Bilten br. 2: Zamisli Srbiju - Forum NVO Kraljevo

ociti primer ljudske pohlepe, za novcem naravno. Iako je logicnozapitati se da li ce ova stranka na sledecim izborima postojati,da li ce preci tu prepreku od 5%, to im nimalo ne smeta dasebi namaknu sve finasijske tokove na njihova nejaka pleca, i dakoriste svaku sansu ne bi li taj veliki teret odmalili i preusmeriliga u svoje dzepove. Afere se svakodnevno desavaju. Na nih josuvek nemamo odgovora, a kako je stanje, nece ga ni biti. Sadruge strane imamo veoma traljavi nastup opozicione DS, kojaje svoje potencijale pretvorila u bezlicne politicke borbe. Bezjasne strategije, bez konkretnih poteza, daje se sansa da ovajrezim prezivi, a svaki dan sa njim je definitivno izgubljen. Medjuopozicionim politicarima demokratskog uverenja vlada velikiantagonizam koji je rezultat sujete svakoga od njih. Takvaatmosfera ne daje prevelike sanse da se nesto promeni.Vremena za cekanje je sve manje, radikalizacija Srbije jeodavno zapocela, a demokratske snage jos uvek boluju od istebolesti, a to nama, obicnim gradjanima, nikako ne ide u prilog.Neozbiljno je zaludjivati se da bilo ko od demokratskog blokamoze da obezbedi 126 poslanickih mesta, i zato nema mestasujeti, nema mesta medjusobnom podmetanju. Situacija nijenista bolje od one 2000, i ja prizeljkujem da ce nam se konacnodogoditi razum koji ce otkloniti sve prepreke normalnog zivotau Srbiji.Kiselo i slatko: Od najnovijih politickih desavanja izdvojio bihpojavljivanje nove stranke na politickoj pozornici Srbije. Rec jeo LDP, nekada LDF Demokratske stranke. GospodinJovanovic je na jucerasnjoj Osnivackoj skupstini okupio ljude,izabrano je Predsednistvo, a tradicija cepanja Demokratskestranke je nastavljena. Cinjenica je da je Jovanovic okupio nekevidjenije ljude u svom Predsednistvu stranke (Prokic,Samardzic, a drugi UDBA kadar- no comment), ali mi se svecini da bez obzira koliko Jovanovic govorio o ukidanju losihmanira iz Demokratske stranke i potpuno novom konceptuvodjenja politike, LDP nece mnogo odmaci od tih istih stvariod kojih se ogradjuje. S'obzirom da znam strukturuDemokratske stranke, mane i karakteristike onih koji su sepriklonili Jovanovicu (govorim o licnim iskustvima i primerimaiz okruzenja), siguran sam da ce ova zelja Jovanovica ostatineispunjena. Sama Demokratska stranka posle ubistva ZoranaDjindjica je pocela da ispoljava sopstvene slabosti. Veliki deoclanstva ove stranke je potpuno promasio stranacka vrata. Akoizuzmemo malobrojne koji su pocetkom devedesetih i u samimdevedesetim godinama bili aktivisti Demokratske stranke,ostatak koji se priklonio posle petooktobarskih promena jesamo slovo na papiru, jedna amorfna masa koja svoje pravo licepokazuje svakog puta kada na mobilnom telefonu zazvoni"Sprem'te se, sprem'te" ili nesto slicno u maniru najgorihnacionalistickih pobuda. Takvi kalkulanti su jos uvek na dve stolice,i sam LDP je privukao mnoge koji u samoj Demokratskojstranci nisu vredeli nista, sitni, mali kalkulanti kojima je interesiznad svega, a uverenje je nesto sto se materijalno nadoknadjuje(opet licno iskustvo). Dok Demokratska stranka dozivljavadeobu, sama politika vlade Republike Srbije svakodnevnodokazuje da je 5. oktobra mnogo preletaca uslo u redove partijatadasnjeg DOS-a, i da su ubistvom Djindjica, i samom konfuznomsituacijom uspeli da se dokopaju vlasti. Vlada svakodnevnogubi podrsku biraca, desavaju se transferi poslanika kaoda je rec o fudbalskim zvezdama, ucene, podmetanja i konstantnelazi zarad ocuvanja vlasti. Svoju autisticnost u najocitijemvidu pokazuje Vojislav Kostunica kojem demokratski principii pravna terminologija iskljucivo sluze za marketinske svrhe,a svoje pravo lice vlada pokazuje na primeru onoga kome je svedozvoljeno Velimiru Ilicu. Dok ekspertski tim ljudi iz G17+pokazuje da u Srbiji mogu da uspeju oni koji se iskljucivo hvale,a da nemaju nikakvih rezultata, afere Vlade se nizu, korupcijaprozima svaki segment drustva. Dinkic preti Davinicu i govori o"pljacki veka", ali ta ista pljacka se stavlja pod tepihKostunicinog legijalizma jer previse talasa