NEBESKE TAJNE tom II - The Lord's New Church

NEBESKE TAJNE tom IIEmanuel SvedenborgPrevodRisto RundoNapomena redaktora:Izostavljeni brojevi ne postoji ni u originaluKNJIGA POSTANJAPoglavlje DesetoO Pradrevnoj Crkvi, koja se nazivala Čovek, ili Adam.1114. Anđeli i duhovi, ili ljudi posle smrti, kada Gospod dozvoli, mogu da sretnusve one koje poznaju iz ovoga sveta, ili o kojima su čuli – svakoga koga žele –mogu ih videti kao prisutne i s njima razgovarati. Što je začuđujuće, oni suprisutni u trenutku; tako da nije samo moguće razgovarati sa prijateljima, kojiobično nađu jedan drugoga, već i sa onima koje su poštovali i cenili. Božanskommilošću Gospodovom meni je dopušteno da razgovaram ne samo s onima, kojesam poznavao kada su živeli u telu, već i s onima koji su poznati iz Reči; a takoisto i s onima iz Pradrevne Crkve, koja se nazivala 'Čovek' ili 'Adam', i sa nekimaiz sledećih crkava, da bih znao da su imenima u prvim poglavljima KnjigePostanja označene crkve; isto tako da bih upoznao karakter ljudi u tim crkvamau to vreme. Ono što sledi je izveštaj o onome što mi je dato da saznam oPradrevnim Crkvama.1115. Oni koji su pripadali Pradrevnoj Crkvi, koja se nazivala Čovek, ili Adam,bili su nebeski ljudi, koji su bili visoko iznad glave, i koji su tamo živeli zajedno unajvećoj sreći. Rekoše da drugi retko dolaze k njima, a neki od njih ponekad,kako se izraziše, i 'iz svemira', i da su oni visoko iznad ne zato što su blagorodni,već zato da bi upravljali onima koji su tamo. (prim.prev. nije jasno nad kim oniupravljaju, kad su tamo svi nebeskoga karaktera. Verovatno se misli na one koji

dolaze 'iz svemira' a koji su nebeski ljudi, a koji upravljaju onima tamo usvemiru, koji nisu nebeski).1116. Pokazana su mi obitavališta onih koji su pripadali drugom i trećempotomstvu ove Pradrevne Crkve. Ona su veličanstvena, pružajući se u velikudaljinu, razlikujući se po lepim bojama svetlo crvene i blave boje. Jer anđeliimaju veličanstvene nastanbe, koje se ne mogu opisati, a koje često vidim.Njihovim očima, one su stvarne toliko da ništa ne može biti stvarnije. Aliporeklo ovakvog stvarnog izgleda biće pokazano, Božanskom milošćuGospodovom, u onome što sledi. Oni žive, takoreći, u auri blistavo bisernog, aponekad i dijamantnog svetla. Jer u drugom svetu postoje divotne aure,neizrecivih raznolikosti. Mnogo greše oni koji ne veruju da ovakve stvari tamopostoje, i to takve koje niko ne može da zamisli. One su uistinu predstave(reprezentativi) kakve su ponekad proroci videli; a ove (predstave) su takostvarne onima koji su u drugom životu, da njima stvari koje su na svetuizgledaju relativno nestvarne.1117. Oni žive u najjačoj svetlosti. Svetlo ovoga sveta jedva se može uporeditisa svetlom u kojemu oni žive. To mi je svetlo pokazano svetlošću plamena, kojikao da se spustio pred moje oči; oni koji su pripadali Pradrevnoj Crkvi, rekošeda je kod njih takva svetlost, i da je još jača.1118. Izvesnim uticajem (influksom), koji ne mogu opisati, pokazana mi jepriroda njihovoga govora kada su živeli na svetu. Njihov govor nije bioartikulisan, kao glasovni govor u naše vreme, već je bio nečujan, izvođen nespoljašnjim već unutrašnjim disanjem. Bilo mi je dopušteno da osetim kakvo jebilo njihovo unutrašnje disanje – da je teklo od pupka prema srcu, i tako prekousana, bez glasova, i da nije ulazilo u uho i nije diralo ono što se nazivabubnom opnom spoljašnjim putem, već nekim putem unutar usta, u stvari krozprolaz koji se sada naziva Eustahijeva cev. Pa mi je pokazano i to da su setakvim govorom mogla punije izraziti osećanja uma i ideje misli, nego što semože izraziti artikulisanim zvukovima, ili glasovnim rečima, koji se zvukoviupravljaju disanjem, ali spoljašnjim. Jer nema ničega u reči što se ne upravljaprema disanju. Ali kod njih je to bilo mnogo savršenije, zato što je bilo prekounutrašnjeg disanja; koje je, budući unutrašnje, ujedno i savršenije i više seslaže sa samim idejama misli. (prim.prev. 'ideje misil' su slike ili predstave, kojemisao stvara spontano). Pored toga, one (ideje misli) se izražavaju slabašnim

pokretima usana, i odgovarajućim promenama na licu; pošto su bili nebeskiljudi, što god su mislili sijalo je iz njihovih lica i očiju, koji su se menjali u skladusa mislima. Oni nisu bili u stanju da licem izraze ništa drugo osim ono što su jebilo u skladu njihovim mislima. Pretvorstvo (pretvaranje, simulacija) je za njihbio čudovišan zločin.1119. Bilo mi jde pokazano uživo kako se unutrašnje disanje drevnih ljudibeščujno ulivalo u neku vrst spoljašnjeg a tako i unutrašnjega govora, koji jeopažao unutrašnji čovek drugoga čoveka (čoveka koji je slušao). Rekoše da seovo disanje kod njih menjalao u zavisnosti od stanja njihove ljubavi i vere uGospoda. Razlog da nije moglo biti drugačije, rekoše, je bio u tome što su onibili povezani s nebom; jer su disali s anđelima u čijem su društvu bili. Anđeliimaju disanje koje je saobrazno unutrašnjem disanju; a to disanje se menja. Jerkada im se dogodi nešto što je suprotno ljubavi i veri u Gospoda, njihovodisanje se smanjuje; a kada su u sreći ljubavi i vere, njihovo disanje je slobodnoi puno. Nešto je slično i sa svakim čovekom, a to je u skladu njegovim telesnimljubavima i njegovim načelima. Kada se bilo šta njima suprostavlja, disanje jeotežano; a kada im nešto ide u prilog, disanje je slobodno i puno. Ali o disanjuanđela će, po Božanskoj milosti Gospodovoj, biti reči kasnije.1120. Tako isto mi je pokazano da je unutrašnje disanje ljudi Pradrevne crkve,koje je teklo od pupka prema grudima, u toku vremena, to jest kod njihovogapotomstva, bilo promenjeno, i da se povuklo prema leđima i prema abdomenu(trbuhu), a to znači naizvan i nadole; tako da na kraju, kod poslednjegpotomstva te crkve, koja je postojala neposredno pred potop, malošta je biloostalo od toga disanja; i kada na kraju od toga disanja nije bilo ostalo ništa, onisu se sami od sebe ugušili; ali tada je kod nekih od njih počelo spoljašnjedisanje, s artikulisanim govorom, a to je disanje bilo u skladu sa stanjemnjihove ljubavi i vere; na kraju, kada više nije bilo ljubavi i vere, već samoobmane, unutrašnje disanje je prestalo; a sa njim i neposredna veza sanđelima, i opažanje. (prim.prev. U vezi sa pradrevnim ljudima, Swedenborg nadrugim mestima govori o organskoj povezanosti pluća i srca, što je bilouslovljeno vezom osećanja i misli, koje je kod njih bilo potpuno: sledeća Crkva,nazvana Nojevskom, imala je razum i volju, odnosno ljubav i veru, odeljene,gde je razum upravljao voljom, pa su stoga pluća i srce bilo odvojeni kao što su ikod sadašnjih ljudi. Dodajmo da se čovek, po Swedenborgu, razvijao postupno,

što je pretstavljeno 'danima stvaranja sveta', gde se duhovni čovek pojavljuje u'šestom' a nebeski u 'sednom' danu.)1121. Sinovi Pradrevne Crkve obavestili me o njihovom opažanju, da je njihovoopažanje bilo kao kod anđela s kojima su bili povezani, jer je njihov unutrašnjičovek, ili duh, preko unutrašnjeg disanja, bio povezan s nebom; i da ljubavprema Gospodu i prema bližnjemu idu zajedno s ovim; jer čovek je povezan sanđelima preko svog vlastitog života, koji se sastoji od ovakve ljubavi. Rekošeda je zakon bio upisan u njima, jer su voleli Gospoda i bližnjega, i pošto je biloovako, sve ono što je zakon propisivao, bilo je u skladu s njihovim opažanjem, asve što je zakon zabranjivao, protivilo se tome opažanju. Oni nisu sumnjali u toda su svi zakoni, kako ljudski tako i Božanski, zasnovani na ljubavi premaGospodu i na milosrđu prema bližnjemu, to jest da se svi zakoni odnose na njih.Isto tako oni veruju da oni koji danas žive u svetu, a koji vole Gospodabližnjega, da je zakon upisan u njih, i da su priznati svuda na zemlji, kao i unebu.1122. Dalje, obavešten sam da su ljudi Pradrene Crkve imali predivne snove,kao i viđenja, i da im je pokazivano njihovo značenje. Otuda njihove rajskepredstave, i mnoge druge stvari. Zboga toga njima spoljašnja čula, koja suzemaljska i svetovna, nisu značila ništa, niti su imali osećali bilo kakvo uživanjeu njima, nego su samo opažali šta ovakva opažanja označavaju i petstavljaju;stoga, kada su gledali zemaljske predmete, oni o njima nisu razmišljali, većsamo o onome šta su ti predmeti označavali i pretstavljhali, a što je bilo za njihčisto zadovoljstvo; jer su to bile stvari kao one u nebu, preko kojih su videliSamoga Gospoda.1123. Razgovarao sam s onima iz trećeg pokolenja Pradrevne Crkve, koji su mirekli da su u njihovo vreme, kada su živeli na svetu, očekivali Gospoda, koji bispasio ljudski rod, i da je kod njih bila uzrečica da će ženino seme zgazitizmijinju glavu. Rekoše da je od toga vremena njihovo najveće uživanje unjihovom životu bilo da stvaraju potomstvo, tako da je njihovo najveće uživanjebilo u tome da vole svog bračnog druga radi potomstva, koje su uživanjenazivali najprijatnijim uživanjem i najprijatnijim zadovoljstvom, dodajući da jeopažanje ovih uživanja dolazilo od uticaja iz neba, jer je Gospod trebao da serodi.

1124. Našli su se blizu mene neki od potomaka (Pradevne Crkve), koji su živelipre potopa, ne oni koji su nestali, već su neki koji su bili malo bolji. Prvo suuticali blago i skoro neprimetno, ali bilo mi je dato da znam da su iznutra bili zli,i da su iznutra delovali protivno ljubavi. Iz njih je dolazila sfera mirisa kao odmrtvaca, tako da su duhovi, koji su se tu našli, pobegli. Oni su zamišljali da sutako lukavi da su mogli da skriju od svakoga svoje misli. S njima sam razgovaraoo Gospodu, da li su ga ili nisu očekivali, kao što su Ga iščekivali njihovi očevi.Rekoše da su oni zamišljali Gospoda kao starca, svetog, sa sivom bradom, i dasu oni po Njemu postajali sveti, i nosili brade; da je otuda brada bila poštovanakod njihovoga potomstva. Dodali su da su i sada u stanju da ga obožavaju, aliod sebe samih. Ali tada dođe jedan anđeo, čije prisustvo ovi nisu mogli podneti.1125. Bilo mi je dopušteno da razgovaram i s onima koji su pripadali crkvinazvanoj 'Enos', koja se pominje u Knjizi Postanja IV.26. Njihov uticaj je bioblag, a razgovor čedan. Rekoše da su živeli u uzajamnoj ljubavi, i da su činiliprijateljske usluge onima koji bi im došli. Ali je bilo očito da je njihova ljubavprema bližnjemu u stvari bila prijateljstvo (prijateljska ljubav). (prim. prev.Prijateljska ljubav je osnovna, odnosno prirodna ljubav, a to je kada se činidobro drugome i očekuje dobro od istoga; to je mnogo manje duhovno dobronego pravo duhovno dobro, koje je ljubav bez očekivanja uzvrata.)1126. Pokazana mi je uzana soba, čija su vrata bila otvorena, i video se visokčovek, obučen u belo, blistavo belo. Pitao sam se ko je to, i bi mi rečeno dačovek ovučen u belo pretstavlja one koji su nazvani 'Noje', a koji su bili prvi uDrevnoj Crkvi, a to je bila crkva posle potopa; i da su ovako pretstavljeni jer daih je bilo malo.1127. A bilo mi je dopušteno da razgovaram i s onima iz Drevne Crkve, ili crkvepolsle potopa, koji su nazvani 'Sem'. Oni su uticali blago preko glave u prsa(grudi), prema srcu, ali ne i u srce. A kakvi su, moglo se znati po njihovomuticaju.1128. Pokazao se neki (duh) pokriven velom kao oblakom, oko čijeg lica je bilomnogo zvezda lutalica, koje označavaju obmane (neistine). Rečeno mi bi da sutakvi bili oni iz postomstva Drevne Crkve, koji su nestali, a osobito oni koji suustanovili žrtvovanja i rezane likove.1129. O prepotopcima koji su nestali, biće reči na kraju ovoga poglavlja.

POGLAVLJE X.1. A ovo su plemena sinova Nojevijeh, Sema, Hama i Jafeta, kojima se rodišesinovi poslije potopa.2. Sinovi Jafetovi: Gamer i Magog i Madaj i Jovan i Tovel i Meseh i Tiras.3. A sinovi Gamerovi: Ashanas i Rifit i Togarma.4. A sinovi Jovanovi: Elisa i Tarsis, Kitim i Dodanim.5. Od njih se razdijeliše ostrva narodna (naroda) na zemljama svojim, svako pojeziku svojemu i po porodicama svojim, u narodima svojim.6. A sinovi Hamovi: Hus i Mesrain, Fud i Hanan.7. A sinovi Husovi: Sava i Evila i Savata i Regma i Savataka.A sinovi Rigmini: Sava i Danan.8. Hus rodi i Nevroda; a on prvi bi silan na zemlji,9. Bješe dobar lovac pred Jehovom; za to se kaže: dobar lovac pred Jehovomkao Nevrod.10. A početak carstvu njegovu bješe Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemljiSenaru.11. Iz te zemlje izađe Asur, i sazida Niniveju i Rovot grad i Halah,12. I Dasom između Niniveje i Halaha; to je grad velik.13. A Mesrain rodi Ludeje i Enemeje i Neftaleja,14. I Patroseje i Hasmeje, odakle izađoše Filisteji i Gaftoreji.15. I Hanan rodi Sidona, prvenca svojega, i Heta,16. i Jevuseja i Amoreja i Gergeseja,17. U Eveja i Arukeja i Aseneja,

18. Aradeja i Samareja i Amateja. A poslije se rasijaše plemena Hananejska.19. I bjehu međe Hananejske od Sidona idući na Gerar pa do hjGaze, i idući naSodom i Gomor i Adamu i Sevojim pa do Dasa.20. To su sinovi Hamovi po porodicama svojim i po jezicima svojim, u zemljamasvojim i u narodima svojim.21. I Semu rodiše se sinovi, najstarijem bratu Jefetovu, ocu svijen sinovaEverovijevih.22. Sinovi Semovi bjehu: Elam i Asur i Arfaksad i Lud i Aram.23. A sinovi Aramovi: Uz i Ul i Gater i Mas.24 .A Arfaksad rodi Salu, a Sala rodi Evera.25. A Everu se rodiše dva sina: jednm bješe ime Falek, jer se u njegovo vrijemerazdijeli zemlja, a bratu njegovu ime Jektan.26. A Jektan rodi Elmodada i Saleta i Sarmota i Jaraha,27. I Odora i Evilu i Deklu, i28. I Evala i Avimaila i Savu,29. I Ufira i Evilu i Jovana,30. I življahu od Mase, kako se ide na Safir do gora istočnijeh.31. I to su sinovi Semovi po porodicama svojim i po jezicima svojim, u zemljamasvojim i u narodima svojim.32. To su porodice sinova Nojevijeh po plemenima svojim, u narodima svojim; iod njih se razdijeliše narodi po zemlji poslije potopa.SADRŽAJ1130. Predmet o kome se govori u celom ovom poglavlju je Drevna Crkva, injeno širenje (stih 1).

1131. 'Sinovi Jafetovi' su oni kod kojih je bogoštovanje izvanjsko (stih 2). Onikod kojih je bogoštovanje još udaljenije od unutrašnjeg (bogoštovanja) su'sinovi Gomera i Jovana' (stihovi 3,4). A oni čije je bogoštovanje bilo jošudaljenije od unutrašnjeg, su 'ostrva naroda' (stih 5).1132. 'Sinovi Hamovi' su oni koji su držali do znanja, činjenica i obreda (stih 6).A oni koji su držali do duhovnih stvari su ' sinovi Husa' : a oni koji su imali znanjao nebeskim stvarima su 'sinovi Regmini (sinovi Rame) (stih 7).1133. 'Nimrod' su oni kod kojih je postojalo spoljašnje bogoštovanje u kojemuje iznutra bili zlo i obmana (stihovi 8,9). Zla u takvom bogoštovanju (stih 10).Obmane u njemu (stih 11,12).1134. O onima koji oblikuju za sebe nove vrste bogoštovanja iz doslovnogznačenja (Reči) umovanjem (stihovi 13,14); o onima koji upoznaju verskaznanja samo preko doslovnog značenja pojedinih reči (stih 14).1135. O izvanjskom bogoštovanja bez unutrašnjega, koje je 'Hanan', i oograncima toga bogoštovanja (stihovi 15 do 18); i o njihovim širenjima (stihovi19,20).1136. O unutrašnjem bogoštovanju, koje je Sem, i o njegovom trajanju sve dodruge Drevne Crkve (stih 21). O unutrašnjem bogoštovanju i njegovimograncima, koji potiču od ljubavi prema bližnjem, i koji su izdanci mudrosti,inteligencije, i znanja, kao i dubljih znanja, koja se označavaju 'narodima'(stihovi 22 do 24).1137. O izvesnoj crkvi koja se pojavila u Siriji, a koju je ustanovio Ever, koja sezvala druga Drevna Crkva, čije se unutrašnje bogoštovanje nazivalo 'Felek', aspoljašnje 'Jaktan' (stih 25). Njeni obredi su 'narodi', čija su imena data ustihovima 26 do 29. Prostiranje ove crkve (stih 30).1138. Da su postojale različite vrste bogoštovanja u Drevnoj Crkvi, u skladu sgenijem (unutrašnjim karakterom) svakog pojedinog naroda (stihovi 31, 32).UNUTRAŠNJI SMISAO

1139. Već je bilo rečeno da u Reči postoje četiri stila. PRVI, u Pradrevnoj Crkvi,od prvog poglavnja Knjige Postanja do ovoga poglavlja. DRUGI je istorijski stil,kao što je u sledećim Mojsijevim knjigama, kao i u ostalim istoirijskim knjigama.TREĆI je proročki stil. ČETVRTI je između proročkog stila i običnoga govora. Oovim stilovima pogledaj br. 66.1140. Pradrevni stil je u ovome poglavlju i u sledećem sve do Evera; međutim,ovde je jedan stil koji je između izmišljene istorije i istinske istorije. Jer seNojem i njegovim sinovima Semom, Hamolm, i Jafetom označava samo Drevnacrkva s obzirom na njeno bogoštovanje – naime, Semom je označenounutrašnje bogoštovanje; 'Jafetom' saobrazno spoljašnje bogoštovanje; a'Hamom' izopačeno unutrašnje bogoštovanje; 'Hananom' spoljašnje odvojenood unutrašnjeg bogoštovanja. Ove osobe nisu nikada postojale; već supostojale vrste bogoštovanja koje su ovako nazvane, jer se sve druge vrste(bogoštovanja), sa svim pojedinostima, mogu svesti na ove kao na osnovne.'Noje' označava Drevnu Crkvu uopšte, kao roditeljku, koja obuhvata sve. Ali sepod imenima u ovome poglavljau, s izuzetkom Evera i njegovog potomstva,misli se na mnogo naroda; jer je bilo mnogo naroda koji su sačinjavali DrevnuCrkvu; koja se širila nadaleko oko Hananske zemlje.1141. Svi oni koji se nazivaju 'sinovi Jafetovi' bili su u bogoštovlju, koje je bilospoljašnje, ali koje je bilo saobrazno unutrašnjem, a to znači da su živeli uprostodušnosti, u prijateljstvu, i uzajamnoj ljubavi. Njima nisu bili poznati nauci(doktrine), već samo obredi. Oni koji se nazivaju 'sinovima Hamovim' imali subogoštovanje koje je bilo izopačeno unutrašnje bogoštovanje. A oni koji sunazvani ' sinovima Hananovim' imali su bogoštovanje koje je bilo spoljašnjeodvojeno od unujtrašnjeg . Oni koji su nazvani 'Sem', oni su bili unutrašnji ljudi,molili su se Gospodu i voleli bliožnjega; čija je crkva bila vrlo slična HrišćanskojCrkvi.1142. U ovome poglavlju se ne kaže kakvi su bili ovi ljudi, jer su data samonjihova imena, ali (kakvi su bili) vidi se iz propočkih spisa, gde se imana ovihnaroda pominju, uvek s istim značenjem, iako ponekad u pravom (genuinom), aponekad u obrnutom smislu.1143. Iako su ovo imena naroda koji su sačinjavali Drevnu Crkvu, ipak uunutrašnjem smislu ova imena označavaju nešto stvarno, naime, razne vrste

kod Isaije: I ja znam djela njihova i misli njihove, i doći će vrijeme, te će sabratisve narode i jezike, i doći će i vidjeće slavu moju. I postaviću znak za njih, iposlaću između njih koji se spasu k narodima i Tarsis, u Ful i u Lud, koji natežuluk, u Tuval i u Javan i na daljna ostrva, koja ne čuše glasa o meni niti vidješeslave moje, i javljaće slavu moju po narodima. (LXVI.18,19). Ovde se govori ocarstvu Gospodovom i o Njegovom dolasku. 'Tuval i Javan' označavaju one kojisu u izvanjskom bogoštovanju, a koji treba da budu poučeni o unutarnjimstvarima.1152. Stihovi 3,4. I sinovi Gomerovi, Ashanas i Rifat i Togarma. A sinoviJavanovi: Elisa i Tarsis, Kitim i Dodanim. 'Sinovima Gomerovim' označavaju seoni koji su imali izvanjsko bogoštovanje, ali koje je poticalo do onogabogoštovanja, koje je postojalo kod naroda Gomera. 'Ashanas i Rifat, iTogarma' su bili mnogi narodi, kod koji je postojalo takvo bogoštovanje, a čimesu označene stvari nauka (doctrinalia) i stvari obreda, koje su izvedene izizvanjskog bogoštovanja kod Gomera; 'sinovima Javanovim' označavaju seostali kod kojih je postojalo izvanjsko bogoštovanje, a koje je poticalo od onogakoje je preovladavalo kod naroda Javana; 'Elisa, Tarsis, Kitim i Dodanim' ' su bilimnogi narodi, kod kojih je postojalo ovakvo bogošovanje, a kojima su označenei stvari nauka i obreda, koje su poticale od izvanjskog bogoštovanja, koje jepreovlavalo kod Javana.1153. I sinovi Gomerovi. Da su ovim označeni oni koji su imali izvanjskobogoštovanje, koje je poteklo od onoga koje je postojalo kod naroda Gomera,to sledi iz onoga što je pokazano ranije o značenju 'sinova'; kao i iz toga što jeGomera bio jedan od onih naroda kod kojih je postojalo takvo izvanjskobogoštovanje, koje je bilo saobrazno unutarnjem. Bilo je sedam naroda, koji suimenovani u prethodnom stihu, a koji su imali takvo bogoštovanje. Ovde suopet sedam naroda, koji se nazivaju 'sinovi Gomerovi' i 'Javanovi'; ali kakve subile posebne razlike među njima, ne može se kazati, jer se oni ovde samopominju. Ali kod Proroka, gde se o ovakvom bogoštovanju posebno govori, tese razlike mogu uočiti. Uopšte rečeno, sve različitosti u izvanjskom, kao i uunutarnjem bogoštovanju, su u skladu s obožavanjem Gospoda; a obožavanjeje u skladu s ljubavlju prema Gospodu i ljubavlju prema bližnjemu. Jer Gospodje prisutan u ljubavi, te stoga i u bogoštovanju; stoga su raznolikostibogoštovanja među narodima bile ove prirode. Da bi se još jasnije objasnila

azlika u bogoštovanjima, i kakvo je ono bilo kod raznih naroda Drevne crkve,neka se zna da se svako istinsko bogoštovanje sasoji u obožavanju Gospoda, uobožavanju u poniznosti; a poniznost je čovekovo priznavanje da u njemusamome nema ništa živo, i ništa dobro, nego da je sve mrtvo, i da je kao lešina,a u priznavanju da je se što živi i što je dobro od Gospoda. Što više čovek ovopriznaje, ne ustima, nego srcem, to je više u poniznosti; i to je više uobožavanju, to jest, u istinskom bogoštovanju, i to je više u ljubavi i milosrđu, ato znači da je više u sreći. Jedno je u drugome, i tako povezano da suneodvojivi. Iz ovoga je očito kakve su prirode bile razlike u bogoštovanju. Te serazlike ovde nazivaju 'sinovi Gomerovi i Javanovi', a to su oni kod koji jepostojalo izvanjsko bogoštovanje koje odgovara unutarnjem, ali malo udaljenijenego ono o kojem se govori u prethodnom stihu. Zboga toga se i nazivaju'sinovima'. Ova pokolenja koja slede i koja se granaju, ovde idu od unutarnjegprema izvanjskom (bogoštovanju). Što čovek postaje više čulan, to je njegovobogoštovanje više izvanjsko, pa stoga i udaljenije od istinskog bogoštovanjaGospoda, jer prima više od sveta, od tela i od zemlje, a manje od duha; pa jestoga udaljenije. Ovi koji se nazivaju ' sinovima Gomerovim i Javanovim', poštosu čulniji, učinili su da njihovo bogoštovanje bude još više samo u spoljašnjemnego što je o bilo kod njihovih roditelja i srodnika. Stoga oni ovde čine druguklasu.1154. Ashenas, Rifat, i Togarma. Da su ovo bili mnogi narodi kod kojih je biloovakvo bogoštovanje, i da su oni označavali stvari nauka i obreda, koje da supoticale iz izvanjskog bogoštovanja kod Gomera, očito je iz Proroka, gde se istinarodi pominju, i gde se svuda misli na stvari nauka i obreda – kao što jeobično, u svakom slučaju, ponekad u pravom smislu, a ponekad u obrnutomsmislu. 'Ashanas', kod Jeremije: Podignite zastavu u zemlji, zatrubite u trebemeđu narodima, pripravite narode za nj, sazovite na nj carstvo Araratsko,Minijsko i Ashanasko; postavite vojvodu suprot njemu, dovedite konje kakoskakavce bodljikaste. (LI.27.) Ovde je predmet razaranje Vavela. Gde 'Ashanas'označava njegovo idolopokloničko bogoštovanje, ili izvanjsko bogoštovanjeodvojeno od unutarnjeg, koje razara Vavel. Posebno, on (Ashanas) označavalažne nauke, pa je stoga pomenut u obratnom smislu. 'Togarma', kod Jezekilja:Javan, Tubal i Meseh bijahu tvoji trgovci; s dušama ljudskim i sa sudimamjedenijem dolažahu na sajme tvoje. A koji su od doma Togarmina, s konjima ikonjicima i mazgama dolažahu na sajme tvoje. (XXVII.13,14). Ovo je rečeno o

Tiru, kojim su označeni oni koji imaju znanje o nebeskim i duhovnimstvarima.'Javan, Tubal, i Meseh' označavaju, kao i pre, razne reprezentativne ilisaobrazne obrede; 'Dom Togarmin' isto tako. Izvanjski obredi ovih potonjihodnose se na nebeske stvari; a oni prethodni, ili 'dom Togarmin', na duhovnestvari, što je jasno iz značenja stvari kojima su trgovali. Ovde su u pravomsmislu. Kod istog (Proroka): Gomera i sve čete njegove, dom Togarmin sasjevernoga kraja i sve čete njegove, mnoge narode s tobom.(XXXVIII.6).Označavajući izokrenute nauke, koji su tako isto označeni 'sjevernim krajem'.Ovde se imena ovih naroda koriste u obrnutom smislu.1155. I sinovi Javanovi. Da se ovima označavaju i drugi kod kojih je biloizvanjsko bogoštovanje, koje je poticalo od bogoštovanja koje je prevladavalokod naroda Javana, to se može videti kod Proroka, gde se oni imenuju u vezi saodređenim stvarima, koje opet označavaju isto. Razlog da se pominju samosinovi Gomerovi i Javanovi a ne ostali koji se pominju u drugom stihu – gde ihima sedam – je u tome što se sinovi jednih odnose na klasu duhovnih stvari dokse sinovi drugih odnose na klasu nebeskih stvari. Očito je da se sinovi Gavanoviodnose na duhovne stvari, iz odlomaka kod Proroka koji su gore navedeni; i dase sinovi Javanovi odnose na nebeske stvari, što će se pokazati u onome štosledi. Klasa duhovnih razlikuje se od klase nebeskih stvari po tome što se prveodnose na istine vere dok se druge odnose na dobra vere, a koja su dela ljubaviprema bližnjemu. Iako su ove razlike nepoznate na svetu, one se vrlo jasnorazaznaju u nebu, ne samo po opštim nego i po posebnim različitostima; jer unebu se i najmanja razlika uočava savršenim redom. Na svetu se samo zna dapostoje razna bogoštovanja, i da se ona izvana razlikuje jedan od drugoga. I nezna se ništa više od toga. Ali u nebu se različitosti, koje su bezbrojne, pokazujuuživo, i to baš onakve kakve su iznutra.1156. Elisa, i Tarsis, Kitim, i Dodanim. Da su ovo bili mnogi narodi kod kojih jepostojalo ovakvo bogoštovanje, i da oni označavaju razne nauke i obrede, kojisu potekli od spoljašnjeg bogoštovanja kod Javana, može se videti iz sledećihodlomaka kod Proroka. O 'Elisi' se piše kod Jezekilja: Tanko platno Misirskoizmetano razapinjao si da su ti jedra, porfirom i skrletom s ostrva Eliskihpokrivao si se. (XXVII.7) Ovde se radi o Tarsisu, kojim se označavaju oni kojiposeduju nebeska i duhovna bogatstva, ili znanja; 'tanko platno Misirskoizmetano' označava same reči. I tako. Oni pretstavljaju i obrede koji

Reči. Do sada se raspravljalo o onima koji su imali spoljašnje bogoštovanjesaobrazno unutrašnjem. Sedam sinoiva Jafetovim označavaju one koji su seviše približili istinskom unutrašnjem bogoštovanju; 'sedam sinova Gomerovih iu isto vreme Javanovih', one koji su bili udaljeniji od unutrašnjeg bogoštovanja.'Ostrava naroda' označavaju one koji su još više udaljeni, a posebno one koji suživeli u uzajamnoj ljubavi, ali u neznanju, ne znajući bilo šta o Gospodu, onaucima crkvene vere, i o unutrašnjem bogoštovanju; ali kod kojih je još uvekpostojalo vanjsko bogoštovanje, kojega su se predano držali. Ovakvi se nazivaju'ostrvima' u Reči, a kojima se, u unutrašnjem smislu, označavaju oni koji su ubogoštovanju koje je još udaljenije (od unutrašnjeg bogoštovanja). Oni koji su uunutrašnjem smislu Reči, kao što su to anđeli, ne znaju ništa o ostrvima, jer oninemaju nikakvu predstavu o ovakvim stvarima, ali umesto toga, oni opažaju toudaljeno bogoštovanje, kao što je ono kod naroda koji su izvan crkve.(prim.prev. Anđeli vide ostrva u duhovnom svetu. Ali kad čovek čita u Reči oostrvima, oni ne vide ostrva nego opažaju ono što je njima predstavljeno užIvo,a to je u slikama, bojama itd, što se naziva i predstavama ili reprezentativima).Isto tako, pod 'ostrvima' oni opažaju one stvari u samoj crkvi koje su donekleudaljene od ljubavi prema nbližnjemu, kao što su prijateljstva i učtivosti.Prijateljstvo nije ljubav prema bližnjem, a učtivost još manje. Ovo su stepeni(duhovnosti) ispod ljubavi prema bližnjemu; a što više primaju od ljubavi premabližnjemu, to su iskreniji (prijateljstvo i učtivost). Da se ovo označava 'ostrvima',može se videti iz sledećih odlomaka iz Rerči. Kod Isaije: Umuknite preda mnom,ostrva; i narodi neka se potkrijepe, neka pristupe, i tada neka reku: hajdemo dase sudimo. Vidješe ostrva i uplašiše se, krajevi zemaljski zadrhtaše, približiše se idođoše. (XLI.1,5). Ovde 'ostrva' označavaju pravedne narode izvan crkve koji suživeli po svojoj religiji održavajući izvanjsko bogoštovanje. Najdalje granicecrkve nazivaju se 'kraj zemlje'. Kod istoga: Neće mu dosaditi, niti će se umoriti,dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva će čekati nauku njegovu. Neka dajuslavu Gospodu. I hvalu njegovu neka javljaju po ostrvima. Pjevajte Gospodupjesmu novu, hvaku njegovu od kraja zemlje, koji se plavite po moru i sve što jeu njemu, ostrva i koji živite na njima. (XLII.4,10,12). I ovde 'ostrva' označavajunarode izvan crkve, koji žive u neznanju, jednostavnosti, i poštenju. Kod istoga:Poslušajete me, ostrva, i pazite, narodi daljni. (XLIX.1). označava one narodekoji su udaljeniji od bogoštovanja Gospoda, i od verskih znanja, stgoga se i kaže'daljni'. Opet: Mene će ostrva čekati, i uzdati se u mišicu moju. (LI.5). Koje

slično tako i 'domovi', 'porodivce', i 'jezici', kao što se može potvrditi mnogimodlomcima iz Reči. Razlog je u tome što se Pradrevna Crkva odlikovala time štosu u njoj postojali domovi (kuće), porodice, i narodi. Bračni par, s njihovomdecom, i njihovim slugama i sluškinjama, sačinjavali su jedan dom (kuću),izvestan broj domova, koji nisu bili udaljeni jedni od drugih, sačinjavali suporodicu; a jedan broj porodica, narod. Otuda su 'narodi' označavali porodicekao skupine. Tako isto je i u nebu; samo što su tamo srodstva prema ljuvabi iveri ka Gospodu (vidi br. 685). Iz ovoga dolazi značenje 'naroda' u unutrašnjemsmislu, što je opšti izraz koji obuhvata kako volju tako i razum, ili što je isto,ljubav i veru; ali u odnosu na porodice i domove koji ih sačinjavaju. (Vidi što jeranije rečeno o ovome predmetu, br. 470,471,483). Iz ovoga se vidi da 'narodi'pretstavljaju obe stvari (ljubav i veru) u opštem, i da 'svaki prema svom jeziku,po porodicama svojim, u narodima svojim', označava da je sve to bilo u skladu surođenim osobinama (geniju) svakoga čoveka, porodice, i naroda, čije jebogoštovanje poticalo od Drevne Crkve.1160. Stih 6. A sinovi Hamovi: Hus i Mesraim, Fud i Hanan. 'Hamom' jeoznačena, kao i pre, vera odvojena od ljubavi ka bližnjemu; 'sinovimaHamovim', ono što pripada ovoj odvojenoj veri; 'Kuš, Mizraim, Fut, i Hanan', subili mnogo naroda, koji u unutrašnjem smislu označavaju saznanja, znanja, irazličita bogoštovanja koja prate veru odvojenu od ljubavi ka bližnjemu.1161. Da se 'Hamom' označava vera odvojena od ljubavi ka bližnjemu, jasno jeiz onoga što je već rečeno o Hamu u prethodnom poglavlju.1162. Da se 'sinovima Hamovim' označava ono što pripada ovoj odvojenoj veri,sledi iz ovoga. Da bi se znalo šta je označeno 'Hamom', i 'sinovima Hamovim',mora se prvo znati šta je vera odvojena od ljubavi ka bližnjemu. Vera dovojenaod ljubavi ka bližnjemu nije vera. Gde nema vere, nema ni bogoštovanja, niunutrašnjeg ni spoljašnjeg. Ako i postoji neko bogoštovanje, onda je onoizopačeno, pa se stoga 'Hamom' označava unutrašnje izopačeno bogoštovanje.Greše oni koji nazivaju sama znanja o nebeskim i duhovnikm stvartima verom.Jer ponekad sami najgori ljudi imaju ovo znanje više nego ostali – kao oni štožive u neprestanoj mržnji i osvetoljubivosti, i u preljubama, i koji su stogapakleni (ljudi), a koji posle života u telu postaju đavoli. Iz ovoga se može videtida znanje nije vera. Nego vera je priznavanje onoga što pripada veri; apriznavanje ne znači izvanjsko već unutarnje, a to izvodi sam Gospod kroz

čovekovu ljubav prema bližnjem. I ovo priznavanje nije priznavanje usnama,nego životom. Iz svačijega života se može videti kakvo je njegovo priznavanje.Svi oni koji se nazivaju 'sinovima Hamovim' imaju znanja o veri, ali nemajuljubavi prema bližnjemu. Da li znaju o unutrašnjim znanjima Reči, i o raznimmisterijama, ili znanje o doslovnom značenju Reči, ili znanje o drugim istinama,ma koje da je njihovo ime, preko kojega se o njima razmatra, ili znanja oobredima izvanjskog bogoštovanja, ali ako nemaju ljubavi ka bližnjemu, oni su'sinovi Hamovi'. Da su ovi koji se nazivaju 'sinovima Hamovim' takvogakaraktera, očito je po narodima o kojima se sada govori.1163. Da su 'Kuš, Mizraim, Fud i Hanan' bili mnogi narodi, pod kojima se uunutrašnjem smislu označavaju saznanja, znanja, i obredi koji prate veruodvojenu od ljubavi ka bližnjemu, može se videti iz Reči, gde se ovi narodi čestopominju; jer oni (narodi) označavaju takve stvari; a to znači da 'Kuš' ili 'Etiopija',označavaju unutarnja saznanja Reči, pomoću kojih ovakvi ljudi potvrđuju lažnanačela; 'Mizraimom ili Egiptom', razna znanja ili same reči, pomoću kojih ljudipokušavaju da istražuju misterije vere, i da pomoću njih potvrđuju lažna načela;'Fud ili Libija', znanja iz doslovnog značenja Reči, pomoću kojih potvrđuju lažnanačela; a 'Hananom ili Hananitima', obrede ili stvari izvanjskog bogoštovanjaodvojenog od unutarnjeg. Svi ovi, kada su odvojeni od ljubavi ka bližnjemu,nazivaju se 'Hamovim sinovima'. Isti narodi tako isto označavaju jednostavnaznanja i saznanja; 'Kušom', unutarnja saznanja Reči; 'Egiptom', same reči(scientifica); 'Fudom', saznanja iz doslovnog smisla Reči. To je razlog zašto seuzimaju – kao što se može videti u onome što sledi – kako u lošem tako i udobrom smislu.1164. Da se 'Kušom' ili 'Etiopijom' označavaju unutarnja saznanja iz Reči,pomoću kojih ovakvi ljudi potvrđuju lažna načela, može se videti kod Jeremije:Misir se diže kao potok i njegove se vode kolebaju kao rijeke; i veli: idem,pokriću zemlju, zatrću grad i one koji žive u njemu. Izlazite, konji, bjesnite, kola: ineka izađu junaci, Husi i Fudi, koji nose štitove, i Ludeji, koji nose i natežu luk.(XLVI.8,9). 'Egipat' označava one koji ne veruju ništa osim ono što razumeju izsamih reči, tako da sve povezuju sa sumnjom, poricanjem, i obmanom, što je'ići, pokriti zemlju, zatrti grad'. 'Kuš' ovde označava univerzalnija i višeunutarnja saznanja iz Reči, pomoću kojih ljudi potvrđuju lažna načela. 'Fud'

označava saznanja iz doslovnog smisla Reči, koja su zasnovana samo na onomešto izgleda (telesnim) čulima. Kod Jezikilja:I mač će doći na Misir, i strah će biti u Etiopskoj, kad stanu padati pobijeni uMisiru, kad se zarobi mnoštvo njegovo i raskopaju se temelji njegovi. Etiopljani,i Puteji, i Ludeji, i sva mješavina u Huveji i sinovi zemalja među kojima je vjera,pašće s njima od mača. (XXX.4,5). Niko ne bi znao šta ove stvari znače osim izunutarnjeg smisla; i ako imena ne bi označavala aktuene (delujuće) stvari, onene bi imale skoro nikakvog začenja. Ali ovde se 'Egiptom' označavaju znanja,pomoću koji ljudi žele da uđu u misterije vere. 'Kuš i Put' nazivaju se 'temeljinjegovi', jer označavaju saznanja iz Reči. Kod istoga: U onaj će dan izaćiposlanici od mene na lađama da uplaše Etiopsku bezbrižnu, i biće među njimastrah velik kao dana Misirskoga; jer evo, ide. (XXX.9). 'Kuš' označava ovasaznanja iz Reči, koja potvrđuju obmane koje se izlegu iz samih reči (scientifica).Kod istoga: Za to evo me na tebe i na rijeke tvoje, i obratiću zemlju Misirsku upustoš i samu pustinju, od kule Sinske do međe Etiopske. (XXIX.10). Ovde'Egipat' označava same reči; a 'Kuš' saznavanja unutarnjih stvari iz Reči, koje sumeđe (granice) saznanja. Kod Isaije: Tako će odvesti car Asirski u ropstvoMisirce, i Etiopljane u sužanjstvo, djecu i starce, gole i bose i golijeh zadnjica, nasramotu Misircima. I prepašće se i posramiće se od Etiopske, uzdanice svoije, iod Misira, ponosa svojega. (XX.4,5). 'Kuš' ovde označava saznanja iz Reči, kojasu obmane stečene preko samih reči koje se potvrde (prim.prev. potvrde unjihovom doslovnom značenju); 'Asur' je mudrovanje (razglabanje) koje vodi u'sužanjstvo'. Kod Nauma: Jačina mu bješe Huska zemlja i Misir i narodi bezbroja, Futeji i Liveji bjehu ti pomoćnici. (III.9). Ovo se kaže o opustošenoj crkvi, aovde na sličan način 'Egipat' označava same reči, a 'Kuš' znanja. 'Kuš i Egipat'ovde označavaju na jednostravan način saznanja i znanja, koja su istine, korisneonima koji su u veri koja dolazi od ljubavi ka bližnjemu; tako, ovde se oni koristeu dobrom smislu. Kod Isaije: Ovako veli Jehova: trud Misirski i trgovina Etiopskai Savaca ljudi visoka rasta doći će k tebi i biti tvoja; za tobom će pristati, uokovima će ići, i tebi će se klanjati, tebi će se moliti govoreći: doista, Bog je utebi, i nema drugoga Boga. (XLV.14). 'Trud Misirski' znači znanje; 'trgovina Etiopska i Savaca ljudi', saznanja duhovnih stvari koje su od koristi onima kojipriznaju Gospoda, jer svo znanje i saznanje je za njih. Kod Danila: I osvojićeblago u zlatu i u srebru i sve zaklade Misirske; i Livijanci i Etiopci ići će za njima.(XI.43). 'Put i Kuš' označavaju ovde saznanja iz Reči; a 'Egipat', same reči. Kod

Sofonije: Ispreko rijeka Huskih koji se meni mole, rasijani moji, donijeće midare.( III.19). označavajući one koji koji nemaju znanja, to jest Neznabošce. KodDavida: Doći će vlastela iz Misira, Etiopija će pružiti ruke svoje k Bogu.(LXVIII.31)- Egipat ovde označava znanja, a 'Kuš' saznanja. Kod istoga: Međuone koji me znaju, brojiću Misir i Vavilon. Gle i Filisteji i Tir s Etiopskom ondje suse rodili. (LXXXVII.4). 'Kuš' označava saznanja iz Reči; stoga se kaže 'ondje su serodili'. Stoga što 'Kuš' označava unutrašnja znanja Reči i inteligenciju koja potičeiz toga, kaže se da je druga reka, koja je izlazila iz Edenskoga vrta, okružavalacelu zemlju Kuš (o čemu vidi br. 117).1165. Da 'Mizraim' ili 'Egipat' u Reči označava znanja (ili same reči) pomoćukojih ljudi žele da istražuju tajne vere, da bi njima potvrdili lažna načela, koja suse na taj način začela, a to isto tako označava jednostavna znanja, kakva sukorisna, to je jasno ne samo iz odlomaka koji su već navedeni, nego i iz drugih,koja, kada bi se naveli, ispunili bi stranice. (vidi Isa.XIX.1 do kraja; XXX.1-3; Jer.II.18,36: XLII.14 do kraja; XXX.1 do kraja; Zak. X.10,11; Ps. LXXX.8 i sledeći)1166. Da se 'Putom' ili 'Libijom' u Reči označavaju znanja iz doslovnog smislapomoći kojih se isto tako mogu potvrditi lažna načela, ali isto tako i jednostavnasaznanja, jasno je iz odlomaka koji su gore navedeni, gde se govori o 'Kušu'.Zato što se njime na sličan način potvrđuju saznanja koja su unutarnjija, 'Put' i'Kuš' se pominju zajedno u Reči, što se može videti iz navedenih odlomaka (Jer.XLVI.8,9; Jez.XXX.4,5; Naum III.9;Dan.XI.43).1167. Da se 'Hananom' ili 'Hananejcima' , kada se pominju u Reči, označavajuobredi, to jest, stvari spoljašnjeg bogoštovanja odvojenog od unutrašnjeg, očitoje iz mnogih odlomaka, osobito iz onih u istorijskim delovima (Reči). Zato što suHananejci bili takvoga karaktera kada su Jakovljevi sinovi ušli u zemlju, bilo jedopušteno da budu iskorenjeni. Ali u unutrašnjem smislu Reči, nazivaju se'Hananejcim' svi oni kod kojih je spoljašnje bogoštovanje odvojeno odunutrašnjega. A pošto su Jevreji i Izraelićani bili više od drugih ovakve prirode,oni su označeni 'Hananejcima' u proročkom delu Reči. Kao što se može videti izova dva odlomka: Prolivaše krv pravu, krv sinova svojih i kćeri svojih, kojeprinošahu na žrtvu idolima Hananejskim, i oskrvni se zemlja krvnijem djelima.Oskrvniše sebe djelima svojim, i činiše preljubu postupanjem svojim. (CVI.38,39)'Prolivanje krvi sinova i kćeri', ovde označava u unutrašnjem smislu da suiskorenili sve istine vere i dobra ljubavi ka bližnjemu; 'žrtvovanje sinova i kćeri

Hahanejskim idolima' znači obesvetiti (profanisati) ono što pripada veri i ljubaviizvanjskim bogoštovanjem koje je odvojeno od unutarnjeg, a to jeidolopoklonstvo (idolatrija). Tako su se opoganili svojim delima, i predali sepreljubi u svoijim delima. Kod Jezekilja: I reci: ovako veli Jehova GospodJerusalimu: postanjem i rodom ti si iz zemlje Hananske, otac ti bješe Amorejac amati Hetejka. XVI.3. Ovde se jasno kaže da je (Jerusalim) iz zemlje Hanana. (Da'Hanan' označava izvanjsko bogoštovanje odvojeno od unutarnjeg, može sevideti gore, br. 1078,1094).1168. Stih 7. A sinovi Husovi: Sava i Evila i Savata i Regma i Savataka. A sinoviRegmini: Sava i Dadan. 'Sinovima Husovim' označavaju se oni kod kojih nemaunutrašnjeg bogoštovanja, ali koji imaju znanja o veri, od kojih oni prave svojureligiju. 'Sava i Evila i Savata i Regma i Savataka' su mnogi narodi koji su imaliovakva znanja. Njima (ovim narodima) su u unutrašnjem smislu označena taznanja. Na isti način su 'sinovima Regme' označeni oni kod kojih nije bilounutrašnjeg bogoštovanja, ali su imali poznavanja vere, koja su sačinjavalanjihovu religiju. 'Sava i Dedan' su narodi koji su imali ova znanja. Istima su uunutrašnjem smislu označena ta sama znanja; ali s tom razlikom, da su'sinovima Husa' označena poznavanja duhovnih stvari, dok su 'sinovimaRegme' označena poznavanja nebeskih stvari.1169. Da su 'sinovima Husa' označeni oni koji kod kojih nije bilo unutrašnjegbogoštovanja, nego da su imali poznavanja vere, od kojih su napravili svojureligiju, jasno je iz 'Husa', čiji su bili sinovi, a kojima se označavaju unutrašnjapoznavanja duhovnih stvari, kao što je gore pokazano, kao i iz Reči gde sepominju ovi narodi.1170. Da su 'Sava, Evila, Savata, Regma i Savataka' mnogi narodi koji su imaliovakva znanja, i da su njima u unutrašnjem smislu označena ta znanja, može sevideti iz odlomaka u Reči, koji će biti dole navedeni.1171. Da su 'sinovima Regme' na sličan način označeni oni kod kojih nije bilounutrašnjeg bogoštovanja, nego su bila poznavanja vere od kojih su sačinilisvoju religiju; i da su 'Sava i Dedan' narodi koji su imali ova znanja; i da su njimau unutrašnjem smislu označena ta ista znanja, jasno je iz sledećih odlomaka kodproroka. O Savi, Evili, Savati i Regmi, iz odlomaka kod Davida: Carevi Tarsiski iostrvljani donijeće dare, carevi Savski i Šavski daće danak. Klanjaće mu se svi

carevi, svi narodi biće mu pokorni. (LXX.10,11) Ovo je rečeno o Gospodu,Njegovom carstvu, i nebeskoj crkvi. Svako može da vidi da su 'darovima' i'poklonima' označena razne vrste bogoštovanja, ali kakva su bila tabogpoštovanja i njihov kvalitet, ne može se znati ako se ne razume na šta semisli pod 'Tarsis i ostrva', a šta je pretstavljeno sa 'Sava i Ševa'. Već je bilopokazano da su sa 'Taršiš i ostrva' pretstavljene vanjske vrste bogoštovanja kojesu saobrazne unutrašnjem. Iz ovoga sledi da 'Sava i Ševa' označavaju unutrašnjevrste bogoštovanja, naima 'Sava' Nebeske stvari bogoštovbanja, a sa 'Ševa'duhovne stvari bogoštovanja. Kod Isaije: Daću u otkup za te Egipat, Etiopsku iSavu umjesto tebe. (XLIII.3) 'Kuš i Sava' označavaju ovde duhovne stvari vere.Kod istog (proroka): Trud Egipatski i Savaca visokoga rasta doći će k tebi i bititvoj. (XL.14) 'Trud Egipatski' označava znanje. A otkup (trgovina) Kuša i Savaca'su saznavanja duhovnih stvari, koje su korisne onima koji veruju u Gospoda.Kod istoga: Mnoštvo kamila prekriće te, dromedari iz Medijana i Efe; svi iz Savedoći će, i zlato i kad donijeće,i slavu vJehovinu javljaće. Sva stada Naajotska(Arabije) skupiće se k tebi. I ovnovi Navajotski biće ti na potrebu. (LX.6,7) Pod'Savom' se ovde misli na nebeske stvari i duhovne koje iz ovih proističu, a to je'zlato i kad'; te se objašnjava da je to 'slava ili pohvale Jehovine', to jest, da suoni (te pohvale) unutrašnje bogoštovanje. Kod Jezikilja: Trgovci Savski i Remskitrgovaće s tobom; dolažahu na sajme tvoje sa svakojakim mirisima i dragimkamenjem i zlatom. Haran, Asur, i Helmad trgovahu s tobom. (XXVII.22,23). Ovose kaže za Tir. Šta je označeno 'Savom i Remom' očito je iz njihove trgovine, zakoju se kaže da su bili začini, drago kamenje, i zlato. 'Začini' u unutrašnjemsmislu znače ljubav ka bližnjemu; 'drago kamenje' is vera koja dolazi od ljubavika bližnjemu, a 'zlato' je ljubav ka Gospodu, a sve su ovo nebeske stvari koje suoznačene 'Savom'. U stvari, saznavanja ovih stvari su 'Sava' (pa se stoganazivaju 'trgovina'), kojima se napajaju ljudi koji pripadaju crkvi; jer niko nemože postati čovek crkve be saznanja. Slične stvari su bile pretstavljenecaricom Savskom, koja je došla Solomunu i donela mu začine, zlato, i dragokamenje (Prva o Carevima X. 1-3); kao i mudracima s istoka koji su došli Isusukada se rodio, koji su pali na kolena i poklonli Mu se, a zatim, otvorivši bisage,dadoše Mu darove, zlato i tamjan i miro (Mateja II.1,11), čime je označenodobro – nebesko, duhovno, i prirodno. Kod Jeremije: Što će mi tamjan, štodolazi iz Save, i dobri cimet iz daleke zemlje? Žrtve vaše paljenice nisu miugodne. (VI.20). I ovde je jasno da su 'Savom' označena saznavanja i

obožavanja, koja su 'tamjan' i 'cimet', ali u ovom slučaju, to su označenasaznavanja o obožavanja u kojima nema ljubavi ka bližnjemu, pa se stoga kaže'nisu mi ugodne'.1172. Da su 'Dedanom' označena saznanja nižih nebeskih stvari, koje su uobredima (ritualima), očito je iz sledećih odlomaka u Reči. Kod Jezikilja: SinoviDedanovi bijahu trgovci tvoji, mnoga trgovina bijaše u tvojim rukama; kostislonove i drvo ebanovo donošahu ti u promjenu. (XXVII.15) 'Kosti slonove ieboni' u unutrašnjem smislu su spoljašnja dobra, koja su bogoštovanje, iliobredi. Kod istoga: Dedan trgovaše s tobom skupocjenim prostirkama za kola.Arapi i svi knezovi Cedarski trgovahu s tobom; s jaganjcima i ovnovima i jarcimadolažahu na sajme tvoje. (XXVII.20,21.) Ovde na sličan način 'prostirke za kola'su spoljašnja dobra, ili dobra obreda. Kod Jeremije: Iščilje li mudrost njihova?Bježite, obratite pleći, zavrite se duboko, stanovnici Dedanski, jer ću pustiti naEzava pogibao njegovu u vrijeme kada ću ga pohoditi. (XLIX.7,8.) Ovde'stanovnici Dedanski' označavaju obrede u kojima nema unutrašnjegbogoštovanja ili klanjanja Gospodu iz srca, za koje se kaže 'obratite pleći izavrite se duboko'. Iz ovih odlomaka sada je jasno da su poznavanja duhovnihstvari označena 'sinovima Husa', a znanja o nebeskim stvarima 'sinovimaRemne'.1173. Sihovi 8, 9. Hus rodi i Nemroda; a on prvi bi silan na zemlji; bješe dobarlovac pred Jehovom, za to se kaže, dobar lovac pred Jehovom kao Nemrod. Kao ipre, i ovde se 'Husom' označavaju unutrašnja saznanja duhovnih i nebeskihstvari; 'Nemrodom' su označeni oni koji su unutrašnje zamenili spoljašnjimbogoštovanjem; tako se 'Nemrodom' označava takvo spoljašnje bogoštovanje.'Hus rodi Nemroda', znači da su oni koji su imali znanja o unutrašnjim stvarimaustanovili ovako bogoštovanje. On je bio 'silan na zemlji', znači da je takvareligija preovladavala u crkvi; 'zemlja' znači crkvu, kao i pre. 'Bješe dobar lovacpred Jehovom', znači da je mnoge ubedio; 'za to se kaže, dobar (silan) lovacpred Jehovom kao Nemrod', znači da je takav izraz postao poslovičan zato štoje bilo tako mnogo onih koje je on bio ubedio; i dalje, ovo znači da ovakav oblikreligije lako osvaja umove ljudi.1174. Da 'Nemrod' označava one koji su unutrašnje pretvorili u spoljašnjebogoštovanje, i da 'Nemrod' označava takvo spoljašnje bogoštovanje, može dase vidi iz onoga što sledi. Ovde treba kazati, unapred, šta je to pretvoriti

unutrašnje u spoljašnje bogoštovanje. Rečeno je i pokazano gore da unutrašnjebogoštovanje, koje je iz ljubavi i milosrđa, da je to samo bogoštovanje; i daspoljašnje bez unutrašnjeg bogoštovanja nije bogoštovanje. Zamenitiunutrašnje spoljašnjim bogoštovanjem jeste učiniti spoljašnje bogopštovanjebitnim, radije nego unutrašnje, koje je obratno onome prvome; kao kad bi sereklo da unutrašnje bez spoljašnjeg nije bogoštovanje, a istina je da spoljašnjebez unutrašnjeg bogoštovanja nije bogoštovanje. Takva je religija onih kojirazdvajaju veru od ljubavi ka bližnjemu, u tome što oni postavljaju stvari kojepripadaju veri ispred onih koje pripadaju ljubavi ka bližnjem, ili koji postavljajuznanja o veri ispred znanja o životu , tako da stavljaju formu ispred suštine.Svako spoljašnje bogoštovanje je forma unutrašnjeg bogoštovanja, jer jeunutrašnje suština; nastojati da se bogoštovanje sastoji od onoga što što jeformalno, bez onoga što je suštinsko, to je nastojati da se unutrašnje pretvori uspoljašnje bogoštovanje. Kao na primer, smatrati da ako neko živi negde gdenema crkve, beseda, ili sakramenata, gde nema sveštenstva, da se takav nemože spasiti, ili da ne može da ima bogoštovanje (prim. prev. da se klanja Boguu samom sebi).1175. Da bi ovaj predmet bio još jasniji, uzmimo kao još jedan primer, činiti daje suštinsko u bogoštovanju pohađati crkve, moliti se, držati praznike, i mnogedruge stvari koje su spoljašnje i ceremonijalne, a onda, govoreći o veri, ubeditesebe u to da su ove stvari dovoljne – a koje su sve formalne stvaribogoštovanja. Sasvim je istinito da oni koji čine da se bogoštovanje sastoji odljubav i ljubavi prema bližnjemu, postupaju na isti način, to jest, da oniposećuju crkve, idu na sakramente, mole se, održavaju praznike, i slično, i tovrlo ozbiljno i vredno; ali oni ne čine da se suštinsko bogoštovanja sastoji uovim stvarima. U spoljašnjem bogoštovanju ovih ljudi ima ono što je sveto i štoje živo, jer u tome postoji unutrašnje bogoštovanje; ali u spoljašnjembogoštovanju onih koji su gore pomenuti, nema onoga što je sveto i živo. Jersamo suštinsko je ono što osvećuje i oživljava formalno ili ceremonijalno/bogoštovanje/; ali vera odvojena od ljubavi prema bližnje ne može da osveti ioživi bogoštovanje, jer je otsutna životna suština. Takvo se bogoštovanjenaziva Nimrodom; i ono je rođeno od poznavanje koja se nazivaju Kušem, jerovi su rođeni od vere odvojene od ljubavi prema bližnjemu, koja se nazivaHamom. Od Hama, ili vere odvojene od ljubavi prema bližnjemu, drugačije sebogoštovanje ni ne može roditi. Ovo su stvari označene Nimrodom.

1176. Hus rodi Nemroda. Da ovo znači da su oni, koji su imali znanja ounutrašnjim stvarima, ustanovili ovakvo bogoštovanje, očito je iz onoga što jedo sad rečeno. Poznavanja unutrašnjih stvari je ono što oni nazivaju stvarimanauka (doktrine), a što oni razlikuju od obreda (rituala). Na primer, njihovaglavna doktrina je da sama vera spasava; no oni na znaju da su ljubav kaGospodu i ljubav ka bližnjemu sama vera; i da poznavanja koja oni nazivajuverom postoje samo za to da preko njih ljudi mogu primiti ljubav ka Gospodu iljubav ka bližnjemu; i da je to vera koja spasava. Oni koji čine da se vera sastojisamo iz znanja, to su oni koji rađaju i ustanovljavaju takvo bogoštovanje.1177. A on prvi bi silan na zemlji. Da ovo znači da je takva religija preovladavalau crkvi, može da se vidi iz onoga što sada sledi. Da je 'zemlja' crkva, bilo je većpokazano (br. 620,636,662 i na drugim mestima).1178. Bješe dobar (silan) lovac pred Gospodom. Da ovo znači da je on mnogeubedio, jasno je po tome što se to događa kada se vera odvoji od ljubavi kabližnjemu, a isto tako i po tome što se označava 'lovcem' u Reči. Vera odvojenaod ljubavi ka bližnjemu je takva da se u to ljudi mogu lako ubediti. Veći deočovečanstva ne zna šta su unutrašnje stvari, nego znaju samo šta su spoljašnjestvari, i većina ljudi ostaju u onome što primaju preko čula (vanjskih čula), ipreko uživanja i preko požuda, imajući u vidu samo sebe i svet, te stoga njihlako osvaja ovakva religija. Iz značenja 'lova': u Reči 'lov' (lovljenje) označava uopštem ubeđinje, a u posebnom značenju, to je zarobljavanje ljudskih umova(duša) tako što se povlađuje njihovim čulnim naklonostima, uživanjima, ipožudama. Pri tome se koriste stvari doktrine (nauka), koje oni objašnjavajukako odovara njihovoj naravi i želji drugih, uvek imajući u vidu podizanje ugledasamima sebi i želeći da se obogate – tako ubeđujući druge. To je jasno izJezikilja: Teško onima koji šiju uzglavlja pod sve laktove i grade pokrivala naglavu svakoga raste da love dušu. Lovite duše mojega naroda, a svoje li ćeteduše sačuvati? I skrvnite me kod naroda mojega za grč ječma i za zalogaj hljebaubijajući duše koje ne bi trebalo da umru, i čuvajući u životu duše koje ne trebada žive, lažući narodu mojemu, koji sluša laž. Evo me na vaša uzglavlja, na kojalovite duše da vam dolijeću, i poderaću ih ispod lakata vaših, i pustiću duše kojelovite da vam dolijeću. I poderaću pokrivala vaša i izbaviću narod svoj iz vašihruku, i ne će više biti u vašim rukama da vam budu lov, i poznaćete da sam jaJehova. (XIII.18-21). Ovde je objašnjeno šta se označava 'lovljenjem', da je to

zarobljavanje ubeđivanjem, a preko znanja koja oni izvrću sebi u korist, a uz toprilagođavajući ih naravima drugih ljudi. Kod Miheja: Nesta pobožnoga sazemlje i nema pravoga među ljudima, svi vrebajui krv, svaki lovi brata svojegamrežom. Da čine zlo objema rukama što više mogu, ište knez; i sudija je sudio zaplatu, i ko je velik govori opačinu duše svoje, i spleću je. (VII.2,3). I ovde seobjašnjava šta je označeno 'lovljenjem'. Da je to vrebanje radi sebe samoga, ilito je nazivati istinitim ono što je lažno, izgovarati izopačenosti, i iskrivljavati, ina taj način ubeđivati. Kod Davida: Čovjek jezičan ne će se utvrditi na zemlji,nepravednoga će zloća uvaliti u pogibao. (CXL.11). I ovde se govori o lošimljudima koji ubeđuju koristeći obmane, koji misle zlo, i koji smelo govore kakobi obmanuli; 'jezik' označava obmanu.1179. Za to se kaže: dobar lovac (strijelac) pred Jehovom kao Nemrod. Da ovoznači da pošto je toliko mnogo njih bilo ubeđeno, da su ove reči postale izreka;i da ovo označava da ovakva religija lako osvaja ljudske umove, može da se vidiiz onoga što je već rečeno, kao i iz samog smisla reči. Štoviše, pošto su u drevnavremena davana imana stvarima koje su se događale, to su ovo ime dali takvombogoštovanju, govoreći da je 'Nemrod' – to jest ovo bogoštovanja – bio dobar(silan) lovac', to jest da ono (ovakvo bogoštovanje) lako osvaja ljudske umove.Kaže se 'pred Jehovom', stoga što su oni kod kojih je bilo ovakvo bogoštovanje,nazivali odvojenu veru ' Jehovom', ili 'čovekom pred Jehovom', kao što je očitoiz onoga što je pre rečeno (br. 340) o Kainu, kojim je na sličan način označenavera odvojena od ljubavi ka bližnjemu. Ali razlika između 'Kaina' i 'Hama' je utome što je prvi bio u nebeskoj crkvi koja je imala opažanje (percepciju), a drugiu duhovnoj crkvi koja nije imala opažanje, te je stoga prvi bio gadniji oddrugoga. U drevno vreme njih su nazivali 'silni' (hrabri), kao kod Isaije: Jer ovakoreče Jehova: za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slaveCedarske. I što ostane hrabijeh strijelaca (lovaca) sinova Cedarskih, biće malo.(XXI.16,17). Kod Osije: Oraste pobožnost, žeste bezakonje, jedoste plod od laži,jer si se pouzdao u svoj put, u mnoštvo svojih junaka. (X.13) I na drugimmestima. Oni su sebe nazivali 'ljudima' i 'junacima', od vere (za to što su imaliveru), jer postoji jedan izraz u izvornom jeziku koji izražava ideju moći a u istovreme i čoveka, kojim se u Reči opisuje vera, i to u oba smisla.1180. Stih 10. A početak carstva njegova bješe Vavilon i Arah i Ahad i Halana uzemlji Senaru. 'Početak carstva njegova', znači da je ovakvo bogoštovanje

počelo; 'Vavilon i Arah i Ahad i Halana, u zemlji Senaru', označava da supostolaja ovakva bogoštovanje u tome regionu; u isto vreme, oni označavajuovakve vrste bogoštovanja, gde spoljašnje izgleda sveto, ali je unutrašnjeprofano .1181. Početak carstva njegova. Da ovo znači da je ovakvo bogoštovanje počelo,jasno je iz značenja 'Vavilona u zemlji Senaru', o čemu se govori u nastavku.1182. Vavilon i Arah i Ahad i Halan u zemlji Senaru. Da ovo znači da su ovakvevrste bogoštovanja postojale u tome regionu, i da se ovima označavaju takvevrste bogoštovanja, gde spoljašnje izgleda sveto dok je unutrašnje profano,očito je iz značenja 'Vavilona' i 'zemlje Senara'. O Vavilonu se često govori uReči, i svuda se njime označava ovakvo bogoštovanje, a to je da spoljašnjeizgleda sveto dok je unutrašnje profano. Kako se u sledećem poglavlju govori uVavilonu, videće se da se Vavilonom označavaju ovakve stvari, i da u početkuovakvo bogoštovanje nije bilo tako profano kao što je to bilo kasnije. Jer jebogoštovanje upravo onakvo kakav je čovek iznutra; što je on neviniji, to jenevinije njegovo spoljašnje bogoštovanje; a kako on iznutra postaje nečist, takoi njegovo vanjsko bogoštovanje postaje nečisto; i što je njegovo unutrašnje bićeprofanije, to je njegovo spoljašnje bogoštovanje profanije. Jednom rečju, štoima više ljubavi prema sebi i prema svetu kod čoveka koji je u ovakvomspoljašnjem bogoštovanju, to ima manje života i svetosti u njegovombogoštovanju; i što ima više mržnje prema bližđnjem u njegovoj ljubavi premasebi i svetu, to ima više profanosti (obesvećenosti) u njegovom bogoštovanju;što ima više zlobe u njegovom bogoštovanju, to ima više profanosti unjegovom bogoštovanju; što je više obmane u njegovom zlobi, to je višeprofanosti u njegovom bogoštovanju. Te ljubavi i ta zla su u unutrašnjostispoljašnjeg bogoštovanja koje je označeno 'Vavilonom', o kome se govori usledećem poglavlju.1183. Šta je označeno u pojedinostima Erehom, Ahadom, i Halanom u zemljiSenaru' ne može se potpuno objasniti, jer se oni ne spominju u drugimdelovima Reči, s izuzetkom Halana (vidi Amos VI.2), gde postoje vrste ovakvogbogoštovanja. Ali što se tiče zemlje Senara u kojoj su postojale ovakve vrstebogoštovanje, da to znači da u tome spoljašnjem bogoštovbanju imaprofanosti, to je označeno u Reči u sledećem poglavlju (XI.2), a isto tako kodZaharije (V.11); a posebno kod Danila, gde se nalaze ove reči: I Gospod mu dade

u ruku Joakima cara Judina i dio sudova doma Božijega, i odnese ih u zemljuSenar u dom boga svojega, i metnu sudove u riznicu boiga svojega. (I.2). I ovimese označava da su svete stvari bile profanisane (obesvećene): 'sudovi domaBožijeg', su svete stvari; 'dom boga Vavilonskoga, u zemlji Senaru', suobesvećene stvari, u koje su unesene svete stvari. Iako su ovo istorijskidogađaji, oni sadrže tajne, kao što je to slučaj sa svim istorijskim činjenicamaReči. Isto je dalje očito iz obesvećivanja istih sudova (Danilo V.3-5). Da njimanisu bile pretstavljene svete stvari, ovi se događaji ne bi bili odigrali.1184. Stih 11,12. Iz te zemlje izađe Asur, i sazida Ninivu, i Robot grad i Halu. IRezen između Ninive i Hale; to je gradi velik. 'Iz te zemlje izađe Asur', znači dasu oni, koji su bili u izvanjskom bogoštovanju, da su počeli da umuju ounutrašnjim stvarima bogoštovanja; 'Asur' označava umovanje (rezonovanje); 'isazida Ninivu, i Robot grad i Halu', znači su na taj način oblikovali doktrine vereza sebe; 'Ninivom' su označene obmane tih doktrina; 'Robotom i Halom',označeno je isto samo drugog porekla; 'Rezen između Ninive i Hale', označavada su tako isto oblikovali za sebe dotrine o životu. 'Rezenom' su označeneobmane u doktrinama koje su odale proizašle; 'Niniva' je obmana koja potičeod umovanja; 'Hala' je obmana koja potiče od požude; 'između Ninive i Hale', jeobmana iz obe, 'to je veliki grad ', označava doktrine, koje da su se proširile ipreovladale.1185. Iz te zemlje izađe Asur. Da ovo znači da su oni, koji su bili u takvomspoljnom bogoštovanju, počeli da umuju o unutrašnjim stvarima bogoštovanja,može da se vidi iz značenja 'Asura' u Reči, naime da je to umovanje (o čemućemo govoriti uskoro). Postoji dvostruko značenje u ovim rečima, naime, da jeAsur izašao iz te zemlje, i da je Nemrod izašao iz te zemlje u Asur, ili Asiriju. Ovoje ovako izraženo stoga što ove reči označavaju i jedno i drugo, naimeumovanje i o duhovnim i o nebeskim stvarima iz takvoga bogoštovanja – a to jeda je Asur izašao iz zemlje Senara; i da ovakvo bogoštovanje vodi u umovanje oduhovnim i nebeskim stvarima – a to je pretstavljeno Nemrodom koji je izašaoiz te zemlje u Asur, ili Asiriju.1186. Da 'Asdur' označava umovanje, jasno je iz značenja Asura ili Assirije uReči, gde se time neprekidno izražava ono što pripada razumu, u oba smisla;naime, izražavaju se i racionalne stvari i umovanja. Razumom i racionalnim(razumnim) stvarima označava se ono što je istinito, a umovanjem i

umovanjima pretstavljene su lažne stvari. Stoga što 'Asur' označava razum iumovanje, to se on to često povezuje s 'Egiptom', koji pretstavlja reči-znanja(scientifica); jer razum i umovanje dolazi od reči-znanja. Da 'Asur' označavaumovanje, jasno je iz Isaije: Teško Asiru, šibi gnjeva mojega, ako i jest palica uruci njegovoj moja jarost. Jer reče: krjepošću ruke svoje i mudrošću svojom, jersam razuman. (X.5,7,13). Ovde 'Adsur' označava umovanje, za koje se kaže danije ispravno ni kao razmišljanje ni kao razmatranje (meditiranje);jer kaže se,'mudrošću svojom, jer da je razuman'. Kod Jezikilja: Bijahu dvije žene, kćerijedne matere. One se kurvahu u Egiptu, i ondje im pipahu grudi. A imena imbijahu, starijoj Ola a sestri joj Oliba; one postaše moje, i rodiše sinove i kćeri. IOla kad bijaše moja, kurvaše se, i upaljivaše se za svojim milosnicima, Asircimasusjedima. Koji nošahu porfiru, i bijahu knezovi i vlastelji, sve lijepi mladići,vitezovi koji jahahu na konjima. I Vavilonjani dolažahu k njoj na posteljuljubavnu, i skrvnjahu je kurvarstvom svojim; i po što bi se oskrvnila s njikma,odvraćala se duša njezina od njih. (XXIII. 2,3,5,6,17). Ovde 'Egipat' označavareči-znanja; 'Asur', umovanje; a 'Vavilonjani', obmane od požuda. Kurvala si sesa sinovima Egipatskim, susjedima svoijim velika tijela, i umnožila si kurvarstviosvoje da bi me razgnjevila. Kurvala si se sa sinovima Asirskim, jer se ne mogašenasititi, I umnožila si kurvarstvo svoje u zemlji Hananskoj dori do Haldejske, i nitako se nijesi nasitila. (XVI.26,28,29). Gde Egipat označava reči-znanja; 'Asirija',umovanje. Umovanja o duhovnim i nebeskim stvarima nazivaju se 'kurvanjem',kako ovde tako i na drugim mestima u Reči. Da se ovde ne govori o kurvanju sEgipćanima i s Asircima, to može svako da vidi. Kod Jeremije: A sada što će tiput Egipatski da piješ vode Seorske? Što li će ti put Asirski da piješ vode iz rijeke?Za što trčkaš mijenjajući svoj put? Posramićeš se od Egipćana kako si seposramio od Asirca. (II.18,36). I ovde slično 'Egipat' označava reči-znanja; a'Asir' umovanje. Kod istoga: Izrael je razagnano stado, lavovi su ga otjeraliu,prvo ga je Asur raskinuo, a onda mu je car Vavilonski slomio kosti (prim. prev.Ovo je moj prevod, jer ovo mjesto nisam našao tamo gde je označeno, to jestkod Jeremije I.17,18). Ovde 'Asur' označava umovanje o duhovnim stvarima.Kod Miheja: I biće mir kad Asirac dođe u našu zemlju, i kad stupi u dvore naše.Tada ćemo podignuti na nj sedam pastira i sedam knezova iz naroda. I oni ćeopasti zemlji Asirsku mačem i zemlju Nemrodovu na vratima njegovijem, i on ćenas izbaviti od Asirca kad dođe u našu zemlju i kad stupi na među našu. (V.5,6).Ovde se govori o Izraelu, ili o duhovnoj crkvi, o kojoj se kaže da će 'Asur u nju

ne će ući', to jest, da ne će ući mudrovanje; 'zemlja Nemrodova' označavaovakvo bogoštovanje koje je označeno Nemrodom, u kojem je unutrašnjesastavljeno od zla i obmane. Da 'Asur' u Reči označava razum, koji je u čovekucrkve, po kojemu on razaznaje šta je istina i dobro, očito je kod Ozeja: Sastrahom će dotrčati iz Egipta kao ptica, i kao golub iz zemlje Asirske. (XI.11).'Egipat' ovde označava znanje čoveka crkve; a 'Asur', njegov razum. Da 'ptica'označava intelektualne reči-znanja, a 'golub' razumsko dobro, pokazano je pre.Kod Isaije: U to vrijeme će biti put iz Egipta u Asirsku, i Asirac će ići u Egipat, iEgipćanin u Asirsku, i služiće Jehovi nad vojskama Egipćani s Asircima. U to ćevrijeme Izrael biti treći s Egipćanima i Asircima, i biće blagoslov posred zemlje.Jer će ih blagosloviti Jehova nad vojskama govoreći: da je blagosloven mojnarod Egipatski i Asirski, djelo ruku mojih, i našljedstvo moje, Izrael. (XIX,23-25).Ovde se radi o duhovnoj crkvi, koja je 'Izrael', čiji razum je 'Asur', a znanje'Egipat'. Ovo troje sačinjavaju intelektualne stvari kod čoveka duhovne crkve,koje idu jedna za drugom ovim redom. Asur se imenuje i na drugim mestima,kada znači Razumsko (Racionalno), bilo istinito ili lažno, kao kod Isaije XX.1 pado kraja; XXIII.13e; XXVII.13; XXX.31; XXXI.8; XXXVI and XXXVII; LII.4; Jezek.XXVII.23,24; XXXI.3 do krajas; XXXII.22; Mijeha VII.12; Sofonije II.13; ZakarijaX.11; Psalam LXXXIII.8) 'Asur' označava umovanje kod Ozeja (V.13; VII.11; XII.1;XIV.3) i kod Zaharije 8X.109, gde se govori o Efraimu, kojim je označnoIntelektualno (u crkvi) , ali ovde izokrenuto.1187. I sazida Ninivu i Robot grad i Halu. Da ovo označava da su na taj načinoblikovali doktrine o veri za sebe, jasno je iz značenja Ninive, i Robota, i Hale (okojima ćemo govoriti ubrzo), kao i iz značenja 'grada' u Reči, da je to doktrina,bilo istinita ili lažna (kao što je ranije pokazano, br. 402).1188. Da su obmane u doktrini (prim.prev. u nauku ili u tumačenju Reči)označene 'Ninivom', a obmane iz drugog izvora 'Robotom i Halom', jasno je izznačenja 'Ninive u Reči, o čemu će uskoro biti govora. Obmane ove vrste imajutri izvora. Prvi je u obmanama čula koja su u mraku neprosvetljenograzumevanja, i u neznanju; otuda dolaze obmane koje su 'Niniva'. Drugi izvorjetako isto u čulima gde preovlađuju nečiste želje, da se bude nov i da sepredvodi: ove se obmane označavaju 'Robotom'. Treći izvor je u volji pa stoga iu požudama, kada su ljudi spremni da nešto priznaju kao istinito samo ako toprija njihovim požudama; otuda su obmane koje se nazivaju 'Hala'. Sve ove

