishrani, već i za razne tretmane ulepšavanja,u višim slojevima društva, u svojim kultnimobredima itd. Sveštenici i pismeni ljudi supropovedali i pisali da se maslina ne sme seći,jer je došla od bogova. Pored piva koje se uistoriji ljudskog roda, prvi put spominje i proizvodiu drevnoj Mesopotamiji, maslinovo uljeje takođe bilo možda i najvredniji proizvod urobnim razmenama.Kod starih Egipćana, maslina je takođe bilaizuzetno cenjeno drvo. I oni su prerađivali njeneplodove, koristili ih u ishrani, raznim tretmanimaza užitke, ali su taj proizvod koristili i kao glavnisastojak kod mumificiranja svojih vladara, kojesu poistovećivali sa bogovima. Zbog svojih karakteristika,za koje su drevni egipćani odličnoznali, da je i samo drvo veoma kvalitetno, upadljivokvrgavo i tvrdo koristili su ga za izradu najkvalitetnijihkomada nameštaja i dekorativnihpredmeta, pa čak u nekim slučajevima i za izraduvišeslojnih sarkaofaga u kojima su polaganimumificirani ostaci preminulih vladara.Maslina u antičkoj GrčkojMaslinu su na područje antičke Grčke donelitrgovci, Feničani i Egipćani, a arheološkaistraživanja govore da su prva stabla posađenaoko 3.000. godine pre Hrista na Kreti. Hiljadugodina kasnije započeo je i organizovani uzgoji trgovina, pa maslina postaje jedna od najvažnijihpoljoprivrednih kultura sa jednako važnomulogom u svakodnevnom životu ljudi i celokupnomrazvoju grčke civilizacije.U antičkoj Grčkoj masline su bile toliko važneda je po Solonovom zakoniku bilo zabranjenoposeći više od dva stabla godišnje po maslinjaku,a svako ko se ogluši na to ili bez razlogauništi stablo mogao je biti kažnjen oduzimanjemimovine, proteran ili čak i osuđen na smrt.Osim za temeljnu prehranu, maslinovo ulje, kojeje Homer nazvao „tekućim zlatom’’, služilo je i zaočuvanje zdravlja i lepote, balsamovanje mrtvihtela, a prinosilo se i kao dar bogovima i umrlima.U svakodnevnom životu ulje se koristilo ikao izvor svetlosti u uljnim lampama, sredstvoza podmazivanje alata, a od tvrdog i čvrstog drvetamaslinovog stabla izrađivale su se drške zasekire i ostali alat, pokućstvo, ali i oružje.O značaju masline, njenom poreklu i uzgojuraspravljali su i pisali mnogobrojni grčki filozofi,istoričari i lekari. Hipokrat je tako prepisivaomaslinovo ulje za više od šezdesetak različitihbolesti i poteškoća sa zdravljem. Maslinaje imala važnu ulogu i u životu antičkih ratnikai sportista. Sportisti su se mazali uljem pre vežbanjai takmičenja kako bi svoje mišiće učinilišto elastičnijima i spremnijima za fizičke aktivnosti.Pobednicima na olimpijskim igrama iostalim takmičenjima, ali i uspešnim vojskovođama,stavljali su se na glavu vence od maslinovihgrančica. Pobednici u sportskim takmičenjimanisu nagrađivani samo maslinovim vencima,već i amforama punim maslinovog ulja. Nanekim su sportskim igrama darovane količineulja bile zaista impresivne, pa je tako pobednik,zavisno od vrste sporta, mogao osvojiti i nekolikotona maslinovog ulja, koje je, imalo i velikutržišnu vrednost, pa su pobednici preko noćipostajali bogataši.Budući da je bila neobično cenjena, u antičkimsu prostorima rodni maslinici mnogo boljei upečatljivije govorili o bogatstvu svojih vlasnikanego ostali pokazatelji materijalnog bogatstva.Shodno tome, maslinovo ulje je u anticipredstavljalo najvredniju robu, pa su trgovinai izvoz ulja bili tako razvijeni da su mnogobrojnibrodovi građeni samo za tu namenu. Amfore suljem predstavljale su i prvi certifikovani proizvodu istoriji trgovine.Simbol dugovečnosti, mira,zdravlja i mudrostiU svim predanjima maslina je mitsko drvokoje su stvorili Bogovi, ona je istovremeno simboldugovečnosti, mira, zdravlja i mudrosti, anjene grančice koje se danas stavljaju