moze da obori ovupotpuno nestabilnu Vladu. Alibi se trazi na neverovatnim mestimai postupcima koji me podsecaju na SM. U pitanju jehapsenje Batica. Ne govorim o njemu licno, govorim o slobodijavnog govora koja je njemu uskracena, a samim tim i osnovnaljudska prava. Nekoliko dana pre hapsenja Batic daje intervjunemackom Spiglu gde jasno navodi da je u ubistvo premijeraDjindjica umesano nekoliko ljudi koji sada sede u Vladi Srbije.Ocigledno da je ovo bio pogodak u centar, a pravna formulacijai razlog hapsenja je veoma brzo pronadjen. Ovo jasno govorikakva je nasa politicka scena i u kom smeru se krece. PrisutnostSPC u politickom zivotu samo dodatno otezava postojece stanje.Srbija je postala klerikalna sredina, daleko od demokratije amnogo blize autokratskim rezimima. Radikalizacija je takovidljiva, a demokratski (uslovno receno) blok stranaka je i daljeu neverovatnoj koliziji i ocitoj medjusobnoj mrznji. Epilog svegatoga ne zelim da komentarisem.Easy tiger: Parlament Srbije je najreprezentativniji primer samepoliticke situacije. Gomila nesklada, kako bi to neko rekao, aista ta gomila nas vodi nekakvom stranputicom od zivota.Demokratska stranka, jedna od najjacih opozicionih stranaka jenapustila zasedanja skupstine i tako je zelela da pokaze svojpravi politicki kurs. Iako je taj kurs skoro dve godine bio potpunomarginalizovan i prikazivan jednom amorfnom kohabitatorskomulogom, izgleda da u Srbiji nikada nije kasno zapovratak i iskakanje iz sina Kostunicine demokratije (?). Sadruge strane ista kohabitacija je nastavljena u pronalazenjuresenja koja su od drzavnog znacaja i u neku ruku zalaganjatakve vrste mogu da prihvatim. Dok demokratski blok stranakastoji u neverovatnoj koliziji i antagonizmu, dok sujeta predstavljajedini motiv za sve sukobe koji postoje i koje ce postojati,neka druga Srbija, neko drugo poimanje politike belezi trendrasta i tako nam daje do znanja da na nasoj politickoj sceni turbulencijepostaju sasvim izvesne. Zao mi je sto Srbija i dalje zelida nastavi kursom devedesetih godina. Ocigledno da ljudimajos uvek nista nije jasno, da su zaboravljene ikone devedesetihponovo pocele da dobijaju na aktuelnosti. Radikalizacija Srbijeje pokazana sasvima jasno. Pa i oni koji se deklarativno predstavljajudemokratama, pokazali su svoje pravo lice na najvitalnijimtemama. Srbija nije imala hrabrosti, pameti, ili vec cega,da napravi liniju razgranicenja od politike SlobodanaMilosevica. Nedostatak zdravog razuma u kljucnim momentima,da li je to nasa odlika koja nam se ponavlja? Da li je bilotoliko tesko da ova vlast, koja se naziva demokratskom, osudizlocin u Srebrenici, da konacno napravi zeljeni potez pomirenjuprema susedima? Videli smo da jeste, i ta cinjenica je porazavajuca.Pregled trenutnog politickog stanja ne nudi perspektivnupricu. Vec na prvi pogled vidite da je malo toga progresivnog,da smo ponovo vraceni nekim pricama i nazadnom ideologijom.Na dan borbe protiv fasizma, Nacionalni front razbija tribinuna Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Mrznja, nasilje ihaoticna slika drustva u kojem zivimo. U ocekivanju osude svihpolitickih faktora koji u Srbiji postoje javlja se i Milorad Mircickoji je imao razumevanja za fasisticke pretnje, nazivajuci napadnutogprofesora Perovica da je "poznati liberal, crnogorski separatista,jedna nau~na i ljudska krpa, neutemeljen u nauci,neutemeljen u politici". Samo nekoliko dana pre, njegovstranacki kolega i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolic,za skupstinskom govornicom govori jezikom u kome dominantnuulogu ima izmet nedefinisanog bioloskog porekla. Radikalislave govor mrznje i uvreda svojih predvodnika, ali i vladajucakoalicija ima svoje asove netolerancije i govora mrznje. Nekakoje igra sudbine ili neke legalisticke podele karata zelela da tobude Velimir Ilic, covek od poverenja Vojislava Kostunice, svezimagistar ali stari nedemokratski resurs. Na udaru su novinarikoji su poceli da postavljaju nezgodna pitanja, upravo ona kojavlast pokazuju u pravom izdanju. U javnosti posteni i radni, uwww.zamislisrbiju.org11