1190. I Rezen izmeđui Ninive i Hale. Da ovo znači da su oni sami za sebeoblikovali doktrine o životu; i da se lažne doktrine toga porekla označavaju'Rezenom', može da se vidi iz onoga što je pokazano o Ninivi i Hali; kao i na tajnačin što će se povezati ono što je rečeno u prethodnom stihu o obmanama udoktrinama, s ovim što je rečeno o obmanama o životu. Jer takav je stil u Reči,osobito je takav proročki stil, gde kada se govori o stvarima razuma, govori se uisto vreme i o stvarima volje. U prethodnom stihu govori se o onome što je urazumu, ili o obmanama u doktrini; a ovde o obmanama o životu, što jeoznačeno 'Rezenom'. Pošto se više Rezen ne pominje u Reči, ovo se ne možejače potvrditi, osim po tome što je Rezen sagrađen između Ninive i Hale, to jest,između umovanja i obmana koje potiču od požuda, što stvara obmane o životu,kao i iz toga što se naziva 'velikim gradom', jer (ta obmana) potiče i iz razuma iiz volje.1191. To je grad velik. Da ovo označava stvari u doktrini, i da su se ove širile ida su preovladale, jasno je iz značenja 'grada', a to istinite stvarii u doktrini (kaošto je bilo pokazano u br. 402). I to se naziva 'grad velik', pošto sve obmanedoktrine i bogoštovanja koje potiče od nje, iz toga nastaju i postaju obmane oživotu (prim.prev. obmane o tome kako treba živeti).1192. Predmet o kome se govori gore u stihu 10 bio je zla u bogošrtovanju,koja su označena 'Vavilonom, Arahom, Ahadom i Halanom u zemlji Senaru':ovde se govori u ova dva stiha o obmanama (neistinama) u bogoštovanju, a štoje označeno 'Ninivom, Redhobom, i Halom, i Rezenom'. 8tu se govori oobmanama koje pripadaju načelima koja su izmudrovana; i o zlima koja potičuod ljubavi prema svetu i prema sebi.1193. Sihovi 13,14. Mezraim rodi Ludeja i Sananeje i Labeje i Neftueje, iFetruzeje, i Hazlueje, odakle izađoše Filisteji i Kaftoreji. Mezraim rodi Ludeja iSananeja i Labeje i Neftueje, označava mnoge narode, koji označavaju mnogevrste obreda; 'Mezraim' je znanje; 'Ludim, sananej, i Labej i Nefteuej', su mnogiobrede, koji su samo reči-znanja (scientifica); 'Fetrusej, i Hazluej' su imanamnogih naroda, kojima se označavaju doktrinarnew stvari obreda koje imaslično poreklo, a koji su bili same reči-znanja; 'odakle izadoše Filisteji', značinarod toga porekla, kojim se označava poznavanje znanja o veri i ljubavi kabližnjemu. Da su 'izašli', znači da su kod njih saznanja bila samo reči-znanja.

1194. Mizraim rodi Ludeja, Sananeja, Labeja, Neftueja, Fetruzeja. Da ovionačavaju tako mnogo naroda, a da ovi označavaju toliko obreda, može sevideti iz onoga štgo je pokazano o Mizraimu ili Egiptu (kod stiha 6 ovogapoglavlja), naimely, da 'Egipat' označava znanje ili reči-znanja. Oni za koje sekaže su od ovih rođeni, to mogu da budu samo obredi, i to obredi spoljašnjegbogoštovanja. Jer Gospodova Reč, u svojim grudima i u dubini, to jeste unjenom unutrašnjem smislu, govori samo o Njegovom carstvu, a to je o crkvi;tako da su obredi ono što što je rođeno iz reči-znanja kroz mudrovanja.1195. 'Mezraim' ili 'Egipat' je znanje, što je pokazano u stihu 6 ovogapoglavlja. 'Ludeji, Sananeji, Labeji, Nefteji i Fetruzeji' su mnogi obredi koji susamo reči-znanja, kojima se istražuju duhovne i nebeske stvari pomoćumudrovanja, i tako se izmišlja bogoštovanje za sebe. Obredi kod ovakvogbogoštovanja, pošto potiču od mudrovanja i reči-znanja, nazivaju se obredi-rečiznanja (ritualia scientifica), gde nije bilo ničega duhovnog i nebeskog, jer je svedolazilo od njih samih. Otuda potiče Egipatski idoli, kao i njihova magija. Apošto su njihoivi obredi imali ovo poreklo, oni su odbacivali,i gadili se i mrzeliobrede Drevne crkve¸ što je očito iz onoga što je rečeno u Postanju XLIII.32;XLVI.34, Izlazak VIII.22); zato što su ovo značenja, to se kaže da ih je rodioMezraim ili Egipat, a to je reči-znanja; a pošto su njihove reči-znanja bileraznorodne, to su i obredi, koli su potekli otuda različiti. Ove se raznovrsnostioznačavaju uglavnom mnogim narodima. Da se ovo podrazumeva pod'Ludimom ili Liđanima', pokazuje se kod Jeremije: Egipat se diže kao potok injegove se vode kolebaju kao rijeke; i veli: idem, pokriću zemlju, i satrću grad ione koji žive u njemu. Izlazite, konji i bjesnite, kola; i neka izađu junaci,Etiopljani i Libijci, koji nose štitove, i Lidijci koji nose i natežu luk. (XLV.8,9) RekeEgipta su ovde raznovrsne reči-znanja koja su obmanjiva; 'idem, pokriću zemlju'je ući u stvari koje pripadaju crkvi ili veri preko reči-znanja; 'satrti grad' jerazoriti istine; 'Kuš i Fut' su saznanja,a 'Lidijci' su obredi zasnovani na rečimaznanjimao kojima se gore govori; 'koji nose štitove, i natežu luk' je razum.1196. Da su 'Petrusi i Haslusi' imena naroda, i da označavaju doktrinarne stvariu obredima sličnoig porekla, a koje je bilo u rečima-znanjima, jasno je iz onogašto je već rečeno; kao i iz toga što oni slede jedni druge ovim redom. OPetrusima vidi kod isaije XI.11,12; Jerek. XXIX.13-14; Jer. XLIV.1,15.

1197. Odakle izađoše Filisteji. Da ovo označava narod i da je ovim narodomoznačeno znanje o veri i o ljubavi ka bližnjemju, jasno je iz Reči, gde se čestopominju Filistejci. U Drevnoj Crkvisvi nazivani su Filistejcima svi oni koji sumnogo govorili o veri, i izjavljivali da je spasenje u samoj veri, a čiji život nije biopo njihovoj veri. Stoga su se oni nazivali 'neobrezanima', što znači da su bililišeni ljubavi ka bližnjemu. Da su nazivani 'neobrezanim, može se videti u 1Samuilova XIV.6; XVII.26,36; XXXI.4;2 Samuilova I.20. i drugde. Jer su bili takvi,dogodilo se da su stvari vere postajale samo stvari memorije; jer poznavanjaduhovnih i nebeskih stvari pa i misterija vere postaju samo stvari memorijekada čovek vešt u ovim stvarima nema ljubavi ka bližnjemu. Stvari u memorijisu mrtve ukoliko čovek koji ima savest ne živi po njoj. A kada tako živi, tadastvari u memoriji postaju stvari života; i samo tada one su mu od koristi idonose mu spasenje posle života u telu. Znanja i saznanja nisu ništa čoveku udrugom životu, čak i da zna sve tajne koje su ikada otkrivene, ukoliko ovaznanja ne utiču na njegov život. Takvi su oni koji su gore opisani svuda aoznačeni kao 'Filistejci' kod proroka u Reči, kao i u istorijski delovima (Reči), kaona primer kada Avraham boravi u zemlji Filisteja, i kada je sklopa savez sAvimelehom, kraljem Filistejaca (Postanje XX.1 do kraja; XXI.22 do kraja;XXVI.1-34). Pošto su ovde verska znanja pretstavljena Filistejcima, stoga jeAvraham, koji pretstavlja nebeske stvari vere, među njima boravio, i stupio usavez s njima, a tako istzo i Isak, kojim su pretstavljene duhovne stvari vere; aline i Jakov, zato što su njima bile pretstavljene spoljašnje stvari vere.Da'Filistejci' pretstavljaju opšte poznavanje verskih stvari, a osobito onih kojegovore o spasenjeu kroz samu veru, i koje postaju samo stvari u njihovojmemoriji, može da se vidi kod Isaije: Nemoj se radovati zemljo Filistejska svakolika, što se slomi prut onoga koji te je bio; jer će iz korjena zmijinjega niknutizmija vasilinska, i plod će joj biti zmaj ognjeni krilati. (XIV.29). Ovde 'korijenzmijinji' označava reči-znanja; 'zmija vasilinska', zlo jer dolaze od obmana; a'plod zmaja ognjenoga', su njihova dela, koja se nazivaju 'leteća ognjena zmija',jer ona potiču od požuda. Kod Joila: I šta hoćete vi sa mnom, Tire i Sidone, i svikraljevi Filistinski (Palestinski)? Hoćete li da mi platite ili hoćete li da mi vratite?Odmah ću vam bez oklijevanja platiti platu vašu na vašu glavu. Jer uzeste srebromoje i zlato moje, i najljepše zaklade moje unesoste u svoje crkve (hramove). Isinove Judine i sinove Jerusalimske prodadoste sinovima Grčkim (Javanitskim)da biste ih otjerali daleko od međe njihove. III.4-6. Ovde je jasno na šta se misli

ogoštovanje, koje se naziva 'Hananom', takvo je kao što je bilo ono kodjevreja, i pre i posle Gospodovoig dolaska. Kod njih postoji spoljašnjebogoštovanje kojega se strogo pridržavaju, a u takvom su neznanju o onomešto je unutrašnje da misle da žive samo telom. Žive u potpunom neznanju oduši, o veri, o Gospodu, o duhovnom i nebeskom životu, i o životu posle smrti.Tako su u vreme Gospoda odricali da postoji uskrsnuće – kao što se vidi kodMateja XXII. 22-33; Marka XII.18-28; Luke XX.27-41. Kada je čovek takav da neveruje da će živeti posle smrti, on ne veruje da postoji bilo šta unutrašnje kojeje duhovno i nebesko; a takvi su oni koji žive u samim požudama, jer žive samotelesnim i svetskim životom: osobito oni koji su ogrezli u tvrdičluku. I poredtoga, kod njih postoji bogoštovanje, posećuju sinagoge, ili njihove crkve, iodržavaju obrede, neke vrlo strogo; ali pošto ne veruju da postoiji život poslesmrti, njihovo bogoštovanje je nužno spoljašnje u kome nema ničegaunutrašnjega, te je kao što je školjka bez semena (srži) ili kao stablo bez ploda ibez lišća. Na takvo spoljašnje bogoštovanje se misli pod 'Hananom'. Druge vrstespoljašnjeg bogoštovanja, koja se gore razmatraju, bila su oblici bogoštovanja ukojima je bilo unutrašnjih stvari.1201. Da 'Sidon' označava vanjska znanja o duhovnim stvarima, jasno je potome što se naziva 'Hananovim prvorođencem'; jer prvoroženac u svakoj crkvije u unutrašnjem smislu vera (n352,367). Ali ovde, gde nema vere, jer nemaunutrašnjih stvari, postoje samo vanjska znanja o duhovnim stvarima koja suumesto vere; a to znači znanja kakva su bila kod Jevreja, koja su samo znanja oobredima spoljašnjeg bogoštovanja, kao i o doktrinama (naucima) koje seodnose na to bogoštovanje. Da je ovo značenje 'Sidona', jasno je i po tome štosu Tir i Sidon bili na krajnjoj granici Filistije, i što su bili pored mora; stoga se'Tirom' označavaju unutrašnje znanje, a 'Sidonom' spoljašnje znanje duhovnihstvari – a što je vidljivo i iz Reči. Kod Jeremije: Od onoga dana kad će doći daistrijebi ave Filisteje i zatre Tir i Sidon i sve ostale pomoćnike, jer će Jehovaistrijebiti Filisteje. Ostatak ostrva Kaftora.( XLVII.4) Ovde 'Filistejci' označavajuznanja o veri i o ljubavi ka bližnjem; 'Tir' označava unutrašnja znanja, a 'Sidon'znanja o duhovnim stvarima. Kod Joila: I šta hoćete vi sa mnom, Tire i Sidone, isvi kraljevi Filistejski? Jer uzeste srebro moje i zlato moje, i najljepše zaklademoje unesoste u crkve (hramove) svoje. (III.4,5). Ovde 'Tir i Sidon' očiglednooznačavaju znanja, i nazivaju se 'međama Filistije', 'srebro i zlato', i 'najljepšezaklade', su znanja. Kod Jezekilja: Ondje su svi knezoivi sjeverni i svi Sidonci, koji

spoljašnjih poznavanja. Kao što je već rečeno, duhovne stvari su one kojepripadaju veri; a nebeske stvari su one koje pripadaju ljubavi; ili, duhovne stvarisu one koje pripadaju razumu, a nebeske su one koje pripadaju volji. Da 'Het'označava spoljašnja znanja bez unutrašnjih, jasno je iz Jezikilja: Reci: ovako veliGospod Jehova Jerusalimu: postanjem i rođenjem ti si iz zemlje Hananske;otac tibijaše Amorejac, a mati Hetejka. Ti si kći matere svoje, koja se odmetnula mužasvojega i djece svoje, i sestra si sestara svojih, koje se odmetnuše muževa svojihi djece svoje, mati vam je Hetejka, a otac Amorejac. (XVI.3,45.)Ovde je 'Hanan'spoljašnje bogoštovanje bez unutrašnjeg; 'odmetnula muževe i sinove', jeodbaciti dobra i istine; otuda je se njena mati naziva 'Hetejskom'. Ali 'Het' uReči označava i spoljašnja poznavanja nebeskih stvari u dobrom smislu, kao štoje to slučaj sa skoro svim imenima zemalja, gradova, naroda, i osoba, iz razlogakoji je već objašnjen. Ovo značenje 'Heta' će se obrađivati kasnije, po Božanskojmislosti Gospodovoj. Poznavanja duhovnih stvari su ona koja se odnose naveru, pa stoga i na doktrinu (nauk o veri); a poznavanja nebeskikh stvari su onakoja se odnose na ljubav, pa stoga i na život.1204. Stihovi 16-18. I Jebuzeja i Amoreja i i Heveja i Araceja i Sineja, i Aradija iSamareja i Amateja.. A poslije se rasijaše plemena Hananejska. 'Jebuziti, iAmoreji, i Heveji, i Araceji, i Sineji, i Aradeji, i Samareji, i Amateji' bili su mnoginarodi kojima se označavaju mnoga idolopoklonstva. A 'poslije se rasijašeplemena Hananejska', znači da su sva ostala idolopoklonstva proizašla iz ovih.1205. Jebuziti, Amoreji, Haveji, Araceji, Sineji, Aradeji, Samareji i Amateji, bili sumnogi narodi, i oni označavaju mnoga različita idolopoklonstva. Da seidolopokonstva označavaju ovim narodima, jasno je iz mnogih mesta u Reči, jersu oni bili žitelji Hananske zemlje, koji su zbog svog idolopoklonstva biliisterani, a delom i iskorenjeni. Ali u unutrašnjem smislu ne misli se na narodeveć na idolopoklonstva uopšte, bilo kada i bilo gde da su; posebno, kod Jevreja.Jer ovi čine da se bogoštovanje sastoji samo od spoljašnjih stvari, i nisu voljni daznaju bilo šta o unutrašnjim stvarima; a kada ih se poučava, oni to odbacuju, tesu stoga skloni svim ovim idolopoklonstvima, što se jasno vidi po Jevrejima.(prim.prev. Autor je smetnuo s uma da kod Jevreja, nezvanično, postoji Kabala,ili mistično i simbolično tumačenje Božanskih istina, koje u mnogome potsećana Doktrine Novog Jerusalima, objavljene preko Autora). U unutrašnjembogoštovanju ima jemstvo (spona) koje odvraća čoveka od idolopoklonstva; a

kada nema ovoga, nema ničega što sprečava. Međutim, postoje kakounutrašnja tako i spoljašnja idolopoklonstva. Oni kod kojih postoji spoljašnjeidolopoklonstvo bez unutrašnjeg, ti srljaju u spoljašnja idolopoklonstva; onikod kojih postoji spoljašnje idolopoklonstvo a koji su iznutra nečisti, oni srljaju uunutrašnja idolopoklonstva; obe ove vrste idolopoklonstava označene su ovimnarodima. Unutrašnja idolopoklonstva su mnoge obmane i požude koje ljudivole i kojima se klanjaju, a koji su umesto bogova i idola koji su postojali kodNeznabožaca. No koje su posebne vrste obmana i požuda bile označene ovimnarodima – Jebuzitima, Amoritima, Gergesejima, iEvejima, Arukejima,Asenejima, Aradejima, Samarejima, i Amatejima – bilo bi pre dugo da se ovdeobjasni; ali to će biti rečeno kada se njihova imana ponovo pojave, poBožanskoj milosti Gospodovoj.1206. A poslije se rasijaše plemena Hananejska. Da ovo znači da su sve ostalevrste idolopoklonstava proistekle iz ovih, jasno je i bez objašnjavanja.1207. Stih 19. I bijahu međe Hananejske od Sidona idući na Gerar pa do Gaze, iidući na Sodom i Gomor i Adamu i Sevojim pa do Lesa. Pod 'Sidonom', kao i pre,označena su spoljašnja znanja; 'Gerarom' su označene stvari koje su otkrivene overi; 'Gazom' su označene stvari koje su otkrivene o ljubavi ka bližnjemu; 'međaHananejska od Sidona idući na Gerar pa do Gaze, označava dokle su se širilapoznavanja istine i dobra kod onih koji su imali spoljašnje bez unutrašnjegbogoštovanja; 'idući na Sodom i Gomor i Adamu i Sevojim pa do Lesa', označavaobmane i zla u kojima su se oni nalazili.1208. Da se 'Sidonom' označavaju spoljašnja znanja, očito je iz onoga što je većrečeno, u stihu 15.1209. Da se 'Gerarom' označavaju stvari koje su bile otrivene o veri, i stogauopšte o samoj veri, jasno je iz odlomaka gde je pominje Gerar (kao u PostanjuXX.1; XXVI.1,17), dok će se o značenju 'Gerara' govoriti posle, po Božanskojmilosti Gospodovoj.1210. Da se 'Gazom' označavaju stvari koje su bile otkrivene o ljubavi kabližnjemu, jasno je iz toga što kad god se u Reči govori o duhovnim stvarima, uisto vreme zajedno govori se i o nebeskim stvarima (to znači, da kada se govorio veri, govori se i o ljubavi ka bližnjemu); to isto je jasno i iz Reči gde se pominje

'Gaza', a još više ako se uzme u obzir da se znanja protežu do vere, i čak doljubavi ka bližnjemu, koja je njihova krajnja međa.1211. I bijahu međe Hananejske od Sidona idući na Gerar pa do Gaze. Da ovooznačava dokle su se širila znanja kod onih koji su imali spoljašnje bogoštovanjebez unutrašnjeg, jasno je iz značenja 'Gerara' i 'Gaze'. Dotle su se prostiralegranice svih znanja koja su se odnosila na bogoštovanje, bilo da je ono bilospoljašnje ili unutrašnje; jer svako bogoštovanje je od vere i odljubavi kabližnjemu. Ono što nije od ovoga, to je idolopoklonstvo. Pošto se ovde radi oHananu,to jest, o spoljašnjem bogoštovanju i onome što iz njega proističe, ovdese misli ne na granice do kojih se širilo to bogoštovanje, već na znanja.1212. I idući na Sodom i Gomor i Adamu i Sevojim pa do Lesa (Dasa). Da ovooznačava obmane i zla u kojima se ova (bogoštovanja) završavaju, može sevideti iz značenja istih (gradova) u istorijskim i proroškim delovima Reči.Uglavnom, postoje dva izvora obmana; jedan su požude koje pripadaju ljubaviprema sebi i svetu; drugi je saznanja i reči-znanja, kroz umovanje; a obmaneovakvoga porekla, kada nadvladaju istine, označavaju se sa 'Sodom, Gomor,Adama, i Sevojim'. Svako može da vidi da su obmane i zla iz ovih (bogoštovanja)međe spoljašnjeg bogoštovanja. U ovakvom bogoštovanju sve je mrtvo. Uovakvom bogoštovanju, bilo na koju stranu da se čovek okrene, on tone uobmane. Nema ničega unutrašnjega koje bi ga držalo na putu istine, već postojisamo spoljašnje, koje ga nosi gde god ga vode požude i fantazije. Pošto seSodom, Gomor, Adama, i Sevojim pominju kako u istorijskim tako i u proročkimdelovima Reči, po Božanskoj milosti Gospodovoj, biće objašnjeno koja suposebna zla njima označena.1213. Stih 20. To su sinovi Hamovi, po porodicama svojim, i po jezicima svojim,u zemljama svojim i u narodima svojim. 'Sinovi Hamovi' označavajurasprostiranje dokrtrina i raznih bogoštovanja iz izopačenog unutrašnjegbogošovanja koje je 'Ham'; 'po porodicama svojim, i po jezicima svojim, uzemljama svojim, i u narodima svojim', zanači (da je to išto) prema njihovimposebnim prirodnim odlikama (geniju), pojedinačno i zajedno; 'po porodicamasvojim', je prema njihovim moralnim običajima; 'po jezicima svojim', je premanjihovim mišljenjima; ' u zemljama svojim', je, uopšte, ono što se odnosilo nanjihova mišljenja; 'u narodima svojim', je, uopšte, o onome što se odnosilo nanjihove moralne običaje.

1214. Da 'sinovi Hamovi' označavaju širenje doktrina i raznih bogoštovanja izizopačenog unutrašnjeg bogoštovanja koje je 'Ham', jasno je iz značenja'sinova', naime da su to doktrine; i iz značenja 'Hama', naime da je toizopačeno unutrašnje bogoštovanje; o kojem je bilo govora ranije.1215. Po porodicvama svojim, po jezicima svojim, u zemljama svojim, unarodima svojim. Da ovo znači da je ovo bilo u skladu s njihovim prirodnimodlikama (prema geniju svakoga od njih), bilo je gore objašnjeno (u stihu 5),gde se nalaze iste reči, ali drugim redom. Tamo je predmet bio sinovi Jafetovi,da se 'od njih razdijeliše ostrva narodna na zemljama svojim, svako po jezikusvojemu, i po porodicama svojim, i u narodima svojim', označava spoljašnjevrste bogoštovanja u kojima je bilo unutrašnje (bogoštovanje). U tomeodlomku, dakle, prednost dobija ono što pripada doktrini (nauku); ali ovdeprednost doktrini koja govori o moralnim običajima, ili o životu.1216. Da 'po porodicama svojim' znači prema njihovim moralnim običajima; da'po jezicimna svojim' znači u skladu s njihovim mnenjima; da u 'zemljamasvojim' znači prema onome što se odnosi na njihova mišljenja; i da 'u narodimasvojim' znači, uopšte, ono što se odnosi na moralne običaje, sve to se moževideti po značenju svakog izraza u Reči – to jest, reči 'porodica'. 'jezik', ' zemlja',i narod' – o kojima vidi gore u stihu 5.1217. Stih 21. I Semu rodiše se sinovi, najstarijem bratu Jafetovu, ocu svijehsinova Everovijeh. Ovde je 'Semom' označena Drevna Crkva u opštem; 'rodišese Semu', znači da je nova crkva nastala od Drevna Crkve; 'Everom' je označanaova nova crkva, koja će se zvati druga Drevna Crkva; 'on je otac svijeh sinocaEverovih', znači da je ova druga Drevna Crkva, i ono što je pripadalo ovj crkvi,proizašlo iz prve Drevna Crkve kao od svog oca; 'najstarijem bratu Jafetovu',znači je je njeno bogoštovanje bilo spoljašnje.1218. Da se 'Semom' označava Drevna Crkva uopšte, jasno je iz toga što seovde radi o Everu, na kojega je sada usmerena pažnja; i iz toga što se on ovdenaziva 'stariji brat Jafetov'.1219. Da 'Semu se rodiše' ovde označava da je jedna nova crkva proizašla izDrevne Crkve, jasno je iz sadržaja ovoga stiha, koji govori o Everu, pod kojim semisli na tu novu crkvu, o kojoj kasnije.

1220. Da je 'Everom' označena jedna nova crkva, jasno je iz onoga što sledi, gdese posebno razmatra o Everu. Ever se ovde pominje zato što je ta nova crkvapotekla od njega. Kakav je bio Ever i ova nova crkva, po Božanskoj milostiGospodovoj, biće rečeno kasnije.1221. On je otac svih sinova Everovijeh. Da ovo znači da je ova druga DrevnaCrkva, i ono što je pripadalo ovoj crkvi, proizašlo od prve Drevne Crkve, kao odsvog oca, videće se u onom što sledi o Everu, i o ovoj crkvi; jer se o Everu govoriod 24 do 30 stiha ovoga poglavlja, i od stiha 11 do kraja u sledećem poglavlju.1222. Stariji brat Jafetov. Da ovo znači da je njegovo bogoštovanje bilospoljašnje, jasno je iz značenja 'Jafeta', naime da je to spoljašnja crkva, o kojoj uprethodnom poglavlju, u 18 stom i sledećim stihovima; i gore, u ovompoglavlju, stihovi 1 do 5. 'Sem, stariji brat Jafetov', ovde posebno označava dasu unutrašnja i spoljašnja crkva braća; jer je takav odnos unutrašnjegbogoštovanja prema spoljašnjem u kome postoji unutrašnje (bogoštovanje). Aliunutrašnja crkva je stariji brat jer je prva i unutrašnja. Ovde 'stariji bratJafetov'znači i to da je druga Drevna Crkva, nazvana 'Ever', bila brat prvojDrevnoj Crkvi. Jer 'Jafetom', u unutrašnjem smislu, označeno je spoljašnjebogoštovanje u kojem je unutrašnje, u bilo kojoj crkvi; pa stoga i u ovoj novojDrevnoj Crkvi koja je najvećim delom bila spoljašnja. Takav je unutrašnji smisaoReči, da se ne obraća pažnja na istorijske delove doslovnog smisla kada seposmatra ono što je sveopšte (univerzalno), a što je odvojeno od doslovnogsmisla; jer ova dva (smisla) posmatraju jedan drugoga na različit način. Otuda toda 'stariji brat Jafetov' ovde znači, u unutrašnjem smislu, bogoštovanje noveDrevne Crkve, koje da je bilo spoljašnje. Jer da značenje nije ovakvo, bilo binepotrebno reći da je on (Ever) bio stariji brat Jafetov.1223. Stih 22. Sinovi Semovu bjehu: Elam i Asur i Arfaksal i Lud i Aram. Kao ipre, i ovde je 'Semom' označena unutrašnja crkva; a 'sinovima Semovim', onošto pripada mudrosti; 'Elam, i Asur, i Arpaksal, i Lud, i Aram' bili su mnoginarodi, kojima se označava ono što pripada mudrosti, - 'Elamom' vera odljubavi ka bližnjem, 'Asurom' razumevanje koje potiče otuda, ' Arpaksalom'znanje otuda, 'Ludom' poznavanja istine, 'Aramom' poznavanja dobra.1224. Iz svega ovoga očito je šta ova imena označavaju u unutrašnjem smislu,naime, da je Devna Crkva, koja je bila unutrašnja, bila obdarena mudrošću,

azumevanjem, znanjem, i poznavanjima istine i dobra. Ovo je sadržano uunutrašnjem smislu, iako su ovde navedena samo imena iz čega se udoslovnom smislu može samo ustanoviti ko su bili očevi i koje je bilo poreklonaroda, a ništa doktrinalno, a još manje nešto duhovno i nebesko. Takav jeslučaj i sa Prorocima, gde se pod nizovima imena u unutrašnjem smisluoznačavaju delotvorne stvari, koje slede jedna drugo lepim redom.1225. Da je 'Semom' označena unutrašnja crkva, rečeno je i pokazano uprethodnom poglavlju, u 18 stom i sledećim stihovima.1226. Da se 'sinovima Semovim' označava ono što pripada mudrosti, jasno je izsamo ovoga, da je Sem unutrašnja crkva, čiji su sinovi ništa drugo već stvarimudrosti. Naziva se mudrošću sve ono što se rađa od ljubavi ka bližnjemu, jerto dolazi preko ljubavi ka bližnjemu od Gospoda, od kojega je sva mudrost, jerOn je mudrost sama. Otuda i istinsko razumevanje (inteligencija), a otuda iistinsko znanje, i otuda dolazi i istinsko saznavanje, što su sve sinovi ljubavi kabližnjem, to jest, sinovi Gospodovi preko ljubavi ka bližnjem. Pa stoga što susinovi Gospodovi preko ljubavi ka bližnjem, za svakoga od njih se kaže da imamudrost, jer je mudrost u svakome od njih, i primaju život od nje, i to tako da nirazumevanje, ni znanje ni saznanje nemaju života osim od mudrosti kojapripada ljubavi ka bližnjem, koja je od Gospoda.1227. Da su 'Elam, Asur, Arpaksal, Lud, i Aram' bili mnogi narodi, očitoi je iizstorijskih i proročkih delova Reči gde se oni pominju. I da oni označavaju onopto pripada mudrosti, jasno je iz onoiga što je malopre rečeno kao i iz onogašto sledi. Kod nekih od ovih naroda, bikla je unutrašnja crkva; kod drugih, kojese nazivaju sinovima Jafetovim, bila je spoljašnja crkva; kod onih koiji su se zvalisinovi hamovi, bila je izopašena unutrašnja crkva; a kod onih koji su bili sinoviHananovi, bila je izopačena spolkjašnja crkva. Isto je bilo da se kaže unutrašnje ispoljašnje bogoštovanje, ili da se kaže unutrašnja i spoljašnja crkva.1228. Da 'Elam' označava veru koja dolazi od ljubavi ka bližnjem, jasno je izsuštine unutrašnje crkve. Crkva je unutrašnja kada je ljubav ka bližnjemuvodeće načelo, iz kojaga on misli i deluje. Prvo potomstvo ljubavi ka bližnjem jeništa drugo nego vera; jer je vera iz toga, i ni iz kojeg drugog izvora. Da je 'Elam'vera od ljubavi ka bližnjem, ili vera sama koja čini unutrašnju crkvu, jasno je i izJeremije: Riječ Jehovina koja dođe Jeremiji proroku za Elam, u početku

carovanja Sedesije cara Judina, govoreći: Ovako veli Jehova nad vojskama; evo,ja ću slomiti luk Elamu, glavnu silu njihovu; i dovešću na Elam četiri vjetra sčetiri kraja nebesa, i u sve te vjetrove rasijaću ih, tako da neće biti naroda kudaneće otići prognanici Elamski. I uplašiću Elamce pred neprijateljima njihovijem, ipred onima koji traže dušu njihovu; i pustiću zlo na njih, žestinu gnjeva svojega,govori Jehova, i pustiću na njih mač dokle ih ne zatrem. I namjestiću prijestosvoj u Elamu i istrijebići odande cara i knezove, govori Jehova. (XLIX. 34-39) Uovome odlolmku 'Elam' označava veru, ili ono što je isto, a to je unutrašnjucrkvu, koja se izokrenula i iskvarila; a potom obnovljena. Upravo kao što se uReči često govori o Judi, Izrailju, i Jakovu – kojima su označene crkve – 'Judom'nebeska crkva, 'Izrailjem' duhovna crkva, a 'Jakovom' spoljašnja crkva, o kojima,kada su izopačene, kaže se da treba da se razagnaju, i da pošto ih neprijateljirazagnaju, one će biti sakuljene i vraćene ; i tada će Jehova postaviti svoj prestou Elamu, to jest u unjutrašnjim stvarima crkve, a to su stvari vere od ljubavi kabližnjem. Kod Isaije: Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, takoće doći iz pustinje, iz zemlje strašne. Ljuta utvara javi mi se. Nevjernik nevjeručini, pustošnik pustoši; hodi, Elame, opkoli, Madajo! Svemu uzdanju učiniću kraj.(XXCI.1,2.). Ovde se kaže da će Vavilon opustošiti crkvu; 'Elam' je unutrašnjacrkva; 'Madaj' je spoljašnja crkva, ili spoljašćnje bogoštovanje u kojemu jeunutrašnje. Da je Madaj takva crkva, ili takvo bogoštovanje, pokazano je u stihu2 ovoga poglavlja, gde se kaže da je Madaj Jafetov sin.1229. Da je 'Asurom' označeno razumevanje, jasno je iz onoga što je gorepokazano, u stihu 11 ovoga poglavlja.1230. Da je 'Arpaksalom' označeno znanje, ne može se lako potvrditi iz Reči, alije očito iz nizova stvari koje prethode i koje slede.1231. Da su 'Ludom' označena poznavanja istine, jasno je po tome što supoznavanja istine iz toga izvora, to jest, od Gospoda preko ljubavi ka bližnjemu,pa tako i preko vere, uz pomoć razumevanja i poznavanja.Tako kod Jezikilja:Persijanci i Lidijci i Puteji bijahu u vojsci tvojoj tvoji vojnici (ratnici); štitove išljemove vješahu u tebi, oni te ukrašavahu, (XXVII.10.) Ovo se kaže za Tir; 'Lidijci(Lud) i Puteji (Put) označavaju saznanja, za koja se kaže da su u njihovoj vojscida su njeni ratnici, jer oni služe braneći istine uz pomoć razumevanja (razuma).

To isto je i 'vješati štitove i šljemove'. Da 'Puteji' označavaju spoljašnja znanjaReči, može se videti gore, u stihu 6 ovoga poglavlja.1232. Da se 'Aramom' ili Sirijom označavaju saznanja dobra, to sledi; a vidi se iiz Reči, kao kod Jezikilja: Sirija (Aram) trgovaše s tobom mnoštvom djela svojih,dolažaše na sajmove tvoje sa smaragdom i porfirom i uzvodom i tankimplatnom, i koralom i ahatom. /XXVII.16.) Gde se govori o Tiru, ili o posedovanjuznanja; a 'djela, smaragd, porfira, uzvod i tanko platno, koral i ahat', ovdeoznačavaju poznavanja dobra. Kod Osije: I Jakov pobježe u zemlju Sirsku, i Izraelsluži za ženu, i za ženu čuva ivce. I prorokom izvede Jehova Izrailj iz Egipta, iprorokom čuva ga. (XII.13,14.) Ovde 'Jakov' označava spoljašnju crkvu, a 'Izrailj'unutrašnju duhovnu crkvu; 'Aram', poznavanja dobra, 'Egipat', znanje koje jeizokrenuto; 'Efraim', razumevanje koje je izokrenuto. Šta ovi označavaju, nemože se videti iz doslovnog smisla, nego samo iz unutrašnjeg smisla, gde imenaoznačavaju delujuće stvari crkve, kao što je rečeno. Kod Isaije: Breme Damasku.Gle! Damask će se ukinuti da ne bude više grad, nego će biti gomila razvalina.Nestaće gradova Efraimovijeh i carstva u Damasku i ostatku Sirskom biće kaoslava sinova Izrailjevijeh, veli Jehova nad vojskama. (XVII.1,3). 'Ostatak Sirski(Aramov) ovde oznavača poznavanja dobra, što se naziba 'slava Izrailjeva'.'Aram' ili Sirija , u suprotnom smislu, označava poznavanja dobra koja suizokrenuta; jer u Reči se uobičajeno koriste izrazi u oba smisla (Isaija VII.4-6;IX.11,12; Zakoni Ponovljedni XXVI.5).1233. Stih 23. A sinovi Aramovi bijahu: Uz i Ul i Gater i Mas. Ovde, kao i pre,'Aram' označava poznavanja dobra; 'sinovi Aramovi', grananje poznavanjadobra, i onoga što proističe iz ovih poznavanja; 'Uz i Ul i Gater i Mas',označavaju mnoge vrste ovih znanja.1234. Da 'Aram' znači poznavanja dobra, upravo je gore pokazano. Da su'sinovi Aramovi' grananje poznavanja dobra, i onoga što proističe iz ovihpoznavanja, sledi (iz prethodnoga); Ova izvedena znanja su prirodne istine; aono što pripada znanjima su stvari koje se rade u skladu s njima (znanjima). Dasu ovo značenja, ne može se lako potvrditi iz Reči, jer ovo nisu imena koja sečesto pominju. Samo se Uz pominje kod Jeremoje XXV.20, i u Plaču IV.21. Tadasledi da 'Uz, Ul, Gater, i Mas' označavaju mnoge vrste ovih znanja, i dela kojasu u skladu s tim znanjima.

1235. Stih 24. I Arfaksal rodi Salu, a Sala rodi Evera. 'Arfaksal' je bio narod kojimje označeno znanje; 'Sala' je ime naroda, kojim se označava ono što proističe iztoga znanja; i 'Ever' je ime naroda, čiji je otac bio Ever, kojim se označava drugaDrevna Crkva, koja se odvojila od prethodne.1236. Da se 'Arfaksalom' nazivao narod i da se njima označava znanje, jasno jeiz onoga što je gore rečeno, u stihu 22.1237. Da je i 'Sala' bio narod, i da se njime označavalo ono što je izvođeno(zaključivano) iz tih znanja, sledi (iz prehodnog), jer se kaže da je 'Arfaksal rodioSalu'.1238. Da se i 'Everom' označava narod, čiji je otac bio Ever, narod koji senazivao ovim imenom, to treba ovako razumeti. Oni koji su do sada pomenuti,bili su narodi kod kojih je postojala Drevna Crkva, i koji su se svi nazivalisinovima Semovim, Hamovim, i Jafetovim i Hananovim, jer su Semom, Hamom,Jafetom i Hananom ozančene razne vrste bogoštovanja u crkvi. Noje, Sem,Ham, Jafet i Hanan nikad nisu postojali kao ljudi; ali stoga što je posebnoDrevna crkva, kao i svaka crkva uopšte, takva da sadrži jedno istinitounutrašžnje i jedno iskvareno unutrašnje, i jedno istinito spoljašnje i jednoiskvareno spoljašnje, stoga se ova imena daju kako bi se sve razlike mogleozačiti tim ljudima i njihovim sinovima kao njihovim glavama. Štaviše, narodikoji se imenuju imali su takvo bogoštobvanje; stoga se i nazivaju jednim odNojevih sinova. Iz istog razloga, ove vrste bogoštovanja označavaju se imenimaovih naroda u Reči. Ova prva Drevna Crkva, koja je označena Nojem i njegovimsinovima, nije bila među malim brojem (ljudi), nego je bila rasprostranjena krozmnoga kraljevstva, što se vidi po pomenutim narodima, naime, Asirijom,Mesopotamijom, Sirijom, Etiopijom, Arabijom, Libijom, Egiptom, Filistijom svedo Tira i Sidona, kao i cele zemlje Hanana, s ove i druge strane Jordana. Ali se uSiriji pojavila jedna vrsta spoljašnjeg bogoštovanja, koja se proširila na daleko,kroz mnoge zemlje, posebno u Hananu, a koje se razlikovalo od bogoštovanjaDrevne Crkve. Pa kako se tako pojavilo nešto odvojeno od Drevne Crkve, to je iztoga iznikla jedna nova crkva, koja se može nazvati druga Drevna Crkva.Rodonačelnik ove crkve bio je Ever, pa se stoga ova crkva naziva po Everu. Kaoštro je već rečeno, u to vreme svi (ljudi) su se delili u domaćinstva, porodice, inarode. Svaki narod priznavao je jednog oca, od kojega im je dolazilo ime, kaošto se vidi na raznim mestima u Reči. Tako se narod koji je priznavao Evera zaoca koje su primljene iz usta Pradrevne Crkve – a koje su se odnosile naGospoda I Njegovo carstvo – što su se pretvorile u idole, a kod nekih naroda i umagiju. Kako ne bi propala cela crkva, Gospod je dopustio da se ponovo

Jektanom spoljašnje bogoštovanje – to je očito iz toga što je u unutrašnjemsmislu Everom i Hebrejskim narodom označena druga Drevna Crkva, i da usvakoj crkvi ima ono što je unutrašnje i ono što je spoljašnje. Jer bezunutrašnjeg, nema i ne može biti crkve, već samo idolopoklonstva. Stoga, poštose ‘sinovima’ označava crkva, to je jasno da se jednim sinom označavaunutrašnje crkve a drugim spoljašnje; kao i na drugim mestima u Reči; kao štoje to označeno Adom I Zilom, dve žene Lamehove (see n. 409); Lijom I Rahelom;Jakovom I Izrailjem, o kojima kasnije; i drugima. O potomstvu Jektanovom ćebiti reči u sledećem poglavlju.1243. Jer se u njegovo vreme razdijeli zemlja. Da ovo znači da a se tada pojavilajedna nova crkva, sada je očigledno; da se ‘zemljom’ ne označava ništa drugodo crkva, bilo je jasno pokazano gore (n.662,1066).1244. A bratu njegovom ime bješe Jektan. Da ovo označava spoljašnjebogoštovanje te crkve, bilo je pokazano gore. Da se spoljašnje bogoštovanjenaziva ‘bratom’, može se videti gore, u stihu 21 ovoga poglavlja, Gde se kaže daje Sem bio Jafetov stariji brat. Iz toga razloga ovde je dodato imenu ‘brat’.1245. Stihovi 26-29. A Jektan rodi Elmodada I Saleta I Sarmota I Jaraha, I OdoraI Evila I Deklu, I Evala I Avimaila I Savu, I Ufira I Evilu I Jovava, ti svi bjehu sinoviJektanovi. Ovo su bili mnogi narodi koji su nastali od porodica poreklom odEvera, a kojima su označene mnogi obredi.1246. Da su ovo bili mnogi narodi I porodice poreklom od Evera, može se videtipo tome kako su oni živeli u tome periodu. U pradrevno vreme, kao što jerečeno , narodi su se izdvajali po porodicama, a ove po domaćinstvima. Svakinarod priznavao je jednog oca, po kome su uzimali ime. Kako su se umnožavali,sinovi jednog oca su a sličan način sačinjavali domaćinstva, porodice, i narode; itako dalje. Tako je bilo i sa Jektanovim sinovima, kao što možemo da vidimakako je bilo sa sinovima Jakovljevim, koji su posle razmnožavanja postaliplemena, pa je svako priznavalo jednog (sina) kao svog oca; a svi skupa bili suod Jakova, I nazivali su se Jakov. Upravo tako su ovi narodi poticali od Evera, pasu se nazvali Hebreji.1247. Da ovi su ovim narodima označeni mnogi obredi, jasno je po tome što uReči imena uvek označavaju delotvorne stvari; jer u unutrašnjem smislu Reč seodnosi samo na Gospoda, na Njegovo carstvo u nebima i na zemlji, pa stoga i nacrkvu i na ono što pripada crkvi. Takav je slučaj s ovim imenima. Pa poštoJektan, Everov sin, označava spoljašnje bogoštovanje ove nove crkve, kao što je

pre rečeno, to i njegovi sinovi označavaju ono što se odnosi na spoljašnjebogoštovanje, a to su obredi, to jest mnoge vrste obreda. Ali šta su bili oviobredi, nemoguće je reći, jer se oni određuju po njihovom odnosu na samobogoštovanje, pa sve dok se ovo ne zna, ništa se ne može o njima reći; a ne bibilo koristi i da se zna. Niti se ove reči ponovo javljaju u Reči, osim Save, Ofira, IAvile; a ovi nisu iz istoga korena; jer o Savi i Avili govori se u Reči tamo gde segovori o onima koji se nazivaju Hamovim sinovima, kao što je jasno iz stiha 7ovoga poglavlja; a isti slučaj je i s Ofirom.1248. Stih 30. I življahu od Mase kako se ide na Safir (Sefar) od gora ističnijeh.Ovim rečima se označava dokle se proširilo ovo bogoštovanje, od istina vere pado dobara ljubavi ka bližnjemu. ‘Masa’ označava istinu; ‘Sefar’, dobro; ‘goreistočne’, ljubav ka bližnjemu.1249. Da se ovim rečima označava raširenost ovoga bogoštovanja, od istinavere pa do dobra ljubavi ka bližnjemu; i da ‘Masa’ označava istinu, a ‘Safir’dobro, jer se Masa I Safir ne pominju kod Proroka. Pa ipak, ovo se može videtipo tome što je to zaključak onoga što se prethodno dešava, a posebno potome što su‘gore istočne’ su ono krajnje na koje se odnose prethodne reči, a uReči se ‘istočnim gorama’ označava ljubav ka bližnjemu koja dolazi odGospoda– kao što će biti pokazano u onome što sledi – a sito se može videti po tome štosve u crkvi ima kao svoj glavni cilj ljubav ka bližnjemu. Iz svega ovoga sledi da‘Masa’ označava istinu, ili granicu od koje počinje ljubav ka bližnjemu; I da‘Sefar’ označava dobro, pa stoga I ljubav ka bližnjemu, koja je ‘gore istočne’, iligranice do kojijih ova dosiže.1250. Da ‘gore istočne’ označavaju ljubav ka bližnjem, u stvari ljubav kabližnjem od Gospoda, jasno je iz značenja ‘gore’ u Reči, da je to ljubav premaGospčodu I ljubav ka bližnjemu, kao što je pokazano pre (br. 795). A da ‘istok’znači Gospoda, I nebeske stvari od Njega, a koje su ljubav I milosrđe, može sevideti gore (br. 101), kao i iz sledećih odlomaka. Kod Jezikilja: Po tom mahnušeheruvimi krilima,….i slava Izrailjeva bješe ozgo nad njima. I podiže se slavaJehovina isred grada, I stade na gori koja je s istoka gradu. (XI.22,23) Ovde‘gora koja je s istoka gradu’ nije ništa drugo nego ono što je nebesko, koje jeljubav i milosrđe, i ono što je od Gospoda, jer se kaže da je ‘slava Jehovina isredgrada’. Ponovo: I odvede me opet k vratima spoljašnjim od svetinje, kojagledaju na istok, a ona bjehu zatvorena. I reči mi Jehova: ova vrata neka buduzatvorena i da se ne otvaraju, i niko da ne ulazi na njih; za to neka buduzatvorena. (Jez.XLIV. 1,2.) I ovo na sličan način označava ono što je nebesko,koje je ljubav ka Gospodu. I na drugome mestu: Po tom odvede me opet k

vratima od doma, I gle, voda izlažaše ispod praga od doma k istoku. I reče mi:ova voda teče u Galileju prvu, i spušta se u polje, I utječe u more, I kada dođe umore, njegova će voda postati zdrava. (Jez. XLVII.1,8.) Ovde se govori o NovomJerusalimu: ‘istok’ označava Gospoda, pa prema tome I nebesko; ‘voda’ suduhovne stvari. Isto je označeno sa ‘istočna gora’. Osim toga, oni koji su živeli uSiriji, ti su se nazivali ‘sinovima istoka’ o kojima će, po Božanskoj milostiGospodovoj, biti govora kasnije.1251. Stih 31. To su sinovi Semovi po porodicama svojim I po jezicima svojim I unarodima svojim. ‘Ovo su sinovi Semovi’, označava grananja unutrašnjegbogoštovanja, koje je ‘Sem’; po porodicama svojim, i po jezicima svojim i uzemljama svojim i po narodima svojim’, označava da je to bilo prema posebnimprirodnim osobinama (geniju) svakoga od njih pojedinačno I skupno; ‘poporodicama svojim’, je prema razlikama u odnosu na ljubav ka bližnjemu; ‘pojezicima svojim’, je prema razlikama u odnosu na veru; ‘u zemljama svojim’, jeskupno u odnosu na ono što pripada veri; ‘u narodima svojim’, je skupno uodnosu na ljubav ka bližnjemu.1252. Da ovo nešto označava, nije potrebno dalje potvrđivati; jer su to reči kojese pojavljuju gore (stih 20); vidi šta se tamo kaže. Šta označavaju ovi izrazi, kaošto su ‘porodice, jezici, zemlje, I narodi’, zavisi od odnosa ovih termina premastvarima na koje se odnose. Tamo se odnose na Hama, ili na izopačenoiunutrašnje bogoštovanje; ovde se odnose na Sema, ili na istinsko unutrašnjebogoštovanje; pa se stoga ‘porodice i narodi’ odnose na moralne običaje, a‘jezici i narodi’ odnose na mišljenja izopačenog unutrašnjeg bogoštovanja; dokse ovde ‘porodice I narodi’ odnose na ljubav ka bližnjemu, a ‘jezici i zemlje’ naveru istinite unutrašnje crkve. O tome šta je označeno ‘narodima I porodicama’,vidi oni što sledi u ovome poglavlju.1253. Stih 32. To su porodice sinova Nojevijeh po plamenima svojim, unarodima svojim; I od njih se razdijeliše narodi po zemlji poslije potopa. ‘Ovo suporodice sinova Nojevijeh’, označava vrste bogoštovanja Drevne Crkvepojedinačno; ‘po plamenima svojijem’, znači onoliko koliko su se moglireformirati (prim. prev. ‘Reformiranje’ je izmena u spoljašnjem čoveku dok je‘novo rođenje ili regeneracija, preporod’ izmena koja donosi spasenje uunutrašnjem čoveku); ‘u narodima svoijijem’ označava vrste bogoštovanja tecrkve uopšte.1254. To su porodice sinova Nojevijeh. Da ovo označava vrste bogoštovanjaDrevne Crkve pojedinačno, jasno je iz značenja ‘porodice’, i ‘porodice sinova’,

da su to vrste bogoštovanja, odnosno posebne vrste bogoštovanja. Imenovaninarodi u prethodnim stihovima ne označavaju ništa drugo nego razne vrstebogoštovanja Drevne Crkve, pa stoga porodice koje su sačinjavale (ovu crkvu)mora da označavaju isto. U unutrašnjem smislu, pod porodicama se misli samona duhovne I nebeske stvari.1255. Po plemenima svojijem. Da ovo znači u srazmeri s onim koliko se mogureformisati, jasno je iz značenja ‘plemena’, što znači reformaciju. Dok Gospodreformiše, to jest preporađa čoveka, sve što on tada prima novo jeste plemena(nativitas, uili rađanja). Tako ovde, pošto se govori o Drevnoj Crkvi, plemenaoznačavaju srazmeru (proporciju) u kojoj se mogu reformisati. Što se tičereformacija naroda, ovi (narodi) nisu bili svi u istom bogoštovanju, niti u istojdoktrini (nauku), iz razloga što nisu bili istih urođenih osobina (genija), a nisubili ni podjednako odgojeni ni poučeni od detinjstva. Načela koja čovek upije izdetinjstva, njih Gospod nikada ne lomi, već ih samo savija. Ako su to stvari koječovek smatra svetima, a nisu suprotne Božanskom i prirodnom redu, jer po sebine idu protivu ovih, Gospod ih ne dira, i dopušta da čovek u njimja i ostane.Tako je bilo sa mnogim stvarima druge Drevne Crkve, o kojoj će po Božanskojmilosti Gospodovoj biti reči kasnije.1256. Po narodima svojijem. Dao vi narodi označavaju razne vrste bogoštovanjate crkve uopšte, jasno je iz onoga što je ranije rečeno o narodima, a iz onogašto sledi.1257. I od njih se razdijeliše narodi po zemlji poslije potopa. ‘Od ovih serazdijeliše narodi po zemlji’, znači da su od njih potekle razne vrstebogoštovanja te crkve u odnosu na dobra i na zla, što je označeno ‘narodima’;‘zemlja’ je crkva; ‘posije potopa’, znači od početka Drevne Crkve.1258. I od ovijeh se razdijeliše narodi po zemlji. Da ovo znači da da su od njihpotekle razne vrste bogoštovanja te crkve u odnosu na dobra i zla, i da je ovooznačeno ‘narodima’, jasno je iz značenja ‘naroda’. Pod narodom, kao što je većobjašnjeno, misli se na porodice zajedno. U Pradrevoj I u Drevnloj crkvi, mnogeporodice koje su priznavale jednog oca, sačinjavale su jedan narod. Što se tičetoga da ‘narodi’ u unutrašnjem smislu označavaju vrste bogoštovanja crkve, i tou odnosu na dobra I zla u bogoštovanju, slučaj je ovakav. Kada anđeliposmatraju porodice i narode, oni nemajui ideju (pretstavu) o narodu, nego obogoštovanju u njemu (tome narodu); jer oni u svemu gledaju osobinu samu, tojest ono od čega ovi potiču. Osobina I karakter čoveka, kako se on vidi iz neba,je njegova ljubav ka bližnjem i vera. Ovo može razumeti svako ko pomisli da

kada on gleda na nekog čoveka, ili porodicu, ili narod, on uglavnom misli onjihovim osobinama, to jeste koja je vladajuća osobina u tome (čoveku) u tovreme. Odmah se stvara idea o tome kakav je (taj čovek), I on ga u sebi ceni potome. To još više slučaj sa Gospodom; i to anđelima dolazi od Njega da učoveku, porodici, I narodu vide njihove osobine u odnosu na ljubav kabližnjemu i na veru. I otuda dolazi to da se u unutrašnjem smislu ‘narodima’označava bogoštovanje crkve, to jest kakvo je to bogoštovanje, odnosno kakvoje dobro ljubavi ka bližnjem i istina vere koja izvire iz te ljubavi. Kada se izraz‘narodi’ pojavi u Reči, anđeli ne ostaju u ideji naroda (nacije), nego u ideji dobraI istine u narodu koji se imenuje.1259. Dalje, što se tiče naroda koji označavaju ono što je dobro a što zlo ubogoštovanju, slučaj je ovakav. U pradrevna vremena, kao što je rečeno, ljudisu živeli podeljeni na narode, porodice, I domaćinstva, kako bi crkva na zemljipretstavljala Gospodovo carstvo, gde se svi dele u društva, a ova društva uveća, a ova opet u najveća. A sve prema razlikama u ljubavi i veri, u opštem i upojedinačnom, o čemu pogledaj br. 684, 685. Tako se i ovi (narodi) na sličannačin dele na domaćinstva, porodice, i narode. Pa otuda dolazi da u Reči ‘kuće,porodice, i narodi’ označavaju dobra ljubavi i veru koja iz ove potiče; ali pravi seoštra razlika između ‘nacije’(plemena) i ‘naroda’. ‘Narod’ označava dobro ili zlo,a ‘nacija’ istinu ili obmanu; i to tako neprestano, nikad se ne menjajući, kao štose može videti iz sledećih odlomaka. Kod Isaije: I u to će vrijeme korijen Jesejev,koji će biti zastava narodima, raspitivati nacije (plemena), i počivalište njegovobiće slavno. I tada će Gospod ponovo podignuti ruku svoju da zadobije ostataknaroda svojega, što ostade od Asirske i od Egipta i od Fetrosa i od Etiopske i odElama i od Senara i od Emata i od ostrva morskih. I podignuće zastavunarodima I prognane Izrailjeve I rasijane Judine sabraće s četiri kraja zemaljska.Ovde ‘narodi’ označavaju istine, a ‘nacije’ dobra crkve; među njima popstojijasna razlika. Predmet o kome se govori je Gospodovo carstvo i crkva, a uuniverzalnom smislu, to je svaki preporođeni čovek. Značenje imena gore jeoznačeno; ‘Izrailj’ označava duhovne stvari crkve,a ‘Juda’ njene nebeske stvari.Opet: I narodi će doći k vidjelu tvojemu I kraljevi ka svjetlosti koja će te obasjati.I tada ćeš vidjeti I obradovaćeš se, i srce će ti se udiviti I raširiti, jer će se k tebiokrenuti mnoštvo naroda (plural). I sila naroda (plural) doći će k tebi. (LX.3,5).Ovde se razmatra Gospodovo carstvo, I crkva kod nacija. ‘Nacije’ ovdeoznačavaju dobra; ‘kraljevi’ koji pripadaju narodima, istine. Kod Sofonije:Ostatak naroda mojega oplijeniće ih, i koji ostanu od nacije moje naslijediće ih.(II.9) (prim. prev. Daničićev prevod ne razlikuje ‘narod’ od ‘nacije’). Kod Zaharije:Tako će doći mnogi narodi I silne nacije da traže Gospoda nad vojskama uJerusalimu i da se mole Jehovi. (VIII.22). ‘Jerusalim’ označava Gospodovo

carstvo, i crkvu; ‘narodi’ su oni koji su u istinama vere; ‘nacije’ su oni koji su udobru ljubavi ka bližnjemu; stoga se oni pominju odvojeno. Kod Davida: Ti meizbavljaš od bune narodne (bune naroda), postavljaš me da sam glava tuđimnacijama (plemenima); narod kojega ne poznavah, služi mi. (Ps. XVIII.43). Ovdeisto tako ‘narod’ označava one koji su u istinama; a ‘nacije’ (plemena) one kojisu u dobru; obe se pominju zato što sačinjavaju čoveka crkve. Opet: Da sevesele I raduju nacije (plemena); jer sudiš narodima pravo, I nacijama(plemenima) na zemlji upravljaš. (LXVII.4,5). Ovde ‘narodi’ jasno označavajuone koji su u istinama vere; a ‘nacije’ (plemena) one koji su u dobru ljubavi kabližnjem. Kod Mojsija: Opomeni se negdašnjih dana, pogledajte godine svakogavijeka; pitaj oca svojega I on će ti javiti, starije svoje ikazaće ti. Kad Višnjirazdade našljedstvo narodima, kad razdijeli sinove Adamove (čovekove),postavi međe nacijama (plemenima) po broju sinova Izrailjevih. (XXXII.7,8). Ovose kaže za Pradrevnu Crkvu, I za Drevne Crkve, koje su ‘negdašnji dani, I ‘godinesvakoga vijeka’, a u kojima su bili oni koji su bili u dobru ljubavi ka bližnjemu, akoji su se nazival ‘nacijama’ (plemenima), kojima se daje nasledstvo, i oni kojisu u izvedenih istinama vere a koji su se zvali ‘sinovi Adamovi’ (sinovi čovekovi),a posle ‘narodi’. To je bilo stoga što se dobra crkve označavaju sa ‘nacije’(plemena), a njene istine ‘narodima’, što je rečeno za Isava i Jakova, dok su jošbili u utrobi, Dva su plemena (nacije) u utrobi tvojoj,I dva će naroda izaći iz tebe(Postanje XXV.23). Iz ovih odlomaka može se videti šta je crkva naroda (pliural)u pravom smislu. Pradrevna Crkva bila je istinska crkva nacija (plemena), a to jebila kasnije i Drevna Crkva. Oni koji su u ljubavi ka bližnjem, nazivaju se ‘nacije’(plemena), a oni koji su u veri, ‘narodima’, pa se stoga sveštenstvo Gospodovoodnosi na nacije (plemena), jer su to nebeske stvari, koje su dobra, I Njegovocarstvo nad narodima, jer su to duhovne stvari, koje su istine. Ovo je bilopretstavljeno i u Jevrejskoj Crkvi, gde su, pre nego su imali careve, bili plemena,a kad su dobili careve, postal su narod.1260. Pošto u Pradrevnoj i Drevnoj Crkvi nacije (plemena) označavaju dobra, ilidobre ljude, to one u obrnutom smislu označavaju zla, ili zle ljude. Na sličannačin, narodi, pošto označavaju istine, u suprotnom smislu označavaju obmane.Jer se u izopačenoj crkvi dobro izokreće u zlo, a istina u obmanu. Otudaznačenje ‘nacija’ i ‘naroda’ u ovom smislu na mnogim mestima u Reči, kao kodIsaije XIII.4; XIV.6; XVIII.2,7; XXX.28; XXXIV.1,2; Jezek. XX.32; I na mnogimdrugim mestima.1261. Kako nacije označavaju dobro, to isto označavaju i porodice, jer se jesvaka nacija sastavljana od porodica; a tako je i sa domaćinstvima, jer se svakaporodica sastoji od broja domaćinstava. (O ‘domaćinstvu’ vidi gore, br. 710).

Međutim, ‘porodice’ označavaju dobra kada se odnose na nacije, a istine kadase odnose na narode, kao kod Davida:Opomenuće se i obratiće se Jehovi svi krajevi zemaljski, i pokloniće se pred Njimsve nacije (plemena) neznabožačka. Jer carsvo je Gospodnje; On vladanarodima. (XXII.27,28). Opet:Dajte Jehovi, plemena naroda (plural), dajte Jehovi slavu I čast. (XCVI.7).U ovome, kao i u prethodnom stihu ovoga poglavlja, ‘porodice’ se odnose nadobra, a jer one sačinjavaju nacije (plemena).1262. Iz onoga što je rečeno, može se videti da ‘zemlja’ (krajevi zemaljski)označava crkvu, jer kada se pomene ‘zemlja’, misli se i opaža samo nacija ilinarod, a kada se misli i opaža nacija ili narod, tada se opaža kakav je (taj narodili nacija). (prim.prev. Pod ‘opažanjem ‘ ili percepcijom se misli na ono štoanđeli i duhovno zreli ljudi misle i asociraju kada čuju ili čitaju reči kao što su‘plemana’ I ‘narodi’). Otuda se ‘zemljom’ označava crkva, kao što je ranijepokazano (br. 662, 1066).1263. Da ‘od potopa’ znači od početka Drevne Crkve, jasno je iz toga što jepotop bio kraj Pradrevne Crkve i početak Drevne Crkve, kao što je gorepokazano (br. 705, 739, 790).1264. Iz ovoga sada se može videti da iako se u ovome poglavlju pominju nacije(plemena) i porodice, ipak se u njemu govori o bogoštovanju u opštem, i o svimrazlikama u bogoštovanju u odnosu na dobra ljubavi ka bližnjemu I na istinevere koje su postojale u Drevnoj Crkvi, ali u svakoj crkvi; faktično, ovo(poglavlje) sadrži više toga nego što iko može da poveruje. Takva je GospdovaReč.PREPOTOPCIMA KOJI SU NESTALI1265. Na izvesnoj visini iznad glave bili su mnogi duhovi koji su uticali u mojemisli i držali ih kao vezane, tako da sam bio u tami. Oni su vršili pritisak namene. Duhovi koji su bili oko mene, i oni su se osećali kao vezani, tako da sujedva mogli da misle, osim onoga što se ulivalo od onih duhova, I to toliko da suizazvali njihovu ozlojeđenost. Bilo je rečeno da su duhovi u pitanju bili od onihkoji su živeli pre potopa; ali ne oni koji su se zvali Nefilimi, a koji su nestali, jeovi nisu bili tako ubedljivi.