na ulaznavrata mnogih kuća, znak su pomirenja. Zbogsvoje otpornosti i čvrstoće maslina je simbolsnage, ali i vernosti, jer je baš antička mitologijaopisala kako je Odisejev i Penelopin bračni krevetbio napravljen od panja masline. Maslinovimkolcem Odisej je oslepeo Kiklopa, Herkul jeimao štap od maslinovog drveta, a različite legendegovore kako je to drvo života stvorila boginjaAtina u borbi s Bogom mora Posejdonomza prevlast u gradu Atini i celoj grčkoj državi.Ona je u „nadmudrivanju“ i nadmetanju, sa Posejdonom,bacila svoje koplje koje se zabolo uzemlju, iz koga je „nastala“ maslina, i učinivši dobrodelo, poklonila ga je ljudima, a za uzvrat jojBogovi Olimpa učiniše čast i tom mestu dadošeime ATINA, smatrajući da je mudro pobedilasvog protivnika Posejdona.Neobično važna i gotovo besmrtna u očimaljudi, pogotovu, mediteranskih krajeva maslinaje mogla da nastane samo Božjom voljom, a prvameđu drvećem (OLEA EST OMNIUM ARBO-RUM), simbol je svetosti, pravde i čistoće. Maslinaje od najranijih dana za čoveka predstavljala

ILI SVETINJAnadu, ponovno rađanje i pomirenje sa škrtomzemljom, opasnim vetrovima i teškom sudbinom.Otkako je prvi put okusila miris Mediterana,na njemu je i ostala, a svojim bogatim uljanimplodovima čoveku je ponudila kap tekućegzlata na zemlji. Upoznale su se tako maslina iljudska ruka i od tada teče i priča o drvetu života.O značenju masline za razvoj prvih civilizacijana Mediteranu svedoči i izreka: život maslineje dug, koliko i život čoveka na zemlji. Maslina jeod pamtiveka prisutna na zemlji, o čemu svedočedanas i arheološki nalazi njenih koštica.Pisci svih vremena hvalili su stablo maslinepočevši od svetog pisma, istorijskih literarnihdela, jevrejske, grčke i rimske civilizacije. UBibliji se spominje više od hiljadu puta. Mojsijeje oslobađao ratovanja muškarce koji su uzgajalimasline, Isus se znojio krvavim znojem naMaslinovoj gori, okružen mnoštvom maslina,a njegov krst bio je prema predanju od maslinovogi kedrovog drveta, a u mnogim prikazimaanđeo koji nagoveštava Mariji rođenje sinau ruci drži maslinovu grančicu, simbol čistoće.Golubica koja se nakon potopa vratila na Nojevubarku u kljunu je nosila maslinovu grančicu,znak prestanka srdžbe Božje i pomirenja s ljudima,što je kasnije preraslo okvire hrišćanstvai postalo opšteprihvaćenim simbolom mira. Smaslinovim grančicama, simbolima slave i mira,narod je dočekao i pozdravljao Isusa u Jerusalimu,a on je poslednje sate svoga života proveou maslinjaku na Maslinovoj gori.Trajno i skupo maslinovo drvoZbog svoje izuzetne čvrstine i izdržljivosti,od drveta masline se još u Homerovo vremeizrađivao nameštaj, alat, oružje i posuđe, a odgrančica maslinovog drveta pravile su se i korperazličitih namena. Drvo je vrlo tvrdo i zbog togateško obradivo, treba mu dosta vremena dase osuši, ali zbog različitosti boja, od žute, prekosmeđe do crne, vrlo je cenjeno, pogotovuza izradu nameštaja. U domaćinstvu se najčešćenalaze upotrebni predmeti, razne vrste kašika,velika paleta posuda i ostale korisne sitnice,koje i u ovakvim minijaturnim i bitno jeftinijimverzijama pokazuju bogatstvo strukture maslinovogdrveta. Ipak lepotu i kvalitet treba platiti,pa treba reći i da su mali komadi od maslinovogdrveta uvek bili vidno skuplji, ali zato i trajnijinego slični predmeti od drugih vrsta drveta.Prema nekim izvorima, maslina potiče izJermenije odakle stiže u Palestinu 4.000 godinapre Hrista, pa se širi Egiptom odakle stiže naKrit, a Grci je kasnije prenose širom Mediterana.Ona je dugovečna, gotovo besmrtna živi vekovima,a nakon sušenja starog stabla, iz korenaizbijaju mladice i na škrtim zemljištima, gotovobez vode, razvijaju se kvrgava vijugava stabla,otporna