Bilten br. 2: Zamisli Srbiju - Forum NVO Kraljevo

priznato obrazovanje je samo ono koje se steklo kroz skolskisistem, ali ne i ono koje potpada pod neformalno obrazovanjeiako ono traje bukvalno celog zivota i moze biti dalekotemeljnije i svrsishodnije od formalnog. Kod nas su jos uvek naceni diplome, a ne znanje samo po sebi. Ne kazem da ovo prvotreba potceniti, naprotiv, ali ne treba potceniti ni ovo drugo.Sam skolski sistem je krut i zastareo jer se premalo paznjeposvecuje omogucavanju pristupa savremenim tehnologijama iobucavanju mladih koji bi se njima koristili. S obzirom na to daje ogroman procenat stanovnistva formalno nepismen, smatramda bi takodje od velike koristi bilo opismenjavanjeodraslih koje bi bilo zakonom regulisano i koje se ne bi pretvorilou farsu, kao sto je to bio slucaj do sada.Modesti: Obrazovni sistem u Srbiji jeste zastareo i cesto nekako"kabast" za vecinu mladih ljudi koji nisu ajnstajnovski mozgovi,ali mislim da nije toliko los koliko se prica. Oni koji idu u skoluimaju priliku da steknu onoliko temeljno i siroko obrazovanjekoliko to sami zele ili mogu shodno svojim potencijalima. Tacnoje da je previse teorije, a premalo prakse i da je to cesto uzroknesnalazenja u resavanju konkretnog radnog zadatka, ali to semoze nadoknaditi iskustvom i trudom. Prigovori na racun losenapisanih udzbenika su nazalost na mestu, jer je gradivo cestoobradjeno i prezentovano u jednom usko strucnom,suvoparnom i preobimnom vidu, sto vec samo po sebi utice nasmanjivanje zainteresovanosti za odredjeni skolski predmet.Mozda bi vise paznje trebalo posvetiti i savladjivanju maternjegjezika u domenu gramatike i pravopisa, posto se cesto desavada mladi ljudi koji su uspesno zavrsili srednje skole, pa i fakultetezapravo ne poznaju elementarna pravopisna pravila sopstvenogjezika. Ima sigurno mnogo toga sto bi se dalo izmeniti iusavrsiti u nasem skolskom sistemu, ali krivicu za nedovoljnupismenost i siroku obrazovanost ipak snosi pojedinac a neustanova. Mnogi ljudi koji nisu mogli da studiraju radom nasebi postigli su nivo obrazovanja koji nema svaki svrseni student,a to ipak nesto govori o licnoj odgovornosti i zalaganju,tako da ne treba za sve kriviti sigurno nesavrsen obrazovni sistem.Zbrda-zdola: Razlika izmedju drzavnih i privatnih fakulteta nijesamo u tome da li na privatnim univerzitetima ima vise mita iline. Osnovna je razlika ipak u tome sto se na drzavnim fakultetimastice vece i temeljnije znanje i sto je polaganje ispita mnogoozbiljnije nego na privatnim. Primer za to je i Pravni fakultet.Zaista ne bi trebalo jednako rangirati one koji su s mukomzavrsili studije na nekom od drzavnih univerziteta i one koji sutakoreci protrcali kroz privatne. Nigde u svetu izmedju ta dvane postoji znak jednakosti. Jednostavno nije fer. Ne znam da lice studenti prava uspeti da izdejstvuju ostvarivanje svojih, ali jaim drzim palceve jer mi je dozlogrdilo da gledam ko sve i skakvim "obrazovanjem" u ovoj zemlji dobija visoke pozicije, dokoni koji su stvarno radili na sebi cesto izvise.Staroje: Nase obrazovanje, pogotovu visoko, je u katastrofalnomstanju. Ta prica o formiranju posebne rang liste je samonacin da se ''pljuje'' po privatnim fakultetima, i da se skrenepaznja javnosti na ozbiljne propuste u nasem visoko skolskomobrazovanju. Nas sistem obrazovanja je zastareo i neadekvatani veoma lose se kotiramo u vecini svetskiih analiza skolstva iobrazovanja. Kod nas je sve prepusteno slucaju i ako neko hocenesto da nauci naucice, a ako nece tu su vezice, puskice i sl.trikovi kojima studenti pribegavaju. Naravno veci deo mladihljudi je za visoko skolsko obrazovanje totalno nezainteresovan.Sta ce im to kad ce da se samo muce i sutra nece nista da imajuod te diplome? To vidjenje velikog dela nase omladine. Pinkkultura i ''srpski domacini'' su uzor i to je sve sto je za taj deomladih interesantno. Promeniti