1266. Prepotopci koji su nestali su nekom paklu ispod pete levog stopala.Postoji kao neka maglovita stena kojom su pokriveni, koja je izraz njihovihodvratnih fantazija I ubeđenja, zbog kojih su odvojeni od ostali paklova, i zbogčega se drže na otstojanju od sveta duhova. Oni su u neprekidnom naporu dase podignu iz njega (toga pakla), ali taj napor ne uspeva; a to stoga što su onitakve odvratne prirode da kada bi došli u svet duhova, oni bi svojim ogavnimfantazijama i isparenjima kao i otrovom njihovih ubeđenja oduzeli moćmišljenja duhova s kojima bi se sreli, osim dobrih duhova. I da Gospod Svojimdolaskom na svet nije oslobodio svet duhova od ove zle čete, ljudski rod bi biopropao; jer nijedan čovek ne bi mogao da bude kod čoveka, a ako duhovi ianđeli nisu kod čoveka, on ne može da živi ni jednog trena.1267. Oni koji uporno pokušavaju da se uzdignu iz toga pakla, njihovi drugovipostupaju s njima okrutno; jer su oni posednuti smrtnom mržnjom protivu svih,čak i protivu svojih drugova. Njihovo se najveće uživanje sastoji u tome da držejedan drugoga u pokornosti, i kao da kasape jedan drugoga (prim.prev. Ovo‘kasapljenje’ je samo u njihovoj fantaziji, ali ga oni doživljavaju kao stvarnost).Oni koji još upornje pokušavaju da nasilno izađu, oni se šalju još dublje ispodmaglovite stene; jer njih vodi luda žestina da svakoga unište; otuda je njihovnapor da izađu. Oni umotavaju svakoga koga sretnu u jednu haljinu, kako bi gazarobili, i bacilli u jedno more, koje se njima pokazuje, ili s njima postupajudivljački.1268. Dok sam bio čuvan, vođen sam prema toj maglovitoj steni. (Biti vođentakvim duhovima, nije biti vođe s mesta na mesto, nego se to izvodi prekomeđudruštava duhova i anđela, dok čovek ostaje na istome mestu; ali se njemučini da se spušta). Kad sam se približio steni, srela me je hladnoća koja jezahvatila donji deo mojih leđa. Odatle sam s njima razgovarao o njihovimubeđenjima, i o tome šta su verovali u životu tela u pogledu Gospoda.Odgovorili su da su mnogo mislili o Bogu, ali da su se bili ubedili da nema Boga,nego da su ljudi bogovi, i da su se utvrđivali u ovim ubeđenjima preko svojihsnova. O njihovim fantazijama o Gospodu biće reči niže.1269. Kako bih znao još bolje kakvi su oni bili kao ljudi, Gospod je dopustio daneki od njih dođu u svet duhova. Pre nego se ovo desilo, pojavio se jedan lepdečak, obučen u blistavu belu haljinu; zatim se kroz otvorena vrata pojavilodrugo dete u zelenoj haljini; a zatim dve devojke s belim kapama na glavi. Ali minije bilo rečeno šta je ovim označeno.

1270. Brzo zatim, neki od njih (prepotopaca) su bili pušteni ih pakla, ali jeGospod postavio između nas posredničke duhove i anđele tako da mi ovi nisumogli nauditi. Iz te dubine, došli su napred, dok im se činilo da se penju napred,kao kroz pećine u steni, i tako nagore. Na kraju pojaviše se iznad na levo, kakobi odatle na otstojanju uticali na mene (‘ulivali’ u mene). Rečeno mi bi da jenjima dozvoljeno da utiču u desnu stranu glave, ali ne u levu; a iz desne straneglave u levu stranu grudi; ali nikako u levu stranu glave, jer ako bi došlo do toga,ja bih bio uništen, jer bi se oni tada ulili sa svojim ubeđenjima (uobrženjima),koja su odvratna I smrtonosna; međutim, ako utiču u desnu stranu glave, aotuda u levo stranu grudi, tada bi uticali preko požuda. Tako je sa uticajem(influksom). Njiihova su ubeđenja takva, da ona uništavaju svu istinu i dobro,tako da oni na koje oni utiču, ti ništa ne opažaju, a posle toga ne mogu da misle,pa su stioga drugi duhovi bili otstranjeni (prim.prev. Bili su otstranjeni drugiduhopvi koji nisu imali zaštitu koju je Gospod dao autoru kako bi osetio priroduprepotopaca koji su zauvek ostali u paklovima). Kada su počeli da utiču (da se‘ulivaju’), ja sam zaspao. Kod sam spavao, uticali su preko požuda, i to satakvom silinom, koju ne umem da opišem, osim što se sećam da su pokušali dame ubiju dahom koji je gušio, a što je izgledalo kao strašna noćna mora. Tada,kad sam se probudio, opazio sam da su blizu mene; a kad su opazili da sambudan, pobegli su na svoje mesto iznad, I uticali odatle. Dok su bili tamo,izgledalo mi je da su bli uvijeni u u neko platno, o kakvom je bilo reči pre (br.964). Mislio sam da su oni bili umotavani (u platno),dok u stvari to su oniumotavali druge. Ovo se sve događali u njihovoj fantaziji; međutim, duhoviprotivu kojih oni deluju na ovaj način, tim se dugovima zaista čini da ih seumotava (u platno). Izleda kao da oni koji su umotani, da oni se oni spuštajukroz raspuklinu u steni. No oni koji su ovako bili umotavani, bili su oslobođeni.To su bili duhovi koji se nisu dali otstraniti a koje je Gospod sačuvao na ovajnačin, a koji bi inače bili ugušeni - iako bi na kraju bili vraćeni u živbiot, ali poslevelike patnje. Tada su se duhovi iz toga pakla vratili u stenovitu pukotinu; itada se otuda čuo zvuk bušenja, kao da rade mnogi isntrumenti za bušenje;tada se opazilo da taj zvuk potiče od njihovih okrutnih fantazija usmerenihprogivu Gospoda, tada su oni bili bačeni kroz mračne pećine ispod maglovitestene u njihov vlastiti pakao. Dok su bili u Psvetu duhova, sastav sfere je bioizmenjen. (prim.prev. Prepotopci su duhovi koji potiču od poslednjih generacijaPradrevne Crkve čiji je kraj bio degeneracija volje I razuma, koji su tek posle‘Potopa’ bili efikasno odvojeni u Drevnoj ili Nojevskoj Crkvi).1271. Posle ovoga, pojaviše se neki obmanjivački duhovi koji su želeli da se ovi(prepotopski duhovi) izvuku, te su ih nagovorili da kažu da nisu ništa (prim.prev.to jest da sami sebe omalovaže, da bi izgledali ponizni) kako bi se izvukli. Tada

se ču uzbuna u tome paklu, kao kod velikog bučnog ustanka, a što je bilauzburkanost među onima koji su želeli da na silu izađu; stoga je ponovo bilodopušteno da neki od njih izađu, i da se vide na istome mestu gde u bili onipređašnji. Odatle, pomognuti od onih obmanjivačkih genija (prim. prev. genijisu zli duhovi), pokušali su da u mene uliju svoja smrtonosna ubeženja; ali im jebilo uzalud, jer sam imao zaštitu od Gospoda. Pa ipak, primetio sam da jenjihova sila uobraženja bila zagušujuća. Za sebe su mislili da su svemoćni, i dasvakome mogu oduzeti život. Ali baš zato što su verovali za sebe da susvemoćni, njih je srušilo jedno malo dete, u čijem prisustvu su teturali, pa su izapomagali u strahu, I to toliko da su počeli da preklinju (da im se olakša).Obmanjivači duhovi su takođe bili kažnjeni, prvo na taj način štoi su ih skorougušili prepotopci, a posle na taj način što su bili zajedno vezani, zboga čega suodustali da rade takve stvari; no posle određenoga vremena bili su oslobođeni.1272. Posle mi je pokazano kako su se oblačile njihove žene. Na glavi su nosilecrn šešir sa napred isturenim delom kao mala kula, a lica su im bila mala, doksu muškarci bili kuštravi i dlakavi. Tako isto bilo mi je pokazano kako su ponosilida imaju puno dece; i da njihova deca idu svuda za njima, a koja su hodalaispred njih kao u polukrugu. Ali im je rečeno da i životinje vole svoje mlade, čaki one najgore (životinje), i da to nije dokaz da u njima ima bilo šta dobro;međutim, da su voleli svoju decu, ne iz ljubavi prema sebi I svome ugledu,nego da bi se širilo ljudsko društvo, za opšte dobro, a posebno kako bi se neboproširilo, a to znači radi Gospodovog carstva, tada bi njihova ljubav prema decibila prava ljubav.POGLAVLJE JEDANAESTORaspored u Velikom Čoveku, ali I o mestu I razdaljini u drugom životu.1273. Tek pristigle duše sa sveta, onda kad treba da se odvoje od duhovnihanđela da bi otišli među duhove, pa na kraju u društvo u kojemu su bili dok suživeli u telu, njih anđeli vode od jednog do drugog društva koja su različita alikoja su međusobno povezana; u nekim su primljeni, dok su u drugimslučajevima vođeni dalje u druga društva, I tako za neodređeno vreme, dok nestignu do društva u kome su bili dok su živeli u telu; I tu ostaju. (prim.prev.Prema autoru, svaki čovek na svetu povezan je s nekim društvom duhova prekokojega prima uticaj bilo iz neba ili iz pakla. U toku života, on često menjapripadnost tim društvima, već prema svom duhovnom stanju, da bi posle smrtitela postao deo toga društvu ). Taj trenutak je početak njihovog novog života.

Ako je čovek pretvoran, licemer, ili obmanjivač, on ponekad usvaja fiktivnostanje, I sličan je anđelima, pa ga kao takvoga primaju dobri duhovi; ali poslekratkog vremena on se odvaja, I luta okolo, bez anđela, I moli da ga neko primi;ali biva odbačen, a ponekad I kažnjen, pa je na kraju odnesen među paklene(duhove). Oni koji se uzdignu do anđela posle čišćenja (prim.prev. ili‘pustošenja’. To jest, posle otstranjivanja onoga što im smeta duhovnomnapredovanju), oni takođe menjaju društva; ali kada prelaze iz jednog u drugo,oni se učtivo i s ljubavlju otstranjuju, sve dok ne stignu u anđeosko društvokoje je u skladu s njihovim genijem i vrstom ljubavi prema bližnjemu. I mene suvodili kroz staništa (društva), I tamo sam razgovarao s onima koji su u njima,kako bih znao kako stoji ova stvar. Bilo mi je dato da razmišljam o promenimesta, I da vidim da su to samo promene stanja, dok samo telo ostaje naistome mestu.1274. Među zadivljujućim stvarima u drugom životu su ove: - Prvo, da društvaduhova I anđela izgledaju odvojena jedna od drugih po njihovom položaju, iakosu mesta I razdaljine samo razlika u stanjima. – Drugo, da su ti položajiodređeni prema njihovom odnosu na ljudsko telo. Tako da oni koji sun a desno,uvak se pokazuju na desno ma na koju stranu da se okrenu; isti je slučaj I sonima koji su na levo, tako je I sa svim ostalim pravcima (prim.prev. Strane‘desno I levo’ na ljudskom telu su saobrazne dobru koje je na desno, I istini kojeje na levo; nešto slično ljudskom mozgu, gde je desna strana centar volje a levacentar intelekta). Treće, da nijedan duh ili anđeo nisu toliko daleko da jedni nemogu da vide druge; pa ipak, vide se samo oni kojima to Gospod dozvoljava.Četvrto, da duhovi o kojim drugi (duhovi) misle, kao na primer o onima koje supoznavali u životu tela – kada to Gospod dozvoli - oni su prisutni u tometrenutku, I to tako blizu da su pored uha, da se dodiruju, ili na nekomrastojanju, većem ili manjem, iako su hiljade milja daleko, čak I da su međuzvezdama. Razlog je to što razdaljine mesta ne postoje u drugom životu(prim.prev, one postoje, ali su one samo prividi). Peti, da kod anđela ne postojiideja vremena. Tako je u svetu dujhova, a još više je tako u nebu. Koliko je tojoš više pred Gospodom, pred kojim su svi zajedno i pojedinačno prisutni, i podNjegovim pogledom i proviđenjem. Ove stvari izgledaju neverovatne, ali susasvim istinite.1275. Bio sam u jednom društvu u kome je bila tišina, to jest u društvu gde suoni koji su tihi, kao neka vrsta mira, ali to nije bio mir. Tamo sam razgovarao odeci; a tako isto i o mestu, rekavši da je promena mesta I razdaljina samo privid,prema stanju svakoga (ko je tu), i da je promena u skladu sa stanjem svakogaod njih. Kada sam tamo odveden, izgledalo mi je da su udaljili od mene duhovi

koji su bili oko mene, pa sam ih video kao da su ispod mene; ali mogao sam ihčuti kako govore.1276. Što se tiče položaja u kome se nalaze duhovi I anđeli u nebu, ovako stojistvar. Anđeli su Gospodu s desne strane; na levoj su zli duhovi; napred su onikoji su srednje vrste (zli), a otraga su zloćudni; iznad su oni koji su uobraženoguma ikoji žele da se uzdignu; ispod stopala su paklovi koji odgovaraju onimakoji su visoko. Tako je položaj svakoga određen u odnosu na Gospoda. Njihovpoložaj je trajan, i ne menja se kroz večnost. Tamo su neba kao jedan čovek,koji se stoga naziva Veliki Čovek; kojemu su saobrazne sve stvari koje su kodčoveka, o kojoj saobraznosti biće govora kasnije, po Božanskoj milostiGospodovoj. Od ovoga dolazi to da je slična situacija okolo svakog anđela, i okosvakoga čoveka kome Gospod otvori nebo; jer ovo ide sa Gospodovimprisustvom. Ne bi bilo ovako, da Gospod nije sveprisutan u nebu.1277. Isti slučaj je I sa dušama ljudi, koje su stalno povezane s nekim društvomduhova i anđela. Njihov položaj u Gospodovom carstvu je usklađen prirodinjihovog života, i prema njihovom stanju. Ne smeta ako su razdaljeni jedni oddrugih na zemlji čak I hiljadama milja – oni i pored toga mogu da budu u istomdruštvu – oni koji žive životom ljubavi prema bližnjemu su u jednm anđeoskmdruštvu, a oni koji žive u mržnji I takvim zlima u nekom su paklenom društvu.Isto tako nemaznačaja ako mnogi žive zajedno na zemlji na jednome mestu, oni se svi razlikujuprema prirodi njihovog života i prema njihovom stanju, i svaki od njih može dapripada razičitiom društvu. Ljudi koji su na velikoj razdaljini jedan od drugogana stotine i hiljade milja, kada se pokažu u unutrašnjem smislu, oni mogu dabudu toliko blizu da se dodiruju, sva prema njihovom položaju (u svetuduhova). Tako, kad bi se jednom broju osoba na zemlji otvorio duhovni vid, onibi bili zajedno i razgovarali bi, iako bi jedna osoba bila u Indiji a druga u Evropi;zajedno I pojedinačno, oni su prisutni pred Gospodom, i pod Njegovimpogledom i nadzorom.1278. Nastavak o položaju, razdaljini, I vremenu naći će se na kraju ovogapoglavlja.POGLAVLJE XI.1. A bijaše na cijeloj zemlji jedan jezik i jednake riječi.

2. A kad otidoše od istoka, nađoše ravnicu u zemlji Senarskoj, i naseliše seondje.3. Pa rekoše između sebe: hajde da pravimo ploče i da ih u vatri dobro pečemo.I bjehu im opeke umjesto kamena i smola zemljana umjesto kreča.4. I poslije rekoše: hajde da sagradimo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, dastečemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemlji.5. A Jehova siđe da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovječiji.6. I reče Jehova: gle, narod jedan, i jezik jedan u svijeh, to počeše raditi, i ne ćeim smetati ništa da ne urade što su naumili.7. Hajde da siđemo, i da im pometemo jezik, da ne razumije jedan drugoga štogovore.8. I tako ih Jehova rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada.9, Za to se prozva Vavilon, jer ondje pomete Jehova jezik cijele zemlje, i odandeih rasu Jehova po svoj zemlji.10. Ovo je pleme Semovo: bijaše Semu sto godina, kad rodi Arfaksada, drugegodine poslije potopa.11. A rodiv Arfaksada poživje Sem pet stotina godina, rađajući sinove I kćeri.12. A Arfaksad poživje trideset i pet godina, i rodi Salu;13. A rodiv Salu poživje Arfaksad četiri stotine i tri godine, rađajući sinove Ikćeri.14. A Sala poživje trideset godina, i rodi Evera;15. A rodiv Evera poživje Sala četiri stotine i tri godine, rađajući sinove I kćeri.16. A Ever poživje trideset i četiri godine, i rodi Faleka;17. A rodiv Faleka poživje Ever četiri stotine I trideset godina, rađajući sinove Ikćeri ;

18. A Falek požovje trideset godina I rodi Ragava;19. A rodiv Ragava poživje Falek dvjesta i devet godina, rađajući sinove I kćeri;20. A Ragav poživje trideset i dvije godine i rodi Seruha.21. A rodiv Seruha poživje Ragav dvjesta i sedam godina;22. A Seruh poživje trideset godina, i rodi Nahora;23. A rodiv Nahora poživje Seruh dvesta godina, rađajuči sinove I kćeri;24. A Nahor poživje trideset i devet godina, i rodi Taru;25. A rodiv Taru poživje Nahor sto i devetnaest godina, rađajući sinove i kćeri;26. A Tara poživje sedamdeset godina, i rodi Avrama, Nahora , i Arana.27. A ovo je pleme Tarino: Tara rodi Avrama, Nahora, i Arana; a Aran rodi Lota.28. I umrije Aran prije tare oca svojega na postojbini svojoj, u Uru Haldejskom.29, I oženi se Arvram i Nahor, i ženi Avramovoj bješe ime Sara, a ženi Nahorovojime Melha, kći Arama oca Melhe i Jeshe;30. A Sara bješe nerotkinja, i ne imaše poroda.31. I uze Tara sina svojega Avrama I Lota sina Aranova, unuka svojega, i Sarusnahu svoju, ženu Avrama sina svojega, i pođoše zajedno iz Ura Haldejskoga daidu u zemlju Hanansku, I dođoše do Harana, I ondje se nastaniše.32. I poživje Tara svega dvjesta i pet godina, i umrije Tara u Haranu.1279. Ovde je reč o prvoj Drevnoj Crkvi, koja je bila posle potopa (stihovi 1 do9).1280. O njenom prvom stanju kaže se da je imala jednu doktrinu (prim.prev. tojest da je na jedan način razumevala Reč Božiju (stih 1); da je u drugom stanju

to jedinstvo počelo da opada (stih 2); da su u trećem stanju počele dapreovlađuju obmane zasnovane na požudama (stih 3); da su u četvrtom ljudipočeli da vladaju preko Božanskog bogoštovanja (stih 4); pa se stoga stanjecrkve promenilo (stih 5 i 6); tako da niko više nije bio u dobru koje dolazi odvere (stihovi 7 do 9).1281. Zatim se govori o drugoj Drevnoj Crkvi – koja je dobila ime po Everu – i onjenim granama i stanju koje se na kraju pretvorilo u idolopoklonstvo (stihovi10 do 26).1282. U nastavku se radi o trećoj Drevnoj Crkvi, koja je od idolopokloničkepostala reprezentativna (stihovi 27 do 32).UNUTRAŠNJI SMISAO1283. Uglavnom je reč o Drevnoj Crkvi, te se pokazuje da je tokom vremenanjeno unutrašnje bogoštovanje postalo lažno i preljubničko; a tako isto i njenospoljašnje bogoštovanje, jer je spoljašnje određeno unutrašnjimbogoštovanjem. Iskrivljavanje i izopačavanje unutrašnjeg bogoštovanje ovde senaziva „Vavilonom“. Da su svi istorijski navodi dovde – osim onoga o Everu –neistiniti i izmišljeni – može se videti iz onoga što je rečeno o kuli Vavilonskoj –naime da su ljudi namerili da sagrade kulu čiji bi vrh sezao do neba, da su senjihovi jezici izmešali tako da jedan drugoga nisu mogli razumeti, i da ih je takoJehova pomeo (zbunio, izmešao); kao i iz toga što se kaže da je to bio uzroknastanka Vavilona, dok se u prethodnom poglavlju (stih 10) kaže da je Nimrodsagradio Vavilon. Iz svega ovoga se vidi da Vavilon ne označava grad, nego nekudelujuću (aktuelnu) stvar; a ovde je to bogoštovanje koje je iznutra obesvećeno(profanirano), dok izvana izgleda sveto.1284. Stih 1. A bijaše na cijeloj zemlji jedan jezik i jednake riječi. „A bijaše nacijeloj zemlji jedan jezik“, znači da je svak imao istu doktrinu (na isti načinrazumeo Reč Božiju); „jezik“ (usne) označava doktrinu; „zemlja“ označavacrkvu; „bijaše jedan jezik“, znači da je postojala samo jedna doktrina i upojedinostima.1285. „Na cijeloj zemlji bijaše jedan jezik“. Da ovo označava da je svuda bila istadoktrina, jasno je iz značenja „jezika“ u Reči, o čemu će se uskoro govoriti. Uovome stihu, i s ovih nekoliko reči, opisuje se kakva je bila Drevna Crkva, da jeimala svuda jednu doktrinu; ali se već u sledećem stihu opisuje kako se bila

počela iskrivljavati i kvariti; a odatle do devetog stiha, kako je sasvim bilaizokrenuta, tako da u njoj nije bilo više unutrašnjeg bogoštovanja. Tada se,malo dalje, govori o drugoj Drevnoj Crkvi, da je počela s Everom; i na kraju, otrećoj Drevnoj Crkvi, koja je bila početak Jevrejske Crkve. Jer posle potopapostojale su redom tri crkve. Ovako stoji stvar što se tiče prve Drevne Crkve: daiako rasprostrta po celoj zemlji, imala je jedan jezik i iste reči, to jest, jednudoktrinu uopšte i posebno, iako je njeno bogoštovanje, kako u opštem tako i uposebnom, bilo svuda različito – kao što je pokazano u prethodnom poglavlju,gde se svakim narodom označava jedno različito razumevanje I obred. Naime, unebu ima bezbroj društava, i sva se razlikuju, a ipak sačinjavaju jedno (nebo),jez njih sve Gospod vodi, o čemu je bilo govora ranije (br. 457, 551, 684, 685,690). U ovome postoji sličnost sa čovekom, kod kojega postoje mnoga tkiva, amnoga tkiva u ovima, kao i u organima, i udovima, gde svaki deluje drugačije,ali se njima upravlja kao celinom, kao jednom dušom; a tako isto se možeuporediti s ljudskim telom, gde su svi pokreti i sva snage različite, ali srce i plućastavljaju u pokret sve, i tako čine jedinstvo. Da ovi deluju kao jedno, to dolaziod toga što u nebu postoji samo jedan jedini uticaj (influks), koji se svak primaprema svom posebnom karakteru (geniju); a to je uticaj osećanja koja dolazeod Gospoda, od Njegove milostii i od Njegovog života; a uprkos toga što postojisamo jedan uticaj (influks), svi mu se poviniju i slede ga kao jedan. Ovo dolaziod toga što se svi u nebu uzajamno vole. Tako je bilo i prvoj Drevnoj Crkvi; jeriako je bilo toliko vrsta bogoštovanja – od kojih su neka bila unutrašnja a nekaspoljašnja – kao što je bilo onoliko naroda koliko je bilo porodica u narodima,kao i ljudi u crkvi, ii pored toga su imali isti jezik i iste reči; to jest, na isti načinsu razumevali Reč Božiju, kako u opštem tako i u posebnom. Razumevanje jeisto kada se ljudi uzajamno vole. Uzajamna ljubav i milosrđe ih sjedinjavaju,iako su različiti, te tako od raznorodnog prave jedinstvo. Sve ljudi ma koliko daih je, mirijade mirijada, ako su milosrdni i ako se uzajamno vole, imaju jedancilj, a to je zajedničko dobro, to jest Gospodovo carstvo, i Sami Gospod. Razlikeu razumevanju i u bogoštovanju su kao razlike među čulima i tkivima u čoveku,kao što je rečeno, a što doprinosi savršenstvu celine. Jer tada, preko samilosti,Gospod utiče i deluje na razne načine, prema karakteru svakoga pojedinca; tetako, kako uopšte i u posebnom, On sve raposređuje, kako na zemlji tako i unebu. I tada se vrši volja Gospodova, kao što On sam naučava, kako u nebimatako i na zemlji.1286. Da „jezik“ (usne) označava doktrinu, jasno je iz sledećih odlomaka u Reči:Kod Isaije: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slavenjegove. Prorok reče: jaoh meni! jer sam čovjek nečistijeh usana; jer cara,Jehovu nad vojskama vidjeh svojim očima. A jedan od serafima doletje meni

držeći u ruci živ ugljen, i dotače se usta mojijeh, i reče: evo, ovo se dotače ustatvojih, i bezakonje tvoje uze se, i grijeh tvoj očisti se (VI. 3, 5-7).„Usta“ (usne) označavaju čovekovo unutrašnje (biće), a to je unutrašnjebogoštovanje, od čega potiče obožavanje, koje je ovde pretstavljeno prorokom.Svako može videti da dodir usana, koje označavaju dobrotvornu ljubav irazumevanje (Reči) koje otuda dolazi, da taj dodir pretstavlja uzajamnu ljubav idoktrinu. Opet: I udariće zemlju prutom usta svojih, i duhom usana svojih ubićebezbožnika (XI.4). U unutrašnjem smislu ovo ne znači da Jehova udara prutomSvojih usana, i da ubija bezbožnika dahom Svojih usana, nego da bezbožnik činito sam sebi; „dah usana“ je doktrina (razumevanje Reči), koje je kod bezbožnikalažno. Opet: Ja stvaram plod usnama: mir, mir onomu ko je daleko i ko je blizu,veli Jehova; i iscijeliću ga (LVII.19). „Plod usana“ je doktrina (razumevanje). KodJezikilja: Za tijem reče mi: sine čovječiji, idi domu Izrailjevu, i govori im mojeriječ.i Jer te ne šaljem narodu nepoznata jezika i nerazumljiva govora, nego kdomu Izrailjev. Ne k mnogim narodima nepoznata jezika i nepoznata govora,kojim riječi ne bi razumio; k njima da te šaljem, poslušali bi te. Ali dom Izrailjevne će te poslušati, jer ne će mene da poslušaju, jer je sav dom Izrailjev tvrdaobraza i uporna srca (III. 4-7). „Narod nepoznata jezika“ se kaže za narode kojisu u ljubavi prema bližnjem iako pogrešno razumeju Reč, i za koje se stoga kažeda će „poslušati“; ali za one koji nisu u ljubavi ka bližnjemu, za njih se kaže da su„tvrda obraza i uporna srca“. Kod Sofonije: Jer ću tada promijeniti narodimausne, te će biti čiste, da bi svi prizivali ime Jehove i služili mu složnijemramenima (III.9). „Čiste usne“ jasno označavaju doktrinu. Kod Malahije:-Zakon istiniti bješe u ustima njegovijem, i bezakonje se ne nađe na usnamanjegovijerm; u miru i pravo ide sa mno, i mnoge odvrati od bezakonja. Jer usnesvešteničke treba da čuvaju znanje i zakon da se traži iz usana njegovijeh, jer jeanđeo Jehovin nad vojskama (II.6,7). Ovo se kaže za Levija, koji pretstavljaGospoda; „usne“ označavaju razumevanje (doktrinu) koja dolazi od ljubavi kabližnjemu. Kod Davida:- Ko kaže: jezikom smo jaki, usta su naša u nas, ko jegospodar nad nama? (Psalam XII.4). Ovde „ usta“ znače obmane. Opet:-Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja ,i radosnijem glasom hvalila bi te ustamoja (LXIII.5). Kod Isaije: U to će vrijeme biti pet gradova u zemlji Misirskoj,i kojiće govoriti jezikom Hananejskim, i zaklinjaće se Jehovom nad vojskama (XIX.18).„Jezik“ označava doktrinu.1287. Da „zemlja“ označava crkvu, bilo je pokazano ranije (br. 662,1066).1288. „Govoriti jednim jezikom“. Iz onoga što je već rečeno, jasno je da ovoznači da je tamo bilo jedno razumevanje Reči; jer „jezik“ znači razumevanjeuopšte, kao što je pokazano, a „reči“ označavaju pojedinačne nauke, ili posebne

nauke (doktrine). Jer među pojedinim naucima nema neslaganja, pod uslovbomda su sve usmerene istom cilju, koji je da se Gospod voli iznad svega a bližnji dase voli kao samoga sebe; jer tada je pojedino u onome što je opšte. Da „reč“označava sav nauk (doktrinu) o ljubavi ka bližnjemu i veru potiče iz toga, i da„reči“ označavaju pojedinosti u jednom nauku, jasno je iz Davida:-Hvalio bih te pravijem srcem, učeći se pravednijem zakonima tvojim. Čuvaćunaredbe tvoje, nemoj me ostaviti sa svijem Kako će mladić očistiti put svoj?Vladajući se po tvojim riječima. Svijem srce svojim tražim tebe, ne daj mi dazađem od zapovijesti tvojih. U srce svoje zatvorio sam riječ tvoju, da ti negriješim. Blagosloven si Gospode, naući me naredbama svojim. Ustima svojimjavljam sve sudove usta tvojih. Na putu otkrivenja tvojih radujem se kao zaveliko bogatstvo. O zapovijestima tvojim razmišljam, i pazim na putove tvoje.Naredbama tvojim tješim se, ne zaboravljam riječi tvoje (CXIX.7-16). „Reč“ ovdeoznačava doktrinu (nauk) uopšte. Očito je da se ovde pravi razlika između„odredaba“, „sudova“, „zaveta“, „zapovesti“, „statuta“, „puta“ i „reči“; i da sesve ove razlike nalaze u Reči (Božijoj), ili u doktrini. I na drugim mestima oneoznačavaju nešto posebno. Opet: Pjesma ljubavna: Teče iz srca moga riječdobra; rekoh: djelo je moj za cara; jezik je moj trska hitrog pisara. Ti si najljepšiizmeđu sinova ljudskijeh, blagodat teče iz usta tvojih jer je blagosloven Bog dovijeka. I tako okićen pohitaj, sjedi na kola za istinu i krotku pravdu, i desnica ćetvoja pokazati čudesa (Psalam XLV.1,2,4). „Sesti na kola za istinu i za krotkupravdu“, je naučavati o istini i o dobru. Ovde, kao i na drugim mestima u Reči,izraz „reč“, „usta“, i „jezik“ označavaju nešto odvojeno; a očito je da se toodnosi na nauk o ljubavi ka bližnjemu, jer se (ovaj psalam) naziva „pjesmaljubavna“. Za ovaj se nauk kaže da je najlepši među sinovima ljudskim, da muteče riječ dobra, i da njegova desnica pokazuje čudesa. Kod Isaije: Jehova poslariječ Jakovu, i ona pade na Izrailja (IX.8). „Riječ“ označava nauk (doktrinu) ounutrašnjem i spoljašnjem bogoštovanju, a „Izrael“ označava unutrašnje(bogoštovanje). Kod Mateja: Isus reće, Čovjek ne živi o hljebu samom, već odsvake riječi koja izlazi iz usta Božijih (IV.4). Opet: Svakome koji sluša riječ ocarstvu i ne razumije, dolazi nečastivi i krade posijano u srcu njegovu (XIII.19).Pogledaj i „riječ“ u istom poglavlju, stihovi 20 do 23. Opet: Nebo i zemlja ćeproći, ali moje riječi ne će proći (XXIV.35). U ovim odlomcima, „riječ“ označavaGospodov nauk, a „riječi“ ono što pripada Njegovom nauku. „Zapovesti“ uDekalogu (Desetrečju ili Tablicama Deset zapovesti) nazivaju se „riječima“ zatošto izraz „riječi“ označava celinu nauka, kao kod Mojsija: I zapisa Jehova naploče riječi zavjeta, deset riječi (Knjiga Izlaska XXXIV.28). Opet: I objavi vamzavjet svoj, koji vam zapovijedi da držite; i napisa ih na dvije ploče kamene(Zakoni Ponovljeni IV.13; X.4). Opet: Samo pazi na se, i čuvaj dušu svoju da nezaboraviš one stvari koje su vidjele oči tvoje (IV.9);

pored mnogo drugih mesta.1289. Stih 2. I kad otidoše od istoka, nađoše ravnicu u zemlji Senarskoj, inaseliše se ondje. „Kad otidoše od istoka“, označava da su napustili ljubav kabližnjem; „istok“ je ljubav od Gospoda; „da su našli ravnicu (dolinu) u zemljiSenarskoj“, znači da je njihovo bogoštovanje postajalo sve više nečisto iprofano (obezboženo); „i naseliše se ondje“, označava njihov život (prim.prev.ovde, kao i na drugim mestima, reč „život“ ozbačava ne biološki već moralni iduhovni život koji je večan).1290. Kad otidoše od istoka. Da ovo znači da više nisu bili u ljubavi ka bližnjemu,jasno je iz značenja „putovanja“ i „istoka“ u Reči. Da ovde „putovati“ značinazadovati, jasno je iz onoga što je rečeno o ljujbavi ka bližnjem, naime da seona označava „istokom“.1291. Da je „istok“ ljubav ka bližnjemu od Gospoda, očito je iz onoga što jeprethodno rečeno (br. 101,1250).1292. Da nađoše ravnicu u zemlji Sinar. Da ovo znači da je njihovo bogoštovanjebivalo sve nečistije i profanije, jasno je iz značenja „ravnice“ i „zemlje Sinarske“.„Brdima“ se u Reči označava ljubav ili milost, jer su ovo najuzvišenije stvari ubogoštovanju, kao što je već pokazano (br. 795). Otuda „ravnica“ označava onošto je ispod brda, to jest, ono što je niže u bogoštovanju, a to je ono što jespoljašnje u tome (bogoštovanju); a „zemlja Sinarska“ označava spoljašnjebogoštovanje koje je profano, kao što je pre rečeno (br. 1183). Tako i u ovomeodlomku, to što su našli ravnicu u zemlji Sinarskoj, to označava da je njihovobogoštovanje postajalo sve više nečisto i profano. U prvom se stihu kaže zacrkvu da je imala „jedan jezik“ i da su imali iste reči, što znači da su sledili istinauk u celikni i u pojedinostima. Ali u ovome stihu se razmatra slabljenje crkve,jer se kaže da su putovali od istoka, to jest, da više nisu bili u ljubavi kabližnjemu; jer onoliko koliko crkva, ili čovek crkve, otstupaju od ljubavi kabližnjem, i onoliko koliko je njihovo bogoštovanje manje sveto, toliko senjegovo bogoštovanje približava onome što je nečisto i profano (obezboženo).Da to što su našli ravnicu i zemlji Sinarskoj znači naginjanje crkve, ilibogoštovanja, prema onome što je profano, to je stoga što je ravnica niskomesto između brda, kojim se označavaju svetinje ljubavi ka bližnjemu ubogoštovanju, kao što je već rečeno. A ovo se može videti i iz značenja„ravnice“ (doline) u Reči, gde ravnica u izvornom jeziku, kad se koriste u tomesmislu, znači nešto što je manje više profano u bogoštovanju. Kao kod Isaije:Breme dolini viđenja. Jer ovo je dan muke i potiranja od GospodaJjehove nad

vojskama u dolini viđenja (XXII.1,5). „Dolina viđenja“ označava fantazije(uobražavanja) i umovanja kroz koje se iskrivljava bogoštovanje da bi na krajupostalo profano (svetogrdno). Kod Jeremije: Kako možeš reći: nijesam seskrvnio, nijesam išao za Valima? Pogledaj put svolj po dolu (II.23). „Dol“označava nečisto bogoštovanje. Opet: I sagradiše visine Tafetu, koji je u dolinisina Enomova, da sažižu sinove svoje i kćeri svoje ognjem, što nijesamzapovijedio; jer eio dolaze dani,veli Jehova, kad se više ne će zvati Tofet nidolina sina Enomova, nego dolina krvna (VII.31,32;IX.6). „Dolina Sinarska“označava pakao, a tako isto i profanaciju (obezbožavanje) istine i dobra. KodJezikilja: I reci: Gore Izrailjeve, ovako veli Jehova Gospod gorama i humovima,potocima i dolinama: evo me, ja ću pustiti na vas mač, i oboriću visine vaše(VI.3). Opet: Daću Gogu ondje mjesto u Izrailju, dolinu kojom se ide na istok kamoru, i prozvaće se dolina mnoštva Gogova (XXXIX.11,15). Ovo se kaže za onošto je izvanjsko u bogoštovanju; „dolina“ označava takvo bogoštovanje. Ali kadabogoštovanje još nije postalo svetogrdno (profano), ovo se izražavaHebrejskom rečju za dolinu (ravnicu) koja se koristi u stihu koji je pred nama(Postanje XI.2); a isto tako kod Isaije: Otvoriću rijeke na visovimai i izvore u sreddolina, pustinju ću obratiti u jezero vodeno, i suhu zemlju u izvore vodene(XLI.18). Ovo se kaže za one koji su u neznanju, ili koji nemaju znanja o veri iljubavi ka bližnjemu, ali uprkos toga vole bližnjega. Ovde „dolina“ označavatakve (ljude). To isto označava „dolina“ kod Jezekilja XXXVII.1.1293. I naseliše se ondje. Da ovo označava život koji iz toga sledi, može se videtiiz značenja „naseliti se“, što znači življenje. Reč „naseliti se“ često se javlja i kodproroka i u istorijskim delovima Reči, a u unutrašnjem smislu često označavaževeti. Razlog za ovo je to što su pradrevni ljudi živeli pod šatorima, i obavljalinajsvetije bogoštovanje u njima; stoga u Reči „šatori“ označavaju ono što jesveto u bogoštovanju, kao što je već pokazano (br.414). A pošto su „šatori“označavali ono što je sveto u bogoštovanju, to je „naseliti se“ u dobrom smisluoznačava živeti, ili život. Slično, stoga što su pradrevni putovali sa svojimšatorima, to „putovati“ u Reči označava oblike i red života.1294. Stih 3. I rekoše među sobom: Hajde da napravimo ploče, i da ih u vatridobro pečemo. I bjehu im ploče (opeke) mjesto kamena i smola zemljana mjestokreča. „I rekoše među sobom“, znači da je tako počelo; „hajde, da napravimoploče (opeke), označava obmane koje su sami za sebe oblikovali; „i da ih u vatridobro pečemo“, označava zla (opačine) koja dolaze od ljubavi prema sebi. „Ibjehu im ploče umjesto kamena“, znači da su imali obmane umesto istine; „ismolu zemljanu umjesto kreča“, znači da su bili u zlu od požuda umesto udobru.

1295. I oni rekoše među sobom. Da ovo znači da je počelo, ili da su bili počeli,vidi se iz onoga što sledi. U ovome stihu se gorori o trećem stanju (fazi) crkve,kada su već bile preovladale obmane, i to kao posledica požuda. Obmanepočinju iz dva izvora, jedan je u nepoznavanju istina, a drugi je u požudama.Obmana iz neznanja istine nije tako opaka kao što je to obmana iz požuda. Jerobmana iz neznanja potiče od toga što je tako neko bio poučen u detinjstvu, ilizbog toga što su ga razna zanimanja odvratila od toga da ispita da li je istinito iline ono što ispoveda, a ponekad i stoga što taj čovek nije u stanju da rasuđuješta je istinito a šta nije. Obmane koje imaju ovakve izvore, one ne nanose velikuštetu, pod uslovom da se taj nije u tome preterano utvrdio i ubedio, u komeslučaju ga neka požuda goni da staje u odbranu te obmane; jer kada to radi,oblak obmane iz neznanja postaje gušći, pa se (oblak) može pretvoriti u mrakiz kojega ne bi mogao da sagleda istinu. A obmane iz požuda nastaju onda kadaje izvor obmane u nekoj požudi ili ljubavi prema sebi i svetu; kao kada se nekouhvati za neku tačku doktrine pa je ispoveda kako bi zarobio duše (drugih ljudi),i vodio ih, tumačeći i izvrćući doktrinu sebi u korist, i kada tu tačku potvrđujeumovanjem i pojedinim rečima služeći se pri tom doslovnim smislom Reči.Bogoštovanje koje je na ovome zasnovano, profano je (obezboženo je ilisvetogradno), bez obzira koliko izvana izgleda sveto; jer iznutra to nijeobožavanje Gospoda, nego obožavanje samoga sebe. Takav (čovek) priznaje zaistinito samo ono što može objasniti tako da ide njemu u prilog. Takvobogoštovanje naziva se „Vavilonom“. No tako nije s onima koji su rođeni i kojisu rasli uz takvo bogoštovanje, i koji ne znaju da je ono obmana, a koji žive uljubavi prema bližnjemu. U njihovom neznanju ima nevinosti, i u njihovombogoštovanju ima ljubavi ka bližnjemu. Profanost (obezboženje) pribogoštovanju ne dolazi od samog bogoštovanja nego od čoveka koji je ubogoštovanju.1296. Hajde da napravimo ploče. Da ovo označava obmane koje su oblikovali zasebe, jasno je iz značenja „ploče“ (opeke, cigle). U Reči, „kamen“ označavaistinu, pa stoga „ploča“, zato što je čovek pravi, označava obmanu; jer ploča jeveštački napravljena. Iz sledećih odlomaka može se videti da ploča ima ovoznačenje. Kod Isaije: Vas dan pružah ruke narodu nepokornu, koji ide za svojimmislima putem koji nije dobar. Narodu, koji me jednako gnjevi, koji prinosi žrtveu vrtovima i kadi na opekama (LXV.2,3).„Kaditi na opekama“ znači bogoštovatiiz onoga što je veštačko i lažno; pa se stoga za njih kaže da „idu za svojimmislima“. Opet: I znaće sav narod, Jefrem i stanovnici Samarijski, koji oholo iponosita srca govore: Padoše opeke, ali ćemo mi livati od tesana kamena(IX.9,10). „Jefraim“ označava inteligentnu osobu koja pada u izopačenosti, i

koja naziva ili pravi istinitim ono što je lažno, ili pravi „ploče“ (opeke); a i „tesankamen“ označava nešto veštačko. Kod Nauma: Nahvataj sebi vode za opsadu;utvrdi ograde svoje; opravi peć za opeke; uđi u kao i ugazi blato. Ondje će teproždrijeti oganj, i mač će te isjeći (III.14,15). „Ugaziti blato“ znači obmane;„opraviti peć za opeke“ znači bogoštovanje u skladu (s obmanama); „oganj“ jekazna za požude; „mač“ je kazna za obmane. Kod Jezikilja: A ti, sine moj, uzmiopeku, i metni je preda se, i izreži na njoj grad Jerusalim (IV.1). I bilo mu jezapoveđeno da ga opkoli, gde se na proročki način pretstavlja bogoštovanjekoje je iskrivljeno. Da „opeka“ označava obmanu, može se videti i iz značenja„kamena“, koji je istina, a o čemo uskoro.1297. I da ih u vatri dobro pečemo. Da ovo označava zla (opačine) koja potičuod ljubavi prema sebi, jasno je iz značenja „peći“, „ognja“, „sumpora“, i„bitumena“, koji se izrazi odnose na pohote, osobito na one koje potiču odljubavi prema sebi. Kao kod Isaije: Zatrudnjećete slamom, rodićete strnjiku,gnjev vaš proždrijeće vas kao oganj. I narodi će biti kao peći krečne, izgorjećeognjem kao trnje posječeno (XXXIII.11,12). Da ne pominjemo druge sličneizraze. „Izgoreti“ i „oganj“ se odnose na pohote (požude), jer među njimapostoji sličnost (prim.prev. Ne kaže li se „oganj ili vatra požude“?).1298. I bjehu im opeke mjesto kamena. Da ovo označava da biti u obmaniumesto umesto u istini, jasno je iz značenja „opeke“, za koju smo pokazali daznači obmanu; I iz značenja „kamena“, koji u širem smislu označava istinu, očemi vidi gore (br.643). Kamen označava istinu zato što su granice međupradrevnim ljudima bile označene kamenovima, a i te za to što su postavljalikamenove kao svedoke da je nešto tako ili ovako, ili da je nešto istinito; što sevidi po tome kako je Jakov postavio kamen kao stub (Postanje XXVIII.22),XXXV.14), kao i po kamenom stubu između Lavana i Jakova (PostanjeXXXI.46,47,52), kao i po oltaru koji su za svedočanstvo sazidali blizu JordanaRuvimovi sinovi, Gad, i Manasija, (Jošua XXII.10,28,34). Stoga U Reči „kamenje“označava istine; i to ne samo oltarsko kamenje, nego i drago kamenje naAronovom oplećku kao i na opršnjaku suđenja, čime su bile označene sveteistine koje imaju izvor u ljubavi. Što je tiče oltara, kad su ustanovljenažrtvovanja kao deo bogoštovanja, (treba reći) da je oltar pretstavljaoreprezentativno bogoštovanje Gospoda u opštem smislu (ili u celini), a da sukamenovi pretstavljali svete istine u bogoštovanju; pa je stoga bilo zapoveđenoda se oltar sagradi od celih kamenova, neisklesanih, a bilo je zabranjeno ikoristiti gvožđe na njima (Zakoni Ponovljeni XXVII.5-7;Jošua VIII.31); a to izrazloga što tesano kamenje, kao i kamenje na kome je korišteno gvožđe,označavaju ono što je veštačko, pa prema to i ono što je lažno u bogoštovanju;

to jest, ono što je zamisao čovekovog srca. Ovo bi profanisalo bogoštovlje, štoje jasno (rečeno) u Knjizi Izlaska XX.25. Iz istoga razloga gvožđe nije korištenopri zidanju hrama (I o Carevima VI.7). (prim.prev. prema autoru, bogoštovanje uJevrejskog crkvi je bilo čisto reprezentativno, i od takvoga biogoštovanja jezavisio uzajamni odnos Prirodnog čoveka s Duhovnim svetom). Ranije jepokazano (br. 114) da drago kamenje na Aronovo oplećku kao i naprsniksuđenja označavaju svete istine. Isto je jasno i kod Isaije: Nevoljnice, koju vjetarrazmeće, koja si bez utjehe, evo ja ću namjestiti kamenje tvoje na mramoruporfirnom, i osnovaću te na safirima. I sinovi tvoji svi će biti naučeni odGospoda, i obilan mir će imati sinovi tvoji (LIV.11-13). Kamenovi koji su ovdeimenovani označavaju svete istine, pa se stoga kaže „svi tvoji sinovi će bitinaučeni od Jehove“. Otuda to da se kod Jovana kaže da su temelji zidova gradaukrašeni svakim dragim kamenom pri čemu su kamenovima data imena(Otkrivenje XXI.19,20). Sveti Jerusalim označava Gospodovo carstvo u nebu i nazemlji, čiji su temelji svete istine. Na sličan su način i kamene ploče (tablice), nakojima su bile napisani zapovesti Zakona, ili Deset Reči, označavale svete istine;stoga su bile od kamena, to jest njihov je temelj bio kamen, o čemu u KnjiziIzlaska XXIV.12; XXXI.1; Zakoni Ponovljeni V.22;X.1, jer su zapovesti istine vere.Pošto su u drevna vremena istine označavane kamenovima, stoga, kada jekasnije bogoštovanje izvođeno na stubovima i oltarima i u hramu, svete istinebile su pretstavljene stubovima, oltarima, i hramom, pa se stoga Gospod naziva„Kamenom“, kao kod Mojsija: Opet osta jak luk njegov i ojačaše mišice rukunjegovijeh od jakoga Boga Jakovljeva, odakle posta pastir, kamenIzrailju(Postanje LIX.24). Kod Isaije: Za to ovako veli Gospod Jehova; evo, jamećem u Sionu kamen, kamen izabran, kamen od ugla, skupocjen, temelj tvrd;ko vjeruje ne će se plašiti (XXVIII.1). Kod Davida: Kamen, koji odbaciše zidari,posta glava od ugla (CXVIII.22). Isto je označeno kod Danila „kamenomisečenim iz stene“, koji je razbio u komade kip Navukodonosorov (II.34,35,45).Da „kamenje“ označava istine, jasno je i iz Isaije: Za to će se tijem očistitibezakonje Jakovljevo i to će biti sva korist što će se uzeti grijeh njegov kad svekamenje oltarno razmetne kao razdrobljeno krečno kamenje i ne bude višegajeva ni sunčanijeh likova (XXVII.9), „Oltarno kamenje“ označava istine ubogoštovlju, koje se razmeću. Opet: Prođite, prođite kroz vrata, pripravite put,uklonite kamenje, podignite zastavu narodima (LXII.10). „Put“ i „kamen“označavaju istine. Kod Jeremije:-Evo mene na tebe, goro, koja zatireš, govori Jehova, koja zatireš svu zemlju, izamahuću rukom svojom na te i svaliću te sa stijena, i načiniću od tebe goruizgorjelu. I ne će uzeti od tebe kamena za ugao ni kamena za temelj, jer ćeš biipustoš vječna, veli Gospod (LI.25,26). Ovo se kaže za Vavilon; „gora izgorjela“ jeljubav prema sebi. „da ne će uzeti od njega ni kamena“, znači da nema istine.

1299. I bješe im smola umjesto kreča. Da su bili u zlu iz požuda umesto u dobru,jasno je iz značenja „smole“ (bitumena) i „kreča“. Pošto se ovde govori ogradnji Vavilonske kule, pominje se ono što se koristi pri gradnji; ovde sepominje smola – zato što je sumporasta i zapaljiva – jer se u Reči na ovaj načinoznačavaju požude, posebno one koje pripadaju ljubavi prema sebi. Ovde„smola“ označava kako zla koja slede za požudama tako i obmane koje ih prate;a to su zla pomoću kojih je i sagrađena Vavilonska kula; o čemu će biti rečikasnije. Da su ovo značenja (smole), jasno je iz Isaije:- Jer će biti dan osveteJehovine; I potoci će se pretvoriti u smolu, i prah njezin u sumpor, i zemlja ćenjihova postati smola razgorjela (xxxiv.8,9). „Smola“ i „sumpor“ označavajuobmane i zla od požuda. A tako i na drugim mestima.1300. Da „kreč“ (ili kal, glina) označava dobro od kojega se oblikuje čovekov umili čovek crkve, i to je jasno iz Reči. Tako kod Isaije: Sad eto, Gospode, ti si našotac; mi smo kao (glina) a ti si lončar; mi smo delo ruku tvojih (LXIV.8). „Kao“(glina) označava samog čoveka crkve koji se oblikuje, pa tako označava i dobrood ljubavi ka bližnjem, pomoću kojega se oblikuje ceo čovek, ato je reformacijai preporod. Kod Jeremije: Gle, što je kao u ruci lončarevoj, to ste vi u ruci mojoj,dome Izrailjev )XVIII.6). Značenje je ovde slično. Isto je bilo da se golvori ograđenju ili o oblikovanju.1301. Da su ovo značenja, može sad svako videti, kako iz značenja svega onogašto se pominje u iovome stihu tako po tome kakve se stvari pominju a to sukamenju i kreč; a to su stvari koje nisu vredne da se pomenu u Reči Gospodovojda one sadrže tajne.1302. Stih 4. Poslije rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti doneba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemlji. „Poslije rekoše“,znači da se to desilo. „Hajde da sagradimo grad i kulu“, označava da suoblikovali doktrinu i bogoštovanje; „grad“ je doktrina, a „kula“ je bogoštovanjesamoga sebe, „kojoj će vrh biti do neba“, znači da žele da vladaju i nad onim štoje u nebu; „da stečemo sebi ime“, znači da su želeli da bude poznati kao moćni;„da se ne bismo rasijali po zemlji“, znači da na drugi nači ne bi bili priznati (kaomoćni).1303. Poslije rekoše. Da ovo označava da se to dogodilo, sledi iz povezanosti;isto kao što prethodne reči, „“pa rekoše među sobom“ označava da je neštopočelo; jer ovde se opisuje Vavilon, a kakav je bio, opisuje se „kulom“..

1304. Hajde da sazidamo grad i kulu. Da ovo označava da su oblikovali doktrinui bogoštovanje, može se videti iz značenja „grada“, i „kule“, o kojima ćemogovoriti uskoro. Priroda crkve je takva da kada nestane ljubavi ka bližnjemu,tada na njeno mesto dolazi ljubav prema sebi, a verska doktrina tada nemavažnosti osim onoliko koliko se može okrenuti da omogućava obožavanjesamoga sebe; tada se smatra svetim u bogoštovanju samo ono što potstičesebe-ljublje, pa je tako sve popraćeno ljubavlju prema sebi samome. Jer onaj kovoli samoga sebe više nego druge, taj ne samo da mrzi sve one koji mu se nepotčinjavaju, a čini im usluge samo onda kada mu se potčinjavaju, nego srlja idaljeu tome nastojanju kako bi se uzdigao i iznad samoga Boga. Bilo mi jepokazajno uživo da je ovakva priroda ljubavi prema sebi kad joj se ne staveuzde. To je ono što je pretstavljeno „gradom i kulom“. Ljubav prema sebi i svepožude koje iz nje proizilaze jesu najprljavije i najprofanije stvari, pa su ujedno ipaklenske; iz ovoga svako može zaključiti kakvo je ono bogoštovanje koje u sebisadrži ovakve stvari. (prim.prev. Ovu ljubav oprema sebe ne treba brkati sazdravom i poželjnom ljubavi prema sebi koja je uvek u ravnoteži s interesimabližnjih i koja je u skladi s moralnim i pravednim zakonima civilizovanogdruštva.1305. Već je pokazano (br.402) da „grad“ označava doktrinu (razumevanjeBožije Reči).1306. Iz značenja „kule“ jasno je da je time označena ljubav prema samomesebi. Bogoštovanje sebe postoji onda kada čovek uzdiže samoga sebe iznadostalih toliko da očekuje da mu se klanjaju i dive. Stoga se ljubav prema sebi, ato je arogancija i ponos, naziva „visinom“. „uzvišenošću“, kao i „biti uzdignut“,pa se opisuje svim onim što je na visini. Kao kod Isaije: Ponosite oči čovječijeponiziće se, i visina ljudska ugnuće se, i Gospod Sam biće uzvišen u onaj dan. Jerće doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakoga ko seuzdiže, te će biti poniženi. I na sve kedre Livanskwe velike i na sve hrastoveVasanske. I na sve gore visoke i na sve humove uzdignute, i na svaku kuluvisoku, i na svaki grad tvrdi, i na sve lađe Tarsiske i na sve likove mile. Tada ćese ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod će Sam bitiuzvišen u onaj dan. I idola će nastati sasvijem (II.11-18). Ovde se govori oljubavi prema sebi, koja se opisuje „kedrom“, „hrastom“, „gorom“,„humovima“, i „kulom“ koji su „visoki“ i „uzdignuti“. Opet. I na svakoj gorivisokoj i na svakom humku visokom biće izvori i potoci, kad bude pokolj veliki ikad padaju kule (XXX.25). Ovo na sličan nači označava ljubav prema sebi, iuzdizanje sebe u bogoštovanju. Opet: Eto zemlja Haldejske; toga naroda nijebilo; Asur je osnova za one koji življahu u pustinjama, podigoše kule u njoj,

pogradiše dvorove; i obrati se u pustinju (XXIII.13)- Ovo se kaže za Tir i zanjegovo razaranje; „kule“ (osmatračke kule), koje se ovde pominju, označavajufantazije koje potiču otuda (uobražavanja koja potiču od ljubavi prema sebisamom). Kod Jezikilja: I dovešću mnoge narode na te kao da bih doveo more svalima njegovijem. I oni će obaliti zidove Tirske i kule u njima raskopati, iomešću prah njegov i pretvoriću ga u kamen (XXVI.3,4). Ovde imamo sličnoznačenje. Ljubav prema sebi u bogoštovanju, ili klanjanje samome sebi, nazivase „kulom“. Jer se „gradom“ označava doktrina (kao što je već pokazajno br.402); tadu su gradovi bili utvrđeni kulama, u kojima su bili stražari; a bilo je kulai na granicama, koje su se zbog toga nazivale „tražarnicama“ (2 o Carevimaix.17; xvii.9; xviii.8), I „kulama“ osmatračnicama (Isaija XXIII.13). Osim toga,kada se Gospodova crkva upoređuje s „vinogradom“, sve ono što se odnosi nabogoštovanje kao i njegovo čuvanje upoređuje se sa „pivnicom“ i „kulom uvinogradu“, kao što se vidi kod Isaije V.1,2; Mateje XXI.33; Marka XII.1.1307. Kojoj će vrh biti do neba. Da ovo znači da su hteli da vladaju i nad onimšto je u nebu, sledi iz onoga što je već rečeno. Jer „vrh do neba“ (ili glavomdodirivati nebo) znači uzdizati sebe do te visine, a to je jasno iz opisa Vavilonana drugim mestima u Reči; kao i iz onoga što je već rečeno o „uzdignuti glavu“(br.257). Ljubav prema sebi se najmanje slaže s nebeskim životom; jer sva zladolaze od nje; ne samo mržnje, več i osvete, okrutnosti, i preljube; a još manjese slaže s bogoštovanjem, jer ga profanira. Pa je stoga pakao sazdan od takvihosoba koje što više uzdižu svoje glave prema nebu, to dublje tonu, i to sustrašnije kazne koje na sebe navlače. (prim.prev. Ne treba izgubiti iz vidaautorovu tvrdnju da niko nije kažnjen zbog toga što je bio loš u zemaljskomživotu, već zbog toga što se slično ponaša u duhovniom svetu, gde nemanikakvih uzda, nego slobodno ispoljava svoju prirodu koju je stekao na zemlji.Na njegove zle postupke drugi zli duhovi odgovaraju istom merom. Revolucije iprevrati su česti, gde gori vladaju nad lošima, i gde zli duhovi u svojoj uobraziljimuče druge da bi ubrzo videli da su to bile samo fantazije, na njihovu velikužalost. Najveća im je frustracija kada vide da su navodeći u iskušenja dobreljude postigle suprotan rezultat: umesto da padne u greh iz koga nemaspasenja, čovek se pomoću Gospodovom kaje i postaje bolji nego što je bio pre).1308. Da stečemo sebi ime. Da ovo znači da su želeli da se veruje da su moćni,može se videti iz značenja „steći sebi ime“. Jer takvi znaju da svako želi da budeu nekom bogoštovanju (prim.prev. ili u nekoj veri u Boga). Jer to je zajedničkiosvim ljudima, i postoji kod svih naroda. Jer svako ko posmatra svemir, priznajeneko vrhunsko biće, a pošto želi sebi napredak, on se klanja tome biću. Štoviše,postoji nešto unutar (čoveka) što to diktira (naređuje), jer taj diktat se uliva od

Gospoda preko anđela koji su sa svakim čovekom. Čovek koji nije ovakav, i kojine priznaje nekog Boga, taj je pod vlašću paklenskih duhova. Znajući ovo, onikoji sebi grade Vavilonske kule, ti stiču moć preko bogoštovanja i preko svetihstvari, jer im se bez toga niko ne bi klanjao, a to je označeno rasijavanjem pozemlji. Njihova vlast je najveća nad onima koji imaju neku savest; jer ove onivode kuda god zažele; a nad onima koji nemaju savesti, nad njima vladajukoristeći pri tome razne spoljašnje stege.1309. Da se ne bismo rasijali po zemlji. Da ovo znači da inače ne bi bili priznati(kao moćni), sledi iz onoga što je već rečeno, jer „biti rasijen po zemlčji“, je bitibiti izgubljen s vida, da to je ne biti prihvaćen i priznat.1310.Stih 5. I Jehova siđe da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovječiji. „Jehovasiđe“, označava sud nad njima; „da vidi grad i kulu“, znači jer si izokrenulidoktrinu i profanisali bogoštovanje; „što zidahu sinovi čovječiji“, znači da su tooni sami za sebe uradili.1311. I Jehova siđe. Da ovo označava sud nad njima, jasno je iz onoga štoprethodi i onoga što sledi, kao i iz značenja „sići“, kad se odnosi na Jehovu; izonoga što prethodi, kad se radilo o gradnji grada i Vavilonske kule; iz onoga štosledi, kad se govorilo o zbrci (mešanju) jezika i njihovom rasijavanju; iz značenja„silaziti“ kada se odnosi na Jehovu, kada treba da dođe do suda. Jehova iliGospod je svuda prisutan i sve zna od večnosti; stoga se za Njega ne može rećida silazi da vidi, osim u doslovnom smislu, gde se to kaže prema tome kako toizgleda čoveku. Ali u unutrašnjem smislu nije tako, jer je ovde predmet izloženonakav kakav je, a ne prema izgledu; stoga u odlomku pred nama „siđe da vidi“označava se sud. Do suda nad nekim stanjem dolazi kada je zlo stiglo dovrhumca; Ili, kako se to kaže u Reči, kada se svršilo, ili kada se nepravda izvršila.Jer svako zlo ima granicu do koje mu je dopušteno da ide; a kada signe tugranicu, dolazi do kazne za zlo. Tako je u celini i u pojedinim slučajevima. Kaznaza zlo je ono što se naziva sudom. A pošto izgleda da Gospod ne vidi ili ne opažada zlo postoji, - jer kad čini zlo a ne biva kažnjen, on pretpostavlja da Gospodne mari (da Mu to ne smeta); ali kad biva kažnjen, tada počne da misli daGospod vidi, čak i da Gospod kažnjava, pa se stoga kaže, prema izgledima, da jeJehova sišao da vidi. „Silaziti“ se odnosi na Jehovu, jer se „najviši“ odnosi naNjega, to jest, kaže se da je On najviši, a ovo je isto tako prema izgledu, jer nijeu najvišim već u najdubljim stvarima, pa je to razlog da u Reči naviše i najdubljeimaju isto značenje. S druge strane, sud ili kazna za zlo izvršavaju se u nižim ilinajnižim stvarima. Ovime se objašnjava da se kaže da je On „sišao“; tako kodDavida: O visokoj slavi tvojeg veličanstva, i o divnim djelima tvojim razmišljam.

Pripovijedaću silu čudesa tvojih, i ja ću veličanstvo tvoje kazivati (PsalamCXLIV.5,6). Ovima je označen sud ili kazna za zlo. Kod Isaije: Tako će Gospodnad vojskama sići da vojuje za goru Sionsku i za hum njezin (Psalam XXXI.4).Opet: I da bi razdro nebesa i sišao, da se rastope gore od tebe (LXIV.1). I ovde,na sličan način, „sići“ označava kažnjavanje, ili sud, koji se vrši nad zlima. KodMiheja: Jer, gle, Gospod silazi iz mjesta svojega, i sići će, i hodiće po visinamazemaljskim (I.3,4).1312. Da vidi grad i kulu. Da ove reči znače da je to bilo stoga što su biliizokrenuli doktrinu i profanisali bogoštovanje, vidi se iz značenja „grada“ i„kule“ , o čemu je bilo već govora.1313. Što zidahu sinovi čovječiji. Da ovo znači da su to oni za sebe uradili, jasnoje i bez objašnjavanja. „Sinovi čovječiji“ su ovde sinovi crkve; jer oni koji nisu odcrkve, i koji nemajuj zhnanja o veri, ti ne mogu ovo da urade . Da ovakvi nemogu profanisati, bilo je već pokazano (br.301-303,593).1314. Stih 6. I Jehova reče: gle, narod jedan, i jedan jezik u svijeh, i to počešeraditi, i ne će im smetati ništa da ne urade što su naumili. „I Jehova reče“, značida je tako bilo; „gle, jedan narod i jedan jezik“, znači da su svi imali jednu istinuvere i doktrinu; „i to počeše raditi“, znači da su se počeli razlikovati; „i neće imsmetati ništa da ne urade što su naumili“, znači ukoliko se njihovo stanje sadane promeni.1315. I Jehova reče. Da ovo znači da je bilo tako, jasno je iz toga što ovo nijeistinska nego izmišljena istorija; pa stoga kada se kaže, „Jehova reče“, možeznačiti samo da je tako bilo, kao što je gore bilo pokazano.1316. Gle, narod jedan, i jedan jezik u svijeh. Da ovo znači da su svi bili u istojistini vere i doktrine, jasno je iz značenja „naroda“, da je to istina vere, i izznačenja „jezika“ da je to doktrina. Ranije je pokazano (br.1259), da „narod“označava istinu vere; i da „jezik“ označava doktrinu vere, što je pokazano gore(kod stiha 1). Za narod se kaže je „jedan“ i za ljude da imaju „jedan jezik“ ondakada im je zajednički cilj opšte (zajedničko) dobro društva, zajedničko dobrocrkve, I Gospodovog carstva; jer kada je ovako, tada je Gospod cilj, od koga susvi jedno. Ali Gospod ne može biti prisutan kod čoveka čiji je cilj njegovovlastito dobro; čovekovo vlastito (njegov proprium) otuđuje ga od Gospoda, jerono izvrće i okreće zajedničko dobro društva, a i same crkve, pa čak i carstvaGospodovog, u svoju korist, kao da svi onI postoje radi njegovog vlastitogdobra. Na taj način oduzima Gospodu ono što je Njegovo (Gospodovo), i

zamenjuje ga onim što je njegovo (čovekovo). Kad ovakvo stanje zavladačovekom, to se isto dešava u njegovoj svakoj pojedinoj misli, kao i u svakomdeliću misli; jer takav je slučaj sa svim onim što vlada u čoveku. To se nepokazuje tako jasno dok je čovek u telesnom životu kao što se pokazuje udrugom životu, jer tamo sve ono što vlada u čoveku pokazuje se po određenojsferi koja se opaža oko njega, koja je takvoga karaktera, jer ona kao da izbija izsvega u čoveku. Sfera onoga koji samo gleda sebe (svoj interes), taj sebi prisvajai, kao što je rečeno, upija što je povoljno samo njemu, pa stoga upija svakuprijatnost koju osećaju okolni duhovi, i razara svu njihovu slobodu, tako da setakva osoba mora izagnati iz društva. Kad je narod jedan, i kad je jednog jezika,a to je kada se gleda na zajedničko dobro svih; tada jedna osoba da ne upija(apsorbuje) prijatnost (zadovoljstvo) drugih, niti uništava njihovu slobodu, većje potpomaže i uvećava koliko god može. To je razlog da su nebeska društvajedno (nebo), a što dolazi isključivo kroz uzajamnu ljubav koja potiče odGospoda; isto je tako i sa crkvom.1317. I to počeše raditi. Da ovo znači da su se bili počeli menjati, vidi se kada sepoveže s ostalim. „Početi“ znači njihovu misao ili nameru, pa stoga i cilj, što jejasno i iz reči koje slede, „ i ne će im smetati ništa da ne urade što su naumili“.Da je ovim označen njihov cil, to je stoga što Gospod gleda samo na cilj. Kakvebilo da su njegove misli i postupci – koji se razlikuju na bezbroj načina – samoako je cilj dobar, tada je sve ostalo dobro; a ako je cilj zlo, onda je sve ostalo zlo.Cilj vlada u svemu što čovek misli i čini. Anđeli koji su sa čovekom, pošto suGospodovi anđeli, oni upravljaju samo njegovim ciljevima; a kada upravljajunad njima, onda upravljaju i nad njegovim mislima i postupcima, starajući se daovi slažu sa ciljevima. Kod čoveka, cilj je sami negov život; sve ono što on misli iradi, dobija život od cilja, jer, kao što smo rekli, oni pripadaju cilju; pa stogakakav je cilj, takav je i čovekov život. A cilj je ništa drugo do ljubav; jer čovekmože kao cilj da ima samo ono što voli. Onaj koji misli jedno a radi drugo, jošuvek mu je cilj ono što voli; i u pretvaraju (disimulaciji), to jest u prevari, postojicilj, a to je ljubav prema sebi ili ljubav prema svetu, kao i zadovoljstvo koje odtoga dolazi u životu. Iz ovih razmatranja svako može zaključiti da kakva ječovekova ljubav, takav je i njegov život. Ovo je ono što je označeno sa „i topočeše raditi“. (prim.prev. Ovde autor govori o dvema osnovnim ljubavi, jednaje prema Bogu a druga je prema sebi. Te ljubavi su vidljive anđelima, kojipoštuju čovekovu slobodu, pa ga ne sprečavaju da se opredeli za zlo. Ovokažemo da se ne bi pomislilo da autor prihvata moralno načelo da „ciljopravdava sredstvo“).

