U fokusu konkurencija, 2009 - Karanovic & Nikolic

U FOKUSUKONKURENCIJA09

U FOKUSU KONKURENCIJAIzdavač: ZAK Karanović i Nikolić advokatiLepenička 7, Beograd, +381 11 3094 200www.karanovic-nikolic.comUrednici: Patricia Gannon, Rastko Petaković, Bojan Vučković,Jelena Adamović, Bogdan GecićDizajn korice: Buzz Advertising, BeogradPrelom i priprema: Buzz Advertising, BeogradFotografija: Jelena MandićŠtampa: Colorpress, BeogradAutorska prava: Karanović & Nikolić, 2009. Sva prava zadržana.Tiraž: 500

S A D R Ž A JKonkurencija i dalje u fokusu.................................................................................................... 2Dosadna vremena......................................................................................................................3GLAVA I - NOVI ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE......................................................... 4GLAVA II - ZAKON O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI....................................................... 9GLAVA III - REGIONALNI PREGLED..........................................................................................11Sličnosti zakonskih rešenja u regionu................................................................................11Srbija........................................................................................................................................11Crna Gora.............................................................................................................................. 15Bosna i Hercegovina............................................................................................................ 18Makedonija............................................................................................................................ 21GLAVA IV - ANALIZA SLUČAJEVA............................................................................................24EU............................................................................................................................................24Srbija.......................................................................................................................................26GLAVA V - U SREDIŠTU ZBIVANJA.........................................................................................28Kraj jedne ere (Neelie Kroes).............................................................................................28U fokusu hrana......................................................................................................................33Naknada štete zbog povrede konkurencije ....................................................................34Smenjivanje direktora.........................................................................................................38GLOSAR............................................................................................................................................ 41REČNIK..............................................................................................................................................43KVIZ...................................................................................................................................................46NOVI ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE........................................................................... 51

KONKURENCIJA I DALJEU FOKUSUPred Vama je treći godišnjak advokatske kancelarije KN Karanović & Nikolić koji obrađujetemu konkurencije. Dešavanja tokom prethodnih godinu dana u ovoj dinamičnoj oblasti,ali i razvoj naše kancelarije, inspirisali su nas da pitanja iz prakse obradimo kroz novuperspektivu kako bismo ovaj pregled učinili što korisnijim za Vas.U ovom izdanju širimo fokus i na dešavanja u regionu, u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori,paralelno sa širenjem prakse naše kancelarije u ovim jurisdikcijama. Ipak, pre svegadešavanja u Srbiji obeležila su ovu godinu. Pored sve većeg broja ozbiljnih postupaka,istraga u finansijskom i prehrambenom sektoru i kompleksnih postupaka kontrole koncentracija,početkom jula usvojen je novi zakon koji će stupiti na snagu u novembru.Uprkos svim ovim novim dešavanjima, očekujemo da u narednih godinu dana oblastkonkurencije postane još značajnija u ovom regionu. Najavljene su izmene propisa iu drugim jurisdikcijama a organi će zahvaljujući novim ovlašćenjima zasigurno bitiaktivniji nego ranije. Verujemo da ćemo biti u prilici da Vam pomognemo da uspešnoprebrodite sve izazove i izbegnete sve opasnosti koje se tiču ovih propisa.KN Konkurencija

DOSADNAVREMENAU redovnom toku stvari, vest o kazni u iznosu od preko milijardu evra (iznos koji jedva puta veći od budžetskog deficita u Srbiji) izrečena gigantu u oblasti računarsketehnologije lako bi bila vest godine; ili odlazak hrabre dame koja je obeležila pitanjakonkurencije u Evropi u razdoblju iza nas. Takav značaj imao bi i novi zakon u Srbiji,ili drastično veći obim posla Komisije za zaštitu konkurencije. Konačno, ne možemopreskočiti ni „slona u sobi“, globalnu finansijsku krizu neverovatnih razmera koja je radikalnopromenila pristup pitanjima od značaja za oblast konkurencije na više nivoa.Mislili smo da svaka od ovih tema ima poseban značaj za dešavanja u protekloj godini.Shodno tome, trudili smo se da ove godine posvetimo pažnju svakoj od ovih tema. Ipak,najveću pažnju posvetili smo novom zakonu u Srbiji. Značaj i domet novog zakona zavisićepre svega od spremnosti i stručnosti Komisije i drugih državnih organa da se uhvate ukoštac sa najznačajnijim temama za potrošače i učesnike na tržištu u Srbiji.Sva je prilika da će barem neki deo poslovanja svih ozbiljnih kompanija u regionu osetitiuticaj promena koje novi zakon donosi. Svako ko posvećuje dužno poštovanje pitanjimakonkurencije, iskoristiće ovaj prelazni period da proveri svoje poslovanje i ispravi eventualnenepravilnosti, odnosno iskoristi prilike koje pruža novi zakon. Ipak, poslovanjemnogih kompanija biće predmet istraga, intervjua, uviđaja i javnih rasprava.

Uvođenje institutade minimis sporazumaNovi zakon uvodi de minimis pravilo, koje predviđa se primena zakona o zabranjenimsporazumima ne odnosi na sporazume manjeg značaja, odnosno na sporazume izmeđuučesnika na tržištu u sledećim slučajevima:Horizontalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji zajednički tržišni udeo neprelazi 10% ukoliko učesnici u sporazumu posluju na istom nivou lanca proizvodnjei prometa;Vertikalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji zajednički tržišni udeo ne prelazi15%, ukoliko učesnici u sporazumu posluju na različitom nivou lanca proizvodnje iprometa;Sporazumi između učesnika na tržištu čiji zajednički tržišni udeo ne prelazi 10%, akosporazum ima karakteristike kako horizontalnog tako i vertikalnog sporazuma, iliukoliko je teško utvrditi da li je sporazum horizontalni ili vertikalni; Sporazumi između učesnika na tržištu čiji zajednički tržišni udeo ne prelazi 30%,ukoliko se radi o sporazumima sa sličnim uticajem na tržište zaključenim izmeđurazličitih učesnika, ako pojedinačni tržišni udeo svakog od njih ne prelazi 5% na svakompojedinačnom tržištu na kome se ispoljavaju efekti sporazuma.Podnošenje zahteva za individualno izuzeće sporazuma na koje se primenjuje gornje deminimis pravilo nije potrebno, pa stoga de minimis pravilo stavlja određene beznačajnesporazume ispod praga posmatranja Komisije za zaštitu konkurencije.Stoga, smisao de minimis pravila jeste da oslobodi kako Komisiju tako i strane u sporazumubespotrebnih ispitivanja ovih sporazuma, a koji ne bi trebalo da uzrokuju bilokakvu brigu za povrede konkurencije.Produženo trajanjeindividualnihizuzećaViši pragovi zaprijavljivanje koncentracijaMoguće trajanje roka individualnog izuzeća zabranjenih sporazuma produženo je sa petgodina (prema ranijem zakonu) na osam godina.U skladu sa novim zakonom, podnošenje zahteva za odobrenje koncentracije je obaveznoako:Ukupan godišnji prihod na svetskom nivou svih učesnika u koncentraciji u godinikoja prethodi sprovođenju koncentracije prelazi 100 miliona evra, pri čemu prihodbar jednog učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini na tržištu Srbije mora prećibar 10 miliona evra; iliUkupan godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Srbije uprethodnoj godini prelazi najmanje 20 miliona evra, pri čemu prihod svakog od najmanjedva učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini prelazi najmanje 1 milionevra.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AStoga, novi zakon značajno ograničava nadležnost Komisije u oblasti kontrole koncentracijaporedeći sa prethodnim zakonom, čime se Komisija fokusira samo na značajnepredmete.Po novom zakonu, Komisija može (ali ne mora) sprovesti ispitivanje koncentracije akoutvrdi da zajednički ukupan tržišni udeo učesnika u koncentraciji na tržištu Srbije prelazi40% iako nisu ispunjeni finansijski pragovi za podnošenje prijave koncentracije.Dalje, bitno je naglasiti da novi zakon uvodi značajno promenu u slučaju preuzimanjaakcionarskih društava. Naime, koncentracija koja se sprovodi u skladu sa zakonom opreuzimanju akcionarskih društava mora se uvek prijaviti, bez obzira da li su gore navedenifinansijski pragovi za prijavljivanje koncentracije ispunjeni.

PreuzimanjeakcionarskihdruštavaNovi zakon uvodi mogućnost sprovođenja koncentracije pre dobijanja odobrenja zasprovođenje koncentracije ukoliko se koncentracija sprovodi u formi preuzimanja i/ili privatizacijeakcionarskih društava, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:Zahtev za odobrenje koncentracije je pravilno podnet u roku od 15 dana od dana zatvaranjajavne ponude ili kupovine akcija na berzi, iU F O K U S U K O N K U R E N C I J ANovedefinicijeindividualnogi kolektivnogdominantnogpoložajaSticalac kontrole ne ostvaruje kontrolu na osnovu stečenih prava ili to čini kako bi očuvaovrednost svoje investicije, što podleže posebnom odobrenju Komisije.Novi zakon uvodi nove definicije individualnog dominantnog položaja i kolektivne dominacije.Dominantan položaj je definisan uže nego u ranijem zakonu. Zakon definiše da individualnidominantan položaj ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencijabeznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente, uzimajući uobzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanjai distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu. U praksi,ovo bi trebalo smanjiti broj učesnika na tržištu koji bi mogli biti obuhvaćeni ovom odredbom.Ipak, pretpostavka postojanja individualnog dominantnog položaja je ostala ista kao pre,odnosno iznosi 40% tržišnog udela.S druge strane, definicija kolektivnog dominantnog položaja je šira u odnosu na prethodnizakon, pa je stoga moguće da se pojam kolektivne dominacije proširi na veći broj učesnikana tržištu. Tako, novi zakon kaže da se kolektivnom dominacijom smatra položaj izmeđudva ili više učesnika na tržištu između kojih ne postoji značajna konkurencija i ako je njihovukupni tržišni udeo veći od 50%.Sama pretpostavka od 50% za kolektivnu dominaciju je ista kao u prethodnom zakonu, alinovi zakon uvodi bitan uslov da između učesnika na tržištu ne postoji značajna konkurencija,što povlači široko obuhvatanje velikog broja učesnika na tržištu Srbije koji u praksi nisujedni drugima konkurenti.Promene u postupku pred KomisijomRok za podnošenje zahteva zaodobrenje koncentracijeNovi zakon produžava rok za podnošenje zahteva za odobrenje koncentracijesa ranije važećih 7 dana na 15 dana od dana zaključenja sporazuma,objavljivanja javnog poziva ili ponude odnosno zatvaranja javne ponude,zavisno od toga koji od ovih događaja nastupi ranije.Štaviše, za svaki dan kašnjenja u prijavljivanju koncentracije, Komisija možesankcionisati učesnika u koncentraciji sa novčanim kaznama, kako ćemodalje objasniti

Preciziranje trajanjepostupka kontrolekoncentracijeNovi zakon uvodi konačni rok za Komisiju da odlučuje po zahtevu za odobrenjekoncentracija, odnosno zakon precizno definiše koji su efekti akoKomisija ne donese odluku u predviđenom roku.Komisija je po zakonu obavezna da u roku od mesec dana od danapodnošenja zahteva: donese rešenje u skraćenom postupku (faza I) ilizaključak o pokretanju ispitnog postupka (faza II). Komisija je rešenje uispitnom postupku (faza II) obavezna da donese u roku od 3 meseca oddonošenja zaključka o pokretanju postupka.Zakon izričito propisuje da, ako Komisija ne donese odluku u fiksnom roku(1 mesec u fazi I od podnošenja zahteva ili 3 meseca u fazi II od donošenjazaključka o pokretanju ispitnog postupka), smatraće se da je koncentracijaodobrena.Preciziranje trajanja postupka uvezi restriktivnih sporazumaNovi zakon uvodi rok za rešavanje po zahtevu za izuzeće sporazuma.Nove nadležnosti KomisijeU skladu sa novim Zakonom o zaštiti konkurencije, Komisija ima ovlašćenja da izda tzv. mere zaštitekonkurencije protiv učesnika na tržištu koji postupaju protivno odredbama zakona, kao što su:Novčane kazne,Mere kojima se nalažu određena ponašanja,Strukturne mere,Proceduralne kazne,Dekoncentracija.Novčane kazneKomisija ima ovlašćenje da izrekne kaznu učesniku na tržištu koji povređujekonkurencije (zloupotreba dominantnog položaja, zaključenje zabranjenihsporazuma, sprovođenje koncentracije bez odobrenja, nepostupanje pomerama koje Komisija donese) i to do iznosa od 10% ukupnog godišnjegprihoda (bez poreza) koji je učesnik na tržištu ostvario u godini koja prethodigodini kada se sprovodi postupak pred Komisijom.U F O K U S U K O N K U R E N C I J ARok za plaćanje novčane kazne je najmanje 3 meseca i najviše 1 godina odprijema odluke Komisije kojom se izriče kazna.Rok zastarelosti za izricanje odnosno naplatu novčane kazne je tri godineod dana povrede konkurencije.Mere kojima se nalažuodređena ponašanjaUčesnik u zabranjenom sporazumu koji prvi prijavi zabranjeni sporazumKomisiji ili koji Komisiji prvi dostavi dokaz na osnovu kojeg Komisijapokreće postupak za utvrđivanje postojanja zabranjenog sporazuma– oslobađa se obaveze plaćanja novčane kazne.U skladu sa novim zakonom, Komisija može, u cilju otklanjanja prethodnihpovreda konkurencije i/ili zabrane novih povreda konkurencije,naložiti učesniku koji je povredio konkurenciju da preduzme određeneradnje ili može mu se zabraniti da se uzdrži od određenih postupanja ubudućnosti.

Strukturne mereProcesni penaliDekoncentracijaIstražna pravaAko se utvrdi značajna opasnost od ponavljanja iste ili slične povrede kao neposredneposledice same strukture učesnika na tržištu, Komisija za zaštitu konkurencije može, ponovom zakonu, da odredi meru koja bi imala za cilj promenu u toj strukturi radi otklanjanjatakve opasnosti, odnosno uspostavljanje strukture koja je postojala pre nastupanjautvrđene povrede.Komisija je izričito ovlašćena da naloži podelu učesnika na tržištu koji povređujekonkurenciju, i to na način prodaje pojedinih njegovih delova ili njegove imovine trećimlicima.Ukoliko strana u postupku ne postupi po nalogu Komisije da joj dostavi tražene podatkeili ukoliko su dostavljeni podaci netačni i/ili nepotpuni; ili ukoliko strana ne postupa saprivremenim merama koje je Komisija naložila; ili ukoliko ne podnese zahtev za odobrenjekoncentracije u roku od 15 dana, Komisija može izreći procesni penal u iznosu od500 do 5.000 evra za svaki dan nepostupanja.U skladu sa novim zakonom, Komisija može izreći meru ukidanja već sprovedene koncentracije(dekoncentracija).Dekoncentracija se može sprovesti kao podela privrednog društva, prodaja akcija, raskidugovora ili izvršenje neke druge radnje u cilju uspostavljanja stanja pre sprovođenja koncentracije.Novi zakon je dao Komisiji za zaštitu konkurencije vrlo široka istražna prava, koja suinače vrlo prihvaćena u uporednim evropskim pravima konkurencije.U F O K U S U K O N K U R E N C I J APrivilegovanakomunikacijaPrimena poreskihpropisaKomisija je ovlašćena da sprovede, ne samo redovne uviđaje u poslovnim prostorijamadruštva u pratnji policije, već ima pravo uviđaja i u stanu (po nalogu suda), a takođe imapravo i prethodno nenajavljenog uviđaja.Uvođenje nenajavljenog uviđaja (tzv. prepadi u zoru, engl.: dawn raids) je značajno, jerKomisija može, po svom diskrecionom pravu i bez prethodne najave društvu protiv kojegse vodi istraga, da sprovede uviđaj njegovi prostorija, kancelarija i inspekciju kompletnihposlovnih dokumenata, uključujući papirnu i elektronsku korespondenciju, mobilnetelefone, PDA uređaje, kompjutere i sve druge baze podataka.Zakonom je usvojena potpuno nova odredba o privilegovanoj komunikaciji (zasnovanana pravu Evropske Unije) koja obuhvata svu komunikaciju vezanu za konkretan postupakizmeđu strane u postupku protiv koje je pokrenut postupak i njenog punomoćnika. Ovakomunikacija se smatra privilegovanom i poverljivom, pa stoga ne može biti dostupnabilo kojoj trećoj strani.Prilikom utvrđivanja novčanih kazni, uveden je novi postupak, po kome sve kazne kojeKomisija izriče, naplaćuju se u ubrzanom poreskom izvršnom postupku.Naknada šteteSudska kontrolaPrateći trendove prava Evropske Unije, naročito u Beloj knjizi o štetama za povredepravila EU o konkurenciji koju je izdala Evropska komisija, novi zakon jasno propisujepravo bilo kog društva, koje je pretrpelo štetu usled povreda konkurencije, da pokreneparnični postupak pred nadležnim sudom protiv društva za koje je u rešenju Komisijeutvrđeno da je povredilo konkurenciju.Za razliku od starog zakona (po kome je protiv odluka Komisije odlučivao Vrhovni sudSrbije), novi zakon reguliše da se protiv rešenja Komisije može pokrenuti upravni sporpred Upravnim sudom. Rok za podnošenje tužbe je isti kao i u ranijem zakonu, odnosno30 dana od dana prijema rešenja Komisije.S obzirom da Upravni sud još nije osnovan, nadležnost za odlučivanje protiv rešenjaKomisije do osnivanja Upravnog suda imaće Viši trgovinski sud.Postupak pred sudom mora se okončati u roku od 2 meseca od dana podnošenja tužbe.Ipak, zakon ne predviđa sankciju ukoliko sud ne donese presudu u ovom roku.

GLAVA IIZAKON O KONTROLIDRŽAVNE POMOĆINarodna skupština Srbije je, istovremeno sadonošenjem novog Zakona o zaštiti konkurencije,početkom jula ove 2009. godine usvojila i Zakon okontroli državne pomoći, čija primena počinje od 1.januara 2010. godine.Zakon ima svoje uzore u sličnim evropskim zakonima– njegov cilj je kontrola državne pomoćidomaćim privrednim društvima, čime se sprečavapovreda konkurencije. Razlozi za donošenje zakonakojim se reguliše kontrola subvencija koje državadaje domaćim preduzećima jesu u prvom redu:jednak tretman svih privrednih društava i pojedinaca,pa stoga i odražavanje konkurencije međunjima, kao i priprema srpskih društava za obavljanjedelatnosti na zajedničkom tržištu EvropskeUnije bez državne asistencije.Opšta zabrana državne pomoćiBilo koja državna pomoć data privrednim društvimaili fizičkim licima kojom se ograničava konkurencijana tržištu ili kojom se krše međunarodni ugovorije zabranjena, osim ako zakon predviđa drugačije.PrimenaKao i u sličnim evropskim zakonima, Zakon o kontrolidržavne pomoći se primenjuje na sve sektoreposlovanja, sa izuzetkom poljoprivrednih proizvodai proizvoda ribarstva.Davalac i korisnik državne pomoćiU skladu sa zakonom, davalac državne pomoćijeste Republika Srbija, autonomna pokrajina i lokalnesamouprave posredstvom njihovih nadležnihorgana, kao i svako drugo pravno lice koje upravljai/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljujedržavnu pomoć u bilo kom obliku.Korisnik državne pomoći jeste pravno ili fizičko licekoje koristi državnu pomoć u bilo kom obliku zaobavljanje svoje delatnosti.Komisija za kontrolu državne pomoćiZa razliku od prava Evropske Unije, kontrola državnepomoći, u skladu sa Zakonom o kontroli državnepomoći, nije poverena Komisiji za zaštitu konkurencije.Umesto toga, Zakon predviđa uspostavljanjeposebne Komisije za kontrolu državne pomoći, kojase sastoji od pet članova, od kojih je jedan predstavnikKomisije za zaštitu konkurencije.Ipak, Komisija za kontrolu državne pomoći nijenezavisni organ, već vladina agencija, koju osniva ineposredno kontroliše Vlada Srbije. Stoga, budućeobavljanje poslova ove Komisije je pod senkomnedostatka osnovnih uslova za njeno nezavisnoposlovanje.Kontrola državne pomoćiPostoje dva osnovna metoda kontrole državnepomoći koje predviđa Zakon: prethodna kontrolai naknadna kontrola.Prethodna kontrolaPrethodna kontrola se sprovodi podnošenjemprijave državne pomoći Komisiji. Prijavu podnosidavalac državne pomoći.Prijava može biti u obliku šeme državne pomoći iliindividualne državne pomoći.Šema državne pomoći predstavlja sve propise, nacrteodnosno predloge propisa državnih organa,nepoznatom broju korisnika pod uslovom prethodnogprijavljivanja pre nego što propisi budu doneti.Individualna državna pomoć može se dati u skladusa odlukom davaoca pomoći prethodno određenomkorisniku (ukoliko se ne radi o šemi državne pomoći)ili individualno određenom korisniku na osnovušeme državne pomoći i na osnovu prethodnogpodnošenja prijave Komisiji za kontrolu državnepomoći.U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

10U F O K U S U K O N K U R E N C I J ABez obzira na formu prijave, prijavljena državnapomoć ne može se dodeliti korisniku pomoći prenego što Komisija donese rešenje.Ukoliko je prijava Komisiji kompletna i u skladu sazakonom, Komisija donosi rešenja kojim odobravadavanje državne pomoći u roku od 60 dana oddana podnošenja potpune prijave.Naknadna kontrolaKomisija sprovodi naknadnu kontrolu na osnovuinformacija kojima raspolaže ili informacija prikupljenihiz drugih izvora, koje ukazuju da se radio državnoj pomoći koja je dodeljena ili korišćenasuprotno zakonu.Povraćaj državne pomoćiUkoliko Komisija u postupku naknadne kontroleutvrdi nepravilnosti, može doneti rešenjekojim sa predlogom mera za otklanjanje tihnepravilnosti. Ukoliko davalac državne pomoćine postupi u skladu sa merama Komisije, Komisijamože proglasiti državnu pomoć nedozvoljenom.U slučaju već date državne pomoći, Komisija nalažeda se odmah vrati dodeljeni iznos pomoći uvećanza zakonsku zateznu kamatu počev od dana dobijanjapomoći.Komisija ne može da naredi povraćaj državne pomoćipo isteku 10 godina od dana dodele državnepomoći.Do okončanja postupka naknadne kontrole, Komisijamože naložiti da se prekine sa korišćenjem sredstavadržavne pomoći.Sudska kontrolaProtiv rešenja Komisije za kontrolu državnepomoći može se pokrenuti upravni spor u roku od30 dana od dana prijema rešenja. Ipak, tužba uupravnom sporu ne odlaže izvršenje rešenja protivkojeg je podneta.

GLAVA IIIREGIONALNI PREGLEDPRAVA KONKURENCIJESLIČNOST ZAKONSKIH REŠENJA U ZEMLJAMAJUGOISTOČNE EVROPEPravo konkurencije u zemljama u regionu je uglavnom zasnovano na rešenjima prihvaćenim u pravu EvropskeUnije, odnosno u prvom redu u Sporazumu o Evropskim Zajednicama (Rimski Ugovor), pre svegačlanovima 81. i 82., kao i Regulativi o kontroli koncentracija (European Commission Merger Regulation,ECMR) i opštim aktima proisteklim iz ovih propisa.11Svi zakoni o zaštiti konkurencije u zemljama Jugoistočne Evrope pokrivaju tri oblasti koje mogu imatipotencijalne negativne posledice po konkurenciju:(i) restriktivni sporazumi,(ii) zloupotreba dominantnog položaja, i(iii) kontrola koncentracija.Zakonska rešenja o restriktivnim sporazumima i zloupotrebi dominantnog položaja su uglavnomidentična u svim zemljama regiona, dok se proceduralna pravila i pragovi za prijavljivanje koncentracijaznatno razlikuju.Sve institucije za zaštitu konkurencije u zemljama u regionu Jugoistočne Evrope su članice Međunarodnemreže za pravo konkurencije (International Competition Network, ICN) i čini se da su razvile veomadobre međusobne odnose sa drugim institucijama za zaštitu konkurencije, kako u regionu JugoistočneEvrope, tako i širom sveta. Naočito su evidentni kontakti lokalnih institucija iz regiona sa EvropskomKomisijom i organima iz istog govornog područja (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska).Stoga je od izuzetnog značaja da multi-nacionalne prijave koncentracija koje se podnose u više jurisdikcijabudu potpuno konzistentne.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AS R B I J AUvodNovi Zakon o zaštiti konkurencije usvojila je Narodna skupština Srbije na sednici održanoj 8. jula ove2009. godine. Zakon je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije br. 51/2009. Novi Zakon ćepočeti da se primenjuje od 1. novembra 2009. godine. Do početka primene novog Zakona, primenjuje sestari Zakon o zaštiti konkurencije donet 24. septembra 2005. godine.Komisija za zaštitu konkurencijePrema novom Zakonu o zaštiti konkurencije, Komisija ima predsednika Komisije i Savet, pri čemu jepredsednik Komisije istovremeno i predsednik Saveta. Savet se sastoji od pet članova, od kojih je jedanpredsednik.