na truljenje, pa ponekad dožive ihiljadu i više godina. Listovi zimzelene maslineobnavljaju se svake tri godine, plodove dajenakon sedam, a najveći rod tek nakon dvadesetgodina.Plod masline imavisok procenta mastiMasline su vrsta voća i plod su drveta Oleaeuropaea. Zbog visokog procenta masti (15-35%), maslina je dobila ime po latinskoj reči„olea“, što znači ulje. Cveta od maja do polovinejula ima bele cvetove, grupisane u grozdove,a plod se bere u jesen, od oktobra pa svedo februara.U doba dok se tehnologija prerade još nijerazvila, deo nezrelih maslina ubirao bi se uoktobru i neko vreme potapao u morskoj vodi,nakon čega bi se one oprale i spremale u kameneposude ili staklene flaše i prelile morskomvodom s dodatim grančicama komorača. Takopripremljene, mogle su se čuvati do sledećegproleća. Crne, potpuno zrele masline solile suse i spremale u posude ili pletene korpe koje supropuštale vodu.U današnje doba masline se beru u novemrui decembru. Neke se beru dok su još zelenei nezrele, a druge se puste da potpuno dozrejui postanu crne. Međutim, crna boja možese postići i ako se nezrele zelene masline ostavena vazduhu, pa one naknadnom oksidacijomdobiju tamniju boju.Izvorno, plod je gorak, a ukus zavisi od glikozidoleuropeina, koji se nalazi u koži masline.Zato se nakon branja plod mora obraditi. Načinobrade sirovih maslina zavisi od vrste, mesta uzgajanja,vremena branja. Masline su vrlo dobarizvor mononezasićenih masnih kiselina i dobarizvor vitamina E. Čak 75% masti čini oleinska kiselina,koja smanjuje količinu holesterola.Na boju masline, koja određuje njene konačnekarakteristike, utiče se različitim metodamaobrade kojima se maslina podvrgava, uključujućifermentaciju, čuvanje u ulju, vodi, rasoluili soli. Osim što maslina menja boju u crnu, ljubičastu,smeđu, crvenu ili žutu, ovim se postupcimamenja i tekstura kože, koja može biti glatkai sjajna ili naborana. Osim po veličini i obliku,masline se razlikuju i po ukusu, koji može bitikiselkasto-gorkast, pikantan ili sladak. Danas sesve češće u prodavnicama mogu pronaći maslinebez koštica, ali i one punjene sirom, paprikom,kaparama ili orašastim voćem.Lekovita svojstva maslineMasline su vrlo dobar izvor mononezasićenihmasnih kiselina i dobar izvor vitamina E.Čak 75% ukupnih masti čini oleinska kiselina, zakoju se pokazalo da smanjuje količinu holesterola.Zahvaljujući stabilnosti mononezasićenihmasnih kiselina, masline imaju zaštitno delovanjena ćelije, posebno u kombinaciji s vitaminomE. Njihovim uzajamnim delovanjem smanjujese rizik od oštećenja ćelija, kao i nastajanjaupalnih procesa.Vitamin E je glavni telesni antioksidant, topivu mastima, koji hvata i neutralizuje slobodneradikale u svim područjima u telu gde je prisutnamast. Slobodni radikali prouzrokuju oštećenjakoja mogu dovesti do brojnih oboljenja.Tako, na primer, oksidiraju holesterol, koji sepotom sakuplja u arterijama, a posledica možebiti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacijeholesterola, masline sprečavaju i razvojsrčanih bolesti.Osim mononezasićenih masnih kiselina ivitamina E, maslina sadrži i brojne aktivne fitonutrijente,poput polifenola i flavonoida, kojitakođe imaju protivupalna svojstva. Njihovimdelovanjem smanjuju se simptomi astme,osteoartritisa i reume, tri oboljenja za čiji su nastanaknajveći krivci slobodni radikali. Pokazalose da vitamin E iz maslina može čak ublažiti pojavuosećaja vrućine kod žena u menopauzi…Prema nekim proračunima ljudskom organizmuje optimalno potrebno samo šest maslinkidnevno.U najopštijim enciklopedijama možemo dapročitamo kako je maslina (uljika: Olea europaea)suptropska zimzelena biljka i pripada vrloširokoj porodici maslina (Oleaceae) koja imaoko 390 vrsta. Stablo maslinovog drveta, visokooko deset metara, upadljivo je kvrgavo, nepravilnoi vrlo razgranato. Drvo je veoma tvrdo ikvalitetno, pa je nameštaj koji se od njega pravivrlo skup. Danas se koristi i za izradu lula kojespadaju u red kvalitetnijih i skupljih, i uglavnomsu to komadi koji se izrađuju ručno. Poredlula koristi se i za izradu veoma skupe i unikatnebižuterije. •

