Bilten br. 2: Zamisli Srbiju - Forum NVO Kraljevo

jedne strane kao proces stalnog tehnolo{kog napretka, univerzalizacije,vesternizacije ili ~ak amerikanizacije sveta, a sadruge strane kao nastavak imperijalizma, odnosno kolonijalizma.Ma~ak u ~izmama: Globalizacija je ocito postala jos jedna pricaza plasenje dece i odraslih. Uzrok tome je neznanje. Svuda segovori vise o njenim negativnim negoli o pozitivnim aspektima ibilo bi pozeljno kad bi bilo vise informativnih emisija na ovutemu. Globalizacija uopste ne mora da bude pretnja po maledrzave, naprotiv, moze da bude put ka jasnijem definisanju njihovihtrzista i drustvenih tendencija. Srbija moze da odabereneki od modela koji ce joj najvise odgovarati kao sto je to uradilaSlovenija. Ono sto je najvaznije jeste ojacati ekonomiju i probitise kvalitetom na svetsko trziste i na taj nacin se izboriti zaidentitet i samostalnost. Opasno bi bilo kada bismo bili zahvaceniprocesom globalizacije dok smo jos nestabilna i ekonomskislaba drzava. Za kulturni identitet nema razloga da se bojimojer on zavisi od nas samih. Ako uspemo da iskristalisemo ireanimiramo ono sto je u nasoj kulturnoj bastini najlepse inajvrednije, a da istovremeno izgradimo svest ljudi o tomaspektu nacionalne posebnosti i razlicitosti, onda smo napravom putu da se ne utopimo u uniformizmu.Mira: Autori postindustrijeske drustvene teorije, pojasnjavajuda je u globalnoj zajednici, akcenat pre svega, na uspostavljanjufunkcionalnih odnosa, uz ocuvanje kulturnih specificnosti uzihgrupa. U moru definicija termina globalizacije, ova uproscena,nekako se cini najprikladnijom za siroke narodne mase Srbije.Dosadasnje polemike na ovu temu, pokazuju da se radi, oveoma kompleksnom fenomenu. Citave za I protiv grupacijepokusavaju da nadju resenje da li ce Srbija biti u boljoj ili losijojpoziciji, ako se pridruzi tom "globalnom selu". Mekluanov termin,"globalno selo" koji se najcesce spominje uz globalizaciju, uinterpetaciji antiglobalistickih grupacija, obicno zvuci ovako:Srbija ce izgubiti identitet, postati jeftina radna snaga, koju ceizrabljivati strani giganti, kljukajuci ih genetski modifikovanomhranom ako postanu "seljani" svetskog sela. Odrzavani su Iprotesti ispred Mek Donaldsa da slucajno, deca ne podlegnuiskusenju strane kaloricne hrane, I zaborave da je leskovackirostilj najzdraviji. U prilog protestu globalizacije oglasio se I deointelektualne elite, a medju njima I Vojislav Micovic, pa cetetako u objasnjenju njegove knjige procitati sledece: Vec unaslovu knjige Globalizacija i nova imperija (Pax Americana)izrazena je sustina teze da je globalizacija jedan objektivni istorijskiproces povezivanja naroda i zemalja, raznih oblika saradnjeu svim oblastima zivota - u ekonomiji, kulturi, komunikacijamaali da se pod njenim plastom odvija jedan drugi proces koji vodika stvaranju nove imperije - Pax Americana. Jedna od glavnihteza autora ove knjige jeste tvrdnja da je svet suocen sa tendencijamaglobalnog neokolonijalnog i neoimperijalistickog projektaSAD kao jedine super sile. Sve analize potvrdjuju da je nadelu pokusaj ostvarivanja vekovnog sna Amerike da vlada svetomi stvaranje jedne nove, globalne imperije - Pax Americana,u dimenzijama kakve svet do sada nije poznavao… U daljoj perspektiviovakvo vidjenje stvari zaista zavredjuje paznju.Zavredjuju paznju I teorije plasirane u casopisu "Trece oko", pokojima marsovci odavno kontrolisu nasu svest.Mozda je to, Itacno. Ali dokle cemo ksenofobicno gledati na stvari? Zar nemozemo logicno da promislimo kako izolovanost I konstantanstrah od "svetskih inperatora", ne dozovoljava razvoj trzisneekonomije. Dok mi mozgamo sta, ili ko se sve krije iza fenomenaglobalizacije, ista je drugim zemljama obezbedila mnogostrukiizbor malom coveku da zadovolji svoje egzistencijalnepotrebe. Konkurencijom na trzistu data je mogucnost konzumentimarazlicitih socijalnih profila da naprave