Predsednika Komisije i članove Saveta bira Narodna skupština, kako bi trebalo da bude, iz reda uglednihstručnjaka iz oblasti prava i ekonomije sa najmanje deset godina relevantnog radnog iskustva, poduslovom da su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, naročito u oblastizaštite konkurencije i evropskog prava i da uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti. PredsednikaKomisije i članove Saveta bira i razrešava Narodna skupština na predlog nadležnog skupštinskogodbora za poslove trgovine.Predsednik Komisije i članovi Saveta biraju se na mandat od 5 godina, sa mogućnošću ponovnog izbora.U ovom trenutku, članovi Saveta Komisije su: prof. dr Dijana Marković – Bajalović (predsednica Saveta),prof. dr Petar Đukić i Miroslav Stanković. Preostalim članovima istekao je mandat, a aprila 2010. godineprestaće mandat još dva člana Saveta.KoncentracijePrema novom Zakonu o zaštiti konkurencije, podnošenje Prijave koncentracije je obavezno ako:Ukupan godišnji prihod na svetskom nivou svih učesnika u koncentraciji u godini koja prethodisprovođenju koncentracije prelazi 100 miliona evra, pri čemu prihod bar jednog učesnika u koncentracijiu prethodnoj godini na tržištu Srbije mora preći bar 10 miliona evra; iliUkupan godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Srbije u prethodnoj godiniprelazi najmanje 20 miliona evra, pri čemu prihod svakog od najmanje dva učesnika u koncentraciji uprethodnoj godini prelazi najmanje 1 milion evra.12Dodatno, koncentracija koja se sprovodi u skladu sa zakonom o preuzimanju akcionarskih društava morase uvek prijaviti, bez obzira da li su ispunjeni gore navedeni finansijski pragovi za prijavljivanje koncentracije.U F O K U S U K O N K U R E N C I J APrijava koncentracije mora se podneti Komisiji u roku od 15 dana od dana zaključenja sporazuma, objavljivanjajavnog poziva ili ponude odnosno zatvaranja javne ponude, zavisno od toga koji od ovih događajanastupi ranije.Restriktivni sporazumiSvaki sporazum (kao ceo ugovor, pojedina odredba ugovora, izričiti ili prećutni sporazum, usaglašenapraksa ili odluka udruženja učesnika na tržištu) čiji predmet može dovesti do bitnog sprečavanja,ograničavanja ili narušavanja konkurencije je ništav.Naročito su restriktivni sporazumi kojima se neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne ceneili drugi uslovi trgovine; ograničava ili kontroliše proizvodnja, tržišta, tehnički razvoj ili investicije; deletržišta ili izvori nabavke; primenjuju nejednaki uslovi na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu,čime se drugi učesnici dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente; ili se zaključuju ugovoriuslovljeni prihvatanjem dodatnih obaveza koje po svojoj prirodi ili u skladu sa trgovačkom praksom nisuu vezi sa predmetom tih ugovora.Podrazumeva se da su sporazumi kojima se narušava konkurencija zabranjeni. Međutim, određeni sporazumimogu biti izuzeti od zabrane, putem izuzeća po vrstama ili putem individualnog izuzeća.Novim zakonom uvedeno je pravilo de minimis, pa nije potrebno podnošenje zahteva za individualnoizuzeće sporazuma između učesnika na tržištu čiji je tržišni udeo relativno mali, kako smo objasnili u delukoji se odnosi na novi Zakon o zaštiti konkurencije.Za razliku od prethodnog zakona u kome je rok na koji se davalo individualno izuzeće bio 5 godina, noviZakon o zaštiti konkurencije produžava ovaj rok na 8 godina.Zloupotreba dominantnog položajaPo novom Zakonu o zaštiti konkurencije, pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položajako je njegov tržišni udeo veći od 40% (individualni dominantan položaj), dok dva ili više učesnika na

jom. Međutim, u slučaju restriktivnog sporazuma, učesnik u sporazumu koji prijavi Komisiji sporazum ilipodnese dokaze na osnovu kojih je doneto rešenje Komisije – ne kažnjava se.Novi Zakon o zaštiti konkurencije predviđa i tzv. meru procesnog penala u iznosu od 500 evra do 5.000evra za svaki dan ponašanja suprotno nalogu Komisije ako učesnik na tržištu ne postupi po zahtevuKomisije da joj dostavi ili saopšti tražene podatke ili joj dostavi ili saopšti netačne, nepotpune ili lažnepodatke; ne postupi po privremenoj meri koju Komisija odredi ili ne podnese prijavu koncentracije upropisanom roku od 15 dana.Rok zastarelosti za izricanje odnosno naplatu novčane kazne je tri godine od dana povrede konkurencije.PraksaKomisija za zaštitu konkurencije Srbije je u 2008. godini primila 159 različitih zahteva u okviru nadležnostiKomisije. Kao i u prethodnim godinama, praksa Komisije se u 2008. godini uglavnom odnosila na izdavanjerešenja po zahtevima za odobrenje koncentracija.Od ukupnog broja vođenih postupaka, 137 su bili postupci povodom prijava koncentracije, ili 86% odukupnog broja postupaka. Komisija je odobrila 131 koncentracija u skraćenom postupku, dok je dvaodobreno u ispitnom postupku. Bezuslovno odobrenje za sprovođenje koncentracije je izdato u 129predmeta, dok su četiri koncentracije uslovno odobrene.14U F O K U S U K O N K U R E N C I J APraksa Komisije u vezi sa zabranjenim sporazumima je u 2008. godini bila je mnogo intentenzivnija uodnosu na 2007. godinu. Komisija je vodila 20 postupka u vezi sa zabranjenim sporazumima, od kojihje postojanje zabranjenog sporazuma utvrđivano u 6 slučajeva (tri slučaja po zahtevu stranke i tri poslužbenoj dužnosti), u četiri slučaja je Komisija postupala po zahtevima za utvrđenje da određeni sporazumnije zabranjen, dok je u 2008. godini podneto 10 zahteva za individualno izuzeće sporazuma (dva višeu odnosu na 2007. godinu). Od 20 pokrenutih postupaka, 12 postupaka je u okončano u 2008. godini.U dva postupka za utvrđenje postojanja zabranjenih sporazuma koji su okončani u 2008. godini, Komisijaje utvrdila njihovo postojanje (utvrdila je postojanje zabranjenog sporazuma između prodavaca lekovai veledrogerija; kao i to da je cenovnik minimalnih cena veterinarskih usluga Veterinarske komore Srbijezabranjeni sporazum u smislu člana 7. Zakona). S druge strane, u dva postupka koja su okončani pozahtevu za utvrđivanje da određeni sporazum nije zabranjen, Komisija je u oba slučaja odlučila da prijavljenisporazumi nisu zabranjeni.Komisija je u 2009. godini pokrenula samo dva postupaka za ocenu zloupotrebe dominantnog položaja,i to po službenoj dužnosti, od kojih je jedan obustavljen dok je u drugom utvrđena zloupotreba dominantnogpoložaja.Komisija je izdala više od 30 pravnih mišljenja i informacija u vezi sa primenom Zakona o zaštiti konkurencijei podzakonskih akata. Komisija je, između ostalog, dala mišljenja na često postavljana pitanja u vezisa ulogom i pozicijom manjinskog člana, akcionara, u donošenju odluka društva, odnosno da li takavmanjinski akcionar može ostvariti odlučujući uticaj odnosno biti kontrolni član društva u smislu Zakonao zaštiti konkurencije. Prema mišljenju Komisije, pravo veta manjinskog akcionara može predstavljatisticanje kontrole samo u slučaju da se ono (pravo veta) odnosi na strateške odluke o poslovnoj politicii da ne podrazumeva pravo veta ustanovljeno radi uobičajene zaštite finansijskih interesa manjinskihvlasnika.U toku 2009. godine, Komisija je pokrenula čitav niz prekršajnih postupaka zbog sprovođenja koncentracijabez odobrenja Komisije. Značajno je da je Komisija pokrenula postupak protiv više beogradskihudruženja taxi vozača jer su njihovi predstavnici 2006. godine usvojili Odluku o primeni jedinstvenecene taksi usluga, sa primenom na celom području grada Beograda uz ukidanje popusta na cenu uslugepružene po telefonskom pozivu, čime su zaključili zabranjeni sporazum o primeni jedinstvene cene.Komisija je takođe pokrenula prekršajni postupak protiv proizvođača lekova i veledrogerija zbog toga štosu zaključili i izvršili zabranjene sporazume. Ipak, prema našim saznanjima, kao i prethodnih godina, još

nijedan učesnik na tržištu optužen za nepostupanje u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti konkurencijeu 2008. i 2009. godini nije kažnjen.Komisija je prema tome, svoju praksu u 2008. godini razvijala uglavnom u oblasti kontrole koncentracija,imajući u vidu veoma niske pragove za prijavljivanje po trenutno važećem zakonu. Evidentno je da jepraksa Komisije bila intenzivnija u oblasti kontrole zabranjenih sporazuma.Međutim, Komisija je svojim radom u 2008. godini potvrdila da još uvek razvija praksu i da nema dovoljnoiskustva za rad na težim predmetima, kao što su posebno kartelski sporazumi (farmaceutska industrijai slično). Ovo se, smatramo, može u prvom redu pripisati činjenici da je Komisija osnovana relativnoskoro. Potrebno je napomenuti da je Komisija u više postupaka za odobrenje koncentracija propustilajasno propisani rok od 4 meseca za donošenje rešenja za sprovođenje koncentracije, čime su velike multinacionalnekompanije, ali i domaća društva, morali da čekaju na odobrenje srpske Komisije, iako čestonisu postojali razlozi za odugovlačenje postupka.KontaktKomisija za zaštitu konkurencijeKneginje Zorke 711000 Beograd, SrbijaTelefon: +381 11 3811 911Fax: +381 11 3811 999Internet: www.kzk.org.rsE-mail: office.kzk@kzk.sr.gov.yuC R N A G O R A15UvodCrnogorski Zakon o zaštiti konkurencije (Službeni list Crne Gore, br. 69/05 i 37/07) počeo je da seprimenjuje 1. januara 2006. godine.Uprava za zaštitu konkurencijeU skladu sa Zakonom osnovana je Uprava za zaštitu konkurencije. Za razliku od većine evropskih zakonodavstavau kojima važi princip kolektivnog odlučivanja u organima za zaštitu konkurencije (takou Srbiji postoji Savet sastavljen od 5 članova, u Bosni i Hercegovini Savjet od 6 članova), crnogorskomUpravom rukovodi direktor. Na čelu Uprave je vršilac dužnosti direktora Zoran Perišić.KoncentracijeKao i u Zakonu o zaštiti konkurencije Srbije, koncentracije u Crnoj Gori nastaju putem:Statusnih promena (spajanja i pripajanja prethodno nezavisnih učesnika na tržištu);Sticanja kontrole jednog ili više učesnika na tržištu nad drugim učesnikom na tržištu, ili njegovimdelom, ili nad njegovom imovinom, iZajedničkog osnivanja i kontrolisanja novog učesnika na tržištu (statusni joint venture).U F O K U S U K O N K U R E N C I J AU slučaju koncentracije obavezno je podnošenje zahteva, i ona se sprovodi po pribavljenom odobrenjuizdatom od strane Uprave za zaštitu konkurencije, ukoliko je ispunjen jedan od sledećih uslova:zajednički prihod učesnika u koncentraciji ostvaren u prethodnoj obračunskoj godini na tržištu CrneGore prelazi iznos od 3 miliona evra; ilizajednički ukupni prihod učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu prelazi 15 milionaevra, i najmanje jedan učesnik u koncentraciji je registrovan na teritoriji Crne Gore.Zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije mora se podneti Upravi u roku od sedamdana od dana potpisivanja sporazuma ili objavljivanja javne ponude o preuzimanju.Strane u sporazumu takođe mogu podneti Zahtev pre potpisivanja sporazuma, na primer kada stranepokažu ozbiljnu nameru da sklope sporazum putem potpisivanja pisma o namerama, memoranduma o

azumevanju ili slično. Lice koje razmatra preuzimanje akcionarskog društva može podneti zahtev kadaobjavi nameru o davanju ponude za kupovinu akcija.Kada neko društvo stekne kontrolu nad drugim društvom ili njegovim delom, Zahtev podnosi društvokoje stiče kontrolu; u svim drugim slučajevima učesnici podnose zahtev zajedno.Nakon prijema zahteva, Uprava objavljuje u Službenom listu Crne Gore sledeće podatke: poslovna imenastrana, vrlo sumaran opis transakcija, i opis tržišta na kome se dešava transakcija. Za razliku od Srbije,Uprava za zaštitu konkurencije Crne Gore ne objavljuje svoju odluku u Službenom listu Crne Gore.U skladu sa Zakonom, strane ne mogu sprovesti koncentraciju (imenovati novu upravu ciljnog društvaili na neki drugi način ostvarivati kontrolu nad ciljnim društvom) sve dok Uprava za zaštitu konkurencijene izda odobrenje ili do isteka zakonskog roka od sto trideset (130) dana od dana podnošenja potpunogZahteva. Ipak, u praksi je Uprava izdavala odobrenja u roku od dva do tri meseca od podnošenjaZahteva.Sprovođenje koncentracije bez odobrenja Uprave se kažnjava kao i svaki drugi prekršaj Zakona o zaštitikonkurencije.16Zabranjeni sporazumiSlično kao u evropskoj regulativi, u Crnoj Gori su zabranjeni bez izuzeća svi sporazumi kojima se deletržišta, ograničava tržište, nameću kupovne ili prodajne cene i slično. Ukoliko se ne radi o ovim apsolutnimzabranama, sporazum koji sadrži određene „lakše“ restriktivne odredbe može biti izuzet na osnovuzahteva za pojedinačno izuzeće podnetog Upravi za zaštitu konkurencije u roku od 15 dana od danazaključenja.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AZakon o zaštiti konkurencije predviđa sporazume manjeg značaja, koji se ne moraju prijavljivati Upraviza zaštitu konkurencije, a to su horizontalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji tržišni udeo narelevantnom tržištu ne prelazi 5%, odnosno vertikalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji tržišniudeo ne prelazi 15%.Za razliku od Srbije, Vlada Crne Gore je donela Uredbu o grupnim izuzećima, tako da za određene sporazume(svi vertikalni sporazumi kod kojih je tržišni udeo dobavljača manji od 30%, horizontalni sporazumio istraživanju i razvoju, horizontalni sporazumi o specijalizaciji ako tržišni udeo učesnika ne prelazi 20%,sporazumi u automobilskoj industriji, itd.) nije potrebno podnošenje Upravi za zaštitu konkurencije CrneGore zahteva za pojedinačno izuzeće.Zloupotreba dominantnog položajaU Crnoj Gori postoji pretpostavka postojanja pojedinačnog dominantnog položaja ukoliko učesnik natržištu ima učešće na relevantnom tržištu koje prelazi 50%. To je za 10% više u odnosu na prezumpcijudominantnog položaja u Srbiji.Kolektivan dominantan položaj u Crnoj Gori postoji ako je tržišno učešće društava koja kolektivno delujuna relevantnom tržištu veće od 60% (u Srbiji je kolektivni dominantan položaj postavljen na 50%tržišnog učešća).S druge strane, veoma je interesantno da crnogorski Zakon o zaštiti konkurencije ne predviđa novčanokažnjavanje za zloupotrebu dominantnog položaja, već Uprava za zaštitu konkurencije može (ali ne mora)naložiti mere koje treba da izvrši učesnik na tržištu koji zloupotrebi dominantan položaj.TakseU Crnoj Gori se ne plaća taksa za podnošenje zahteva, odnosno donošenje rešenja Uprave za zaštitukonkurencije.

Osporavanje odluka UpraveOdluke Uprave su konačne u upravnom postupku. Protiv odluka Uprave za zaštitu konkurencije CrneGore može se podneti tužba u upravnom sporu Upravnom sudu Crne Gore, u roku od 30 (trideset) danaod dana prijema odluke.SankcijeU slučaju da sticalac kontrole (kupac, društvo koje učestvuje u spajanju, odnosno osnivač društvazajedničkog ulaganja) sprovede koncentraciju bez odobrenja Uprave za zaštitu konkurencije Crne Gore iline postupa po nalozima Uprave za zaštitu konkurencije utvrđenim u uslovnom odobrenju za sprovođenjekoncentracije, ili ukoliko ugovorne strane zaključe zabranjeni sporazum, Uprava za zaštitu konkurencijemože izreći novčanu kaznu protiv sticaoca u iznosu od 200 do 300 iznosa minimalne mesečne zarade uCrnoj Gori u vreme izricanja kazne. Pošto je minimalna mesečna zarada u Crnoj Gori oko 55 evra, potencijalnanovčana kazna koja bi mogla biti između 11.000 i 16.500 evra.Ipak, bitno je naglasiti da Zakon o zaštiti konkurencije ne pominje bilo kakvu kaznu u slučaju zloupotrebedominantnog položaja, tako da ako dominantni učesnik na tržištu Crne Gore zloupotrebi svoj dominantnipoložaj – Uprava za zaštitu konkurencije ga ne može kazniti ni na koji način, osim da naloži merekojima se otklanja zloupotreba dominantnog položaja.Uprava za zaštitu konkurencije, s druge strane, može izreći novčane kazne odgovornim licima u pravnomlicu u slučaju sprovođenja koncentracije bez odobrenja, nepostupanja po uslovima predviđenim uslovnimodobrenjem za sprovođenje koncentracije ili u slučaju zaključenja zabranjenog sporazuma, i tonovčanom kaznom u iznosu od desetostrukog do dvadesetostrukog iznosa minimalne zarade u CrnojGori. Imajući u vidu da je trenutna minimalna zarada u Crnoj Gori oko 55 evra, kazna koja bi bila izrečenaodgovornim licima u pravnom licu bila bi između 550 i 1.100 evra.17Dalje, Zakon o zaštiti konkurencije Crne Gore predviđa mogućnost da Uprava za zaštitu konkurencije (uslučaju sprovođenja koncentracije bez odobrenja, nepostupanja po uslovnom odobrenju ili zaključenjazabranjenog sporazuma) izrekne zaštitnu meru počiniocu u trajanju od jednog meseca do jedne godine.PraksaIako relativno nedavno osnovana, evidentno je da Uprava za zaštitu konkurencije Crne Gore razvija dobrupraksu, u prvom redu u kontroli koncentracija što čini najveći obim posla Uprave. Ipak, pohvalno jeda Uprava u poslednjih nekoliko meseci kreće i u kontrolu zabranjenih sporazuma.Uprava za zaštitu konkurencije Crne Gore ima zakonska ovlašćenja da neposredno izriče kazne učesnicimana tržištu koji povrede konkurenciju. Međutim, kazne su relativno male poredeći sa drugim evropskimzemljama, tako da najveća kazna koju bi Uprava eventualno mogla izreći doseže do oko 17.000 evra.Koliko je nama poznato, Uprava za zaštitu konkurencije Crne Gore još niti jednom nije izrekla kaznu zapovredu konkurencije.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AIpak, veoma je teško pratiti praksu Uprave, imajući u vidu da Uprava još uvek nije uspostavila svojuzvaničnu Internet stranicu, a pritom se rešenja Uprave ne objavljuju ni u Službenom listu Crne Gore.KontaktUprava za zaštitu konkurencijeMarka Miljanova 1781000 Podgorica, Crna GoraTelefon: +382 20 232 297Fax: +382 20 232 042

B O S N A I H E R C E G O V I N A18UvodZakon o konkurenciji Bosne i Hercegovine (Službeni glasnik Bosne i Hercegovine, br. 48/2005 i 76/2007)primenjuje se od 2005 godine.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AKonkurencijski savjet / Konkurencijsko vijećeZakonom je osnovano Konkurencijsko vijeće (ovaj naziv se koristi u Federaciji BiH), odnosno Konkurencijskisavjet (ovaj naziv se koristi u Republici Srpskoj).Savjet se sastoji od šest članova koji se imenuju tako da odraze nacionalnu strukturu Bosne i Hercegovine.Savet ministara BiH (vlada cele Bosne i Hercegovine) imenuje tri člana Saveta (i to iz svakog konstitutivnognaroda BiH – Srbi, Hrvati, Bošnjaci), dva člana imenuje Vlada Federacije Bosne i Hercegovine(entitet u Bosni i Hercegovini u kojem pretežno žive Hrvati i Bošnjaci), dok jednog člana Saveta imenujeVlada Republike Srpske (pretežno srpski deo Bosne i Hercegovine).Članovi Konkurencijskog saveta BiH su: Stjepo Pranjić (predsednik), Ibrica Lakišić, Sanja Božić, SenaHatibović, Gordan Raspudić i Dragiša Stanković. Predsednik Savjeta se menja svake godine.Opšte specifičnostiZahvaljujući veoma strogim proceduralnim pravilima predviđenim Zakonom o konkurenciji, Konkurencijskisavjet Bosne i Hercegovini ima izuzetno značajna ovlašćenja. Tako Savjet može sam izricati novčanekazne, koje se kreću čak do 10% godišnjeg prihoda cele grupe društava kojoj pripada učesnik na tržištukoji je učinio povredu konkurencije. Konkurencijski savjet se veoma često koristi ovom mogućnošćuza izricanje novčanih kazni čak i za manje prekršaje, kao što je na primer relativno kratko kašnjenje upodnošenju Prijave namere koncentracije od samo nekoliko dana. Konkurencijski savjet je tako izricaonovčane kazne (često i multinacionalnim kompanijama) u iznosu od 100.000 evra za kašnjenje od svega8 dana nakon isteka zakonskog roka za podnošenje Prijave namere koncentracije.Bitno je naglasiti da je Konkurencijski savjet u poslednje vreme značajno intenzivirao rad na zabranjenimsporazumima i zloupotrebi dominantnog položaja. Pred Konkurencijskim savjetom je u toku nekolikopostupaka za zabranjene sporazume protiv velikih industrija kojima prete velike kazne.U Bosni i Hercegovini (za razliku od Srbije i Crne Gore) postoji čitav niz podzakonskih akata koji prateZakon o konkurenciji.

Tako primera radi, u Bosni i Hercegovini primenjuju se više od dve godine Odluka o izuzeću sporazuma povrstama i Odluka o sporazumima manjeg značaja (de minimis). Ovo je veoma značajno za sve učesnikena tržištu čiji ugovori sadrže određene restriktivne odredbe, jer ne postoji obaveza učesnika da prijavljujutakve ugovore Konkurencijskom savjetu ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni ovim podzakonskimaktima.KoncentracijeKao i u Zakonu o zaštiti konkurencije Srbije, koncentracije u Bosni i Hercegovini nastaju putem:Statusnih promena (spajanja i pripajanja prethodno nezavisnih učesnika na tržištu);Sticanja kontrole jednog ili više učesnika na tržištu nad drugim učesnikom na tržištu, ili njegovimdelom, ili nad njegovom imovinom, iZajedničkog osnivanja i kontrolisanja novog učesnika na tržištu (statusni joint venture).U slučaju koncentracije obavezno je podnošenje zahteva, i ona se sprovodi po pribavljenom odobrenjuizdatom od strane Konkurencijskog savjeta, ukoliko je ispunjen jedan od sledećih uslova:Prihod svakog od najmanje dva učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini na tržištu Bosne i Hercegovinebio je veći od 5 miliona konvertibilnih maraka (oko 2,5 miliona evra); iliUkupan prihod svih učesnika u koncentraciji u prethodnoj godini na svetskom nivou bio je veći od100 miliona konvertibilnih maraka (oko 50 miliona evra), pri čemu najmanje jedan učesnik u koncentracijimora imati registrovano prisustvo u Bosni i Hercegovini; iliUkupan tržišni udeo na relevantnom tržištu u Bosni i Hercegovini svih učesnika u koncentracijiprelazi 40%.19Prijava namere koncentracije (Prijava) mora se podneti Konkurencijskom Savjetu u roku od osam dana oddana potpisivanja sporazuma ili objavljivanja javne ponude o preuzimanju akcionarskog društva. Ovaj rokje veoma strog i ukoliko podnosilac prijave zakasni sa podnošenjem Prijave (makar i dan), KonkurencijskiSavjet po pravilu neposredno izriče veoma velike novčane kazne u rasponu od 5.000 evra do čak 200.000evra. U praksi, Sud Bosne i Hercegovine (kao drugostepeni organ u odnosu na Konkurencijski savjet) popravilu potvrđuje odluke o kazni Konkurencijskog savjeta zbog kašnjenja u podnošenju Prijave.Za razliku od većine evropskih zakona o zaštiti konkurencije, u Bosni i Hercegovini se Prijava ne možepodneti na osnovu dokumenta koji izražava nameru učesnika u koncentraciji da krenu u transakciju (npr.pismo o namerama ili slično), već je neophodno Konkurencijskom savjetu podneti overenu kopiju pravilnopotpisanog obavezujućeg ugovora ili overenu kopiju ponude za preuzimanje akcionarskog društva.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AŠtaviše, sva dokumenta koja se podnose Konkurencijskom savjetu u prilogu Prijave moraju biti overena;Konkurencijski savjet nikako ne prihvata obične kopije.Konkurencijski savet objavljuje svoje rešenje, kako u Službenom listu Bosne i Hercegovine, tako i na svojojzvaničnoj Internet stranici. Ipak, rešenja objavljena na zvaničnoj Internet stranici Savjeta po pravilu nesadrže informacije koje je podnosilac Prijave označio poverljivim.U skladu sa Zakonom o konkurencije BiH, koncentracija se ne može sprovesti (odnosno ne može seimenovati nova uprava ciljnog društva ili na neki drugi način ostvarivati kontrola nad ciljnim društvom)do donošenja rešenja Konkurencijskog savjeta, odnosno do isteka zakonskog roka za prekid sprovođenjakoncentracije, koji može biti ili (a) 60 kalendarskih dana od dana prijema potvrde o kompletnosti i urednostiPrijave koju izdaje Konkurencijski savjet ili (b) 3 meseca od prijema zaključka o pokretanju ispitnogpostupka.U praksi, Konkurencijski savjet uglavnom donosi svoje rešenje u roku od dva meseca od izdavanja potvrdeo kompletnosti i urednosti Prijave, što čak može realno biti i nekoliko meseci od podnošenja Prijave(ponekad i četiri do šest meseci), jer Konkurencijski savjet ima diskreciono pravo da odluči kada je Prijava

kompletna i uredna. Na ovaj način kašnjenje u izdavanju odobrenja za sprovođenje koncentracije u Bosnii Hercegovini može potpuno poremetiti planove multinacionalnih kompanija da brzo okončaju svojutransakciju na svetskom nivou.Zabranjeni sporazumiZakon o konkurenciji Bosne i Hercegovine, pored opšteusvojene definicije zabranjenih sporazuma iz člana81 Rimskog sporazuma (fiksiranje cena, podela tržišta i slično), predviđa i sporazume male vrednosti, podkojima se smatraju: sporazumi između učesnika čiji tržišni udeo ne prelazi 10% na relevantnom tržištuukoliko je sporazum zaključen između subjekata koji su međusobno konkurenti ili deluju na istom nivouproizvodnje ili trgovine; sporazumi između učesnika čiji tržišni udeo ne prelazi 15%, a radi se o učesnicimakoji nisu međusobni konkurenti ili koji deluju na različitim nivoima proizvodnje, odnosno prodaje. Kodsporazuma kod kojih je teško odrediti da li su zaključeni između konkurenata, tržišni udeo ne sme preći10% da bi se radilo o sporazumu male vrednosti.U Bosni i Hercegovini postoje i odluke o grupnim izuzećima sporazuma, kao što su grupno izuzeće sporazumao prenosu tehnologije, licenci i know how, grupno izuzeće sporazuma o osiguranju i grupno izuzećesporazuma o distribuciji i servisiranju motornih vozila.TakseŠto se tiče koncentracija, u Bosni i Hercegovini postoje dve takse: (i) taksa za podnošenje Prijave i (ii)taksa za izdavanje rešenja.20Taksa za podnošenje Prijave namere koncentracije iznosi 2.000 konvertibilnih maraka (oko 1.000 evra).Taksa za izdavanje rešenja može biti različita zavisno od toga da li je Konkurencijski savet doneo rešenjeu skraćenom postupku (Faza I), kada je taksa 2.500 konvertibilnih maraka (oko 1.250 evra) ili u ispitnompostupku (Faza II), kada je taksa 25.000 konvertibilnih maraka (oko 12.500 evra).U F O K U S U K O N K U R E N C I J AOsporavanje odluka Konkurencijskog savjetaOdluke Konkurencijskog savjeta su konačne u upravnom postupku. Protiv odluka Konkurencijskog savjetaBiH može se podneti tužba u upravnom sporu Sudu Bosne i Hercegovine, u roku od 30 (trideset)dana od dana prijema odluke ili od dana objavljivanja odluke.SankcijeKonkurencijski savjet BiH može neposredno izreći novčane kazne, kako za „teže“, tako i za „lakše“ povredeZakona.Po Zakonu, teže povrede Zakona za koje je predviđena novčana kazna do 10% ukupnog godišnjeg prihodasu:Sklapanje zabranjenog sporazuma kojim je narušena, ograničena ili sprečena konkurencija natržištu;Zloupotreba dominantnog položaja;Učestvovanje u sprovođenju zabranjene koncentracije iNepostupanje po bilo kojoj konačnoj odluci Konkurencijskog vijeća.Dakle, učesnici u koncentraciji bi mogli da sprovedu koncentraciju koja nije zabranjena, bez podnošenjaPrijave Konkurencijskom savjetu. Zabranjenom se smatra koncentracija koja za rezultat ima značajnonarušavanje konkurencije na celom tržištu Bosne i Hercegovine ili na njenom značajnom delu, a posebnoje zabranjena koncentracija kojom se stvara ili jača dominantni položaj. Primera radi, koncentracija ne bibila zabranjena ukoliko sticalac kontrole uopšte nije prisutan na relevantnom tržištu na kome je aktivnociljno društvo.Pored novčane kazne do 10% godišnjeg prihoda pravnog lica, Konkurencijski savjet može izreći i kazneodgovornim fizičkim licima u pravnom licu (direktoru, članu upravnog odbora i slično) u iznosu od15.000 do 50.000 konvertibilnih maraka (od oko 7.500 do 25.000 evra).