Žeđ je znak dehidracijeZapočnitedančašomvodei održitevitalnostTokom letnjih meseci kao i u ostalim periodima godine, najvažnijeje da redovno uzimamo vodu kako bi organizam uvek bio hidriran.Voda čuva vitalnost, poboljšava kvalitet života, usporava starenje, utičena lepotu. Vodu treba piti i kada niste žedni i preporučuje se da danzapočnete čašom vode.– Da bi održali dobro stanje organizma i izbegli letnje dijareje, jakoje značajno uzimati vodu strogo pre jela. Minut, dva pre doručka, preručka i večere. Ukoliko vodu uzimamo za vreme ili neposredno poslejela razredićemo sokove želuca koji neće pobiti eventualne bakterijei viruse, i možemo dobiti učestale stolice, naprezanje stomaka i punoproblema – upozorava primarijus doktor Petar Borović iz Instituta zajavno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. U trenutku kada osetimožeđ, već smo lagano dehidrirani. Rešenje je piti tečnost u malim količinamatokom celoga dana. Osim što vodu unosimo kroz druge tečnosti,a i sezonske letnje namimice sadrže 80 do 95 odsto vode (lubenice, dinje,paradajz, krastavci), preporučuje se najmanje šest čaša vode, a poželjnoje dnevno uneti do dva litra.Zbog visokih temperatura i pojačanog kretanja, jače je i izlučivanjevode iz organizma znojenjem, pa je potrebno piti više tečnosti. Čestose događa da zbog dehidracije ljudi imaju probleme sa glavoboljom,umorom, zadahom, suvim ustima i slično.Posledice nedovoljnog unošenja tečnosti– Ne postoji žena koja nija imala cistitis. Da se celog života pridržavalapravila da ujutru, popodne i uveče redovno pije vodu taj problemnikada ne bi imala i bila bi potpuno zdrava. Čak 85 odsto žena u Srbijinema regulisanu stolicu jer uveče kasno jede, a ustaje rano i na poslunema vremena da ode u toalet. Fekalne materije ostaju dugo u organizmui vraćaju se u cirkulaciju, bubrezi ponovo stradaju, jetra se za-Kada govore o zdravlju, ljudi uglavnom mislena unos hranljivih supstanci, a zaboravljajuda organizam ima potrebu i za tečnošću kojačini 70 odsto ljudskog organizma. Čovek možebez hrane nedeljama, ali ne i bez vode. Vodaje mnogo više od nutrijenta: ona je fiziološkareka koja vodi vitalne hranljive supstancena putu metabolizma. Bez vode, sve drugehranljive supstance su kao osušen pesak nadnu suvog rečnog korita.mara. Ženu počinju da muče glavobolje, imaju probleme sa zadahom,javlja se žuta prebojenost usana. Sve se moglo regulisati da je pila dovoljnovode i odmah zatim jela voće – naglašava doktor Borović. Poredovih, najčešće posledice nedovoljnog unošenja tečnosti su smanjenjeobima krvnih sudova i povećanje pritiska, propadanje srčanog tkiva,bol u želucu zbog agresivnog učinka želudačne kiseline.Kod manjeg unosa vode i koncentrisanijeg urina, veća je pojavapeska i kamenaca u bubregu, a češće su i uriname infekcije.– Kad smo bili mladi imali smo 73 odsto vode u organizmu, a kakos godinama nismo pili redovno vodu, taj broj se smanjio na 50 odsto.Unos vode utiče na lep izgled kože, čuva njenu elastičnost i tonus. Naj-72 jul 2013.DRVOtehnika 39/2013