nesto u svesti mladih je veomatesko sve dok postoji ovakvo ispiranje mozga kojim su izlozeni.Bord`ija: Obrazovanje i domace vaspitanje cesto idu ruku podruku i zajedno cine osnovu izgradnje jednog civilizovanog idemokratskog drustva. Nazalost, demotivacija je prisutna kodvelikog broja dece u starijim razredima osnovnih skola, a narocitokod srednjoskolaca, koji su jos previse mladi da sami izvedupravilne zakljucke i izgrade ispravne i cvrste stavove, a dovoljnoodrasli da pocinju da uocavaju socijalnu raslojenost, ekonomskui politicku nesigurnost i nedostatak kvalitetnih uzora. Postosu maglovito svesni u kakvom vremenu zive, a i dostupne su imsve raspolozive informacije o stanju u zemlji, oni se hvataju zaono sto im je, kao los surogat, ponudjeno umesto pravih vrednosti.Otuda veliki broj mladih nije zainteresovan da steknevisoko obrazovanje. Smatraju uglavnom da je to gubljenje vremenai veliko maltretiranje ni za sta, jer im ova zemlja ne obecavaposao. Nauceni od strane starijih generacija kako se svemoze dovijati i probijati kako-tako kroz zivot i bez velike skole,oni i nehotice slede sivu stazu i cesto za idole biraju one koji suupravo na taj nacin postali ime, pa makar i u najgorem kontekstu.To je ujedno i pogresan put ka ostvarivanju sopstvenogidentiteta. Sve u svemu, tuzna slika. Mlade treba vratiti na praviput i uciniti im ne samo obrazovanje zanimljivijim i laksim,nego i buducnost bliskijom i jasnijom. Reforme koje morajuobuhvatiti i skolstvo mozda ce ponuditi opipljivije resenje ovogvelikog problema danasnjice.Mali: [ta re}i o odnosu ove dr`ave prema obrazovnju, kada jena sedam fakulteta isklju~ena struja zbog nepla}enih ra~una.Kao prvo, ovo samo upotpunjava sliku o nebrizi i nezainteresovano{}uaktuelne vlade za probleme u obrazovanju. [to oslikavai njihov odnos prema mladoj populaciji koja se obrazuje naovim fakultetima i mladima uop{te. Verovatno bi da moguisklju~ili svima struju i vratili Srbiju u kameno doba. Tako mladine bi bili u stanju da se informi{u i koriste ra~unare koji "zra~e".Mnogo se oni brinu za na{e zdravlje, bitno im je da se u Srbiji{to manje zna, kako bi bilo {to vi{e onih koji bi bili pogodni zanjihovu obradu i koji bi nasedali na njihove la`i. Poku{ali su daukinu mnoge stvari koje su napredne i koje doprinose edukacijimladih. Kako su se sa porodicom milo{evi} tako dugo ne}kali iube|ivali ih da plate struju. Zar su oni bitniji i od fakulteta?Kome je to porodica milo{evi}, koja nas je dovela u pozicuiju ukojoj smo bili i jo{ ose}amo posledice njihove vladavine, isprededukacije i obrazovanja mladih? Neko je ovde debelo pobrkaoprioritete, to mu ne smemo oprostiti.Vesele sedamdesete: Otvorena je prva Racunarska gimnazijau Beogradu. Prva generacija broji 13 ucenika, cija je prosecnaocena iz osnovne skole 4,7. Racunarska gimnazija je zamisljenakao skola buducnosti, a to znaci bez svezaka i havatanja beleski.Svaki ucenik je vec prvog dana dobio USB memoriju na kojojce cuvati predavanja, vezbe i domace zadatke. Svi djaci imajusvoj racunar i stalnu Internet konekciju. Za sve ucenikeobezbedjen je mentorski rad. Ovo je zaista pohvalno, ali upitanju je samo 13 djaka, a sta cemo sa ostalom decom? Ovo je21. vek, a kod nas jos postoji bojazan od racunara, a svi sesecamo da ih ni bivsa ministarka prosvete nije smatrala pozeljnimu skolama. Na zapadu je koriscenje kompjutera normalanapojava, a kod nas nazalost kao sto je rekao Cuvar plaze samo19% ljudi koristi internet. A kako i da ga koristi kada vecinaljudi zbog PDV-a ne moze ni da kupi kompjuter.Loverman: Slazem se da je stanje u nasem obrazovanju katastrofalnoi to bi trebao svako da ima na umu. Posebno ministarobrazovanja, koji se u ovom resoru pokazao kao potpunoneprimeren. Sto se tice zahteva prosvetnih radnika, njihovizahtevi su upuceni ministarstvu finansija, i svode se samo na38 Forumi Zamisli Srbiju, zamisli svoj grad