Dalje, Zakon o konkurenciji BiH predviđa kaznu do 1% ukupnog godišnjeg prihoda za „lakše“ povredeZakona, kao što su:Dostavljanje Konkurencijskom savjetu netačnih ili pogrešnih informacija ili nedostavljanje informacijau traženom roku;Propuštanje da se podnese Prijava namere koncentracije u roku od 8 (osam) dana od dana zaključenjaobavezujućeg ugovora ili objavljivanja javne ponude za preuzimanje akcionarskog društva;Propuštanje da se postupi po rešenju ili zaključku Konkurencijskog savjeta ili po nalogu nadležnog suda.Konkurencijski savjet može, pored novčane kazne do 1% godišnjeg prihoda pravnog lica, izreći i novčanukaznu odgovornom fizičkom licu u pravnom licu (direktoru, članu upravnog odbora i slično) u iznosu od5.000 do 15.000 konvertibilnih maraka (oko 2.500-7.500 evra).Konkurencijsko vijeće se u poslednje vreme u mnogo slučajeva koristilo zakonskim mogućnostima i izricaloje novčane kazne, kako društvima tako i njihovim odgovornim licima, za kašnjenje u podnošenju prijavenamere koncentracije ili davanje netačnih podataka. Kazne su bile u rasponu od 5.000 do 200.000 evra.PraksaPraksa Konkurencijskog savjeta se uglavnom razvijala u pravcu kontrole koncentracija. Međutim, Konkurencijskisavjet u poslednjih godinu dana kreće u značajnu kontrolu zabranjenih sporazuma i utvrđivanje zloupotrebedominantnog položaja. Pred Konkurencijskim savjetom je nekoliko postupaka protiv poznatihfirmi iz Bosne i Hercegovine, kojima prete znatne novčane kazne.Pohvalno je da je Konkurencijski savjet, još od svog osnivanja, uspostavio svoju zvaničnu Internet prezentacijuna kojoj se svakako jasno može videti u kom se pravcu kreće praksa Konkurencijskog savjeta.21KontaktKonkurencijski savjet / Konkurencijsko vijećeRadićeva 8, 71000 SarajevoBosna i HercegovinaM A K E D O N I J ATelefon: +387 33 251 406Fax: +387 33 251 406Internet: www.bihkonk.gov.ba/main.htmlE-mail: kontakt@bihkonk.gov.baUvodMakedonski Zakon o zaštiti konkurencije (Službeni list Makedonije, br. 04/05, 70/06 i 22/07) počeo je dase primenjuje 1. januara 2005. godine.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AKomisija za zaštitu konkurencijeZakonom je osnovana Komisija za zaštitu konkurencije. Komisija se sastoji od predsednika i četiri člana,koje imenuje Skupština Makedonije, na predlog skupštinske Komisije za imenovanja. Predsednik i članoviKomisije se biraju na period od pet godina, sa mogućnošću ponovnog izbora. Komisija je odgovornaSkupštini Makedonije, kojoj podnosi godišnji izveštaj najkasnije do 31. marta svake godine.Članovi Komisije za zaštitu konkurencije su: Čedomir Kraljevski (predsednik), Todor Zafirov, Mevlan Luftiu,Gorgi Mitreski i Vasil Donev.KoncentracijePodnošenje obaveznog zahteva za odobrenje koncentracije u Makedoniji obavezno je ako je:Ukupan prihod svih učesnika u koncentraciji na svetskom tržištu veći od 10 miliona evra u godinikoja prethodi koncentraciji, pri čemu najmanje jedan učesnik u koncentraciji mora imati registrovanoprisustvo u Makedoniji; iliUkupan prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Makedonije u godini koja prethodikoncentraciji prelazi 2,5 miliona evra; ili

Tržišni udeo jednog učesnika u koncentraciji na relevantnom tržištu je veći od 40% ili je zajedničkitržišni udeo svih učesnika u koncentraciji veći od 60% .Makedonski Zakon o zaštiti konkurencije ne propisuje jasan rok za podnošenje zahteva za odobrenjekoncentracije, već kaže da se zahtev mora podneti pre sprovođenja koncentracije, a nakon zaključenjaugovora, objavljivanja javne ponude, odnosno sticanja kontrolnog učešća u osnovnom kapitalu drugogdruštva.Opšti rok za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije jeste 25 dana od dana podnošenja kompletneprijave, ukoliko: Komisija utvrdi da se ne radi o koncentraciji u smislu zakona ili ako se koncentracijomne sprečava, ograničava ili narušava konkurencija. Rok za izdavanje odobrenja međutim može bitiprodužen za 35 radnih dana od prijema potpune prijave, ukoliko učesnici u koncentraciji nameravaju dadopune prijavu, kako bi dobili pozitivno odobrenje. Rok za donošenje rešenja može se međutim produžitiza još dodatnih 15 radnih dana po zahtevu stranaka, odnosno za dodatnih 20 radnih dana po odluciKomisije.Učesnici u koncentraciji obavezni su da suspenduju sprovođenje koncentracije do donošenja rešenjaKomisije ili do isteka zakonskih rokova za donošenje rešenja. Ipak, podnosilac zahteva može zahtevatiizuzeće od suspenzije, iz opravdanih razloga.22Ipak, strane mogu sprovesti koncentraciju koja je zasnovana na javnoj ponudi za preuzimanje akcijaukoliko podnosilac bez odlaganja obavesti Komisiju u skladu sa zakonom o preuzimanju akcionarskihdruštava i ako podnosilac ne realizuje svoja prava glasa sve do donošenja rešenja Komisije, u meri kojaje potrebna da se očuva njegova investicija. Ovo izuzeće od opšteg pravila suspenzije Komisija moraodobriti.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AZabranjeni sporazumiMakedonski Zakon o zaštiti konkurencije definiše zabranjene sporazume kao i većina evropskih zakonodavstva,odnosno u prvom redu je zabranjeno fiksiranje cena, ograničenje proizvodnje, podela tržišta,primena nejednakih uslova i slično. Ipak, makedonski zakon predviđa sporazume manjeg značaja (deminimis), pod kojima se podrazumevaju horizontalni sporazumi između učesnika na tržištu čiji tržišniudeo ne prelazi 10%, odnosno vertikalni sporazum između učesnika čiji udeo ne prelazi 15%. U slučajuda se ne može utvrditi da li se radi o vertikalnom ili horizontalnom sporazumu, primenjuje se tržišniudeo do 10%.Zloupotreba dominantnog položajaPretpostavka za postojanje dominantnog položaja jeste 40% tržišnog udela, dok se pretpostavlja dapostoji kolektivna dominacija ako dva ili više učesnika na tržištu imaju više od 60% tržišnog udela.TakseZa podnošenje zahteva za odobrenje koncentracije u Makedoniji se plaća taksa od oko 100 evra, a zaizdavanje rešenja po zahtevu za odobrenje koncentracije taksa je oko 500 evra.Osporavanje odluka KomisijeProtiv konačne odluke Komisije za zaštitu konkurencije Makedonije može se pokrenuti upravni spor prednadležnim sudom.SankcijeU Makedoniji sama Komisija za zaštitu konkurencije može izricati kazne za prekršaje kojima se povređujekonkurencija. U sastavu Komisije za zaštitu konkurencije formirana je Komisija za prekršajna pitanja kojaodlučuje o kaznama.Zakon o zaštiti konkurencije propisuje da kazne za najteže povrede konkurencije (zaključenje zabranjenogsporazuma, zloupotreba dominantnog položaja, sprovođenje koncentracije bez odobrenja i slično)iznose do 10% ukupnog godišnjeg prihoda učesnika u koncentraciji koji je postupao protivno zakonu.

GLAVA IVANALIZA SLUČAJEVAS L U Č A J E V I P R E DE V R O P S K O M K O M I S I J O M24IntelEvropska komisija je 13. maja 2009. godine izreklaglobalnom gigantu u industriji kompjuterskih procesora,Intel-u, kaznu od 1,06 milijardi evra zbogzloupotrebe dominantnog položaja, odnosnokršenja člana 82. Rimskog sporazuma. Ovo ujednopredstavlja rekordnu kaznu u istoriji prakse Evropskekomisije. Intelu, je takođe izdata naredba daobustavi sve ilegalne radnje koje se potencijalnojoš uvek vrše.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AU svom govoru, povodom javnog saopštenja okazni, Neli Krus, predstavnik Evropske komisije zazaštitu konkurencije, navodi da je veličina povredeprouzrokovala izricanje tako visoke kazne: „Ako seuzme u obzir da je Intel naneo štetu milionima Evropskihpotrošača time što je namerno držao svojekonkurente izvan tržišta preko pet godina, visinakazne ne bi trebalo da bude iznenađujuća.“Postojanje dominantnog položajaEvropska komisija je utvrdila da Intel ima dominantanpoložaj na tržištu mikroprocesora (jošpoznatih kao x86 procesora), suštinske komponentesvakog današnjeg kompjutera, sa tržišnimudelom koji iznosi „ne manje od 70%“. Neli Krus,je u izjavi za štampu koja je pratila objavljivanje odluke,pokušala da podvuče, da činjenica postojanjadominantnog položaja sama po sebi ne predstavljaproblem, već da je problem ponašanje Intel-a,koje predstavlja zloupotrebu tog dominantnogpoložaja.Radnja zloupotrebeEvropska komisija je ustanovila da se Intel nijepošteno takmičio na tržištu, čime je onemogućioinovacije i smanjio opštu dobrobit potrošača.Relevantni period trajanja povrede je od oktobra2002. godine do kraja 2007. godine, odnosno ukupnoiznosi pet godina i tri meseca. Utvrđene sudve vrste radnji kojima je Intel zloupotrebio svojdominantan položaj.

Prva vrsta zloupotreba se odnosi na skrivene rabate koje je Intel davao vodećim kompjuterskimproizvođačima (Acer, Dell, HP, Lenovo i NEC) pod uslovom da od 80 do 100% ukupnih svojih potrebaza računarskim procesorima zadovolje kupovinom Intelovih proizvoda. Takođe, Intel je vršio isplatevodećem maloprodavcu kompjutera (Media Saturn Holdings koji ima u vlasništvu MediaMarkt lanac),pod uslovom da prodaje samo kompjutere sa Intelovim x86 procesorima. Evropska komisija smatra da jeuslovljavanje rabate na ovakav način, kao i vršenje navedenih isplata, imalo za posledicu realno isključenjeAMD-a (Intel-ovog glavnog i verovatno jedinog konkurenta) iz konkurencije, na štetu potrošača, koji subili uskraćeni za mogućnost izbora alternativnog proizvoda.Druga radnja zloupotrebe predstavlja tzv. radnje plaćanja za odlaganje (eng. pay-for-delay). Naime, Evropskakomisija navodi da je Intel izvršio niz direktnih isplata kompjuterskim proizvođačima kako bi onizaustavili ili odložili lansiranje proizvoda koji sadrže AMD-ov x86 procesor i da ograniči kanale prodaje zanavedene proizvode. I u ovom slučaju, Evropska komisija je ustanovila da je Intel izvršio zloupotrebu svogdominantnog položaja, onemogućavanjem AMD-u da se efikasno takmiči na tržištu, a na štetu potrošača.Povodom obrazloženja odluke, iako nam u trenutku pisanja ovog članka, tekst same odluke još uveknije dostupan (trebalo bi da sadrži preko 500 strana), iz javnog saopštenja odluke vidi se da je Evropskakomisija koristila složene metode ekonomske analize o efektima navedenih rabata po konkurenciju,kako bi ustanovila da oni dovode do zatvaranja tržišta za jednako efikasne konkurente. Koristećinavedene metode, Evropska komisija je postupala u skladu sa svojim novo usvojenim Uputstvima oprioritetima prilikom primene člana 82. (eng. Guidance on the Commission’s Enforcement Priorities inApplying Article 82 EC Treaty to Abusive Exclusionary Conduct by Dominant Undertakings) koja jasnopropisuje kriterijume prilikom ocenjivanja postojanja zloupotrebe dominantnog položaja, a čiji je glavniakcenat na primeni ekonomske analize.25Novčana kaznaNavedena kazna predstavlja najveću novčanu kaznu koju je Evropska komisija ikada izrekla povodompovrede evropskog prava konkurencije. Naime, ova kazna na više načina predstavlja rekord.Prvo, ovo je najveća kazna ikada izrečena protiv pojedinačnog privrednog društva zbog povrede člana82. i značajno je veća od dosadašnjeg rekordera, kazne izrečene Microsoft-u u 2004. godini (u iznosu od497 miliona evra).Drugo, ovo je ujedno i najveća ikada izrečena kazna zbog povrede prava konkurencije od strane Evropskekomisije.Kazna je određena na osnovu Uputstava Evropske komisije o kaznama iz 2006. godine (eng. EC Guidelineson the method of setting fines), odnosno određena je obzirom na period trajanja i ozbiljnostpovrede. Naime, sama kazna iznosi 4,15% Intelovog ostvarenog prihoda u 2008. godini, što je manje odpola od teorijski mogućeg iznosa (koji može biti do 10%). Komisija se verovatno odlučila da ostane ispodmargine od 5% kako bi osigurala održivost izrečene kazne u instancionim postupcima.U F O K U S U K O N K U R E N C I J APočetkom jula, Intel je podneo žalbu odluke Evropskom sudu prve instance protiv navedene odluke Evropskekomisije o zloupotrebi dominantnog položaja.ZaključakZnačaj ove odluke Evropske komisije je višestruk i ona predstavlja presedan na više načina no jedan.Naime, ovo je najveća kazna ikad izrečena kako generalno tako i prema individualnom privrednomdruštvu. Ono što je još interesantno u vezi sa ovom kaznom je da ona pokazuje spremnost Evropskekomisije da bezrezervno primenjuje pravo konkurencije, čak i u situaciji velike ekonomske krize koja jeu toku. Izricanje ovakve odluke jasno pokazuje nameru Evropske komisije da bude svetski predvodnik uprimeni prava konkurencije.

Takođe, može se očekivati da će ova odluka imati dalekosežan uticaj širom Evrope na nacionalne organeza zaštitu konkurencije, pogotovu one koji su ovlašćeni da direktno izriču kazne, poput srpske Komisijeza zaštitu konkurencije.Međutim, u zavisnosti od odluke evropskih sudova, konačni ishod ostaje da se vidi.S R B I J AKao opštu napomenu, valja istaći da je Komisija bila vrlo aktivna na više tržišta u Srbiji. Moramo priznatida u tim postupcima Komisiji nije nedostajalo hrabrosti u borbi protiv najvećih privatnih kompanija uSrbiji. Ipak, gorak utisak ostavlja činjenica da Komisija nije povela nijedan postupak protiv društava uvećinskom državnom vlasništvu, čiji je dominantan položaj u mnogim industrijskim granama i više negoočigledan. Teško je ignorisati zaključak koji se prirodno nameće na ovu temu – ipak se radi o relativnomladom organu koji tek treba da razvije nezavisnost u meri u kojoj su to učinili organi u razvijenim zemljamasveta.Drugi, ne manje značajan utisak iz prethodnih godinu dana, mora biti to da je u svim slučajevima predVrhovnim sudom Srbije (prema javno dostupnim informacijama na dan zatvaranja ovog izdanja) Komisijaizgubila u upravnom sporu. Drugim rečima, kad god je doneta odluka Komisije na štetu nekog učesnikana tržištu, ona je bila dovoljno manjkava da je Vrhovni sud Srbije ukine.26Imajući u vidu da su značajni postupci u Srbiji ili još uvek u toku, ili su predmet razmatranja od straneVrhovnog suda Srbije, odlučili smo da izbegnemo pominjanje aktera i suštinski predmet postupka.U F O K U S U K O N K U R E N C I J ASlučaj ISavet Komisije za zaštitu konkurencije Srbije doneo je krajem 2008. godine odluku kojom je utvrđeno daje jedan učesnik na tržištu navodno zloupotrebio svoj dominantan položaj na tržištu na kome posluje.Ovaj predmet je za praksu značajan iz dva razloga – prvo, zbog pristupa definiciji tržišta i drugo, zbogpristupa ekskluzivnim autorskim pravima.Kao ni u prethodnim, sličnim postupcima, Komisija nije utvrđivala relevantno tržište primenom složenihekonometrijskih testova, kako je to uobičajeno u evropskoj praksi, već se oslanjala u većoj meri na intuicijui indukciju. Bez obzira na sve eventualne formalne primedbe koje se upućuju na rad Komisije uproteklih godinu dana, ovu zamerku smatramo najznačajnijom, iz prostog razloga što Komisija naprostoodbija da naloži veštačenje ili da primenom objektivnih nepristrasnih merila dođe do saznanja o definicijitržišta. Sama definicija tržišta predstavlja prethodno pitanje za svaki postupak. Prostim jezikom, postupakne može ni da počne (u najvećem broju slučajeva) pre nego što se objektivnim kriterijumima nacrtajugranice tržišta koje se posmatra. Naročito nas zabrinjava činjenica da je Komisija prilikom definisanjatržišta zanemarila saznanja proistekla iz kompleksnog i višegodišnjeg istraživanja koje je vršio organ sanajvećom tradicijom iz oblasti konkurencije na tlu Evrope – britanski OFT (Office of Fair Trading).Kada su u pitanju autorska prava, Komisija je zauzela stav da ona ne uživaju apsolutnu zaštitu propisa izoblasti intelektualne svojine, te da se njihovim korišćenjem u skladu sa odgovarajućim propisima ipakmože narušiti konkurencija. Ovo otvara značajno pitanje za izdavaštvo u Srbiji; naime, ako bi Komisijaprimenjivala isti rezon na svim tržištima, bila bi dovedena u pitanje ekskluzivna prava za prevod i izdavanjeknjiga, muzičkih diskova i filmova u Srbiji, a naročito sportskih sadržaja poput popularne UEFA LigeŠampiona i nacionalnih liga Engleske, Španije ili Italije. Ostaje da se vidi da li će Komisija odmeravatipravdu jednako prema svima.Slučaj IISavet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je juna 2009. godine rešenje, kojim je proglasio preporukuuprave jednog poslovnog udruženja - zabranjenim sporazumom, koji je ništav po samom zakonu.

GLAVA VU SREDIŠTU ZBIVANJAKRAJ JEDNE EREKako se Neli Krus (Neelie Kroes) približava kraju svog mandata Evropskog komesara za konkurenciju,Emili Grej je otputovala u Brisel da bi otkrila kako advokati koji se bave pravom konkurencije ocenjujunjen rad.28U F O K U S U K O N K U R E N C I J AOve godine, Evropska komisija je bila glavna tema umedijima zbog probijanja granice od milijardu evraza kažnjavanje kartela. „Gvozdena Neli ponovo udara“začulo se iz štampe kada je ovaj opasni Evropskikomesar za konkurenciju izrekao zapanjujuću kaznuod 1,06 milijardi evra protiv kompanije Intel nakonšto je proglašena krivom za zloupotrebu dominantnogpoložaja na tržištu kompjuterskih čipova.Obrazlažući ovu odluku kojom je probila rekord,Krusova je izjavila da, imajući u vidu prirodu i trajanjeovakvog ponašanja, „iznos kazne ne bi trebalo daiznenađuje“.I nije. Kazna Intel-u je usledila nakon kazna od 899miliona evra izrečene kompaniji Microsoft zbog nepostupanjau skladu sa odlukom iz 2004. godinekojom joj je naloženo da dodeli licence za svoje podatkeo interoperabilnosti za razumnu naknadu.Neli Krus - evropska komesarka za konkurencijuObe kazne prate uzlaznu liniju kazni izrečenih kartelimau Evropi, koje su skočile sa 390 miliona evraizrečenih kompanijama 2004. godine na 3,4 milijardeevra samo tri godine kasnije. Zasluga – ili krivica,kako bi neki tvrdili – za ove stravične kazne nedvosmislenopripada Krusovoj. „Nije bila suzdržanau pogledu broja slučajeva koje je pokrenula ili brojareformi koje je započela“, kaže jedan advokatski advokatiz oblasti zaštite konkurencije iz Brisela.Ove kazne su još impozantnije ako se prisetimopočetnih strepnji da je Krusova suviše blisko povezanasa velikim poslovnim interesima da bi bila efikasankomesar za konkurenciju. Zapravo, ako se vratimopet godina unazad, malo je falilo da Krusova nedobije ovaj posao.

Očekivanja na početku2004. godine, bivši holandski ministar za transport Neli Krus (Neelie Kroes) bila je u nadzornim odborima12 kompanija uključujući Volvo i francusku grupu za vojnu opremu i naoružanje Thales, i radila je kaolobista za Lockheed-Martin.Kada je nominovana da rukovodio uticajnim resorom za zaštitu konkurencije unutar Evropske komisije,članovi Evropskog parlamenta su se snažno suprotstavili njenom imenovanju tokom burne sedniceParlamenta. Krus je uzvratila, obećavajući da će se isključiti iz slučajeva koji se tiču raznih kompanijasa kojima je sarađivala i da se neće vratiti u privatni sektor nakon rada u Generalnom direktoratu zakonkurenciju (DG Comp). Uprkos snažnom lobiranju drugih strana i izuzetno jake konkurencije od drugihpolitičara, Krusova je preživela izbornu borbu i preuzela funkciju pod predsednikom Evropske komisijeHozeom Manuelom Barosom (Jose Manuel Barroso).Kako je njen mandat otpočeo, komentatori su odmah pretpostavili da će se Krusova pokazati kao mudarpolitičar koji se neće suzdržavati u primeni svojih novih ovlašćenja. Ubrzo su nestala sva nagađanja da ćeštititi interese privrednih društava.„Ljudi su mislili da će se staviti na stranu industrije, ali ona je učinila upravo suprotno“, kaže jedan pravnikiz Brisela.Pod njenim vođstvom, Generalni direktorat za konkurenciju je više puta žestoko kaznio dominantnekompanije, agresivno primenjujući član 82. koji se tiče zloupotrebe dominantnog položaja, dok su senjene kolege iz SAD često suzdržavale od pokretanja postupaka u skladu sa Poglavljem 2. Antimonopolskogzakona (Sherman Act).291996. godine, kao dekan Poslovnog Univerziteta Nijenrod, Krusova je dala počasnu diplomu Bilu Gejtsu.Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će veliki deo naredne decenije provesti u vatrenoj borbi protivkompanije Microsoft, konačno izricajući milionske kazne za ovog tehnološkog giganta.Neke od kritika sa početka teže su se mogle otresti. Kada je preuzela dužnost, Krusova, što je neuobičajenoza Holanđane, imala je dosta slabo znanje engleskog jezika. Uzela je intenzivne časove engleskog, kakobi mogla lakše da komunicira.„Neka od njenih postignuća su narušavana time što nije umela da komunicira“, kaže jedan pravnik izBrisela. „Ne ostavlja dobar utisak, i ne odgovara na pitanja.“Dobro je poznata njena uzdržanost u razgovoru profesionalcima koji se bave pravom konkurencije. Izvorinavode da joj ponekad nedostaje potrebna stručnost da odgovori na specifična pitanja u oblastikonkurencije. Na prvim konferencijama za štampu, potpuno je odbijala da odgovara na pitanja. Na sastankuAmeričke advokatske komore u proleće 2007. godine, dala je pogrešan odgovor prilikom odgovaranjana unapred postavljena pitanja. Krusova je dala odgovor pripremljen za drugo pitanje odgovarajućina potpitanje povodom prvog.U F O K U S U K O N K U R E N C I J ADrugi izvor se slaže da ne deluje da je Krusovoj prijatno u tom kontekstu: „Ako u početku i nije biladovoljno stručna da se izbori sa pitanjima iz oblasti zaštite konkurencije, do sada bi svakako trebalo darazume dovoljan deo „generalnih“ problema da bi odgovarala na pitanja?“Međutim, Krusova se i dalje trudi da napusti konferencije za štampu čim završi govor, pri čemu ponekadstiže sa zakašnjenjem i retko odgovara na pitanja. „Čudno je, ako imamo u vidu da je ona političar, danikada nije izgledalo da se u tim situacijama oseća sigurno ili da ih drži pod kontrolom“, kaže jedan odizvora.Međutim, drugi daju pozitivniju ocenu njenog rada. „Prilično sam impresioniran“, kaže jedan od advokatskihadvokata iz oblasti zaštite konkurencije. „U početku su je ljudi nipodaštavali, ali ona je premašila svaočekivanja. Ona nema nikakve intelektualne pretenzije, i veoma je iskrena“.