1318. I ne će im smetati ništa da ne urade što su naumili. Da ovo znači daukoliko se oni (njihovo stanje) ne promene, to se može zaključiti iz onoga štosledi. Unutrašnji smisao Reči je takav da on uvek gleda prema onome što sledi,to jest na zaključak, iako tako ne izgleda u doslovnom smislu Reči. Kada se radio karakteru (ljudi) koji se gore opisuje, ako se on ne promeni, njih se ne bimoglo sprečiti da urade ono što su smišljali. Ali oni su se promenili,, što je očitoiz onoga što sledi. Misao da se nešto uradi, to je namera, to jest, cilj. Čoveku senikada ne može oduzeti cilj, to jest ne može se promeniti, osim ako se on(njegovo stanje) ne promeni, jer, kao što je rečeno, cilj je sami čovekov život.Kada se njegovo stanje promeni, promenio se i njegov cilj; a sa ciljem i misao.Priroda promene stanja, koja se odigrala kod čoveka ove crkve, biće pokazana uonome što sledi, po Božanskoj milosti Gospodovoj.1319. Stih 7. Hajde da siđemo i da im pometemo jezik, da ne razumiju jedandrugoga šta govore. „Hajde da siđemo“, označava da je ovako izvšen sud; „i daim pometemo jezik“, znači da niko nije imao istinit nauk (doktrinu); „da nerazumiju jedan drugoga šta govore“, znači da su se svi razlikovali jedan oddrugoga.1320. Hajde da siđemo. Da ovo znači da je ovako izvršen sud, jasno je iz onogašto je gore rečeno (u stihu 5) o značenju „silaziti“. Razlog da se ovo kaže umnožini, „hajde da siđemo i da im pometemo jezik“, je u tome što se sudizvršava preko duhova, upravo preko zlih duhova.1321. I da im pometemo jezik. Da ovo znači da niko nije imao istinit nauk, možese videti iz značenja „jezika“, naime da je to nauk (doktrina), o čemo vidi gore(kod stiha 1). Otuda sledi da „pomesti jezik“ (pobrkati) je pobrkati ono što je unauku (doktrini ili razumevanju i tumačenju Reči), to jeste pobrkati istinenauka. U unutrašnjem smislu, „pomešati“ ne znači samo zamračiti, već i izbacitii razagnati, tako da više nema istine. Kada obožavanje samoga sebe zameniobožavanje Gospoda, tada je istina ne samo izokrenuta, nego i ukinuta, pa je nakraju obmana priznata umesto istine, a zlo umesto dobra. Jer je sve svetloistine od Gospoda, a sva tama od čoveka; i kada čovek u bogoštovanju zameniGospoda, svetlo istine postaje gusta tmina, a gusta tmina se vidi kao da jesvetlost. Upravo je ovakav život ovakvih osoba posle smrti; njima je svetloobmane kao svetlost, dok im je život istine gusta tmina. A kada se primaknunebu, svetlo ovakvog života pretvara se u potpuni mrak. Sve dok su na svetu,oni mogu da govore istinu, i to rečito i s revnošću; a pošto ovakve osobeneprestano misle o sebi, njima se čini da misle isto što i govore; ali pošto jenjihov pravi cilj obožavanje samih sebe, njihove misli, vođene tim ciljem,

priznaju istinu samo onoliko koliko pogoduje njima samima. Kada je čovek kojiovako govori istinu takvoga karaktera, tada je očito da kod njega nema istine, iu drugom životu to je sasvim vidljivo, jer takvi ljudi tamo ne samo da nepriznaju istinu koju su ispovedali u telesnom životu, nego je mrze, i progone; ito sve rade s onom arogancijom u samoobožavanju koja im nije oduzeta (prim.prev. Ovi navodi o životu lažnih vernika, čiji se pravi karakter vidi jasno uzagrobnom životu, teško je do kraja razumeti ako se ne čita autorom DuhovniDnevnik u kome se pojedine situacije opisuju u pojedinostima).1322. Da ne razumiju jedan drugoga šta govore. Da ovo znači da su svi različiti,to jest da su jedan protivu drugoga, očito je iz samih reči. „Ne razumeti jedandrugoga“, znači ne odobravati ono što drugi kaže, a u unutrašnjem smislu, to jene odobravati ono što drugi naučava, to jest, njegov nauk, jer „jezik“ označavanauk, kao što je pokazajno gore (stih 1). Oni to samo ustima priznaju, ali ne isrcem, to slaganje ustima nije ništa ako nema slaganja i srca. Ovako je i sa zlimduhovima u drugom životu, koji se, isto kao i dobri duhovi, razlikuju premadruštvima, ali se povezuju tako što imaju slične fantazije i požude, tako dadeluju kao da su jedno kada progone istine i dobra. Tako postoji zajedničkiinteres koji ih drži skupa, no čim se ova zajednička veza izgubi, oni jurnu jednina druge, i tada uživaju da muče njihovog drugara ili drugare. Sličan slučaj je isa doktrinom i bogoštovanjem na ovom svetu: oni koji su u tome, priznaju onošto se odnosi na doktrinu i obred u onome u čemu se slažu; a ono što ih držiskupa, to je obožavanje samih sebe; i sve dok im je ovo zajednički interes, onipriznaju (isti nauk), ali kad nemaju isti interes, oni se razjedinjavaju; a razlog jemalopre pokazan, a to je da niko ko je ovakvog karaktera nema bilo kakvuistinu, nego svak ima obmanu umesto istine, a zlo umesto dobra. To je, prematome, ono što je označeno sa „da ne razumiju jedan drugoga šta govore“.1323, Stih 8. I tako ih Jehova rasu odande po svoj zemlji, te ne sagradiše grada.„I tako ih Jehova rasu po svoj zemlji“, znači da kao takvi nisu bili priznati(prim.prev. da im to nije bilo odobreno ili dopušteno); „te ne sagradiše grada“,znači da takav nauk nije bio prihvaćen.1324. I tako ih Jehova rasu odande po svoj zemlji. Da ovo označava da nisu bilipriznati, jasno je iz ovoga što je prethodno rečeno (kod stiha 8), gde se nalazeiste reči:- „te ne sazidaše grada“. Da ovo znači da ovakva doktrina (nauk) nijebila prihvaćena (primljena), jasno je iz značenja „grada“, što znači doktrinu (kaošto je pokazano u br.402), i iz onoga što je rečeno kod stiha 4 i 5 o zidanju gradai kule. Iz svega ovoga očito je da ovakva doktrina, ili ovakvo bogoštovanje, nije

ila dopuštena u ovoj Drevnoj Crkvi, i to iz razloga koji su objašnjeni u stihu kojisledi.1325. Stih 9. Za to se prozva Vavilon, jer Jehova ondje pomete jezik cijele zemlje,i odande ih rasu Jehova po cijeloj zemlji. „Za to se prozva Vavilon,“, označavaovakvo bogoštovanje; „jer Jehova ondje pomete jezik cijele zemlje“, označavastanje ove Drevne Crkve, gde je unutrašnje bogoštovanje počelo da nestaje;„zemlja“ je crkva; „i odande rasu ih Jehova po cijeloj zemlji“, znači da jeunutrašnje bogoštovanje bilo uništeno.1326. Za to se prozva Vavilon. Da ovo označava takvo bogoštovanje,bogoštovanje označeno sa „Vavilon“, jasno je iz onoga što je do sada rečeno; ato je bogoštovanje u kome je iznutra ljubav prema sebi, pa stoga sve ono što jenečisto i obesvećeno (profanisano). Ljubav prema sebe je proprium (čovekovovlastito); a kako je ona nečista i profana, može se videti iz onoga što jeprethodno rečeno o propriumu (br.210,215). Iz samo-ljublja (philautia), to jestiz ljubavi prema sebi, ili iz propriuma, ističu sva zla, kao su mržnje, odmazde,okrutnosti, preljube, prevare, licemerstvo, bezbožnost; stoga, kada je ljubavprema sebi, ili priprium, u bogoštovanju, takva su zla u njemu, već prema vrsti istupnju te ljubavi. Otuda potiče svako obesvećenje bogoštovanja. A to znači,onoliko koliko bilo šta od ljubavi prema sebi ili od propriuma, nađe mesta ubogoštovanju, toliko nestaje unutrašnje bogoštovanje. Unutrašnjebogoštovanje je sačinjeno od osećanja za dobro i priznavanja istine, te stogaonoliko koliko se ljubav prema sebi , ili proprium, približe ili uđu, tolikoosećanje za dobro i priznavanje istine odlaze ili nestaju. Ono što je sveto nemože biti skupa s onim što je obesvećeno, isto kao što nebo ne može bitizajedno sa paklom, to jesto jedno mora da otstupi. Takvo je stanje i red uGospodvolm carstvu. Ovo je razlog da nema unutrašnjeg bogoštovanja međuljudima čije se bogoštovanje naziva „Vavilonom“, nego se obožava nešto što jemrtvo i što je iznutra kao lešina. Iz ovoga je očito kakvo mora da jebogoštovanje koje ima ovakav sadržaj. Da je „Vavilon“ takvo bogoštovanje,jasno je iz Reči na mnogim mestima gde se opisuje Vavilon, kao kod Danila, gdese govori o liku koji je Vavilonski car Navukodonosor video u snu – kome liku jeglava bila od zlata, stomak i bedra od mjedi, noge od gvožđa, a stopala delomod gvožđa a delom od kala (gline) – a koji znači da od istinskog bogoštovanja nakraju postaje bogoštovanje koje se naziva „Vavilon“; te stoga kamen isečen izstene, u parčad lomi gvožđe, mjed, glinu, srebro, i zlato (Danilo II.31-33,44,45).To je upravo bio zlatni lik koji je Navukodonosor car Vavilonski postavio, a komesu se oni klanjali (Danilo III.1 do kraja). Slično značenje ima i car Vavilonski kojisa svojim dvorjanima pije iz zlatnih pehara, koji su bili doneseni iz hrama u

Jerusalimu, kao i hvaljenje zlatnih, srebrenih, mjedenih, i gvozdenih, i kamenihbogova, zbog čega se pokazalo pismo na steni (zidu) (Danilo V.1 do kraja).Slično je označeno Darijusom Miđaninom kada je naredio da mu se klanjajukao bogu (Danilo VI.7 do kraja); kao i zverima koje je Danilo video u snu(Danilo VII. 1 do kraja); kao i zveri i Vavilon koje je video Jovan u Otkrivenju. Daje ovim označavano i pretstavljano takvo bogoštovanje, jasno je ne samo izDanila i Jovana, već i iz Proroka. Kao kod Isaije: Lica će im biti kao plamen. Jerzvijezde nebeske i prilike nebeske ne će pustiti svjetlosti svoje; sunce ćepomrčati o rođaju svom, i mjesec ne će pustiti svjetlosti svoje. Nego će ondjepočivati divlje zvijeri, i kuće će njihove biti pune velikih zmija, i ondje ćenastavati sove, i aveti će skakati onuda (XIII.8,10,21,22). Ovo se kaže za Vavilon,a unutrašnjost takvog bogoštovanja opisuje se „licima u plamenu“, što supožude; „zvezdama“ su označene istine vere, da one „ne će pustiti svjetlostisvoje“; „suncem“, koje je sveta ljubav, koje će „pomrčati“; „mjesecom“ koji jeistina vere, da neće „pustiti svjetlosti svoje“; „divlje zvijeri“, „velike zmije“,„sove“, i „aveti“, jesu unutrašnja strana takvog bogoštovanja; jer ovime jepopraćena ljubav prema sebi, to jest, proprium. Pa se stoga kod Jovana Vavilonnaziva „mati kurvama i mrzostima zemaljskim“ (Otkrivenje XVII.2); kao i„staništem zmajeva, i svakog nečistog duha, i svake nečiste i mrske ptice“(XVIII.2); iz svega je očito da u takvom bogoštovanju nema ništa od dobra, ili odistine vere; i da onda kad osećanje za dobro i za istine vere nestanu, tada takvestvari ulaze. Isto se naziva „rezanim likovima Vavilonskih bogova“ (Isaija XXI.9).Da je ljubav prema sebi ili proprium, u takvom bogoštovanju, a to je klanjanjesebi, jasno je kod Isaije: Ovde je više nego jasno da „Vavilon“ označava onogako želi da mu se klanja kao bogu; to jest, da je to obožavanje samoga sebe.Opet: Siđi, i sjedi u prah, djevojko ,kćeri Vavilonska; sjedi na zemlju, nemaprijestolja, kćeri Haldejska, jer se više ne ćeš zvati ljupka i nježna. Jer si sepouzdala u zloću svoju, govoreći: niko me ne vidi (XLVII.1,19). Kod Jeremije: Evomene na tebe, goro, koja zatireš, govori Jehova, koja zatireš svu zemlju, izamahnuću rukom svojom na te, i svaliću te sa stijena. A da se Vavilon i na nebopopne,i i na visine utvrdi silu svoju, doći će na nj moji zatirači (LI.25,53). I iz ovogodlomka se vidi da je „Vavilon“ obožavanje samoga sebe. Da kod ovakvih osobanema svetla istine, već da je sama tama, to jest da nemaju istine vere, opisanoje kod Jeremije: Riječ koju reče Jeremija za Vavilon i za zemlju Haldejsku. Jer senarod podiže na nj sa sjevera, koji će mu zemlju opustiti, da ne će biti nikoga daživi u njoj; i ljudi i stoka pobjeći će i otići (L.1,3); „sjever“ označava tamu, ili gdenema istine; „ni ljudi ni stoke“, znači neće biti dobra. (Vidi dalje o Vavilonu,niže, kod stiha 28, gde se govori o Haldeji).

1327. Jer ondje pomete Jehova jezik cijele zemlje. Da ovo označava stanje oveDrevne Crkve, da je unutrašnje bogoštovanje počelo nestajati, jasno je iz onogagde se kaže „jezik cijele zemlje“ a ne kao pre u stihu 7, „jezik onih koji počešeda grade grad i kulu“. „Cijele zemlje“ označava stanje crkve, jer zemlja je crkva(kao što je pre pokazano, br. 662,1066). Kad se radi o stanju crkava poslepotopa, ovakav je slučaj: bile su tri ovakve crkve koje se pominju u Reči; naime,prva Drevna Crkva, nazvana po Noju, druga Drevna Crkva, nazvana po Everu; itreća Drevna Crkva, nazvana po Jakovu, a posle po Judi i Izrailju. Što se tiče prveod ovih crkava, koja je nazvana po Noju, ona je bila kao roditelj onima koje susledile: i, kao što to biva sa crkvama, bila je neoštećena i bez krivice za razlikuod onih koje su joj sledile, što je jasno iz prvoga stiha ovoga poglavlja, jer sekaže da je imala „jedan jezik“, to jest, jednu doktrinu (razumevanje Reči), jer susvi njeni članovi smatrali da je bitna ljubav prema bližnjemu. Ali je tokomvremena, kao i druge crkve, počela da pada , uglavnom stoga što su mnogiželeli da se njih obožava, tako da postanu važniji od ostalih; što je jasno iz stiha4, gde se kaže „Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj če vrh biti do neba; dastečemo sebi ime“. Ovi ljudi postali su u crkvi nešto kao kvasac ili kao žeravicakoja vodi požaru. Stoga što je obesvećenje svetih (stvari) pretilo (vidi br.571,582), stanje ove crkve se promenilo po Božanskoj Providnosti, tako da jeunutrašnje bogoštovanje nestalo, dok je spoljašnje ostalo, a to je ovdeoznačeno tvrdnjom da je Jehova pomešao jezik cele zemlje. A to se vidi i potome što ovakvo bogoštovanje, koje se naziva „Vavilon“, nije preovladalo uprvoj Drevnoj Crkvi, već u onima koje su sledile, kada su se ljudima klanjali kaobogovima, osobito posle smrti, odakle su neznabošci imali toliko bogova.Razlog da je bilo dopuišteno da nestane unutrašnje bogoštovanje a da ostzanespoljašnje, bio je u tome da ne bi bilo profanisano ono što je sveto; jerprofanacija svetoga vodi u večnu prokletstvo. Samo onaj ko ima znanja o veri,samo taj može profanisati istinu vere. Onaj ko nema toga znanja, ne može ihpriznavati a još manje profanisati, jer ono što je sveto, obitava unutra a nespolja. Ovakv je slučaj i s onima koji čine zlo, a ne znaju šta je zlo. Takvima se zlone računa, kao što se ne računa ni onome koji to radi a da za to nije imaonameru, ili onaj koji je lišen razuma. Tako, čovek koji ne veruje da ima životaposle smrti, a koji se moli na spoljašnji način, taj ne može da profaniše stvarikoje se odnose na večni život, jer ne veruje da ima večnog života; ali slučaj jesasvim drugi s onima koji poznaju i priznaju ove stvari. I ovo je razlog da jepovoljnije po čoveka da živi u zadovoljstvima i požudama, i da se tako udalji odunutrašnjih stvari, nego li da stekne znanje i da priznaje unutrašnje stvari, aonda da ih profaniše. Iz ovoga razloga danas je dopušteno Jevrejima da budutvrdice, kako bi se na taj način odvratili od priznavanja unutrašnjih stvari; jer jenjihov katakter takav, da kada bi ih priznali, oni ne bi mogli a da ih ne

profaniraju. Tvrdičluk odvaja čoveka od unutrašnjih stvari više nego bilo štadrugo. A isti slučaj je i sa mnogima unutar crkve; a isto tako i sa Neznabošcimaizvan crkve. Ovi poslednji, to jest Neznabošci, manje od ostalih su u stanju daizvrše profanaciju. Ovo je razlog da se kaže da je Jehova pomešao jezik celezemlje, I da se stanje cele crkve promenilo, tako da je bogoštovaje postalospoljašnje, i lišeno unutrašnjeg. Slično je pretstavljeno i označeno Vavilonskimsužanjstvom (ropstvom), u koje su prvo Izrailjci a potom Jevreji bili odvedeni, očemu se govori kod Jeremije: A koji narod ili carstvo ne bi htio služitiNuvuhodonosoru caru Vavilonskom, i ne bi htio saviti vrata svojega u jaramcara Vavilonskoga, taki narod pohodiću mačem, i glađu i pomorom, govoriJehova, dokle ih ne istrijebim rukom njegovom (XXVII.8). „Služiti caruVavilonskom i saviti vrat u jaram njegov“, znači biti potpuno lišen poznavanja ipriznavanja dobra i istine crkve, a to znači unutrašnjeg bogoštovanja. Ovo jeviše nego jasno kod istoga Proroka: Ovako veli Jehova za sav narod koji stoji uovome gradu, za braću vašu što ne otidoše s vama u ropstvo, pustiću na njihmač, glad i pomor, da budu kio smokve rđave (XXIX.16,17). „Ostati u gradu i neotići u ropstvo caru Vavilonskom“, pretstavljalo je i označavalo one koji su imaliznanja o unutrašjim stvarima, ili o istinama vere, a koji su ih profanisali, a zakoje se kaže da će na njih biti poslat mač, glad, i pomor, što su kazne zaprofanaciju; i da će postati kao rđave smokve. Da se „Vavilonom“ označavajuoni koji druge lišavaju svih znanja i priznavanja istine, bilo je pretstavljeno ioznačeno ovim stvaima kod istoga Proroka: „Daću Judu u ruke caruVavilonskom, i on će ih odvesti u Vavilon, i posjeći će ih mačem. I daću svabogatstva ovoga grada, sav njegov trud, i sve njegove dragocjenosti carevaJudinih, daću u ruke njegovih neprijatelja, i oni će ih razgrabiti i odnijeti uVavilon (XX.4,5). Ovde su „bogatstvom, trudom i dragocjenostima carevaJudinih“ označena poznavanja vere. Opet: Evo, ja ću poslati po sve narodesjeverne, po Navukodonosora cara Vavilonskog, slugu svojega, i dovešću ga natu zemlju i na stanovnike njezine i na sve narode okolne koje ću zatrti, i učinićuda budu čudo i potsmijeh i pustoš vječna. (Jeremija XXV.9,10). Ovde se„Vavilonom“ opisuje pustošenje unutrašnjih stvari vere, ili unutrašnjegbogoštovanja. Jer čovek koji obožava samoga sebe, taj nema istine vere, kaošto je pre pokazano. On razara i pustoši i goni u ropstvo sve sve što je istinito.Stoga se Vavilon naziva „gorom koja zatire“ (Jeremija LI.25). (Vidi šta je rečenoranije o Vavilonu, br. 1182).1328. I odande ih Jehova rasu po svoj zemlji. Da ovo označava da je unutrašnjebogoštovanje bilo uništeno, može se videti iz značenja „rasuti“, što značiraspasti se. U smislu koji je blizak slovu, rasipanje po svoj zemlji značirasterivanje onih koji žele da sagrade grad Vavilon; ali pošto su to oni koji

lišavaju druge svih znanja o istini, kao što je rečeno, to ove reči znače u istovreme oduzimanje unutrašnjeg bogoštovanja, jer jedno je posledica drugog; aovde imamo posledicu, jer se kaže po treći put . Da je prva Drevna Crkva bilališena poznavanja istine i dobra, vidi se po tome što su narodi koji su sačinjavalitu Drevnu Crkvu većinom postali idolopoklonici, iako su sačuvali spoljašnjebogoštovanje. Sudbina onih idolopoklonika koji su izvan crkve je mnogo boljaod sudbine onih koji su unutar crkve; jer oni prethodni su spoljašnjiidolopoklonici, dok su ovi poslednji unutrašnji idolopoklonici. Da je sudbinaprvih bolja, vidi se iz Gospodovih reči kod Luke XIII.23,28-30; Mateja VIII.11,12..Ovo je, dakle, razlog da se stanje ove Drevne Crkve promenilo.1329. Stih 10. Ovo je pleme Semovo: bijaše Semu sto godina kad rodiArfaksada, druge godine poslije potopa. „Ovo je pleme Semovo“, značirazgranavanje druge Drevne Crkve; „Sem“ je unutrašnje bogoštovanje uopštem; „sto godina“ označava stanje te crkve u početku; „Arfaksad“ je narodkoji se tako zvao, a on označava znanje; „dve godine posle potopa“, znači drugostanje posle potopa.1330. Ovo je pleme Semovo. Da ovo označava razgranavanje druge DrevneCrkve, jasno je iz značenja „plemena“ , a to je postanje i grananje stvaridoktrine i vrsta bogoštovanja (kao što je rečeno, br.1145). Ovde, kao i nadrugim mestima, „pleme“ znači nastanak onoga što je u crkvi, a to su nastancistvari doktrine i vrste bogoštovanja. Unutrašnji smisao se samo na to odnosi; patako kad god se neka crkva rodi, kaže se „to je njeno rođenje ili početak, kao naprimer kada je nastala Pradrevna Crkva, kaže se „To je postanje neba i zemlje“,Knjiga Postanja II.4, a slično je bilo i sa ostalim crkvama koje su sledile ovu, prepotopa. „Ovo je knjiga postanja“ Knjiga Postanja V.1. Slično je bilo i sa crkvamaposle potopa, kojih je bilo tri – prva nazvana Noje, druga nazvana Ever, trećaJakov, a posle Juda i Izrailj. Kada se opisuje prva od ove tri, počinje se na sličannačin, „A ovo su plemena sinova Nojevih“ (stih 1 prethodnog poglavlja). Tako jei sa drugom Crkvom, nazvanom po Everu, u ovome stihu: „A ovo su sinoviSemovi“; a i sa trećom, u dvadeset sedmom stihu ovog poglavlja: „A ovo jepleme Tarino“. Tako, plemena označavaju porekla i grananja doktrinarnih stvarii vrsta bogoštovanja crkve koja se opisuje. Razlog zašto druga Crkva potiče odSema, to jest zašto je njen početak u Semu, je u tome što „Sem“ označavaunutrašnje bogoštovanje, ovde unutrašnje bogoštovanje ove crkve. Ali to neznači da je unutrašnje bogoštovanje ove crkve bilo isto kao i ono crkve koja jeoznačena „Semom“ u prethodnom poglavlju, nego da je bilo skoro kaobogoštovanje ove crkve.

1331. Iz ovoga što je do sada rečeno sledi da „Sem“ označava unutrašnjebogoštovanje u opštem. Kakvo je unutrašnje bogoštovanje ove crkve, jasno jepo onima koji se imenuju redom posle Sema, naime, da mu je glavna osobinabilo znanje, što se potvrđuje brojevima godina, kada se ovi brojevi ispitaju iobjasne.1332. Da „sto godina“ označava stanje te crkve u opštem, jasno je iz ovoga štoje rečeno i pokazano o brojevima i godinama (br, 482, 487, 488, 493, 755, 813,893), naime, da oni označavaju vremena i stanja. Bilo bi zamorno da seobjašnjava u kokva su stanja i šta je značilo „sto godina“, kao i brojevima usledećem poglavlju; osim toga, predmet je mnogostruk.1334. Da je Arpaksad bio narod i da on označava znanje, rečeno je u stihu 24prethodnog poglavlja (br. 1236).1335. Dvije godine poslije potopa. Da ovo označava drugu crkvu posle potopa,može se videti po tome što u Reči „godina“, kao i „dan“ i „sedmica“, označavajucele periode, duže ili kraće, manje ili više godina; u stvari, to označava period uapstraktnom smislu, kao što se vidi iz prethodnih paragrafa (br. 488, 493). Takoovde, sa „dve godine poslije potopa“, čime se označava drugi perod te crkve, ato je kada je počela druga crkva.1336. Stih 11. A rodiv Arpaksada, poživje Sem pet stotina godina, rađajućisinove i kćeri. „A rodiv Arpaksada Sem poživje pet stotina godina“, označavatrajanje i stanje; Ovde, kao i pre, „Sem“ označava unutrašnje bogoštovanje uopštem; „Arpaksad“ označava znanje; „rađajući sinove i kćeri“, znači stvaridoktrine.1337. Da je ovo označeno, nije potrebno potvrđivati jer je jasno iz značenja istihreči koje su gore objašnjene. Ovde ću samo reći da je unutrašnje bogoštovanjeove crkve samo bilo neko znanje, a to je bila vrsta ljubavi koju bi mogli nazvatiljubavlju prema istini. Jer kad je ova crkva počela, skoro da nije bilo ostalo ništaod ljubavi ka bližnjemu, pa prema tome skoro ništa od vere, koja potiče samood ljubavi ka bližnjemu, a to je jasno i iz onoga što je maločas rečeno o značenjugrada i Vavilonske kule, da je Jehova pomutio jezik na celoj zemlji (stih 9).1338. Rađajući sinove i kćeri. Da ovo označava stvari doktrine (nauke ilirazumevanja Reči), jasno je iz značenja „sinova“, kao što je pre rečeno (br. 264,489-491, 533).

1339. Stih 12. A Arpaksad poživje tridest i pet godina, i rodi Salu. „A Arpaksadpoživje trideset i pet godina“, znači početak drugog perioda (stanja) ove crkve,kao i samo drugo stanje; „Arpaksad“ i ovde, kao i pre, označava znanje; „i rodiSalu“, označava dalje grananje (znanja). Sala je bio narod koji se tako zvao, i onoznačava nešto što se odnosi na znanje.1340. Da su ovo značenja, nije potrebno potvrđivati. Da je „Sala“ bio narod i daje time označeno nešto što se odnosi na znanje, ranije je rečeno kod stiha 24ogprethodnog poglavlja.1341. Stih 13. A rodiv Salu poživje Arapaksad četiri stotine i tri godine, rađajućisinove i kćeri. „A rodiv Salu, poživje Arpaksad četiri stotine i tri godine“,označava trajanje i stanje; ovde, kao i pre, „Arpaksad“ znači znanje; a „Sala“ jeono što se odnosi na znanje; „rađajući sinove i kćeri“, znači stvari nauka(doktrine).1342. Stih 14. A Sala poživje trideset godina, i rodi Evera. „A Sala poživjetrideset godina i rodi Ervera“, označava početak trećeg stanja; ovde, kao i pre,„Sala“ označava ono što se odnosi na znanje; „i rodi Evera“, znači nastavak;„Ever“ je bio narod ,i od njega kao od oca, potiče Jevrejski narod, kojim jeoznačeno bogoštovanje u opštem u drugoj Drevnoj Crkvi.1343. Da je „Ever“ bio narod, i da je od Evera kao oca Jevrejski narod dobioime, i da se njime označava bogoštovanje uopšte, druge Drevne Crkve, jasno jeiz onih istorijskih delova Reči u kojima se se o njemu govori. Zato što je to novobogoštovanje počelo kod toga naroda, svi koji su imali slično bogoštovanjenazivali su se Jevreji (Hebreji). Takvo bogoštovanje je kasnije ponovoustanovljeno kod Jakovljevih potomaka; glavna mu je osobina bilo to što sunjihovog Boga nazivali „Jehovom“, i da su žrtve bile deo toga bogoštovanja.Pradrevna Crkva je jednodušno priznavala Gospoda, I nazivala ga „Jehovom“,kao što se vidi iz prvog poglavlja Postanja, kao i iz drugih delova Reči. DrevnaDrkva, ili crkva koja je nastala posle potopa, isto tako je priznavala Gospoda, inazivala Ga Jehova, osobito oni kod kojih je bilo unutrašnjeg bogoštovanja, akoji su se nazivali „Semovi sinovi“. Ostali, koji su imali unutrašnje bogoštovanje,i oni su priznavali Jehovu, i klanjali Mu se. Međutim, kad je unutrašnjebogoštovanje postalo spoljašnje, a još više kada je postalo idolopokloničko, ikada je svaki narod imao svoga boga kome se klanjao, Jevrejski narod jezadržao ima Jehova, I nazivao je svoga Boga Jehovom: ovime su se izdvajali odsvih ostalih naroda. Ali zajedno sa spoljašnjim bogoštovanjem, Jakovljevipotomci u Egiptu izgubili su i ovo da nazivaju svoga Boga Jehovom; čak je to bio

slučaj i sa Mojsijem; stoga su prvo bili poučeni da se njihov Bog naziva Jehova, iBog Avramov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev; kao što se može videti iz ovih rečikod Mojsija: Jehova reče Mojsiju: ti ćeš i starješine Izrailjske otići caruMisirskom, i reći ćete mu: Bog Jevrejski srete nas, pa ti se molimo da izidemo tridana hoda u pustinju i prinesemo žrtvu Jehovi Bogu našemu(Izlazak III.18).Opet: A Faraon reče: ko je Jehova da poslušam glas njegov i pustim Izrailja? Neznam Jehovu, niti ću pustiti Izrailja. A oni rekoše: Bog Jevrejski srete nas;molimo ti se da otidemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu JehoviBogu svojemu (V.2,3). Da su sa bogoštovanjem Jakovljevi potomci u Egiptu biliizgubili Jehovino ime, vidi se iz ovih reči kod Mojsija: A Mojsije reče Bogu: Eto,kad otidem sinovima Izrailjevim, pa im rečem: Bog otaca vaših posla me kvama, ako mi reku: kako mu je ime, šta ću im kazati? A Bog reče Mojsiju: JASAM ONAJ KOJI JESTE. Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim JA SAM posla me kvama. I opet reče Bog Mojsiju: ovako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Bog otacavaših, Bog Abrahamov, Bog Isakov, Bog Jakovljev, posla me k vama; to je imemoje do vijeka (Izlazak III.13-15) .Iz ovih reči jasno je da Mojsije nije znao zaJehovu; i da su se oni razlikovali od ostalih po Jehovi Bogu Jevreja. Otuda seJehova naziva Bogom Jevreja i na drugim mestima: Reći ćeš Faraonu: BogJevrejski posla me tebi (Izlazak VII.16). Idi Faraonu i reci mu, Ovako veli JehovaBog Jevrejski (IX.1,13). I Mojsije i Aron odoše Faraonu i rekoše mu: ovako rečeJehova Bog Jeverejski (X.3). I kod Jone: Jevrejin sam, i bojim se Gospoda Boganebeskoga (I.9). I kod Samuila: A Filisteji čuvši veselu viku: kakva je to vikavesela u okolu Jevrejskom? I razumješe da je došao kovčeg Jehovin u oko. Teškonama! Ko će nas izbaviti iz ruku tijeh bogova silnijeh? To su bogovi što pobišeMisirce u pustinju mukama svakojakijem. Ohrabrite se, o Filisteji, da ne služiteJevrejima kao što su oni vama služili (I Samuilova IV.6,8,9). I ovde se vidi da suse narodi razlikovali prema bogovima čija su imena nazivali, i da su Jeverejinazivali svoga boga Jehovom. Druga bitna osobina bogoštovanja kod Jevrejabile su žrtve, što je jasno iz odlomaka koji su navedeni (Izlazak III.18; V..2,7);kao i iz toga što su Egipćani smatrali Jevreje nečistim zbog ovakvogbogoštovanja, što se vidi kod Mojsija: Ne valja tako, jer bismo prinijeli na žrtvuJehovi Bogu svojem ono što je nečisto Misircima. A kad bismo prinijeli na žrtvušto je nečisto Misircima na oči njihove, ne bi li nas pobili kamenjem? (IzlazakVIII.26). Zbog ovoga su Jevreji bili nečisti Egipćanima da ovi nisu hteli s njima dajedu kruh (Postanje XLIII.32). Iz ovoga je jasno da potomci Jakovljevi nisu bilijedini Jevrejski narod, već svi oni kod kojih je postojalo takvo bogoštovanje, pase stoga u vreme Josifovo, zemlja Hananejska nazivala Jevrejskom zemljom: Jersu me ukrali iz zemlje Jevrejske (Postanje XL.15). Žrtve su postojale i kodidolopoklonika koji su živeli u Hananu, što se može videti iz mnogih odlomaka,jer su i oni žrtvovali svojim bogovima – Valima i ostalim; a Valaam, koji je bio iz

Sirije gde je živeo Ever i odakle je došao Jeverejski narod, ne samo da suprinosili žrtve pre nego su Jevereji došli u zemlju Hananejsku, već su i Jehovunazivali svojim Bogom. Da je Valaam bio iz Sirije, odakle je došao Jevrejskinarod, vidi Knjiga Brojeva XXIII.7, da su prinosili žrtve, XXII.39,40; XXIII.1-3; 14,29; da su nazivali Jehovu svojim Bogom, XXII.18, kroz celo poglavlje. Ono što jerečeno o Noju (Postanje VIII.20), da je prineo žrtvu paljenicu Jehovi, nije istinitaistorija, nego izmišljena, zato što se žrtvama paljenicama označavala svetostbogoštovanja, kao što se može tamo videti. Iz svega ovoga sada se može videtišta je označeno „Everom“ ili Jevrejskikm narodom.1344. Stih 15. I rodiv Evera poživje Sala četiri stotine i tri godine, rađajući sinovei kćeri. „I rodiv Evera poživje Sala četiri stotinei tri godine“, označava trajanje istanje. Kao i pre, i ovde „Sakla“ označava oni što se odnosi (pripada) na znanje;kao i pre, i ovde „Ever“ znači bogoštovanje ove crkve u opšte; „rađajući sinove ikćeri“, stvarfi nauka (doktrine).1345. Stih 16. I Ever poživje trideset i četiri godine, i rodi Faleka. „I Ever poživjetrideset i četiri godine, i rodi Faleka (Pelega)“, označava početak četvrtog stanjaove crkve. (prim.prev. Da li su Pelegi ili Faleki bili oni koje istorija nazhivaPelazgima a kolji su nastavali Balkan pre Hrista, zajedno sa Sorabima, ili suFaleki ili Pelazgi samo drugo ime za zemljoradnike, ili Sorabe, Srbe od SRP,glavne alatke zemljoradnika?); ovde „Ever“, kao i pre, označava bogoštovanje uovoj crkvi u opšte; „ i rodi Faleka“, znači grananje iz ove (crkve); „Falek“ (Peleg)je narod koji se tako zvao po svome ocu, a kojim se pretstavlja spoljašnjebogoštovanje. Da ovde „Falek“ označava spoljašnje bogoštovanje, sledi iz nizagrananja bogoštovanja, a ovde iz ovoga grananja. U prethodnom poglavlju, stih25, daje se jedno drugo značenje ovome imenu, naime da se „u njegovo vremeizdeli zemlja“, jer su tamo on i njegov brat Joktan pretstavljali drugu DrevnuCrkvu (prim.prev. „Deljenje zemlje“ se verovatno odnosi na vreme kad su ljudiod nomada postajali zemljoradnici pa su podelili zemlju, te je bilo sukobaizmeđu nomada ili stočara i zemljoradnika, a to se odrazilo i na prvi sukob međuljudima, onaj između Kaina i Avelja, gde je Avelj bio stočar a Kain je pravioalatke i sagradio grad , da mu stočari ne bi uništavali letinu. Prva podela zemlje,koja je do tada bila sva zajednička, nužno je dovelo do trajnih sukoba za boljikomad zemlje kroz celu poznatu istoriju).1346. Stih 17. I rodiv Faleka, poživje Ever četiri stotine i trideset godina, rađajućisinove i kćeri. „I rodiv Faleka, poživje Ever četiri stotine i trideset godina“,označava trajanje i stanje; „Ever“ i „Falek“ ovde označavaju isto što i pre;„rađajući sinove i kćeri“, označava stvari doktrine koje su obredi.

1347. Stih 18. I Falek poživje tridest godina i rodi Ragava. „I Falek poživjetrideset godina“, označava početak petog stanja; „Falek“ znači isto što i pre; „irodi Ragava“, znači grananje (prim. prev. Grananje doktrine o ob redima).Ragan je bio narod tako nazvan po svom ocu, čime je označeno bogoštovanjekoje je bilo još više spoljašnje.1348. Stih 19. A rodiv Ragana poživje Falek dvjesta i devet godina, rađajućisinove i kćeri. „A rodiv Ragava poživje Falek dvjesta i devet godina“, označavatrajanja i stanje; „rađajući sinove i kćeri“, označava obrede.1349. Stih 20. A Ragav poživje trideset i dvije godine i rodi Seruha. „A Ragavpoživje trideset i dvije godine“, označava početak šestog stanja; „i rodi Seruha“,znači grananje. Seruh je bio narod tako nazvan po ocu, čime je označenobogoštovanje u spoljašnjim stvarima.1350. Stih 21. A rodiv Seruha poživje Ragav dvjesta i sedam godina. „A rodivSeruha poživje Ragav dvjesta i sedam gopdina“, označava trajanje i stanje;„Ragav“ i „Seruh“ označavaju isto što i pre; „rađajući sinove i kćeri“, značiobrede pri ovakvom bogoštovanju.1351. Stih 22. A Seruh poživje trideset godina, i rodi Nahora. „A Seruh poživjetrideset godina“, označava početak sedmog stanja ove crkve; „Serug“ označavaisto što i pre; „i rodi Nahora“ znači grananje iz istoga. Nahor je bio narodimenovan po svom ocu, a što označava bogoštovanje koje je bilo na graniciidolopoklonstva.1352. Stih 23. A rodiv Seruha poživje Nahor dvjesta godina, rađajući sinove ikćeri. „A rodiv Seruha poživje Nahor dvjesta godina“, označava trajanje i stanje;„Seruh“ i „Nahor“ označavaju isto što i pre; „rađajući sinove i kćeri“, značiobrede u tome bogoštovanju.1353. Stih 24. A Nahor poživje dvadeset i devet godina i rodi Taru. „I Nahorpoživje trideset i devet godina“, označava početak osmog stanja ove crkve;„Nahor“ označava , kao i pre, bogoštovanje koje naginje idolopoklonstvu; „ irodi Taru“, znači grananje iz istoga; Tara je bio narod koji je dobio ime po svomocu, čime je označeno idolopokloničko bogoštovanje.

1354. Stih 25. A rodiv Taru poživje Nahor sto i devetnajest goldina. „A rodivTaru poživje Nahor sto i devetnajest godina“, označava trajanje i stanje;„Nahor“ ovde, kao i pre, označava bogoštovanje koje naginje idolopoklonstvu;„Tera“ označava idolopokloničko bogoštovanje; „rađajući sinove i kćeri“,označava idolopokloničke obrede.1355. Stih 26. A Tara poživje sedamdeset godina, i rodi Avrama, Nahora iArana. „A Tara poživje sedamdeset godina“, znači početak devetog stanja, kojeje i poslednje; „Tara“ ovde, kao i pre, označava idolopokloničko bogoštovanje,„i rodi Avrama, Nahora i Arana“, označava grananje iz istoga; „Avram, Nahor iAran“ bile su osobe po kojima su primili ime narodi koji su bili idolopoklonički.1356. Da se „Tarom“ označava idolopokloničko bogoštovanje, može se videti izgrananja o kome se govori od stiha 20. dovde. Ova se druga Drevna Crkvaizodila od jedne vrste unutrašnjeg bogoštovanja, pa se tako iskvarila da je nakraju postala idolopoklonička, što se dešava sa crkvama, kada od unutrašnjegpređu na spoljašnje bogoštovanje, da bi završili u spoljašnjim stvarima, pričemu se unutrašnje stvari potpuno izbrišu. Da je tako bilo s ovom crkvom, ukojoj većina nije priznavala Jehovu za Bolga, i u kojoj se klanjalo drugimbogovima, što je vidljivo iz Jošue (Knjiga Isusa Navina): Ovako reče Jošua (IsusNavin )svemu narodu: Ovako veli Jehova Bog Izrailjev: s onu stranu rijeke živješenekad oci vaši, Tara otac Avramov i otac Nahorov, i služiše drugim bogovima.Za to se sada bojte Jehove, i služite mu vjerno i istinito; i povrzite bogove,kojima su služili oci vaši s onu stranu rijeke i u Misiru, i služite Jehovi. Ako li vamnije drago služiti Jehovu, izberite sebi danas kome čete služiti; ili bogove kojimasu služili oci vaši s onu stranu rijeke, ili bogove Amoreja u kojih zemlji živite(XXIV,2,14,15). Ovde je vrlo jasno da su Tara, Avram i Nahor bili idolopoklonici.Da je Nahor bio narod kod kojega je postojalo idolopokloničko bogoštovanje,jasno je po Lavanu Sirijcu, koji je živeo u gradu Nahoru, a koji se klanjaorezanom liku ili terafimu, koji je Rahela odnela (Postanje XXIV.10; XXXI.19, 26,32, 34)., I da se Avram klanjao jednom, drugome Nahor, a opet drugome bogunjihov otac Tara, vidi se u Postanju XXXI.53. Isto je i Mojsije jasno rekao oAvramu, da ovaj nije poznavao Jehovu: I javio seJehova Avramu, Isaku i Jakovuimenom Bog Svemogući, a imenom svojim Jehova ne bih im poznat (IzlazakVI.3). Iz ovoga je vidljivo koliko je ova crkva otpala u ovome narodu uidolopoklonstvo koje je ovde označeno Tarom; a pošto je označeno Tarom, toje isto označeno i Avramom, Nahorom i Aranom.1357. Postoje tri univerzalne vrste idolopoklonstva: Prva potiče od ljubaviprema sebi. Druga, od ljubavi prema svetu. Treća, od ljubavi prema uživanjima.

Svako idolopoklonstvo ima jedan od ovih ciljeva. Bogoštovanje idolopoklonikaima samo ove stvari za cilj, jer oni ne znaju i na haju za večni život, čak ga iosporavaju. Ove tri vrste idolopoklonstva označene su trima sinovima Tarinim.1358. Iz istorijskih delova Reči se vidi da su Avram, Nahor i Aran bile osobe. Ovoje već pokazano o Nahoru, jer se jedan grad zvao Nahorov grad (PostanjeXXIV.10). U to vreme, gradovi su bili porodice koje su živele zajedno, a izvestanbroj porodica sačinjavao je narod. Da jedan broj naroda potiče od Avrahama,jasno je ne samo iz Ismailovog potomstva, to jest Ismaelita, već i iz njegovihnekoliko sinova od Heture, kojima su data imena (Postanje XXV.1-4).1359. Stih 27. A ovo je pleme (potomstvo, sinovi) Tarino: Tara rodi Avrama,Nahora i Arana, a Aran rodi Lota. „A ovo je pleme Tarino“, označava porekla igrananja idolopoklonstva što je vodilo reprezentativnoj crkvi. Tara je bioNahorov sin, a bio je to i narod koji je po ovome dobio ime. Njime se označavaidolopokloničko bogoštovanje. Avram, Nahor, i Aran bili su sinovi Tarini, a istotako i narodi koji su po njima dobili ime. Njima se označavaju vrsteidolopokloničkog bogoštovanja koja sva potiču od jednoga. Od Lota potiču dvanaroda koji su bili idolopoklonici.1360. A ovo je pleme Tarino. Ovo označava porekla i grananja idolopoklonstvaod čega je nastala reprezentativna crkva. Gore je bilo pokazano (stih 10. ovogapoglavlja), da „pleme“ (potomstvo, sinovi) označava porekla i grananja. Ovde sesada govori o trećoj crkvi posle potopa, koja je došla onda kada je druga – okojoj se govorilo od stiha 10. dovde – postala idolopoklonička sa Tarom. Bilo jepokazano da su Tara, Avram, Nahor, i Aran bili idolopoklonici, kao i da su to bilinarodi koji su od njih potekli, kao Izraelićani i Miđani, kao i drugi potomciAvramovi, pored onih u Siriji koji su potekli od Nahora; a i Moavci i Amoniti, kojisu potekli od Lota.1361. Ako se ne zna šta je reprezentativna crkva, ne može se znati kako seidolopoklonstvo može pretvoriti u reprezentativnu crkvu. Ono što je u Reči bilopretstavljeno u Jevrejskoj Crkvi, to su bili Gospod i Njegovo carstvo, pa stoga inebeske stvari ljubavi, i duhovne stvari vere; to je ono što je bilo pretstavljeno,pored mnogih drugih stvari koje ovima pripadaju, kao ono što pripada crkvi.Predmeti preko kojih se reprezentuje (pretstavlja) su osobe ili stvari kojepostoje u svetu ili na zemlji; jednom rečju, sve ono što se opaža čulima, tako danema skoro ništa što ne bi moglo da posluži kao reprezentacija. A opšti zakonreprezentacije jeste da to nema delovanja (da se ne reflektuje) na osobu ilipredmet koji reprezentuje (pretstavlja), već samo na stvar koja je pretstavljena.

Na primer, svaki car, ma koji da je, Judeje ili Izrailja, čak i Egipta ili neke drugezemlje, mogu da pretstavljaju Gospoda. Pretstavljeno je njihovo carstvo(prim.prev. pretstavljeno je ono unutrašnje što čini carstvo, ili vladanjemogućim). Tako da i najgora stvar može da bude reprezentacija, kao na primerFaraon koji je Josifa postavio nad Egipatskom zemljom, Navukodonosor uVavilonu (Danilo II.37,38), Saul, i ostali carevi Judini i Izrailjevi, bez obzira kakavje bio njihov karakter. U ovim slučajevima, sve se ovo odnosi i na samopomazanje – pa se kaže pomazanik Jehovin. Štaviše, si sveštenici, ma koliko daih je bilo, pretstavljali su Gospoda, pa je bila pretstavljena sama svešteničkaslužba, pa tako i sveštenici koji su bili rđavi i nečisti; jer ono što je pretstavljenone deluje, i nezavisno je od osobe (koja pretstavlja), u pogledu njenih osobina.Nisu samo ljudi pretstavljali , već i životinje, kao one koje su prinošene na žrtvu;jagnjad i ovce su pretstavljale nebeske stvari; golubovi i golubice, duhovnestvari; a tako isto i ovnovi, jarci, telad, i volovi pretstavljali su niže nebeske iduhovne stvari. Kao pretstave (reprezentativi) nisu korištene samo žive nego imrtve stvari, kao oltar i kamenje oltara, kovčeg i šator sa svim što je u njemu,kao i hram, što svak može da zna, sa svim što je u njemu, kao svetnjaci, hlebovi,i Aronova odeća. I ne samo ovo, već su i obredi u Jevrejskoj Crkvi bilireprezentativni. U Drevnoj Crkvi reprezentativi su bili svi predmeti koji su seopažali čulima, kao brda i humovi, doline, ravnice, reke, potoci, izvori, i jezerca,i drveće uopšte, i svako pojedino drvo, tako da je svako drvo (stablo) neštoreprezentovalo; sve je ovo, kada je crkva koja je znala značenja (ovihpredmeta), nestala, svi ti predmeti su postali pretstave (reprezentativi). Iz svegaovoga se može videti šta je značenje reprezentativa. Sada se može videti šta jereprezentativna crkva, naime po tome što nebeske i duhovne stvari, to jest,stvari Gospodovog carstva u nebima, i Gospodovog carstva na zemlji, mogu bitipretstavljene ne samo ljudima, bilo kakvi da su, već i životinjama, pa i mrtvimpredmetima. Delovanje reprezentativa je bilo takvo da su sve stvari koje su bilerađene po određenim obredima pokazivale kao svete pred duhovima ianđelima; kao na primer kada je prvosveštenik prao ruke vodom, kada je služio(činodejstvovao) pred upaljenim svećama, ma kakav da je bio, čak da je bio inečist i u srcu idolopoklonik. Tako je bilo i s ostalim sveštenicima. Jer, kao što jerečeno, kod reprezentativa sama osoba nije imala uticaja (prim. prev. uticaja naduhove i anđele), već samo ono što je pretstavljeno, sasvim odvojeno odosobe, od teleta, vola, i jagnjeta koji su bili prineseni na žrtvu, ili od krvi koja seškropila oko oltara, kao i od samoga oltara; i tako dalje. Ova reprezentativnacrkva je bila ustanovljena onda kada se unutrašnje bogoštovanje izgubilo, i kadaje ono postalo samo spoljašnje, pa stoga i idolopoklonično – kako bi postojalaneka veza između neba i zemlje, to jest, Gospodovog carstva i čoveka, i ondakada su unutrašnje stvari bogoštovanja nestale. A kakva je veza preko

eprezentativa, biće pokazano, po Božanskoj milosti Gospodovoj, u onome štosledi. Reprezentativi počinju tek od sledećeg poglavlja; u kojemu, kao i onimakoji slede, sve stvari u opštem i u pojedinačnom, čiste su reprezentacije(pretstave). Ovde se radi o onima koji su bili očevi, pre nego li su neki od njih injihovi potomci postali reprezentativi; a pre je bilo pokazano da su imaliidolopokloničko bogoštovanje.1362. Već je bilo pokazano da je Tara bio Nahorov sin, kao i da je to bio narodčiji je on bio otac, i da se njime označava idolopokloničko bogoštovanje. Da jeTara bio i narod, može se videti po tome da su ga narodi, koji potiču od njega,priznavali za svoga oca, isto kao što su Jakovljevi sinovi, ili Jevreji i Izralićani, ikao Ismaelićani, Međani i ostali priznavali Abrahama, a Moabićani i Amonićanipriznavali Lota. Iako ovi narodi nisu dobili ime po njima već po njihovimsinovima, ipak kada su svi priznavali zajedničkog oca (pretka) i kada su se zvalinjegovim sinovima –kao Tarini sinovi, Avrahamovi sinovi, ili Lotovi sinovi –uglavnom narod je označen jednim od (ovih imena), kao što su ovde Tara,Avram, Nahor, i Lot, jer su oni koreni naroda (množina). Tako je i sa Jakovljevimpotomcima, koji su dobili imena po dvanajest njegovih sinova, a ipak su senazival Jakov i Izrailj, isto kao i seme i sinovi Avrahamovi (Jovan VIII.33,39).1363. Jasno je iz objašnjenja koje je ovde dato da su Avram, Nahor i Aran kaosinovi Tarini bili imena naroda koji su poticali od njih kao očeva i da se po njimanazivaju razne vrste idolopokloničnog bogoštovanja; kao što je jasno i to da jeTarom, koji je bio njihov otac, pretstavljeno samo idolopoklonstvo. Ali koje surazne vrsta idolopokloničnog bogoštovanja bile označene trima sinovimaTarinim, a posle i Lotom koji je bio Aranov sin, može se videti ako se razne vrsteovih idolopoklonstava posebno ispitaju. Uglavnom postoje četiri vrstaidolopoklonstava, jedna više unutrašnja od druge. Tri više unutrašnja su kaosinovi jednog roditelja, četvrto je kao sin trećega. Razne vrste idolopokloničnogbogoštovanja su unutrašnje i spoljašnje. Unutrašnje su one koje čovekaosuđuju, spoljašnje ne tako mnogo. Što je više unutrašnje idolopoklonstvo, toviše osuđuje, a što više spoljašnje, to manje. Unutrašnji idolopoklonici nepriznaju Boga, a obožavaju sami sebe i svet, a od svojih strasti prave idole, doksu spoljašnji idolopoklonici u stanju da priznaju Boga, iako ne znaju ko je Bogsvemira. Unutrašnji idolopoklonici se poznaju po životu koji stiču (poprimaju), au srazmeri u kojoj se njihov život odvaja od ljubavi ka bližnjemu, u toj su meriviše unutrašnji idolopoklonici. Spoljašnji idolopoklonici se poznaju po njihovombogoštovanju; oni, iako idolopoklonici, žive životom ljubavi prema bližnjemu.Unutrašnji idolopoklonici mogu da profanišu svete stvari, a spoljašnjei nemogu; pa se stoga spoljašnji idolopoklonici podnose (tolerišu), kako ne bi došlo

do profanacije svetih stvari; kao što se može videti iz onoga što je pre rečeno(br. 571, 582; i kod stiha 9, br. 1327).1364. Da su od Lota nastala dva naroda koji su bili idolopoklonici, jasno je ponjegovim sinovima, Moavom i Ben-Aminom, po njegovim kćerima (PostanjeXIX.37,38), od koji su postali Moaviti i Amoniti, koji su bili idolopoklonici, kaošto se vidi iz Reči. Ovde se Lot pominje kao otac idolopokloničnih vrstabogoštovanja, koja su označena Moavom i Ben-Aminom.1365. Stih 28. I umrije Aran prije Tare oca svojega na postojbini svojoj, u UruHaldejskom. „I umrije Aran prije Tare oca svojega na postojbini svojoj, u UruHaldejskom“, označava da je unutrašnje bogoštovanje izbrisano i da je postaloidolopokloničko; „Aranom“ je označeno unutrašnje idolopokloničnobogoštovanje, a „Tarom njegovim ocem“, kao i pre, idolopoklonstvo uopšte; „ upostojbini“ (rodnoj zemlji), označava poreklo otkuda je došlo; a „UromHaldejskim“, spoljašnje bogoštovanje koje je popraćeno obmanama.1366. A Aran umrije prije Tare oca svojega, u postojbini svojoj, u UruHaldejskom. Da ovo znači da je unutrašnje bogoštovanje bilo zbrisano i da jepostalo čisto idolopoklonstvo, vidi se iz značenja „Arana“, „Tare“, „postojbine“,i „Ura Haldejskog“; ako i iz toga što se kaže „umrje prije Tare oca svojega“. Štose tiče toga da je unutrašnje bogoštovanje izbrisano, ili da je svedeno na ništa,ovakav je slučaj. Crkva se ne može obnoviti sve dok kod bilo kog naroda nije sveopustošeno što je zlo u njenom unutrašnjem bogoštovanju. Sve dok ima zla unjenom unutrašnjem bogoštovanju, smeta onome što je dobro i istina, koji činenjeno unutrašnje bogoštovanje, jer sve dok su prisutni zlo i obmane, dobra iistine se ne mogu primiti. Ovo se može videti po onima koji su rođeni u nekojjeresi (krivoverju), a koji su se utvrdili u njenim obmanama tako da su sasvimubeđeni, oni se mogu uz teškoće, ako i ikada, dovesti do toga da prime istinekoje su suprotne njihovim obmanama. Ali drugačiji je slučaj s Neznabošcimakoji ne znaju šta je istina vere, a koji žive u ljubavi ka bližnjemu. Ovo je razlog dase Gospodova crkva nije mogla uspostaviti među Jevrejima, nego međuNeznabošcima koji nisu imali znanja o veri. Prethodni, svojim obmanama,potpuno su zatamnili i tako ugasili svetlo istine; a Neznabošci nisu tako mnogo,jer oni ne znaju šta je svetlo istine, a što ne znaju, ne mogu ni da ugase. Poštose sada stvara nova crkva, uzimaju se oni kod koji se mogu posaditi dobra iistine, a to su oni kod kojih su sva znanja o dobru i istini vere bila izbrisana, i kojisu, kao i Neznabošci, bili postali spoljašnji idolopoklonici. Što se tiče Tare iAvrama, gore je bilo pokazano da su bili takvoga karaktera, a to znači da su seklanjali drugim bogovima, i nisu poznavali Jehovu, niti su stoga znali šta je

dobro i šta istina vere. Oni su stoga bili više u stanju da prime seme istine negoli osali u Siriji, kod kojih je bilo ostalo znanja. Da je znanja bilo ostalo kod nekih,vidi se po Valaamu, koji je bio iz Sirije, koji se ne samo klanjao Jehovi, nego je iprinosio žrtve, a bio je u isto vreme i prorok. Ove su stvari, dakle, sadržane uovome stihu, naime, da je unutrašnje bogoštovanje bilo izbrisano i da je postaloidolopokloničko.1367. Da „Aran“ označava unutrašnje idolopokloničko bogoštovanje, a „Tara“idolopoklonstvo uopšte, već je gore bilo pokazano. Da je poreklo označeno sa„postojbina“; i da je njihovo idolopokloničko bogoštovanje došlo odatle, jasnoje iz značenja „postojbine“, da je to poreklo i izvor, o čemu je bilo reči gore ustihovima 10 do 27.1368. Da se „Urom Haldejskim“ označava spoljašnje bogoštovanje koje jeispunjeno obmanama, jasno je iz značenja „ Haldeje“ u Reči. Bilo je pokazanokod stiha 9, da se „Vavilonom“ označava bogoštovanje u kojemu su iznutra zla;a da se „Haldejom“ označava bogoštovanje u kome su iznutra obmane. Paprema tome „Vavilonom“ je označeno bogoštovanje u kome iznutra nemanikakvog dobra. A bogoštovanje u kojemu iznutra nema ništa dobro ni istinito,to je bogoštovanje koje je iznutra profano i idolopokloničko. Da se u Reči„Haldejom“ označava ovakvo bogoštovanje, može se videti iz sledećihodlomaka. Kod Isaije: Eto zemlje Haldejske; toga naroda nije bilo; Asur jeosnova za one koji življahu u pustinjama, koji podigoše kule u njoj, pogradišedvorove; i obrati se sve u razvaline (XXIII.13). „Zemlja Haldejska koja nijenarod“, označava obmane; „Asur je osnova“, označava mudrovanje; „kule“,fantazije. Opet: Sjedi mučeći, i uđi u tamu, kćeri Haldejska; jer se više ne ćešzvati gospođa carstvima. Razgnjevih se na narod svoj, oskrvnih našljedstvosvoje, i predadoh ga tebi u ruke; a ti im ne pokaza milosti; i na starce si metalapreteški jaram svoj. To će ti oboje doći u jedan put, u jedan dan, da osirotiš iobudoviš, radi mnoštva čini tvojih i radi mnoštva čaranja tvojih(Is. XLVII.5,6,9).Ovde je jasno da je „Haldeja“ obesvećenje (profanacija) istine, i da se kaže zanju „čini“ i „čaranje“ (prim.prev. čini i čaranja su primitiva i crna magija, gde sespoljašnjim radnjama pokušavaju da proizvedu učinci na osobu ili situaciju, štoje sve protivno Božanskom redu). Opet: Izidite iz Vavilona, bježite od Haldejaca;glasno pjevajući objavljujte, kazujte, razglasujte do krajeva zemaljskih; recite:izbavi Gospod slugu svojega Jakova (Isa. XLVIII.20). To jest, da beže odprofanacije dobra i istine u bogoštovanju. Kod Jezikilja: Ovako Gospod veliJerusalimu: postanjem i rodom ti si iz zemlje Hananske, otac ti bješe Amorejac amati Hetejska. Kurvala si se sa sinovima Misirskim, susjedima svojim velikatijela. I umnožila se kurvarstvo svoje u zemlji Hananskoj (XVI.2,3,26,28,29). Ovo

se posebno kaže za Jevrejsku Crkvu; „sinovi Misirski“ označavaju doslovnismisao; „Amorejci“ označavaju mudrovanja; „umnoženo kurvarstvo u zemljiHaldejskoj“, označava profanaciju istine. Svako može videti da se ovde podEgiptom (Misirom), Asirijom, i Haldejom ne misli na zemlje, nego na kurvarstvo.Opet:I Ola kad bijaše moja kurvaše se, i upaljivapše se za milosnicima svojim,Asircima susjedima. A ni s Misircima ne okani se kurvanja svoga, jer spavahu snjom od mladosti njene i oni joj gnječiše djevojačke dojke. I ova (sestra joj Oliva)kurvaše se, jer kad bi vidjela ljude napisane na zidu, likove Haldejske napisanecrvenilom, upaljivaše se za njima, i slaše poslanike k njima u Haldejsku. IVavilonjani dolažahu k njoj na postelju ljubavnu (Jez. XXIII. 5,8,14-17).Ovde se Haldejsci nazivaju „Vavilonjanima“ (sinovima Vavilonskim), aoznačavaju istine koje su obesvećene u bogoštovanju. Kod Avakuma: Jer, evl, jaću podignuti Haldejce narod ljut i nagao, koji će ići po zemlji širom da osvajanaselja koja nisu njegova. Žetsok je i strašan sud njegov i vlast njegova iz njegizlazi. Konji će mu biti brži od risova, i ljući od vukova u veče, veliko će bitimnoštvo konjika njegovijeh. Svi će doći na grabež; s lica će biti kao istočnivjetar, pokupiće roblje kao pijesak (I,6-9). Ovde je Haldejski narod opisanpretstavama koje označavaju profanaciju istine u bogoštovanju. Dodajmo, da seVavilon i Haldeja opisuju u dva cela poglavlja kod Jeremije (poglavlje I. i LI.),gde se vidi jasno šta je njima ozačeno, naime, da je Vavilonom označenaprofanacija nebeskih stvari, a Haldejom profanacija duhovnih stvarfi ubogoštovanju. Stoga je iz svega ovoga očito šta je označeno „Urom Haldejskim“,da je to spoljašnje bogoštovanje u kojemu je iznutra profanisano bogoštovanje.Štaviše, bilo je dopušteno da me sami oni pouče o tome kakvoga je karakterabilo njiihovo bogoštovanje (prim.prev. Autor se poziva da svoje razgovore sduhovima koji su tada živeli u Haldeji, a koji su se, izgleda, izmenili u Duhovnomsvetu toliko da su o tome mogli razumno i objektivno da govore).1369. Stih 29. I oženi se Avram i Nahor, i ženi Avramovoj bješe ime Sara, a ženiNahoroj ime Melha, kći Arama oca Melhe i Jeshe. „I oženi se Avram i Nahor, iženi Avramovoj bješe ime Sara, a ženi Nahorovoj ime Melha, kći Arama ocaMelhe i Jeshe“, označava brakove zla i obmane u idolopoloničkombogoštovanju; a koji (zla i obmane) stoje u odnosu koji je ovde naznačen.Muževima su označena zla; a ženama, obmane.1370. Bilo bi predugo iznositi kako ove stvari pretstavljaju sve ovo; jer bitrebalo pokazati sve vrste i grananja idolatrija. A ovo se može znati samo izonoga što je suprotno, to jest, profganacije – iz nebeskikh stvari ljubavi,duhovnih stvari ljubavi, i racionalnih stvari koje dolaze otuda, i na kraju izdoslovnih značenja. Same profanacije sačinjavaju vrste i grananja

idolopoklonstava, ali se tu ne radi o klanjanju idolima, što je spoljašnjeidolopoklonstvo, a koje se može povezati s osečanjima dobra i istine, te stoga is ljubavlju prema bližnjemu, kao što se to dešava kod Neznabožaca koji žive uuzajamnoj ljubavi. A ovde se radi o unutrašnjem idolopoklonstvu koje je u Rečioznačeno isto kao i spoljašnje idolopoklonstvo. Rođenja, pokolenja, kao ibrakovi zla i obmane, odnose se upravo onako kao i ovi brakovi, kolji su opisaniu stihu 27., kao i u ovome stihu.1371. Stih 30. A Sara bješe nerotkinja, i ne imaše poroda. Ovo znači da se zlo iobmana nisu više umnožavali (širili).1372. Ovo se može znati iz značenja „nerotkinja“, o čemu na drugome mestu.Jer, kao što je rečeno, sin i kćer označavaju istinu i dobro; i u obrnutom smislu,zlo i obmanu. Otuda „nerotkinja“ označava da se zlo i obmana uidolopokloničkom bogoštovanju nisu više množili.1373. Stih 31. I uze Tara sina svojega Avrama i Lota sina Aranova, unukasvojega, i Saru snahu svoju, ženu Avrama sina svojega; i pođoše zajedno iz UraHaldejskoga da idu u zemlju Hanansku, i dođoše do Harana, i ondje senastaniše. Ove reči znače da su idolopoklonici bili poučeni o nebeskim iduhovnim stvarima vere, kako bi iz toga mogla, kao sa izvora, nastati jednareprezentativna crkva.1374. Da je ovo označeno, može se videti iz onoga što je gore rečeno, kao i izonoga što sledi.1375. Stih 32. I poživje Tara svega dvjesta i pet godina, I umrije Tara u Haranu.„I poživje Tara dvjesta i pet godina, i umrije Tara u Haranu“, označava krajidolopoklonstva i početak feprezentativne crkve kroz Avrama.NASTAVAK O POLOŽAJU I MESTU; A TAKO ISTO O RAZDALJINI I VREMENU,U DRUGOM ŽIVOTU.1376. Često sam razgovarao s duhovima o mestu i razdaljini među njima – da tonije ništa stvarno, ali da izgleda kao da je (stvarno), i da su to samo stanja misli iosećanja, koja se menjaju, pa se stoga pokazuju kao vidljiva u svetu duhova, aline tako mnogo u nebu među anđelima, jer kod ovih ne postoji ideja prostora ivremena, već ideja stanja. Ali duhovi koji se drže telesnih i zemaljskih ideja, ovone shvataju, jer pretpostavljaju da je sve onako kako to oni vide. Ovakve

duhove je teško uveriti da ne žive više u telu, i nisu spremni da poveruju da suduhovi; pa tako ne veruju ni da postoji privid, ili obmana u ovome predmetu,jer oni žele da žive u obmani. Tako da oni prihvataju samo dobra ra i istine kojisu zasnovani na obmanama. Mnogo puta im je pokazano da njihovo menjanjemesta, da je to samo privid i obmana čula. Jer postoje dve vrste promenemesta u drugom životu; prva je ona o kojoj je već bilo reči, kada je rečeno daduhovi i anđeli imaju svoje strajno mesto u Velikom Čoveku; to je samo izgled.Druga vrsta je u tome da se duhovi pokazuju na mestu gde u stvari nisu. To jeobmana.(prim.prev. Ovde nije jasna razlika između „izgleda“ i „obmane“.Obmana je kada se jedan duh pokaže, govori i deluje tamo gde želi da bude, iligamo gde neko želi da ga vidi. Ponekad je isti dujh viđen na dva mestga –bilokacija . Međutim, svaki duh i anđeo imaju svoje stalno „mesto“ u VelikomČoveku, već prema svojoj vladajućoj osobini: oni koji se odlikuju poslušnošćuprema Gospod, ti su u oblasii „uha“, a oni koji se odlikuju sposobnošću darazlikujju dobro od zla, nalaze se u oblasti “nosa“, itd).1377. Da su u svetu duhova mesto, promena mesta, i razdaljina prividi,dokazuje se time što sve duše i duhovi koji postoje od početka stvaranja, da sepokazuju (pojavljuju) na svojim mestima, i nikad ne menjaju to mesto osimkada se promeni njihovo stanje; a kada se promeni stanje, tada se promeni imesto i razdaljina. Ali kako kod svakoga vlada jedno glavno stanje, a posebnepromene se odnose na glavno stanje, to se oni, posle manjih promena, vraćajuu svoje glavno stanje (situaciju).1378. Bio sam poučen, kako kroz razgovor tako i živim iskustvom, da duhovi,kao duhovi, u pogledu organskih oblika koji sačinjavaju njihova tela, da nisu namestima gde se vide, nego da su daleko, a iapk se tu pojavljuju. Znam da ovoneće verovati oni koji dopuštaju da ih zavedu obmane; ali ovo je ipak činjenica.Ovo je bilo pokazano (ilustrovano) duhovima koji veruju da je istinito samo onošto oni vide svojim očima – iako su ovo samo obmane – tako što im je pokazanoda se nešto slično dešava mođu ljudima na svetu. Tako, na primer, uzmite zvukgovornikovoga glasa koji dolazi u uho od druge osobe; ako osoba koja sluša nebi znala da je obrnuto, prosuđujući po zvuku, kako je naučila iz detinjstva, i kadne bi videla govornika na udaljenosti, ta bi osoba verovala da je govornik blizunjenoga uha. A tako je i sa čovekom koji gleda udaljene predmete: kad ne bi uisto vreme video i predmete između, i kad o tome ne bi rasuđivao premaotstojanju koje mu je poznato, on bi verovao da je taj predmet blizu njegovihočiju. Još je više ovakav slučaj sa govorom duhova, koji je unutrašnji govor, I sanjihovim vidom, koji je unutrašnji vid. (prim.prev. Unutrašnji govor je tipičan zasvet duhova, a koji se saopštava mislina koje se „čuju“ kao govor, ali se ne vidi

da duh pokreće usta; nešto kao kada čujemo nekoga da nam nešto kaže u snu).Osim toga, duhovima se kaže ne treba da nešto osporavaju zato što se to takone pokazuje čulima, i da to oni ne opažaju. Jer da i u prirodi ima mnogo toga štoje obrnuto od onoga što su obmane čula, jer ih iskustvo poučava o istini. Naprimer, kada jedri brod preko zemljine kugle: oni koji dopuštaju da ih zaveduobmane čula, mogu da pomisle da će i brod i mornari propasti kada dođu nadrugu stranu, i da ljudi antipodi ne mogu nikad da stoje na svojim nogama.Tako je i sa predmetom koji je pred nama, i sa mnogi drugim stvarima udrugom životu, koje su suprotne obmanama čula, a ipak su istinite; kao naprimer da čovek nema život od samoga sebe nego samo od Gospoda; i mnogotoga sličnog ovome. Ovim i drugim razmatranjima duhovi, koji ne veruju, moguse uveriti da stvari stoje ovako.1379. Iz ovoga se može videti da su hodanje, i pomeranje duhova s mesta namesto, kao i njihovo napredovanje, koje se tako često viđa, da su to samopromene stanja; a to znači, se u svetu duhova duhovi vide kao promene mesta;no u nebu oni se vide kao promene stanja. Tako je sa mnogim drugim stvarimakoje su pretstave, da se one kao takve pokazuju pogledu, a o kojima će bitikasnije govora, po Božanskoj milosti Gospodovoj. (prim. prev. Kako bi se rekloiz onoga što autor kaže na drugim mestima, kada jedan duh ili stanovnikduhovnog sveta misli o nekom drugom duhu, često ga vidi kako se krećeuzbrdo, sam ili s drugim duhovioma ili dušama. To ne znači da se taj duh zaistakreće, već da prolazi kroz promene stanja. I sami duh, koji je tek stigao, sebevidi kako se kreće, ane zna da je to samo promena stanja, koju on ne vidi osimočima čula).1380. Da su u drugom svetu promene mesta, i razdaljine samo obmane, možese videti po tome što se duhovi u fantaziji (mašti) mogu popeti na veliku visinu,a isto tako spustiti u dubinu; a isto tako, iz jednog svemira u drugi. (prim. prev.Ovde autor izgleda da pod „svemirom“ misli na jedan sunčani sistem). Štaviše,tamo čarobnice i čarobnjaci mogu da učine da drugi poveruiju da kada su ovina jednom mestu, da su u isto vreme i na drugom, čak na nekoliko mesta, i nataj način obmanjuju kao da su sveprisutni. Oni koji su u životu tela težili kavisokim položajima, a koji su u isto vreme obmanjivali druge, ti se čestopojavljuju iznad glave, dok su u stvari ispod stopala; pa kada im se njihovaarogantna fantazija oduzme, oni potonu u svoj pakao, kao što mi je i pokazano.Ovo nije izgled već obmana; jer, kao što je rečeno, postoje dve promene mesta;izgled je to što su duhovi i anđeli stalno na svom mestu ili položaju; a kada sepokazuju na mestu gde u stvarnosti nisu, to je obmana. (prim.prev. U delu svetuduhova, koji je između neba i pakla, ima duhova ili duša viših i nižih po