DrvoTechnika_91x270+3_SRB_en 5/13/13 3:48 PM Stránka 170% ljudskogorganizma čini voda.Na koži vidimo kakomanji unos vodeutiče spolja,a zamisliteorganelepše žene sveta spavale su dovoljno, pile najmanje osam čaša vodednevno i imale dva voćna dana nedeljno – ističe doktor Borović.Međunarodni sajamdrvne industrijei industrijenameštajaObična ili mineralna vodaU vreme letnjih vrućina treba izbegavati kafu i kofeinske napitke(npr. koka-kolu i energetska pića) jer imaju mnogo šećera i istovremenosu diuretici. Organizam zbog visokih temperatura gubi mnogo tečnostiputem znojenja i disanja, a diuretici prave samo još veću štetu organizmu.Stručnjaci ne savetuju ni prirodne sokove jer takođe sadrževisok sadržaj šećera i samo privremeno mogu da utole žeđ. S porastommase i telesne aktivnosti, raste i količina vode koju je potrebno unetiu organizam. Za svaki sat vežbanja treba popiti litar vode, a najboljeje tečnost unositi pre, za vreme i posle vežbanja. Voda ili izotonična pića,u kojima su mineralne soli i šećeri isti kao u krvi, najbolji su izbor jerznojenjem, osim vode, gubimo i minerale.– Najbolje je piti običnu vodu ili blago mineralnu vodu. Savetujemonajviše jednu do dve čaše mineralne vode dnevno. Moje kolegepreporučuju Hebu, Rosu ili Prolom vodu jer po svom sastavu najvišeprijaju organizmu – poručuje doktor Borović.22. - 25. OKTOBAR2013BRNO, ČEŠKA REPUBLIKAwww.wood-tec.czPreviše vode može da štetiKonzumiranje prevelike količine vode može da bude opasno pozdravlje, pokazali su rezultati britanskog istraživanja. Doktorka MargaretMeKartni tvrdi da konzumiranje prevelike količine vode ima kaoposledicu češći odlazak u toalet, pa i noću, što remeti san koji regenerišeorganizam, a hemijski proizvodi za dezinfekciju flaširane vode moguda budu štetni po zdravlje.jul 2013.Andrijana BakićTrade Fairs BrnoVýstaviště 1647 00 BrnoCzech RepublicTel.: +420 541 153 297Fax: +420 541 153 054E-mail: wood-tec@bvv.czwww.wood-tec.cz

ekskluzivni troslojni parketiSistematskim i upornim radom, fi rma SAMATINI se razvijala i tehnološkiopremala. Zahvaljujući dugogodišnjim aktivnostima, danas ovo preduzećeima kompletnu savremenu opremu i zaokruženu proizvodnju zaizradu 100.000 do 120.000 m 2 troslojnih ekskluzivnih parketa godišnje.Kompletna proizvodnja, od preradetrupaca pa do izrade troslojnihparketa se obavlja nanajsavremenijim mašinamakoje omogućavaju veoma visokupreciznost izrade. Proizvodniprogram čine troslojni parketiod kvalitetnog hrasta, bukve,jasena, graba, bagrema, javora,trešnje, oraha, vengea i tikovine,industrijski pod i termotretiraniparketi pri čemu svi proizvodiposeduju odgovarajućesertifi kate (FSC CE), sertifi katkvaliteta itd.Završna obrada se radi najkvalitetnijimuljima u preko četrdesetboja.Nudimo saradnju projektnimbiroima, arhitektama i parketopolagačima,za vrhunsko opremanjeekskluzinnih prostora troislojnimLAMAR parketima odsvih vrsta drveta iz sopstveneproizvodnje.SAMATINI - Fabrika LAMAR parketaMilići - Bosna i Hercegovinatel: +387 (0) 56 745 500, tel/fax: +387 (0) 56 741 101e-mail: samatinidoo@gmail.com, www.lamar-parket.comLAMAR FLOORING – SALON PARKETA U BEOGRADUAutokomanda · Bulevar oslobođenja 18c · tel. 011 2647 590, 3690 247

BeogradPreduzeće trejD–SISTEM iz Beogradaje osnovano 2003. godine.Osnovna delatnost firme je trgovinana veliko i malo rezanom građomi građevinskom stolarijom.Firma takođe nudi frizu za proizvodnjuvratnih krila i štokova, zatim se baviprodajom unutrašnje i spoljne stolarije,lamerilanog drveta 72x86 euro-falc poevropskim standardima za gradnjuprozora, zatim lepljene ploče raznihdimenzija kao i sve vrste elemenataza gradnju eko kuća.trejD-SISTEM se bavi i uslugomtransporta.trejD-SISTEM je jedan od većihuvoznika rezane građe na teritorijiRepublike Srbije, a sarađuje sa većimbrojem poznatih firmi u oblasti drvneindustrije i građevinarstva.U proteklih pet godina trejD-SISTEMje zabeležio uspešno poslovanje satendencijom daljeg rasta.