Drugi pravnik priznaje da iako Krusova još uvek nije veoma rečit javni govornik „na kraju krajeva to i nijenajvažnije“. Isti izvor nastavlja: „Postavila je sjajno osoblje i kabinet i poštuje njihove ocene“.To osoblje uključuje Vanesu Tarner (Vanessa Turner), Louri Evans (Lowri Evans) i Nađu Kalvino (NadiaCalvino), i svi su veoma priznati u krugu ljudi koji se bave konkurencijom. Zapravo, Krusova snažnopodržava rad žena na ovom mestu. „Pre Neli, bukvalno nijedna žena nije radila u Generalnom direktoratuza konkurenciju“, kaže jedan pravnik.IzvršilacUprkos njenim postignućima, to nije uvek išlo lako. Kazne koje je odredila kartelima će definisatizaostavštinu iza Krusove, ali iako se jedni dive njenom čvrstom stavu, suočila se sa kritikama protivnikakoji tvrde da su kazne sad postale prevelike.„Postoji ograničenje do kojeg kazne mogu da idu, naročito dok se ne uspostavi bolji sistem provere ikontrole (checks and balances) u komisiji,“ kaže jedan izvor. „Možda bi bilo efikasnije održavati visoke, ane preterane kazne, ali isto tako kažnjavati pojedince za njihovo ponašanje.“30U F O K U S U K O N K U R E N C I J AJedan izvor tvrdi da su visoke kazne obezbedileKrusovoj da učvrsti svoj položaj. Njen prethodnik,Mario Monti, smatran je reformatorom. Nakonniza bolnih izgubljenih slučajeva na sudu, nije imaopuno izbora nego da ubrza reforme u Generalnomdirektoratu za konkurenciju, i pokazao se uspešanu njihovoj primeni, naročito u oblasti koncentracija.Za svaku pohvalu je to što je Krusova nastavila ovajvažan posao. Međutim, želela je da uradi još više.„Krusovoj je trebala „udica“, nešto pomoću čegaće napraviti ime“, kaže jedan advokatski advokatiz oblasti konkurencije. „Ta udica se ubrzo pojavila:ako je Monti bio reformator, Krusova će postatiizvršilac.“Mnogi eksperti koji se bave ovom oblašću veličajunapredak koji je načinila. „Krusova je progonilaprekršioce u oblasti visoke tehnologije, što je biloapsolutno ispravno, i u oblasti kontrole koncentracijanije načinila nijedan pogrešan korak“, tvrdijedan pravnik iz Brisela. „Produbila je nezavisnu procenu uključujući više čvrstih dokaza i ekonomskuteoriju, što je bilo nešto o čemu je Monti govorio ali nikada nije umeo da izvrši.“Drugi izvor se slaže da je Krusova pokazala „neustrašiv nastup, uprkos nekim propustima sa početka“, uzpomoć osnova koje je postavio Monti kako bi ostavila Generalni direktorat za konkurenciju u „značajnoboljem stanju od onoga u kojem ga je zatekla“.Svakako, Krusova je uspela da održi bolji rezultat u sudskim postupcima, radeći na tome da odluke Generalnogdirektorata za konkurenciju budu toliko čvrste da izdrže svaku žalbu. To je napor vredan pohvale,mada često danak plaćaju uključene strane. „Čak i skraćeni postupak više nije tako jednostavan“, tvrdijedan izvor.Drugi tvrde da Krusova treba da održava jaču kontrolu tima glavnog ekonomiste i da obezbedi da ekonometrijskipristup uvek bude fokusiran na prave oblasti, tako da zahtevi u vezi sa podacima ne postanupreviše glomazni za relevantne strane.

Stalni upiti komisije u vezi sa farmaceutskom industrijom došli su na udar kritike kao preterano agresivni.„Generalni direktorat za konkurenciju nikada nije sumnjao u krivicu farmaceutskih kompanija, i nije dozvoliodrugoj strani da zatraži privilegije, kako bi trebalo po Axa standardu,“ tvrdi jedan advokat iz oblastikonkurencije. „Komisija je ispitivala novi teren, dovodeći u pitanje granice prava intelektualne svojine, ibilo bi dobro da je koračala postepeno. Vršenje ovakvih provera nenajavljenim inspekcijama smatralo sepreterivanjem“.Drugi napori su bili uspešniji – ili bar bolje prihvaćeni. Istraživanje sektora za energetiku, na primer, dobiloje sve pohvale kada je komisija uvela interne savetnike iz regulatornog tela u oblasti gasa i električneenergije, Ofgem. „Njihovi napori da uvedu specijaliste u oblasti energije su bili primećeni i cenjeni“, kažejedan pravnik. „Posedovali su potrebnu stručnost da obave konkretan posao.“Ti napori su takođe doveli do povećanog standarda kvaliteta odluka koje je donosio Generalni direktoratza konkurenciju, koje su sada mnogo sofisticiranije nego pre. Zahvaljujući tome, tvrde izvori,svačiji kvalitet rada se poboljšao, kako unutar komisije, tako i u privatnoj praksi. „Ekonomisti su sve višeuključeni i odluke su sad velike, ali rezultat je da su svakako bolje“, tvrdi jedan pravnik iz Brisela. „Formalnijesu i bliže problemima zaštite konkurencije.“Kako god, Krusova je svakako odlučnija od svog prethodnika,koji je bio poznat kao „mislilac“.„Uvek znate na čemu ste sa njom; ona je veomadirektna“, kaže jedan izvor. „To može da dođe kaoosveženje, naročito u poređenju sa Montijem, koji jemogao da Vas izbezumi svojom nemogućnošću dadonese pravovremene odluke.“31Ali, postoje pretpostavke da odluke o kojima brujemediji mogu, barem u nekoj meri, biti izazvaneočiglednom željom komesara da se pojavljuje umedijima. Ranije ove godine, na primer, Krusovase pojavila uz druge žene iz osoblja Evropske zajedniceu holandskom izdanju ženskog magazina MarieClaire, koji je objavio članak o „Ženama Generalnogdirektorata za konkurenciju“. Dok su neki ismevaliovaj članak, drugi su tvrdili da je on poslao „potpunopogrešnu poruku od nekoga ko se suočio sa kritikamada je suviše željan pojavljivanja u medijima“.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AKrusova je takođe imala nekoliko veoma značajnih sastanaka sa ljudima koji se obično ne povezuju sapitanjima konkurencije. Prošle godine, pozvala je učesnike, uključujući Mika Džegera, vođu grupe RolingStons, da bi učestvovali na okruglom stolu na temu barijera u kupovini preko interneta. Takođe se sastalasa vlasnicima luksuznih robnih marki uključujući modnog dizajnera Karla Lagerfilda (Karl Lagerfield) da birazmatrali prodaju brendiranih proizvoda preko internet lokacija kao što je eBay.Međutim, Krusova kaže da njen plan agresivnog izvršenja odražava njenu veru u snagu otvorenih tržišta,koja se borila da sačuva tokom celokupne svoje karijere. U našem nedavnom članku „Žene u borbi protivmonopola“ rekla je za GCR da konkurencija predstavlja „prirodno okruženje“ nekome sa njenim afinitetima.„Promovisanje konkurencije i sprovođenje zakona u ovoj oblasti je od najvećeg značaja da bi seomogućilo postojanje tog sveta, i ja obožavam taj posao.“Štagod da je njen motiv, niko ne može da porekne uticaj tog principijelnog sprovođenja zakona. Pričevezane za konkurenciju rutinski čine glavne naslove u medijima širom Evrope – što je relativno novfenomen, koji ima materijalne koristi u smislu advokature. Pravnici bez izuzetka tvrde da klijenti žude

da primene programe za postupanje u skladu sa propisima, i kao odgovor na istraživanja a i sve više kaopreventivnu meru u cilju izbegavanja provere u budućnosti.U međuvremenu, način na koji se Krusova bori sa finansijskom krizom je takođe dobio povoljne ocene.Postojao je utisak da bi Evropska komisija mogla biti gurnuta u stranu spoljnom politikom na krajuprošle godine, ali ona je razvila dobra pravila i pokazala fleksibilnost u kontroli koncentracija, što joj jeomogućilo da zadrži svoj značaj u toku bankarske krize.Komisija tek treba da se pozove na odbranu moguće propasti firme (failing-firm defence) u rešavanjubilo koje od koncentracija proisteklih usled krize. „Uspeli su da rešavaju slučajeve u starom okviru, kakone bi stvorili opasan presedan“, tvrdi jedan izvor. „Generalni direktorat za konkurenciju je dobro iskoristiopravni okvir anglosaksonskog prava u toku krize. Ne postoji nijedno drugo efikasno, nad-nacionalnoregulatorno telo pored komisije.“Drugi advokat iz oblasti konkurencije iz Brisela kaže da bi Krusova trebalo „da dobije sve pohvale“ zatošto je imala snagu karaktera da obezbedi da se borba protiv monopola zadrži na vrhu prioriteta u tokufinansijske krize. „Državna pomoć odobrena Santanderu je dobar primer. Izvršeno je detaljno ispitivanje,ali je postupak bio veoma brz“, tvrdi ovaj izvor. „Komisija je usmerila nacionalna regulatorna tela, koja suse takođe dobro snašla u krizi.“32U F O K U S U K O N K U R E N C I J ADrugi izvor navodi slučaj sa bankama iz Irske kao glavni momenat u toku krize. Uz pomoć vlade UK kojuje imala iza sebe, Generalni direktorat za konkurenciju se potrudio da spreči da država Irska finansijskipomogne svoje nacionalne banke, a da pritom ne pruži nikakvu pomoć ne-irskim bankama koje poslujuu zemlji. „To je bio diskriminatorski postupak i komisija je pokazala zube i pokazala šta može, namećućiuslove za pomoć za spašavanje od bankrotstva i zadržavajući svoju ulogu izvršioca“, kaže jedan izvor.„Generalna direktorat za konkurenciju je prihvatio izazov i primenio procedure potrebne da bi se slučajevirešavali brzo. Krusova zaslužuje svaku pohvalu za to.“Pogled u budućnostI tako, kako se mandat Krusove približava kraju, EU posmatrači počinju da se pitaju šta će se dešavati podsledećim komesarom. Naslednik Krusove će možda poželeti da nađe svoju ličnu „temu“ u širokom spektrutema vezanih za konkurenciju, mada političke okolnosti i recesija koja se nastavlja mogu nametnutipravac Generalnom direktoratu za konkurenciju više od bilo čega drugog. Na primer, sledeći komesar ćese možda suočiti sa sve većim brojem slučajeva državne pomoći.Čini se da će se sa visokim kaznama nastaviti, bar u kraćem roku, mada izvori izveštavaju o sve većemotporu privatnog sektora, jer firme počinju da uzvraćaju udarac vrtoglavim kaznama. Lobiranje kojim ćese od Evropskog saveta zatražiti da opozove ovlašćenja komisije za oizricanje kazni je već u toku. Mnogitakođe traže veći stepen nezavisne kontrole u komisiji.U međuvremenu, međunarodni odnosi će, više nego ikada, odigrati svoju ulogu u razvoju evropske politike.Osovina EU/SAD, u kojoj je osam godina pod Bušovom administracijom bilo nesuglasica, već pokazujemnogo veće zbližavanje, gde Odeljenje za borbu protiv monopola unutar Ministarstva pravde SAD(Department of Justice) usvaja aktivniji pristup slučajevima na koje se može primenjivati drugo poglavlje.Ali, pojavljivanje drugih bitnih jurisdikcija za zaštitu konkurencije, odnosno BRIK grupe zemalja kojase sastoji od Brazila, Rusije, Indije i Kine, neizbežno će predstavljati nove izazove i mogućnosti za evropskestručnjake koji se bave konkurencijom. Generalni direktorat za konkurenciju već radi na programimaorganizovanja prakse i razmene informacija sa sledećom generacijom ključnih izvršilaca, obezbeđujući danjeni zaposleni budu sposobni da dalje razvijaju svoju stručnost u ovim regionima.Niko ne zna šta budućnost donosi za Krusovu kada preda štafetu novom komesaru ove jeseni. Ali, zanjenog naslednika posao tek počinje.Global Competition Review, Volume 12 Issue 8, avgust/septembar 2009.

U FOKUSU HRANAKN Konkurencija se bavi time kako će finansijska krizauticati na način na koji bi organi nadležni za zaštitukonkurencije mogli da intervenišu na tržištima hrane irobe široke potrošnje. U osnovi, tvrdimo da ekonomskakriza vrši pritisak na vladu da reaguje tako da izvrši pritisakna sniženje cena.Septembar 2008. godine biće dugo upamćen po kolapsuvodećih finansijskih ustanova u SAD, a koja je bila prouzrokovanakrizom likvidnosti bez presedana.I dok će uzrok krize biti tema intenzivne debate između kakoekonomista tako i sociologa u godinama i decenijama kojedolaze, posledice su dosada, opšte poznate: globalna recesija,pad u opštoj dobrobiti potrošača koja se meri u bilionimaameričkih dolara i značajno povećanje javnog dugu u većinizemalja na svetu. Zemlje u razvoju nisu bile pošteđene:Srbija, čiji je relativno stabilni privredni rast u prethodnimgodinama zavisio od stranih investicija, sada se oslanja nazajmove od međunarodnih finansijskih institucija.Nakon dvanaest meseci i bankrota nekoliko giganata, možemo tek da počnemo da sagledavamo poslediceonoga što je nazivano najgorom ekonomskom krizom nakon Velike depresije. Ono što je najočiglednije,vlade širom sveta ohrabruju potrošače da više troše, kako bi zaustavile recesiju i pokrenule privredu ipodigle berze. Istovremeno, željni su da poboljšaju životni standard, koji je rapidno opao usled pada uopštoj dobrobiti potrošača i povećanja nezaposlenosti.Zbog svoje ograničene budžetske moći i prosečnog kreditnog rejtinga, srpska vlada nije u stanju dapokrene privredu bez velikog povećanja svog deficita i rizika po opštu društvenu stabilnost. S drugestrane, ono što može da uradi je da izvrši pritisak na snižavanje cena. Od hleba i mleka pa do jestivogulja i šećera, sve grane masovne proizvodnje mogu očekivati da im zakuca na vrata institucija za zaštitukonkurencije.Svedoci smo, tokom prethodnih nedelja, da vladini zvaničnici okrivljuju maloprodavce, proizvođače ulja,izvoznike malina i druge privredne grane o dogovaranju podizanja cena, a na štetu potrošača i sitnih poljoprivrednika.Igra krivice je otišla korak dalje, kada je objavljeno da je Ministarstvo trgovine podnelo zvaničnuprijavu protiv proizvođača ulja koji drže 90% tržišta zbog navodnog dogovaranja o podizanju cena.33U F O K U S U K O N K U R E N C I J AIstovremeno, pojavilo se nekoliko uporednih studija o nivou cena u Srbiji, zemljama EU i zemljamakandidatimaiz regiona. Tumačenje ovih statistika je prouzrokovalo burne javne rasprave o tome da lipotrošači u Srbiji možda plaćaju veće cene u odnosu na ostale potrošače u regionu ili EU.Šta ovo znači za Vaše poslovanje?Roba široke potrošnje je tradicionalna meta antimonopolskih istraga. Ova tržišta su veoma složena, savelikim brojem vertikalnih, horizontalnih i dijagonalnih odnosa. Uz to, institucije za zaštitu konkurencijeimaju običaj da štite ne samo krajnje potrošače (ljude koji kupuju vekne hleba i mleko u kartonu), njihoveprivredne kupce (preduzeća koja kupuju šećer radi proizvodnje slatkiša), već i poljoprivrednike koji ihsnabdevaju sa proizvodima (pšenica, sirovo mleko, šećerna repa i seme suncokreta).Kako bi bili sigurni, proizvođači hrane moraju da posvete značajnu pažnju na sve odnose u koje ulaze –ugovore sa snabdevačima, distributerima, privrednim kupcima i generalne politike cena i prodaje premakrajnjim korisnicima.

NAKNADA ŠTETE ZBOG POVREDE KONKURENCIJENaknada štete zbog povrede konkurencijePrateći trendove razvoja evropskog prava konkurencije, a pogotovu na temelju Bele knjige Evropskekomisije iz 2008. godine, novi srpski Zakon o zaštiti konkurencije po prvi put propisuje mogućnost naknadeštete u parnici koja je prouzrokovana povredom konkurencije, a koja je utvrđena rešenjem Komisijeza zaštitu konkurencije (eng. private enforcement).Evropska komisija je 2. aprila 2008. godine objavila Belu knjigu o naknadi štete usled kršenja antimonopolskihpravila Evropske zajednice (eng. White Paper on Damages Actions for Breach of the EC AntitrustRules) (Bela knjiga) odnosno kršenja članova 81. i 82. Sporazuma o evropskim zajednicama (Rimski sporazum).Ovde je neophodno skrenuti pažnju našim čitaocima da je u novom srpskom Zakonu izvršena potpunatranskripcija članova 81. i 82. Rimskog sporazuma.34U septembru 2001. godine Evropski sud pravde (eng. European Court of Justice) (ECJ) je u presudi uslučaju Courage v Crehan izričito potvrdio da na osnovu komunitarnog prava (eng. community law)postoji mogućnost zahtevanja naknade štete od strane pojedinačnih žrtava povrede komunitarnogprava odnosno zbog kršenja članova 81. i 82. Rimskog sporazuma. Takođe, ECJ je naveo da „iz principaefikasnosti i prava svakog pojedinca da traži naknadu štete prouzrokovanu sporazumom ili ponašanjemkoje predstavlja ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije proizlazi da oštećeno lice moraimati mogućnost na naknadu ne samo stvarne štete (damnum emergens) već i izgubljene dobiti (lucrumcessans) uz uračunatu kamatu.“ ECJ je na ovaj način jasno naznačio da se učinjena šteta mora nadoknaditii to u potpunosti.U F O K U S U K O N K U R E N C I J ANakon presude u slučaju Courage v Crehan, Evropska komisija je 2005. godine izdala Zelenu knjigu (eng.Green Paper on damages actions for breach of the EC antitrust rules) u kojoj je ustanovila da je trenutnaneefikasnost ostvarenja naknadne štete zbog povrede konkurencije glavnim delom prouzrokovana usledrazličitih materijalnih i procesnih prepreka predviđenim pravnim normama država članica koje regulišumogućnost naknade štete. Naime, Zelene knjige su dokumenti koje generalno izdaje Evropska komisijau cilju podsticanja rasprave o određenoj temi na evropskom nivou. Njima se pozivaju relevantne strane(tela ili pojedinci) da učestvuju u postupku konsultacija i raspravi o iznetim predlozima. Zelene knjigeobično predstavljaju uvod za dalji zakonodavni razvoj koji se predlaže u Belim knjigama.U 2008. godini, a na osnovu zaključaka iz Zelene knjige, Evropska komisija je izdala Belu knjigu, kojim sepredlaže sveobuhvatna reforma prava Evropske unije u oblasti naknade štete zbog povrede konkurencije.Konkretnije, cilj Bele knjige je da obezbedi da sva lica oštećena usled povrede konkurencije mogu dabudu efikasno i u potpunosti nadoknađena odnosno da se mnogo lakše pokreću i okončavaju postupciza naknadu ove vrste štete.Štaviše, na ovaj način bi trebalo ne samo da se obezbedi zadovoljenje oštećenih lica, nego i da se komplementarnodeluje na poštovanje i primenu prava konkurencije, time što bi uz pretnju veoma visokimjavnim kaznama (u proseku do 10% godišnjeg prihoda učesnika na tržištu) postojala istovremena opasnostod obaveze naknade štete u parnici.Bela knjiga predlaže reforme u devet odvojenih oblasti prava konkurencije i proceduralnog prava.Reforme bi trebalo da se sprovedu kako na nivou celokupne Evropske unije tako i od strane svake državečlanice pojedinačno.Indirektni kupci i kolektivna naknada šteteECJ je potvrdio pravo „svakog pojedinca“, uključujući tzv. indirektne kupce, koji je snosio štetu usledpovrede konkurencije na odgovarajuću naknadu pred nacionalnim sudovima država članica. Naime, indirektnikupci su učesnici na tržištu koja nisu bili u neposrednom odnosu sa učesnikom na tržištu koji jeučinio povredu konkurencije, ali kojima je, takođe, učinjena šteta zbog naplate ilegalno visoke cene koja

je na njih preneta kao trošak u lancu distribucije.Pojedinačni zahtevi za naknadu štete su se pokazali kao neefikasni. Osnovni razlog za to je pojedinačnipotrošači i mala i srednja preduzeća, a pogotovu ona koja si pojedinačno snosila male iznose štete (npr.10 evra) nemaju nikakav motiv da zahtevaju naknadu, obzirom na nesrazmeran odnos troškova parniceu odnosu na vrednost spora. Takođe, u retkim slučajevima kad više tužbi biva podneto istovremeno povodomiste povrede konkurencije, proceduralne prepreke koje postoje u različitim državama EU dovodedo teškog ostvarivanja naknade.35Stoga, Evropska komisija je uzela u razmatranje mogućnost kolektivne naknade štete. Na osnovu togapredložena su dva komplementarna mehanizma za ostvarivanje kolektivne naknade štete koji treba dabudu dostupni u svim državama članicama:Prvo, predlaže se uvođenje tzv. predstavničkih tužbi (eng. representative actions), odnosno posebnevrste postupaka koje bi mogli da pokrenu kvalifikovana lica, tj. udruženja potrošača, državni organi iliprivredne komore, u ime oštećenih koji su utvrđeni ili se mogu utvrditi.Drugo, predlaže se uvođenje tzv. kolektivnih tužbi po izboru (eng. opt-in collective actions) gde bi seoštećeni izričito izjašnjavali da li žele da zajednički zahtevaju naknadu štete, odnosno da spoje svojezahteve u jedan tužbeni zahtev.Pitanje prenosa troškovaUsko povezano sa pitanjem kolektivne naknade štete je i pitanje prava indirektnih kupaca da zahtevajunaknadu štete. Naime, ECJ je utvrdio da i indirektni kupci imaju pravo da zahtevaju naknadu štete kojusu snosili.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AMeđutim, postoje dva problema, koje je i sama Evropska komisija uočila u Beloj knjizi, a koji su izvorznačajne pravne nesigurnosti. Prvo, učesnik na tržištu koji je povredio konkurenciju može u parnici daistakne prigovor prenošenja troškova (eng. passing-on overcharges defense) kojim tvrdi da tužilac nijesnosio nikakvu direktnu štetu obzirom da je njen celokupni ili delimični iznos prebacio na indirektnogkupca.Drugi problem je što je teret dokazivanja uzročno-posledične veze između učinjene povrede konkurencijei nastanka štete na strani indirektnog kupca. Naime, obzirom na to da su indirektni kupci, učesnicina tržištu, koji se nalaze na samom kraju lanca distribucije, izuzetno je teško da se dokaže postojanjeuzročno-posledične veze između učinjene radnje povrede konkurencije i nastale štete.Stoga, Evropska komisija predlaže sledeća rešenja:Po pitanju prigovora prenošenja troškova, obzirom da se indirektnim kupcima garantuje pravo na

naknadu štete, bilo bi protivno principima prava EU da se dozvoli i učesnicima na tržištu koji su uspelida prebace učinjenu štetu na indirektne kupce da i oni takođe potražuju naknadu. Stoga, Evropskakomisija je stava da prigovor prenošenja troškova mora biti učinjen dostupnim učesnicima na tržištukoji su navodno povredili konkurenciju, odnosno koji se pojavljuju kao tuženi u parnici.Kad je u pitanju teret dokazivanja uzročno-posledične veze, predlaže se uvođenje oborive pretpostavkeda je indirektni kupac snosio čitavu učinjenu štetu. Suprotno bi morao da dokaže učinilacpovrede konkurencije.Uvid i dostavljanje podatakaParnice povodom povrede konkurencije zahtevaju izvođenje velike količine dokaza i utvrđivanječinjenica kako bi se nedvosmisleno odredilo stvarno činjenično stanje. Međutim, obzirom na to dasu učesnici na tržištu koji su povredili konkurenciju obično velika privredna društva, neophodni dokaziostaju sakriveni kod tuženog ili trećih lica ili je do njih veoma teško oštećenom da dođe. Pogotovu, akose uzme u obzir činjenica da učinilac povrede konkurencije može biti učesnik na tržištu čije je sedišteu Irskoj, a oštećeni mogu da budu potrošači na Malti ili Letoniji. Time se ugrožava realna mogućnostefikasne naknade štete.36Stoga, Evropska komisija je predložila da mora biti obezbeđen minimalni nivo razmene i objavljivanjapodataka inter partes država članica u slučajevima parnica za naknadu štete zbog povredekonkurencije. Predlaže se da nacionalni sudovi država članica moraju imati mogućnost da naredeuvid i dostavljanje tačno određenih kategorija dokaza i to samo ako tužilac zadovolji tačnoodređene unapred predviđene uslove. Takođe, Evropska komisija je predložila da nacionalni sudovibudu ovlašćeni da izriču značajne sankcija u slučaju ne postupanja sa nalozima za dostavljanjedokaza ili u slučaju uništavanja dokaza. Ovo uključuje uvođenje ograničenja slobodnog sudskoguverenja, odnosno obaveze parničnog suda da tumači činjenicu uskraćivanja dokaza na štetu licakoje ih je uskratilo (eng. adverse inference).U F O K U S U K O N K U R E N C I J AObavezujuće dejstvo odluka nacionalnih organa za zaštitu konkurencijePravo EU predviđa da jednom utvrđena povreda konkurencije u smislu članova 81. i 82. Rimskog sporazumaod strane Evropske komisije ima pravno obavezujuće dejstvo, u smislu činjeničnog stanja, uparničnim postupcima u EU. Međutim, istovrsnim odlukama nacionalnih organa za zaštitu konkurencijeu većini država članica ovo dejstvo ostaje uskraćeno.Stoga, Bela knjiga predlaže, radi očuvanja pravne sigurnosti, da svaka pravnosnažna odluka nacionalnogorgana za zaštitu konkurencije (NOZK) o povredi konkurencije u smislu članova 81. i 82. Rimskogsporazuma, kao i pravosnažne odluke nacionalnih sudova kojima se u instancionom postupku potvrđujuodluke NOZK-a ili kojima su sami sudovi utvrdili postojanje povrede moraju imati pravno obavezujućedejstvo, odnosno jednom utvrđeno postojanje povrede konkurencije se mora smatrati kao činjenica iviše se ne može ispitivati ni u jednom parničnom postupku pred nacionalnim sudom države članice. Takobi, na primer, odluka estonskog suda kojom se utvrđuje povreda konkurencije bila pravno obavezujuća uparničnom postupku koji se vodi pred španskim sudovima.Uslov postojanja kriviceBela knjiga konstatuje da države članice nemaju ujednačenu praksu po pitanju uslova postojanja krivice(odnosno stepena odgovornosti) u parnici nakon što je utvrđena povreda konkurencije shodnočlanovima 81. i 82. Rimskog sporazuma.Stoga, Evropska komisija smatra da svaka vrsta propisane odgovornosti u nacionalnim pravnim sistemimamora biti ograničena u skladu sa pravom EU. U osnovi, predlaže se da se učesnik na tržištu mora uveksmatrati odgovornim za učinjenu povredu konkurencije osim u slučaju da dokaže postojanje tzv. opravdanegreške (eng. excusable error). Greška će se smatrati opravdanom samo u slučaju da razumna osobasa visokim stepenom pažnje nije znala niti mogla znati da predmetno ponašanje predstavlja povredukonkurencije. Na ovaj način stepen odgovornosti tuženog u parnicama zbog povrede konkurencije sepovećava na viši nivo, a u korist oštećenog.