savršenosti; niži po savršenstvu žele da ostave utisak da su moćni prednovodošavšima, pa ih „zasenjuju“ obmanama, koje se pokažu kao takve, a služeza pouku novima. Zanimljivo je čitati u Duhovnom Dnevniku autorove opise tihdogađaja, tako da se i sam čitalac oseća kao da je u društvu autora, koji čestopiše u Dnevniku da nije razumeo šta se sve desilo, ali će nastojatzi da torazjasni....)1381. Duše i duhovi kojima još nije dodeljeno stalno mesto, nose se s jednog nadrugi položaj u Velikom Čoveku, nošeni na razna mesta, sad u ovo, sad u ono,sad se vide na jednoj strani a onda na drugoj; sad iznad, sad ispod. Oni senazivaju duhovima lutalicama, i upoređuju se sa tečnostima u ljudskom telu,koji se podižu iz stomaka, ponekad na druga mesta, nošeni okolo. Tako je sovim duhovima sve dok ne dođu na mesto koje im je dodeljeno, i na položajkoji odgovara njihovom opštem stanju. To se u stvari njihova stanja menjaju ilutaju.1382. Ljudi lako mešaju Božansku Beskonačnost s neskrajem prostora; pa poštoo beskraju prostora misle kao nečemu što je ništa, oni ne veruju u BožanskuBeskonačnost. Tako je i sa Večnosti, o kojoj ljudi misle kao oo večnostibvremena, jer se ona tako pokazuje onima koji žive u vremenu. Istinitu ideju oBožanskoj Beskonačnosti stiču anđeli po tome što su oni u trenu prisutni predGospodom, bez smetnje prostora i vremena, iako su u najudaljenijem mestusvemira; a istinska ideja O Božanskoj Večnosi im dolazi od što njima njimahiljade godina ne izgledaju kao neko vreme, neko kao da su to proživeli ujednom minutuČ a i jedna i druga ideja im dolazi od toga što u njihovojsadašnjosti imaju i prošlost i budućnost zajedno. Stoga se oni ne brinu zabudućnost; niti pomišljaju o smrti (nemaju ideju o smrti), nego samo imajuideju o životu. Tako da je u njihovoj sadašnjosti Gospodova večitost iBeskrajnost.POGLAVLJE DVANAESTOO opažanju (percepciji) duhova i anđela; i o sferama i drugom životu.1383. Među čudesne stvariu drugom životu spadaju i opažanja (percepcije),kojih ima dve vrste. Jedna vrsta, a to je anđeosko opažanje, sastoji se uopažanju onoga što je istinito i dobro, to jest što je od Gospoda, ili od samogsebe, kao i opažanje izvora i osobine njihovih misli, reči i dela, kad su ovi od njihsamih. Druga vrsta je zajednička svima, kako anđelima najvišeg savršenstva,

tako i duhovima, a sve prema njihovim osobinama, da se trenutno opažajuosobine drugih čim ovi priđu.1384. U pogledu prve vrste opažanja, koje je anđeosko, a koje je opažanjeistinitog i dobrog, a isto tako onoga što je od Gospoda i šta je od sebe samoga,kao i o opažanju izvora i osobina misli, reči i dela, kada su ovi od sebe – bilo mije dopušteno da razgovaram sa sinovima (pripadnicima) Pradrevne Crkve onjihovom opažanju. Rekoše da sami od sebe ne mogu ni da misle ni da hoćebilo šta; već da u svem o čemu misle i što hoće, kako u opštem tako i upojedinostima, oni opažaju ono što je od Gospoda, a što je iz drugog izvora; i daopažaju ne samo koliko je od Gospoda, a koliko od samih njih, već i , kad je odnjih samih, odakle je to, od kojega anđela, kao i osobine anđela i šta su njegovemisli, uočavajući svaku razliku; tako opažaju šta se influks (uticaj, ili ono šta se unjih uliva), kao i mnoge druge stvari. Ovo opažanje postoji u mnogo vrsta. Kodnebeskih anđela, koji su u ljubavi prema Gospodu, postoji opažanje dobra, a izovoga i opažanje istinitog; a pošto opažaju istinu od dobra, oni ne dopuštajugovor a još manje umovanje (razglabanje) o istini; već kažu ovo je tako, ili ovonije tako. S druge strane, duhovni anđeli, kod kojih isto tako postoji opažanje,iako ne isto kao kod nebeskih anđela, govore o istini i dobru; pa ipak, oni ihopažaju, iako na drugi način; jer ima bezbroj vrsta opažanja (percepcije), potome da li opažaju da li je nešto Gospodova volja, ili Gospodova milost, ili poNjegovom dopuštenju, što je sve različito jedno od drugoga.1385. Ima duhova koji propadaju oblasti kože, a posebno pokožice, koji žele daumuju (razglabaju) o svemu; a što više razglabaju, to manje opažaju; onismatraju da se mudrost sastoji u razglabanju, i oslanjajući se na ovo, smatrajuse mudrima. Njima se kaže da se po anđeoskoj mudrosti ne razglaba šta jedobro i istinito, ali oni ne shvataju da je ovakvo opažanje moguće. To su oni kojisu u životu tela pobrkali istinu i dobro kroz doslovni smisao i kroz filosofskediskusije, pa su stoga sebi izgledali učeniji od ostalih; a u stvari nisu razumeli niosnovna načela istine u Reči. Zbog ovoga kod njih ima manje zdravog razumanego kod ostalih.1386. Sve dok duhovi smatraju da sami sebe vode i da razmišljaju od sebe, i daimaju znanje, razumevanje, i mudrost od sebe, oni ne mogu da imaju opažanje,te misle da je to prazna priča.1387. Nekoliko puta sam razgovarao s onima u drugom životu, koji su, dok suživeli u svetu, mislili da su u stanju da proniknu i shvate sve stvari, rekavši im daanđeli opažaju da oni misle, govore i hoće od Gospoda. No ni tada nisu bili u

stanju da shvate šta je opažanje, nego su smatrali da kada bi se sve tako ulivalo,da bi bili lišeni života, jer da tada ne bi ništa mislili od sebe, ili iz onoga što jenjihovo vlastito; jer su smatrali da se život sastoji u tome; i da kada bi bilodrugačije, da bi tada neko drugi mislio, a ne oni; te da bi tada bili samo organilišeni života. No rečeno im je da je razlika između opažanja i neopažanja kaorazlika između svetlosti i tame, i da se ljudi po prvi put osećaju živima kad primeovakvo opažanje; jer tada žive od Gospoda, Iako imaju i ono što je njihovovlastito, praćeno svom srećom i uživanjem. Bilo im je pokazano raznimiskustvima kako stoji stvar s opažanjem, i tada su priznavali da je ono moguće,ali posle malo vremena, opet nisu znali, sumnajli su i odricali. Iz ovoga je jasnokoliko je teško čoveku da shvati šta je opažanje.1388. Druga vrsta opažanja (percepcije) zajednička je svima, a najsavršenija jekod anđela, dok je kod duhova već prema njihovim osobinama. Ono se sastojiu tome da se zna osobina drugih u prvom dodiru, čak da ovaj (duh) ni neprogovori. On (duh) se očituje odmah jednim divnim uticajem (influksom).Dobar duh se poznaje ne samo po njegovoj dobroti, već i po njegovoj veri; akad progovori, iz svake njegove reči koju izgovori. A zao duh se prepoznaje popo njegovoj zloći i neveri; a kada progovori, po svakoj reči koju izusti, i to takojasno da nema greške. Ponekad je tako i sa ljudima (u svetu), kada se po nečijimpokretima, izgledu, ili govoru, opaža šta taj misli, iako je to obrnuto od onogašto govori; a ovo znanje je čoveku prirođeno, potičući od iste osobine duhova, ato znači od samog čovekovog duha, kao i iz njegovog odnosa sa svetom duhova.Ova komunikativna percepcija ima svoj izvor u Gospodovoj volji da se svakodobro saopštava (kominicira), tako da na sve utiče uzajamna ljubav, i da su svisretni. Tako ovakva sveopšta percepcija (opažanje) vlada i među duhovima.1389. Duše koje tek stignu u drugi život čude se da postoji ovakva komunikacija(saopštavanje) tuđih misli, i da oni odmah zanju kakva je vera druge osobe, kaoi njeno raspoloženje. Njima se kaže da duh ima veće sposobnosti kada seodvoji od tela. Za trajanja telesnog života, postoji uticaj čulnih predmeta; kao ifantazija koje izviru iz sećanja, kao i iz straha od budućnosti, i raznih strasti kojeizviru iz spoljašnjih stvari, kao što je briga za hranu, odelo, mesto stanovanja, iza decu; kao i za ostale stvari o kojima ne misle u drugom životu; stoga, kada seuklone ove prepreke i smetnje, kao i telesni delovi koji izazivaju grube osete,tada zaista ne mogu biti sretniji nego što su. Ostaju iste sposobnosti, samo štosu savršenije, čistije, i slobodnije. Osobito kod onih koji su živeli životom ljubavika bližnjemu i po veri u Gospoda, i u nevinosti; jer se njihove sposobnostiuzdižu iznad onih koje su imali u telu, čak i do sposobnosti anđela trećeg neba.(prim.prev. Kad autor govori o „telu“, on ima na umu zemaljsko telo. A treba se

setiti da i duhovi i anđeli imaju tela samo što su ona slična njihovim unutrašnjimosobinama, tako da izgledaju lepi, mladi, i privlačni u svakom pogledu ako sudobri i ako vole istinu, a obrnuto ako nisu dobri i ako ne vole istinu. Umaterijalnom svetu, čovek stari telom, iako duhom raste ili opada, već premakvalitetu njegovog unutrašnjeg života. Slično je i u drugom životu, gde je svestvarno i večno, jer je izvana onako kako je iznutra, gde sve počiva na dobru iistini, koji su bitna svojstva Gospoda koji je svuda prisutan, dajući osećajsamostalnosti i slobode).1390. Postoji ne samo saopštavanje tuđih osećanja i misli, nego i tuđeg znanjau toj meri da jedan duh smatra da zna sve ono što drugi duh zna, iako pre nijeništa o tim stvarima znao. Dakle, postoji komunikacija tuđeg znanja. Nekiduhovi zadrži (zapamte) a neki ne ono što su primili kao komunikaciju.1391. Komunikacije se odvijaju kako kroz razgovore tako i preko prenosa idejaskupa sa pretstavama (reprezentacijama). Jer ideje misli se kod duhovapretstavljaju istovremeno, pa se na taj način sve pretstavi u punini. Duhovimogu da pretstave više jednom idejom nego što mogu da izgovore sa hiljadureči. A anđeli opažaju i šta je unutar ideje, kakvo je osećanje, šta je izvorosećanja, a šta je cilj; pored mnogih drugih stvari koje su unutrašnje prirode.(prim.prev. Ideje su u stvari slike i pretstave koje su pokretne i koje govorenekom sugestijom sve o predmetu koji se prikazuje). Uživanja i sreća u drugomživotu mogu da se prenose od jednog do drugog da čudesan način, tako dadrugi to osećaju na sličan način, a ova se komunikacija odvija bez ikakve štetepo onoga koji komuunicira. I meni je bilo dato da prenosim uživanja na druge. Izovoga se može videti kolika mora da je sreća onih koji vole bližnjega više negosami sebe, i koji ništa više ne vole nego da prenose svoju sreću drugima; a ovasposobnost ima izvor u Gospodu koji na sličan način prenosi sreću anđelima.Saopštavanje je ovakva trajna komunikacija, a pritome se ne razmišlja o tomešta je delujući izvor ovome, pa se to radi otvoreno i voljno. Komunikacije seizvode na čudesan način i otklanjanjima (otstranjivanjim), čiju prirodu čovek nemože opaziti. Naime, tužne i mučne stvari se uklanjaju u jednom trenu, aprijatne i divne stvari se pokazuju bez ikakve smetnje; jer kada se one prveotstrane, tada anđeli utiču, i prenose svoja uživanja.1392. Pošto je opažanje takvo da jedan može da zna kakav je drugi u pogleduljubavi i vere, to sledi da se duhovi i anđeli udružuju u društva u skladu sanjihovim slaganjem, a odvajaju prema njihovom neslaganju; i to je tako danema ni najmanje sličnosti koja ne spaja a ni najmanje razlike koja ne odvaja.Otuda su društva u nebu tako odvojena jedna od drugih da nema ničega što je

tako potpuno; a to sve dolazi od njihovih razlika u ljubavi prema Gospodu, i poveri u Njega, razlikama kojima nema broja. Otuda proizlazi oblik neba, koji potome reprezentuje čoveka; i ta se forma neprekidno usavršava.1393. Što se tiče ove vrste opažanja, mnogo toga sam naučio iz iskustva, ali bibilo mučno da ih sve iznosim. Često čujem prevaran govor, i opažam ne samoda je prevaran nego kakva je prevara, i kakva je posebna zloća u tome. Postojikao slika svake prevare u tonu glasa. Mogu da opazim da li prevara dolazi odonoga koji govori ili od nekoga ko preko njega govori. Slično je i s onima kojimrze: priroda mržnje se odmah opaža, a opaža se u njoj više toga nego što tajmože da poveruje da se opaža. Kada se osobe protiv koji je mržnja usmerenapojave na vidiku, pokažu se žalosni rezultati, jer sve što je onaj u svojj mržnjizamišljao, pokaže se jasno pogledu sviju.1394. Jedan duh koji je, dok je živeo u telu, hteo da sebi pripiše zasluge nekogadrugoga i učenja toga drugoga, otišao je na desno i prišao nekima koji nisutakvoga karaktera. Da bi se s njima udružio, on reče da je bio niko, i da želi daim bude od koristi. Ali u istom trenu, dok se još približavao, i dok je bio jošdaleko, oni su opazili ko je on ; oni su odmah izjavili da on nije ono za što sepretstavlja (kao skroman), nego da on traži da bude veliki, i da se stoga ne slažes njima, koji su mali. Posramljen, on se povukao, čudeći se da su ga poznali takoiz daljine.1395. Pošto su opažanja tako izoštrena, zli duhovi se ne mogu primaći sferi, ilinekom društvu, gde su duhovi koji su u uzajamnoj ljubavi. Kada se samoprimaknu, oni osećaju tegobu, te se žale i zapomažu. U smelosti i u samopouzdanjujedan se duh uvukao u jedno društvo koje je bilo na pragu neba; nood trenutka kada je stigao, jedva da je mogao disati, i postao je svestan smradalešine od sebe, pa je odmah pao natrag.1396. Bio je jedan broj duhova oko mene koji nisu bili dobri. Došao je tadajedan anđeo, pa sam opazio da duhovi nisu mogli da podnesu njegovoprisustvo, jer kako je on prilazio, tako su oni padali natrag sve više i više. Ovomesam se čudio, ali mi je tada rečeno da duhovi nisu mogli da budu u sferi u kojojje bio ovaj (anđeo). Iz ovoga, kao i iz mnogih drugih iskustava, postalo mi jeočito da jedan anđeo može da natera u beg mirijade zlih duhova, jer oni nemogu podneti sferu uzajamne ljubavi. A treba dodati da je sfera anđela bilaoslabljena zbog prisustva onih koji su mu se bili pridružili (prim.prev. pridružilise verovatno dobri duhovi). Da ta svera nije bila umanjena, oni (zli duhovi) bi sebili raspršili. Iz svega ovoga se može videti kakvo je opažanje u drugom životu; i

kako se oni koji su tamo udružuju, a i kako se odvajaju iz društva, u skladu sopažanjem.1397. Svaki duh ima komunikaciju s unutrašnjim i s najdubljim nebom, iako onto ne zna; bez te komunikacije on ne bi mogao živeti. Šta je on iznutra, to jepoznato anđelima koji su unutar njega, a njime upravlja Gospod preko ovihanđela. Na taj način postoji saobraćaj (komunikacija) njegovog unutrašnjeg(bića) i neba; Isto kao što postoji komunikacija njegovog spoljašnjeg biža sasvetom duhova. Preko svog unutrašnjeg, on se priprema za bude od koristi, zakoju se pripravlja, a da toga nije svestan. Isto je tako i sa čovekom: on na sličannačin kominicira s nebom preko anđela, iako to ne zna, jer inače ne bi mogaoživeti. Ono što se uliva otamo u njegove misli, samo su poslednji efekti (učinci);izvor njegovog života je tamo; i iz toga izvora vlada se svim naporima unjegovom životu (prim.prev. Po autoru, celokupni život u vasioni, ljudi, duhova,anđela, čak i životinja i biljaka ima izvor i utočišta u Bogu koji je Gospod IsusHristos. Svi su svetovi jedan unutar drugoga, jedan dublji ili savršeniji oddrugoga, kao celima su Veliki Čovek, kojemu sa suprotne strane stoji VelikoČudovište, to jest s jedne strane Nebo a s druge Pakao, a između njih Svetduhova, s nižim i višim sveto, u kome je većinu vremena boravio autor ovihspisa, poučavan od anđela, a pod zaštitom Gospodovom. Zadivljavajuće jeposmatrati ovoga čoveka koji s takvim mirom govori o stvarima o kojima čovek,nepripravljen , sa strahom i misli a kamo li o njima govori.)POGLAVLJE XII.A bješe Avramu sedamdest i pet godina kada pođe iz Harana.I uze Avram Saru ženu svoju i Lota sina brata svojega sa svijem blagom kojebjehu stekli i sa svim dušama koje bjehu dobili u Haranu; i pođoše u zemljuHanansku, i dođoše u nju.Prođe Avram zemlju tu do Sihema i do ravnice Moreške; a bijahu tada Hananejiu toj zemlji.Javi se Jehova Avramu i reče: tvojemu sjemenu daću ovu zemlju. I Avram načiniondje žrtvenik Jehovi, koji mu se javi.Otide odande na brdo koje je na istoku od Vetilja, i ondje razape šator svoj, temu Vetilj bješe sa zapada a Gaj s istoka; i ondje načini Jehovi žrtvenik, i prizvaime Jehovino.Odatle otide Avram dalje idući na jug.Ali nasta glad u onoj zemlji, te Avram siđe i Misir da se ondje skloni, jer gladbješe velika u onoj zemlji.

A kad se približi da već uđe u Misir, reče ženi svojoj: gle, znam da si žena lijepa ulicu.Za to kad te vide Misirci, reći će: ovo mu je žena. Pa će me ubiti, a tebe ostaviti uživotu.Nego hajde kaži da si mi sestra, te će meni dobro biti tebe radi, i ostaću u životutebe radi.A kad dođe Avram u Misir, vidješe Misirci ženu da je vrlo lijepa.I vidješe je knezovi Faraonovi, i hvališe je pred Faraonom. I uzeše je u dvorFaraonov.I on činjaše dobro Avramu nje radi, te imaše ovaca i goveda i magaraca i sluga isluškinja i magarica i kamila.Ali Jehova pusti velika zla na Faraona i na dom njegov radi Sare žene Avramove.Tada dozva Faraon Avrama i reče mu: što mi to učini? Zašto mi nijesi kazao da tije žena?Zašto si kazao: sestra mi je? Te je uzeh za ženu. A sad eto ti žene. Uzmi je, pa idi.I Faraon zapovijedi ljudima za nj, te ga ispratiše, i ženu njegovu i što god imaše.U druge tajne sadržane u ovim rečima, pokazaće se u onome što sledi.1471. Stih 12. Za to kad te vide Misirci, reći će: ovo mu je žena. Pa će me ubiti, atebe će ostaviti u životu. Da ovo označava poznavanje dubljih istina, a ovime seopisuje kakvo je ono kada ugleda nebeska dublja znanja, jasno je iz značenja„Egipta“, što je poznavanje dubljih istina, kao što je gore pokazano; pa je izovoga jasno šta je označeno rečima „kada te vide Misirci“ (Egipćani), naime daje to znanje onakvo kako je opisano u ovome stihu. Ovime je popraćenoupoznavanje dubljih istina, a što je nešto prirodno, kao što se pokazuje koddece kad počnu učiti, naime, da što je nešto više, to oni više to žele; a još višekada saznaju da su to nebeske i Božanske (istine). Ovo uživaje je prirodno, apotiče od želje koja postoji u spoljašnjem čoveku. Muđutim, poznavanje istinaje samo instrument čiji je cilj da budu prijemnici (sasudi, sadržatelji) duhovnih inebeskih stvari; a kada za to posluže, tada po prvi put postižu svoju svrhu, paod toga osećaju uživanje. Ako obrati pažnju, svako može da vidi da poznavanjeistina nije ništa ako ono nije sredstvo da se postane razuman, a iz toga iduhovan, a na kraju i nebeski; te da bi preko njih njihov spoljašnji čovek mogaoda se poveže s njegovim unutrašnjim; a kada se ovo dogodi, tada je on u svojojslužbi (utvrđen). Ovo je bio cilj koji je vodio Gospoda da učini da deca i mladiosećaju uživanje kada nešto nauče. Ali kada čovek uživa u samim znanjima, topostaje telesna žudnja koja ga ponese, a što ga više nosi (to jest kada osećauživanje u samim znanjima), on se udaljava od onoga što je nebesko, a u istoj se

meri tada znanja o Gospodu zatvaraju, i postaju materijalna. Ali koliko se znanjanauče radi ljudskog društva, radi Gospodove crkve na zemlji, i radi Gospodovogcarstva u nebima, a još više radi samoga Gospoda, to se ona više otvarajuprema Njemu. Ovo je razlog da anđeli, koji su u dubljim znanjima i to toliko dada se ni hiljaditi deo toga ne može pokazati čoveku, da oni ovakva znanjesmatraju ništavim u upoređenju s njihovom svrhom. Iz ovioga što je rečenomože se videti šta je označeno rečima „kada te vide Miosirci, reći će: ovo mu ježena. Pa će me ubiti, a tebe ostaviti u životu.“Ovo je ovako rečeno, jer jeGospod kao dete znao i mislio da ako Ga ponese sama želja za znanjem dubljihistina, da On više ne bi mario za nebeske stvari već za sama znanja koja bi Gapovela za sobom.O ovome više u onome što sledi.1472. Za to kad te vide Egipćani. Da ovo oznčva sećanja-znanja (scientifica),čime se opisuje kako je to kad oni vide nebeska znanja, vidi se iz značenjaEgipta, koji je sećanja-znanja, kao što je pre pokazano; a iz ovoga je jasno štase označava rečima kad te vide Egipćani, naime, da su sećanja-znanja onakvakako su opisano u ovome stihu. Sećanja-znanja su popraćena ovim, i to je unjima ponekad prirodno, kao što se vidi kod dece koja tek počinju da uče,naime, da što su stvari više, to ih oni više žele; a još više kada čuju da su onenebeske i Božanske. Ali ovo je uživanje prirodno, i ono potiče od želje da topripadne spoljašnjem čoveku. Kod drugih ljudi ova želja čini da osećaju uživanjei sećanjima- znanjima (scientifica), bez neke dalje svrhe; dok u stavri, sećanjaznanjasamo su instrumenti koji imaju neku svrhu, naime, da nebeska znanjamogu da služe duhovnim stvarima kao sasudi; i kada ovako služe, tada su onapo prvi put od koristi, i od te kioristi (svrhe) primaju svoje uživanje. Svako možeda vidi, ako obrati pažnju, da sećanja-znanja u sebi nisu ništa drugo negosredstva preko kojih čovek postaje racionalan, a otuda i duhovan, i na krajunebeski; i da bi se pomoću znanja njegov spoljašnji čovek udružio sunutrašnjim; i kada do ovoga dođe, on je svrha sama. Unutrašnji čovek gledasamo na svrhu (usus, služba, korist). Radi ovoga cilja Gospod unosi uživanjekoje detinjstvo i mladost opažaju u znanjima-sećanjima (ili sećanjimaznanjima).Ali kad počne da oseća uživanje u samim znanjima-sećanjima, to jeonda telesna požuda koja ga ponese, i koliko ga ponese (to jest, uzrokuje dauživa samo u tome), toliko se udaljava od nebeskog, i toliko se znanja-sećanjazatvaraju u pogedu Gospoda, i postaju materijalna. Ali onoliko koliko se znanjasećanjauče sa svrhom – kao radi ljudskog društva, radi Gospodove crkve nazemlji, radi Gospodovog carstva u nebima, a još više, radi Gospoda samog –toliko se ona (sećanja-znanja) otvaraju prema njemu. Zbog toga i anđeli, koji suu sećnjima-znanjima svih znanja, i to u takvom stepenu da se ni hiljaditi deo

toga ne može prikazati pred čovekom, oni smatra ovakva znanja kao ništa kadse uprede sa svrhom. Iz onoga što je rečeno, može se videti šta je označenorečima, Kada te Egipćani vide, reći će, ovo mu je žena; i ubiće me, a tebe ostavitiu životu. Ove se reči bile rečeno zato što je Gospod kao dete ovo znao i misliona ovaj način, naime, da ako bi se poveo za samim znanjima-sećanjima, da biovo sećanje-znanje učinilo da više ne bi mario (voleo) nebeske stvari, negosamo spoznavanja (cognitiones), koja bi odnela želju za sećanjima-znanjima. Oovim predmetima više u onome što sledi.1473. I reći će: ovo mu je žena. Ovo označava da će oni ova znanja nazvalinebeskim, jasno je iz značenja „žene“, što je istina koja se pridružila nebeskimstvarima; otude „ovo mu je žena“ označava ono štoje nebesko.1474. Pa će me ubiti, a tebe ostaviti u životu. Da ovo znači da oni ne bi marili zanebeske stvari, već samo za sama znanja, jasno je iz onoga što je već rečeno.Stih 13. Nego hajde reci da si mi sestra, te će meni dobro biti tebe radi. „Negohajde reci da si mi sestra“ , označava intelektualnu istinu, koja je „sestra“, što jejasno iz značenja „sestre“, a to je intelektualna istina kad je nebeska istina„žena“, o čemu će kasnije biti govora. Ovako stoji stvar: u prirodi je znanja daželi da uđe u nebeske stvari i da ih istpituje; ali ovo je suprotno redu, jer se timevrši nasilje nad nebeskim stvarima. Red je da se nebeske stvari preko duhovnihulivaju u razum, pa tako i u znanja (in scientificum), da im se prilagode; a akose ne poštuje red, nema mudrosti. U odomku pred nama sadržane su tajne otome kako je Gospod bio poučavan od Svog Oca sve po redu; te kako se Njgovunutrašnji čovek pripojio spoljašnjem, pa kako je spoljašnji čovek postaoBožanski, kao što je i unutrašnji (postao Božanski); a to je kako je posao Jehovau svakoj suštini; a to je bilo preko saznanja koja su bila sredstvo. Bez saznanjakao posrednika, spoljašnji čovek ne može postati ni čovek (u običnolm smislu).1475. Nego hajde reci im da si mi sestra. Da ovo označava intelektualnu istinu,koja je sestra, vidi se iz značenja sestre, što je intelektulna istina kad je nebeskaistina žena, o čemu oskoro.Ove stvari stoje ovako: u prirodi je znanja-sećanja daništa više ne žele nego da se uvedu u nebeske stvari i da ih istražuju. Ali ovo jesuprotno redu, jer se time pričinajva nasilje nebeskim stvarima. Sami je red utome da se nebeske stvari preko duhovnih uvode u racionalne, i tako i usećanja-znanja (in scientificum), i da im se prilagode; i ako se ovako ne postupa,ne može da se postane mudar. U ovome odlomku pred nama sadržane su tajnekako je Gospod bio poučavan od strane Svoga Oca u skladu sa svakim redom;pa i to kako je Njegov spoljašpnji čovek postao Božanski, kao unutrašnji; stoga

kako je postao Jehova u pogledu suštine; a što je postignuto pomoću znanja.Bez znanja kao sredstava, spoljašnji čovek ne može da postane ni čovek.1476. Te će meni biti dobro tebe radi. Da ovo znači da na ovaj način Nebeskoneće biti izloženo nasilju, jasno je iz onoga što je do sad rečeno; jer kao što je uviše navrata rečeno, Nebesko treba da utiče (da se uliva) u Duhovno, aDuhovno u Razumsko, a ovo u doslovne reči-znanja (scientifica). Kada se ovajred poštuje, tada se Duhovno prilagođava Nebeskom, a Razumsko Duhovnom,a Doslovno Razumskom. Tada Doslovno postaje poslednji prijemnik (sadržatelj,sasud); ili što je isto, reči-znanja postaju poslednji sadržatelji koji su saobraznisa razumskim stvarima, da razumske duhovnim stvarima, a duhovne nebeskimstvarima. Kada postoji ovakav red, tada se ne može izvršiti neko nasilje nadNebeskim; a bez toga ono trpi nasilje. U unutrašnjem smislu, ovde se govori oGospodovom učenju, gde je opisan put ( metod) kojim se Njegovo poučavanjeodvijalo.1477. I ostaću u životu radi tebe. Da ovo znači da se na ovaj način Nebeskomože spasiti, jasno je iz značenja „života“ (duše), a to je Nebesko, jer je to samiživot. Otuda je jasno šta je označeno rečima „ostaću u životu radi tebe“. Izovoga što sledi, nebeske ili Božanske stvari nisu bile pripojene Gospddu kako bipostale jedna suština, sve dok nije izdržao iskušenja, čime je odbcio naslednozlo koje je došlo preko majke. Ovde i u sledećem stihu, pokazuje se kako umeđuvremenu nad Nebeskim nije vršeno nasilje, nego je ono spaseno.(prim.prev. „Nasledno zlo od majke“ nije zlo u pravom smislu već tendencija iimogućnost da se čini zlo, a koje je neizbežno iz dva razloga: čovek je čovek potome što je slobodan da čini i dobro i zlo. Drugi razlog: čovek je postavljenizmeđu Neba i Pakla, u ravnoteži koju Gospod neprestano održava, pa je čovekna zemlji nužno sklon i dobru i zlo. Ako hoće dobro, on ga dobioja od Gospodau meri u kojoj ga traži i koliko može da primi; ako hoće zlo, Gospod ga nesprečava da ide za zlo, ali ga čuva da ne „potone“ u zlo, koliko je to moguće.)1478. Stih 14. I kad dođe Avram u Misir, vidješe Misirci ženu da je vrlo lijepa. „Ikad dođe Avram u Misir“, označava vreme kada je počelo Gospodovopoučavanje; „vidješe Misirci ženu da je vrlo lijepa“, znači da su dublja znanjavrlo prijatn.1479. I kada dođđe Avram u Misir. Da ovo označava da je tada počeloGospodovo poučavanje, jasno je iz onoga šta je pretstavljeno Avramom, koji je,u unutrašnjem smislu, Gospod kada je bio dete; a i iz znaćenja „Misira“ (Egipta)koji je poznavanje dubljih istina (cognitiones), kao što je ranije pokazano kod

stiha 10. Otuda je jasno da „doći u Misir“ znači biti poučavan. NapomenaprevodiocaČ Ovde počinjem da kolristim kurziv jer sam ga „otkrio“ n akomputeru1480. I vidješe Misirci ženu da je vrlo lijepa lica. Da ovo znači da su znanja jakoprijatna (sebi), jasno je iz onoga što je već rečeno kod stiha 11, da je znanjetako za vreme detinjstva; jer ovo je urođeno znanju, da se u početku ne voliradi nekoga cilja nego radi samog znanja (prim. prev. Kada je znanje samo sebicilj). Takav je svaki čovek; njegov duh uživa u znanju, i on ništa više ne voli odtoga; to je kao hrana u detinjstvu, kojom se (dete) održava i osvežava, kao štoto radi hranom spoljašnji čovek. Ova hrana, koja pripada njegovom duhu,predaje se spoljašnjem čoveku, kako bi se prilagodila unutrašnjem čoveku. Alirazne hrane slede jedna drugu ovim redom: nebeska hrana je sve dobro ljubaviprema bližnjemu od Gospoda; duhovna hrana je sva istina vere: anđeli se hraneovom hranom; od ovoga dolazi hrana koja je nebeska i duhovna, ali koja jenižeg anđeoskog stepena, kojom se hrane niži anđeoski duhovi; a od ove potičejoš niža nebeska i duhovna hrana, kojom se hrane razum i znanja, kojima sehrane dobri duhovi; a na kraju dolazi telesna hrana, koja je potrebna čovekudok živi u telu. Ove hrane su saobrazne jedna drugoj na divan način. Iz ovoga sevidi zašto se znanja sama sebi dopadaju; isti slučaj je i s apetitom i s ukusom; pastoga jelo (hranjenje) je saobrazno znanjima- rečima (scientifica) u svetuduhova; a apetit i ukus saobrazni su ovim znanjima; a što se vidi i iz iskustva, očemu će, po Božanskoj milosti Gospodovoj, biti govora kasnije.1481. Stih 15. I vidješe je knezovi Faraonovi, i hvališe je pred Faraonom. I uzešeje u dvor Faraonov. „I vidješe je knezovi Faraonovi“, označava glavnezaposvesti, koje su „knezovi Faraonovi“; „i hvališe je pred Faraonom“, znači dasu ove (zapovesti) vrlo prijatne; “i uzeše je u dvor Faraonov“, znači da su onezarobile um.1482. I vidješe je knezovi Faraonovi. Da ovo označava glavne zapovesti, koje su„knezovi Faraonovi“, jasno je iz značenja „knezova“ i „Faraona“. Kako uistorijskim tako i u proročkim delovima Reči, „knezovi“ označavaju stvari koje suglavne; a Faraon“ označava isto što i Egipat; ovde se „Egipat“ ili „Faraon“koriste u najboljem značenju, jer označavaju dublja znanja koja je Gospodstekao u detinjstvu. A da su ovo bile glavne zapovesti iz Reči, vidi se izunutrašnjeg smisla. Da govoreći uopšteno, „Faraon“ i „Egipat“ označavaju isto,može se potvrdili sa mnogo odlomaka; a to isto značenje imaju i drugi kraljevi udrugim kraljevstvima, koji se imenuju; a isto je označeno i njihovimkraljevstvima, ali „knezovima“ su označene glavne stvari, kao kod Isaije:

Doista, knezovi su Saonski bezumni; i savjet mudrih savjetnika Faraonovih ludje. Kako možete govoriti Faraonu: ja sam sin mudrijeh, sin starijeh careva?Poludješe knezovi Soanski, prevariše se knezovi Nofski (XIX.11,13).Ovde „knezovi Soanski“ i „savjetnici Faraonovi“ označavaju glavne reči-znanja(scientifica); a pošto je mudrost cvetala prvo u Egiptu, kao što je rečeno, to seon naziva „sinom mudrijeh“ i „sinom starijeh careva“. Tako „knezovi“ (prinčevi)označavaju glavne stvari.1483. Ihvališe je Faraonu. Da ovo znači da su se (glavne zapovesti) bile vrloprijatne, može se videti i bez objašnjavanja.1484. I uzeše je u dvor Faraonov. Da ovo znači da su Mu ove glavne zapovestizarobile um, jasno je iz značenja „žene“, kao i značenja „dvora“ (kuće). „Žena“označava istinu, a ovde istinu koja je u znanjima, čijom prijatnošću je Gospodovum bio zarobljen u detinjstvu. Prijatnost istine potiče od uživanja uintelektualnoj istini koja se označava “sestrom“. A „dvor“ ili kuća označava onošto je u čoveku, posebno ono što pripada njegovoj volji, kao što je ranijepokazano (br. 710); ovde označava stvari uma,ili osećanja za znanje i učenje.1484a. Stih 16. I oni činjaše dobro Avramu nje radi, te imaše ovaca, goveda imagaraca i sluga i sluškinja i magarica i kamila. „I oni činjaše dobro Avramu njeradi“, označava da su se reči-znanja kod Gospoda umnožila; „te imaše ovaca,goveda, i magaraca i sluga i sluškinja i magarica i kamila“, označava sve opštestvari koje pripadaju rečima-znanjima.1485. I oni činjaše dobro Avramu nje radi. Da ovo označava da su se reči-znanjaumnožila kod Gospoda, jasno je iz značenja „činiti dobro“, a što je obogatiti se.Ovo se kaže za znanje, označeno „Faraonom“, da je on činio dobro Avramu, tojest Golspodu dok je bio dete; a to je bilo radi nje, to jest, radi intelektualneistine koju je On želeo. Bogaćenje je bilo posledica želje za istinom.1486. Te imaše ovaca, goveda i magaraca i sluga i sluškinja i magarica i kamila.Da ove reči označavaju stvari uopšte koje se odnose na reči-znanja, jasno je izznačenja svih ovih stvari u Reči. Ali bi bilo predugo navoditi o svakompojedinom izrazu, kao što je „ovce i goveda“, i „kamile“. Svaki izraz ima svojeposebno značenje. Uopšteno rečeno, one označavaju kako dublja znanja(cognitiones) tako i reči-znanja (scientifica). Viđene odvojeno, „magarci i sluge“su reči-znanja; zadovoljstvo koje ih prati su „sluškinje i magarice“; „kamile“ sustvari od koristi uopšte; „ovce i goveda“ su posedi; i tako kroz celu Reč. Sve štopostoji u spoljašnjem čoveku su stvari koje su od koristi unutrašnjem čoveku.

Tako je sa svim rečima-znanjima, koji pripadaju samo spoljašnjem čoveku, jer tereči-znanja potiču od zemaljskih i telesnih stvari preko čulnih utisaka, a kojimaje svrha da služe unutrašnjem ili razumskom čoveku, dok ovi služe nebeskom(čoveku), a ovaj Gospodu. Tako su one potčinjene jedna drugoj kao kao što suviše spoljašnje stvari potčinjene onima koje su unutrašnje, po svom redu; na tajnačin su sve stvari, u opštem i u pojedinačnom, sve po redu, potčinjeneGospodu. Reči-znanja su najniže i spoljašnje stvari, u kojima se završavajuunutrašnje stvari; pa pošto su najniže i spoljašnje, one moraju biti i te kojenajviše služe. Svak može da zna čemu su ovakve reči-znanja korisne, akorazmisli o tome čemu sve one služe; a kada tako razmisli o njima, tada i moževideti kakva je njihova svrha. Stih 17. Ali Jehova pusti velika zla na Faraona i nadom njegov radi Sare žene Avramove. „Ali Jehova pusti velika zla na Faraona“,znači da su reči-znanja bila srušena; „i na dom njegov“, znači one reči-znanjakoja je On bio sakupio; „radi Sare žene Avramove“, znači zbog toga što je istinatežila da se pripoji nebeskim (stvarima). (prim. prev. jer je red da same nebeskestvari utiču ili uliju se u reči-znanja, a ne da se reči znanja protivno redu stave uisti rang s nebeskim stvartima koje su ljubav ka Gospodu i ka bližnjemu).1487. Ali Jehova pusti velika zna na Faraona. Da ovo označava da su reči-znanjabila razrušena, jasno je iz značenja „Faraona“, koji pretstavlja znanja uopšte, pastoga i reči-znanja koja pripadaju ovakvom znanju; kao i iz značenja „pustitivelika zla“, što je biti razrušen. Što se tiče reči-znanja, ovako stoji stvar. Udetinjstvu ona se stiču samo radi znanja, a kod Gospoda, ona su stečena prekouživanja u istinama i preko osećanja prema istini. Reči-znanja stečena udetinjstvu su vrlo brojna, a Gospod ih raspoređuje tako da budu od koristi; kaoprvo, kroz njih se daje sposobnost razmišljanja; tada ih koriste i same misli; i nakraju, one ostvaruju neki efekt, i postaju život sa svrhom. Ovo su one stvari rečiznanjakoja se stiču u detinjstvu, a bez njih se spoljašnji čovek ne može nikadapripojiti unutrašnjem, kako bi postali jedno. Reči-znanja se ruše onda kadačovek postigne svoju svrhu, a to je kada svaka njegova misao ima svrhu, i kadasve radi s nekom svrhom – ako to i nije samim razmišljanjem ali je unutrašnjommisli, kada postaje razuman (racionalan); i tako dalje. To su one stvari koje suoznačene sa „Jehova pusti velika zla na Faraona“.1488. I njegov dom (kuću). Da ovo označava ono što je On sakupio, vidi se izznačenja „doma“, što u ovome slučaju znači reči-znanja koja je bio prikupio.Prikupljati reči-znaja i pomoću njih izgrađivati spoljašnjeg čoveka, slično jegrađenju kuće. Stoga se ovakve stvari svuda u Reči označavaju „građenjem“ i„građenjem kuće“, kao kod Isaije: Jer, gle, ja ću stvoriti nova nebesa i novuzemlju; i oni će graditi kuće i sjedjeti u njima; i sadiće vinograde, i jesti rod

njihov; ne će oni graditi a drugio se naseliti (LXV.17, 21, 22). Ovde „kuće“ značegde ima mudrosti i inteligencije, tako i gde ima dubljuh znanja koja se odnosena dobra i istine; jer ovde se govori o Gospodovom carstvu, naime, o novimnebima i novoj zemlji. Kod Jeremije:Gradite kuće i sjedite u njima; sadite vrtovei jedite rod njihov (XXIX.5). Ovo ima slično značenje. Kod Davida: Blago čovjekukoji se boji Jehove, kome su veoma omiljele zapovijesti njegove. Obilje je ibogatstvo u domu njegovom, i pravda njeglva traje do vijeka (Psalam CXII.1,3).Ovde se „obiljem i bogatstvom“ označava obilje i bogatstvo u mudrosti iinteligenciji, pa tako i u znanjima; koja su „u njegovom domu“, to jest, u njemu.„Dom“ se koristi i u obratnom smislu kod Sofonije: Pohodiću ljude koji kažu usrcu svom: Jehova ne čini ni dobro ni zlo; blago će se njihovo razgabiti,i i kućenjihove opustošiti; grade kuće, ali ne će sjedjeti u njima; i sade vinograde, ali neće piti vina iz njih (I.12,13). Kod Ageja: Idite na goru i donesite drva, i graditekuću. Izgledate mnogo, a eto malo, i što unesete u kuću, ja razduham; za što,veli Jehova nad vojskama, Za to što je dom moj pust, a vi svaki trčite za domsvoj? za to se zatvori neb onad vama da nema rose (I.8-12). „Kuće“ označavajureči-znanja koja, zbog umovanja, postaju obmane. Kod Isaije: Teško onima kojisastakljaju kuću s kućom, i njivu s njivom nastavljaju, da već ne bude mjesta i dasami ostanete u zemlji. Mnoge kuće će opustjeti, u velikim i lijepim ne će bitinikoga. Vinograd Jehovin je dom Izrailjev (V.8,9,7). I ovo označava reči-znanjapreko koji se dolazi do obmana. Kod Amosa: Jer, evo, Jehova zapovijeda,udariće dom veliki da se razvali i dom mali da popuca. Trče li konji po stijeni, iore li se volovima? Jer vi pretvoriste sud u žuč, i plod od pravde u pelen(VI.11,12). Ovde „kuće“ na sličan način označavaju obmane i zla iz njih; „konji“,umovanja; „sud“, istine koje su se pretvorile „u žuč“; a „plod od pravde upelen“. Tako svuda kroz Reč, „kuće“ označavaju ljudske umove, u kojima trebada bude inteligencija i mudrost. U odlomku pred nama, „dom Faraonov“označava reči-znanja preko kojih se dolazi do inteligencije, a preko ove domudrosti. Isto je označeno kućom koju je sazidao Solomon za kćer Faraonovu (Io Carevima VII.8, etc). Zato što „kuće“ označavaju umove u kojima jeinteligencija i mudrost, kao i osećanja koja pripadaju volji, to reč „kuća“ u Rečiima široko značenje; ali šta je njeno posebno značenje, može se znati premastvari uz koju se dodaje. I sam čovek naziva se „kućom“.1489. Radi Sare, žene Avramove. Da ovo znači da je to bilo zato što se moglaistina pripojiti nebeskim stvarima, jasno je iz značebnja „žene“, pa stoga i „Sarežene“, koja je istina koja teži da se pripoji nebeskim stvarima, o čemu je biloreči gore kod stiha 12. Slučaj je ovakav: ukoliko se znanja stečena u detinjstvu akoja su poslužila da čovek postane racionalan, ako se ona ne sruše, tako da višene smetaju, istina se nikada ne može spojiti s onim što je nebesko. Ova prva

znanja-reči su većim delom zemaljska, svetska i telesna. Ma kako da suBožanske zapovesti koje dete nauči, ono nema dublje ideje o njima osim onogašto je u znanjima-rečima (scietifica)pa stoga, sve dok ta najniža znanjaprijanjaju za njega, njegov se um ne može uzdignuti. Sa Gospodom je bio istislučaj, jer je On bio rođen kao svi drugi ljudi, i primio pouku kao svaki drugi, alipo Božanskom redu, koji je bio onakav kako je to rečeno. U ovim stvarima kojese kažu za Saru i Avrama , tu se opisuje Božanski red – kako se Gospodovspoljašnji čovek spojio s unutrašnjim tako da bi postali Božanski (čovek).1490. Stih 18. Tada dozva Faraon Avrama i reče mu: za što mi to učini? Za štomi nijesi rekao da ti je žena? „Tada dozva Faraon Avrama“, znači da se Gospodsetio; „i reče: za što mi to učini?“, označava da Ga je to činilo žalosnim; „za štomi nijesi rekao da ti je žena?“, znači da je znao da ne treba da ima ni jednuistinu koja se ne može spojiti s nebeskim stvarima.1491. Tada Faraon dozva Avrama. Da ovo znači da se Gospod setio, jasno je izznačenja „Faraona“, što je znanje. Ovde se „Faraonom“ naziva samo znanje, tojest znanja-reči, koje je Gospod stekao kao dete. A to znači da se tu samoznanje obraća Gospodu, to jest, to čini Jehova pomoću toga znanja (prim.prev.Gospoda je poučio Jehova preko znanja da postoji opasnost da se iz ljubaviprema znanjima um zaustavi u svome uzdizanju prema nebeskim stvarima).Otuda je jasno da je ovim stvarima označeno da se Gospod setio. Umnoupozorenje dolazi preko znanja, a ovde preko Faraona, kojim se, kako jerečeno, označava znanje.1492. I reče: za što mi to učini? Da ovo označava da Ga je to žalostilo, jasno jepo samoj ljutnji s kojom je ovo rečeno: naime, tako je izraženo samo žalenje.Takav je unutrašnji smisao, da ga sačinjava samo osećanje koje se u njemu krije,pa se ne obraća pažnja na smisao slova, nego se postupa s njim kao da nepostoji. Osećanje u ovim rečima je ljutnja koju oseća znanje, kao i Gospodovažalost (što je unutar ovih reči); u stvari žalost je zbog toga što znanje koje je Onsticao s uživanjem, da ono mora da se razruši. Ovo je slično onome kad maladeca nešto vole, a roditelji vide da je to deci škodljivo, pa im to oduzmu, a ovisu zbog toga žalosni.1493. Da ti je žena. Da ovo znači da On ne sme da ima nikakvu drugu istinuosim one koja se spaja s nebeskim stvarima, jasno je iz značenja „žene“, da jeona istina koja treba da se spoji sa nebeskim (o čemu gore kod stiha 12). Ovdese opisuje red po kojemu je Gospod napredovao u inteligenciji, pa tako i umudrosti (prim. prev. Inteligencija je razumevanje a mujdrost je primena toga

azumevanja, a to je delo ili čovek kao plod istine sjedinjene sa dobrom); a to jesve zato je On bio mudrost sama u pogledu Njegove Božanske Suštine, pa jetrebalo da postane mudrost sama i u pogledu Njegove Ljudske Suštine.1494. Stih 19. Za što si kazao: sestra mi je? Te je uzeh za ženu. Sad eto ti žene,uzmi je, pa idi. „Za što si kazao: sestra mi je?“, znači da je On znao samo daima intelektualnu istinu; „te je uzeh za ženu“, označava da je tako mogao daučini nasilje istini koja se trebala spojiti s nebeskim stvarima; „Sad eto ti žene,uzmi je, pa idi“, znači da istina treba da se pripoji nebeskim stvarima.1495. Za što si kazao: sestra mi je? Da ovo znači da je On samo znao tada zaintelektualnu istinu, jasno je iz značenja „sestre“, što je intelektualna istina; kaoi iz toga što je Avram tako bio rekao (što se vidi iz stiha 13), a što je učinjeno saciljem da ne bi nebeske stvari trpele nasilje, već da bi bile spasene. Iz svegaovoga jasno je da je Gospod kao dete stekao znanja-reči, i da je On znao samotoliko da znanja-reči služe da bi čovek postao inteligentan, to jest, da bi prekonjih saznao istine; ali je tada bilo otkriveno da one služe da bi On mogao dadosegne do nebeskih stvari; a ovo se desilo kako nebeske stvari ne bi trpelenasilje, i kako bi bile spasene. Kada čovek prima pouku, tada postojinapredovanje od znanja-reči prema racionalnim istinama, dalje, premaintelektualnim istinama; pa kolnačno prema nebeskim istinama, koje su ovdeoznačene sa „žena“; ako se napreduje od znanja-reči i racionalnih istina premanebeskim istinama bez intelektualnih istina kao posrednika, nebeske stvari trpenasilje, jer nema povezivanja racionalnih istina, do kojih se dolazi preko znanjareči,sa nebeskim istinama osim preko intelektualnih istina, koje su posrednici.Šta su nebeske a šta intelektualne istine, videće se ubrzo. Kako bi se znalo kakoove stvari stoje, nešto ćemo reći o redu. Red je za nebesko da se ono uliva uduhovno i da ga prilagodi sebi; za duhovno da se uliva u racionalno i da gaprilagodi sebi; a za racionalno da se uliva u znanja-reči i prilaghodi ih sebi. Alikada dete prima pouku u najranijem detinjstvu, red je isti, ali izgleda drugačije,naime, da dete napreduje od znanja-reči ka racionalnim stvarima, iz ovih kaduhovnim stvarima, pa konačno ka nebeskim stvarima. Razlog da tako izgledaje u tome što se tako otvara put ka nebeskim stvarima, koje su najdublje. Svakapouka je u stvari otvaranje puta; ili što je isto, kako se prijemnici (sasudi)otvaraju, u njih se ulivaju, kao što je pre rečeno, racionalne stvari koje potiću odnebesko duhovnih stvari; u ove se ulivaju nebeske stvari. Ove nebeske iduhovne stvari se neprekidno pojavljuju, a tako isto pripremaju i oblikuju sebiprijemnike koji se otvaraju; a što se može videti i iz toga što su reči-znanja iRacionalne stvari po sebi mrtve, iako da izgledaju žive zato što se u njih ulivaunutrašnji život. Ovo se jasno pokazuje svakome ko misli i rasuđuje. U ovome

leži sva tajna analitičke veštine i nauke, koje se nikad ne mogu ispitati, ni njihovdeset hiljaditi deo, a ovo nije samo slučaj s odraslim čovekom, čak ni sanajučenijim, već i sa decom ćiji su govor i misao pun ovih (iako ni najučenijičovek nije ovoga svestan); a to ne bi bilo tako da nebeske i duhovne stvariiznutra ne izlaze , ne teku, i ne proizvode ove stvari.1496. Te je uzeh za ženu. Da ovo znači da je istina koja je trebala da se pripojinebeskim stvarima mogla povrediti nebeske stvari, jasno je iz onoga što je većrečeno, kao i iz onoga što je gore rečeno kod stiha 13. S obzirom na istinu kojatreba da se pripoji nebeskim stvarima, ovakav je slučaj. Gledana po sebi, istinakoja se nauči u detinjstvu samo je prijemnik koji je prilagođen da primi ono štoje nebesko. Istina nema život od same sebe, već od Nebeskoga koje se u njuuliva. Nebesko je ljubav i milosrđe; sva je istina iz toga, a pošto je sva otuda, toje ona samo prijemnik (sasud); i kao takve se jasno istine pokazuju u drugomživotu; tamo se istine ne vide od istina, nego od života koji je u njima; to jest,od nebeskih stvari koje su ljubav i milosrđe, a koje su u njima (istinama); iz togadolazi da istine postaju nebeske, i da se nazivaju nebeske istine. Sada možemovideti šta je intelektualna istina, kao i to da je kod Gospoda intelektualna istinaotvorila put nebeskim stvarima. Reči-znanja su jedna stvar; racionalna(razumska) istina je druga; a intelektualna je još jedna; one idu jedna zadrugom. Reči-znanja su stvar znanja; racionalna je potvrđivanje istinerazumom; intelektualna istina je spojena s opažanjem da je tako. Gospod jeimao ikntelektalnu istinu u detinjstvu, i ona je u Njemuj otvolrila put nebeskimstvarima.1497. Sad eto ti žene. Uzmi je, pa idi. Da ovo znači da se istina trebala spojiti sonim što je nebesko, jasno je iz značenja „žene“, koja je istina koja će se spojitis nebeskim (kao što je već pokazano kod stiha 11 i 12, kao i iz onoga što jemaločas rečeno).1498. Stih 20. I Faraon zapovjedi ljudima za nj, te ga ispratiše i ženu njegovu isve što imaše. „I Faraon zapovjedi ljudima za nj, (te ga ispratiše)“, znači da sureči-znanja napustile Gospoda; „i njegovu ženu“ znači da su ostavili istinu kojaje bila spojena s nebeskim stvarima; „i sve što imaše“, znači da su ostavili sveono što pripada nebeskikm istinama.1499. I Faraon zapovjedi ljudima za nj. Da ovo znači da su reči-znanja napustileGospoda, jasno je iz značenja „Faraona“ koji pretstavlja znanje, kao i iz značenja„ljudi“ koji označavaju intelektualne stvari (kao što je pokazano u br. 158).Ovde „ljudi“ , stoga što se pojavljuju u vezi sa Faraonom, ili sa znanjem,

označavaju intelektualne stvari koje su se prilagodile. U pogledu reči-znanjakoja su ostavila Gospoda, ovo je slučaj. Kada se nebeske stvari pripojeintelektualnim istinama, i ove postanu nebeske, tada se sve one stvari koje suprazne, razaspu same od sebe; to je u prirodi Nebeskog.1500. I ženu njegovu. Da ovo označava da su se otstranili od istina koje su sebile spojile s nebeskim stvarima, to jest, da su se reči-znanja otstranile, jasno jeiz značenja „žene“, a to je istina spojena s nebeskim (o čemu vido gore), kao i izonoga što je maločas rečeno. Nekorisne reči-znanja napuštaju nebeske stvari,kao što isprazne stvari napuštaju mudrost; one su kore i krljušti koje se odvajajusame od sebe.1501. I što god imaše. Da ovo označava da su napustili sve ono što pripadanebeskim istinama, ovo sledi iz celog niza (događaja).1502. Iz ovoga svega se vidi da Avramovo putovanje označava Gospoda, u stvarinjegovo učenje u detinjstvu. Ovo se potvrđuje onim što se kaže kod Osije: I izMisira pozvah sina mog (XI.1; Mateja II.15). Kao i kod Mojsija: I baviše se sinoviIzrailjevi u Misiru četiri stotine i trideset godina. I kad se navrši četiri stotine itrideset godina, u onaj isti dan izidoše sve vojske Jehovine iz zemlje Misirske(Izlazak XII. 40,41). Ove se godine ne broje od Jakovljenog silaska u Egipat većod Avramovog putovanja u Egipat, od kada je prošlo četiri stotine i tridesetgodina. Tako se pod „sinom iz Misira“ u unutrašnjem smislu označava Gospod.Ovo se potvrđuje i time što u Reči „Misir“ (Egipat) označava samo znanje (kaošto je pokazano u br. 1164,1165,1462). A da su ovde sadržane ove tajne,potvrđuje se i time što se isto kaže o Avramu kad je putovao u zemljuFilistejskuj (Hananejsku), naime da je svoju ženu nazvao sestrom (PostanjeXX.1-18); a slično se kaže i za Isaka kad je putovao u zemlju Filistejsku, da je i onsvoju ženu nazvao sestrom (Postanje XXVI. 6-13). Ovo se ne bi iznosilo u Reči,pod istima okolnostima, kad ne bi sadržavalo tajne. Pored toga, ovo je RečGospodova koja ne bi imala u sebi života kada se u unutrašnjem smislu ne biodnosila na Njega. Tajne koje su sačuvane u ovim stvarima kao i one o Avramu iIsaku u Filistiji, one su o tome kako se Gospodova Ljudska Suština spojila sNjegovom Božanskom Suštinom, ili što je isto, kako je Gospod postao Jehova ipo Ljudskoj Suštini, kao i o tome da se On uvodio u ovo od detinjstva. Šta više,ovo sadži više tajni nego li čovek može da poveruje; a one koje se mogu reći,toliko ih je malo da ih skoro i nema. Osim toga, najdublje tajne o Gospodu, onese odnose na pouku i preporod čoveka, kako bi i on postao nebeski; isto tako,odnose se na pouku i preporod čoveka koji treba da postane duhovan; i nesamo na pouku i preporod čoveka, već i na pouku i preporod crkve uopšte.

Dalje, one se odnose i na pouku koju primaju mala deca u nebu; jednom rečju,to je o poučavanju svih onih koji postaju slike i prilike Gospodove. Sve se ovo nepokazuje u smislu slova, jer ih istorijski iskazi pokrivaju i zatamnjuju, ali se zatopokazuju u unutrašnjem smislu. (prim.prev. Po autoru, Gospod je svojimživotom, u kome je spojio svoje Ljudsko sa Svojim Božanskkm, stvorio novimodel preporoda čoveka, crkve, i dece u nebu, koji model nadilazi i zamenjujeonaj koji je izložen u Knjizi Postanje pod pričom od stvaranju sveta u sedamdana).NASTAVAK O OPAŽANJU; I O SFERAMA U DRUGOM ŽIVOTU.1504. Već je bilo rečeno da se u drugom životu zna šta je neko čim priđe, čak ida ne progovori. Iz toga se može znati da čovekovo unutrašnje biće i nesvesnodeluje, iz čega se opaža kakav je on duh. Da je ovako, vidi se i po tome što seovo ne opaža samo na otstojanju već se oseća i čulima, kada se to Gospodusvidi.1505. Bio sam upućen u to kako se sfere, koje se opažaju čulima, stiču udrugom životu. Uzmite kao primer nekoga ko je stvorio o sebi i o svojimposebnim osobinama visoko mišljenje. On je na kraju tako prožet timmišljenjem kao navikom, te kao da je stekao tu prirodu, pa gde god ide i kadbilo s kim razgovara, on misli samo o sebi; a ovo je u početku ono što on hoće,ali posle to radi a da toga nije svestan; ali to i dalje vlada, kako u pojednostimatako i u osećanju i u misli, kao i u njegovom držanju i govoru. To ljudi vide udrugima. A to je upravo ono što u drugom životu čini sferu koja se opaža, ali nečešće nego li to Gospod dozvoljava. Isto je i sa drugim osećanjima; pa stoga imaonoliko sfera koliko i osećanja i kombinacija osećanja, koje su bezbrojne. Sferaje nešto kao isturena slika čoveka, u stvari slika svega onoga što je u njemu.Međutim, u svetu duhova se opaža samo nešto opšte, dok se pojedinosti vide unebu; ali ono u najsitnije detalje, poznato je samo Gospodu.1506. Kako bi se upoznala priroda sfera, dodaću nešto što sam iskusio. Jedanduh , koji mi je bio poznat i sa kojim sam razgovarao dok je živeo u telu,pokazivao se mnogo puta među zlim (duhovima); pošto je bio stvorio visokomišljenje o sebi, to je stekao sferu po kojoj je izgledao viši od ostalih, zbog čegasu svi ostali duhovi iznenda pobegli, tako da se na kraju video sam; tada je onispunio svu sferu okolo, koja je bila sfera sebe-poštovanja. Ostavši bez društva,njegovo se stanje promenilo; jer u drugom životu kad je neko lišen društva ukome je inače, on prvo postaje kao da je pola mrtav, jer se njegov život održava

samo uticajem neba u njegovu unutrašnjost. Tada počinje da zapomaže i daoseća muke. Tada su drugi duhovi rekli da ne mogu da podnesu njegovoprisustvo, jer da želi da bude viši od ostalih. Kada je na kraju doveden u društvos drugima, bio je uznesen na visinu, tako da mu se činilo da on vlada svemirom;eto do kojega stepena ljubav prema sebi samome se naduva kada je ostavljenasama sebi. Potom je bio bačen među paklene duhove. Takva sudbina čeka onekoji misle da su veći od ostalih. Ljubav prema sebi je više suprotna uzajamnojljubavi nego druge (ljubavi), jer je uzajamna ljubav ta koja vlada u nebu.1507. Jedan je duh u telesnom životu mislio o sebi da je veći od ostalih i mudrijiod ostalih; u svakom drugom pogledu bio je prijatan, i nije potcenjivao druge uupoređenju sa sobom; ali je bio visokoga roda, pa je stoga bio stekao sferu kojaga je prikazivala važnim i autoritativnim. Takvoga karaktera je bio kada mi jeprišao, ali za dugo nije ništa rekao. No ja sam primetio da je bio kao okruženmaglom, koja je izlazila iz njega i počela da pokriva i ostale duhove; na šta su seovi osećali potišteni. Oni su progovorili sa mnom i kazali da ne mogu da tuostanu jer da su lišeni slobode, te se nisu usuđivali bilo šta da kažu. A on počeda govori s njima, nazivajući i svojim sinovima, a po malo im dajući i pouke, ali s(osećanjem)autoruiteta koje osećanje je bio stekao. Ovo pokazuje kakva jesfera autoriteta u drugom životu.1508. Mnogo puta mi je bilo pokazano da oni koji su na svetu bili visokog roda,da nisu mogli a da ne steknu sferu autoriteta, pa je stoga u drugom životu nisumogli prikriti niti su se nje mogli osloboditi. Ta sfera autoruteta, kod onih koji subili obdareni verom i ljubavlju prema bližnjem, ta sfera autoriteta se na divannačin spaja sa sferom dobrote, tako da ona nikome ne smeta; šta više, dobriduhovi im pokazuju odgovarajuću potčinjenost; oni nemaju sferu zapovedanja,već samo sferu koja im je prirođena po visokom rodu, koju oni posle određenogvremena odbacuju; a to čine jer su dobrim, pa teže da je se oslobode.1509. Nekoliko dana su sa mnom bili duhovi koji su se u životu tela nisu staraliza dobrobit društva, već samo za sebe, a čiji je cilj bio samo da žive u obilju, dase divno oblače, i da se bogate; pošto su bili vešti u pretvaranju, i bili u stanjuda se laskanjem i uslugama uzdignu kako bi izgledali odani te da bi im sepoverila dobra njihovih gospodara, dok su gledali snishodljivo i sa prezrenjemna one koji su ozbiljno radili svoj posao. Bilo je opaženo da su oni bili dvorjani.Uticaj njihove sfere na mene je bio u tome što nisam mogao da se predamnečemu i da mislim ozbiljno o nečemu što je bilo istinito i dobro, tako da nakraju nisam znao šta da radim. Kada se ovakvi približe, oni među ostale unose

otupelost. Oni su beskorisni u drugom životu, i bivaju odbačeni gde god dadođu.1510. Svaki duh, a još više svako društvo duhova, imaju vlastitu sferu načela iubeđenja. Zli geniji imaju sferu požuda (pohota), pa je u tome slučaju i njihovasfera takva da kada deluju na nekoga, oni čine da obmane izgledaju kao istinetako što izvlače sve ono što ih potvrđuje, kako bi ubedili da je obmana istina. Izovoga se može videti kako se lako neko može utvrditi u obmanama i zlima akone veruje u istine koje dolaze od Gospoda. Ove su sfere guste već u srazmeri sobmanama. Ove se sfere nikako ne mogu slagati sa sferama duhova koji su uistinama. Ako se ovi primaknu, oseća se odvratnost; a kada po dopuštenju sferaobmana prevlada, dobri (duhovi) padaju u iskušenje i osećaju zebnju (strah).Opazio sam i sferu nevere; kada je neko u njoj, taj ne veruje ništa što se kaže, ajedva i ono što se pokaže pred njegovim očima. Postoji i sfera onih koji verujusamo ono što shavate preko čula. Jednog takvog sam video kako sedi kodmlina, i kako melje hranu (obrok), dok su se sa strane videla mala ogledala, pasam posle video neke stvari stvorene uobraženjem(fantazijom); no one su bileu vazduhu. Pitao sam se ko je on. A on mi je prišao i rekao da je on onaj koji jesedeo pred mlina; i da je imao takve zamisli (ideje), da je sve samo izmišljeno(fantazija), i da ništa nije stvarno. Stoga da je postao takav kavav je. (prim.prev.Reklo bi se da je taj duh koji je sedeo pored mlina i mleo svoju hranu, da je on uživotu tela verovao samo ono što je očima video i da je smatrao da je sve o veri iBogu čikvekova fantazija to jest izmišljotina da je sve samo čovekova fantazija ida ništa nije stvarno, pa je stoga bio takav i u drugom životu. Treba znati, da poautoru, čovek zadržava dugo onu prirodu koju je stekao u životu tela, i da se njemože osloboditi samo ako u njemu još uvek ima ostataka dobrote i istine kojesu sačuvane u dubini duše; jer na te ostatke Gospod deluje, oživljavajući ih, ipolako menjajući duha čije se stanje popravlja postepeno.)1511. Upoznat sam bio kroz iskustvo tako dobro da nemam nikakve sumnje uto, da duhovi, koji su u obmanama, da oni utiču (da se kao ulivaju) u misao, iunose ubeđenje da je lažno ono što je istinito, tako da to zaista tako i izgleda; ato oni rade iz svojih sfera. Na sličan nači i geniji, a to su zli duhovi, utiću navolju, tako da zlo izgleda kao dobro, i to vrlo ubedljivo; i to je iz njihove sfere.Ovaj uticaj duhova obe vrsta iskusio sam hiljadama puta; kao i od koga jedolazio, i kako su Gospodovi anđeli otklanjali ove stvari; pored toliko drugihstvari koje se ne mogu potopuno ispričati; tako da sam saznao, u najvećojmogućolj meri, odakle dolaze fantazije i zla kod čoveka; a tako isto da ovakvesfere koje ostaju posle smrti tela i koje se pokazuju tako jasno, da one potiču odnačela obmana i želja za zlom.

(prim.prev. Čitalac se pita da li je tada čovek odgovoran za stanje u kOme senalazi posle smrti tela.....Po autoru, svaki čovek, osim male dece koja umirumlada i ljudi koji su umobolni, svi su ljudi izloženi iskušenjima da poverujuobmanama (da nema Boga da je sve izmišljotina nekih ljudi kako bi vladali naddrugima, itd. Ali oni mogu i zdravim razumom, a najviše verom u Gospoda da seodbrane od neistima i od zla, i da Hristovom snagom savladaju svako zlo).1512. Sfere fantazija, kada se pokažu u vidljivom obliku, pokazuju se kaooblaci, više ili manje gusti prema tome kakva je fantazija. Ima jedna maglastastena ispod levog stopala, gde su prepotopci, a ispod koje oni borave. Tazamagljenost, pomoću koje se oni drže odvojeno od ostalih u drugom životu,izvire iz njihovih fantazija. Iz onih koji su živeli u mržnji i u osvetu, iz njih izbijasfera koja prouzrokuje nesvesticu i nagoni na povraćanje. Ove sfere kao da suotrovane; a one se ispituju u pogledu otrovnosti i gustine pomoću zavoja(omota) plave boje: kako ovi blede, tako se i otrovnost smanjuje.1513. Jedan od onih duhova koji se nazivaju mlakima, došao mi je ponašajući sekao da se bio pokajao; i to tako da njegovu pretvornost nisam opažao, iako sammislio da nešto u sebi prikriva. Ali su duhovi rekli da ne mogu da podnesunjegovo prisustvo; I da su se osećali kao kad nešto ljude nagoni da povrate, i daje ovaj bio od onih koje treba ispljunuti. Posle toga on je govorio odvratnestvari; i nije se mogao uzdržati, ma koliko ga se pokušavalo sprečiti da takogovori.1514. Sfere se osećaju i kao mirisi, koje duhovi više osećaju nego ljudi; jer, štoje začuđujuće, mirisi su saobrazni sferama. Kada se sfera onih koji su sepretvarali i stekli takvu prirodu, pretvori u miris, oseća se zadah bljuvotine.Kada se sfera onih koji su učili govorništvo kako bi im se svi divili, pretvori umiris, oseća se miris zagorelog hleba (kruha). Kod onih koji su se predavalisamim uživanjima a kod kojih nije bilo ni vere ni ljubavi ka bližnjemu, mirisnjihove sfere je kao smrad izmeta. A takva je i sfera onih koji su živeli upreljubama, ali njihov smrad je još gadniji. Kada se sfera onih koji su živeli udubokim mržnjama i osveti, i u okrutnosti, pretvori u miris, to se oseća kaosmrad od lešine. Smard miševa se širi oko onih koji bili prljave tvrdice; smradstenica izlazi iz onih koji su progonili nevine. Ovi se mirisi ne mogu osetiti osimkada su nekome unutrašnji oseti otvoreni tako da može biti u društvu saduhovima.1515. Osetila se sfera neke žene, koja se posle udružila sa sirenama (prim.prev. Sirenama autor naziva žene duhove koje svojim trikovima zavode ljude,

trikovima koji su mnogobrojni i raznovrsni; o njima puno u Duhovnomdvevniku). Taj smrad se širio svuda za nekoliko dana gde god je išla. Duhovirekoše da je smrad bi skoro smrtonosan. Smrad sirena je takav, jer je njihovaunutrašnjost prljava, dok je njihova spoljašnjost uglavmnom lepa i prijatna (vidibr. 831). Za divljenje je kako sirene nauče sve brzo u drugom životu, i sve znajukako je tamo bolje od drugih, čak i u stvarima doktrine (nauka o veri); ali sve saciljem da to pretvore u magiju (čaranje), kako bi vladale nad drugima. One seuvlače u osećanja dobrih (duhova) podražavanjem (simulacijom) dobra i istine;ali one ostaju takve kakve su, što pokazuje da doktrina nije ništa ako čovek neradi ono što uči (ispoveda), a što znači ako mu sam život nije cilj; dapomenemo, ima mnogo paklenih duhova koji su bili vešti u doktrinama. Ali onikoji su živeli ljubavlju prema bližnjem, ti su u nebu.1516. Razgoravao sam s duhovima o čulu ukusa, za koji su rekli da ga nemaju,ali da imaju nešto preko čega znaju šta je ukus, a za što kažu da je kao miris, kojinisu mogli opisati. Setio sam se da se ukus i miris kombinuiju u treće čulo, kojepostoji kod životinja koje ispituju svoju hranu mirisom, po čemu znaju da li jezdrava i da li im odgovara.1517. Osetio sam vinski miris, za koji mi je rečeno da dolazi od onih koji jednidruge hvale iz prijateljstva i prave ljubavi, tako da ima istine u njihovimpohvalama. Ovaj se miris pojavljuje u više vrsta, a dolazi od sfere finog načinaophođenja (finih manira).1518. Kada su nebeski anđeli pored tela upokojene osobe koja treba daustane, ono odaje aromatičan miris; kada ovo primete, zli duhovi ne modu dase približe.1519. Najugodniji su mirisi sfera ljubavi prema bližnjem i vere; oni se osećajukao cveće, ljiljani, kao i začini raznih vrsta, sa bezbroj prelaza. Pored toga, sfereanđela se ponekad vide kao atmosfere ili aure, a koje su tako lepe, takoprijkatne, i tako različite, da se to ne može opisati.1520. Ali treba znati da se ove sfere koje kao izlaze iz duhova i koje su vidljive,da se one ne mogu uvek opažati; drugo, treba znati da ih Gospod na raznenačine umerava, tako da se prava svojstva duha ne izlažu uvek pred drugima(prim.prev. Ovo kao da protivureči onome što je pre rečeno o sferama. No, ovdese govori o Gospodovoj brizi da se zaštite i oni duhovi koji bi bili povređenigledajući svu unutrašnju istinu o onima s kojima dolaze u dodir).