svoj izbor.Mozemo li se mi pohvaliti takvim izborom?Toxic: Uprvo demokratizacija politi~kih sistema koju nosi globalizacioniproces, mo`e da bude jedan veliki plus za na{uzemlju. Kod nas vlada kvazidemokratija koja jedino mo`e bitizamenjena pravom demokratijom upravo pod pritiskom globalizacionogprocesa koji se uveliko {iri svetom. Mo`da je to jedinina~in da shvatimo na{e gre{ke, i da se na najbolji na~inpriklju~imo globalizacionom procesu. Ipak modelu neoliberalizmatreba pristupiti krajnje obazrivo jer on nije jedini na~in da seuplovi u vode tr`i{ne ekonomije i globalizacionog procesauop{te. Negativne posledice koje on nosi sa sobom su evidentne.To se posebno vidi u oblasti socijalne i zdravstveneza{tite koja u neoliberalnom modelu predstavlja veliki teretekonomiji. Naravno monopol i kontrola vlasti od strane tajkunaje najnegativnija osobina ovog modela. O~igledan primer zemljekoja je suo~ena sa ovim neda}ama je Rusija. Ipak dokaz dase mo`e i bez toga je Slovenija koja je uporno odbijala ovajmodel i koristila svoj i na najbr`i na~in dostigla sve zacrtanje ciljevekoji su joj bili postavljeni kako bi se priklju~ila EU. Na{azemlja je ekonomski slaba, a pri tome ni zdravstvena ni socijalnaza{tita nije na zadovoljavaju}em nivou. Tajkuni kontrolavlasti od strane istih je kod nas ko dobar dan tako da bi valjanotrebalo razmisliti o na~inu i procesu ulaska u globalizacionevode. Mi smo nepliva~i u tom polju. Treba valjano razmisliti osvakom potezu koji }e se povu}i na tom polju, ali na{a strategijapo tom pitanju je nepostoje}a, pa prema tome lako se mo`edestiti da nas talas globalizacije odalji od svetskih okvira kojimate`imo.Hajdi: Do sada su globalizacijom jednostrano dominiraliekonomski interesi velikih banaka, investicijskih fondova,transnacionalnih koncerna i drugih vlasnika kapitala. Njenamisao vodilja je neoliberalizam. Prema toj ideologiji drustveniproblemi se mogu najbolje resiti ako se prepuste trzistu i privatnimpreduzecima. Medjutim, neoliberalno obecanje da ce globalizacijadoneti blagostanje za sve se nije ostvarilo, vec sedogodilo suprotno. Socijalni jaz izme|u Severa i Juga se povecava.Dok bogati postaju jos bogatiji, povecava se siromastvoTreceg sveta. Zbog finansijskih i ekonomskih kriza preko nocise rusi planska privreda i stotine hiljada radnika ostaje bez radnihmesta. Siromastvo se vratilo i u industrijske zemlje. I uindustrijskim zemljama u porastu su nesigurnost, razgranicenjai nepravda. Sistem socijalne sigurnosti nestaje i preti mu privatizacija.Penzije, zdravlje i obrazovanje postaju roba kojom setrguje. Potkopava se demokratija jer najvazniji nosioci kapitaladiktiraju smer politike raznim ucenama i pretnjama. Takodjenastaju nove nejednakosti me|u polovima. Poremecaji na trzistuuslovljavaju tu nejednakost na taj nacin sto zene nisu placenekao muskarci. Globalizacija je dovela i do porasta nasilja nadzenama. Primer za to je transnacionalna trgovina zenama,decom i belim robljem. Zrtve novih globalnih ratova su sve visezene i deca. Kasni se i sa resavanjem problema zagadjivanja zivotnesredine. Prirodni resursi unistavaju se zbog potreba trzista.Jos jedna negativna strana globalizacije jeste potiranje kulturnihrazlicitosti i marketinskog nametanja poznatih svetskih marki itrendova. Sve ovo zajedno najvise zabrinjava i plasi male iekonomski nerazvijene zemlje kao sto je nasa, pa zato nije cudosto je globalizacija tema o kojoj se toliko raspravlja.Specijal: Globalizacija ekonomskih tokova mozda je danasnajvise izrazena i to je upravo ono prvo na sta se pomisli kadase o samoj globalizaciji govori. Ogranicenje nekad suvereneuloge nacionalne drzave, sirenje trzista preko cele planete bezvidljivog izgleda da im neko stane na put, gomilanje bogatstavau sve manje zemalja, a i unutar tih zemalja, sve je veca disproporcijaizmedju bogatih i siromasnih. Ono sto je izgledalo izves-www.zamislisrbiju.org53