Naknada šteteECJ je u više navrata (slučajevi Courage v Crehan i Manfredi) potvrdio pravo oštećenih usled povredekonkurencije na naknadu štete, koja mora biti u potpunosti, odnosno da obuhvata kako stvarnu štetetako i izgubljenu dobiti. Izgubljena dobit se sastoji od svake posledice koju je povreda konkurencije imalana smanjenje prodaje i obuhvata i pravo na kamatu.Stoga, Bela knjiga predlaže kodifikaciju trenutnog acquis communautaire o obimu naknade štete kojeoštećeni zbog povrede konkurencije mogu da zahtevaju u jedan jedinstveni instrument komunitarnogprava, odnosno pravni akt.Međutim, Evropska komisija je naglasila da ne prihvata širenje obima naknade van granica učinjene štete,odnosno da ne podržava uvođenje tzv. kaznene naknade (eng. punitive damages) i drugih vrsta dodatnihnaknada poznatih u anglo-američkom pravu.Povodom poteškoća u vezi sa dokazivanjem visine štete u parnici, Evropska komisija predlaže takođenova rešenja. Naime, opšte je poznato na koliko poteškoća tužioci nailaze prilikom izračunavanja odnosnodokazivanja visine učinjene štete u parnicama zbog povrede konkurencije.Stoga, Evropska komisija je u Beloj knjizi predložila donošenje neobavezujućih uputstava koja bi pomoglaizračunavanju visine štete. Naime, Bela knjiga navodi da bi se izračunavanje vršilo upotrebom okvirnihmetoda izračunavanja ili uprošćenim pravilima za procenjivanje učinjene štete.Rokovi zastarelostiBela knjiga konstatuje značaj rokova zastarelosti za ostvarivanje pravne sigurnosti kod podnošenja tužbe zanaknadu štete zbog povrede konkurencije. Takođe, konstatuje da rokovi zastarelosti mogu da predstavljajuznačajnu prepreku za ostvarivanje naknade štete, kako u slučajevima gde se parnica pokreće pre postojanjaodluke Evropske komisije ili NOZK-a o postojanju povrede, tzv. samostalni sporovi (eng. stand-alone cases)kao i u sporovima koji uslede nakon donošenja takve odluke, tzv. prateći sporovi (eng. follow-on cases).Evropska komisija, stoga, predlaže sledeća rešenja u vezi sa trenutkom počinjanja roka zastarelosti:U slučaju trajnih ili ponovljenih povreda konkurencije, rok počinje da teče narednog dana od danakada je učinjena poslednja povreda (objektivni rok); iliNarednog dana od dana kada se razumno moglo očekivati da oštećeni sazna o učesniku na tržištukoji je učinio povredu kao i o šteti koja mu je učinjena (subjektivni rok).Takođe, kako bi se osigurala mogućnost vođenja pratećih sporova, predlaže se preduzimanje mera kakobi se izbeglo isticanje rokova zastarelosti dok još uvek traju postupci zbog povrede konkurencije predNOZK-ovima ili Evropskom komisijom. S tim u vezi, Evropska komisija predlaže uvođenje novog roka zastarelostine kraćeg od dve godine od trenutka pravosnažnosti odluke NOZK-a o povredi konkurencije.37U F O K U S U K O N K U R E N C I J ATroškovi parniceU Beloj knjizi se konstatuje da kako troškovi parničnog postupka tako i pravila o njihovoj raspodeli,odnosno konačnom snošenju predstavljaju značajnu prepreku za potencijalne tužioce u parnicama zbogpovrede konkurencije u državama članicama.Stoga Evropska komisija predlaže državama članicama da:stvore proceduralna pravila koja bi ohrabrivala poravnanje, kao način smanjenja troškova;sudski troškovi u predmetnim postupcima budu tako određeni da ne predstavljaju prepreku za podizanjenavedenih tužbi;ovlaste nacionalne sudove da donose odluke o smanjenju troškova kojima bi se stavljala van snage, uodređenim opravdanim okolnostima, redovna nacionalna pravila o raspodeli i snošenju troškovimaparničnog postupka, uključujući mogućnost garantovanja tužiocu, na početku samog postupka, daneće morati da snosi sve parnične troškove čak i ako ne uspe u datoj parnici.

Međusobni uticaj programa izuzeća i parnica zbog naknade šteteProgrami izuzeća od kažnjavanja (eng. leniency programmes) predstavljaju mogućnost nekažnjavanjaili umanjenog kažnjavanja učesnika na tržištu koji su učinili povredu konkurencije, ako oni sami prijavepostojanje povrede pre otpočinjanja postupka pred nadležnim organom za zaštitu konkurencije.S tim u vezi, Evropska komisija predlaže da se obezbedi zaštita različitim izveštajima privrednih društavakoje oni dostavljaju u sklopu programa izuzeća od kažnjavanja od mogućnosti zahtevanja naknadeštete usled njihovog dostavljanja na uvid odnosno obaveštavanja. Ovo se čini iz razloga kako se ne biobesmislile norme o programu izuzeća, obzirom da bi potencijalni saradnici u programu izuzeća bilizasigurno demotivisani da sarađuju usled pretnje obavezom naknade štete koju bi mogli da snose ukasnijim parnicama.Štaviše, Evropske komisija predlaže da građanska odgovornost saradnika u programu izuzeća budeograničena samo na tužbe podnete od strane lica sa kojima su bili u direktnom i/ili indirektnom ugovornomodnosu. Ovo bi trebalo da potpomogne lakšem predviđanju visine potencijalne obaveze naknadeštete koju bi snosio saradnik u programu izuzeća. Međutim, kako konstatuje i sama Evropska komisija,ovakvo rešenje je neophodno dodatno razmotriti sa aspekta onemogućavanja potpune naknadeoštećenih kao i u činjenici da bi neopravdano veću odgovornost mogli da snose saučesnici u povredikonkurencije koji nisu uspeli da postanu saradnici u programu izuzeća.38Povratak na teren SrbijeIako je i do sada postojala teorijska mogućnost naknade štete na osnovu odluke srpske Komisije kojomse utvrđuje povreda konkurencije, u praksi nije zabeležena nijedna značajnija ovakva sudska odluka.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AMeđutim, donošenjem novog Zakona, prvi put se izričito propisuje pravo na naknadu štete koja je prouzrokovanaaktima i radnjama koje predstavljaju povredu konkurencije u smislu ovog Zakona, a koja jeutvrđena rešenjem Komisije, kao i da se ona ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom.Takođe u istoj odredbi je propisano da rešenje Komisije kojom je utvrđena povreda konkurencije ne pretpostavljada je šteta nastupila, već potencijalni oštećeni istu mora dokazivati u sudskom postupku.Naime, parnični sud je vezan rešenjem Komisije ali samo u vezi sa utvrđenom činjenicom postojanjapovrede konkurencije. Međutim, iz odredbe novog Zakona jasno proizlazi da postojanje štete utvrđujesam sud. Štaviše, obzirom da se visina štete ne smatra činjeničnim, nego pravnim pitanjem, visina npr.novčane kazne protiv učesnika na tržištu koju je izrekla Komisija ne bi imala nikakvog obavezujućeg uticajana sud. Ipak, mišljenja smo da rešenje Komisije može da služi kao jedan od dokaza o postojanju i visiniiznosa štete. Ovo pogotovu, ako se uzme u obzir činjenica da sudovi generalno nemaju istu stručnostniti raspolažu sredstvima kao jedna regulatorna agencija prilikom primene relevantnih odredbi pravakonkurencije, a pogotovu ne u oblasti ekonomske analize.Stoga, ostaje da se vidi koliko će stvarno dejstvo u praksi imati rešenje Komisije o povredi konkurencijena potencijalne parniče postupke i odluke koje bi sudovi u njima donosili.Takođe, zasigurno je da će u postupku stabilizacije i pridruživanja EU, u Srbiji, biti doneta još mnogainteresantna rešenja u oblasti naknade štete u parnici zbog povrede konkurencije. U tom smislu se, kaooblik harmonizacija sa komunitarnim pravom, može očekivati i usvajanje nekih od predloženih rešenjaiz Bele knjige.Da zaključimo, iako je neosporno da povredom konkurencije u Srbiji nastaje pojedinačna šteta za učesnikena tržištu, kao i da postoji nedvosmisleni pravni osnov za obeštećenje, ostaje da se vidi kako će se daljerazvijati regulativa i praksa u ovoj oblasti. Stoga, rešenje ovog pitanje, trenutno, u Srbiji ostaje otvoreno.

SMENJIVANJE DIREKTORASvetski trendovi u pravu konkurencije kao i novo srpsko zakonodavstvo iz prava konkurencije, otvarajumogućnost za srpsku Komisiju za zaštitu konkurencije da zahteva smenu ili ostavku članova upravnog odborau jednom privrednom društvu, odnosno svih lica koji se smatraju da imaju dužnost prema privrednomdruštvu u smislu privrednog prava (ortaci, komplementari, kontrolni članovi, zastupnici, članovi korporativnihtela društva itd.) u nekom od menadžerskih tela.Početkom avgusta 2009. godine Eric Schmidt, dugogodišnji generalni direktor internet giganta Google podneo je ostavkuna mesto člana upravnog odbora u društvu Apple, usled istrage koju je sprovela Savezna komisija za trgovinu(eng. US Federal Trade Commission) (FTC), američka agencija kojoj je poverena nadležnost za kontrolu konkurencije.Naime, FTC je ispitivala postojanje opasnosti narušavanja konkurencije na tržištu usled preplitanja menadžmentau navedenim društvima, obzirom da je Google sve više prisutan na tržištu koje predstavlja glavnu oblast poslovanjaApple-a, odnosno da postaju direktni konkurenti.Google je skoro pustio u promet Android, mobilnu internet platformu odnosno operativni sistem i spremase da lansira nedavno najavljeni Chrome OS, kompjuterski operativni sistem. Apple, s druge strane, ima usvojoj ponudi na tržištu Mac OS, operativni sistem koji se koristi kako na Mac kompjuterima tako i na iPhoneuređajima. Stoga, Apple i Google su već međusobna direktna konkurencija na tržištu mobilnih operativnihsistema, sa skorijim izgledima da postanu konkurenti i na tržištu kompjuterskih operativnih sistema.Na osnovu američkog prava konkurencije, društva koja su direktni konkurenti ne mogu deliti menadžment, jerbi time nastala mogućnost za usaglašenu praksu i druge oblike narušavanja konkurencije od strane učesnikana tržištu. U skladu sa tim, Eric Schmidt je bio primoran da podnese ostavku na mesto članstva u upravnomodboru Apple, kako bi se izbeglo potencijalno kažnjavanje oba navedena društva.39Sad da se vratimo na teren Srbije. Novi srpski Zakon o zaštiti konkurencije, uvodi između ostalog, i mogućnostda Komisija izriče tzv. mere ponašanja, odnosno mere koje imaju za cilj otklanjanje utvrđene povredekonkurencije, odnosno sprečavanje mogućnosti nastanka iste ili slične povrede, davanjem naloga za preduzimanjeodređenog ponašanja ili zabrane određenog ponašanja.S druge strane, Komisija se u primeni Zakona oslanja na odredbe celokupnog pravnog sistema Srbije. Stoga,najpre, Zakon o privrednim društvima sadrži eksplicitnu odredbu kojom se načelno zabranjuje licima kojaimaju interes prema društvu (ortaci, komplementari, kontrolni članovi, zastupnici, članovi korporativnihtela društva itd.) da budu direktno ili indirektno angažovana u drugom privrednom društvu konkurentskedelatnosti, osim u izuzetnim slučajevima.Štaviše, Zakon o zaštiti konkurencije propisuje da povredu konkurencije može predstavljati svaki akt ili radnjaučesnika na tržištu koji za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ilisprečavanje konkurencije.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AKao jednu od povreda koje Zakon reguliše je i zaključivanje tzv. restriktivnih sporazumi koji mogu biti u formiugovora, pojedinih odredbi ugovora, izričitih ili prećutnih dogovora, usaglašene prakse.U tom smislu, ne postoji nikakva pravna prepreka za Komisiju da pokrene postupak, po uzoru na navedenislučaj iz američke prakse, za ispitivanje da li neko od lica koja ima interes prema društvu istovremenoangažovano u konkurentskom društvu, i da li taj angažman dovodi do izričitih ili prećutnih dogovora, odnosnousaglašene prakse, tj. da li za posledicu ima ili može imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanjekonkurencije.U slučaju da je odgovor pozitivan, Komisija bi bila ovlašćena ne samo da naredi smenu navedenog lica kojeima interes prema društvu već i da novčano kazni u visini do čak 10% o ukupnog godišnjeg prihoda svadruštva, koja su učesnici u utvrđenoj povredi konkurencije.Stoga, potpuno je zamislivo, da bi u skorijoj budućnosti, član upravnog odbora ili drugo lice koje ima interesprema društvu samoinicijativno podnelo ostavku ili bilo smenjeno, a kako bi se izbeglo potencijalno novčanokažnjavanje oba društva u čijem menadžmentu je angažovan.

GLOSAR ČESTO UPOTREBLJAVANIHTERMINA U PRAVU KONKURENCIJE40U F O K U S U K O N K U R E N C I J AAktivna prodajaAktivno traženje i pristupanje kupcima ili određenojgrupi kupaca koji se ne nalaze na području rezervisanomza druge učesnike sporazuma, zaključivanjepojedinačnih sporazuma, preduzimanje mera za ponuduproizvoda tim kupcima, osnivanje ekspozitura,skladišta ili organizovanje distributivne mreže i promocijena tom području.Povezani učesnici na tržištuDva ili više učesnika na tržištu koji su povezani takoda jedan ili više učesnika na tržištu kontroliše drugogili druge učesnike na tržištu, a naročito ako postojimogućnost odlučujućeg uticaja na vođenje poslovadrugog ili drugih učesnika na tržištu.Izuzeće sporazuma po vrstamaIzuzeće grupe sporazuma od zabrane navedenih uodgovarajućoj uredbi.Kolektivna dominacijaDva ili više učesnika na tržištu u dominantnompoložaju ako između njih ne postoji značajnakonkurencija i ako je njihov ukupan tržišni udeo 50%ili više.Komisija za zaštitu konkurencijeSamostalna i nezavisna organizacija za zaštitukonkurencije u Republici Srbiji, pod kontrolom Narodneskupštine Srbije; Komisiju čine Savet Komisije ipredsednik Komisije.Zakon o zaštiti konkurencijeZakon o zaštiti konkurencije koji je Narodna skupštinaSrbije usvojila 8. jula 2009. godine; objavljen uSlužbenom glasniku Republike Srbije, br. 51/2009;primenjuje se od 1. novembra 2009. godine.KontrolaMogućnost odlučujućeg uticaja na vođenje poslovadrugog ili drugih učesnika na tržištu, a naročito: akokontrolni učesnik ima svojstvo kontrolnog (matičnog)društva, odnosno kontrolnog člana ili akcionara; naosnovu svojine ili drugih imovinskih prava na imoviniili delu imovine drugog učesnika na tržištu; naosnovu prava iz ugovora, sporazuma ili iz hartija odvrednosti; po osnovu potraživanja ili sredstava zaobezbeđenje potraživanja ili na osnovu uslova poslovneprakse koje određuje kontrolni učesnik.Savet Komisije za zaštitu konkurencijeOrgan Komisije za zaštitu konkurencije sastavljenod predsednika Komisije i četiri člana, kojidonosi određene odluke i druge akte o pitanjima iznadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije.DekoncentracijaUkidanje već sprovedene koncentracije, koje se možesprovesti kao podela privrednog društva, prodaja akcija,raskid ugovora ili izvršenje neke druge radnje ucilju uspostavljanja stanja pre sprovođenja koncentracije.Dominantan položajPoložaj na relevantnom tržištu jednog učesnika kojinema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna,odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu nakonkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela,ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištimasnabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjeničneprepreke za pristup drugih učesnika tržištu; pretpostavkaza postojanje dominantnog položaja je40% tržišnog udela.Stručna služba KomisijeSlužba Komisije za zaštitu konkurencije koja obavljastručne poslove iz nadležnosti Komisije i kojom rukovodisekretar.NaknadaNaknada za izdavanje rešenja i akte koje po zahtevuučesnika na tržištu izdaje Komisija za zaštitukonkurencije, u skladu sa Tarifnikom o visini naknadeza poslove iz nadležnosti Komisije za zaštitukonkurencije.Horizontalni sporazumiSporazumi između učesnika na tržištu koji posluju naistom nivou lanca proizvodnje i prometa.Pojedinačno izuzećeIzuzeće pojedinog sporazuma ili dela tog sporazumaod zabrane, ako taj sporazum, odnosno njegovdeo, doprinosi unapređenju proizvodnje i prometa,odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskognapretka, a potrošačima obezbeđuje pravičan deokoristi pod uslovom da ne nameće učesnicima natržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanjecilja sporazuma, odnosno da ne isključuje

konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovombitnom delu.Povreda konkurencijeAkti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih ifizičkih lica i ostalih učesnika na tržištu, i to: sporazumikojima se bitno sprečava, ograničava ili narušavakonkurencija, zloupotreba dominantnog položaja ilikoncentracija kojom se bitno sprečava, ograničava ilinarušava konkurencija, pre svega stvaranjem, odnosnojačanjem dominantnog položaja na tržištu.Ispitni postupakUpravni postupak Komisije za zaštitu konkurencije ukojem ovlašćeno službeno lice preduzima potrebne dokazneradnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnogstanja, a naročito se uzimaju izjave stranaka, svedoka,obavlja se veštačenje, pribavljaju se podaci, isprave istvari, vrši uviđaj i privremeno oduzimanje stvari.Sudska kontrola rešenja KomisijeTužba u upravnom sporu podneta protiv rešenjaKomisije za zaštitu konkurencije u roku od 30dana od dana dostavljanja rešenja stranci, po kojojodlučuje Upravni sud.Mera zaštite konkurencijeNovčana kazna u iznosu do 10 % od ukupnog godišnjegprihoda u prethodnoj obračunskoj godini koju Komisijaza zaštitu konkurencije može izreći učesniku na tržištukoji je učinio radnju sprečavanja, ograničavanja ilinarušavanja konkurencije.Koncentracija statusna promena učesnika na tržištu; sticanje neposredne ili posredne kontrole jednogili više učesnika na tržištu nad drugim učesnikomna tržištu ili njegovim delom; zajedničko ulaganje putem osnivanja novog nezavisnogučesnika na tržištu.Prijava koncentracije (notifikacija)Prijava koja se podnosi Komisiji za zaštitu konkurencijeradi odobrenja koncentracije.Mera procesnog penalaNovčana kazna od 500 evra do 5.000 evra za svaki danponašanja suprotno nalogu Komisije ako učesnik natržištu ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostaviili saopšti tražene podatke ili joj dostavi ili saopštinetačne, nepotpune ili lažne podatke; ne postupi poprivremenoj meri koju Komisija odredi ili ne podneseprijavu koncentracije u propisanom roku od 15 dana.Pasivna prodajaOdgovaranje na zahteve pojedinačnih kupaca koji senalaze na područjima rezervisanim za druge učesnikesporazuma, uključujući isporuku proizvoda tim kupcima,s tim da odgovaranje ne sme biti posledicadelovanja aktivne prodaje. Pod pasivnom prodajomsmatra se i uopšteno reklamiranje ili oglašavanjeu medijima ili na internetu koje je dostupno napodručjima rezervisanim za druge učesnike sporazumaodnosno kupaca koji se nalaze na tim područjima,koje je rezultat razvoja tehnologije ili jednostavnostipristupa.Privilegovana komunikacijaPisma, obaveštenja i svi drugi oblici komunikacijeizmeđu stranke protiv koje se vodi postupak i njenihpunomoćnika, koja se neposredno odnose napostupak.Relevantno tržišteTržište koje obuhvata relevantno tržište proizvoda narelevantnom geografskom tržištu.Relevantno geografsko tržišteTeritorija na kojoj učesnici na tržištu učestvuju u ponudiili potražnji i na kojoj postoje isti ili slični uslovikonkurencije, a koji se bitno razlikuju od uslovakonkurencije na susednim teritorijama.Relevantno tržište proizvodaSkup robe, odnosno usluga koje potrošači i drugikorisnici smatraju zamenljivim u pogledu njihovogsvojstva, uobičajene namene i cene.Naknada šteteNaknada štete koja je prouzrokovana aktima i radnjamakoje predstavljaju povredu konkurencije, kojaje utvrđena rešenjem Komisije, i koje se ostvaruje uparničnom postupku pred nadležnim sudom.Restriktivni sporazumUgovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti iliprećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odlukeoblika udruživanja učesnika na tržištu koji imaju zacilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanjeili sprečavanje, konkurencije.Skraćeni postupakUpravni postupak koji vodi Komisija za zaštitukonkurencije ako Savet Komisije odluči da se odlukamože doneti bez sprovođenja ispitnog postupka;rešenje u skraćenom postupku donosi predsednikKomisije.Uslovi za obaveznopodnošenje prijave koncentracije Ukupan godišnji prihod na svetskom nivou svihučesnika u koncentraciji u godini koja prethodi41U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

sprovođenju koncentracije prelazi 100 milionaevra, pri čemu prihod bar jednog učesnika u koncentracijiu prethodnoj godini na tržištu Srbijemora preći bar 10 miliona evra; iliUkupan godišnji prihod najmanje dva učesnika ukoncentraciji na tržištu Srbije u prethodnoj godiniprelazi najmanje 20 miliona evra, pri čemu prihodsvakog od najmanje dva učesnika u koncentraciji uprethodnoj godini prelazi najmanje 1 milion evra.se obaveštava stranka, odnosno držalac prostora istvari u trenutku izvođenja uviđaja i na licu mesta.Učesnik na tržištuSva pravna i fizička lica koja neposredno ili posredno,stalno, povremeno ili jednokratno učestvuju uprometu robe, odnosno usluga, nezavisno od njihovogpravnog statusa, oblika svojine ili državljanstva,odnosno državne pripadnosti.Nenajavljeni uviđajIznenadna kontrola prostorija, odnosno podataka,isprava i stvari koje se nalaze na tom mestu, o čemuVertikalni sporazumSporazum između učesnika na tržištu koji posluju narazličitom nivou lanca proizvodnje i prometa.42U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

REČNIK PRAVA KONKURENCIJEE N G L I S HAbuseAcquisitionAct of concentrationAdministrative actAdministrative disputeAdministrative proceedingsAffiliated market participantAgencyAgentAnnual reportAppealApplicantApplicationApprovalAssessmentAssignmentBanBankruptcyBlock ExemptionBranchBusiness nameBuyerBusiness activityClearanceClearing yearCollective DominationCompetitionCompetition authorityCompetition CommissionCompetition AuthorityCompetition CouncilCompetitivenessCompetitorCompanyCompulsory measureConcentrationConclusionConsumerControlCouncil of the Competition CommissionS R P S K IZloupotrebaSticanjeAkt o koncentracijiUpravni aktUpravni sporUpravni postupakPovezani učesnik na tržištuZastupanjeZastupnikGodišnji izveštajŽalbaPodnosilac zahtevaPrimenaOdobrenjeProcenaDodela, prenosZabranaStečajIzuzeće sporazuma po vrstamaOgranakPoslovno imeKupacPoslovna delatnostOdobrenjeObračunska godinaKolektivna dominacijaKonkurencijaInstitucija ovlašćena za zaštitu konkurencijeKomisija za zaštitu konkurencije Republike SrbijeUprava za zaštitu konkurencijeCrne GoreKonkurencijsko Vijeće/Konkurencijski savjet Bosne iHercegovineKonkurentnostKonkurentPrivredno društvoPrinudna meraKoncentracijaZaključakPotrošačKontrolaSavet Komisije za zaštitu konkurencije43U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