POGLAVLJE TRINAESTOO svetlosti u kojoj žive anđeli.1521. Da duhovi i anđeli poseduju svako čulo osim ukusa, i to daleko istančanijei savršenije od čoveka, to mi je pokazano mnogo puta. Oni ne samo da videjedni druge i razgovaraju – anđeli u najvećoj sreći koja dolazi od uzajamneljubavi – nego što u tome svetu može da se vidi mnogo više nego što čovekmože da poveruje; svet duhova i neba tako je pun pretstava kao što su one kojesu videli proroci, i one su tako divne da kad bi nečiji vid bio otvoren samo za parčasova da bi to gledao, Bio bi zapanjen. Svetlost u nebu, da čovek ne veruje,toliko je jača od one u podne u našem sunčanom svetu. Međutim, oni neprimaju nikakvo svetlo s ovoga sveta, jer su oni iznad, ili unutar sfere ovogasvetla, nego je njihovo svetlo od Gospoda, koji je njima Sunce. Čak je i svetlopodneva u ovome svetu gusta tmina anđelima; kada im se pruži prilika da gavide, to im je kao da gledaju u čistu tamu, što mi je bilo dato da i sam iskusim.Ovo pokazuje kolika je razlika između svetla u nebu i svetla u ovome svetu.1522. Tako sam često video svetlo u kome žive duhovi i anđeli, da sam prestaoda mu se čudim, jer mi je tako blisko. Tako, bilo bi dosadno navoditi sva mojaiskustva. Neka budu dovoljna koja slede.1523. Da ih upoznao prirodu toga svetla, bio sam odveden u staništa dobrih ianđeoskih duhova, gde sam video i duhove i stvari koje su tamo. Tako istovideo sam malu decu sa majkama u svetlu tako velike blisavosti i jasnoće daništa ne može biti blistavije.1524. Jedno plameno jako zračenje se neočekivano kao izlilo pred mojm očima,zaslepljujući ih – ne samo vid očiju nego i unutrašnji vid. Odmah zatim pokazalase neka vrsta tame, kao gust oblak, u čemu je bilo nešto zemljano. Dok sam seovome čudio, bilo mi je dato da znam da je takvo svetlo kod anđela neba uupoređenju sa svetlom u svetu duhova; i da kakva je razlika u svetlosti, da jetakva razlika i u inteligenciji i mudrosti, kao i u svemu što ima veze s tim, to jestu govoru, mislima, radostima, i sreći, jer sve ovo je saobrazno svetlosti. To mi jejasno pokazalo kakvo mora da je savršenstvo anđela u upoređenju s ljudima,koji su u većoj tami nego duhovi.

1525. Bila mi je pokazana svetlost u kojoj žive oni koji su u određenoj oblastilica (Velikog Čoveka, Homo Maximusa). Bile su to raličite divne zrake zlatnogplamena za one koji su u osećanjima za dobro, a u srebrenih plamenova za onekoji su u osećanjima za istinu. Ponekad oni vide nebeski svod, ali ne onaj koji sepokazuje pred našim očima, nego onaj koji se njima pretstavlja a koji leporazasut malim zvezdama. Razlike u svetlosti su u tome što se svi dobri duhovikoji su u prvom nebu, i svi anđeoski duhovi koji su u drugom nebu, i svi anđelikoji su u trećem nebu, svi se dele na duhovne i na nebeske; nebeski su oni kojisu u ljubavi prema dobru, a duhovni oni koji su u ljuibavi prema istini.1526. Bio sam odvojen od ideja pojedinačnih stvari, ili onoga što je telesno,tako da sam držan u duhovnim idejama. Tada se pokazao jedan živ sjajdijamantskog svetla, i to za poduže vreme. Ne mogu nikako drugačije daopišem tu svetlost; jer je u svakom njenom deliću bila kao dijamantska iskra. Idok sam držan u toj svetlosti, opažao sam pojedine predmete, koji su telesni isvetski, kao da su ispod mene, i na udaljenosti; a preko toga bio sam poučen otome kakva je velika svetlost kod onih koji se povuku iz materijalnih ideja(pretstava) u duhovne ideje. Toliko sam puta video svetlost duhova i anđela dada bih o njima magao ispuniti mnogo stranica.1527. Kada se Gospodu svidi, dobri duhovi se pokazuju jedni drugima kao sjajnezvezde koje svetle kao iskre, već prema tome kakva je njihova ljubav premabližnjem i vera; a zli duhovi se pokazuju kao malene lopte vatre od uglja.1528. Život u požudama i njihovim uživanjima ponekad se pokazuje među zlimduhovima kao vatra od ugljena. U takvu se divljinu pretvara Ghospodova ljubavi milosrđe kada utiče na njih, dok se život njihovih fantazija pokazuje se kaonjihov plamen, čija je svetlost nejasna i koja se ne širi daleko; ali kad joj sepribliži život uzajamne ljubavi, i ta se svetlost gasi i pretvara u hladnoću i tamu.Jer zli duhovi provode svoje vreme u tami; i što je zadivljujuće, neki vole tutamo, i mrze svetlo.1529. Savršeno je dobro poznato u nebo ali ne tako i u svetu duhova, da takvavelika svetlost dolazi od Gospoda; a vredno je reći da se Gospod u trćem nebupokazuje nebeskiom anđelima kao sunce, dok se duhovnim anđelima pokazujekao mesec. Pravo poreklo svetlosti je u ovome, i samo u ovome. Ali anđeliimaju svetlosti onoliko koliko u njima ima nebeskog i duhovnog (života), pakvalitet te svetlosti zavisi od kvaliteta toga života. Na taj način se samoGospodovo nebesko i duhovno pred njima pokazuije kao svetlost.

1530. Jer da je ovako, to Reč svima pokazuje; kada se Gospod pokazao Petru,Jakovu i Jovanu; jer je tada Njegovo lice zasijalo kao sunce, a odeća Mu je bilakao svetlost (Mateja XVII.2). On se tako njima pokazao, jer se njihov unutrašnjivid bio otvorio. To isto se potvrđuje kod Proroka; kao kod Isaije, gde se govori oGospodovom carstvu u nebima: Svjetlost mjeseca će biti kao svjetlost sjnca, asvjetlost sunca biće sedmostruka, kao svjetlo od sedam dana (XXX.26). I kodJovana, gde se Gospodovo carstvo naziva Novim Jerusalimom: I grad nepotrebuje ni sunca ni mjeseca da svjetle u njemu; jer ga slava Božija prosvijetli, ižižak je njegov jagnje. (XXI.23) Opet: I noći tamo neće biti, i ne će potrebovatividjela od žiška, ni vidjela sunčanoga, jer će ih obasjavati Gospod Bog (XXII.5). Ikada se Gopsod pokazao Mojsiju, Aronu, Nabadu i Avihu, i sedamdesetoricistarešina, I vidješe Boga Izrailjeva, i pod nogama mu kao djelo od kamena safirai kao nebo kad je vedro (Izlazak XXIV.10). Pošto se Gospodovo nebesko iduhovno pokazuje pred vanjskm vidom anđela kao sunce i kao mesec, to„sunce“ u Reči označava ono što je nebesko, a „mesec“ ono što je duhovno.1531. Kako bih se utvrdio u istini da se Gospod pokazuje nebeskim anđelimakao sunce, a duhovnim anđelima kao mesec, moj unutrašnji vid se poGospodovoj Božanskoj milosti bio otvorio, tako da sam jasno video kako mesecsjaji, opkoljen brojem malih meseca, čija je svetlost bila skoro kao sunčana,prema rečima kod Isaije: Svjetlost mjeseca biće kao svjetlost sunca (XXX.26). Alimi nije bilo dato da vidim i sunce. Mesec se bio pojavio napred, na desno.

1668. A trinaeste godine odmetnuše se. Da ovo označava početak iskušenja udetinjstvu, jasno je iz značenja „trinaeste godine“, kao i iz značenja „detinjstva“.Trinaesta godina je između dvanaeste i četrnaeste godine. Već je rečeno što jeoznačeno sa „dvanaest“; a šta je ozačeno sa „četrnaest“ biće uskoro rečeno; ašta je označeno „odmetanjem“, može se videti po tome što se to odnosi na zlaili zle duhove kod čoveka, koji se prvo pokoravaju, a onda ustanu i napadajučoveka. Zla ili zli duhovi bune se (odmeću se) onoliko koliko se u čoveka, kojiželi da bude u dobrima i istinama, uvlače požude i obmane u njegova dobra iistine. Požude i obmane su život zlih duhova, a dobra i istine su život anđela;otuda napadi i borba. Ovo se dešava kod svih (ljudi) koji imaju savest; a još jebilo više kod Gospoda u detinjstvu, jer je On imao opažanje. Oni koji imajusavest, ti osećaju nešto kao tupi bol; ali oni koji imaju opažanje, oni osećajuoštar bol, a oni koji imaju još dublje opažanje, osećaju još oštriji bol. Iz ovogamožemo videti kakva je bila priroda Gospodovog iskušenja u upoređenju sonim kod drugih ljudi, jer je Njegovo opažanje bilo najdublje.1669. Stih 5. A četrnaeste godine dođe Hodologomor i carevi koji bijahu s njim, ipobiše Rafaje u Astarotu Karnajimsko, i Zuzeje u Amu i Omeje u poljuKirijatajskom. „A četrnaeste godine“ označava početak iskušenja; „dođeHodologomor“ znači prividno dobro u spoljašnjem čoveku; „i carevi koji bijahu snjim“, označava prividne istine koje su od onog dobra; „i pobiše Rafaje uAstarotu Karnajimskom, i Zuzeje u Amu i Omeje u polju Kirijatajskom“,označava ubeđenja u obmanama, ili paklove takvih (zlih duhova), koje jeGospod pobedio.1670. A četrnaeste godine. Da ovo označava prvo iskušenje, može se videti izznačenja „četrnaest“, a što je kraj druge sedmice, o čemu vidi gore (br. 782),gde se kaže da vreme od sedan dana ili sedmica označava početak iskušenja.„Četrnaest“, ili vreme od dve sedmice, označava isto to. Ovde se kaže,„četrnaeste godine“, u vezi sa dvanaest godina koje prethode; kojima je, kaošto je rečeno, označeno detinjstvo.1671. Dođe Holodogomor. Da ovo označava prividno dobro u spoljašnjemčoveku, vidi se iz značenja „Holodogomora“ u prethodnom stihu, naime da je toprividno dobro i istina. Ovde označava samo dobro, jer se kaže „i carevi kojibijahu s njim“, kojima se iznačava istina.

1672. I carevi koji bijahu s njim. Da ovo označava prividnu istinu koja je od togadobra, jasno je iz značenja „careva“ u Reči. „careni“, „carstva“, i „plemena“, uproročkom delovima Reči, označavaju istine i ono što pripada istinama, a što semože obilno potvrditi. U „Reči“, pravi se oštra razlika između „plemena“ i„naroda“; „plemenima“ se označavaju istine, a „narodima“ dobra, kao što jeveć pokazano (br. 1259,1260). „Carevi“ se odnose na plemena, a manje nanarode: pre nego li su sinovi Izrailjevi poželeli /da imaju) cara, oni su bili narod,i pretstavljali su dobro, ili ono što je nebesko; ali kada su poželeli cara, i dobiliga, postali su plemena, i više nisu pretstavljali dobro ili nebesko, nego istinu iliono što je duhovno; to je bio razlog što im se to uzelo za pogrešku (vidi SamuiloVIII.7-22, o čemu će biti više rečeno na drugome mestu, po GospodovojBožanskoj milosti). Pošto se ovde imenuje „Holodogomor“, i pošto se dadaje „icarevi koji bijahu s njim“, ovo pretstavlja i dobro i istinu; „Holodogomorom“dobro; a „carevima“ istina. A kakvo je bilo dobro i istina u pečetku Gospodovihiskušavanja, rečeno je gore.1673. I pobiše Rafaje u Astarotu Karnajimskom i Zuzeje u Amu i Omeje u poljuKorijatajskom. Da ovo označava ubeđenost u obmane, ili paklove ovakvih, akoje je Gospod pobedio, jasno je iz značenja „Rafaja“, „Zuzeja“, i „Omeja“, kojasu značenja slična značenju „Divova“ (Nefilima), koji se pominju u Postanju VI.5;i u izlaganju o tome odlomku (vidi br. 581), gde se obilno pokazuje da se„divovima“ označavaju ubeđenja u obmane, ili one (ljude) koji su, umišljeni(uobraženi) zbog visokog položaja, nipodaštavali svete i istinite stvari, i koji suuneli obmane u svoje požude; kao što se vidi iz odlomaka koji su tamo dodati(Brojevi XIII.33; Ponovljeni Zakoni II.10-11; Isaija XIV.9; XXVI. 14,19; PsalamLXXXVIII.10). kao (što je slučaj) sa „Horejima sa brda Seirskog“; jer postoje raznevrste ubeđenosti u obmane, ne samo u obmanama nego i u požudama kojimasu obmane pridodate, a iz kojih izviru i množe se. Kakva su ova ubeđenja uobmanama, to čovek ne opaža, i jedva da zna da ima tako nešto kao ubeđenjeu obmani i požuda za zlom; ali u drugom životu, sve je ovo raspoređeno u vrstei podvrste. Najgora ubeđenja u obmanama su postojala kod onih koji su živelipred potop, osobito kod onih koji se nazivaju „divovima“. Ovi su divovi takvi, daoni svojim ubeđenjima u drugom životu oduzimaju moć mišljenja duhovimakojima prilaze, tako da ovi duhovi kao da ne osećaju da su živi, a još manje damogu izustiti nešto što je istinito. Kao što je rečeno, u drugom životu postojitakvo prenošenje (komunikacija, saopštavanje) misli svima, pa prema tomeonda kada se (sfera) ovakvih ubeđenja oseti, ona ubija moć mišljenja koddrugih. Takva su bila zle čete (plemena) protivu kojih se Gospod borio u Svomnajranijem detinjstvu, i koje je pobedio; a da ih nije pobedio došavši na svet, ne

i danas bilo nijednog čolveka na zemlji. Jer Gospod upravlja svakim čovekompreko duhova. Ovi divovi su danas, kroz svoje fantazije, pokriveni nečim kaomaglena stena, iz koje se neprekidno naprežu da izađu, ali ne mogu (o kojimavidi br. 1265-1272, i na više mesta gore). Na ove, i na njima slične, misli se kodIsaije: Pomriješe, ne će oživjeti. Mrtvi budući neće ustati, jer si ih ti pohodio, iistrijebio, i zatro svaki spomen njihov (XXVI.14). I kod Davida: E da li ćeš namrtvima činiti čudesa? I da li će mrtvi ustati i slaviti Tebe? (Psalam LXXXVIII. 10).Ovde se pod „mrtvima“ ne misli na one koji su umrli, nego na one koji suosuđeni. Ima i danas takvih, osobito u Hrišćanskom svetu, ali nisu tako strašnikao što su bili prepotopci. Postoje vrste ubeđenja u obmanama koje zaposednui voljni i intelektualni deo čovekov; takva su bila kod prepotopaca, kao i onihkoji se nazivaju Rafaji, Zuzeji i Omeji. Ali ima i takvih ubeđenja u obmanama,koje zaposednu samo intelektualni deo , a koji se stvaraju onda kada se lažnanačela potvrde čovekovim životom. Ova nisu tako moćna, ni smrtonosna kaoprethodna; i pored toga, dosađuju duhovima u drugom životum tako što imoduzimaju sposobnost da misle. Duhovi ove vrste potstiču kod čveka samo onošto je obmana, tako da čovek misli da je obmana istina, a zlo da je dobro.Takvoga je karaktera njihva sfera. Čim anđeli izazovu nešto (u čoveku ili duhu?)što je istina, ovi guše i gase. Ovo čovek može da ustanovi, da li njim vladajuovakvi, tako što će se zapitati da li misli da su istine u Reči obmane, i to tako dase u tome utvrdio i da ne može da misli drugačije; ako je ovo slučaj, može bitiskoro siguran da su oko njega ovakvi duhovi, i da oni vladaju. To je slučaj i sonima koji sebe ubede da je njihovo lično dobro isto što i javno dobro, i koji sene obaziru na javno dobro, nego misle samo o vlastitom interesu: i u ovakvomslučaju zli duhovi koji su prisutni, sugerišu toliko toga što potvrđuje (oveobmane), tako da čovek ne može a da ne misli tako. Oni koji svaki svoj interesgledaju kao da je to opšte dobro, i to prekrivaju velom koji daje izgled da je toopšte dobro, takvi i u drugom životu misle tako o opštem dobru. Da duhoviutiču na čoveka na ovaj način, dato mi je da znam kroz neprekidno živoiskustvo.1674. Stih 6. I Horeje u planini njihovoj Siru, do ravnice Faranske pokrajpustinje. „Horeji u planini Siru“ označavaju ubeđenja u obmanama koja dolazeod ljujbavi prema sebi; „do ravnice Faranske pokraj pustinje“, označava njihovoprostiranje.1675. Horeji u planini njihovoj Siru. Da ovo označava ubeđenja u obmanama(neistinita ubeđenja), koja dolaze od ljubavi prema sebi, jasno je iz značenja„Horeja“ i iz značenja „Sira“. Što je tiče Horeja, oni su živeli na planini Siru, kaošto se vidi iz Postanja XXXVI.8,20.itd, gde se govori o Isavu, koje se naziva

Edomom. „Isavom“ ili „Edomom“, u dobrom smislu, označen je Gospod upogledu Njegove Ljudske Suštine, a On je isto tako pretstavljen Isavom iEdomom, kao što se vidi iz mnogih odlomaka kako u istorijskim tako i uproročkim delovima; o kojima če biti više, po Božanskoj milosti Gospodovoj, uonome što sledi. Pošto su Horejima pretstavljeni oni koji su u neistinitimubeđenjima, i pošto su u to vreme pretstave (reprezentativi) bili i stvarnidogađaji, to je Isavovo isterivanje Horeja sa planine Sir, pretstavljalo neštoslično. O ovome se kaže kod Mojsija: I za nju se mislilo da je zemlja divovska(Rafaji); u njoj pređe življahu divovi, koje Amonci zvahu Zamzumi; bijahu narodvelik i jak i bijahu visoki kao Enakimi; ali ih istrijebi Gospod ispred njih, te onipreuzeše zemlju njihovu i ostaše na mjestu njihovu do danas (Zakoni PonovljeniII.20-22) Ovo pretstavlja i označava isto ono što se kaže za Holodogomora,naime, da su Holodogomor i carevi s njim pobili Horeje na planini Siru; jer jeHolodogomorom, kao što je rečeno, pretstavljeno Gospodovo dobro i istina udetinjstvu, a to je Gospodova Ljudska Suština u odnosu na dobro i istinu u tovreme, pomoću kojih je srušio neistinita ubeđenja, to jeste paklove puneovakvih đavolskih četa, koje su pokušavale da sruše svet duhova, pa prematome i ljudski rod preko lažnih ubeđenja. A kako su Isav i Edom pretstavljaliGospoda u pogledu Njegove Ljudske Suštine, tako su i planina Sir ili Edom kao iFaran pretstavljali stvari koje pripadaju Njegovoj Ljudskoj Suštini, to jestnebeske stvari ljujbavi. Ovo se vidi kod Mojsija: Jehova izide sa Sinaja, i opkzaaim se sa Sira; zasja s gore Farankse (Parana) ,i dođe s mnoštvom tisuća svetaca,a u desnici mu zakon ognjeni za njih. Doista ljubi narode, svi su sveti u rucitvojoj; a oni se slegoše k nogama tvojim da prime rijeći tvoje (Zakoni PonovljeniXXXIII. 2,3). „Jehova izide sa gore Sira“, i „zasja sa gore Faranske“ označavaGospodovu Ljudsku Suštinu. Svak može da vidi da pokazivanje sa gore Sira, neoznačava planine ni njihove žitelje, nego Božanske stvarnosti, a to su nebeskestvari Gospodove Ljudske Suštine, koja se opisuje time što se kaže da se Jehovapokazao i zasjao sa nje (te planine). Da „Sir“ ima ovo značenje, vidi se iz pesmeDebore i Varaka (Baraka), u knjizi O Sudijama: Gospode, kad si slazio sa Sira,kad si išao iz polja Edomskoga, zemlja se tresijaše i nebesa kapahu. Brda serastapahu pred Gospodom; taj Sinaj pred Gospodom Bogom Izrailjevim (V.4,5).Ovde „silaziti sa Sinaja“ kao i „ići sa polja Edomskoga“ označava isto. Ovo se jošviše pokazuje u Valamovom (Barakovom) proročanstvu (a on je bio jedan odsinova istoka ili Sirije, gde su postojali ostaci Drevne Crkve), a što se kaže kodMojsija: Vidim Ga, ali ne sad, gledam Ga, ali ne iz bliza. Izaći će zvijezda izJakova i ustaće palica iz Izrailja, koja će razbiti knezove Moavske i razoriti svesinove Sitove. I Edoma će osvojiti i Sira će osvojiti neprijatelji njegovi (BrojeviXXIV.17,18). Ovde „vidim Ga“ i „gladam Ga, ali ne iz bliza“, označava Gospodovdolazak na svet; čija se Ljudska Siština naziva „zvijezdom iz Jakova“, koja treba

da se podigne, tako se isto naziva i „Edomom“ i „Sirom“; da Edom i Sir nisutrebali da budu nasleđe, jasno je svakome. Da „Sir“, koji pripada Njegovimneprijateljima, ili planini Njegovih neprijatelja, treba da budu Njegovo nasleđe,znači isto što i na mnogo drugim mesta, gde se kaže da će Njegovi neprijateljibiti izagnani, i da će On zaposesti njihovu zemlju. Brdo Faransko (Paran) ili El-Faran, znače isto, što je jasno iz Avakuma. Bog će doći s Temana i svetac s goreFarana; slava njegova pokri nebesa i zemlja se naopuni hvale njegove (III.3). Alitreba znati da brda i zemlje imaju i da dobijaju značenje prema onima koji ihnastanjuju; od Horeja, kad su Horeji tamo živeli; a kada su oni bili izagnani,prema onima koji su ih izagnali, kao od Isava ili Edoma, kao i iz drugih izvora; pastoga značenja postoje u dva smisla, pravm i obrnutim; u pravom, ta mestaoznačavaju Gospodovu Ljudsku Suštinu; a u obrnutom smislu, ljubav premasebi. Gospodova Ljudska Suština je sama nebeska ljubav, a suprotost nebeskojljubavi je ljubav prema sebi. Tako ovde Horeji označavaju lažna ubeđenja odljubavi prema sebi. Ima lažnih ubeđenja od ljubavi prema sebi, i lažnihubeđenja od ljubavi prema svetu; lažna ubeđenja od ljubavi prema sebi sunajprljavija, a lažna ubeđenja od ljubavi prema svetu nisu tako prljava. Lažnaubeđenja od ljujbavi prema sebi su suprotna nebeskim stvarima ljubavi; dok sulažna ubeđenja od ljubavi prema svetu suprotna duhovnim stvarima ljubavi.Lažna ubeđenja od ljubavi ka sebi nose sa sobom želju da vladaju nad svimstvarima; i ako im se prepreke popuste, oni navale, pa žele da vladajusvemirom, i nad Samim Jehovom, kao što je bilo pokazano. Stoga se ovakvaubeđenja ne podnose u drugom životu. Dok ubeđenja od ljubavi prema svetune navaljuju toliko; samo do ludila po kome nisu zadovoljni svojom sudbinom.Oni uzalud teže ka nebeskoj radosti, i žele da prisvoje tuđa dobra, ali ne toliko snamerom da zapovedaju. No među ovim ubeđenjima postoje bezbrojne razlike.1676. Do planine Faranske koja je pokraj pustinje. Da ovo označava dokle su seprostirali (njihovo prostiranje), može se videti iz toga što su Horeji bili potučeni imorali da se povuku tako daleko. Faranska pustinja pomiknje se u PostanjuXXI.21: Brojevi X.12; XII.16; XIII.3,26, Ponovljeni Zakoni I.1. Šta je ovde označeno„Faranskom pustinjom“ ne može se sasvim objasniti, osim da to označavaGospodovu prvu pobedu nad paklovima, koji su označeni narodima koji se nisudalje prostirali, a kako su se daleko prostirali, označeno je „El-Faranom pokrajpustinje“. Onom ko nije upoznat s nebeskim tajnama, može da izgleda da nijebilo potrebno da Gospod dolazi na svet da bi se borio protivu paklova prekoiskušenja na Sebi, kako bi ih pobedio i pokorio, kad ih je mogao potčiniti usvako doba Božanskom Svemoći, i tako zatvoriti paklove za uvek; ali da je ipakbilo tako, izvesna je istina. Da bi se razotkrila tajna u najvažnijim stvarima,ispunilo bi celo delo; a dalo bi povoda razglabanjima (umovanjima) o takvim

misterijama koje ljudski um ne može da shvati, ma kako potpuno da se ovatajna otkrije; a većina sveta ne bi ni želela da ih shvati. Stoga je dovoljno znati,pa onda i verovati, da Gospod nije došao na svet i savladao i pokorio paklovepreko iskušenja koja je podneo, ljudski rod bi bio nestao; i da se ni oni koji sunekad živeli na zemlji iz vremena Pradrevne Crkve ne bi bili spasili.1677. Stih 7. I otuda vrativši se dođose u El-Mispat, koji je Kadis, i isjekoše svekoji življahu u zemlji Amaličkoj, i Amasone koji življahu u Asason-Tamaru. „ Iotuda vrativši se dođoše u El-Mispat, koji je Kadis“, znači nastavljanje. „Iisjekoše sve koji življahu u zemlji Amaličkoj“, označava vrste obmana; „IAmasone koji življahu u zemlji Amaličkoj“, označava vrste zalal koje potiču odovih (lažnih ubeđenja).1678. I otuda vrativši se dođoše u El-Mispat, koji je Kadis. Da ovo označavanastavljanje, jasno je iz onoga što se pre događalo, a i iz onoga što sledi. Ovdese sada radi o obmanama i zlima od ovih obmana. Obmane su ovde označene„Amalekićanima“, dok su zla koja od njih potiču, označena „Amorićanima uAsason-Tamari“. „Kadisom“ su označene istine, kao i rasprave o istinama. Apošto se ovde govori o obmanama i njihovim zlima koje je Gospod pobedio uprvoj borbi, to se kaže, „El-Mispa, koja je Kadis“, jer je bila raspra o istinama. Da„Kadis“ označava istine o kojima se raspravlja, vidi se iz Jezikilja, gde se opisujugranice Svete Zemlje: A južna strana prema jugu od Tamara do vode Merive uKadisu, pokraj velikoga mora, i na kraju (uglu) s južne strane (XLVII.19;XLVIII.28). Ovde „jug“ označava svetlost istine; njene granice, koje su označenerasprama o istini, nazivaju se „Kadis“. A Kadis je mesto gde je Mojsije udario ustenu iz koje je potekla voda, koja se nazvala Meriva, od raspre (BrojeviXX.1,2,11,13). Kao što je poznato, „stenom“ se označava Gospod; „vodama“ seu unutrašnjem smislu Reči označavavaju duhovne stvari, koje su istine; one senazivaju „vode od Merive“, jer je bilo o njoj raspre. Da se ona isto tako naziva i„voda raspre od Kadisa“, jasno je iz Mojsija: Jer mi zgriješsite među sinovimaIzrailjevim na vodi od svađe (raspre) u Kadisu, u pustinji Sinu (Ponovljanewikzakoni XCXXI.51). A Kadis je bio mesto gde su se uhode vratile iz Hananskezemlje, a isto tako Kadis je bio mesto gde su se Izrailjci bunili (mrmljali) isvađali, ne hoteći da ulaze u zemlju (Brojevi XIII.26). Iz ovoga je jasno da „El-Mispat“, ili „izvor od osude“, ili „izvor Mispat-Kadis“, označava raspru (svađu) oistinama, pa tako i nastavljanje (raspre). Pošto su ovo istorijske činjenice, ipošto se to dogodilo onako kako se ovde kaže, to možda izgleda kao da ovimanije pretstavljeno ono što je označeno mestima gde je Holodogomor došao, kaoi narodima koje je posekao; ali svi su istorijeski delovi Reči i reprezentivni inešto označavaju, kako oni koji se odnose na mesta i narode, tako i oni koji se

odnose na ono što sedešavalo; kao što se može jasno videti iz svih istorijskih iproročkih delova Reči.1679. I isjekoše sve u zemlji Amaličkoj. Da ovo označava sve vrste obmana,jasno je iz reprezentacije i značenja Amaličkog naroda. Svim narodima koji suživeli u Hananskoj zemlji, pretstavljena su različite vrste zala i obmana, što ćebiti pokazano, po Gospodovoj Božanskoj milosti, u onome što sledi. Obmane suoznačene „Amalićanima“, a zla koja potiču od tih obmana, „Amorejima uAsason-Tamari“. Da su obmane, koje napadaju istine, pretstavljeneAmalićanima, može se videti po onome što se dovodi u vezu s njima (vidiIzlazak XVII.13; O sudijama V.13,14; I Samuilova XV.1 do kraja; XXVII.20;Ponovljeni zakolni XXV. 17-19; O Sujdijama V.13,14; Isamuilova xv.1; xxvii.8;Psalam LXXXIII.7,8). Rafajima i Zuzejima, Omejima, i Horejima, o kojma segovori u stihovima 5, 6, označena su lažna ubeđenja koja potiču od zlih požuda,to jest od zala; dok su Amalićanima i Amorejima u Asason-Tamari označeneobmane koje potiču od zala. Obmana od zla je jedno, a obmana i zlo koje potičeod nje (obmane) je drugo. Obmane izviru ili iz požuda, koje pripadaju volji, ili izprimljenih načela, koja pripadaju razumu. Obmane koje potiču od požuda voljesu prljave, i nije ih lako, kao druge, iskoreniti, jer one prijanjau za sami čovekovživot. Sam čovekov život je ono što želi, to jest, ono što voli. Kada čovekpotvrđuje u sebi ovaj život, to jest požude, ili ljubav (prema zlu?), sve što onpotvrdi, to je sve obmana, i to se usađuje u život. Takvo su bili prepotopci. Aliobmane koje potiču od prihvaćenih načela, koje pripadaju razumu, one se neukorenjuju tako u čovekovu volju. Lažne ili jeretičke doktrine (nauci), na primer,one ne izviru iz volje, jer se čovek njima napaja od ranog detinjstva, da bi ihutvrdio kasnije kad odraste. Ali pošto su neistinite (jeretičke doktrine), onenužno vode u zlo života; kao , na primer, kada čovek veruje da zaslužujespasenje samo kroz dela, i koji se utvrdi u ovom verovanju, tada zasluga ilisamo-opravdanje, i pouzdanje, to su zla koja dolaze od toga; ili, kada nekoveruje da nije moguće voditi pobožan život a da se pri tome ne veruje da sespasenje zaslužuje delima,-zlo koje potiče iz ovoga (verovanja), je u tome da ongasi u sebi pobožnost, i predaje se požudama i uživanjima. Tako i u mnogodrugih slučajeva. Takve su obmane i zla onih o kojima se govori u ovome stihu.1680. I Amoreje koji življahu u Asason-Tamaru. Da ovo označava vrste zala kojepotiču od ovih obmana, jasno je iz onoga što je maločas rečeno, kao i iz onogašto je pretstavljeno i označeno Amorejima, o kojima se govori u sledećempoglavlju, stih 16. Što se tiče zala i obmana protivu kojih se Gospod borio, trebaznati da se On borio protivu paklenskih duhova koji su bili u zlima i uobmanama, to jest, protivu paklova koji su ispunjeni ovakvim duhovima, a koji

su neprekidno opsedali ljudski rod. Pakleni (duhovi) ne vole ništa više nego daunište svakoga; oni najviše uživaju u mučenju drugih. Svi se duhovi u drugomživotu razlikuju na ovaj način: oni kojik žele zlo drugima su pakleni ili đavolskiduhovi; dok su oni koji žele dobro drugima dobri i anđeoski duhovi. Čovek možeda zna među kojim je duhovima, da li među paklenim ili anđeoskim; ako smerazlo svome bližnjemu, misli samo zlo o njemu, i čini zlo kad god može, i uživa utome, taj je među paklenim, i postaje pakleni duh u drugom životu; dok čovekkoji smera dobro svome bližnjemu, i misli samo dobro o njemu, i čini mu dobrokad može, taj je među anđeoskikm duhovima, i postaje anđeo u drugom životu.To je karakteristika po kojoj se razlikuju. Neka svak samoga sebe ovako ispita,da bi naučio šta je. To što čovek ne čini zlo ako nije u stanju da to uradi, ili akomu se ne dopušta, to nema nikakvu vrednost, ili ako čini dobro sebe radi; jer tosu spoljašnje stvari koje se uklanjaju u drugom životu. U drugom životu, čovekje onakav kako misli i šta su mu namere. Ima mnogo (duhova) koji govore lepo,iz navike stečene u svetu; ali se odmah opaža da li se um ili namera s tim slaže;ako se ne slaže, oni se izbacuju među paklenske, koji su njihovoga genija i vrste.1681. Stihovi 8,9. Tada izide car Sodomski i car Gomorski i car Adamski i carSevojimski i car od Valake koja je Sigor, izidoše na njih u dolinu Sidimsku, naHodologomora cara Elamskoga, i na Targala cara Gojimskoga, i na Amarfalacara Senarskoga, i na Arioha cara Elasarskog, četiri cara na pet. „I tada izidecar Sodomski i car Gomorski i car Adamski i Car Sevojimski i car od Valake kojaje Sigor“, označava, kao i pre, zla i obmane koje vladaju uopšte (koje suzajedničke); „izidoše na njih “, označava da su počeli da napadaju; „u dolinuSitimsku“, označava, kao i pre, nečistoću; „na Hodologomora cara Elamskoga, ina Targala cara Gojimskoga, i na Amarfala cara Senarskoga, i na Arioha, caraElasarskog“, označava istine i dobra spoljašnjeg čoveka; „Hodologomor carElamski“, označava istinu; „Targal car Gojimski“, označava dobro; a ostalioznačavaju ono što proističe od pređašnjih; „četiri cara na pet“, označavajedinstvo onih koji su poslednji imenovani, a nejedinstvo ostalih.1682. „I tada izide car Sodomski i car Gomorski, i car Adamski, i car Sevojimski, icar od Valake, koja je Sigor“. Da ovi označavaju zla i obmane koji vladaju uopšte (koji su zajednički u svima), jasno je iz onog što je gore rečeno, kod stiha2, o ovim carevima, naime, da oni označavaju požude za zlom i ubeđenja uobmanama. U istom stihu su istim carevima označena sva zla i sve obmane uopšte (koje vladaju u svima), ili što je isto, zle požude i neistinita ubeđenja, pase za to kaže da je rat bio s njima. Posle je bio rat sa Rafajima, Zuzejima,Omejima i Horejima; kao i rat s Amlekićanima i Amorejima; i na kraju s onim

carevima koji se imenuju na početku. Ovde se stoga istim carevima označavajusamo vladajuća zla i obmane manjega stepena.1683. I izidoše na njih. Da ovo označava da su počeli da napadaju, jasno je izznačenja „izići na (boj)“, što znači borbu protiv; jer se gore kaže (stih 3) da su seodmetnuli. Isto je jasno iz činjenice da su zli duhovbi ti koji napadaju. JerGospod nikad nije počeo borbu protiv nijednog pakla, već su paklovi napaliNjega; kao što je slučaj i sa svakim čovekom koji je u iskušenju, ili u borbi sazlim duhovima. U slučaju čoveka, anđeli nikada ne napadaju, nego su to uvekzlo ili pakleni duhovi koji napadaju; anđeli samo odbijaju i brane. Ovo dolazi odGospoda, koji nikad ne želi da nanese zlo nikome, ili da nekoga baci u pakao,ma ovi bili najgopri i najogorčeniji neprijatelji sviju, nego je to on sam (zao duh)koji to sam sebi čini, i koji se baca u pakao. Ovo je u prirodi zla, i u prirodidobra. U prirodi zlih je da žele da zlostavljaju svakoga. Zli žive svoj pravi životkada napadaju; jer oni neprkidno žele da sruše. Dobri žive svoj život onda kadane napadaju nikoga, i kada mogu da budu korisni braneći druge od zlih.1684. U dolinu Sitimsku. Da ovo označava nečistoću, jasno je iz onoga što je većrečeno (stih 3) o dolini Sitimskoj i o mrtvome moru.1685. Stih 9. Na Hodologomora cara Elamskoga i na Targala cara Gojimskoga, ina Amarfala cara Senarskoga, i na Arioha cara Elasarskog. Da ovo označavaistine i dobra u spoljašnjem čoveku, jasno je iz značenja istih u stihu 1 ovogapoglavlja. Da „Hodologomor car Elamski“ označava istine, a „Targal carGojimski“ dobra, a ostali ono što se izvodi od prvašnjih, jasno je iz toga što seisti carevi nabrajaju drugim redom od onoga u stihu 1 gore. Tamo„Hodologomor car Elamski“ stoji na trećem mestu, a ovde na prvm; i tamo„Targal car Gojimski“ stoji na četvrtom mestu, a ovde na drugom. Istina je takoja prva ide u boj, jer borba pripada istini; jer se od istine zna šta je obmana išta je zlo; zbog čega do ovih borbi nikada ne dolazi sve dok čovek nije napojenznanjima i saznanjima o istini i dobru. Otuda se „Hodologomorom“, koji se ovdeimanuje na prvome mestu, označava isina kod Gospoda; a što je isto tako jasnoi iz značenja „Elama“, što je vera od ljubavi ka bližnjemu, što je isto što i istina(kao što je pre pokazano u poglavlju X. Stih 23). Iz ovoga sledi da „Targal carGojimski“, ili „narodi“, označava dobro; i da ostali carevi označavaju istine idobra koja proističu iz ovih (prethodnih).1686. Četiri cara na pet. Da ovo označava jedinstvo onih koji su imenovani prvi,a nejedinstvo onih koji su imenolvani drugi, može se znati iz značenja „četiri“ i„pet“. „Četiri“ označava jedinstvo, jer je sastavljeno od parova. Da to je

označeno i sa dva kada se odnosi na brakove stvari (kao što je primećeno u br.720). Dok „pet“ označava nejedinstvo, jer znači nešto malo (kao što jepokazano u br. 649). Značenje svih stvari je u skladu sa predmetom kojemu sedodaju (čiji su predikat)1687. Stih 10. A u dolini Sidimskoj bijaše mnogo rupa iz kojih se vadila smola(bitumen); i pobježe car Sodomski i car Gomorski i ondje padoše, a što osta,pobježe u planinu. „A u dolini Sidimskoj bijaše mnogo rupa iz kojih se vadilasmola“, označava nečistotu od obmana i od požuda; „i pobježe car Sodomski icar Gojimski, i ondje padoše“, označava da su ona zla i obmane bile savladane;„ a što osta“, znači da nisu svi bili savladani; „u planinu“, znači u ljubav premasebi i svetu.1688. A u dolini Sidimskoj bijaše mnogo rupa iz kojih se vadila smola. Da ovooznačava nečistotu od obmana i požuda, jasno je iz značenja „Sidima“ što jenečistota (kao što je rečeno gore kod stiha 3); i iz značenja „rupa“, koje suobmane; i iz „smole“, što su požude. Obmane se nazivaju „rupe“, zbog nečistevode u njima; a požude se nazivaju „smola“ zbog nečistiog sumporastog mirisa itakvoj vodi.1689. I pobježe car Sodomski i car Gojimski, i ondje padoše. Da ovo znači da suova zla i obmane bili savladani, jasno je iz značenja „Sodoma“ i „Gomora“ , štosu zla od požuda i lažna ubeđenja o kojima je rečeno gore. Ovde „car Sodomskii car Gojimski“ označavaju sva zla i obmane, čak i ona koja su označena drugimcarevima; kao i iz značenja „pobeći i pasti“, što znači biti savladan.1690. A što osta, pobježe u planinu. Da ovo znači da nisu sva (zla i obmane) bilisavladani, jasno je i bez objašnjavanja, jer je bio ostatak koji je pobegao. Ovdese u unutrašnjem smislu govori o iskušenjima koja je Gospod izdržao udetinjstvu, o kojima se ništa ne iznosi u Novom Zavetu, osim Njegovih iskušenjau pustinji, ili čim je došao iz pustinje, i na kraju o poslednjem iskušenju uGetsemanskom vrtu, i u onome što je došlo iza toga. Da je Gospodov život, odnajranijeg detinjstva do poslednjeg časa na svetu, bio naprestano iskušavanje ineprestana pobeda, jasno je iz mnogih stvari u Reči Staroga Zaveta; a da nisuprestala s iskušenjima u pustinji, jasno je iz onoga što je rečeno kod Luke. I kadsvrši đavo sve kušanje, otide od Njega za neko vrijeme (IV.13), Kao i iz toga da jebio kušan do smrti i na krstu, tako do poslednjeg časa Njegovog života na svetu.Otuda je jasno da je ceo Gospodov život, od najranijeg detinjstva, bioneprekidno iskušavanja i neprekidna pobeda. Poslednje je bilo kada se na krstumilio za svoje neprijatelje, a to je za sve na svetu. U Reči koja govori o

Gospodovom životu, u Jevanđeljima, govori se samo o poslednjem, i oNjegovim iskušenjima u pustinji. Više nije otkriveno učenicima. Ono što jeotkriveno u smislu slova, tako je malo da je skoro ništa; jer govoriti i odgovaratina ovaj način nije iskušenje, dok je Njegovo iskušenje bilo teže nego li to moželjudski um da shvati i poveruje. Samo onaj može da zna šta su iskušenja koji je unjima bio. Iskušenje koje se pominje kod Mateja IV.1-11, i kod Luke IV.1-13,sadrže sva iskušenja skupa; naime, da se Gospod borio iz ljubavi prema celomljudskom rodu protivu ljubavi ka sebi i svetu, kojim ljubavima su ispunjenipaklovi. Svako iskušenje je napad na ljubav u kojoj je čovek, a iskušeenje je uistom stepenu u kome je i ljujbav. Ako nije napadnuta ljubav, neje biloiskušenja. Uništiti nečiju ljubav je uništiti njegov život.; ljubav je život.Gospodov život je bila ljubav prema celom ljudskom rodu, i bila je tako velika, itakva, da je bila čista ljubav. Protivu ovog Njegovog života. (koji je bio ljubavprema ljudskolm rodu), bila su usmerena sva iskušenja, kao što je rečeno, odnajranijeg detinjstva do poslednjeg časa na svetu. Da je ljubav bila samGospodov život, označeno je time da On „ogladnje“, na što Mu je đavo rekao:Ako si sin Božiji, reci ovome kamenu da postane hljeb. A Isus mu odgovori: uPismu stoji: ne će živjeti čovjek o samome hljebu, nego o svakoj riječi Božijoj(Luka IV. 2-4; mateja IV. 2-4). On se borio protivu ljubai prema svetu, ili protivusvega onoga što pripada ljubavi prema svetu, a što je označeno ovim rečima:Opet uze ga đavo i odvede na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva svijeta islavu njihovu, i reče mu: sve ću ti ovo dati ako padneš i pokloniš mi se. Tadareče mu Isus: ide od mene, sotono; jer stoji napisano: Gospodu svojemupoklanjaj se i njemu jedinome služi (Luke IV. 5-8; Mateja IV. 8-10).Da se Onborio protivu ljubavi prema sebi i svega onoga što dolazi od te ljubavi,označeno je ovim rečima: I tada odvede ga đavo u sveti grad i postavi ga na vrhhrama. Pa mu reče: ako si sin Božij, skoči dolje; jer u Pismu stoji da će anđelimasvojim zapovijediti za tebe, i uzeće te na ruke, ga gdje ne zapneš za kamennogom svojom. Ali mu reće Isus: I to stoji: nekušaj Boga svoga uzalud (MatejaIV. 5-7;Luka IV. 9-12).Da je stalno pobeđivao, označeno je rečima posleiskušenja, „anđeli dođoše i služiše Mu“ (Mateja IV.11; Marko 1:13). Kratko,Gospod je od najranijega detinjstva pa do poslednjeg časa života na svetu, bionapadan od paklova, protivu kojih se neprekidno borio, a koje je pokorio ipotčinio, i to sve iz ljubavi prema celom ljudskom rodu, zato što ova ljubav nijebila ljudska nego Božanska; a koliko je velika ljubav, toliko su velika i iskušenja;iz čega se može videti kako su bile teške borbe, i kakva je bila žestina paklova.Da je bilo tako, znam sa izvesnošću. (prim.prev. Gospod je morao da prođe krozova iskušenja kako bi savladao sve pa i najgore paklove, i tako obezbediočoveku slobodu da se može spasiti. Ova iskušenja su se odigravala naunutrašnjem planu, od čega učenkci nisu primećali ništa osim onoga što im je

On kazao, a On je govorio metaforično, ili kako autor kaže, prekoreperezentacija (saobraznosti). Čitgaocu je teško poverovati da su Gospodovepatnje bile neizmerne kao i Njegova ljubav. Autoru je blo pokazano da je tako ibilo, jer je autor bio za to određen da to objavi svetu, kako bi ljudi razumeli daSv. Pismo skriva mudrost i znanj,e i da je ono veza sa nebom, bez koječovečanstvo, a ni nebo i svet duhova ne mogu da opstanu.)1691. Da „planina“ (brdo) označava ljubav prema sebi i prema svetu, može sevideti iz značenja „brda“, o čemu ubrzo. Sve zlo i obmana izvidu iz ljubavi premasebi i iz ljubavi prema svetu; nemaju drugom izvora; jer ljubav prema sebi iljubav prema svetu suprotne su nebeskoj ljubavi i duhovnoj ljubavi; i pošto susuprotne, one neprekidno idu za tim da razruše nebeske i duhone stvariGospodovog carstva. Od ljubavi prema sebi i svetu potiču sve mržnje; odmržnja, sve osvete; a od ovih, sve prevare; ukratko, svi paklovi. Da se u Reči„planinom“ (brdom) označava ljubav prema sebi, može se videti iz sledećihodlomaka. Kod Isaije: Ponosite oči čovječije poniziće se, i visina ljudska ugnućese, i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. I doći če dan Jehove nad vojskamana sve ohole i na svakoga koji se podiže, i poniziće se. I na sve gore visoke i nasve humove izdignute, i na svaku kulu visoku i na svaki tvrdi zid (II.11,12,14,15),Jasno je da se „gorom visokom“ označava ljubav prema sebi, a „humovimauzdignutim“, ljubav prema svetu. Ponovo: Opustiću goru i bregove, i svakutravu osušiću )XLII.15). I ovde „brda“ označaaju ljubav ka sebi, a „bregovi“,ljubav prema svetu. Kod Jezikilja: I gore eć se razvaliti i vrleti popadati, i zidovitvrdi će popadati (XXXVIII.20). Kod Jeremije: Eto mene na tebe, goro kojazatireš, govori Gospod, koja zatireš svu zemlju. I zamahnuću rukom svojom nate, i svaliću te sa stijena, i načiniću od tebe goru izgorjelu (LI.25). Ovde se govorio Vavilonu i Haldeji, kojima je označena ljubav prema sevi i prema svetu, kaošto je pre pokazano. U Mojsijevoj Pesmi: Jer se oganj razgori u gnjevu mojemu,i gorjeće do najdubljega pakla; svaliće zemlju i rod njezin, i popaliće temeljebrdima (Zakoni Ponovljeni XXXII.22). „Temelji brdima“ znače paklove, kao što seotvoreno kaže; oni se nazivaju temeljima brda, stoga što u njima vladaju ljubavprema sebi i ljubav prema svetu. Kod Jone: Optekoše me vode do guše, bezdaname opkoli, sita opkoli mi se oko glave. Sidoh do krajeva gorskih, prijevornicezemaljske nada mnom su; ali ti izvadi život moj iz jame, o Jehova Bože moj!(II.5,6,7). Ovako Jona proročki opisuje Gospodova iskušenja, kada je (Jona) bio utrbuhu velike ribe. A tako i u drugim odlomcima u Reči, kao kod Davida. Onaj koje u iskušenjima, taj je u paklovima; mesto nema ništa sa paklovima, negostanje. Pošto „gore“ i „kule“ označavaju ljubav prema sebi i ljubav premasvetu, može se videti šta je označeno tim kada je đavo odneo Gospoda na „vrhbrda“ i na „vrh hrama“, to jest, da je uveden u iskušeničke borbe, najveće,

protivu ljubavi prema sebi i svetu, to jest protivu paklova. „Brda“ u obrnutomsmislu označavaju nebesku i duhovnu ljubav, kao što je pre pokazano (br. 795,796).1692. Malo ko zna šta je rezultat iskušeničkih borbi. One su sredstva prekokojih se zla i obmane slamaju i razgone, i kroz koje se postiže to, da se (čovek)njih (zala i obmane) užasava; tada se stiče ne samo savest, nego preko njihčovek ojača i preporodi se; to je razlog da se oni koji treba da se ponovo rode,da se uvode u iskušenja; oni koji ne prođu kroz iskušenja u životu tela, oniprolaze kroz njih u drugom životu, ako su u stanju da se preporode, zbog čegase Gospodova crkva i naziva borbenom (Ecclesia militans). Gospod je Svojomvlastitom silom podneo sva iskušenja; je je bio okružen paklovima, i stalno ih jepobeđivao. Isto tako, Gospod je taj koji se bori u ljudima koji su u iskušenjima, ikoji pobeđuje. Sam od sebe, čovek ne može ništa postići protivu paklenihduhova, jer su oni tako povezani s paklovima, da ako se savlada jedan, odmahdrugi dojuri, i tako neprestano; oni su kao more koje vrši pritisak na svaki deobrane; ako je brana slomljena, more ne bi prestalo da se uliva i da plavi, sve dokmu bilo šta stoji na putu. Tako bi bilo sa čovekom da ga Gospod ne drži celovreme dok je u iskušenjima. (prim.prev. autor je dobro poznavao brane kojesprečavaju da se more izlije i poplavi zemlju u Holandiji. Osobito se ove branevide na kanalima u Amsterdamu gde je autor često boravio.)1693. Stih 11. I uzeše sve blago u Sodomu i Gomoru, i svu hranu njihovu, iotidoše. „I uzeše sve blago u Sodomu i Gomoru“, označava da je ovima oduzetamoć da čine zlo; „i svu njihovu hranu“, znači da su bili lišeni moći da misle uzabludama; „i otidoše“, označava da su tako otišli.1694. I uzeše sve blago u Sodomu i u Gomoru. Da ovo označava da su ovi bililišeni moći da čine zlo, jasno je iz značenja da se nekome oduzme bogatstvo.Pod bogatstvom Sodoma i Gomora se misli samo na zlo i zabludu. Zlo je ovdeoznačeno „blagom“, a obmana „hranom“. U odnosu na dobro, duhovnobogatstvo i imanja samo su dobra i istine kojima je nekoga Gospod obdario; patako u odnosu na zlo, bogatstvo i imanja samo su zla i obmane koje su sebistekli. U Reči su ovakve stvari nazvane „imanjem“. Iz ovoga je jasno da uzetibogatstvo Sodoma i Gomora je oduzeti im moć da čine zlo.1695. I svu hranu njihovu. Da ovo znači da im je oduzeta moć da misleobmanu, jasno je iz značenja „hrane“. Šta je nebeska, duhovna, i prirodnahrana koja se uživa u drugom životu, bilo je pokazano pre (br. 56-58, 680, 681).Ove su saobrazne sa hranom za telo; i stoga su u Reči pretstavljene hranom, i

nazvane „hrana“. Dok je hrana zlih i paklenskih duhova suprotna mudrosti,inteligenciji, i istinskom znanju, pa je to stoga obmana; i za divljenje je, zliduhovi se hrane ovom hranom. Razlog da ih to drži je u tome što je to njihovživot; ako im se ne da nešto čime će govoriti ružno o istini pa i svetogrditi je, onine mogu živeti. Ali dato im je samo da mogu govoriti onu obmanu kojaproizilazi iz njihovoga zla, a ne onu koja je suprotna njihovome zlu, jer bi to bilaprevara; jer sve dok govore obmanu koja je od njihovoga zla, to je od njihovogaživota; i tada im je oprošteno, jer je njihova priroda takva da bez toga ne bimogli živeti (prim. prev.kad govore ono što osećaju to jest vole, tada su iskreni,jer postoji slaganje između osećanja i izraza toga osećanja). A što se tiče togada ih se liši moći da čine zlo i da misle obmanu, ovakav je slučaj: kodiskušeničkih borbi, zlim duhovima je dopušteno da izvlače svo zlo i obmanukoje su u čoveku, i da vode borbu od zla i obmane u čoveku (na terenu zla iobmane); ali kada su (zli duhovi) savladani, njima to više nije dopušteno, jer onitrenutno opažaju da su dobro i istina potvrđeni u čoveku. Ovo opažanje duhoviimaju bolje nego ljudi; iz same sfere čoveka koji se utvrdio u dobru i istini, oniodmah znaju kako stoji stvar, koji će odgovor dobiti, i još više pored toga. Ovose jasno pokazuje kod čoveka koji je duhovno obnovljen, pored kojega imaduhova isto kao i pored onih koji nisu preporođeni, pa su stoga potčinjeni isluže. To je ono što znači biti lišen moći da se čini zlo i misli obmana.1696. I otidoše. Da ovo znači da su otišli, jasno je bez objašnjavanja.1697. Stih 12. I uzeše Lota, sinovca Avramova, i blago njegovo, i otidoše, jerživljaše u Sodomu. „I uzeše Lota, sinovca Avramova, i blago njegovo, i otidoše“,označava da su prividna dobra i istine, koji u sebi nisu dobra i istine, da suzaposeli spoljašnjeg čoveka, i sve stvari u njemu; „jer on življaše u Sodomu“,označava stanje spoljašnjeg čoveka.1698. I uzeše Lota, sinovca Avramovog, i blago njegovo, i otidoše. Da ovooznačava da prividna dobra i istine, koje u sebi nisu dobra i istine, da suzaposele spoljašnjeg čolveka, i sve stvari u njemu, jasno je iz značenja „Lota“.Da „Lot“ označava čulnog ili spoljašnjeg čoveka u Gospodu, bilo je često rečenoi pokazano; ovde je „Lotom“ označen spoljašnji čovek u odnosu premaprividnim dobrima i istinama, koja su Gospodovo „blago“. Da su u Gospodovomnajranijem detinjstvu ova dobra i istine izgledala kao da su dobra i istine, ali usebi to nisu bila, već je objašnjeno; ali da su ona postepeno pročišćena, i topreko borba u iskušenjima, može se videti iz onoga što je bilo rečeno oiskušenjima.

1699. Jer življaše u Sodomu. Da ovo označava stanje spoljašnjeg čoveka, jasnoje iz značenja „Sodoma“.1700. Stih 13. A dođe jedan koji bješe utekao, te javi Avramu Jevrejinu, kojiživljaše u ravni Mamrija Amorejina, brata Esholu i brata Avnanu, koji bjehu ivjeri s Avramom. „A dođe jedan koji bješe utekao, te reče Avramu Jevrejinu“,označava da je Gospod opazio iz svoga unutarnjeg (interior) čoveka; „AvramJevrejin“ je unutranji čovek koji je pridodat unutrašnjem (internalis) iliBožanskom čoveku; „i koji življaše u ravni Mamrija Amorejina“, označava stanjeopažanja iz racionalnog čoveka (prim. pre. racionalni ili razumski čovek je istošto u unutarnji čovek, i on je posrednik između unutrašnjeg i spoljašnjegčoveka, kako je ranije objašnjeno); „brata Esholu i brata Avnanu, koji su bili sAvramom u vjeri“, označava stanje racionalnog čoveka u odnosu na spoljašnjegčoveka u pogledu kvaliteta njegovih dobara i istina.1701. I bješe jedan koji je utekao, te reče Asvramu Jevrejinu. Da ovo označavada je Gospod opazio iz Svoga unutarnjeg čoveka, jasno je iz značenja „AvramaJevrejina“, a što je unutarnji čovek koji je pripojen unutrašnjem čoveku, bilo jeobjašnjeno. A pošto se u unutrašnjem smislu ove stvari odnose na Gospoda, aistorijski delovi su reprezentativni, to je jasno da dolazak nekoga koji je bioutekao i njegov govor, označava ništa drugo nego da je Gospod opazio.Unutarnji (racionalni) čovek opaža šta se dešava u spoljašnjem čoveku, kao damu neko to kaže. Gospod, koji je opažao sve što se događalo, znao je vrlo jasnokvalitet i izvor svega što je događalo u vezi s Njim, kao na primer da li nešto zlogospodari osećanjima u Njegovom spoljašnjem čoveku, ili nešto neistinito umislima (spoljašnjeg čoveka). On je znao kvalitet i poreklo toga; tako isto, kojisu ih zli duhovi izazivali, pored ostalih stvari; jer ove i ovakve stvari nisuanđelima sakrivene, a ni ljudima koji imaju nebesko opažanje, a još manjeGospodu.1702. Da je „Avram Jevrejin“ unutarnji čovek kojemu je dodat unutrašnji iliBolžanski čovek, može se videti iz značenja „Avrama Jevrejina“, ili iz nadimkaAvramovog, jer se ovde naziva “Jevrejinom“. U prethodnom izlaganju, kao ionome koje dolazi, on se ne naziva Jevrejinom; tako se naziva samo na ovomemestu; stoga se neka posebna stvar kod Gospoda označava „AvramomJevrejinom“. Šta je pretstavljeno i označeno, može se videti iz unutrašnjegsmisla, naime, da je to unutarnji čovek pridodat unutrašnjem ili Božanskomčoveku, što se isto tako može videti iz nizova stvari u unutrašnjem smislu.Jevreji se pominju u Reči kada se radi o nečemu što je korisno (što vrši službu),ma šta da je to; kao što će se videti u onome što sledi. Unutarnji čovek služi

unutrašnjem ili Božanskom čoveku; iz toga razloga se unutarnji čovek ovdenaziva „Avram Jevrejin“. Jedva da ko zna šta je unutarnji čovek; i stoga ćeukratko biti rečeno; unutarnji čovek je posrednik između unutrašnjeg ispoljašnjeg čoveka. Preko unutarnjg (interior) unutrašnji čovek komunicira saspoljašnjim; bez ovog posredništa, komunikacija je nemoguća. Nebesko jerazličito od prirodnog, a još više od telesnog; tako, da nema posrednika prekokoga se ostvaruje komunikacija, nebesko ne može da deluje u prirodnom, a jošmanje u telesnom (delu čovekovog duha). Unutarnji se čovek naziva iracionalnim (razumskim) čovekom; i ovaj čovek, kao posrednik, komunicira sunutrašnjim čovekom, gde je samo dobro i sama istina; a isto tako komunicirasa spoljašnjim čovekom u kome ima zla i obmane. Uz pomoć komunikacije sunutrašnjim čovekom, čovek može da misli o nebeskim i duhovnim stvarima, tojest može da gleda nagore, što životinja ne može. Preko komunikacije, čovekmože da misli o svetskim i telesnim stvarima, to jest može gledati nadole; a uovome se malo razlikuje od životinja, koje imaju sličnu ideju o zemaljskimstvarima. Jednom rečju, unutarnji ili srednji čovek je sam racionalni čovek, kojije nebeski i duhovan kada gleda nagore, a životinjski kada gleda nadole. Dobroje poznato da čovek može da govori jedno a misli drugo, i da čini jedno a hoćedrugo; i da postoji pretvaranje i prevara, a tako isto da postoji razum, iliRacionalno; i da postoji nešto unutarnje, koje može da se ne slaže;kao i to dakod onoga koji treba da se nanovo rodi, da kod njega postoji nešto unutarnjekoje se bori s onim što je spoljašnje. Ovo unutarnje koje misli i hoće neštorazličito, i koje se bori, to je unutarnji čovek. U ovome unutarnjem čoveku jesavest kod čoveka koji je duhovan, a opažanje kod onoga koji je nebeski. Ovajunutarnji čovek, koji je ovde spojen sa Božanskim unutrašnjim u Godpodu, to jeono što se naziva „Avramom Jevrejinom“.1703. Da termin „Jevreejin“ u Reči označava neki oblik službe, jasno je izsledećih odlomaka. Kod Mojsija: Ako ti se proda brat tvoj Jevrejin ili Jevrejka,neka ti služi šest godina, a sedme otpusti ga slobodna. (XV.12). Ovde se kaže„Jevrejin“ ili „Jevrejka“ jer se govori o služenju. Kod Jeremije: Da svaki otpustislobodna slugo svojega i robinju svoju Jevrejina i Jevrejku, i da u nikoga ne buderob Judejac brat njegov. Kad se svršuje sedma godina, otpuštajte svaki bratasvoga Jevrejina koji ti se bude prodao i služi ti šest godina, otpusti ga slobodnaod sebe (XXXIV.9,14). Gde se na sličan način koristi termin „Jevrejin“ jer se radio služenju; tako, kod proroka, sinovi Jakovljevi ne nazivaju se „Jevreji“. KodSamuila: Ohrabrite se i budite ljudi, o Filisteji! Da ne služite Jevrejima kao što suoni vama služili; budite ljudi i udrite! (IV.)), Gde se ta reč koristi iz istoga razloga.Kod Mojsija: Reče Jehova Mojsiju: idi k Faraonu, i reci mu: ovako veli JehovaBog Jevrejski: pusti narod moj da mi posluži (Izlazak IX. 1,13;X.3). Ovde se

nazivaju „Jevrejima“ zlog služenja, Žena Potifareva, govoreći o Josifu: Viknučeljad svoju, i reče im govoreći: gledajte, doveo nam je čovjaka Jevrejina da nassramoti (da nam se ruga) (Postanje XXXIX.14). Ovde se Josif naziva „Jevrejinom“zbog služenja. Glavi hljebar (pekar) reče Faraonu: A ondje bješe s nama momčeJevrejče, sluga zapovjednika stražarskoga, i mi mu pripovijedismo sne i on namkaza šta čiji san znači (Postanje XLI.12). Štaviše, Egipćani su sinove Izrailjevenazivali „Jevrejima“ jer su bili sluge, ili su bili u službama, kao što je ponato (vidiIzlazak I.15,16,19, i druga mesta).1704. Koji življaše u ravni Mamrija Amorejina. Da ovo označava način kako jeracionalni čovek opažao, jasno je iz značenja „ravni“ i „ravni MamrijaAmoerejina“, o kome je pre govoreno (br. 1442,1443,1616).1705. Brata Esholu i brata Avnanu, koji bijahu u vjeri s Avramom. Da je ovimeoznačeno stanje racionalnog čoveka u odnosu na spoljašnjeg čoveka, a upogledu kvaliteta dobara i istina, može se videti iz njihovog značenja, kako jeobjašnjeno niže kod stiha 24, gde se isto tako imenuju. Ukratko, Mamrijem,Esholom, i Avnanom označeni su anđeli koji su bili sa Gospodom kada se boriou najranijem detinjstvu, koji su se bili prilagodili dobrima i istinama koji su tadabili kod Gospoda. Oni su dobili ime po ovim dobrima i istinama. Nijedan anđeou nebu nema neko ime; imena im se daju prema dobrima i istinama kojima ihse opisuje; na primer, „Mihailo“ i drugi anđeli koji se imenuju u Reči, nisu anđelis ovakvim imenima; oni se tako zovu prema službi koji obavljaju, ma koja tobila. Isto je ovde sa Mamrijem, Esholom, i Avnanom; ali reprezentativno ( posaobraznostima).1706. Stih 14. A kad Avram ču da mu se zarobio sinovac, naoruža sluge svoje,trista osamnaest, koji se rodiše u njegovoj kući, i pođe u potjeru do Dana. „Akad Avram ču da mu se zarobio sinovac“, označava da je unutarnji čovek opaziou kakvom je stanju spoljašnji čovek; „naoruža sluge svoje, trista osamnaest, kojise rodiše u njegovoj kući“, označava ona dobra i istine u spoljašnjem čovekukoji nisu bili oslobođeni jarma služenja; „trista osamnaest“ označava kakavi subili;“i pođe u potjeru do Dana“, znači početak pročišćavanja.1707. Kad Avram ču da mu se zarobi sinovac. Da ovo označava da je unutarnjičovek opazio kakav je spoljašnji čovek, jasno je iz značenja “Avrama“ u stihukoji neposredno prethodi ovome, naime da je to unutarnji čovek kome jepridruđen unutrašnji ili Božanski čovek; kao i iz značenja „Lota“, koji jespoljašnji čovek, kao što je ranije pokazano; a isto tako i iz značenja „ču da muse zarobi sinovac“, što je opaziti u kakvom je stanju bio spoljašnji čovek, naime,

kao što je rečeno u stihu 12, da su ga bila zaposela prividna dobra. Ovakav jeslučaj; kada je unutarnji čovek, označen „Avramom Jevrejinom“, opazio da sudobra i istine od kojih se vodio rat, da nisu bili dobra i istine, osim prividno, i dasu bili zaposeli celog spoljašnjeg čoveka (označenog „Lotom“, bratovljevimsinom), tada ih je unutarnji čovek, to jest Božanski unutrašnji čovek očistio.Kako je ovo izvedeno, niko ne može da zna ako mu nije otkriveno; jer je uticajunutrašnjeg čoveka, preko unutarnjeg ili srednje čoveka, u spoljašnjeg čoveka,tajna, osobito u današnje vreme, kada možda niko ne zna šta je unutarnjičovek, a još manje šta je unutrašnji čovek. Šta je unutrašnji a šta unutarnjičovek, upravo je rečeno gore, kod stiha 13. Ali ovde ćemo ukratko reći šta jepriroda uticaja (influksa). Unutrašnji čovek u svakome pripada samo Gospodu;jer u njumu Gospod čuva dobra i istine kojima je nadario čoveka u ranomdetinjstvu. Odatle i kroz to On utiče (uliva se) u unutarnjeg (raionalnog) čoveka,a kroz ovoga u spoljašnjeg; na ovaj način dato je čoveku da misli, i da budečovek. Međutim, uticaj iz unutrašnjeg preko racionalnog u spoljašnjeg čoveka jedvostruk; on je preko nebeskih stvari, i preko duhovnih stvari; ili, što je isto,preko dobara, ili preko istina. Preko nebeskih stvari, ili preko dobara, On utičesamo kod preporođenoga čoveka, koji je stekao opažanje, ili savest; tako, utičeili preko opažanja, ili preko savesti; iz toga razloga, taj uticaj postoji samo kodonih koji su u ljubavi prema Gospod i u ljubavi prema bližnjemu (koji voleGospoda i bližnjega). A kroz duhovne stvari ili istine On utiče kod svakogačoveka; da nema ovoga uticaja, čovek ne bi mogao misliti, pa prema tome nigovoriti. Kada je čovek takav da izvrće dobra i istine, i kada ne drži ništa donebeskih i duhovnih stvari, tada nema uticaja nebeskih stvari, ili dobara, i putza njih je zatvoren; ali i dalje postoji uticaj duhovnih stvari, ili istina, jer je put zanjih neprestano otvoren. Otuda se može videti kakva je priroda unutarnjeg ilisrednjeg, to jest racionalnog čoveka. Unutrašnji čovek u unutarnjem ili srednjegčoveku ovde se naziva „Avramom“. Kada nebeske stvari, ili dobra, utiću odunutrašnjeg čoveka u unutarnjeg, tada unutrašnji čovek prisvaja unutarnjeg ilisrednjeg čoveka, i čini ga delom sebe; ali unutarnji ili srednji čovek se i daljerazlikujje od unutrašnjeg čoveka. Sličan je slučaj i onda kada unutranji čovekpreko unutarnjeg ili srednjeg utiče u spoljašnjeg čoveka, jer tada na sličan načinon ga čini delom sebe (usvaja ga); pa ipak, spoljašnji čovek se i dalje razlikuje odunutarnjeg (racionalnog) čoveka. Tako sada, kada je unutrašnji čovek opazio uunutarnjem ili srednjem čoveku da je stanje u spoljašnjem čoveku takvo,naime, da je spoljašnji čovek zarobljen, da su ga zaposela ne prava dobra i istineveć prividna dobra i istine, tada je uticao i doveo sve stvari u red, i oslobodio ga(spoljašnjeg čoveka) od stvari koje su ga zarobljavale, pa ga je tako očistio, takoda dobra i istine nisu više bili prividni već prava dobra i istine, te su kao takvaspojena s unutrašnji ili Božanskim čovekom; a sve ovo je, kao što je rečeno,