44U F O K U S U K O N K U R E N C I J ACustomerDecisionDecision-makingDecisive influenceDemandDistribution networkDisturbanceDominant positionEntrepreneurExcerpt from the registryExemptionExperts’ DepartmentExclusivityFeeFilingFinalForbidden AgreementFranchiseGaining of controlGeneral partnershipHorizontal agreementImplementationIncomeIndividual ExemptionInfluenceInterestInterim measureInquiry proceedingsJoint stock companyJoint ventureLawLegal entityLimited liability companyLimited partnershipLimitingMarketMarket ParticipantMarket shareMergerMerger NotificationMisdemeanorMisdemeanor proceedingsNatural personOfferOfficial GazettePotrošačOdlukaOdlučivanjeOdlučujući uticajTražnjaDistributivna mrežaNarušavanjeDominantni položajPreduzetnikIzvod iz registraIzuzećeStručna službaEkskluzivnostNaknadaPodnošenje (podneska)KonačnoZabranjeni sporazumFranšizaSticanje kontroleOrtačko društvoHorizontalni sporazumPrimenaPrihodPojedinačno izuzeće sporazumaUticajKamataPrivremena meraIspitni postupakAkcionarsko društvoZajedničko ulaganjeZakonPravno liceDruštvo sa ograničenom odgovornošćuKomanditno društvoOgraničavanjeTržišteUčesnik na tržištuTržišni udeoKoncentracijaPrijava koncentracijePrekršajPrekršajni postupakFizičko licePonudaSlužbeni glasnik

Oral hearingOverlapParent companyParty to the concentrationPecuniary finePower of attorneyPrevailing business activityPreventionProceedingsProcurementProductionProfitProtective measureProvisionPublic companyRegulationRelevant marketRelevant geographic marketRelevant market of productsResolutionRevenueSaleSeatShareShare capitalStatus changeStatute of limitationsStrengtheningSubsidiarySubstitutableSubstitutionSubstituteSummary proceedingsSupplierTarget companyTariff rulesUndertakingValue Added Tax (VAT)Vertical agreementViolationUsmena raspravaPreklapanjeMatično društvoUčesnik u koncentracijiNovčana kaznaPunomoćjePretežna poslovna delatnostSprečavanjePostupakNabavkaProizvodnjaDobitZaštitna meraOdredbaJavno preduzećeUredbaRelevantno tržišteRelevantno geografsko tržišteRelevantno tržište proizvodaRešenjePrihodProdajaSedišteUdeo, akcijaOsnovni kapitalStatusna promenaZastarelostJačanjeZavisno društvoZamenljivSupstitucijaSupstitutSkraćeni postupakDobavljačCiljno društvoTarifnikUčesnik na tržištuPorez na dodatu vrednost (PDV)Vertikalni sporazumPovreda45U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

KVIZ: Novi Zakon o zaštiti konkurencije 2009Napomena: Ovaj materijal ima za glavni cilj Vaše upoznavanje sa odredbama novog Zakon o zaštitikonkurencije koje mogu imati uticaja na Vašu kompaniju i Vaše poslovanje.Povrede konkurencijePostoje tri generalne grupe radnji koje mogu predstavljati povredu konkurencije:Zloupotreba dominantnog položajaOva povreda nastaje kada učesnik na tržištu koji ima dominantan položaj učini neku radnju kojomnetakmičarski iskoristi taj položaj kako bi ostvario ekonomsku korist. Dakle, sam dominantni položaj sene kažnjava, već samo njegova zloupotreba.Novčane kazne izrečene zbog zloupotrebe dominantnog položaja su najviše u praksi, kao u slučaju odlukeEvropske komisije protiv kompjuterskog giganta Intela gde je određena kazna preko jedne milijarde evra.46Zaključenje restriktivnih sporazumaRestriktivni sporazumi mogu predstavljati svaku vrstu pisanog ili usmenog dogovora odnosno usaglašeneprakse između učesnika na tržištu kojima se na nepravičan način, bez takmičenja, ostvaruje dobit, a naštetu ostalih učesnika i potrošača. Ova vrste radnje su poslednjih godina pod mnogo većom lupomnadležnih tela za zaštitu konkurencije svuda u svetu, a pogotovu u Evropi.U F O K U S U K O N K U R E N C I J ASprovođenje koncentracija bez odobrenjaU slučaju sprovođenja koncentracije (sticanje kontrole, spajanje, osnivanje društva zajedničkog ulaganja)bez odobrenja nadležnog organa za zaštitu konkurencije, učesnici u neprijavljenoj koncentracijimogu biti kažnjeni visokim novčanim kaznama i njihova koncentracija čak može biti poništena, odnosnovraćena u pređašnje stanje.IQ ZAŠTITE KONKURENCIJEZaokružite jedan ili više od mogućih ponuđenih odgovora, koje smatrate tačnim. Nakon što uradite celokupnitest, idite na stranu sa rešenjima, da vidite rešenja i Vaše rezultate.A. Mere protiv povrede konkurencije1. U slučaju da učesnik na tržištu učini povredu konkurencije, Komisija može da izrekne sledeće mere:a. da naredi učesniku na tržištu da prestane sa negativnim ponašanjem, odnosno da se ponaša naodređeni načinb. da novčano kazni učesnika na tržištuc. da naredi učesniku na tržištu da proda neki deo svoje imovined. da naredi učesniku na tržištu da promeni imee. da ukine učesnika na tržištu2. Novčana kazna u slučaju povrede konkurencije u Srbiji može iznositi:a. od 1 do 10% nacionalnog godišnjeg prihoda samo učesnika na tržištu koje je učinilo povredub. do 25% svetskog godišnjeg prihoda celokupne grupacijec. do 10% svetskog prihoda celokupne grupacijed. do 40% nacionalnog prihoda celokupne grupacijee. ne postoji ograničenje3. Direktoru u društvu, učesniku na tržištu koje je povredilo konkurenciju može biti izrečena kazna zatvorau slučaju da:

a. učesnik na tržištu sprovede koncentraciju bez odobrenja komisijeb. učesnik na tržištu zaključi restriktivni sporazumc. učesnik na tržištu zloupotrebi svoj dominantan položajd. sve navedenoe. ne postoji kazna zatvora4. U slučaju da sprovedete koncentraciju bez odobrenja, Komisija može da:a. novčano kazni učesnike u koncentracijib. poništi koncentraciju i vrati u pređašnje stanjec. naknadno odobri koncentracijud. sve navedenoe. ništa od navedenog5. U slučaju da je pravosnažnim rešenjem Komisije utvrđena povreda konkurencije, pojedinačna licakoja su oštećena tom povredom mogu protiv učinioca povrede:a. da traže naknadu štete, čije postojanje i visina su već utvrđeni u rešenju Komisijeb. ne mogu da traže naknadu štetec. da traže naknadu štete, ali čije postojanje i visina se utvrđuju u parnicid. da traže naknadu štete, čije je postojanje utvrđeno rešenjem Komisije, a visina se određuje u parniciB. Postupak ispitivanja povrede konkurencije1. Komisija je ovlašćena u postupku zbog povrede konkurencije da naloži strankama da joj dostave ilistave na uvid relevantne podatke koji mogu biti:a. u pisanom, elektronskom ili drugom obliku, kao i isprave, stvari koje sadrže podatke, kao i drugihstvarib. samo u pisanom obliku, dok elektronski oblik nema pravno dejstvoc. u pisanom obliku, kao isprave i druge stvarid. ništa od navedenog47U F O K U S U K O N K U R E N C I J A2. Komisija može u postupku da:a. vrši uviđajb. sprovede nenajavljeni uviđajc. uđe u prostorijed. privremeno oduzme isprava i stvarie. izrekne privremenu meruf. ništa od navedenog3. Za svaki dan ne postupanja po nalogu Komisije strana može biti kažnjena u iznosu od:a. 100,00 do 10.000,00 evrab. 500,00 do 5000,00 evrac. 1000,00 do 15.000,00 evrad. Komisija nema ovakvo ovlašćenje4. Prilikom sprovođenja svojih ovlašćenja Komisija:a. ima pravo da zahteva pomoć policije

. nema pravo na pomoć policije, bez prethodne sudske odlukec. uopšte nema pravo na pomoć policijed. ništa od navedenog5. Šta od navedenog Komisija nije ovlašćena da vrši uviđaj i kopira koje od sledećih dokumenata:a. zapisnike sastanakab. finansijske i računovodstvene izveštajec. e-mejlove i fakseved. dokumente koji se smatraju zaštićenim podacimae. podatke koji se nalaze u elektronskoj formif. dokumente koji se nalaze u vašoj tašnig. poslovne knjige i dnevnikeh. slike i zvučne zapiseC. Povrede konkurencije1. Za učesnika na tržištu koji ima:a. preko 40% udela na tržištu, postoji oboriva pretpostavka da je dominantanb. ispod 40% udela na tržištu, se smatra da je dominantanc. preko 50% udela na tržištu, postoji neoboriva pretpostavka da je dominantand. preko 25% udela na tržištu, postoji oboriva pretpostavka da je dominantan48U F O K U S U K O N K U R E N C I J A2. Samo koncentracije učesnika na tržištu koje vode stvaranju ili jačanju dominantnog položaja mogubiti zabranjene:a. dominantan položaj se uopšte ne ispituje prilikom ocene koncentracijab. potpuno netačnoc. tačnod. netačno, dominantan položaj je samo jedan od kriterijuma prilikom ocene koncentracija3. Koja od navedenih ponašanja su dozvoljena:a. dogovaranje sa kolegama iz iste grane o načinima budućeg poslovanja u vašoj industrijib. sa svojim prijateljem na večeri ili sličnom neobaveznom sastanku usmeno se dogovorite da uspostavitesvi istu „minimalnu“ cenu na tržištu za određeni proizvodc. naterali ste vaše distributere da jedino sa vama posluju, zabranjujući im da dalje prodaju proizvodevaših konkurenatad. koristeći svoj dominantan položaj, odlučili da ostvarite dodatni profit tako što ćete da jednostranopodignete cene svog proizvoda neobazirući se na konkurentee. jednostrano produžili rok za oročeno plaćanje vašim dobavljačima, iz razloga ostvarivanja većedobitif. davanje značajno nižih cena od konkurenata, a da pritom niste dominantan igrač na predmetnomtržištug. davanje značajno nižih cena od konkurenata, a da ste već najveći učesnik na tržištu4. Koja od navedenih ponašanja predstavljaju fiksiranje cena:a. dogovaranje minimalne ceneb. dogovaranje iznosa ili procenta u kojem je neophodno podići cenec. fiksiranje samo određenih komponenti cened. utvrđivanje obaveznog raspona cenae. ništa od navedenog

Pogledajte rezultate:Svaki tačan odgovor nosi ukupno 10 poena, u slučaju da ste odgovorilidelimično tačno uz svako pitanje će biti dato specifično uputstvo.Broj bodova:A. Mere protiv povrede konkurencije1. a, b, c - U slučaju da učesnik na tržištu učini povredu konkurencije, Komisija može da narediučesniku na tržištu da prestane sa negativnim ponašanjem, odnosno da se ponaša na određeninačin; da novčano kazni učesnika na tržištu i da naredi učesniku na tržištu da proda neki deosvoje imovine. Pojedinačan tačan odgovor nosi po 3 poena.2. c - Novčana kazna u slučaju povrede konkurencije u Srbiji može iznositi 10% svetskog prihodacelokupne grupacije.3. b, c - Direktoru u društvu, učesniku na tržištu koje je povredilo konkurenciju može bitiizrečena kazna zatvora do 3 godine u slučaju da Učesnik na tržištu zaključi restriktivni sporazumi/ili zloupotrebi svoj dominantan položaj. Pojedinačan tačan odgovor nosi po 5 poena.4. d - U slučaju da sprovedete koncentraciju bez odobrenja, Komisija može da novčano kazniučesnike u koncentraciji i poništi koncentraciju i vrati u pređašnje stanje. Međutim, teorijski jemoguće da Komisija i naknadno odobri koncentraciju.5. c - U slučaju da je pravosnažnim rešenjem Komisije utvrđena povreda konkurencije,pojedinačna lica koja su oštećena tom povredom mogu da traže naknadu štete, ali čije postojanjei visina se utvrđuju u parnici.B. Postupak ispitivanja povrede konkurencije1. a - Komisija je ovlašćena u postupku zbog povrede konkurencije da naloži strankama da jojdostave ili stave na uvid relevantne podatke koji mogu biti u pisanom, elektronskom ili drugomobliku, kao i isprave, stvari koje sadrže podatke, kao i drugih stvari.492. a, b, c, d, e - Komisija je na osnovu novog Zakona ovlašćena da u postupku vrši uviđaj;sprovede nenajavljeni uviđaj; uđe u prostorije; privremeno oduzme isprava i stvari; izrekneprivremenu meru. Pojedinačan tačan odgovor nosi po 2 poena.3. b – po novom Zakonu, za svaki dan ne postupanja po nalogu Komisije strana može bitikažnjena u iznosu od 500,00 do 5000,00 evra.4. a - Novi Zakon predviđa da Komisija prilikom sprovođenja svojih ovlašćenja ima pravo datraži asistenciju policije.5. d - Komisija nije ovlašćena da vrši uviđaj i kopira dokumente koji se smatraju zaštićenimpodacima u smislu Zakona.C. Povrede konkurencije1. a - Za učesnika na tržištu koji ima preko 40% udela na tržištu, postoji oboriva pretpostavkada je dominantan.2. d - Samo koncentracije učesnika na tržištu koje vode stvaranju ili jačanju dominantnogpoložaja mogu biti zabranjene. Netačno, dominantan položaj je samo jedan od kriterijumaprilikom ocene koncentracija.3. f - Samo je dozvoljeno davanje značajno nižih cena od konkurenata, a da pri tom niste dominantanigrač na predmetnom tržištu.4. a, d, c, d – sva navedena ponašanja se smatraju fiksiranjem cena i strogo su kažnjiva. Svakipojedinačan tačan odgovor nosi po 2 poena.U F O K U S U K O N K U R E N C I J AVaš ukupni rezultat:

Broj bodova0-5050-7070-9090-110110-130130-140Kako da tumačite svoje rezultateVaša upoznatost sa propisima iz oblasti zaštite konkurencije je zabrinjavajuće niska. Štaviše, postojivisoka verovatnoća da ste već učinili neki strogo kažnjivu povredu. Predlažemo da pre nego štoučinite bilo koji dalji poslovni korak se odmah obratite svom advokatu.Imate nisko poznavanje pravila predviđenih Zakonom o zaštiti konkurencije. Takođe, verovatnoje da ste već učinili neku povredu konkurencije. Molimo Vas da pre nego što nastavite svoje poslovanjese konsultujete sa Vašim advokatom.Spadate u grupu ispod prosečnih poznavaoca pravila o zaštiti konkurencije. Sasvim je mogućeda ste povredili ili da ćete povrediti Zakon o zaštiti konkurencije. Naša sugestija je da se obratiteVašem advokatu.Spadate u prosečne poznavaoce prava konkurencije. Stoga niste „ni u minusu ni u plusu“. Kakobi bili sigurni da poslujete u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, predlažemo da nadaljekoristite stručnu pravnu pomoć.Na dobrom ste putu! Vaše poznavanje pravila o zaštiti konkurencije je natprosečno. Savršenodovoljno znate da procenite šta možete sami da uradite, a zašta Vam je neophodna pomoć Vašegadvokata.Spadate u red genijalaca kad je poznavanje prava konkurencije u pitanju. Velika je verovatnoća daste pravnik i da se stručno bavite ovom oblašću.50U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJEI. OSNOVNE ODREDBEPredmetČlan 1.Ovim zakonom uređuje se zaštita konkurencijena tržištu Republike Srbije, u cilju ekonomskognapretka i dobrobiti društva, a naročito koristipotrošača, kao i osnivanje, položaj, organizacijai ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije (udaljem tekstu: Komisija).Teritorijalna primenaČlan 2.Odredbe ovog zakona primenjuju se na aktei radnje učinjene na teritoriji Republike Srbije,odnosno na akte i radnje učinjene van njene teritorijekoji utiču ili bi mogli uticati na konkurenciju nateritoriji Republike Srbije.Personalna primenaČlan 3.Odredbe ovog zakona primenjuju se na sva pravnai fizička lica koja neposredno ili posredno, stalno,povremeno ili jednokratno učestvuju u prometurobe, odnosno usluga, nezavisno od njihovogpravnog statusa, oblika svojine ili državljanstva,odnosno državne pripadnosti (u daljem tekstu:učesnici na tržištu), i to na:1) domaća i strana privredna društva i preduzetnike;2) državne organe, organe teritorijalne autonomijei lokalne samouprave;3) druga fizička i pravna lica i oblike udruživanjaučesnika na tržištu (sindikati, udruženja, sportske organizacije,ustanove, zadruge, nosioci prava intelektualnesvojine i dr.);4) javna preduzeća, privredna društva, preduzetnikei druge učesnike na tržištu, koji obavljajudelatnosti od opšteg interesa, odnosno kojimaje aktom nadležnog državnog organa dodeljenfiskalni monopol, osim ukoliko bi primena ovogzakona sprečila obavljanje tih delatnosti, odnosnoobavljanje poverenih poslova.Radni odnosiČlan 4.Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na radneodnose između poslodavaca i zaposlenih, kao nina radne odnose uređene kolektivnim ugovoromizmeđu poslodavca i sindikalnih udruženja.Povezani učesnici na tržištuČlan 5.Povezanim učesnicima na tržištu u smislu ovogzakona smatraju se dva ili više učesnika na tržištukoji su povezani tako da jedan ili više učesnika natržištu kontroliše drugog ili druge učesnike na tržištu(u daljem tekstu: povezani učesnici na tržištu).Kontrola nad učesnikom na tržištu u smislu ovogzakona predstavlja mogućnost odlučujućeg uticajana vođenje poslova drugog ili drugih učesnika natržištu, a naročito:1)ako kontrolni učesnik ima svojstvo kontrolnog(matičnog) društva, odnosno kontrolnog člana iliakcionara, samostalno ili zajedničkim delovanjem,po pravilima o povezanim privrednim društvima usmislu zakona kojim se uređuje položaj privrednihdruštava;2) na osnovu svojine ili drugih imovinskih pravana imovini ili delu imovine drugog učesnikana tržištu;3) na osnovu prava iz ugovora, sporazuma ili izhartija od vrednosti;4) po osnovu potraživanja ili sredstava za obezbeđenjepotraživanja ili na osnovu uslova poslovneprakse koje određuje kontrolni učesnik.Povezani učesnici na tržištu u smislu ovog zakonasmatraju se jednim učesnikom na tržištu.Na povezane učesnike na tržištu shodno seprimenjuju pravila o povezanim licima i povezanimprivrednim društvima u skladu sa zakonom kojimse uređuje položaj privrednih društava, ako ta pravilanisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.Relevantno tržišteČlan 6.Relevantno tržište u smislu ovog zakona jestetržište koje obuhvata relevantno tržište proizvodana relevantnom geografskom tržištu.Relevantno tržište proizvoda predstavlja skuprobe, odnosno usluga koje potrošači i drugi korisnicismatraju zamenljivim u pogledu njihovog svojstva,uobičajene namene i cene.Relevantno geografsko tržište predstavlja teritorijuna kojoj učesnici na tržištu učestvuju u ponudiili potražnji i na kojoj postoje isti ili slični uslovikonkurencije, a koji se bitno razlikuju od uslovakonkurencije na susednim teritorijama.Vlada bliže propisuje kriterijume za određivanjerelevantnog tržišta.51U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

52U F O K U S U K O N K U R E N C I J AObračun godišnjeg prihodaČlan 7.Godišnji prihod učesnika na tržištu u smislu ovogzakona utvrđuje se u visini ukupnog godišnjeg prihodapre oporezivanja, za obračunsku godinu kojaprethodi godini u kojoj je pokrenut postupak.Ukupan godišnji prihod iz stava 1. ovog članaza učesnike na tržištu finansijskih usluga, kao i zadruštva za osiguranje i društva za reosiguranje,izračunava se na sledeći način:1) za učesnike na tržištu finansijskih usluga,posle odbijanja poreza koji se direktno odnose nanjih, uzima se zbir sledećih prihoda:(1) prihoda od kamata i sličnih prihoda,(2) prihoda od hartija od vrednosti (prihod odakcija i drugih hartija od vrednosti koje imajupromenljiv prinos, prihod od udela kod učesnika natržištu, prihod od akcija u povezanim učesnicimana tržištu),(3) prihoda od naknada i provizija,(4) pozitivne razlike između finansijskih prihodai finansijskih rashoda,(5) drugih prihoda iz poslovanja;2) za društva za osiguranje i društva za reosiguranje,uzima se prihod od premija po osnovuugovora o osiguranju i reosiguranju zaključenih odstrane ili u ime tih društava po odbitku poreza kojise plaća na iznos premija po jednom ugovoru ili naukupan iznos premija.Ukupan godišnji prihod iz stava 1. ovog članaza oblike udruživanja učesnika na tržištu, utvrđujese na osnovu zbira ukupnih godišnjih prihodaudruženih učesnika.Devizna klauzulaČlan 8.Iznosi iskazani u evrima u ovom zakonu,kao i aktima donetim na osnovu ovog zakona,obračunavaju se u dinarima po srednjem kursuNarodne banke Srbije, na dan obračuna godišnjegprometa, odnosno uplate ili naplate izrečene mere.II. POVREDE KONKURENCIJEPojamČlan 9.Povredom konkurencije u smislu ovog zakonasmatraju se akti ili radnje učesnika na tržištukoje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imajuznačajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanjekonkurencije.1. Restriktivni sporazumiPojam i zabrana restriktivnog sporazumaČlan 10.Restriktivni sporazumi su sporazumi izmeđuučesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicuznačajno ograničavanje, narušavanje ilisprečavanje, konkurencije na teritoriji RepublikeSrbije.Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedineodredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori,usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanjaučesnika na tržištu, a kojima se naročito:1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne iliprodajne cene ili drugi uslovi trgovine;2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište,tehnički razvoj ili investicije;3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja naiste poslove u odnosu na različite učesnike natržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljnijipoložaj u odnosu na konkurente;4) uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazumaprihvatanjem dodatnih obaveza koje s obziromna svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu uvezi sa predmetom sporazuma;5) dele tržišta ili izvori nabavki.Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osimu slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa ovimzakonom.Uslovi za izuzimanje od zabraneČlan 11.Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti odzabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnjei prometa, odnosno podsticanju tehničkog iliekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđujupravičan deo koristi pod uslovom da ne namećuučesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodnaza postizanje cilja sporazuma, odnosno dane isključuju konkurenciju na relevantnom tržištuili njegovom bitnom delu.Pojedinačno izuzeće od zabraneČlan 12.Na zahtev učesnika u restriktivnom sporazumu,Komisija može izuzeti pojedini restriktivni sporazumod zabrane (u daljem tekstu: pojedinačnoizuzeće).Podnosilac zahteva za pojedinačno izuzeće snositeret dokazivanja ispunjenosti uslova iz člana 11.ovog zakona.Period na koji se odnosi pojedinačno izuzećeiz stava 1. ovog člana ne može biti duži od osamgodina.Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1.ovog člana.

Izuzeće od zabrane pokategorijama sporazumaČlan 13.Izuzeće od zabrane restriktivnog sporazuma možeda se odnosi na određene kategorije sporazuma, ukolikosu ispunjeni uslovi iz člana 11. ovog zakona, kao idrugi posebni uslovi koji se odnose na vrstu i sadržinusporazuma, odnosno dužinu njegovog trajanja.Restriktivni sporazumi koji ispunjavaju usloveiz stava 1. ovog člana ne podnose se Komisiji radiizuzeća.Vlada određuje kategorije sporazuma i bližepropisuje posebne uslove iz stava 1. ovog člana.Sporazumi manjeg značajaČlan 14.Sporazumi manjeg značaja su sporazumiizmeđu učesnika na tržištu čiji ukupni tržišni udeona relevantnom tržištu proizvoda i usluga na teritorijiRepublike Srbije, nije veći od:1) 10% tržišnog udela, ukoliko učesnici u sporazumuposluju na istom nivou lanca proizvodnje iprometa (horizontalni sporazumi);2) 15% tržišnog udela, ukoliko učesnici u sporazumuposluju na različitom nivou lanca proizvodnjei prometa (vertikalni sporazumi);3) 10% tržišnog udela, ukoliko sporazum imakarakteristike i horizontalnih i vertikalnih sporazumaili gde je teško odrediti da li je sporazum vertikalanili horizontalan;4) 30% tržišnog udela, ukoliko se radi o sporazumimasa sličnim uticajem na tržište zaključenimizmeđu različitih učesnika, ako pojedinačni tržišniudeo svakog od njih ne prelazi 5% na svakompojedinačnom tržištu na kome se ispoljavaju efektisporazuma.Sporazumi manjeg značaja su dozvoljeni, osimako je cilj horizontalnog sporazuma određivanjecena ili ograničavanje proizvodnje ili prodaje,odnosno podela tržišta snadbevanja, kao i akoje cilj vertikalnog sporazuma određivanje cene,odnosno podele tržišta.2. Zloupotreba dominantnog položajaDominantan položaj na tržištuČlan 15.Dominantan položaj na relevantnom tržištu imaučesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili jekonkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajnobolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući uobzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijskusnagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije,kao i pravne ili činjenične prepreke za pristupdrugih učesnika tržištu.Pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantanpoložaj, ako je njegov tržišni udeo na relevantnomtržištu 40% ili više.Pretpostavka je da su dva ili više učesnika natržištu u dominantnom položaju ako između njihne postoji značajna konkurencija i ako je njihovukupan tržišni udeo 50% ili više (kolektivna dominacija).Ako učesnik, odnosno učesnici na tržištu nemajutržišni udeo iz st. 2. i 3. ovog člana, teret dokazivanjapostojanja dominantnog položaja snosi Komisija.Zloupotreba dominantnog položajaČlan 16.Zloupotreba dominantnog položaja na tržištuzabranjena je.Zloupotrebom dominantnog položaja, naročito sesmatra:1) neposredno ili posredno nametanje nepravičnekupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslovaposlovanja;2) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkograzvoja;3) primenjivanje nejednakih uslova poslovanjana iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu,čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljnijipoložaj u odnosu na konkurente;4) uslovljavanje zaključenja ugovora time dadruga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojojprirodi ili prema trgovačkim običajima nisu uvezi sa predmetom ugovora.III. KONCENTRACIJA UČESNIKANA TRŽIŠTUPojam koncentracijeČlan 17.Koncentracija učesnika na tržištu nastaje uslučaju:1) spajanja i drugih statusnih promena u kojimadolazi do pripajanja učesnika na tržištu u smislu zakonakojim se uređuje položaj privrednih društava;2) sticanja od strane jednog ili više učesnika natržištu, neposredne ili posredne kontrole u smislučlana 5. stav 2. ovog zakona nad drugim učesnikomili više učesnika na tržištu;3) zajedničkog ulaganja od strane dva ili višeučesnika na tržištu u cilju stvaranja novog učesnikana tržištu ili sticanja zajedničke kontrole u smislučlana 5. stav 2. ovog zakona nad postojećimučesnikom na tržištu, koji posluje na dugoročnojosnovi i ima sve funkcije nezavisnog učesnika natržištu.Smatraće se jednom koncentracijom dve iliviše transakcija između istih učesnika na tržištu,izvršenih u vremenskom periodu kraćem od dvegodine, pri čemu se kao vreme njenog nastanka53U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

54U F O K U S U K O N K U R E N C I J Auzima dan izvršenja poslednje transakcije.IzuzeciČlan 18.Ne smatra se da je nastala koncentracija učesnikana tržištu ako:1) banka ili druga finansijska organizacija ilidruštvo za osiguranje, u toku svog redovnog poslovanja,privremeno stekne akcije ili udele, radidalje prodaje, pod uslovom da ih proda najkasnijeu roku od godinu dana od dana sticanja i da ih nekoristi tako da utiče na poslovne odluke učesnika natržištu u pogledu njegovog ponašanja na tržištu;2) društvo za upravljanje investicionim fondomili investicioni fond stekne učešće u učesniku natržištu, pod uslovom da svoja prava zasnovana natom učešću ostvaruju samo radi očuvanja vrednostisvog ulaganja i pod uslovom da ne utiče nakonkurentsko ponašanje tog učesnika na tržištu;3) zajedničko ulaganje ima za cilj koordinacijutržišnih aktivnosti između dva ili više učesnika natržištu koji zadržavaju svoju pravnu nezavisnost,pri čemu će ovakvo zajedničko ulaganje biti ocenjivanou skladu sa čl. 10. i 11. ovog zakona;4) stečajni upravnik stekne kontrolu nadučesnikom na tržištu.Komisija može produžiti rok iz stava 1. tačka1) ovog člana, na zahtev sticaoca akcija ili udela,pod uslovom da sticalac dokaže da prodaja akcija iliudela nije razumno bila moguća u okviru tog roka,ali najduže za još šest meseci.Dozvoljenost koncentracijeČlan 19.Koncentracije učesnika na tržištu su dozvoljene,osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečilekonkurenciju na tržištu Republike Srbije ili njegovomdelu, a naročito ako bi to ograničavanje,narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranjaili jačanja dominantnog položaja.Dozvoljenost koncentracije učesnika na tržištuse utvrđuje u odnosu na:1) strukturu relevantnog tržišta;2) stvarne i potencijalne konkurente;3) položaj na tržištu učesnika u koncentraciji injihovu ekonomsku i finansijsku moć;4) mogućnosti izbora dobavljača i korisnika;5) pravne i druge prepreke za ulazak na relevantnotržište;6) nivo konkurentnosti učesnika u koncentraciji;7) trendove ponude i potražnje relevantne robeodnosno usluga;8) trendove tehničkog i ekonomskog razvoja;9) interese potrošača.IV. KOMISIJA ZA ZAŠTITUKONKURENCIJEPoložaj KomisijeČlan 20.Komisija je samostalna i nezavisna organizacijakoja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom.Komisija ima status pravnog lica.Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini,kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu dokraja februara tekuće godine, za prethodnu godinu.Nadležnost KomisijeČlan 21.Komisija je nadležna da:1) rešava o pravima i obavezama učesnika natržištu u skladu sa zakonom;2) određuje upravne mere u skladu sa ovim zakonom;3) učestvuje u izradi propisa koji se donose uoblasti zaštite konkurencije;4) predlaže Vladi donošenje propisa za sprovođenjeovog zakona;5) donosi uputstva i smernice za sprovođenjeovog zakona;6) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinačnimtržištima i u pojedinačnim sektorima;7) daje mišljenje nadležnim organima na predlogepropisa, kao i na važeće propise koji imajuuticaj na konkurenciju na tržištu;8) daje mišljenja u vezi sa primenom propisa uoblasti zaštite konkurencije;9) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblastizaštite konkurencije, radi izvršavanja međunarodnihobaveza u ovoj oblasti i prikuplja informacije ozaštiti konkurencije u drugim državama;10) sarađuje sa državnim organima, organimateritorijalne autonomije i lokalne samouprave, radiobezbeđivanja uslova za primenu ovog zakona idrugih propisa kojima se uređuju pitanja od značajaza zaštitu konkurencije;11) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti opotrebi zaštite konkurencije;12) vodi evidenciju o prijavljenim sporazumima,o učesnicima koji imaju dominantan položajna tržištu, kao i o koncentracijama, u skladu saovim zakonom;13) organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenjemera kojima se obezbeđuje zaštita konkurencije;14) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.Poslove iz stava 1. tačke 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7),8), 9), 10) i 13) ovog člana Komisija obavlja kaopoverene poslove.Organi KomisijeČlan 22.

Organi Komisije su Savet Komisije (u daljemtekstu: Savet) i predsednik Komisije.Savet donosi sve odluke i akte o pitanjima iznadležnosti Komisije, ako ovim zakonom i Statutomnije drugačije propisano.Savet čine predsednik Komisije i četiri člana.Predsednik Komisije predstavlja i zastupaKomisiju, donosi odluke, odnosno obavlja drugeposlove u skladu sa zakonom i Statutom.Izbor organa KomisijeČlan 23.Predsednik Komisije i članovi Saveta biraju seiz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomijesa najmanje deset godina relevantnog radnogiskustva, koji su ostvarili značajne i priznateradove ili praksu u relevantnoj oblasti, naročito uoblasti zaštite konkurencije i evropskog prava i kojiuživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti.Predsednika Komisije i članove Saveta bira irazrešava Narodna skupština na predlog nadležnogodbora za poslove trgovine.Izbor predsednika Komisije, odnosno članovaSaveta vrši se sa dve odvojene liste kandidata kojesadrže najmanje isti, a najviše dvostruko veći brojkandidata od broja koji se bira.Za predsednika Komisije, odnosno članove Saveta,izabrani su kandidati koji dobiju najviše glasovana svakoj listi ako su dobili većinu glasova odukupnog broja narodnih poslanika.Isto lice može biti kandidat na obe liste i akobude izabrano sa liste za predsednika Komisijeneće se uzeti u obzir rezultat glasanja za to lice nadrugoj listi.Izbor organa Komisije vrši se po javnom konkursukoji oglašava predsednik Narodne skupštine,najkasnije tri meseca pre isteka mandata predsednikaKomisije i članova Saveta, odnosno neposrednopo prestanku ili razrešenju u smislu člana 24. ovogzakona.MandatČlan 24.Predsednik Komisije i članovi Saveta se birajuna mandat od pet godina, sa mogućnošću ponovnogizbora.Mandat predsednika Komisije i članova Saveta,prestaje:1) istekom vremena na koje su izabrani;2) razrešenjem iz razloga predviđenih zakonom;3) nastupanjem pravnih ili činjeničnih razlogaza nemogućnost obavljanja dužnosti (ostavka, ispunjenjeuslova za starosnu penziju, gubitak poslovnesposobnosti, teško zdravstveno stanje kojeonemogućava ostvarivanje dužnosti i sl).Nastupanje razloga za prestanak mandata izstava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, konstatuje nadležniskupštinski odbor.Narodna skupština razrešava predsednika Komisije,odnosno člana Saveta, na predlog Saveta ilinadležnog skupštinskog odbora, ako:1) se pouzdano utvrdi da su podaci navedeni ukandidaturi, netačni, odnosno nepotpuni u smisluizostavljanja podataka koji bi značajno umanjilimogućnost izbora;2) nastupe okolnosti iz člana 27. ovog zakona;3) grubo povrede odredbe ovog zakona i ugledKomisije u javnosti.Rad SavetaČlan 25.Savet odlučuje većinom glasova od ukupnogbroja članova.U postupku ispitivanja povrede konkurencijeodređuje se izvestilac iz reda članova Saveta, koji usaradnji sa službenim licem određenim za vođenjepostupka priprema predlog odluke i izveštava Saveto razlozima i svim bitnim činjenicama i okolnostimaslučaja.Predsednik Komisije određuje izvestioca istovremenosa pokretanjem postupka.Predsednik Komisije predsedava i rukovodi radomSaveta, potpisuje odluke i druge akte i stara seo njihovom izvršenju.Savet će iz svojih redova izabrati lice koje ćevršiti ovlašćenja iz stava 4. ovog člana u slučajusprečenosti ili izuzeća predsednika Komisije nanačin utvrđen Statutom Komisije.Stručna službaČlan 26.Stručna služba Komisije (u daljem tekstu:Stručna služba) obavlja stručne poslove iznadležnosti Komisije u skladu sa ovim zakonom,Statutom i drugim aktima Komisije.Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službiprimenjuju se opšti propisi o radu.U pogledu zakonitosti, stručnosti, političke neutralnosti,nepristrasnosti, upotrebe službenog jezikai pisma, stručne spreme i osposobljenosti zaposlenih,kao i u pogledu kancelarijskog poslovanja,primenjuju se propisi vezani za državnu upravu.Stručnom službom rukovodi Sekretar.Sekretara postavlja Savet većinom glasova.Za Sekretara može biti postavljeno lice sa visokomstručnom spremom pravne ili ekonomskestruke, sa najmanje 10 godina radnog iskustva ustruci i znanjem u oblasti zaštite konkurencije.Za svoj rad Sekretar odgovara Savetu.Nespojivost funkcija i poslova55U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

56U F O K U S U K O N K U R E N C I J AČlan 27.Predsednik Komisije i članovi Saveta, u tokutrajanja mandata u Komisiji, ne mogu da obavljajudrugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost,odnosno ne mogu da se bave bilo kojim javnim iliprivatnim poslom uz naknadu, uključujući pružanjekonsultantskih usluga i saveta.Zabrana iz stava 1. ovog člana se ne odnosina naučnu delatnost, delatnost nastavnikavisokoškolske ustanove i poslove u vezi sa stručnimusavršavanjem.Predsednik Komisije i članovi Saveta ne mogubiti članovi organa političkih stranaka, niti mogu ujavnosti da zastupaju program ili stavove političkihstranaka.Sukob interesaČlan 28.Predsednik Komisije i članovi Saveta imaju statusfunkcionera u smislu zakona kojim se uređujesukob interesa pri vršenju javnih funkcija.Predsednik Komisije i član Saveta kome jeprestalo članstvo ne mogu da budu zastupnici upostupku pred Komisijom u skladu sa ovim zakonom,najmanje dve godine po prestanku članstva,odnosno radnog odnosa.Predsednik Komisije i član Saveta u trenutkustupanja na dužnost daju pismenu izjavu da nepostoje smetnje za izbor iz stava 1. ovog člana.Na zaposlene u Stručnoj službi shodno seprimenjuju odredbe o sukobu interesa u skladusa zakonom kojim se uređuju prava i dužnostidržavnih službenika.Naknada za radČlan 29.Predsednik Komisije i članovi Saveta imaju pravona zaradu, odnosno naknadu za rad u Komisiji.Statut KomisijeČlan 30.Statutom Komisije bliže se uređuje unutrašnjaorganizacija, način rada i sprovođenje postupkapred Komisijom, kao i ovlašćenja za donošenjedrugih akata Komisije.Statut Komisije donosi Savet, uz prethodnu saglasnostVlade.Statut se objavljuje u „Službenom glasniku RepublikeSrbije”.Finansiranje KomisijeČlan 31.Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se iz prihodakoje Komisija ostvari obavljanjem poslova, anaročito iz:1) naknada koje se plaćaju u skladu sa ovim zakonom;2) donacija, osim donacija učesnika na tržištu nakoje se primenjuje ovaj zakon;3) prihoda od prodaje publikacija Komisije;4) drugih izvora u skladu sa zakonom.5) Visina naknada iz stava 1. tačka 1) ovogčlana utvrđuje se Tarifnikom naknada koji donosiKomisija, uz saglasnost Vlade.Tarifnik iz stava 2. ovog člana objavljuje se u„Službenom glasniku Republike Srbije”.Finansijski planČlan 32.Finansiranje rada Komisije vrši se u skladu safinansijskim planom koji za svaku godinu donosiKomisija i podnosi Vladi radi dobijanja saglasnostinajkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednugodinu.Ako finansijski plan ne bude donet na način izstava 1. ovog člana pre početka godine za koju sefinansijski plan donosi, finansiranje rada Komisijese vrši najviše do visine ukupno izvršenih rashodau prethodnoj godini, srazmerno periodu do dobijanjasaglasnosti na finansijski plan.Finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodii rashodi Komisije, kao i elementi za određivanjetroškova zarada.Ukupni rashodi Komisije obuhvaćeni finansijskimplanom ne mogu biti veći od troškova potrebnihza uspešno ostvarivanje nadležnosti Komisije.Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashodaKomisije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodiKomisije veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstavauplaćuje se u budžet Republike Srbije.Ukoliko je ostvarivanjem prihoda ugroženoredovno izvršavanje rashoda Komisije, Komisijaobaveštava Vladu i predlaže mere iz svojenadležnosti u cilju uravnoteženja prihoda i rashoda,što uključuje i mogućnost izdvajanja sredstavaiz budžeta Republike Srbije.Finansijsko poslovanje Komisije je predmet revizijeDržavne revizorske institucije.Komisija objavljuje završni račun najkasnije trimeseca po završetku finansijske godine.V. POSTUPAK PRED KOMISIJOM1. Opšte odredbe o postupku pred KomisijomStranka u postupkuČlan 33.Stranka u postupku pred Komisijom je učesnikna tržištu koji je podneo prijavu koncentracije ili

zahtev za pojedinačno izuzeće, odnosno učesnik natržištu protiv koga je pokrenut ispitni postupak.Svojstvo stranke u smislu ovog zakona nemajupodnosioci inicijative za ispitivanje povredekonkurencije, davaoci informacija i podataka,stručna lica i organizacije čije se analize koriste upostupku, kao ni drugi državni organi i organizacijekoji sarađuju sa Komisijom u toku postupka.Primena pravila opšteg upravnog postupkaČlan 34.U postupku pred Komisijom primenjuju sepravila opšteg upravnog postupka, ako ovim zakonomnije drugačije propisano.Pokretanje postupka po službenoj dužnostiČlan 35.Komisija pokreće postupak ispitivanja povredekonkurencije po službenoj dužnosti, kada na osnovudostavljenih inicijativa, informacija i drugihraspoloživih podataka, osnovano pretpostavipostojanje povrede konkurencije, kao i u slučajuispitivanja koncentracije u smislu člana 62. ovogzakona.O pokretanju postupka predsednik Komisijedonosi zaključak, koji naročito sadrži opis radnjiili akata koje mogu da predstavljaju povredukonkurencije, pravni osnov i razloge za pokretanjepostupka, kao i poziv svim licima koja raspolažupodacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama,da ih dostave Komisiji.Protiv zaključka o pokretanju postupka nijedozvoljena posebna žalba.Komisija je dužna da svakog podnosioca inicijativeza ispitivanje povrede konkurencije obavesti oishodu inicijative u roku od 15 dana od dana prijema.Pokretanje postupka po zahtevu strankeČlan 36.Postupak po prijavi koncentracije, kao i postupakza pojedinačno izuzeće, pokreće se i vodi pozahtevu stranke, ako ovim zakonom nije drugačijepropisano.Skraćeni postupakČlan 37.Komisija može doneti rešenje neposredno, bezsprovođenja ispitnog postupka, ako u postupkupokrenutom po prijavi koncentracije na osnovupodnetih dokaza i drugih činjenica poznatihKomisiji, može osnovano da se pretpostavi da takoncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti uskladu sa članom 19. ovog zakona, osim ako seutvrde ili steknu uslovi za vođenje postupka ispitivanjakoncentracije po službenoj dužnosti.Rešenje u skraćenom postupku donosi predsednikKomisije.Odluke koje donosi KomisijaČlan 38.O povredi konkurencije, o pojedinačnom izuzećui odobrenju ili zabrani koncentracije, Komisijadonosi rešenje.Pre donošenja rešenja u postupku zbog povredekonkurencije, Komisija će obavestiti stranku o bitnimčinjenicama, dokazima i ostalim elementimana kojima će zasnovati rešenje i pozvati je da seizjasni u ostavljenom roku.Sastavni deo rešenja kojim je utvrđena povredakonkurencije je odluka o meri zaštite konkurencije,odnosno druga upravna mera koju određujeKomisija u skladu sa ovim zakonom.Rešenje Komisije je konačno, a protiv njega semože pokrenuti upravni spor.O pitanjima u vezi sa upravljanjem postupkom,privremenim merama i izvođenjem dokaza, donosise zaključak.Zaključak se pismeno sastavlja u slučaju kadaje potrebno da se dostavi stranci ili trećem licu,odnosno radi objavljivanja.Zaključak o izvođenju dokaza donosi službenolice koje vodi postupak, ako ovim zakonom nijedrugačije propisano.Protiv zaključka dopuštena je posebna žalba,ako ovim zakonom nije drugačije propisano.Po žalbi protiv zaključka koji donosi službenolice, odlučuje predsednik Komisije, a po žalbiprotiv zaključka koji donosi predsednik Komisije,odlučuje Savet.Žalba protiv zaključka ne odlaže njegovoizvršenje.DostavljanjeČlan 39.Dostavljanje pismena (poziv, rešenje, zaključaki sl.) vrši se u skladu sa pravilima opšteg upravnogpostupka.Izuzetno, u slučaju ponovljene dostave, odnosnokod dostave putem javnog saopštenja, sadržajpismena se objavljuje na internet strani Komisijei smatra se da je dostavljeno protekom 15 dana oddana objavljivanja, ako Komisija ne odredi dužirok.Stranka se ne može pozivati na neurednu dostavuako je izvršena dostava na adresu sedišta te strankekoje se vodi u Registru privrednih subjekata.U postupku protiv učesnika na tržištu koji sesmatraju povezanim učesnicima na tržištu u skladusa članom 5. ovog zakona, dostava jednom57U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

58U F O K U S U K O N K U R E N C I J Aučesniku na tržištu smatra se dostavom svim povezanimučesnicima na tržištu.Objavljivanje akataČlan 40.Rešenje kojim je utvrđena povreda konkurencije,kao i zaključak o pokretanju postupka po službenojdužnosti, objavljuju se u „Službenom glasniku RepublikeSrbije” i na internet strani Komisije.Zaključak o pokretanju postupka se ne objavljujeako predsednik Komisije oceni da bi se objavljivanjemugrozilo sprovođenje postupka.Ispitni postupakČlan 41.U ispitnom postupku se preduzimaju potrebnedokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnogstanja, a naročito se uzimaju izjave stranaka,svedoka, obavlja se veštačenje, pribavljaju sepodaci, isprave i stvari, vrši uviđaj i privremenooduzimanje stvari.Ispitni postupak sprovodi ovlašćeno službenolice iz sastava Stručne službe, koje određuje predsednikKomisije za svaki pojedinačni slučaj.Zaključak o sprovođenju uviđaja i veštačenjadonosi predsednik Komisije.Listu stručnih lica i ustanova koje se moguodrediti za veštaka u postupku pred Komisijom,utvrđuje Savet.Službena legitimacijaČlan 42.Službena lica Komisije koja sprovode radnje uispitnom postupku imaju službenu legitimaciju.Službenu legitimaciju iz stava 1. ovog članaizdaje predsednik Komisije.Vlada bliže propisuje oblik i sadržinu službenelegitimacije iz stava 1. ovog člana.Pravo uvida u spise i pravoobaveštavanja o postupkuČlan 43.Stranka ima pravo da razgleda spise predmeta ida o svom trošku kopira pojedine delove spisa.Ne mogu se razgledati i kopirati zapisnik o većanjui glasanju, službeni referati i nacrti rešenja, spisioznačeni kao poverljivi, kao ni zaštićeni podaci.Lica koja su podnosioci inicijative za ispitivanjepovrede konkurencije, davaoci informacija i ostalalica koja učine verovatnim svoj pravni interes zapraćenje postupka, imaju pravo da budu obaveštenio toku postupka.Savet donosi akt kojim se bliže uređuje sadržaj inačin obaveštenja iz stava 3. ovog člana.Obaveza dostavljanja i uvida uisprave i dokumentacijuČlan 44.Zaključkom se nalaže strankama u postupkudostava, odnosno stavljanje na uvid relevantnihpodataka koji se vode u pisanom, elektronskomili drugom obliku, isprava, stvari koje sadrže podatke,kao i drugih stvari koje mogu biti predmetdokazivanja u postupku, a koje je stranka dužnada poseduje ili se osnovano pretpostavlja da ihposeduje.U slučaju da stranka nije dostavila, odnosnostavila na uvid tražene isprave, podatke, odnosnostvari, do zaključenja postupka, Komisija će donetiodluku prema stanju raspoloživih dokaza u predmetu,odnosno sumnja koja je posledica izostankanavedenih dokaza, biće uzeta na štetu stranke kojanije postupila po nalogu.Zaštićeni podaciČlan 45.Na zahtev stranke, lica koje je podnosilac inicijativeza ispitivanje povrede konkurencije ili trećeglica koje je dostavilo, odnosno stavilo na uvidtražene podatke u postupku, može se odrediti merazaštite izvora podataka ili određenih podataka(zaštićeni podaci), ako se oceni da je interes podnosiocatog zahteva opravdan i da je po značajubitno veći u odnosu na interes javnosti u pogledupredmeta tog zahteva.Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana, dužanje da u zahtevu učini verovatnim mogućnost nastankaznatne štete zbog otkrivanja izvora podataka,odnosno podataka na koje se zahtev odnosi.Zaključak o zaštiti izvora podataka i zaštiti podatakadonosi predsednik Komisije.Zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacijeod javnog značaja u smislu zakona kojim seuređuje slobodan pristup informacijama od javnogznačaja.Ponavljanje postupkaČlan 46.Postupak pred Komisijom se može ponoviti poduslovima propisanim pravilima opšteg upravnogpostupka, kao i zbog povrede uslovnog odobrenjakoncentracije.2. Posebne odredbe o postupku zbogpovrede konkurencije

Sektorske analizeČlan 47.U slučajevima kada kretanje cena ili drugeokolnosti ukazuju na mogućnost ograničavanja,narušavanja ili sprečavanja konkurencije, Komisijamože analizirati stanje konkurencije u određenojgrani privrede ili određene kategorije sporazuma urazličitim granama privrede (sektorske analize).U cilju sprovođenja sektorskih analiza u smislustava 1. ovog člana, Komisija može zahtevati odučesnika na tržištu da dostave sve neophodne podatkeili dokumenta i može sprovoditi sva neophodnaistraživanja.Komisija može naročito da zahteva od učesnikana tržištu da dostave sve sporazume, odluke iliobaveštenja u pogledu usaglašenih praksi.Komisija je dužna da objavi izvešaj o sprovedenimsektorskim analizama na pogodan način, anaročito na svojoj internet strani i može pozvatiučesnike na tržištu da daju svoje komentare u pogleduizveštaja.Obaveza davanja traženih podatakaČlan 48.Ako se osnovano pretpostavlja da se traženipodaci, stvari ili isprave nalaze kod trećeg lica,Komisija će zahtevom za davanje informacijatražiti njihovu dostavu, odnosno omogućavanjeuvida.Lica kojima je dostavljen zahtev iz stava 1. ovogčlana dužna su da dostave, odnosno stave na uvidpodatke, isprave i stvari koje su predmet zahteva,osim u slučajevima predviđenim zakonom.Zahtev za davanje informacija naročito sadržinavode na koga se i na šta se odnosi, rok za postupanje,kao i upozorenje na posledice uskraćivanjadavanja informacija, odnosno davanja neistinitihinformacija.Na zahtev lica koje je dužno da dostavi, odnosnostavi na uvid podatke, Komisija može da izvršiuvid i prikupljanje podataka u prostorijama toglica.Saradnja državnih organa i organizacijaČlan 49.Komisija može da dostavi drugim državnim organimai organizacijama zahtev za davanje informacija.Državni organi i organizacije dužni su da sarađujusa Komisijom i da postupe po zahtevu iz stava1. ovog člana, u ostavljenom roku, odnosno dadostave podatke, isprave ili druge tražene dokaze,kojima raspolažu ili da daju obrazloženo izjašnjenjeo predmetu zahteva.Obaveza iz stava 2. ovog člana naročito se odnosina organe i organizacije nadležne za poslovestatistike, poreske organe, organe i organizacijelokalne samouprave, privredne komore i druge organizacijekoje vrše javna ovlašćenja.U slučaju neblagovremenog ili nepotpunogpostupanja, odnosno nepostupanja organa ili organizacijaiz stava 1. ovog člana, Komisija može dadostavi informaciju o tome organu koji vrši nadzornad radom tog organa ili organizacije, odnosnopred kojim snosi odgovornost za rad sa zahtevomza preduzimanje potrebnih mera u cilju prikupljanjatraženih podataka.U slučaju izostanka saradnje nakon postupanjau skladu sa stavom 4. ovog člana, odnosnovišekratnih neuspelih pokušaja Komisije da ostvarisaradnju sa određenim državnim organom ili organizacijom,Komisija može javno da objavi informacijuo tome.Saradnja sa policijomČlan 50.Po zahtevu Komisije, policija će pružati pomoću izvođenju pojedinih radnji u postupku, a naročitokod uviđaja i privremenog oduzimanja stvari uskladu sa zakonom kojim se uređuje policija.Odredbe člana 49. st. 4. i 5. odnose sa i na saradnjusa policijom.Privilegovana komunikacijaČlan 51.Pisma, obaveštenja i svi drugi oblici komunikacijeizmeđu stranke protiv koje se vodi postupaki njenih punomoćnika, koja se neposredno odnosena postupak, čine privilegovanu komunikaciju.Na privilegovanu komunikaciju shodno se primenjujuodredbe ovog zakona o zaštićenim podacima.U slučaju sumnje u zloupotrebu privilegovanekomunikacije, predsednik Komisije može da preispitasadržaj komunikacije, odnosno da odluči ouklanjanju tog svojstva u odnosu na pojedine njeneoblike.Ovlašćenja kod sprovođenja uviđajaČlan 52.Službeno lice koje sprovodi uviđaj može:1) ući i pregledati poslovne prostorije, vozila,zemljište i druge prostorije u sedištu stranke i ostalimmestima gde stranka ili treće lice obavljajuposlovne i druge aktivnosti;2) izvršiti proveru poslovnih i drugih dokumenata,bez obzira na način na koji se ta dokumentačuvaju;3) oduzeti, kopirati ili skenirati poslovnu dokumentaciju,a ukoliko zbog tehničkih razloga to nije59U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