postignuto je pomoću unutarnjeg ili srednjeg čoveka. U ovome Gospod nije biokao drugi ljudi; jer je Njegov unutarnji čovek u pogledu nebeskih stvari ilidobara bio Božanski, i bio je pridodat Njegovom unutrašnjem čoveku od samogrođenja. Njegov unutrašnji čovek, skupa s ovim unutarnjim čovekom, bio jeSam Jehova, Njegov Otac. Ali je bio sličan ostalim ljudima u tome što Njegovunutarnji čovek u pogledu duhovnih stvari ili istina bio pridodat Njegovomspoljašnjem čoveku, te je tako bio Ljudski; ali je i ovaj postao Božanski, to jest,Jehova, preko borbi u iskušenjima i neprekidnim pobedama koje je postigaoSvojom sopstvenom moći. Spoljašnji čovek je ono što se naziva „Lotom“; uprethodnom stanju, međutim, to se zvalo „Avramovog brata sin“, ali u ovome„Avramov brat“; jer je nazvan sinom njegovoga brata onda kada je biozaposednut prividnim dobrima i istinama, dok je nazvan njegovim bratom kadaje bio zaposednut pravim dobrima i istinama.1708. Naoruža sluge svoje, koji se rodiše u kući njegovoj. Da ovo označava ovadobra i istine u spoljašnjem čoveku, koji su sada bili oslobođeni jarma služenja,jasno je iz značenja „naoruža ljude“ i značenja „koji su rođeni u kući njegovoj“.Avramovi „naoružani ljudi“, ili novaci, u unutrašnjem smislu, su ona dobra uspoljašnjem čoveku koja se mogu propojiti unutarnjem čoveku; „rođeni u kućinjegovoj“ su ista dobra i istine, koja su pripadala tome čoveku. Ali ovo sadrživiše tajni nego li se može reći; na prvome mestu – kako, posle borbi uiskušenjima, prividna dobra postaju prava dobra, te da se tada mogu spojiti sunutarnjim ili srednjim čovekm, a kroz ovoga s unutrašnjim čovekom, i postatiBožanskim na sličan način, jer Gospod je pripojio Svoju Ljudsku Suštinu SvojojBožanskoj Suštini postupno, i to sve preko borbi u iskušenjima i pobedama, kaošto je rečeno. Ova dobra koja su postala prava , to je ono što se nazivaAvramovim „naoružanim ljudima“, ili novacima; jer ova su dobra bila obučena(naoružana), i bila su novaci; a pošto je On to postigao Svojom snagom, za njihse kaže da su „rođeni u kući njegovoj“.1709. Tri stotine i osamnaest ljudi. Da ovo označava njihov kvalitet, name, da suto svete stvari u borbi, to je sadržano u broju „osamnaest“, kao i u broju „tristotine“; jer su ovi brojevi sastavljeni od tri i šest. „Tri“ onačava ono što je sveto(kao što je pokazano u br. 720,901); a „šest“ označava borbu (kao što jepokazano u br. 737, 900); da je sakupio toliko, to je istorijska istina; ali je ipak ipretstava, kao što je svaka istorija (priča?) u Reči u pet Mojsijevih knjiga, uJošui, u Sudijama, u Samuilu, u Carevima, u Danilu i u Joni (prim.prev. knjigeStaroga zaveta koje u našem prevodu imaju malo izmenjene naslove), gdebrojevi sadrže tajne; jer ništa nije u Reči napisano a da nije ovakve prirode;inače to ne bi bila Reč, i ne bi se reklo da je Avram pokupio tri stotimne i

osamnaest (ljudi), i da su ovi bili obučeni (naoružani), i da su bili rođeni unjegovoj kući; pored mnogo drugih stvari koje se kažu u ovome poglavlju.1710. I pođe u potjeru do Dana. Da ovo označava stanje čišćenja, vidi se izpovezanosti stvari u unutrašnjem smislu. „Potjerati neprijatelje“ znači izbacitizla i obmane koje su bile sa dobrima i istinama; a što je činilo da su samoizgledale dobra i istine, pa su od toga bila oslobođena i očišćena. „Do Dana“znači do krajnje granice Hanana, a to je do samih granica gde su bili pobegli. Da„Dan“ označava krajnju granicu, ili najdalje obronke Hanana, jasno je iz mnogihmesta u Reči. Kao kod Samuila: Da se prenese ovo carstvo od doma Saulova, ida se utvrdi prijeto Davidov nad Izrailjem i nad Judom, od Dana do Virsaveje (2Samuilova 3: 10). Opet: Za to svjetujem da skupiš k sebi sve Izrailjce od Dana doVirsaveje, da ih bude kao pijeska u moru, pa glavom idi u boj (2 SamuilovaXVII.11). Opet: I reče Joavu, vojvodi svom: idi po svim plemenima Izrailjevim, odDana do Virsaveje (2 Samuilova XXIV.2,15). U knjizi o Carevima: I življahu Juda iIzrailj bez straha, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana svedo Virsaveje, svo vrijeme Solomunovo(2 o Carevima IV.25). Iz ovih se odlomakavidi da je Dan bio na najdaljoj granici Hanana, do koje su gonjeni neprijatelji kojisu mučili dobra i sitine u spoljašnjem čoveku. Ali pošto je Dan bio na graniciHanana, pa prema tome u Hananu, oni su gonjeni i dalje, sve do „Hovala, koji jena levo od Damaska“ kao što se vidi iz sledećeg stiha, pa je na taj način čišćenjebilo izvedeno. Zemlja Hanan, u svetom smislu, kao što je rečeno, označavaGospodovo carstvo, a to je nebeska ljujbav, ili dobro; u načelu, to je dobro kodGospoda.1711. Stih 15. Ondje razredivši svoje, udari na njih noću sa slugama svojim, irazbi ih, i otjera ih do Hovala, koji je na lijevo od Damaska. „Ondje razredivšisvoje udari na njih noću“, označava senku u kojoj su bili prividna dobra i istine;„razredivši svoje sluge“, označava racionalnog čoveka kao i stvari koje su bilepokorne u spoljašnjem čoveku; „i razbi ih“, znači odmazdu (vindikaciju); „iotjera ih do Hovala, koji je na lijevo od Damaska“, znači sve dokle se onoprostiralo.1712. Razredivši svoje, udari na njih noću. Da ovo označava senku u kojoj su bilaprividna dobra i istine, jasno je iz značenja „noću“, što je stanje senke. Kaže seda je stanje senke onda kada se ne zna da li su dobra i istime prividni ili pravi.Kad je neko u prividnim dobrima i istinama, on pretpostavlja da je u pravimdobrima i istinama; zlo i obmana koji su u prividnim dobrima i istinama, oni suuzrok senke, a čine da ovi izledaju pravi (prim.prev. jer se u senci ne razlikujejasno prividno od pravog dobra). Oni koji su u neznanju, ti veruju da je dobro

koje čine njihovo vlastito, i da je istina koju misle njihova vlastita; a isto je tako is onima koji sebi pripisuju dobre stvari koje čine, i misle da stiču zaslugu za njih,ne znajući da u ovim slučaju oni nisu dobri, već da samo tako izgledaju; i da jeproprium i samo-zasluga koje oni stavljaju u njih (u dobra dela koja čine), da suto zla i obmane koje bacaju senku i zatamnjuju (dobra i istine). Tako i u mnogimdrugim slučajevima. Vrsta i mera zla i obmane koje su sakrivene u njima, nemogu se dobro videti u životu tela kao u drugom životu, gde se pokazuju ujasnom svetlu. Ali je drugi slučaj kada se ovo radi u neznanju koje nijepotvrđeno, jer se u ovom slučaju zla i obmane lako razagnaju. Ali ako se ljudiutvrde u verovanju da oni čine dobro i da se oni odupiru zlu svojom vlastitommoći, i veruju da tako zaslužuju spasenje, u ovome slučaju ovakva ideja ostajekao prikovana, te čini da dobro postane zlo, a istina obmana. Pa ipak, po redu jeda čovek čini dobro kao od sebe; pa zbog toga ne treba da posustane,pomislivši: „Ako ne mogu da činim dobro od sebe, treba da čekam neposredniuticaj“, i tako da ostane pasivan, jer bi ovo bilo suprotno redu; nego mora činitidobro kao od sebe; a onda, kada razmišlja o dobru koje čini, neka misli,priznaje, i veruje da je to delo učinio Gospod u njemu. Ako popusti unastojanju, misleći onako kako smo rekli, onda u njemu Gospod ne može dadeluje. Gospod ne može da utiče u nekoga ko sebe lišava svega onoga prekočega se uliva moć. To je kao kad neko ne bi ništa hteo da nauči, ako mu se nijeotkrilo; ili kao kad neko ne bi hteo na uči nekoga ako mu se same reči neusađuju; ili kao neko ko ne bi ništa pokušao ako ga se ne bi pokrenulo u akcijukao nekoga ko nema volju. Ali kada bi se sve tako i uradilo, onda bi on bio ljutšto je kao nezživotna stvar; a u stvari ono što Gospod pokreće u njemu, to jeupravo ono što izgleda kao da je od njega (čoveka). Dakle, večna je istina dačovek ne živi sam od sebe, ali ako ne bi izgledalo kao da živi od sebe, ne biuopšte mogao da živi. (prim.prev. Drugim rečima, Bog čoveku daje najviše štomu može dati, a to je privid da žikvot dolazi od čoveka jer bez toga čovek ne bibio slobodan i čovek i slika Božija. Ali ako ne zna istinu da Bog daje moć čovekuda deluje i da mu daje taj privid, onda je on u obmani, koja ako se potvrdi zlimživotom, vodi čovekov duh prema paklu.)1713. On sa slugama svojim. Da ovo označava racionalnog čoveka, i stvari uspoljašnjem čoveku koje se pokoravaju, jasno je iz značenja „on“, a to je Avram,koji je unutarnji čovek (gore objašnjeno); i iz značenja „sluge“- što pretstavljastvari koje se povinuju. Sve stvari u spoljašnjem čoveku, pre nego li se oslobodei utvrde, nazivaju se „sluge“, jer one se pokoravaju unutarnjem čoveku (to jestčovekovom razumu). Na primer: u spoljašnjem čoveku ima osećanja i znanja;prva pripadaju dobrima unutarnjeg čoveka, a druga istinama istoga. Kada se oninavedu da deluju u skladu s unutarnjim čovekom, za njih se kaže da služe i da

se pokoravaju; stoga se „slugama“ označavaju one stvari u spoljašnjem čoveku,koje se pokoravaju.1714. I razbi iz (poseče ih). Da ovo označava odmazdu (vindikaciju), vidi se izpovezivanja, i bez objašnjenja.1715. I otjera ih do Hovala, koji je lijevo od Damaska. Da ovo označava dokle seprostiru (prividna dobra i sitine), jasno je iz značenja „Hovala koji je lijevo odDamaska“. Ali se ne zna gde je bio Hoval, jer se ne polminje u Reči. Ali Damaskje bio glavni grad Sirije (što je jasno iz 2 Samuilove VIII.5,6; Isaije VII. 8); a kojimje označeno isto što i Sirijom (o kojoj gore u poglavlju X. stih 22). Opisuje se daje najudaljenija granica Hanana, pored Dana, bio Damask, kao kod Amosa:Nego ste nosili šator Moloha i šator Hijuna, likove svoje, zvijezdu boga svojegakojega sebi načiniste; za to ću vas preseliti iza Damaska (V.26,27).Granica svete zemlje, ili Gospodovog carstva, prema severu, naziva se i „granicaDamaska“(Jezikilj XLVII.16-18; XLVIII.1). Ovde, gde se kaže da su potučeni ipoterani do Hovala, koji je na levo od Damaska, tu se označava do koje sumere prividna dobra i istine očišćene. Ako se ne zna kakav je bio karakterprividnih dobara i istina, i kako su pročišćena, i kako su postala prava, ne možese objasniti šta je označeno Hovalom na lijevo od Damaska; osim u glavnimcrtama, a to je da su bili očišćeni.1716. Stih 16. I povrati sve blago; i povrati Lota, sinovca svojega, s blagomnjegovijem, i žene i ljude. „I povrati sve blago“. Ovo označava da je unutarnjičovek sve stvari u spoljašnjem čoveku doveo u red da se slažu; „i povrati Lota,sinovca svojega, s blagom njegovijem“, označava spoljašnjeg čoveka i stvarikoje mu pripadaju; „i žene i ljude“, označava i dobra i istine.1717. I povrati sve blago. Da ovo znači da je unutarnji čovek doveo sve stvari uspoljašnjem čoveku u stanje da se slažu, može se videti iz značenja „povratitisve blago“. Ovde je „blago“ ono što su Hodologomor i carevi s njim oteli odnjihovih neprijatelja; kao što je rečeno u onome što prethodi. Hodologomoromi carevima s njim, označena su dobra i istine spoljašnjeg čoveka. Blago koje suod njih oteli, bilo je samo moć da čine zlo i da misle obmanu, što je označenoblagom Sodoma i Gomora, kao i svom hranom koju su uzeli (o tome gore, kodstiha 11). Ovo je stvar koja se ne može izložiti u malo reči; no ovo što sledi, nekada neku ideju o tome. Onaj ko je u borbama iskušenja i koji ih savlada, taj stičesve više i više moći nad zlim duhovima, kao i nad đavoljskim četama, tako da seviše ne usuđuju da ga kušaju. I kad god se odnese pobeda, Gospod dovodi u red

dobra i istine iz koji se vodila borba; tako da se ovi svaki put pročišćavaju; ikoliko se pročišćavaju, toliko se nebeske stvari ljubavi ulivaju u spoljašnjegčoveka, pa dolazi do saobraznosti. To je ono što je označeno povratkom blaga.Greši svako ko misli da se spoljašnji čovek može dovesti u rede bez iskušenja iborbe; jer iskušenja su sredstvo kojim se rasteruju zla i obmane, kao i sredstvapreko koji se uvode dobra i istine, a tako i sredstava kojima se potčinjavaspoljašnji čovek, tako da može da služi unutarnjem ili racionalnom čoveku, apreko ovoga unutrašnjem, to jest, Gospodu koji deluje preko unutrašnjegčoveka. Da se ovo postiže preko iskušenja, to zna samo onaj koji je bio ponovorođen kroz iskušenja. Ali kako se ovo izvodi, može se opisati samo u najopštijimcrtama, jer se to dešava a da čovek ne zna otkuda i kako; jer to je GospodovoBožansko delovanje.1718. I porvati Lota, sinvoca svojega, i sve blago njegovo. Da ovo značispoljašnjeg čoveka i sve ono što mu pripada, jasno je iz značenja „Lota“, koji jespoljašni čovek, kao što je rečeno nekoliko puta. Šta je spoljašnji čovek. To maloko zna ovih dana; jer se misli da je spoljašnji čovek samo ono što pripada telu;kao što su sposobnosti čula, dodira, ukusa, mirisa, sluha, i vida; a tako isto iželja za hranom (apetit) i uživanja. Ali ovo sačinja najizvanjskijeg čoveka, koji jesamo telesni. Dok spoljašnjeg čoveka sačinjavaju znanja u sećanju, kao iosećanja ljubavi, kojima je čovek ispunjen; kao i čula koja pripadaju njegovomduhu, zajedno s uživanjima u kojima njegov duh uživa. Da ove stvari sačinjavajuspoljašnjeg ili izvanjskoga čoveka, vidi se u drugom životu, to jest, od duhova. Ioni imaju i spoljašnjeg i unutarnjeg, i unutrašnjeg čoveka. Telo je samo neštokao pokrivalo ili školjka, koje se raspada da bi čovek istinski živeo, i da sve štoima, postane savršenije.1719. I žene i ljude. Da ovo označava i dobra i istine, vidi se iz značenja „žena“ i„kćeri“, da je to ono što je dobro (o njima pre, br. 489-491, 568, 915) – ovde sekoristi reč „žene“ umesto žene-supruge i kćeri; i iz značenja „ljudi“, kojipretstavljaju istinw (i ovo objašnjeno u br. 1259,1260).1720. Stih 17. I car Sodomski izide mu na sussret kad se vrati razbivšiHodologomora i careve što bijahu s njim, u dolinu Savinu, koja je dolina careva.„I car Sodomski izide mu na susret“, označava da su se zla i obmane potčinili;„kad se vrati razbivši Hodologomora i careve što bijahu s njim“, označavaoslobađanje i učvršćivanje prividnih dobara i istina; „koja je dolina Savina, kojaje dolina careva“, označava stanje spoljašnjeg čoveka u odnosu na dobra i istineu to vreme.

1721. I car Sodomski izide mu na susret. Da ovo označava da su se zla i obmanepotčinili, jasno je iz značenja „cara Sodomskoga“, da su to bili zlo i obmaneprotivu koji se borilo; kao i iz značenja „izići na susret“, što je potčiniti se.Govori se o caru Sodomskom zato što se zlo i obmana ovde pokoravaju unizovima; ali će se o njemu posebno govoriti u stihu 21, koji sledi.1722. Kad se vrati razbivši Hodologomora i careve koji bijahu s njim. Da ovooznačava oslobođenje i učvršćenje prividnih istina i dobara, jasno je iz onogašto prethodi, kao i onoga što je gore rečeno o Hodologomoru i carevima koji subili s njim.1723. U dolini Savinu, koja je dolina careva. Da ovo označava stanje dobara iistina u spoljašnjem čovejku u to vreme, može se videti iz značenja „dolineSavine“, a i „doline careva“; „dolina Savina“ označava dobra spoljašnjeg čoveka,a „dolina careva“ istine spoljašnjeg čoveka. Spoljašnji čovek se naziva„dolinom“ za to što je on ispod. Ono što je više spoljašnje, to je i niže. A što jeviše unutrašnje, to je i više. Da „car“ označava istinu, rečeno je ranije (br. 1672).1724. Stih 18. A Melhisedek car Salimski iznese hljeb i vino; a on bijaše sveštenikBoga Svevišnjega. „Melhisedek“ označava nebeske stvari unutarnjeg čoveka uGospodu; „car Salimski“ označava stanje mira u pogledu unutarnjih iliracionalnih stvari; „iznese hljeb“, znači nebeske stvari i potkrepljenje od njih; „ivino“, označava duhovne stvari i potkrevljenje od njih; „bio je sveštenik“, značisvetost ljubavi; „Boga Svevišnjega“, označava unutrašnjeg čoveka, koji jeJehova.1725. Melhisedek. Da ovo označava nebeske stvari unutarnjeg čoveka uGospodu, može se videti iz značenja imena „Mehisedek“, koje će se ubrzoobjasniti; kao i iz onoga što prethodi i onoga što sledi. Gore je bilo dovoljnopokazano šta je unutrašnji čovek, šta unutarnji čovek, a šta spoljašnji. Isto takoda unutrašnji čovek utiče preko unutarnjeg u spoljašnjeg čoveka; kao i to daunutrašnji čovek utiče u unutarnjeg ili preko nebeskikh stvari ili preko duhovnihstvari; preko nebeskih, kod preporođenog čoveka, to jest kod onih koji žive uljubavi ka Gospodu i ljubavi prema bližnjemu; a kroz duhovne stvari kodsvakoga čoveka, ma kakav on bio; otuda njemu dolazi svetlo neba, to jest, moćmišljenja i govora, po čemu je čovek. Vidi šta je o ovome rečeno u br. 1707.Nebeske stvari unutarnjeg čoveka su sve one koje pripadaju nebeskoj ljubavi,kao što je često rečeno. Ove se nebeske stvari u Gospodovom unutarnjemčoveku u odnosu na ove nebeske stvari, nazivaju „Melhisedek“. Unutrašnjičovek kod Gospoda bio je Sam Jehova. Unutarnji čovek, pošto je bio pročišćen

posle borbi u iskušenjima, postao je Božanski i Jehova; a tako isto i spoljašnji (jepostao Božanski); ali sada kada je unutarnji čovek bio u borbi iskušenja, i jošnije bio dovoljno pročišćen borbama iskušenja, on se naziva u pogledu nebeskihstvari „Melhisedekom“, to jest „Carem svetosti i pravednosti“; da je zaista tako,može se videti kod Davida, gde se slično govori o Gospodovim borbama uiskušenjima, te se na kraju Njegov unutarnji čovek u pogledu nebeskih stvarinaziva „Melhisedekom“: Reče Jehova Gospodu mojemu: sjedi meni s desnestrane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim. Skiptar siledaje i Jehova sa Siona: vladaj sred neprijatelja svojih; u dan rata tvojega narodje tvoj gotov u svojoj krasoti. Kao rosa zori iz utrobe, taka je u tebi mladosttvoja. Jehova se zakleo, i ne će se pokajati: ti si sveštenik do vijeka po reduMelhisedekovu. Pobiće u dan gnjeva svojega careve. (Psalam CX. 1-5). Ovde seradi o Gospodovim borbama u iskušenjima sa paklovima, kao i u poglavlju kojeje pred nama, kao što se vidi iz svake reči. Da se ovde govori o Gospodu, to Onsam uči (Mateja XXII. 41-45; Marko XII. 36; Luka XX. 42-44). „Da potčinineprijatelje da postanu podnožje“, „da će vladati sred neprijatelja“, „dangnjeva“ „pobiti careve“, označava borbe u iskušenjima , i pobede.1726. Car Salimski. Da ovo označava stanje mira u pogledu unutarnjih iliracionalnih stvari, jasno je iz značenja „Salema“. U izvornom jeziku “Salem“znači „mir“, a i „savršenstvo“; tako (car Salimski) označava i stanje mira, i stanjesavršenosti. Stanje mira je stanje Gospodvog carstva; u tome stanju Gospodovenebeske i duhovne stvari su kao u zori (jutru), ili kao u proleće. Zora i prolećečine da sve što dopire preko čula obiluje radošću i prijatnošću; svaki predmetkao da oseća ono što dolazi od zore i od proleća. Tako je i sa stanjem mira uGospodovom carstvu; kada su u miru, sve nebeske i duhovne stvari su kao ujutro i u proleće cveće i osmeh. To jest. Onda su u samoj njihovoj sreći. Takostanje mira utiče na svakoga, jer je Gospod sami mir. To je označeno Salemom ikod Davida: Zna se u Judeji za Boga, u Izrailja je veliko ime njegovo. U Salimu jestan njegov, i naselje njeegovo na Sionu. (Psalam LXXVI.1,2.) Kad je čovek uborbama iskušenja, tada mu Gospod ponekad daruje mir, pa se tako potkrepi(osveži). Ovde je stanje mira označeno „Salemom“; a tako i „hljebom i vinom“,kojima su označene nebeske i duhovne stvari; stoga i nebeske i duhovne stvariu miru, koje stanje je samo potkrepljenje (osveženje).1727. I iznese hljeb i vino. Da „izneti hljeb“ označava nebeske stvari ipotkrepljenje od njih, a da „izneti vino“ označava duhovne stvari i potkrepljenjeod njih, vidi se iz značenja “hljeba“ kao nečega nebeskog ( o čemu u br.276,680); i iz značenja „vina“, kao i „vina“ i „vinograda“, što označava ono što jeduhovno (objašnjeno br.1069,1071). A stoga što „hljeb“ označava nebeske

stvai, a „vino“ duhovne stvari, to su ovi postali simboli u Svetoj Večeri. To što jeMehisedek ovde izneo hleb i vino, ima slično značenje; jer je hleb u DrevnojCrkvi označavao nebeske stvari, a vino duhovne stvari; a ovde Gospoda samog,od Kojega je sve ono što je nebesko i duhovno.1728. A on bješe sveštenik. Da ovo označava ono što je sveto u ljubavi, jasno jeiz značenja „sveštenik“ u Reči. Ima dve stvari po kojima se Gospod određuje,naime, da je Kralj (Car), i da je Sveštenik. Kralj, ili kraljevstvo, označava svetuistinu; dok sveštenik, ili sveštenstvo, označava sveto dobro; prvo je Božanskoduhovnom a drugo je Božansko nebesko. Kao Kralj, Gospod upravlja svakom, isvim stvarima svemira od (iz) Božanske istine; a kao Sveštenik, od Božanskogdobra. Božanska istina je sami red Njegovog univerzalnog kraljevstva, čiji su svizakoni Božanske istine, ili večne istine; a Božansko dobro je sama suština reda,u kojoj je sve milost. Gospod se opisuje s obe ove stvari. Kad bi Njegova bilasamo Božanska istina, nijedan smrtnik se ne bi mogao spasiti, jer istina osuđujesvakoga na pakao; dok Božansko dobro, koje je milost, podiže svakoga od paklau nebo. To je ono što su kraljevi i sveštenici pretstavljali u Jevrejskoj Crkvi, a oveje pretstavljao Melhisedek, car Salimski, i sveštenik Boga Svevišnjega.1729. Boga Svevišnjega. Da ovo označava unutrašnjeg čoveka, koji je Jehova,jasno je iz onoga što je do sad rečeno o Gospodovom unutrašnjem čovekunekoliko puta, da je to Sami Jehova, i da je Gospod isto što i Jehova Otac; kaošto On sam kaže kod Jovana: Ja sam put, istina i život. Filip reče: pokaži namOca. A Isus mu reče: koliko sam vrijeme s vama, i nijesi me poznao, Filipe? Kojividje mene, vidje oca; pa kako ti govoriš, pokaži nam oca? Zar ne vjeruješ dasam ja u ocu, i otac u meni? Riječi koje vam ja govorim, ne govorim od sebe.Nego otac koji stoji u meni, on tvori djela. (XIV.6, 8-11). Gospodova BožanskaSuština naziva se „Sin čovječiji“; koja se, posle borbi iskušenja, ujedinila saNjegovom Božanskom Suštinom, tako da je i sama postala Jehova; stoga se unebu ne poznaje drugi Jehova Otac nego Gospod (vidi gore br. 15). KodGospoda sve je Jehova; ne samo Njegov unutrašnji i Njegov unutarnji čovek,nego i Njegov spoljašnji čovek, pa i samo telo; pa se stoga On uzneo u nebo sacelim telom; kao što je dovoljno jasno u Jevanđeljima, tamo gde se govori oNjegovom Uskrsnuću; a i iz samih reči Gospodovih: I reče im: što se plašite? Zašto takve misli ulaze u srca vaša? Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; iopipajte me i vidite, jer duh tijela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. I ovorakavši pokaza im pokaza im ruke i noge. (Luka XXIV. 38-40).1730. Stih 19. I blagoslovi ga govoreći: blagosloven da je Avram Bogusvevišnjemu čije je nebo i zemlja. „I blagoslovi ga“, znači uživanje nebeskih i

duhovnih stvari; „blagosloven da je Avram Bogu svevišnjemu“, označavaGospodovog unutarnjeg čoveka, koji sada uživa dobra Njegovog unutrašnjegčoveka; „čije je nebo i zemlja“, označava spajanje unutrašnjeg čoveka, iliJehove, s unutarnjim čovekom, i sa spoljašnjim čovekom.1731. I blagoslovi ga. Da ovo označava uživanje nebeskih i duhovnih stvari,može se videti iz značenja „blagoslova“, što je uživanje svih dobara (vidi br. 981,1096). Oni koji uživaju nebeska i duhovna dobra, to su oni koji uživaju svadobra; jer su sva dobra od ovih, ma kako da se nazivaju. Stvari koje su sadržaneovde, one izjavljuju i objavljuju spajanje Gospodove Ljudske Suštine s NjegovomBožanskom Suštinom; blagoslov ovo uključuje.1732. Blagosloven da je Avram Bogu Svevišnjemu. Da ovo označavaGospodovog unutarnjeg čoveka, da uživa dobra Njegovog unutrašnjeg čoveka,jasno je na isti način iz značenja „blagoslova“, koji je uživanje svih dobara, kaošto je pre rečeno; kao i iz značenja „Avrama“ ovde, da je on unutarnji iliracionalni čovek, o kome je bilo govora gore (kod stiha 13); kao i iz značenja„svevišnjega“, što je Gospodov unutrašnji čovek, o čemu je bilo ranije govora.Kao što je rečeno, „Avramom“je označen unutarnji ili racionalni čovek kojitreba da se ujedini s unutrašnjim čovekom ili Jehovom, i to kroz borbe i pobedeu iskušenjima: jer ovakav je slučaj s unutarnjim čovekom: kao što je rečeno,unutarnji čovek je posrednik između unutrašnjeg i spoljašnjeg čoveka, i onomogućava unutrašnjem da utiče u spoljašnjeg čoveka; jer bez unutarnjegčoveka ne bi bilo komunikacije (saobraćanja). Tako dolazi do komunikacijeizmeđu nebeskih i duhovnih stvari. Kada su se komunicirale (prenosile) nebeskestvari, unutarnji čovek se zvao „Melhisedek“; a kada su se komunicirale(prenosile) duhovne stvari, on se nazivao „Avram Jevrejin“.1733. Čije je nebo i zemlja. Ovo označava povezivanje unutrašnjeg čoveka iliJehove s unutarnjim i spoljašnjim čovekom, kao što se pokazuje značenjem„neba i zemlje“; „nebom“ se naziva ono što je u čovek unutarnje; dokse„zemljom“ označava ono što je spoljašnje. Razloga da se „nebom“ naziva onošto unutarnje u čoveku je u tome što je čovek, u pogledu njegovog unutarnjeg,slika neba, i što je neka vrsta maloga neba. Prvenstveno je Gospodov unutarnjičovek nebo, jer je Gospod sve u svemu neba, te je i samo nebo. Iz ovoga sledida se spoljašnji čovek naziva zemlja. Iz istoga razloga su „novo nebo“ i „novazemlja“, koji se pominju kod Proroka i u Apokalipsi u stvari Gospodovo carstvo,kao i svaki onaj koji je carstvo Gospodovo, ili u kome je Gospodovo carstvo. Dato označavaju „nebo i zemlja“, može se videti što se tiče „neba“ u br. 82, 811; ašto se tiče „zemlje“ u br. 82, 620, 636, 913. Da ovde „Bog svevišnji čije je nebo i

zemlja“ znači povezivanje u Gospodu unutrašnjeg čoveka s unutarnjim ispoljašnjim čovekom, može se videi iz toga što je Gospod bio Sam Jehova upogledu Njegovog unutrašnjeg čoveka; a pošto je unutrašnji čovek ili Jehovavodio i poučavao spoljašnjeg čoveka, kao otac sina, to se On u odnosu naJehovu, i u spoljašnjem čoveku, naziva „Sin Božiji“; ali u odnosu na majku, On senaziva „Sin čovječiji“. Gospodov unutrašnji čovek, koji je Sam Jehova, to je onošto se ovde naziva „Bog svevišnji“; a pre nego li je potpuno spojen ili ujedinjen,naziva se „Onaj čije je nebo i zemlja“, to jest, Njegove su sve stvari kojepripadaju unutarnjem i unutrašnjem čoveku; jer ove su,kao što je rečeno,označene „nebom i zemljkom“.1734. Stih 20. I da je blagosloven Bog višnji koji predade neprijatelje tvoje uruke tvoje! I dade mu Avram desetak od svega. „Blagosloven daje Bog višnji“,označava Gospodovog unutrašnjeg čoveka; „koji predade neprijatelje tvoje uruke tvoje“, označava pobedu. „I dade mu desetak od svega“, označava ostatkekoji su dobijeni od pobede.1735. Blagosloven da je Bog višnji. Da ovo označava Gospodovog unutrašnjegčoveka, jasno je iz onoga što je gore rečeno o unutrašnjem čoveku. U DrevnojCrkvi, Jehova se zvao „Bog Višnji“ zato što Visoko“ označava ono što jeunutrašnje, pa jer stoga „Višnjim“ označavano ono što je najdublje. Otuda jebogoštovanje u Drvnoj Crkvi izvođeno na visinama, na brdima i bregovima.Najdublje se na isti način odnosilo na spoljašnje ili najdalje, kao to se najvišeodnosi prema nižem i najnižem. Svevišnje i Najdublje je Nebesko Ljubavi, ilisama Ljubav. Jehova, ili Gospodov unutrašnji čovek, bio je samo NebeskoLjubavi, ili sama Ljubav, uz koji nijedan drugi atribut ne pristaje ovim onih kojisu čista Ljubav, tako i čista Milost prema celom ljudskom rodu; a koja je takvada hoće da spasi sve i da sve učini srećnim kroz večnost, i da im da sve što jenjeno; tako da iz čiste milosti povuče sve one koji su voljni da slede, u nebo, tojeste k sebi, snagom ljubavi. Sama ova Ljubav je Jehova. Sam i je može se kazatisamo za Ljubav. ( sam stoji za jesam, a je za jeste.) jer je ova Ljubav – jer uLjubavi ili sama Ljubav – je samo Biti (Esse) sveg života, to jest, Život sam; apošto je Jehova Biti (Biće, Esse) života, On je sam Ljubav, od koje svaka i svestvari dobijaju svoju život; niko ne može da živi iz sebe ili od sebe osim Jehova,to jest Gospod; i pošto ne može živeti od sebe osim samo od Gospoda, to jeobmana čula kada se ljudima čini da žive sami od sebe. Anđeli potpuno opažajuda ne žive od sebe, nego od Gospoda, jer oni žive u samom biću Gospodovogživota, jer žive u Njegovoj ljubavi. Međutim, njima je više nego drugima datprivid da žive od sebe, zajedno s beskrajnom srećom. Stoga je to živeti u

Gospodu, što je moguće samo ako živimo u Njegovoj ljubavi, to jest, ljubaviprema bližnjemu.1736. Da je Gospod Jehova, koji se ovde naziva „Bog Svevišnji“, jasno se vidi izReči. Kod Isaije: Jehova nad vojskama ime Mu je. Izbavitelj i Svetac Izrailjev, Bogsvoj zemlji zvaće se. (LIX.5). Ovde je jasno da je Izbavitelj i Svetac Izrailjev samGospod, da je to „Jehova nad vojskama (Savaot)“ i „Bog svoj zemlji“, Opet: Takoreče Jehova Izbavitelj, Svetac Izrailjev, ja sam Jehova Bog tvoj (XLVIII.17). Opet:Ja ću ti pomagati, govori Jehova Izbavitelj, Svetac Izrailjev /XLI.14). Izrazi„Svetac Izrailjev“ i „Bog Izrailjev“ javljaju je mnogo puta. Da je Gospod SvetacIzrailjev i Bog Izrailjev jasno je rečeno kada se kaže: I vidješe Boga Izrailjeva ipod nogama njegovijem kao djelo od kamena safira i kao nebo kad je vedro(Izlazak XXIV.10). Nikoga drugoga nije priznavala i zazivala Jevrejska Crkva, jerse ona klanjala Bogu Jehovi, a to je bilo i više od toga iz razloga – koji je većininjih ostao nepoznat – a to je da su svi obredi te crkve pretstavljali Gospoda, asve stvari u Reči su u utrašnjem smislu označavale Njega. Kod Isaije: Uništićesmrt za u vijek, i utrće Gospod Jehova suze sa svakoga lica, i sramotu narodasvojega ukinuće sa sve zemlje; I reći će u ono vrijeme: gle, ovo je Bog naš kogačekasmo, i spašće nas; ovo je Bog koga čekasmo. Radovaćemo se i veselićemose za njegovo spasenje (XXV.8,9). Ovde se govori o Gospodu koji dolazi. Kodistoga: Evo Gospod Jehova ide na jakoga, i mišica će njegova obladati njim; evo,plata je njegova kod njega i djelo njegovo pred njim. Kao pastir pašće stadosvoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u njedrima će ih nositi, i dojilice ćevoditi polako (XL.10,11=. Ovde je jasno da se govri o Gospodu, koji je „GospodJehovi“: Da je On taj „koji dolazi“, i da će Njegova „mišica obladati“, znači da ćepobediti paklove vlasititom snagom; „da će pasti stado svoje, u naručju da ćesabrati jaganjce svoje, u nedrima da će ih nositi, i da će dojilice voditi polako“,to se sve kaže o Njegovoj ljubavi ili milosti. Opet: Tako veli Jehova koji stvorinebesa, Bog Sam koji stvori i načini zemlju. On ju je postavio, nije je načinio uprazno, nego je načinio da se nastava: ja sam Jehova, i nema drugoga: jesam lija jehova, i nema drugoga osim Mene, nema drugoga pravednog, nemaSpasitelja osim Mene. Pogledajte u Mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jerja sam Jehova, i nema drugoga. (XLV. 18, 21, 22). Ovde Gospod nedvosmislenokaže da je On sam Jehova i Bog. Da „stvoriti nebesa i zemlju“ znači preporoditi,te da je Stvoritelj neba i zemlje i Preporoditelj, može se videti gore u br. 16, 88,472, i drugde; pa je stoga Gospod često nazvan Tvorcem, Onim koji čini, i Onimkoji oblikuje. Opet: Ti si zaista Otac, iako ne znade Avram za nas, a Izrailj nas nepoznaje. Ti si, Gospode, otac naš, ime ti je od kako je vijeka izbavitelj (LXIII.16).Ovde na Gospoda jasno misli kao na Izbavitelja (otkupitelja). Kod Mojsija: Čuvajga se i slšuaj ga, nemoj da ga rasrdiš, jer vam ne će oprostiti grijeha, jer je moje

ime u njemu (Izlazak XXIII.21). „Ime“ označava suštinu, to vdi gore (br. 144,1459; „u“ znači u najdobljem (br. 1074). Kod Isaije: Jer nam se rodi dijete, sinnam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, Bogsilni, otac vječni, knez mirni (IX.6). Ovde je jasno da se govori o Gospodu. KodJeremije: Gle, idu dani, govori Gospod, u koje ću podignuti Davidu klicupravednu, koja će carovati i biti srećna i činiti sud i pravdu na zemlji. U njegovedane spašće se Juda, i Izrailj će stanovati u miru, i ovo mu je ime kojim će sezvati:pravda naša (XXIII.5,6). I ovde je jasno da se misli na Gospoda. KodZaharije: I Jehova će biti Car nad svom zemljom, i u onaj dan biće Jehova jedan, iime Njegovo biće jedno (XIV.9).I ovo jasno govori o Gospodu. „Ime“ označavasuštinu.1737. Koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje. Da ovo označava pobedu, vidise bez objašnjavanja. Spajanje Ljudske Suštine s Božanskom Suštinom izveo jeGospod sam kroz neprekidne borbe i pobede u iskušenjima, i to Svojomsopstvenom snagom. Jako greši svaki koji misli da je jedinstvo (spajanje)postignuto na bilo koji drugi način. Kroz ovo On je postao pravda. Spajanje iliujednjenje je bilo s Nebeskom Ljubavi, to jest, sa samom Ljubavi, koja je, kaošto je rečeno, Jehova. Povezivanje ljudi s Gospodom se isto tako izvodi prekoiskušenja, kada se vera usađuje u ljubav. Ako se vera ne usadi u ljujbav, to jestako čovek ne primi život vere preko preko onoga što pripada veri, a to je ljubavka bližnjemu, nema spajanja. Samo ovo je slediti Njega, to jest, samo ovo je bitispojen sa Golspodom kao što je On bio spojen s Jehovom. Otuda se svi ovakvinazivaju „sinovima Božijim“, po Gospodu koji je jedini bio „Sin Božiji“, pa su oniNjegove slike.1738. I on mu dade desetak od svega. Da ovo označava ostatke koji su stečenipobedom, jasno je iz značenja „desetka“, a što su ostaci (reliquiae) ) o kojimagore (br. 576). No šta su ostaci, može se videti gore (br. 468, 530, 560, 561, 661,1050), naime, da su oni stanja ljubavi i milosrđa, te stoga i stanja nevinosti imira, kojima je čovek darivan. Ovi mu se darovi daju počev od detinjstva, alipostupno manje kako čovek stari. Ali kada se preporodi, čovek prima noveostatke, pored pređašnjih, a to je novi život. Jer čovek je čovek od ostataka iprema ostacima, jer bez stanja ljubavi i milosrđa, i bez stanja nevinosti – koja sestanja ulivaju u ostala stanja njegovog života – čovek nije čovek, nego je gori odbilo koje zveri. Ovde se misli na ostatke koji se stiču u borbama i iskušenjima.Ovi su ostaci označeni desetkom koji je Avram dao Melhisedeku; a to su svenebeske stvari ljubavi koje je Gospod Sebi stekao kroz neprekidne borbe ipobede preko kojih se neprestano sjedinjavao sa Svojom Božanskom Suštinom,

dok Njegova Ljudska Suština nije na sličan način postala Ljubav ili samo Biti(Esse) života, to jest Jehova.1739. Stih 21. A car Sodomski reče Avramu: daj meni ljude a ti uzmi blago sebi.„Car Sodomski reče“, označava zlo i obmanu koji su bili savladani; „Avramu“znači Gospodovo Racionalno; „daj meni ljude (duše), a ti uzmi blago sebi“,označava da On treba da mu da život, a da za ostalo mu nije stalo.1740. I car Sodomski reče. Da ovo označava zlo i obmanu koji su bili savladani,jasno je iz značenja „Sodoma“, koji je zlo i obmana, kao što je pokazano u ovompoglavlju. Gore je rečeno (kod stiha 17), da je car Sodomski izišao pred Avrama,čime je označemo da su se zlo i obmana potčinile; sada se dodaje da oni i mole(za nešto): da su zlo i obmana bili pobeđeni, to jest, da se zlo i obmanapobeđuju kroz borbe i iskušenja, i da se tada dobra i istine uspostavljaju, to jezbog toga što se tako zla i obmane rasipaju, a kada se ovi razaspu, tada dobra iistine njih zamene; a posle se sve više utvrđuju, i jačaju. Jer zli duhovi potpirujuzla i obmane; a da ih ne potpiruju, čovek skoro ne bi ni znao da postoje; a kadase potpire, tada se i pokažu. I što duže traju borbe i iskušenja, to se zla iobmane više očituju, dok na kraju čoveku ne postanu odvratni. I tako se raspršezla i obmane da bi dobra i istine stupile na njihovo mesto; te što zla i obmanepostaju odvratnije, to Gospod više uvodi dobra i istine u čoveka. I dalje, što sučoveku zla i obmane odvratnije, to se manje zli duhovi usuđuju da priđu, jer onine podnose odvratnost koju ljudi osećaju prema zlima i obmanama, tako da ihhvala užas kada se približe. A što se dobra i istine više vole, to anđeli više voleda budu sa čovekom, i s anđelima, i to je nebo; jer su oni u svom pravom životukada su u dobrima ljubavi i istinama vere.1741. Avramu. D ovo označava Gospodovo Racionalno (Razum), jasno je izonoga što je pretstavljeno Asvramom. U dva prethodna poglavlja, Avrampretstavlja Gospoda ili Njegovo stanje u detinjstvu; ovde u ovom poglavlju onpretstavlja Gospodovo Racionalno, i tada se on naziva „Avramom Jevrejinom“;a što je očito iz onoga što je rečeno i pokazano gore kod stiha 13; a ovde jepretstavljeno isto; jer u ovome poglavlju misli se samo na Avrama Jevrejina. AAvram Jevrejin je u stvari Gospodovo duhovno koje je pridodato Njegovomunutrašnjem čoveku; a Melhisedekom je pretstavljeno nebesko koje je dodatoNjegovom unutrašnjem čoveku, kao što je pre rečeno.1742. Daj ljude (duše) meni, a ti uzmi blago sebi. Da ovo označava da oni samožele da im se poštedi život, a da im nije stalo do ostalog, vidi se iz značenja„ljudi“ (duša), koje su život (o tome gore, br. 1000, 1005, 1040); kao i iz

značenja „blaga“, koje su sve ostale stvari osim samog života, o čemu će ubrzobiti više govora. Život koji imaju zli duhovi, i koji oni vole nada sve, je život upožudama koje dolaze od ljubavi prema sebi i prema svetu, a to je život umržnjama, osvetama, i okrutnostima; i oni zamišljaju da nema uživanja ni ukakvom drugom životu. Oni su kao ljudi – a oni su bili ljudi, i drže se istogmišljenja iz života kada su bili ljudi – koji smatraju da su ovakva uživanja upožudama pravi život, ne znajući za drugačiji život, i da kad bi ga izgubili, da bizaista i umrli. Ali kakve je prirode taj život koji oni vole, vidi se po ovima koji suovakvoga karaktera u drugom životu, gde se (taj život) pretvara u život smrada iizmeta; a što je a divljenje, oni taj smrad osećaju kao da je nešto prijatno, kaošto se može videti iz onoga što smo izneli iz iskustva u br. 820, 954. Isto je takobilo s demonima koje je Gospod izagnao iz manijaka, koji su,plašeći se za svojživot, molili su da im se dopusti da uđu u svinje (Marko V.7-13). Da su ono bilidemoni koji su za života u telu bili prljave tvrdice, može se videti iz toga štotakvi provode svoje vreme u drugom životu među svinjama, zato što je životsvinja saobrazan tvrdličluku, a koji je njima prijatan; kao što je jasno i onoga štosam iskusio u br. 939. ( prim.prev. To je objašnjenje koje autor daje za nekeslučajeve opsednutosti zlim duhovima).1743. Stih 22. Avram reče caru Sodomskom: dižem ruku ka Jehovi Bogusvevišnjemu, čije je nebo i zemlja. „Avram reče caru Sodomskom“, značiodgovor; „dižem ruku ka Jehovi Bogu“ označava stanje uma kod Gospoda; „čijeje nebo i zemlja“, označava spajanje.1744. Avram reče caru Sodomskom. Da ovo ozhnačava odgovor, jasno je i bezobjašnjavanja.1745. Dižem ruku ka Jehovi Bogu. Da ovo označava stanje uma (unutarnjestanje) kod Gospoda, jasno je iz značenja „dizati ruku“ (zakleti se). Kao što jedobro poznato, podizanje ruke ka Jehovi je pokret tela koji je saobrazan sosećanjem uma. U smislu slova, stvari koje su unutarnje, ili koje pripadaju umu,izražavaju se spoljašnjim stvarima koje su saobrazne; ali se u unutrašnjemsmislu misli na unutrašnje stvari; ovde, dakle, podizanje ruke (zakletva) značium (unutarnje stanje), ili osećanje uma. Sve dok je Gospod bio u stanjuiskušenja, On je govorio s Jehovom kao sa nekim drugim; ali kako se NjegovaLjudska Suština ujedinjavala s Njegovom Božanskom Suštinom, On je govorio sJehovom kao sa Sobom; što je vidljivio iz mnogih odlomaka u Jevanđeljima, kaoi iz Proroka i kod Davida. Uzrok ovome je jasan iz onoga što je ranije rečeno onasleđu od majke. Onoliko koliko je ono (nasleđe) još delovalo, toliko je On,takoreći, bio otsutan iz Jehove, a onoliko koliko je bilo iskorenjeno, toliko je bio

prisutan sa (Jehovom), i bio je Sam Jehova. Ovo se može rasvetliti primeromkako je Gospod spojen s anđelima. Ponekad anđeo ne govori od sebe (iz sebe),nego od Gospoda, i on tada ne zna drugo nego da je Gospod; ali tada je njegovospoljašnje utišano. Drugačije je kada je njegovo spoljašnje aktivno; razlog jetome to što čovekovo unutrašnje pripada Gospodu; pa tako, ukoliko nemaprepreka koje pruža (čovekovo) vlastito, čovekovo unutrašnje je Gospodovo, ijeste Gospod. Ali kod Gospoda je došlo do potpunog sjedinjenja ili do večnogjedinstva sa Jehovom, tako da je i sama Njegova Ljudska Suština isto takoJehova.1746. Čije je nebo i zemlja. Ovo označava spajanje, kao što se vidi iz onoga štoje gore rečeno, kod stiha 19; gde se pojavljuju iste reči, s istim značenjem.1747. Stih 23. Ni konca ni remena od obuće ne ću uzeti od svega što je tvoje, dane rečeš: ja sam obogatio Avrama. „Ni konca ni remena od obuće“, označavasve prirodne i telesne stvari koje su nečiste; „Ne ću uzeti od svega što je tvoje“,označava da u nebeskoj ljubavi nema ničega što je takvo (nečisto); „da nerečeš: ja sam obogatio Avrama“, znači da Gospod nije primio nikakvu moć odovih stvari.1748. Ni konca ni remena od obuće. Da ovo označava prirodne i telesne stvarikoje su nečiste, jasno je iz značenja „remena na obući“. U Reči, stopalo noge ipeta označavaju ono što je poslednje prirodno (kao što je pokazano, br. 259).Obuća je ono što pokriva stopalo noge i petu; stoga „obuća“ označava ono štoje još više prirodno, a to je ono što je samo telesno. Značenje „obuće“ je premapredmetima (o kojima se govori). Kada se njima opisuju dobra, tada se uzima udobrom smislu; a kada se opisuje zlo, tada u lošem smislu; pošto je predmet okome se govori car Sodomski, kojim je označeno zlo i obmana, „remen naobući“ označava nečiste prirodne i telesne stvari. „Koncem na obući“ označenaje obmana, a „remenom na obući“, zlo, a ovo je nešto najbezvrednije, jer je reču deminutivu. Da su ovakve stvari označeno „obućom“, jasno je iz drugihodlomaka u Reči;kao da se Jehova ukazao Mojsiju u gorućem grmu, i rekaoMojsiju: Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mjesto na kome stojiš sveta zemlja(Izlazak III.5), Vojvoda vojske Jehovine rekao je slično nešto Jošui (IsusuNavinu): Izuj obuću s nogu svojih, jer je mjesto na kome stojiš sveto ( JošuaV.15). Ovde svako može videti da obuća ne oduzima svetosti ništa, kad je čoveksvet u sebi; ali ovo je rečeno zato što obuća pretstavlja poslednje prirodne itelesne stvari koje treba da se odbace. Da je to nečisto prirodno i telesno, jasnoje iz Davida: Moav, čaša moja iz koje se umivam, na Edoma pružiću obuću svoju(Psalam LX.8). Nalog učenicma označava nešto slično: Ako ko ne primi i ne

posluša riječi vašijeh, izlazeći iz kuće ili iz grada onoga, otresite prah s nogusvojijeh (Mateja X.14; Marko VI.11; Luka IX.5). Ovde „prah s nogu“ ima sličnoznačenje kao „obuća“, to jest, nečist od zla i obmane, jer je nožno stopaloposlednje prirodno. Njima je to naloženo (zapoveđeno) jer su oni u to vremebili reprezentativi, i jer su mislili da su nebeske tajne sakrivene u njima (ureprezentativima) , a ne u golim istinama. (prim. prev. Prema autoru, Gospod jegovorio u korespondencijama, to jest u saobraznostima, ili metaforama). A tošto je „obuća“ označavala poslednje prirodno, skidanje obuće, i odvezivanje(remena) značilo je da se treba sloboditi poslenjih stvari prirode; kao što je bioslučaj s onim koji nije hteo da obavi svoju dužnost kao dever, o kome se govorikod Mojsija: Ako li onaj čovjek ne bi htio uzeti snahe svoje, onda snaha njegovaneka dođe na vrata pred starješine i reče: neće djever moj da podigne bratusvojemu sjemena u Izrailju, neće da mi učini dužnosti djeverske. Tada neka gadozovu starješine mjesta onoga i razgovore se s njim, pa ako se on upre i reče:ne ću je da je uzmem; Onda neka pristupi k njemu snaha njegova, i neka muizuje obuću s noge njegove, i neka mu pljune u lice, i progovorivši neka reče:tako valja da bude čovjeku koji ne će da zida kuće bratu svojemu. I on neka sezove u Izrailju: dom bosoga. /(Zakoni Ponovljeni XXV. 5-10). Ovo znači da jelišen prirodne ljubavi ka bližnjemu. Da „obuća“ označava poslednje prirodno, iu dobrom smislu, isto tako je jasno iz Reči; kao kod Mojsija o Asiru (Ašeru): IAsir će biti blagosloven mimo sinove , biće mio braći svojoj ; zamakaće u uljenogu svoju. Gvožđe i mjed biće pod obućom njegovom; i dokle traju dani tvoji,trajaće snaga tvoja (Zakoni Ponovljeni XXXIII.24,25), Gde „obuća“ označavaposlednje prirodno; a „gvožđe pod obućom“ , prirodnu istinu; a „mjed podobućom“ prirodno dobro, što je jasno iz značenja gvožđa i mjedi (bronze) (vidibr. 425, 426). (prim. prev. Obuća koja je bila pojačava na tabanu gvožđem ilibronzom, bila je jača i trajnija, pa prema tome vrednija. Stoga je Asirblagoslolven da će „snaga njegova da traje kao i dani njegovi“. I pošto „obuća“označava poslednje Prirodno i Telesno, to je postalo simbolom onoga što jebezvredno; jer prirodno i telesno je ono što je najbezvrednije u čoveku. Na ovose misli u rečima Jovana Krstitelja: Ali dolazi onaj koji je jači od mene, kome janijesam vrijedan odriješiti remena na obući njegovoj (Luka III.16; Marko 1:7;Jovan 1: 27).1749. Ne ću uzeti ništa što je tvoje. Da ovo označava da u nebeskoj ljubavinema ničega takvoga, može se videti iz toga što je Avram rekao da neće ništaod onoga što je od cara Sodomskoga. Avram pretstavlja Gospoda, sadapobednika, pa tako i stvari koje su od nebeske ljubavi, koje je Sebi priskrbiopobedama; a car Sodomski pretstavljao je zlo i obmanu, od čega nije ništa bilou Gospodu koji je poveđivao, to jest u nebeskoj ljubavi. Šta je označeno ovim u

unutrašnjem smislu, može se znati samo po onome kako je to u drugom životu.Kod zlih i paklenih duhova vlada ljubav prema sebi i prema svetu. Otuda onizamišljaju da su bogovi svemira, i da mogu mnogo toga da učine. A kada supobeđeni, tada vide da ne mogu baš ništa, ali im još uvek ostaje pojam moći ivladanja; pa tako misle da mogu da mnogo doprinesu Gospodovoj snazi igospodarenju; pa da bi vladali zajedno s dobrim duhovima, oni im nude svojeusluge. Ali pošto je to čime bi služili samo zlo i obmana, a sve u Gospodu, ili unebeskoj ljubavi, je dobro i istina, to se ovde kaže caru Sodomskom, kojipretstavlja ovakve stvari, da nema ničega takvoga u Gospodu, to jest, daGospod nema moći od zla i obmane. Vladavina zla i obmane sasvim je suprotnavladavini dobra i istine. Vladavina zla i obmane je u tome da se želi da svipostanu robovi, a vladavina dobra i istine je da svi treba da budu slobodni.Vladavina od zla i obmane želi da sve sruši; a vladavina dobra i istine želi da svespasi. Iz ovoga se vidi da vladavina zla i obmane pripada đavolu, a vladavinadobra i istine, Gospodu. Da su ove dve vrste gospodarenja sasvm suprotnejedna drugoj, može se videti iz Gospodovih reči kod Mateje XII. 24-30; a istotako iz onoga kad je rekao da se ne može služiti dva gospodara (Mateja VI. 24;Luke XVI. 13).1750. Da ne rečeš; ja sam obogatio Avrama. Da ovo znači da Gospod nijedobijao nikakvu silu od ovih stvari, može se videti iz značenja „obogatiti se“, štoznači steći silu i moć. A kakve su one, vidi se iz onoga što je već rečeno.1751. Stih 24. Osim ono što su pojeli momce, i od dijela ljudima koji su išli samnom, Anannu, Esholu, i Mamriju, oni neka uzmu svoj dio. „Osm ono što supojeli momci“, označava dobre duhove; „i od dijela ljudima koji su išli samnom“, označava anđele; „Ananu, Esholu, i Mamriju“, označava stvari koje sunjima pripadale; „neka oni uzmu svoj dio“, znači da su oni stavljenik podnjihovumoć.1752. Osim što su pojeli momci. Da ovo označava dobre duhove, jasno je izonoga što prethodi, i iz onoga što sledi. Jasno je iz onoga što prethodi, jer seMamrije, Eshol, i Aner pominju ranije (stih 13), da su bili i veri (savezu) sAvramom, kojim je pretstavbljeno stanje Gospodovog racionalnog čoveka uodnosu na Njegovog spoljašnjeg čoveka, s obzirom na kvalitet dobara i istina;pa je iz toga jasno da su ovima označeni anđeli koji su bili sa Gospodom dok seborio, kao što je jasno iz datog objašnjenja. Isto se vidi i iz onoga što sledi, kaošto će se ubrzo pokazati. Oni koji su išli s Avramom ovde se zovu „momci“ ili„deca“, kojima su označeni dobri duhovi; dok su „ljudima“, koji se pominjuodmah zatim, označavaju anđeli. Da je bilo anđela pored Gospoda dok se borio

protivu paklova, jasno je iz Reči; kao i iz toga što dok je bio u borbama iiskušenjima, morali su s Njim da budu i anđeli, kojima je Gospod dao Svoju moćda se bore zajedno s Njim, jer sva moć koju anđeli imaju, ona dolazi odGospoda. Da se anđeli bore protivu zla, može se videti iz onoga što je ponekadrečeno o anđelima kod čoveka – da oni čoveka štite, i da otklanjaju zla kojaprete čovekuj od paklenih duhova (vidi gore br. 50, 227, 228, 697, 968); ali svaje njihova moć od Gospoda. I dobri duhovi su anđeli, ali niže vrste, jer su oni uprvom nebu; anđeoski duhovi su u drugom; a anđeli, koji se tako i zovu, su utrećem (vidi br. 459, 684). Takva je forma uprave u drugom životu, da su dobriduhovi potčinjeni anđeoskim duhovima, a anđeoski duhovi anđelima; tako daoni sačinjavaju jedno anđeosko društvo. Dobri duhovi i anđeoski duhovi seovde nazivaju „momcima“, a anđeli, „ljudima“.1753. Osim dijela ljudima koji su išli sa mnom. Da ovo označava anđele, jasno jeiz onoga što je maločas rečeno; a i iz toga što se anđeli koji su se pokazivaliljudima, nazivali su se u Reči „ljudi“.1754. Ananu, Esholu, i Mamriju. Da ovi označavaju stvari koje pripadaju njima(„ljudima“ ili anđelima), jasno je iz onoga što je gore rečeno u ovome poglavlju(kod stiha 13) o istome, naime, da se njihovim imenima označavaju dobra iistine od kojih se vodila borba, a ne toliko sami anđeli, jer su anđeli označeni sa„momci“i sa „ljudi“, kao što je rečeno. Jer se anđelima ne daju nikakva imena,nego se oni razlikuju prema istinama i dobrima u kojima su; zbog toga se samoto označava imenima u Reči (kao što je pokazano br. 144, 145, 340). Ovo semože videti i kod Isaije, gde se govori o Gospodu: I ime će mu biti Divni,Savjetnik, Bog Silni, Otac od vječnolsti, knez mirni (IX.6). Gde se imenomoznačava kakav je On, to jest da je Divan, Savetnik, Bog Silni, Otac od večnosti,knez mirni. Kod Jeremije, gde se isto tako govori o Gospodu: Ovo je imeNjegovo: Jehova pravda naša. (Jeremija XXIII.5,6). Ovde je sasvim jasno da je„Pravda“ ime. Tako isto kod Mojsija, gde se govori o Gospodu: Jer vam ne ćeoprostiti grijeha, jer je Moje im u Njemu, ( Izlaska XXIII.21) Gde „ime“ označavasuštinu, koja je Božanska. A tako isto na mnogim drugim mestima u Reči, gde sekaže da je „zazvao ime Jehovino“; i da „ne uzimaju ime Jehovino uzalud; kao i uGospodovoj molitvi, „neka se sveti Ime Tvoje“. Sličan je slučaj i s imenimaanđela; a tako je ovde s imenima Eshola, Anana, i Mamrija, koji pretstavljajuanđele, tako što ova imena označavaju stvari koje pripadaju anđelima.1755. Oni neka uzmu svoj dio. Da ovo znači da su oni stavljeni po njihovu moć,jasno je iz onoga što je gore rečeno (kod stihova 21 do 33), naime, da je to bilaGospodova volja da ne primi ništa od njih, jer On ne dobija silu od takvih stvari.

Da su bili stavljeni pod moć anđela, ta stvar stoji ovako: anđeli su ti koji vladajunad zlim i paklenim duhovima, kao što mi je bilo pokazano mnolgo puta kroziskustvo. Ali Gospod proviđa sve stvari, u opštem i u pojedinačnom, a stogapredviđa i sređuje sve; ali neke stvari kroz dopušenje, neke iz strpljenja, nekejer ih podnosi, neke iz milosti, neke jer tako hoće. Želja da vladaju je neštočovekovo vlastito što se jako razlikuje od onoga što anđeli primaju od Gospoda;a njihova vlast je od ljubavi i milosti, odvojena od bilo koje želje za vladanjem.Ali ove se stvari, koje su duboke tajne, ne mogu predočiti s malo reči. Dovoljnoje da se zna da da su zli i pakleni duhovi dati pod vlast anđela, i da Gospodupravlja svim stvarima, kako u opštem tako i u pojedinačnom, o čemu će, poGospodovoj Božanskoj milosti, biti govora kada se bude razmatralo oProviđenju, i Dopuštenju.1756. Ono što se ovde dešava, to se odnsi na unutrašnji smisao ovogapoglavlja, ali se nizovi i vEze stvari, i njihova lepota, ne pokazuju kada seodvojeno objašnjavaju u detalje prema značenjima reči, kao što bi se pokazalekada bi se obuhvatile jednom jedinom idejom; jer bi se tada ono što je bilorazbacano okolo, pojavilo lepo sjedinjeno i povezano. Ovo je kao što je sarečima; kao kad neko sluša nekoga a koji uperi svoju pažnju na reči, u kojemslučaju on ne shvata dobro ideju govornikovu, kao što bi to mogao da neobraća pažnju na pojedinačne reči ili njihovo značenje. Jer se unutrašnji smisaoReči odnosi prema spoljašnjem ili doslolvnom smislu kao što se govor odnosiprema pojedinim rečima koje se jedva čuju, a još više shvata što se manje nanjih obraća pažnja, i kada se um drži samo značenja stvari koje su označenerečima govornika. Drevni način pisanja pretstavljao je subjekte koristeći osobe ireči za koje se znalo da imaju sasvim drugo značenje. Svetovni pisci tu tadaprikazivali svoje istorijske prikaze na ovaj način, čak i kada se radilo o moralnomi građanskom životu; tako da je to malo ličilo na ono što je označeno biloslovom pisma. Oni su prikazivali razna osećanja kao bogove i boginje, kojima suse kasnije neznabošci klanjali, kao što zna svaki obrazovan čovek, jer te sedrevne knjige još uvek mogu naći. Ovaj način pisanja su primili od pradrevnihljudi koji su živeli pre potopa, koji su sebi pretstavljali nebeske i Božanske stvaripomoću vidljivih na zemlji i u svetu, pa su tako svoje umove i duše ispunjavaliradošću i prijatnostima dok su posmatrali predmete u svemiru, osobito one kojisu lepi u njihovoj formi i redu; stoga su sve knjige toga vremena bile napisane utome stilu. Takva je knjiga o Jovu, i po imitaciji na ovu, i Solomunova Pesma nadpesmama; takve su bile i dve knjige koje pominje Mojsije u BrojevimaXXI.14,27. pored mnogih koje su nestale. U kasnijem periodu, ovaj stil pisanja je biovisoko cenjen zbog svoje starine, kako kod Neznabožaca tako i kod potomakaJakovljevih, i to toliko, da ono što nije bilo napisano ovim stilom, oni nisu

poštovali kao Božansko, pa su stoga, kada ih je pokrenuo proročki duh, oni igovorili na sličan način; i to sve iz mnogo skrivenih razloga. Ovo je bio slučaj saJakovom (Postanje XLIX. 3-17), sa Mojsijem (Izlazak XV. 1-21; Ponovljeni ZakoniXXXIII.2-29); sa Valamom, koji je bio jedan od sinova Istoka, iz Sirije, gde jeDrevna Crkva još postojala (Brojevi XXIII.7-10, 19-24; XXIV, 5-9, 17- 24) sa SaDevorom i Varakom (Sudije V. 2-13); i sa Hanom (1 Samuilova II. 2-10); i samnogo drugih. Pa iako je samo malo njih razumelo da su te reči označavalenebeske stvari Gospodovog carstva i crkve, ipak, dirnuti i prožeti divljenjem,oni su osećali da je u njima bilo nešto Božansko i nešto sveto. Ali da su istorijskidelovi Reči tome slični – da u njima svaka stvar pretstavlja i označava nebeske iduhovne stvari Gospodovog carstva – to nije bilo poznato učenom svetu, osimto da je Reč nadahnuta do najmanje jote, i da ona sadrži nebeske tajne uopštem i u pojinačnom.NASTAVAK O GOVORU DUHOVA I O NJEGOVIM RAZLIČITOSTIMA.1757. Govor duhova sa čovekom se izvodi rečima; ali govor duhova izmeđusebe izvodi se preko ideja od kojih potiču reči, kao što su mislene ideje (idejemisli); ove, međutim, nisu zatamnjene kao što su ideje čoveka dok živi u telu,nego su jasne kao one u govoru. Posle smrti tela, ljudski govor postajerazgovetniji i jasniji; a mislene ideje postaju određene (diskretne), kako bislužile određenim oblicima govora; jer je zatamnjenost nestala sa telom; takoda misao, oslobođena kao okova u kojima je bila sapeta – postaje trenutna;otuda se pojačava intuicija, apercepcija, i izgovor. (prim.prev. „diskretni“ načingovora se odnosi na „diskretne stepene života“, kao što su prirodni, duhovni, inebeski stepen, po kome se razlikuju tri neba, u kojima se „govori“ izmeđuanđela istoga stepena na na njima „diskretan“ način).1758. Govor duhova je raznovrstan: svako društvo ili porodica duhova, pa čak isvaki duh, razlikuju se od ostalih njihovim govorom, baš kao što je slujčaj i sačovekom, po osećanjima koja čine život govora i koja daju impuls rečima, i ponaglascima, pa i tonom, a i drugim karakteristikama koje nije lako opisati.1759. Govor nebeskih duhova se ne uliva lako u artikulisane zvukove ili rečikoje koriste ljudi; jer se ne slaže s rečju u kojoj ima nešto što zvuči grubo, ili gdepostoji grubo udvajanje suglasnika, ili u kome postoji ideja koja potiče iz znanja(pim.prrev. reči-znanja od kojih se sastoji doslovni smisao); zbog čega se oni(nebeski duhovi ili anđeli) retko ulivaju u govor osim preko osećanja koja, kao

potok ii kao blagi povetarac, omekšavaju reči. Govor duhova koji je izmeđunebeskih i duhovnih (anđela), je mio, kao blaga atmosfera, milujući organaonoga koji ga prima, i omekšavajući same reči; ali je i brz i siguran. Tako, tok iprijatnost dolaze od toga što je nebesko dobro u njihovim idejema takvogakaraktera, i što nema ničega u njihovom govoru što se ne slaže s njihovommišlju. Sva prijatna harmoničnost u drugom životu dolazi od dobrote i ljubaviprema bližnjemu. Govor duhovnih (duhova ili anđela), i on kao da teče, ali nijetako mekan i mio. A oni su ti koji najviše i govore.1760. Tako isto postoji i govor zlih genija; ali je to govor koji se čuje samoizvana; iznutra, on je kao struganje, zato što se pretvaraju da su dobri, i štonema u njemu osećanja. Isto tako postoji i govor ovih zlih genija u kome se neoseća kao da teče, u kojemu se razlika između misli i reči oseća kao nešto štotiho uporedo puzi. (prim. prev. „zli geniji“ su naziv za vrstu zlih duhova uodređenom paklu, jer se paklovi dele po stepenima mržnje, prema bližnjemu iliprema Bogu, kao što se neba dele prema stepenima ljubavi prema bližnjem iliprema Bogu)1761. Ima duhova koji se ne ulivaju kao potok, nego kaovebracije i kao pokretitamol amo, , kao u linijama, s manje ili više oštrine. Takvi se ne ulivaju kadgovore, nego samo kad odgovaraju. To su oni koji iz mnoga uzroka odbacujuunutrašnjestvari u rečiČ gledajući na ljude kao na oruđa, koja malo cene; a kojimisle samo o sebi. (prim.prev. Autor je boravio u svetu duhova odakle jeponekad vođen u viša neba i u paklove, kako bi mogao da ih opiše. Inače, uzpomoć anđela, saznavao je i objašnjavao situacije u kojima se nalazio. Ponjemu, nema anđela od početka, nego dobri ljudi postaju anđeli a zli đavoli, svepo redu koji je skup duhovnih zakona koji su deo Boga koji stvara i održava ceosvet, vidljivi i nevidljivi. Sv. Pismo sadrži zakone duhovnog života, i ono je sponaljudi na zemlji i duhova u nebima, a sve preko unutrašnjih smislova jer ih imaviše, u kojim smikslovima duhovi razumiju Sv. Pismo)1762. Ima duhova koji ne govore, a koji izražavaju ono što umom osećaju prekopromena koje izaziovaju na mome licu, a koji pretstavljaju ideje svoje misli takoživo, da se njihova misao pokazivala kao (vidljiva) forma. Ovo je izvedenopromenama na usnama, odakle je to prelazilo na lice; isto tako oko očiju, kadasu saopštavali unutarnja osećanja svoga uma; oko levoga oka kada susaopštavali istinu i osećanje za istinu, a oko desnoga oka kada su saopštavalidolbro i osećanje za dobro.