60U F O K U S U K O N K U R E N C I J Amoguće, ovlašćeno lice može oduzeti poslovnu dokumentacijui zadržati je onoliko koliko je potrebnoda se naprave kopije te dokumentacije;4) zapečatiti sve poslovne prostorije i poslovnadokumenta za vreme uviđaja;5) uzimati od zastupnika stranke ili njenih zaposlenihusmene ili pismene izjave, kao i dokumentao činjenicama koje su predmet uviđaja, aako je neophodna pismena izjava, ovlašćeno licemora odrediti datum do kojeg takva izjava morabiti dostavljena;6) obavljati ostale radnje u skladu sa ciljevimapostupka.Stranci se mora obezbediti mogućnost prisustvauviđaju, ako to ona zahteva, osim ako je zahtev usmerenna odugovlačenje ili otežavanje postupka.Nenajavljeni uviđajČlan 53.Ako se osnovano sumnja da postoji opasnostuklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kodstranke ili trećeg lica, može se odrediti izvođenjenenajavljenog uviđaja.Nenajavljeni uviđaj se vrši putem iznenadnekontrole prostorija, odnosno podataka, ispravai stvari koje se nalaze na tom mestu, o čemu seobaveštava stranka, odnosno držalac prostora istvari u trenutku izvođenja uviđaja i na licu mesta.Ulazak u prostorijeČlan 54.Ako je potrebno da se uviđaj obavi u prostorijamastranke ili trećeg lica, službeno lice Komisijekoje sprovodi uviđaj dužno je da vlasniku, odnosnodržaocu tih prostorija, predoči službenu legitimacijui preda zaključak o izvođenju uviđaja u toj prostoriji,odnosno da zahteva da se omogući ulazak ute prostorije.Ako se vlasnik, odnosno držalac prostorije neopravdanousprotivi sprovođenju uviđaja, može sesprovesti prisilan ulazak uz pomoć policije.Ako je potrebno sprovesti uviđaj u stanu ilidrugoj prostoriji koja ima istu, sličnu ili povezanunamenu, a vlasnik, odnosno držalac se tome usprotivi,predsednik Komisije će bez odlaganja pismenozatražiti izdavanje odgovarajuće sudske naredbe.Sudsku naredbu donosi sud nadležan zaodlučivanje po tužbi protiv rešenja Komisije popravilima parničnog postupka za obezbeđenje dokaza.Držalac stana i druge prostorije ima pravo dasam ili preko svog punomoćnika i uz još dva punoletnasvedoka prisustvuje uviđaju.Ako držalac stana ili njegov punomoćnik nisuprisutni, uviđaj je dopušten u prisustvu dva punoletnasvedoka.Privremeno oduzimanje isprava i stvariČlan 55.Ako se prilikom uviđaja pronađu isprave,stvari, odnosno stvari koje sadrže podatke ili drugestvari od značaja za odlučivanje u postupku, možese odrediti njihovo privremeno oduzimanje doutvrđivanja svih relevantnih podataka i činjenicakoje te isprave, odnosno stvari sadrže, a najduže dokraja postupka.Zaključak o privremenom oduzimanju isprava,odnosno stvari, kao i njihovom vraćanju, donosislužbeno lice koje sprovodi uviđaj, odnosno kojesprovodi postupak.Licu kojem su privremeno oduzete isprave,odnosno stvari, izdaje se o tome posebna potvrdana licu mesta.Troškovi oduzimanja i čuvanja isprava, odnosnostvari, kao i eventualna šteta zbog njihovogoštećenja, spadaju u troškove postupka.Privremene mereČlan 56.Ako postoji opasnost od nastupanja nenadoknadiveštete za lica na koja se neposredno odnoseradnje ili akti koji su predmet postupka, Komisijamože zaključkom da naloži prestanak vršenjaodređenih radnji ili primene akta, odnosno obavezupreduzimanja radnji kojima se sprečavaju iliotklanjaju njihove štetne posledice.Zaključak iz stava 1. ovog člana donosi predsednikKomisije.Privremene mere iz stava 1. ovog člana mogutrajati do donošenja rešenja u tom postupku.Upravne mere koje određuje KomisijaČlan 57.Ako Komisija utvrdi povredu konkurencije,odnosno drugu povredu ovog zakona, odredićemeru zaštite konkurencije, meru otklanjanja povredekonkurencije, odnosno drugu upravnu meru propisanuovim zakonom.Prilikom određivanja visine iznosa koji se plaćana osnovu mere zaštite konkurencije, odnosno procesnogpenala, uzimaju se u obzir namera, težina,posledice i trajanje utvrđene povrede konkurencije.Naplata novčanog iznosa određene upravnemere vrši se u korist budžeta Republike Srbije.U slučaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravnemere na teret budžeta Republike mogu se vršiti isplatesamo do nivoa sredstava koja su po osnovu teupravne mere uplaćena u budžet Republike Srbije.Kamate i ostali troškovi koji nastanu u slučajuumanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere,isplaćuju se na teret sredstava Komisije.Za mere određene protiv oblika udruživanja

učesnika na tržištu, solidarno odgovaraju sviudruženi učesnici, koji mogu zajednički, odnosnopojedinačno da plate obavezu, u slučaju da oblikudruživanja nije u mogućnosti da izvrši plaćanje iline poseduje svoja sopstvena sredstva.Ako stranka ne plati novčani iznos određenemere u ostavljenom roku iz rešenja, prinudnu naplatusprovodi poreska uprava po pravilima prinudnenaplate poreza.Vlada bliže propisuje kriterijume za određivanjevisine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštitekonkurencije i procesnog penala, način i rokove togplaćanja i bliže propisuje uslove određivanja meraiz stava 1. ovog člana.Prekid postupkaČlan 58.Komisija može doneti zaključak o prekidupostupka koji je pokrenut po službenoj dužnostiako je konkurencija povređena u neznatnoj meri,a stranka se obaveže da neće nastaviti ili ponovitiradnju ili akt kojim se bitno ograničava, narušava ilisprečava, konkurencija, odnosno da će nadoknaditiili otkloniti prouzrokovanu štetu.Prekid postupka iz stava 1. ovog člana može trajatinajduže šest meseci.O postupanju po obavezi iz stava 1. ovog člana,Komisija vodi računa po službenoj dužnosti.Ako stranka protiv koje se vodi postupak ne ispuniili prekrši preuzete obaveze pre isteka roka odšest meseci ili u međuvremenu učini novu povredukonkurencije, Komisija će nastaviti postupak.Zaključak o prekidu postupka, odnosno nastavkupostupka, donosi predsednik Komisije.Mere otklanjanja povrede konkurencijeČlan 59.Rešenjem kojim se utvrđuje povreda konkurencije,Komisija može da odredi mere koje imaju zacilj otklanjanje utvrđene povrede konkurencije,odnosno sprečavanje mogućnosti nastanka isteili slične povrede, davanjem naloga za preduzimanjeodređenog ponašanja ili zabrane određenogponašanja (mere ponašanja).Mere iz stava 1. ovog člana moraju biti srazmernetežini utvrđene povrede konkurencije i u neposrednojvezi za aktima ili radnjama koje su izazvalepovredu.Ako se utvrdi značajna opasnost od ponavljanjaiste ili slične povrede kao neposredne posledicesame strukture učesnika na tržištu, Komisija možeda odredi meru koja bi imala za cilj promenu u tojstrukturi radi otklanjanja takve opasnosti, odnosnouspostavljanje strukture koja je postojala pre nastupanjautvrđene povrede (strukturne mere).Strukturna mera se određuje samo ako nemamogućnosti za određivanje jednako ili približnodelotvorne mere ponašanja ili ako bi određivanjemere ponašanja predstavljalo veći teret za učesnikana tržištu nego konkretna strukturna mera, odnosnoako ranije izrečena mera ponašanja povodom istepovrede konkurencije nije sprovedena u celini.Strukturna mera može da predviđa obavezurazvrgavanja nastale strukture učesnika na tržištu,naročito putem prodaje pojedinih njegovih delovaili imovine drugim licima koja nisu povezana saučesnikom na tržištu.Vlada bliže propisuje uslove za određivanjezaštitnih mera iz st. 1. i 3. ovog člana.3. Posebna odredba o postupku pojedinačnogizuzeća restriktivnog sporazumaOdlučivanje po zahtevu za pojedinačno izuzećeČlan 60.Rešenje po zahtevu za pojedinačno izuzeće restriktivnogsporazuma donosi se u roku od 60 danaod dana podnošenja zahteva.Rešenje o pojedinačnom izuzeću naročito sadržiperiod trajanja pojedinačnog izuzeća, kao i usloveizuzeća.Stranka može zahtevati produženje perioda trajanjapojedinačnog izuzeća posebnim zahtevomkoji se podnosi najkasnije dva meseca pre istekatog perioda.Po zahtevu iz stava 3. ovog člana, mogu dase odrede isti ili različiti uslovi i period trajanjapojedinačnog izuzeća.Za izdavanje rešenja po podnetom zahtevu iz st.1. i 3. ovog člana podnosilac zahteva plaća naknaduu visini utvrđenoj Tarifnikom iz člana 31. stav 2.ovog zakona.4. Posebne odredbe u postupku ispitivanjakoncentracijeObaveza prijave koncentracijeČlan 61.Koncentracija mora biti prijavljena Komisiji uslučaju da je:1) ukupan godišnji prihod svih učesnika u koncentracijiostvaren na svetskom tržištu u prethodnojobračunskoj godini veći od 100 miliona evra,s tim što najmanje jedan učesnik u koncentraciji natržištu Republike Srbije ima prihod veći od desetmiliona evra;2) ukupan godišnji prihod najmanje dva učesnikau koncentraciji ostvaren na tržištu Republike Srbijeveći od 20 miliona evra u prethodnoj obračunskojgodini, s tim što najmanje dva učesnika u koncentracijina tržištu Republike Srbije imaju prihod većiod po milion evra u istom periodu.Pri računanju godišnjeg ukupnog prihoda iz61U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

62U F O K U S U K O N K U R E N C I J Astava 1. ovog člana neće se računati prihod koji tiučesnici na tržištu ostvare u međusobnoj razmeni.Koncentracija koja se sprovodi putem ponudeza preuzimanje u smislu propisa kojim se uređujepreuzimanje akcionarskih društava, mora biti prijavljenai kad nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovogčlana.Ispitivanje koncentracije po službenoj dužnostiČlan 62.Komisija može, po saznanju za sprovedenukoncentraciju, sprovesti ispitivanje koncentracijeako utvrdi da zajednički tržišni udeo učesnika ukoncentraciji na tržištu Republike Srbije iznosinajmanje 40 %, odnosno ako osnovano pretpostavida ta koncentracija ne ispunjava uslove dozvoljenostiiz člana 19. ovog zakona, kao i u slučaju drugekoncentracije koja nije odobrena u skladu sa ovimzakonom.Ako se tokom postupka ispitivanja prijave koncentracijeutvrdi da su ispunjeni uslovi za postupakispitivanja po službenoj dužnosti iz stava 1.ovog člana, postupak će se nastaviti po službenojdužnosti na osnovu zaključka koji donosi predsednikKomisije.Teret dokazivanja postojanja tržišnog udela i uslovaiz stava 1. ovog člana je na Komisiji.Komisija je dužna da donese rešenje u postupkuispitivanja koncentracije u roku od tri meseca oddana pokretanja postupka po službenoj dužnosti.Prijava koncentracije (notifikacija)Član 63.Prijava koncentracije (notifikacija) podnosi seKomisiji u roku od 15 dana od dana izvršenja prveod sledećih radnji:1) zaključenja sporazuma ili ugovora;2) objavljivanja javnog poziva, odnosno ponudeili zatvaranja javne ponude;3) sticanja kontrole.Prijava iz stava 1. ovog člana može se podnetii kada učesnici na tržištu pokažu ozbiljnu nameruza zaključenje ugovora, potpisivanjem pisma o nameri,objavljivanjem namere da učine ponudu ilina drugi način koji prethodi radnji iz stava 1. ovogčlana.Kada kontrolu nad celim ili nad delovima jednogili više učesnika na tržištu stiče drugi učesnik natržištu, prijavu podnosi učesnik na tržištu koji stičekontrolu, a u slučaju zajedničkog ulaganja, prijavupodnose svi učesnici na tržištu zajedno.Vlada bliže propisuje sadržinu i način podnošenjaprijave koncentracije.Prekid sprovođenja koncentracijeČlan 64.Učesnici u koncentraciji dužni su da prekinusprovođenje koncentracije do donošenja rešenjaKomisije.U slučaju iz člana 62. ovog zakona učesnici ukoncentraciji dužni su da prekinu sprovođenje koncentracijeod dana prijema zaključka o pokretanjupostupka odobrenja sprovođenja koncentracije.Obaveza prekida koncentracije iz st. 1. i 2. ovogčlana ne sprečava realizaciju preuzimanja prijavljenognadležnom organu u skladu sa zakonom kojimse uređuje preuzimanje akcionarskih društava,odnosno zakonom kojim se uređuje privatizacija,pod uslovom da je prijava koncentracije blagovremena,da sticalac kontrole ne vrši upravljačka pravapo osnovu stečenih prava ili to čini samo da biodržao punu vrednost investicija i na osnovu posebnogodobrenja Komisije.Po zahtevu za davanje odobrenja iz stava 3. ovogčlana odlučuje zaključkom predsednik Komisije.Odluke u postupku ispitivanja koncentracijeČlan 65.Komisija je dužna da donese rešenje po prijavikoncentracije u roku od mesec dana od danapodnošenja prijave u skladu sa članom 37. ovogzakona, odnosno zaključak o sprovođenju ispitnogpostupka iz člana 62. stav 2. ovog zakona.Ako Komisija ne donese rešenje po prijavi u rokuiz stava 1. ovog člana, odnosno ne donese rešenjeu postupku ispitivanja koncentracije po službenojdužnosti u roku iz člana 62. stav 4. ovog zakona,smatra se da je koncentracija odobrena.Komisija će rešenjem odobriti koncentracijukoja ispunjava uslove dozvoljenosti u smislu člana19. ovog zakona, odnosno zabraniti u suprotnom.Ako se utvrdi da prijava ne ispunjava usloveiz člana 61. ovog zakona, prijava se odbacujezaključkom koji donosi predsednik Komisije.Za izdavanje rešenja po prijavi koncentracije,podnosilac plaća naknadu u visini utvrđenoj Tarifnikomiz člana 31. stav 2. ovog zakona.Uslovno odobrenje koncentracijeČlan 66.Ako Komisija utvrdi da nema uslova za odobrenjekoncentracije, obavestiće podnosioca prijaveo bitnim činjenicama, dokazima i ostalim elementimana kojima će zasnovati rešenje i pozvati ga dase izjasni u ostavljenom roku.Podnosilac prijave može u izjašnjenju predložitiposebne uslove koje je spreman da prihvati saciljem da sprovođenje koncentracije ispunjava usloveza odobrenje.Komisija će imajući u vidu predložene posebneuslove, ako proceni da su podobni za ostvarivanje

uslova iz člana 19. ovog zakona, doneti rešenjekojim odobrava koncentraciju i određuje posebneuslove i rokove za njihovo izvršavanje, kao i načinkontrole izvršavanja uslova (uslovno odobrenje).Mera dekoncentracijeČlan 67.Ako Komisija utvrdi da je sprovedena koncentracijaza koju nije izdato odobrenje ili nisu izvršeniuslovi i obaveze u slučaju da je koncentracija uslovnoodobrena, može doneti rešenje kojim ćeučesnicima u koncentraciji izreći mere potrebneza uspostavljanje ili očuvanje konkurencije narelevantnom tržištu (mere dekoncentracije) i tonaložiti učesnicima da izvrše podelu privrednogdruštva, otuđe akcije ili udele, raskinu ugovor iliizvrše druge radnje u cilju uspostavljanja stanja presprovođenja koncentracije.Rešenje iz stava 1. ovog člana naročito sadržirok i posebne uslove ispunjenja datog naloga.5. Mere zaštite konkurencijei procesnog penalaMera zaštite konkurencijeČlan 68.Učesniku na tržištu odrediće se mera zaštitekonkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanogiznosa u visini najviše 10 % od ukupnog godišnjegprihoda, obračunatog u skladu sa članom 7. ovogzakona, ako:1) zloupotrebi dominantan položaj na relevantnomtržištu u smislu člana 16. ovog zakona;2) zaključi ili izvrši restriktivni sporazum usmislu člana 10. ovog zakona, odnosno restriktivnisporazum koji nije izuzet u smislu člana 60. ovogzakona;3) ne izvrši, odnosno ne sprovede mere otklanjanjapovrede konkurencije, odnosno meru dekoncentracijeu smislu čl. 59. i 67. ovog zakona;4) sprovede koncentraciju suprotno obaveziprekida u smislu člana 64. ovog zakona, odnosnoza koju nije izdato odobrenje za sprovođenje koncentracijeu smislu člana 65. ovog zakona.Rok za plaćanje iznosa mere zaštite konkurencijeodređuje se istim rešenjem kojim je određena tamera i ne može biti kraći od tri meseca, niti duži odgodinu dana od dana prijema rešenja.Mera zaštite konkurencije ne može se odreditiniti naplatiti protekom tri godine od dana izvršenjaradnje ili propuštanja ispunjenja obaveze, odnosnood poslednjeg dana vremenskog perioda izvršenjaradnje iz stava 1. ovog člana.Oslobađanje od obaveze iz mere zaštitekonkurencijeČlan 69.Učesnik sporazuma iz člana 10. ovog zakona,koji je prvi Komisiji prijavio postojanje sporazumaili dostavio dokaze na osnovu kojih je Komisijadonela rešenje o povredi iz člana 10. stav 1. ovogzakona, oslobađa se od obaveze plaćanja novčanogiznosa mere zaštite konkurencije.Oslobađanje od obaveze plaćanja novčanog iznosaiz stava 1. ovog člana primeniće se pod uslovomda Komisija, u trenutku dostavljanja dokaza,nije imala saznanje o postojanju sporazuma iz člana10. stav 1. ovog zakona ili je imala saznanje alinije imala dovoljno dokaza da donese zaključak opokretanju postupka.Učesniku sporazuma iz člana 10. stav 1. ovogzakona koji ne ispunjava uslove za oslobađanje odobaveze plaćanja novčanog iznosa, visina plaćanjanovčanog iznosa mere zaštite konkurencije možebiti smanjena pod uslovom da u toku postupkaKomisiji dostavi dokaze koji u tom trenutku nisubili dostupni, a koji omogućavaju okončanje postupkai donošenje rešenja o povredi iz člana 10. stav1. ovog zakona.Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju sena učesnika sporazuma koji je inicirao zaključenjesporazuma iz člana 10. stav 1. ovog zakona.Vlada bliže uređuje uslove za oslobađanje odobaveze plaćanja novčanog iznosa iz st. 1. do 4.ovog člana.Mera procesnog penalaČlan 70.Učesniku na tržištu određuje se mera plaćanjaprocesnog penala u iznosu od 500 evra do 5.000evra za svaki dan ponašanja suprotno naloguKomisije datom u postupku, odnosno nepostupanjapo tom nalogu, pod uslovima iz člana 57. ovog zakona,ako:1) ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostaviili saopšti tražene podatke ili joj dostavi ili saopštinetačne, nepotpune ili lažne podatke u smislu čl. 44.i 48. ovog zakona;2) ne postupi po privremenoj meri iz člana 56.ovog zakona;3) ne podnese prijavu koncentracije u roku iz člana63. stav 1. ovog zakona.Procesni penal ne može da iznosi više od 10%ukupnog godišnjeg prihoda obračunatog u skladusa članom 7. ovog zakona.Rok za plaćanje procesnog penala određuje seistim rešenjem kojim je određena ta mera i ne možebiti kraći od jednog niti duži od tri meseca od danaprijema rešenja.Mera plaćanja procesnog penala ne može seodrediti niti naplatiti protekom jedne godine oddana propuštanja radnje iz stava 1. ovog članaVI. SUDSKA KONTROLA63U F O K U S U K O N K U R E N C I J A

64U F O K U S U K O N K U R E N C I J ASudska kontrola rešenja KomisijeČlan 71.Protiv konačnog rešenja Komisije može sepodneti tužba sudu u roku od 30 dana od danadostavljanja rešenja stranci, po kojoj odlučujeUpravni sud.Podnošenje tužbe ne odlaže izvršenje rešenja.Komisija može po zahtevu podnosioca tužbeda odloži izvršenje rešenja do pravosnažnosti sudskeodluke, ako bi izvršenje tog rešenja nanelonenadoknadivu štetu za tužioca, a naročito ako biverovatno dovelo do stečaja ili prestanka obavljanjaposlovne delatnosti tužioca, pod uslovom da odlaganjenije protivno javnom interesu.Uz zahtev za odlaganje podnosi se dokaz o podnetojtužbi.Po zahtevu za odlaganje izvršenja odlučuje Savet,najkasnije do isteka roka za plaćanje određenogu rešenju.Sudski postupakČlan 72.U postupku pred sudom radi ispitivanja zakonitostirešenja Komisije, primenjuju se odredbe zakonakojim se uređuju upravni sporovi, ako ovimzakonom nije drugačije propisano.Zakonitost rešenja Komisije, u delu odluke ovisini novčanog iznosa određene upravne mere, ispitujese u odnosu na uslove za tu odluku propisaneovim zakonom i podzakonskim aktima.Ako sud utvrdi da je osporeno rešenje Komisijenezakonito samo u delu koji se odnosi na visinunovčanog iznosa određene upravne mere, po praviluće presudom preinačiti osporeno rešenje u tomdelu, pod uslovima propisanim zakonom kojim seuređuju upravni sporovi.Rok za dostavu tužbe sa prilozima Komisiji naodgovor je osam dana od dana prijema u sudu, arok za davanje odgovora je 15 dana od dana prijematužbe na izjašnjenje.Sud će doneti odluku po tužbi najkasnije u rokuod dva meseca od prijema tužbe.Naknada šteteČlan 73.Naknada štete koja je prouzrokovana aktima iradnjama koje predstavljaju povredu konkurencijeu smislu ovog zakona, a koja je utvrđena rešenjemKomisije, ostvaruje se u parničnom postupku prednadležnim sudom.Rešenje Komisije iz stava 1. ovog člana ne pretpostavljada je šteta nastupila, već se ista mora dokazivatiu sudskom postupku.VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBEČlan 74.Na postupke koji su započeti do dana početkaprimene ovog zakona primenjuju se propisi po kojimasu započeti.Član 75.Danom početka primene ovog zakona Komisijaza zaštitu konkurencije koja je osnovana Zakonomo zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS”, broj79/05), nastavlja sa radom u skladu sa odredbamaovog zakona.Član 76.Predsednik i članovi Saveta Komisije, obavljajudužnost predsednika Komisije i članova Saveta, uskladu sa ovim zakonom, do izbora organa Komisije,u skladu sa ovim zakonom.Član 77.Do početka rada Upravnog suda u skladu sa zakonomkojim se uređuju sudovi, po tužbama protivrešenja Komisije sudi Viši trgovinski sud.Do izbora predsednika i sudija Vrhovnog kasacionogsuda, plata predsednika Komisije, odnosnočlanova Saveta, utvrđuje se u visini plate predsednika,odnosno sudija Vrhovnog suda.Član 78.Danom početka primene ovog zakona prestajeda važi Zakon o zaštiti konkurencije („Službeniglasnik RS”, broj 79/05).Član 79.Podzakonski akti koji se donose na osnovuovlašćenja iz ovog zakona biće doneti do početkaprimene ovog zakona.Član 80.Do donošenja podzakonskih akata na osnovuovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se podzakonskiakti doneti do dana početka primene ovogzakona, osim odredaba koje su u suprotnosti saovim zakonom.Član 81.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u „Službenom glasniku RepublikeSrbije”, a primenjivaće se od 1. novembra 2009.godine.

KN COMPETITION TEAMRastko Petakovićrastko.petakovic@karanovic-nikolic.comTel: 011 3955 421Bojan Vučkovićbojan.vuckovic@karanovic-nikolic.comTel: 011 3955 410Jelena Adamovićjelena.adamovic@karanovic-nikolic.comTel: 011 3955 419Bogdan Gecićbogdan.gecic@karanovic-nikolic.comTel: 011 3955 426CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd U FOKUSU: ISSN 1820-5380U FOKUSU / urednici Patricia Gannon, Rastko Petaković - 2008 - Beograd (Lepenička 7), ZAK Karanović & Nikolić advokati, 2009 - Beograd:Vizartis - 30 cm / Godišnje - Ima izdanje na drugom jeziku: FOCUS ON = ISSN 1820-5380 = U FOKUSU COBISS.SR-ID 143309580

Karanović & Nikolić Law OfficeLepenička 711000 Beograd, SrbijaTel. +381 11 3094 200Fax. +381 11 3094 223info@karanovic-nikolic.comwww.karanovic-nikolic.comGundulićeva 4, 78000 Banja LukaRepublika Srpska, Bosna i HercegovinaTel. +387 51 303 100Fax. +387 51 304 999info@karanovic-nikolic.comwww.karanovic-nikolic.comSerdar Jola Piletića81000 Podgorica, Crna GoraTel. +382 20 238 994Fax. +382 20 238 984info@karanovic-nikolic.comwww.karanovic-nikolic.comOrce Nikolov 681000 SkopjeMakedonijaTel. +389 71 624 556Info@karanovic-nikolic.comwww.karanovic-nikolic.com