1763. Tako isto, čuo sam i jednovremeni govor duhova koji su govorili zajedno,koji se talasao i izgledao kao smotuljak , i koji se ulivao u mozak s raznih strana.Isto tako, i govor jednoga duha koji se završavao četverostrukim pokretom, kaos tonom i zvukom ljudi koji mlate (tresu slamu ili žito na gumnu). Ovi su duhoviodvojeni od drugih. Oni unose bol u glavi, a zvuče kao usisaljka za vazduh.Neke sam čuo kao da govore zvučnim glasom, ali kao u sebi samima; ali se ipakčulo kao govor. Neki kao da su grgutali reči kao iz stomaka; to su oni koji ne želeda obraćaju pažnju na smisao nečega, a koje drugi nateruju da govore. Čuo sami neke koji su govorili grubim ili raspuklim zvukom; ovi prilaze s leve strane,ispod lakta; kao i na levo spoljašnje uho. Čuo sam i neke koji kao da nisu moglida govore glasno, nego kao da su prehlađeni; ovi pripadaju klasi onih koji seuvlače u ono što drugima prija, pa izvlače iz ovih tajne sa ciljem da im naude.Ima duhova niskoga rasta koji, iako ih je malo, govore kao da ih je mnogo,glasom kao da je grmljavina; njih sam čuo iznad glave, te sam pomislio da ih jegomila; ali jedan od njih mi je prišao s leva ispod pazuha, i govorio na is način,to jest kao da grmi: Odakle dolaze ovakvi duhovi, biće, po Božanskoj milostiGospodovoj, rečeno na drugome mestu. Ali ovakve vrste duhova su retke. Avredno je opaziti da se ovo što se govori na razne načine, da to čuju oni čiji jeunutrašnji organ za sluh otvoren, a tako isto to čuju i duhovi, kao što se čujuzvukovi i govor ljudi na zemlji; ali se ništa od ovoga ne čuje ako unutrašnjiorgani nisu otvoreni.1764. Jednom su sa mnom duhovi razgovarali pomoću pretstava koje su mipokazivali; kao pamenovima raznih boja; svetlostima; oblacima koji su sepodizali i spuštali; malim kućama i platformama sa kojih se govorilo na raznenačine; posudama; osobama koje obučenim na razne načine, i mnogim drugimstvarima, koje su sve imale značenja; to jest, iz čega se znalo šta su želeli dasaopšte.POGLAVLJE PETNAESTO.O SVETOM PISMU ILI REČI U KOJOJ SE ČUVAU SVETE STVARI, A KOJE SUOTVORENE PRED DOBRIM DUHOVIMA I ANĐELIMA.1767. Kada Gopodovu Reč čita čovek koji voli Reč i koji živi u ljubavi premabližnjemu, ili čovek koji u prostoti srca veruje u ono što je napisano i koji se nijeutvrdio u načelima suprotnim istini vere koja je u unutrašnjem smislu, toGospod pretstavlja pred anđelima u takvoj lepoti i u prijatnosti, zajedno sasaobraznostima (reperezentativim), i u neizrecivim varijacima, prema njihovom

stanju u to vreme, da se svaka pojedinost opaža kao da je u njoj život; a to ježivot koji postoji u Reči, i iz kojega se Reč rodila kada je bila poslata iz neba.Zbog ovoga Gospodova Reč je takva da, iako u slovu izgleda sirova, u njoj supohranjene duhovne i nebeske stvari, koje leže otvorene pred dobrimduhovima i anđelima, kada ćovek čita Reč.1768. Da se Gospodova Reč tako pretstavlja pred dobrim duhovima i predanđelima, bilo mi je dato i da vidim i da čujem; pa mi je stoga dozvoljeno daiznesem ta iskustva.1769. Prišao mi je jedan duh ne dugo posle izlaska iz tela, što sam ustanovio potome što još nije znao da je u drugom životu, nego je pretpostavljao da živi usvetu. Opazilo se da je bio odan učenosti, pa sam o tome s njim razgovarao.Odjednom je bio uzdignut visoko; iznaneđen ovim, pomislio sam da je on bio odonih koji teže da budu na visokim položajima; ili da je zamišljao da je nebonegde na visini, jer takvi se često podižu u visinu, kako bi znali da nebo nijetamo gde je visina, nego da je to nešto unutrašnje. Ali sam ubrzo opazio da jebio uzdignut prema anđeoskim duhovima , koji su bili napred, malo na desno,na ulazu u nebo. Tada je sa mnom odatle govorio, rekao je da vidi stvari koje ninajuzvišeniji ljudski um ne može shvatiti. Dok se ovo odigravalo, ja sam čitaoprvo poglavlje knjige Ponovljeni Zakoni (Deuteronom) o Jevrejskom narodu kojije trebao da ispita i vidi kakva je zemlja Hanan. Dok sam ovo čitao, rekao mi jeda ne opaža ništa od smisla slova, nego stvari duhovnog smisla, i da su onedivote koje nije mogao da opiše. Ovo je bilo na prvom ulazu u nebo anđeoskihduhova; a kakve bi tek divote video u samom nebu! a kakve u anđeoskomnebu! Neki duhovi koji su se našli oko mene, a koji ranije nisu verovali da jeGospodova Reč ovakva, tada počeše da se kaju zbog svog neverovanja; i rekoše,u tome stanju, da veruju jer da je duh rekao da je čuo, video i opazio da jetako. Ali drugi su duhovi istrajali u njihovom neverovanju, te rekoše da to njetako, i da je to izmišljeno; tada su i oni samo bili uzdignuti, i govorili su samnom otuda; i rekli da je to bilo sve samo ne izmišljeno, jer su zaista opažali daje bilo tako; i to su opažali jasnije nego li se to može zapažati u životu tela.Ubrzo su i ostali bili uzdignuti, a među njima i jedan kojega sam poznavao uživotu tela, koji mi je posvedočio isto, između ostalom da je bio previšezapanjen da bi mogao pisati slavu Reči u unutrašnjem smislu. Tada, kao daoseća sažalenje, reče da je takva šteta što ljudi ništa ne znaju o takvimstvarima. Još je rekao da odakle je bio tada, da je mogao da gleda najdublje umoje misli i osećanja i da vidi u njima više nego što može da iskaže; kao što suuzroci, uticaji, odakle su dolazili, i od koga; ideje, i kako su bile izmešane sa

zemaljskim stvarima, i da ove treba da se potopuno odvoje; pored ostalihstvari.1770. Posle toga, u dva navrata, video sam kako si i drugi bili uzdignuti u drugonebo, među anđeoske duhove; i oni su otuda sa mnom govorili, dok sam čitaotreće poglavlja Deuteronomija od početka do kraja. Rekli su da su bili samo uunutarnjem smislu Reči (prim. prev. unutarnji je duhovni a unutrašnji je nebeskismisa, prvi govori u preporodu čolvekove duše, a drugi o sjedinjavanjuGospodve dve Suštine); i tvrdili da da nema nijedne title koja ne sadrži duhovnismisao u kome se sve slaže, i da imena označavaju realne stvari. Tako su se ioni uverili; jer pre toga nisu verovali da su svaka i sve stvari u Reči nadahnuteod Gospoda; i da žele da ovo potvrde pred drugima na zemlji, ali to nije bilodopušteno.1771. Bilo je još duhova koji su bili u neverici o Gospodovoj Reči, to jest nisuverovali da su u njoj pohranjene stvari u njenim nedrima, ili iznutra; jer udrugom životu duhovi ne veruju kao što nisu berovali ni u životu tela; a toneverovanje se ne rasipa osim onako kako je proviđeno od Gospoda, i kroz živaiskustva. U vezi s ovim, dok sam čitao Psalme Davidove, ovim duhovima bio jeotvoren dublji um ili vid. Ovi nisu bili uzdignuti među anđeoske duhove. Tada suopazili unutarnje stvari Reči u tim Psalmima; pa su zapanjeni rekli da tako neštonikada nisu mogli verovati. Isti deo Reči su tada čuli drugi duhovi; ali su to onishvatili drugačije. Kod nekih su ideje njihovih misli bile ispunjene mnogimprijatnim i divnim stvarima, i to je bilo ispunjeno životom koliko je to bilomoguće, ali je bilo tako jasno da je prodiralo u njihovo najdublje biće, da im jeizgledalo da su bili uzdignuti prema unutarnjem nebu, sve bliže i bliže Gospodu,onako kako su na njih delovale istine i dobra s kojima kao da su bili spojeni.Tada je Reč donesena nekima koji nisu shvatali ništa o unutrašnjem nego samoo spoljašnjem smislu; i njima je izgledalo da slovo nema života. Iz ovoga svegajasno je kakva je Reč kada je Gospod ispuni životom – da je ona takva da delujedo u najveću dubinu; a i kakva je kada se ne ispuni životom - da je onda samoslovo, u kome ima malo života.1772. Od Božanske milosti Gospodove, i meni je bilo dozvoljeno da vidim na istinačin Gospodovu Reč u lepoti njenog unutrašnjeg smisla, i to mnogo puta; i tone da su reči bile objašnjene u detalje, nego sa svim stvarima uopšte i upojedinostima zajedno u jednom nizi ili povezanosti, što je kao da se gledanebeski raj sa zemaljskoga raja.

1773. Duhovi koji su uživali i osećali radost u Gospodovoj Reči za života u telu,osećaju u drugom životu jednu vrstu tople nebeske radosti, koju mi je bilo datoda osetim. Toplina onih koji su osećali ovo uživanje, bila je data i meni da jeosetim. Bilo je to kao prolećna toplina, počevši od usana, pa šireći se okoobraza, pa sve do ušiju, podižući se do očiju, pa onda spuštajući se do sredinegrudi. A bila mi je prenesena i toplina onih na koje je još jače uticala GospodovaReč, to jest one unutarnje stvari koje je sam Gospod učio; počinjući od grudi ipenjući se otuda ka bradi, i spuštajući se do bedara. A toplina onih koji suosećali još više zadovoljstvo u Gospodovoj Reči, njihovu sam toplinu osećao kaounutarnju radost i kao proleće, kako se širi od bedara prema grudima, i tadapreko leve ruke u šake. Anđeli su me poučili, rekavši da je zaista ovako, i da seprilaženje ovakvih duhova ovako oseća kao toplina, iako je oni sami ne osećaju,jer osu oni u njoj; kao što mala deca, deca i omladina ne osećaju svoju toplinukoja je veća nego ona kod odraslih, jer su oni u njoj. Isto tako osetio samtoplinu nekih koji su zaista uživali u Reči, ali se nisu trudili da je shvate; njihovase toplina osećala samo u desnoj ruci. A što se tiče topline: i zli duhovi mogu dasvojim veštinama proizvedu toplinu koja imitira uživanje, i mogu da to prenesuna druge; ali to je samo spoljašnja toplina, koja nema poreklo iznutra. To jeonakva toplina koja izaziva truljenje i pretvara hranu u izmet, kao što je vrelinapreljubočinaca, kao i onih koji su bili utonuli u prljava uživanja.1774. Ima duhova koji ne žele ništa da čuju o unujtarnjim stvarma u Reči; čak ikada ih razumeju, i dalje nisu voljni.To su uglavnom oni koji su mislili da sespasenje zaslužuje delima, i koji su činili dobra dela vođeni ljubavlju prema sebii svetu, ili radi postizanja ranga ili bogatstva za sebe, i radi ugleda, a to znači neradi Gospodovog carstva. U drugom životu oni su ti koji više od drugih žele dauđu u nebo; ali ostaju izvan njega; jer ne žele da prime znanja o istini, da bi krozto dobro na njih delovalo. Oni tumače značenje Reči kako im se sviđa,potvrđujući samo ono što ide u prilog njihovim požudama. Takvi supretstavljeni starom ženom, ne sa lepim licem, koje je snežno bledo,nepravilnih crta, koje ju čine ružnom. Dok su oni koji priznaju i vole unutarnjestvari Reči pretstavljeni devojkom u ranom devojaštvu, ili u cvetu mladosti, lepoobučenoj, i okrašenoj vencima i nebeskim ukrasima.1775. Razgovarao sam s nekim duhovima o Reči, rekavši da je to bilo nužno i poBožanskom proviđenju, da se dadu neka otkrivenja, jer da je otkrivenje ili Rečglavni prijemnik (sasud) duhovnih i nebeskih stvari, i da tako ona povezuje neboi zemlju; i da bi bez nje bili razdvojeni, i da bi nestalo ljudskog roda. I osim toga,da je potrebno da negde postoji nebeska istina , kroz koju se čovek možepoučiti. Jer da je on rođen za nebeske stvari i da, posle života u telu, treba da

dođe među one koji su nebeski; jer da su istine vere zakoni reda u carstvu ukome on (čovek) treba da večno živi.1776. Može da izgleda kao paradoks, ali je cela istina, da anđeli razumejuunutrašnji smisao Reči bolje i potpunije kada je čitaju mali dečaci i devojčice,nego kada je čitaju odrasle osobe, koje nisu u veri koja potiče od ljubavi kabližnjemu. Rečeno mi je da je tome razlog to što su mali dečaci i devojčice ustanju uzajamne ljubavi i u nevinosti, i da su sposobni da primaju ono čimeonda Gospod raspolaže; iako oni ovo ne opažaju, osim kao neodređenozadovboljstvo koje odgovara njihovome geniju. Anđeli su rekli da je Reč mrtvoslovo, ali da ga Gospod oživljava prema tome kako ga ko prima; i ono postaježivo u skladu s (čovekovim) životom ljubavi prema bližnjemuj i sa nevinošću, i tona bezbroj načina.1777. Nastavak sledi na kraju ovoga poglavlja.POGLAVLJE XV.1. Poslije ovih riječi (poslije ovoga) dođe riječ Jehovina Avramu u utvari(viđenju), govoreći: ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika.2. A Avram reče; Gospode Jehovih, šta ćeš mi dati kad živim bez djece, a nakome će ostati moja kuća to je Elijezer ovaj Damaštanin.3. Još reče Avram: eto meni nijesi dao poroda, nego će sluga rođen u mojojkući biti moj našljednik.4. I gle, Jehova mu progovori; ne će taj biti našljednik tvoj, nego koji će izaći odtebe, taj će ti biti našljednik.5. Pa ga izvede na polje i reče mu: pogledaj na nebo i prebroj zvijezde, ako ihmožeš prebrojiti. I reče mu: tako će biti sjeme tvoje.6. I povjerova Avram Jehovi, i on mu to primi za pravdu.7. I On mu reče: ja sam Jehova koji te izvede iz Ura Haldejskoga da ti damzemlju ovu da bude tvoja.8. A on reče: Gospode Jehovih, po čemu ću poznati da će biti moja?

9. I on reče: prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od trigodine i grlicu od tri godine.10. I on uze sve to, i rasječe na pole, i metnu sve pole jednu prema drugoj; ali nerasječe ptica.11. A ptice slijetahu na te mrtve životinje; a Avram ih odgonjaše.12, A kada sunce bješe na zalazu, uhvali Avrama tvrd san, i gle, strah i mrakobuze ga.13. I On reče Avramu: znaj za cijelo da će sjeme tvoje biti došljaci u zemlji tuđoj,pa će joj služiti, i ona će ih mučiti četirii stotine godina.14. Ali ja ću suditi narodu kome će služiti; a poslije će oni izaći s velikijemblagom.15. A ti ćeš otići k ocima svojim u miru, i bićeš pogreben u dobroj starosti.16. I oni će se u četvrtom koljenu vratiti ovamo; jer grijesima Amorejskim jošnije kraj.17. A kad se sunce smiri i kad se smrče, gle, peć se dimljaše, i plamen ognjenprolažaše između onijeh dijelova.18. Taj dan učini Jehovah zavjet s Avramom govoreći: sjemenu tvojemu dadohzemlju ovu do vode Misirske, do velike vode, vode Efrata.19. Kenejsku, Kenezejsku, Kedmonejsku,20. I Hetejsku i Ferezejsku i Rafajsku,21. I Amorejsku i Hananejsku i Gergesejsku i Jevusejsku.(prim. prev. Autor je koristio latiski prevod Sv. Pisma u kome se umesto reči„Bog“ nalazi reč Jehova, koja se zbog svetosti nije izgovaala ni kod Jevreja nikod Hrišćana. Umesto nje izgovarala se reč „Gospod“, i to je bilo označeno iznadreči JHV, sa znakovima koji supripadali reči „Gospod“ ili na Hebrejskom„Adonai“. U delu Nebeske tajne, ona se koristi, i još joj se daju značenja koja suoriginalna za nas, ali su po autoru bila poznata u drevna vremena, jer se reč

“Jehova“ (onaj koji jeste) izgovaala različito zavisno da li se radilo o Jehovi kojidopušta iskujšenja, kada se završava na „ih“ (Jehovih) ili kada se radi o Jehovikoji pobeđuje, kada se završava na „ah“ (Jehovah).SADRŽAJ.1778. Ovde se u unutrašnjem smislu nastavlja o Gospodu pošto je izdržao udetinjstvu najveće borbe u iskušenjima, koja su bila uporena protivu ljubavikoju je On gajio prema celom ljudskom rodu, a posebno prema crkvi; i pošto jebio zabrinut za njenu budućnost, bilo Mu je dato obećanje; ali Mu je bilopokazano i kakvo će biti stanje crkve pri kraju, kada će se početi gasiti; ali da ćeoživeti jedna nova crkva, koja će zauzeti mesto one prethodne, i da će se takonebesko carstvo jako uvećati.1779. Gospodova uteha se opisuje posle borbi u iskušenjima, koja su opisana uovom poglavlju (stih 1).1780. Gospodova žalba u pogledu crkve, da je ona samo spoljašnja (stih 2,3).Obećanje jedne unutrašnje crkve (stih 4). O njenom širenju (stih 5). Da jeGospod pravda (stih 6). I da Njemu pripada carstvo i na nebu i na zemlji (stih 7).1781. I kako je želeo da ga se uveri da će se ljudski rod spasiti (stih 8), bilo Mu jepokazano šta će biti sa crkvom, u opštem, i u pojedinačnom (stihovi 9 do 17).1782. „Junica“, „koza“, i „ovan“, pretstavljaju nebeske stvari crkve; „grlica“ i„golupče“ pretstavljaju njene duhovne stvari (stih 9). Crkva je bila na jednojstrani, a Gospod na drugoj (stih 10). Gospod će rasterati zlo i obmanu (stih 11),Ali će nju (crkvu) obmane još mučiti (stihovi 12, 13). Ali će se od njih osloboditi(stih 14). Tako je Gospod primio utehu (stih 15). Ali će zla zaposesti (crkvu) (stih16), pa će na kraju samo zlo i obmana vladati (stih 179. Tada će doći Gospodovocarstvo, i jedna nova crkva, čija se širina opisuje (stih 18). Obmane i zla bićeizagnane iz naroda koji se imenuju (stihovi 19 do 21).UNUTRAŠNJI SMISAO.1783. Ono što se ovde opisuje, to su istorijske činjenica, naime, da je Jehovarazgovarao s Avramom, i da mu je obećana zemlja Hananska u nalseđe; da muje naloženo da uzme junicu, kozu, ovna, grlicu i golupče, i da ih postavi kao što

je opisano; da su ptice grabljivice sišle na mrtva tela; da je pao u dubok san, a usnu u strag i u mrak; da kad je sunce zašlo, da je ugledao nešto kao peć sdimom kao vatrena baklja između delova (zaklanih životinja); pored ostaliistorijskih činjenica. Ovo su istinski istorijski fakti, ali svaki od njih, i najmanji,pretstavlja nešto; a same reči kojima su ovi fakti opisani, imaju značenja; a toznači, da u svakoj i u svim ovim stvarima postoji unutrašnji smisao; jer je svakareč koja je sadržana u Reči, nadahnuta, a pošto je nadahnuta, mora da imanebesko poreklo; a to znači da mora da čuva u sebi nebeske i duhovne stvari,jer inače ne bi mogla to da bude Gospodova Reč. To je ono što je sadržano uunutrašnjem smislu; a kada se ovaj smisao otvori, tada se briše doslovni smisao,kao da ga nema; ; a s druge strane, ako se samo obraća pažnja na doslovnismisao, unutranji smisao se kao briše, kao da ga nema. Ova dva (smisla) seodnose kao nebesko svetlo prema zemaljskom svetlu; i obrnuto, kao zemaljskosvetlo prema nebeskom svetlu. Kada se pojavi nebesko svetlo, tada je svetlosveta kao gusti mrak, kao što mi je pokazano preko iskustva; a ako je neko usvetskom svetlu, tada mu nebesko svetlo izgleda kao mrkli mrak; isto je i sljudskim umovima: onome koji sve stavlja u ljudsku mudrost, ili u reči-znanja,tome nebeska mudrost izgleda kao nešto tamno; a onome ko je u nebeskojmudrosti, tome ljudska mudrost izleda nešto opšte i zamračeno koje bi, kada unjoj ne bi bilo ijedne nebeske zrake, bilo mrkla tmina.1784. Stih 1. Posle ovih reči, dođe riječ Avramu od Jehovih u utvari (viđenju)govoreći: ne boj se, Avrame, ja sam ti štiti, i plata je tvoja vrlo velika. „Posleovih reči dođe riječ Avramu od Jehovih“, znači da je posle borbi u detinjstvudošlo otkrivenje; „u utvari“, znači najdublje otkrivenje, koje je opažanje; „neboj se, Avrame, ja sam ti štit“, označava zaštitu protivu zala i obmana, u kojuzaštitu treba da se uzda; „tvoja plata je vrlo velika“, označava kraj ili cilj pobeda.1785. Poslije ovih riječi dođe riječ od Jehovih Avramu u utvari (viđenju). Da ovoznači da je posle borbi u detinjstvu dato otkrivenje, jasno je iz značenja „reči“kao i iz „reč od Jehovih Avramu“, kao i iz značenja „u utvari“ . Pod „rečima“ se uHebrejskom jeziku misli na delujuće (aktuelne) stvari; ovde stvari koje supostignute, a koje su Gospodove borbe u iskušenjima o kojima se govorilo uprethodnom poglavlju. „Reč od Jehove Avramu“, samo je reč Gospoda saSobom; ali u detinjstvu i u borbama u iskušenjima, kada Suštine još nisu bilesjedinjene, to (razgovor) se moglo pojaviti samo kao otkrivenje. Na ovaj načinse prikazuje šta je unutrašnje kada deluje na spoljašnje, u stanju i u vreme kadaje to jako daleko. Ovo je stanje koje se naziva Gospodovom poniznošću.

1786. Da je „utvara“ (viđenje ili vizija) otkrivenje, koje dolazi od opažanja, možese videti iz prirode utvara (vizija), koje se daju u skladu sa čovekovim stanjem.Onima kod koji je unutrašnji vid zatvoren, utvara je nešto različito od onoga štoje to onome čiji je unutarnji vid otvoren. Na primer, kad se Gospod pokazaoceloj skupštini na Gori Sinaju, drugačije je izgledao u utvari narodu nego što jeizgledao Aronu, a Aronovo viđenje bilo je različito od Mojsijevog; i dalje, viđenjasu bila prorocima drugačija nego ono Mojsiju. Postoje mnoge vrste utvari(vizija) o kojima će, po Božanskoj milosti Gospodovoj, biti reči kasnije. Što jeviše unutarnja, to je utvara (vizija) savršenija. Kod Gospoda su bilenajsavršenije, jer je On tada imao opažanje u svetu duhova i u nebima, a ineposrednu komunikaciju s Jehovom. Ova je komunikacija pretstavljena, i uunutračnjem smislu označena, utvarom u kojoj se Jehova pokazao Avramu.1787. Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit. Da ovo označava zaštitu protiv zala iobmana, jasno je iz značenja „štita“, koje će značenje skoro biti objašnjeno.Naime, reči da je Jehova štit, da je On velika nagrada, to su reči utehe posleiskušenja. Svako iskušenje praćeno je nekom vrstom očajanja (inače ne bi biloiskušenje), posle čega sledi uteha. Onaj koji je kušan, taj oseća strah, i uočajanju je radi onoga kakav će biti kraj (ishod). U tome se i sastoji iskušenje.Onaj koji je siguran u pobedu, taj ne može da se plaši, pa stoga ni nemaiskušenja. Tako je i Gospod, koji je izdržao najgora i najstrašnija iskušenja, On jemorao da bude i u očajanju, a koja je rasterao Svojom vlasitom moći; kao što semože jasno videti iz iskušenja u Getsemanskom vrtu, koje je ovako zabeleženokod Luke: A kada dođe na mjesto, reče im; molite se da ne dođete u napast(iskušenje), i sam otstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši nakoljena moljaše se Bogu, govoreći, kad bi htio da proneseš ovu čašu mimomene! Ali ne moja nego tvoja volja da bude!A anđeo mu se javi s neba, i krijepiga. I budući u borenju, moljaše se bolje. A znoj njegov bijaše kao kaplje krvi kojekapahu na zemlju (XXII.40-45). Kod Mateja: I uzevši Petra s oba sina Zevedejevazabrinu se i poče tužiti. Tada reči im Isus: žalosna je duša moja do smrti;počekajte ovdje, i stražite sa mnom. I otišavši malo dalje, pade na lice svojemoleći se i govoreći; oče moj, ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; i ostavšiih ondje, otide opet treći put te se pomoli govoreći one iste riječi (XXVI.37-44).Kod Marka: I uze sa sobom i Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti. Ireče im: žalosna je duša moja do smrti. Počekajte ondje i stražite. I otišavši malopade i moljaše se da bi ga mimoišao onaj čas ako je moguće. I govoraše: Ava,oče! Sve je moguće tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoćunego kako ti; i govoraše tako i drugi i treći put (XIV. 33-41). Iz ovih odlomakamožemo da vidimo prirodu Gospodovih iskušenja – da su bila strašnija od svih; ida je osećao najdublju teskobu, sve do krvavog znoja; i da je tada bio u očaju u

pogledu kraja i događaja; ali i da je primio utehu. Reči koje sada razmatramo,„ja sam tebi štit, i velika plata (nagrada)“, znače utehu posle borbi uiskušenjima o kojima se govori u ovome poglavlju.1788. Da „štit“ označava zaštitu od zala i obmana u koju se treba pouzdati,jasno je i bez objašnjenja; jer je uobičajen izraz postalo da je Bog štit i odbrana.Ali šta je posebno označeno „štitom“, može se videti iz Reči, gde u odnosu naGospoda, to znači zaštitu, a u odnpsu na čoveka, pouzdanje u zaštitu. Pošto„rat“ označava iskušenja (kao što je pokazano br. 1664), to sve što ide uz ratoznačava nešto što ide uz iskušenje, i što služi odbrani protivu zala i obmana, tojeste, protivu đavoslih četa koje uvode u iskušenja, i koje iskušavaju. Stoga„štit“, „oklop“, „nišan“, „koplje“ i „mač“ imaju različita značenja, tako isto i „luki strele“, kao i „šlem“; o svakom od ovih biće, po Božanskoj milosti Gospodovoj,govora kasnije. Razlog zbog čega „štit“ označava u odnosu na Gospoda zaštituod zala i obmana, a u odnosu na čoveka pouzdanje u tu zaštitu, je u tome što jeon zaštita za grudi; a grudima je označeno dobro i istina – dobro zato što je tusrce, a istin zato što su tu pluća. Da je ovo značenja“štita“, jasno je kod Davida:Blagosloven da je Jehova, grad moj, koji uči ruke moje boju, i prste moje ratu.Dobrotvor moj i ograda moja, utočište moje i izbavitelj moj, štit moj, onaj u kojise uzdam, koji mi pokorava narod moj (Psalam CXLIV.1,2). Ovde, „boj“ i „rat“su boj i rat u iskušenjima, a u unutrašnjem smislu, u Gospodovim iskušenjima;u odnolsu na Jehovu, „štit“ je zaštita; a u odnosu na čoveka, to je pouzdanje,kao što je jasno. Kod istoga: Dome Izrailjev, uzdaj se u Jehovu; on im je pomoć ištit. Dome Aronov, uzdaj se u Jehovu; on im je pomoć i štit; koji se bojiteGospod, uzdajte se u Jehovu; on im je pomoć i štit. (Psalam CXV. 9-11). Gde jeslično značenje. Opet: Jehova je utočište moje i branič moj. Bog moj u kojega seuzdam. Perjem svojim osjeniće te, i pok krilima svojm zaklonićeš se; istina jenjegova štit i ograda. (Psalam XCI. 2-4). Ovde „štit“ i „ograda“ označavajuzaštitu protivu obmana. Opet: Jehova, grade moj, zaklone moj, izbavitelju moj,kamena goro, štite moj, rože spasenja mojega, utočište moje! Put je Jehovinvjeran, riječ Jehovina čista. On je štit svjema koji se u nj uzdaju. (PsalamXVIII.2,30). I ovde je značenja slično. Opet: Jer ti ispituješ srca i utrobe, opravedni Bože! Štit je meni u Boga koji štiti one koji su pravedna srca! (PsalamVII. 9,10). Ovo označava pouzdanje. Opet: Ti mi daješ štit spasenja mojega, idesnica tvoja drži me (Psalam XVIII. 35). Ovo tako isto označava pouzdanje.Opet: Knezovi zemaljski sastavljaju se s narodom Boga Avramova, jer su štitovizemaljski Božiji. Da je uzvišen! (Psalam XLVII.9). Opet: Jer je Gospod Bog sunce ištit, Gospod daje blagoslov i slavu, onima koji hode u bezazlenosti ne uskraćujeni jednoga dobra. (Psalam LXXXIV.11). Ovo označava zaštitu. Kod Mojsija: Blagotebi, Izrailju! Ko je kao ti, narod kojega je sačuvao, štit pomoći tvoje, i mač slave

tvoje? Neprijatelji će se tvoji poniziti. (Zakoni Ponovljeni XXXIII.29). „Štit“označava zaštitu. Kako se ratna oružja pominju u vezi s onima koji su uborbama i u iskušenjima, tako se ista ratna oružja pripisuju neprijateljima kojinapadaju i koji iskušavaju, i tada ona označavaju obratne stvari; tako, „štit“označava zla i obmane od kojih se oni (neprijatelji) bore, i koja (oružja) onibrane, i u koja se pouzdaju. Kao kod Jeremije: Pripravite štite i štitiće, i idite uboj, prežite konje i pojašite, konjici; postavite se sa šlemovima; i utrite koplja, ioblačite se u oklope! (jer. XLVI. 3, 4). Pored mnogo drugih odlomaka.1789. Plata je tvoja vrlo velika. Da ovo označava cilj i svrhu pobeda, jasno je izznačenja „plate“ (nagrade), da je to nagrada posle borbi u iskušenjima; a ovdeje to cilj i svrha pobeda, jer Gospod nikad ne traži nagradu od pobede za Sebe.Njegova nagrada za pobede bila je spasenje celog ljudskog roda; jer se On borioiz ljubavi prema celom ljudskom rodu. Onaj ko se bori iz ove ljubavi, taj ne tražinikakvu nagradu, jer ova je ljubav takva da želi da da i prenese sve svojedrugima, i da ništa ne zadrži za sebe; tako da se ovde „nagradom“ označavaspasenje ljudskog roda.1790. Stih 2. A Avram reče; Gospode Jehova, šta ćeš mi dati kad živim bez djece,i na kom će ostati kuća moja to je ovaj Elijazer Damaštanin. „Avram reče:Gospode Jehova“, označava Gospodovo opažanje; „Avram“ je unutarnji čovek;„Gospod Jehova“ je unutrašnji čovek u odnosu prema unutrašnjem čoveku; „štaćeš mi dati kad živim bez djece“, označava da nije bilo unutrašnje crkve; „ovajElijazer Damaštanin“ označava spoljšnju crkvu.1791. Avram reče: Gospode Jehova. Da ovo označava Gospodovo opažanje, vidise iz činjenice da je Gospod imao najunutarnjiju i najsavršeniju percepciju(opažanje) svih stvari. Kao što je rečeno, ova percepcija bila je opažajnoosećanje i poznavanje svih stvari koje se dešavaju u nebu, i neprekidnakomunikacija i unutarnji razgovor s Jehovom, koju je (percepciju) samo Gospodimao. Ovo je označeno, u unutrašnjem smislu, rečima „Avram reče Jehovi“. Toje Avram pretstavljao dok je razgovarao s Jehovom; i slično je i značenje kadgod se izraz „Avram reče Jehovi“ pojavi.1792. Da „Avram“ pretstavlja unutarnjeg čoveka, ili da Avram pretstavljaGospodovog unutarnjeg ili racionalnog čoveka, pokazano je ranije. A šta jeGospodov unutarnji čovek, prikazuje se u ovom poglavlju.1793. Da je „Gospod Jehovih“ unutrašnji čovek u odnosu na unutarnjeg , jasnoje iz onoga što je rečeno o Gospodovom unutrašnjem čoveku, naime, da je to

io Sam Jehova, od Kojega je začet, i čiji je bio jedini Sin, i s kojim se GospodovoLjudsko sjedinilo posle borbi u iskušenjima, pošto je očistio materinsko ljudsko,to jest ono što je nasledio od majke. Oslovljavanje sa „Gospode Jehova“ čestose koristi u Reči; u stvari, svaki put kad se Jehova nazove „Gospodom“. Nenaziva se „Gospod Jehovah“, več „Gospod Jehovih“ , i to osobito kada se radi oiskušenjima. Kao kod Isaije: Evo, Gospod Jehovih ide na jakoga, i mišica ćenjegova obladati njim; evo plata je njegova kod njega i djelo njegovo je prednjim. Kao pastir pašće stado svoje, u naručje svoje sabraće jaganjce, i u nedrimaće ih nositi, a dojilice će voditi polako. (XL. 10, 11). Ovde „Gospod Jehovih ide najakoga“, odnosi se na Njegove pobede u borbama i iskušenjima; „Njegovamišica će obladati njim“, označava da je to bilo od Njegove sopstvene moći. Ašta će biti nagrada koja se pominje u prvom stihu ovoga poglavlja, to jespasenje celog ljudskog roda; a to je onačeno sa „kao pastir pašće stado Svoje,pokupiće jaganjce u naručje Svoje, nositi ih u nedrima, dok će dojilice voditipolako“; sve ovo ide uz najadublju ili Božansku ljubav. Ponovo kod istogProroka: Gospod Jehovih otvori mi uši, i ja se ne protivih. Leđa svoja podmetohonima koji me bijahu i obraze onima koji me čupahu; ne zaklonih lica svojega odruga ni od zapljuvanja. Jer, gle, Gospod Jehovih će mi pomagati, i ko će meosuditi? (L. 5-7,9). Ovde je jasno da se govri o iskušenjima. Pored drugihodlomaka.1794. Šta ćeš mi dati kad živim bez djece? Da ovo označava da nema unutrašnjecrkve, može se videti iz izraza „ ići bez dece“. U unutrašnjem smislu, „ići“ ježiveti (kao što je pokazano u br. 519); a onaj koji je bez dece, to je onaj kojinema semena, ili svog potomstva. O ovome se govori u sledećim stihovima (3do 5), gde se objašnjava šta je označeno onim ko je bez dece, ili onim koji nemasemena.1795. To je čuvar moje kuće. Da ovo označava spoljašnju crkvu, jasno je izznačenja „čuvara kuće“ , u unutrašnjem smislu, to jest (da je on čuvar) uodnosu na crkvu. Spoljašnja crkva se naziva „čuvarem kuće“ onda kada je kućasama unutrašnja crkva, a otac porodice Gospod. To je pravo mesto zaspoljašnju crkvu, jer čuvanje pripada spoljašnjem u crkvi; kao što je obavljanjeobredam i sve ostale stvari koje su vezane za mesto bogoštovanja i za samucrkvu, to jest za Kuću Jehovinu ili Gospodovu. Ono što je spoljašnje, ako nemaunujtrašnjeg, nema vrednosti; spoljašnje ima svoje postojanje od unutrašnjeg, ionakvo je kakvo je unutrašnje. To je kao sa čovekom: njegovo spoljašnje ilitelesno ne vredi ako nema nešto unutrašnje koje mu daje dušu i život. Kakvo jeunutrašnje, takvo je i spoljašnje; ili, kakvi su narav i um, tako je vredno sve štoizlazi uz pomoć spoljašnjeg ili telesnog. Ono što je u srcu, to čini čoveka; a ne

ono što dolazi od usta i od pokreta; a tako je i s unutrašnjim kod crkve. Aspoljašnje kod crkve je kao spoljašnje kod čoveka, u tome što se ono brine iupravlja; ili, što je isto, spoljašnjeg ili telesnog čoveka možemo isto tako nazvatičuvarem i upraviteljem kuće kada kuća označava ono što je unutarnje. Iz ovogaje jasno šta znači „ići bez dece“, naime, da je to stanje u kome nemaunutrašnjeg u crkvi, nego ima samo spoljašnjeg; kao što je i bilo onda kada seGolspod žalio.1796. (Moj naslednik je) ovaj Eliezer Damaštanin. Iz onoga što je do sad rečeno,jasno je da ove reči označavaju spoljašnju crkvu; a isto se to pokazuje i izznačenja „Damaštanina“. Damask je bio glavni grad Sirije, gde su postojaliostaci bogoštovanja Drevne Crkve, i odakle je došao Ever, ili Hebrejska nacija,kod kojih je postojala samo spoljašnja crkva (kao što je rečeno br. 1238, 1241),znači ništa osim čuvanja kuće. Da u ovim rečima ima očajanja, pa prema tome iGospodovog iskušenja, jasno je iz samih reči, kao i iz utehe koja se odnosila naunutrašnju crkvu.1797. Stih 3. A još reče Avram: eto meni nijesi dao poroda, pa će sluga rođen umojoj kući biti moj našljednik. „Avram reče: eto meni nijesi dao poroda“,označava da nije bilo unutrašnje crkve, koja je ljubav i vera; „pa će sluga rođenu mojoj kući biti moj našljednik“, znači da će u Gospodovom carstvu biti samoonoga što je spoljašnje.1798. A Avram reče: eto nijesi dao meni poroda. Da ovo znači da nije bilounutrašnjeg u crkvi, jasno je iz značenja „poroda“ (semena), a što je ljubav ivera, o kojima je bilo reči (br. 255, 256, 1025), kao i iz značenja naslednika, kaošto je objašnjeno u onom što sledi. Da su ljubav i vera, koja potiču iz toga, onounutrašnje u crkvi, pokazano je nekoliko puta. Ni na koju drugu veru se ne misliosim na onu koja potiče od ljubavi prema bližnjemu. U širem smislu, vera jedoktrinalno učenje crkve. Ali doktrinalno odvojeno od ljubavi ka bližnjemu nečini ono što je unutrašnje u crkvi, jer je doktrinalno samo znanje koje je usećanju, a koje može da postoji i kod najgorih ljudi, pa i kod paklenih (duhova).A doktrina koja dolazi od ljubavi ka bližnjemu, ona sačinjava unutrašnje u crkvi,jer to je od života. Sam život je ono unutrašnje u svakom bogoštovanju; pa jestoga i doktrinalno, kad je iz ljubavi ka bližnjemu, isto tako unutrašnje u crkvi.Da je ovo ta vera na koju se ovde misli, vidi se iz toga što onaj koji je u ljubavi kabližnjemu, taj je upoznat sa svim što se odnosi na veru. Samo pogledaj, akohoćeš, sve doktrinalne stvari, i vidi šta su i kakve su; zar se one ne odnose naljubav ka bližnjemu, pa stoga i na veru koja dolazi od ljubavi ka bližnjemu?Pogledaj samo Zapovesti u Dekalogu. Prvi je o klanjanju Gospodu Bogu. Onaj

koji ima ljubav i koji voli bližnjega, taj se klanja Gospodu Bogu, jer je to njegovživot. Druga Zapovest je da se čuva Sabat (dan odmora). Onaj koji je u ljubavi i uljubavi ka bližnjemu, tome nije ništa milije nego da se klanja Gospodu, i da slaviNjegovo ime svakoga dana. Zapovest „ne ubi“, pripada sasvim ljubavi kabližnjemu. Onaj ko voli bližnjega kao samoga sebe, taj zadrhti kada pomisli dase bližnjemu nešto desi što ga pozleđuje, a još više kad pomisli da ovaj budeubijen. Zapovest „ne ukradi“; onaj ko voli bližnjega rado daje ovome nešto štoje njegovo, i ne bi nikada od ovoga nešto ukrao. A tako je i sa zapovesti „ne činipreljube“; onaj ko voli bližnjega, taj bi radije čuvao ženu svoga bližnjega da jojneko ne nanese takvu povredu, i taj smatra da je preljuba zločin protivu savesti,i da ona razara bračnu ljubav i njene dužnosti. Poželeti ono što pripadabližnjemu je protivno onima koji žive u ljubavi ka bližnjemu, jer onaj ko je uljubavi ka bližnjemu, taj želi da čini dobro bližnjemu i da mu da nešto svoje;takav nikada ne žudi za onim što pripada drugome. Ovo su zapovesti Dekaloga,koje su doktrinalne stvari vere; a one su ne samo u sećanju onoga koji volibližnjega, već su one u njegovom životu i srcu; one su kao upisane u njemu, jersu one u njegovoj ljubavi ka bližnjemu, pa stoga i u samom njegovom životu;pored ostalih stvari dogmatske prirode koje on zna na sličan način od sameljubavi ka bližnjemu; jer on živi po savesti o onome što je pravo. Ono što jepravo i istinito, a što ne može da razume i da ispituje, on to veruje unezazlenosti srca, jer je Gospod tako rekao. Onaj koji ovako veruje, ne greši,iako to što prihvata nije istina u sebi, nego samo prividna istina. Kao ne primer,ako veruje da se Gospod gnevi, kažnjava, iskušava, i slično. Ili ako drži da hleb ivikno u Svetoj Večeri imaju neko značenje, ili da su telo i krv na neki načinprisutni (u Svetoj Večeri), kako to oni objašnjavaju – nema značaja da li kažujedno ili drugo, iako malo njih o ovome razmišlja, ili ako i razmišljaju o tomepod uslovom da je iz čista srca, jer su tako bili poučeni, a pri tome žive u ljubavika bližnjemu. Kada ovi čuju da hleb i vino u unutrašnjem smislu označavajuGospodovu ljubav prema celom ljudskom rodu, kao i sve što ide uz tu ljubav,kao i uzajamnu ljubav čovekovu prema Gospodu i bližnjemu, oni to odmahveruju, i raduju se da je tako. Dok to nije tako s onima koji znaju doktrinalnestvari, a nisu u ljubavi ka bližnjemu; ovi se o svemu raspravljaju, i osuđuju sve,ma ko oni bili, koji ne veruju kao oni. Iz ovoga se može videti da ljubav kaGospodu i ljubav ka bližnjemu sačinjavaju ono što je unutrašnje u crkvi.1799. Pa će sluga rođen u mojoj kući biti moj našljednik. Da ovo označava da bitako bilo u crkvi samo ono što je spoljašnje, vidi se iz značenja, u unutrašnjemsmislu, „naslednika“ i „nasleđa“ (semena). Biti naslednik ili naslediti znači večniživot u Gospodovom carstvu. Naslednici su svi koji su u Gospodovom carstvu,jer oni žive od Gospodove ljubavi, koja je uzajamna ljubav; i od ove (ljubavi) oni

se nazivaju sinovi. Gosodovi sinovi ili naslednici su svi oni koji su u Njegovomživotu, jer je njihov život od Njega, i oni su rođeni od Njega, to jest, oni sunanovo rođeni. Naslednici su oni koji su rođeni od nekoga; tako su naslednicisvi koji su rođeni od Gospoda, jer tako oni primaju Njegov život. U Gospodovomcarstvu ima onih koji su spoljašnji, onih koji su unutarnji, i onih koji suunutrašnji. Dobri duhovi koji su u prvom nebu, i oni su spoljašnji; anđeoskiduhovi koji su u drugom nebu, oni su unutarnji; a oni koji su u trećem, oni suunutrašnji. (prim. prev. Na drugim mestima, autor naziva spoljašnje prirodnim,unutarnje duhovnim a unutrašnje anđele nebeskim). Oni koji su spoljašnji, oninisu tako blizu Gospodu kao što su oni unutarnji; niti su pak ovi tako blizuGospodu kao što su unutrašnji. Iz Svoje Božanske ljubavi, Gospod hoće da svibudu blizu Njega; da ne stoje na vratima, kao oni u prvom nebu; On hoće da svibudu u trećem nebu; i ako je moguće, ne kod Njega nego u Njemu. Takva jeBožanska ljujbav, ili Gospodova ljujbav; a pošto je crkva tada bila samospoljašnja, to se On žalio, rekavši, „eto, sluga rođen u mojoj kući će biti mojnašljednik“, čime je označeno da će na ovaj načn postgojati samo ono što jespoljašnje u Njegovom carstvu. Ali uteha sledi, i obećanje sledi o onome što jeunutrašnje, u stihovima koji slede. Šta je spoljašnje u crkvi, već je bilo rečeno(br. 1083, 1098, 1100, 1151, 1153). Ono što pripada doktrini, to samo ne činispoljašnje, kao što je rečeno; niti se crkve kod Gospoda razlikuju jedna od drugepo tome; već se razlikuju po životu prema doktrinalnim verovanjima, od kojihsve, ako su istinite, gledaju na ljubav ka bližnjem kao na svoj temelj. Što jedoktrina osim učenje kako da se živi? U Hrišćanskom svetu, crkve se razlikujuprema doktrinalnim razlikama; prema njima, ljudi se nazivaju Rimokatolicima,Luterovcima i Kalvinistima, ili Reformisanima i Evangelistim, kao i drugimimenima. Ovako se nazivaju samo po doktrinama, a to ne bi bio slučaj ako biljubav ka Gospodu i bližnjemu bili temelji vere. Tada bi doktrnalne stvari bilesamo stvar mišljenja o misterijama vere, a koja (mišljenja) bi istinski Hrišćaniostavili svakome da se drži (svoga mišljenja) po svojoj savesti, pa bi rekli u svomsrcu da je neko istinski Hrišćanin ako živi kao Hrišćanin, to jeste, onako kao toGospod uči. Tako bi od mnogo različitih crkava bila samo jedna, a odvajanja,koja dolaze od doktrina, bi nestala; a sva mržnja jednih protivu drugim bi utrenutku iščezla, i Gospodovo carstvo bi se spustilo na zemlju. Drevna Crkva,koja je pre potopa bila raširena po mnogim kraljevstvima, bila je ovogakaraktera, to jest, ljudi su se razlikovali po doktrinalnim stvarima, ali su smatralida je ljubav ka bližnjemu temelj (svemu); a na bogoštovanje su gledali ne premadoktrinalnim stvarima koje pripadaju veri, već prema ljubavi ka bližnjem kojapripada životu. Ovo je označeno onim što se reklo da su svi govorili jedan jezik(da su bili „jedne usne“) (Postanje X.1); o čemu vidi gore (br. 1285).

1800. Stih 4. I gle, Jehova mu progovori, i reče: ne će taj biti našljednik tvoj,nego koji će izaći od tebe taj će biti našljednik. „Gle, Jehova mu progovori“,znači odgovor; „i reče: ne će taj biti našljednik tvoj“, označava da ono što jespoljašnje neće naslediti Njegovo carstvo; „nego koji će izaći iz tebe (iz tvojeutrobe)“, označava da če to biti oni koji su u ljubavi prema Njemu i ljubaviprema bližnjemu; „taj će biti našljednik“, označava da će ovi biti naslednici.1801. I gle Jehova mu progovori. Da ovo označava odgovor, naime, da neće biti(u crkvi) glavno ono što je spoljašnje, već ono što je unutrašnje, jasno je izonoga što sledi. „Jehova progovori“ , ili odgovor, to je uteha.1802. I reče: ne će taj biti tvoj našljednik. Da ovo znači da ono što je spoljašnjeneće naslediti Njegovo carstvo, jasno je iz značenja „postati naslednik“, ilinaslediti, što je gore već objašnjeno. Naslednik Gospodovog carstva nije onošto je spoljašnje već ono što je unutrašnje. I ono spoljašnje je (naslednik), alisamo preko onoga što je unutrašnje. Da bi se znalo kavav je slučaj, treba držatina umu da svi oni koji su u nebima – kako oni u prvom, tako i oni u drugom itrećem nebu – to jest, i oni koji su spoljašnji kao i oni koji su unutrašnji – svi suoni naslednici Gospodovog carstva; jer oni svi čine jedno nebo. U Gospodovimnebima, unutrašnje (stvari) odnose se na spoljašnje, kao što se odnose učoveku. Anđeli prvoga neba potčinjeni su onima iz drugog neba, a ovi supotčinjeni anđelima trećeg neba. Međutim, ovo nije potčinjenost kaonaređenje, nego je, kao u čoveku, to uticaj unutrašnjih stvari u spoljašnje; tojest, Gospodov život utiče kroz treće nebo u drugo, a kroz ovo u prvo, sve poredu; pored toga što On utiče i neposredno u sva neba. Niži ili potčinjeni anđeline znaju da je ovako osim kada im je dato od Gospoda da o tome razmisle;dakle, nema podređenosti preko naređenja. Onoliko koliko ima unutrašnjeg ujednom anđelu trećeg neba, toliko je naslednik; i slično, koliko ima unutrašnjegu anđelu prvog neba, i on je toliko naslednik. Ono što je unutrašnje, to je onošto čini nekoga naslednikom. Kod unutarnjih anđela ima više unutrašnjeg negokod više spoljašnjih anđela, pa su stoga oni prvi bliži Gospodu od onih drugih.Unutrašnje, to je ljubav ka Gospodu; pa koliko su u ljubavi i milosrđu, toliko susinovi i naslednici, jer toliko učestvuju u Gospodovom životu. Ali se niko nemože podići iz prvog ili spoljašnjeg neba u drugo ili unutarnje nebo dok nijepoučen o dobrima ljubavi i istinama vere. Koliko je poučen, toliko može dabude uzdignut ili doći u treće nebo među anđele. Unutarnji i unutrašnji se krozpouku prilagode da primaju dobra ljubavi i istine vere, i da tako opažaju ono štoje dobro i istinito. Niko ne može da opaža ono što ne zna i što ne veruje, pastoga ne može ni da primi dar da opaža dobro ljubavi i istinu vere osim prekosaznanja (cognitiones), to jest ako ne zna šta su i kakva je njihova priroda. Tako

je sa svima, čak i sa malom decom, koja sva primaju pouku u Gospodovomcarstvu. Ali ovi lako primaju pouku, jer nisu ispunjeni lažnim načelima; njih se,međutim, poučava samo o glavim istinama; a kada prime pouku, tada nemabroja i granice šta sve mogu da opaze. Ovo je sličan slučaj kao sa nekim ko jeubeđen u neku osnovnu istinu; takav onda prima pojedinosti, koje se slažu, iuči lako, kao od sebe, ili spontano; jer na njega deluje glavna istina, a otuda ipojedinosti deluju na isti način; jer ove pojedinosti ulaze s lakoćom i saprijatnošću, i tako sve postaje savršenije. To su unutranje stvari, zbog kojih seove pojedine nazivaju „naslednci“, a preko kojih oni nasleđuju Gospodovocarstvo. Ali počinju da bivaju naslednici onda kada na njih deluje dobro, to jest,uzajamna ljubav, u koju su uvedeni preko znanja o dobru i istini, i prekoosećanja za njih. Pa onoliko koliko su u osećanju za dobro, to jest u uzajamnojljubavi, toliko su „naslednici“, to jest toliko primaju nasleđe. Jer je uzajamnaljubav sami život koji primaju od Gospodove suštine, kao od svog Oca. Ovo semože videti iz onoga što sledi u sledećem stihu.1803. Nego koji će izaći iz tebe (tvoje utrobe). Da ovo označava one koji su uljubavi prema Gospodu i u ljubavi prema bližnjem, jasno je iz značenja„utrobe“, i iz značenja „izaći iz utrobe“, što je biti rođen. A ovde to označavaone koji su rođeni od Gospoda. Oni koji su rođeni od Gospoda, to jest koji supreporođeni, ti primaju život od Gospoda. Gospodov život je, kao što je rečeno,Božanska ljubav, to jest, ljubav prema celom ljudskom rodu; ili Njegova volja daspasi, ako je moguće, sve, to jest sve ljude. Oni koji nemaju Gospodovu ljubav,to jest, koji ne vole bližnjega kao samoga sebe, nikad nemaju Gospodov život,pa stoga nisu nikad od Njega rođeni, to jest, „nisu izašli iz Njegove utrobe“, paprema tome ne mogu biti naslednici Njegovog carstva. Iz čega je jasno da „izaćiiz utrobe“, u unutrašnjem smislu, ovde su označeni oni koji su u ljubavi k Njemui u ljubavi ka bližnjemu. Tako kod Isaije: Ja sam izbavitelj tvoj, svetac Izrailjev,koji te učim da bi napredovao, i vodim te putem kojim treba a ideš. O, da sipazio na zapovijesti moje, mir bi tvoj bio kao rijeka, i pavda tvoja kao valovimorski. I sjemena bi tvojega bilo kao pijeska, i poroda utrobe tvoje kao zrnanjegovijeh (XLVIII. 17-19). „Sjemena kao pijeska“ , označava dobro; a „porodautrobe tvoje kao zrna njegovijeh“, istinu; tako će biti onih koji imaju ljubav, jersamo ovi su u ljubavi prema dobru i istini. Pored toga, „utroba“ u Reči označavaljubav ili milost zato što utroba koja rađa označava, a posebnio majčinamaterica, čednu bračnu ljubav, kao i ljubav prema deci koja iz ove potiče. Kaokod Isaije: Gdje je revnost tvoja i milost tvoja? Da li će se meni ustegnuti?(LXIII.15). Kod Jeremije: Nije li mi Jeferm mio sin? nije li dijete predrago? Za toje moje srce ustreptalo njega radi, doista ću se smilovati na nj. (XXXI.20).Jasnoje iz ovoga da je Gospodova ljubav sama i milost sama i sažalenje za ljudski rod

ono što je u unutrašnjem smislu označeno „utrobom“, kao i sa „izaći iz utrobe“;stoga se onima koji „izlaze iz utrobe“ označavaju oni koji imaju ljubav. (Da jeGospodovo carstvo uzajamna ljubav, može se videti gore, br. 548. 549,684, 693,694).1804. Onaj će biti tvoj našljednik. Da ovo znači da će oni biti naslednici, jasno jeiz značenja „naslednik“, o čemu je već govoreno.1805. Stih 5. Pa ga izvede na polje i reče: pogledaj na nebo i prebroj zvijezde,ako ih možeš prebrojiti. I reče mu: tako će biti sjeme tvoje. „Izvede ga na polje“,označava vid unuarnjeg čoveka koji od spoljašnjih stvari vidi unutrašnje; “i reče:pogledaj na nebo“, označava pretstavu Gospodovog carstva u umnoj slicisvemira; „ i izbroj zvijezde“, znači pretstavu dobrih i istinitih stvari u umnoj slicisazvežđa; „ako ih možeš prebrojati“, označava plodnost ljubavi i umnožavanjevere; „ takvo će tvoje sjeme biti“, označava naslednike Gospodovog carstva.1806. I izvede ga na polje. Da ovo označava vid unutarnjeg čoveka koji odspoljašnjih stvari vidi unutrašnje, može se videti iz značenja „izvesti na polje“,povezano s onim što sledi. Unutrašnje se stvari izvode onda kada telesnimočima čovek posmatra zvezdano nebo, i otuda misli o Gospodovom carstvu.Kad god čovek vidi nešto svojim očima, i ako ih gleda kao da ih ne vidi, nego vidiili misli o crkvi i nebu, tada njegov unutarnji vid „izlazi na polje“. Samo oko nijeništa, nego vid njegovoga duha izlazi kako bi video unutrašnje stvari odspoljašnjih; a to je, da bi od predmeta ovoga sveta neprestano razmišljao oonim stvarima koje su u drugom životu; jer je to život radi kojega živi na ovomesvetu. Takav je bio vid Pradrevne Crkve; takav je vid anđela koji su kod čoveka; itakav je bio Gospodov vid.1807. I reče: pogledaj na nebo. Da ovo označava pretstavu Gospodovog carstvau umnoj slici svemira, može se videti iz značenja „neba“. U Reči „Nebo“, uunutrašnjem smislu, ne označava nebesa koja se pokozuju očima; negoGospodovo carstvo u opštem i u pojinačnom (obliku). Kad čovek koji gleda naunutrašćnje stvari od spoljašnjih, vidi nebesa, on ne misli o zvezdanom svodu(nebu), nego o anđeoskom nebu; i kada gleda sunce, on ne misli o suncu nego oGospodu, koji je Sunce neba. Tako isto, kada gleda mesec i zvezde; i kada vidiogromnost nebesa, on ne misli o njihovoj ogromnosti, već o ogromnoj ineizmernoj moći Gospodovoj. Isto je kada gleda sve druge stvari, jer nema ništašto nije pretstava (simbol, metafora); isto tako kada gleda stvari na zemlji; kadaposmatra svitanje dana, on ne misli o zori nego o svemu što dolazi od Gospoda,ka i o napredovanju prema danu mudrosti. Tako kada gleda vrtove, šumarke,

leje cveća, njegovo se oko ne lepi za stablo, ili za cveće, list ili plod; nego misli onebeskim stvarima koje su njima pretstavljene; niti misli o cvetu, njegovojlepoti i prijatnosti; nego o onome što ovi pretstavljaju u drugom životu. Jernema ništa što je lepo i prijatno na nebeskom svodu ili na zemlji što nepretstavlja Gospodovo carstvo (vidi što je rečeno u br. 1632). Ovo je „pogledajna nebo“ što pretstavlja Gospodovo carstvo u umnoj slici svemira. Razlog dasve na nebu i na zemlji pretstavlja nešto je to što je sve to došlo i neprestanodolazi uticajem od Gospoda kroz nebo. To je kao i sa ljudskim telom, koje dolazii koje traje od duše; zbog čega je sve na telu, uopšte i u pojedinostima,pretstava duše. Duša je svrha i cilj. Duša je i u službi i ona je u cilju; a telo samoizvodi (ono u čemu je duša vodi). Svi efekti, ma koji da su, su pretstave službikoje su uzroci; a službe pretstavljaju ciljeve koji pripadaju prvim načelima. Onikoji su u Božanskim idejama, ti se nikada ne zadržavaju na premetimanjihovoga vida; nego od njih i preko njih vide unutrašnje stvari. A najdubljeunutrašnje stvari pripadaju Gospodovom carstvu, dakle onima koji su u samimciljevima. Isto je tako sa Gospodovom Reči; onaj (čovek) koji je u Božanskimstvarima, taj nikada ne gleda na Gospodovu Reč od slova; već gleda na slovo ina doslovni smisao kao na nešto što pretstavlja i označava nebeske i duhovnestvari crkve i Gospodovog carstva. Za njega je doslovni smisao samo sredstvopomoću kojega misli o ovim. Takav je bio Gospodov vid.1808. Izbroj zvezde. Da je ovo pretstava onoga što je dobro i istinito u umnojslici sazvežđa, jasno je iz onoga što je maločas rečeno; kao i iz značenja ipretstave „zvezda“, što su dobra i istine. „Zvezde“ se često pominju u Reči, isvugde označavaju ono što je dobro i istinito, a u suprotnom smislu, ono što jezlo i lažno; ili što je isto, one označavaju anđele ili društva anđela, a u obrnutomsmislu, zle duhove i njihova udruživanja. Kada označavaju anđele i društvaanđela, tada su zvezde stajaćice (nepokretne zvezde); dok kada pretstavljaju zleduhove i njihova udruživanja, one su zvezde lutalice (pokretne zvezde), kao štosam to često video. Da sve stvari na nebeskom svodu i na zemlji pretstavljajunebeske i duhovne stvari, vidi se i po tome što se stvari slične ovima koje sepokazuju na svodu nebeskom i na zemlji našem vidu, da se one pokazju i usvetu duhova, jasno kao u po dana; i tamo su one samo pretstave. Na primer,kada se pokaže zvezdano nebo, i na njemu zvezde stajaćice, trenutno se zna daone pretstavljaju dobro i istinu; a kada se pokažu zvezde lutalice, odmah se znada one pretstavljaju zlo i obmanu. Po sjaju i svetlucanju može da se zna koje suvrste; pored bezbroj drugih stvari. Otuda, ako se misli mudro, može se znati štaje poreklo svih stvari na zemlji, to jest, da je to Gospod; a razlog da one dolazena zemlju ne idealno (kao slike) nego stvarno (aktuelno) je u tome što su svestvari, kako nebeske tako i duhovne, a koje su od Gospoda, žive i suštinske, ili

kako ih zovu, supstancijalne, pa stoga dobijaju egzistenciju (postaju) u onom štoje poslednje (ultimum) u prirodi (vidi br. 1632). Da zvezde pretstavljaju ioznačavaju ono što je dobro i istinito, može se videti iz sledećih odlomaka uReči. Kod Isaije: Jer zvijezde nebeske i prilike nebeske ne će pustiti svetlostisvoje, sunce će pomrčati o rođaju svom, a mjesec ne će pustiti svetlosti svoje. Ipohodiću vaseljenu za zloću i bezbožnike za bezakonje. (XIII.10,11). Ovde segovori o danu pohođenja (prim.prev. „sudnji dan“, ili pohođenje radi suda.Prem autoru, postoje veliki Sudovi na kraju svake unvezalne crkve, kao onaj dokje Gospod bio na zemlji, i onaj kojemu je prisustvovao autor u duhovnom svetu.Ali postoje i mini-sudovi, kada se ruše one stvari, ponekad čitavi gradovi, koje zliili nečisi duhovi izgražiju, a koje je autor opisivao u Duhovnm dnevniku). Svakmože da vidi da da ovde „zvezde“ i „prilike nebeske“ (sazvežđa) označavaju nezvezde i sazvežđa nego dobra i istine; da se „suncem“ označava ljubav; a„mesecom“ vera; jer se ovde radi o zlima i obmanama. Kod Jezikilja: I kad teugasim, zastrujeću nebo, i zvijezde na njemu pomračiti, sunce ću zaklonitioblakom, i mjesec ne će svijetljeti svetlošću svojom, Sva ću svijetla vidjela nanebu pomračiti za tobom, i pustiću tamu na tvoju zemlju. (XXXII.7,8). Ovde jeslično značenje. Kod Joila: Pred njima će se zemlja tresti, nebesa će sepokolebati, sunce i mjesec će pomrčati i zvijede će ustegnuti svetlost svoju.(II.10 i III.15). I ovde je slično značenje. Kod Davida: Hvalite ga, sunče i mjeseče!Hvalite ga, sve zvijezde sjajne! Hvalite ga, nebesa nad nebesima i vodo nadnebesima! (CXLVIII,3,4). Ovo označava isto. Da se pod „zvezde“ ne misli nazvezde, nego na dobro i istinu, ili što je isto, na one koji su u dobrim i istinitimstvarima, kao što su anđeli, otvoreno se kaže kod Jovana: I (vidjeh) usred sedamsvijećnjaka kao sina čovječijega, obučena u dugačku haljinu, i opasan po prsimapojasom zlatnijem. I držaše u svojoj desnici sedam zvijezda, i iz usta njegovijehizlažaše oštar mač s obje strane, a lice njegovo bijaše kao sunce kada sija u silininjegovoj. Tajna sedam zvijezda koje si vidio na desnici mojoj, i sedamsvijetnjaka zlatnijeh, i sedam zvijezda jesu anđeli sedam crkava; i sedamsvijetnjaka koje si vidio jesu sedam crkava. (Otkr. I. 13, 16, 20). Opet: I četvrtianđeo zatrubi, i udarena bi trećina sunca, i trećina mjeseca, i trećina zvijezda,da pomrča trećina njihova, i trećina dana da ne svijetli, tako i noći. (VIII. 12).Ovde se jasno vidi da su dobro i istina potamnili. Kod Danila: I iz jednoga iziderog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. Inaraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvjezda, ipogazi ih. (VIII.9, 10). Ove reči jasno pokazuju da „vojske nebeska“ i „zvijezde“su dobra i istine, po kojima se gazi. Iz ovih odlomaka može se videti štaoznačavaju Gospodove reči kod Mateja: I odmah će po nevolji dana tijeh suncepomrčati, i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba spasti, i sile nebeskepokrenuti se. (XXIV. 2). I kod Luke: I biće znaci u suncu i u mjesecu i u

zvijezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova. (XXI.25). Ovde se pod „sunce“ ne misli na sunce, niti pod „mesec“, na mesec, ni pod„zvezde“, na zvezde, ni pod „more“, na more; nego što ovi pretstavljaju, naime,„suncem“ nebeske stvari ljubavi, „mjesecom“ duhovne stvari, a „zvezdana“stvari dobre i istinite, to jest, poznavanja onoga što je dobro i istinito, koje ćesve potamniti na svršetku vremena (doba), kada nema ni vere ni ljubavi premabližnjemu.1809. Ako ih možeš izbrojati. Da ovo označava plodnost ljubavi i umožavanjevere, ili što je isto, plodnost dobra i ujmnopžavanje ikstine, može se videti bzobjašnjenja; jer se ačima jasno kaže da se ne mogu izbrojati.1810. Tako će biti sjeme tvoje. Da ovo označava naslednike Gospodovogcarstva, jasno je iz značenja „semena“, a što je ljubav i vera iz nje, ili što je isto,označava one koji su u ljubavi i u veri, kako anđeli tako i ljudi. Da „seme“ imaovo značenje, bilo je naraznim mestima rečeno i pokazano. Ove reči označavajuGospodovo carstvo u opštem (obliku), koje je tako prostrano i brojno, da toteško poverovati; a što se samo može izraziti sa „ogromno“. O njegovojogromnosti biće govora, po Božanskoj milosti Gospodovoj, na drugome mestu;to je ono što je izraženo u ovome stihu sa „Pogledaj na nebo, i izbroji zvezde,ako ih možeš izbrojati; tako će tvoga semena biti“. Ove reči tako istooznačavaju bezbrojna dobra i istine mudrosti i intelikencije, zajedno sa srećomkoja ih prati, u svakom anđelu.1811. Stih 6. I povjerova Avram Jehovi, i on mu to primi u pravdu. „I povjerovaAvram Jehovi“, onačava Gospodovu veru u to vreme; „i on mu to primi zapravdu“, ozačava da je ovde Gospod prvi postao pravda.1812. I poverova Jehovi. Da ovo označava Gospodovu veru u to vreme, jasno jeiz samih reči, kao i iz povezanosti stvari u unutrašnjem smislu; a to je da jeGospod, dok je živeo na svetu, bio u neprekidnim iskušeničkim borbama, i da jestalno pobeđivao, od neprekidnog i najdubljeg pouzdanja i vere da će, zato štose bori za spasenje celog ljudskog roda iz čiste ljubavi, da stoga i mora pobediti;a što je ovde označeno sa „i poverova Jehovi“. Kakva je vera, to se zna poljubavi od koje se bori. Onaj ko se bori od bilo koje druge ljubavi a ne od ljubavika Gospodu i bližnjemu, taj se ne bori od vere, to jest, taj „ne veruje u Jehovu“,nego veruje u ono što voli; jer sama ljubav od koje se bori, to je njegova vera.Na primer: onaj koji se bori da bi bio najveći u nebu, taj ne veruje u Jehovu,nego u sebe; jer želja da se bude najveći, je želja da se zapoveda drugima; tako,on se bori da bi zapovedao; tako i u drugim slučajevima. Tako se iz ljubavi od

koje se neko bori, može znati šta je njegova vera. U svim svojim borbama iiskušenjima, Gospod se nikada nije borio od ljubavi prema Sebi, nego od ljubaviza ceo svemir, pa prema tome ne da bi postao najveći u nebu, jer bi to bilosuprotno Božanskoj Ljubavi, nego se borio da bi drugi nešto postali, i da bi bilispaseni. On to kaže kod Marka: A sinovi Zevedejevi mu rekoše: daj nam dasjedimo jedan s desne strane tebi a drugi s lijeve, u slavi tvojoj. A Isus reče: Kojihoće da bude veći među vama, neka vam služi. I koji hoće prvi među vama dabude, neka vam bude sluga;jer sin čovječiji nije došao da mu služe, nego dasluži, i da da dušu svoju u otkup za mnoge. (X. 37, 43-45). Ovo je ljubav, ili ovoje vera od koje se Gospod borio, a što je ovde označeno sa „i poverova Jehovi“.1813. I on mu to primi za pravdu. Da ovo označava da je u ovome prvi Gospodpostao pravda (prim. prev. Da je ispunio zakon ili red do kraja), može da se vidiako se povežu stvari u unutrašnjem smilsu, tamo gde se radi o Gospodu. Da jeGospod prvi postao pravda za ceo ljudski rod, može da se vidi iz toga što se onjedini borio od Božanske ljubavi, naime, od ljubavi prema celom ljudskom rodu,čije je spasenje u borbama želeo i za kojim je čeznuo. U pogledu LjudskeSuštine, Gospod nije rođen pravda (savršen), ali je postao pravda kroziskušeničke borbe i pobede, i to Svojom vlastitom moći. Koliko se puta borio ipobeđivao, svaki put Mu se to primilo za pravdu, to jest, dodavalo se na pravdukoju je izvršavao a koju je stalno povećavao, sve dok nije postao čista pravda.Čovek koji je rođen o ljudskog oca, ili od semena ljudskog oca, kad se bori odsebe, on se bori iz ljubavi prema sebi i svetu; znači ne od nebeske, nego odpaklene ljubavi, jer je takav karakter propriuma koji dobija od svog oca, poredpropriuma koji je stekao vlasitim ponašanjem. Stoga vrlo greši onaj koji misli dase bori od sebe protivu đavola. Slično (greši) i onaj koji želi da postanepravedan od svoje vlastite moći, to jest, koji veruje da su dobra i istine od kojihse bori od njega, pa da stoga zbog njih zaslužuje nebo, taj u stvari deluje i misliprotivu dobra i istine vere; jer je to istina vere, to jest sama istina, da je Gospodtaj koji se bori. Pa stoga kada deluje i misli protivno istini ere, on oduzima odGospoda ono što je Njegovo (Gospodovo), i prisvaja ono što je Gospodovo, ilišto je isto, on postavlja sebe, to jest ono u sebi što je pakleno, na Gospodovomesto. Otuda to da takvi ljudi žele da postanu veliki, ili najveći u nebu; i otudato da krivo veruju da se Gospod borio protivu paklova kako bi bio najveći.Ljudski proprium (ego) prate ovakve fantazije, koje izgledaju istine, ali su neštotome suprotno. Da je Gospod došao na svet da bi postao pravda, to su prorocipretskazivali; na taj način, to se moglo znati pre Njegovog dolaska; isto tako, Onnije mogao postati pravda osim preko iskušenja i pobeda nad svim zlima i svimpaklovima. Kod Jeremije: U Njegove dane spašće se Juda, i Izrailj će stanovati umiru, i ovo Mu je ime kojim će se zvati: Jehova pravda naša. (XXIII.6). Kod

istoga: U te dane i u to vrijeme učiniću da proklija Davidu klica prava, koja ćečiniti sud i pravdu na zemlji. U te dane spašće se Juda, i Jerusalim će stajati bezstraha, i zvaće se: Jehova pravda naša. (XXXIII. 15,16). Kod Isaije: I vidje danema čovjeka, i začudi se da nema posrednika; za to Mu učini spasenje mišicaNjegova, i pravda Njegova poduprije Ga. Jer se obuče u pravdu kao u oklop, išljem spasenja stavi na glavu; odjene se osvetom kao odijelom, i ogrte serevnšću kao plaštem (LIX.16,17; osobito vidi Isa. LXIII.3,5). „Mišica Njegova“označava Njegovu vlastitu moć. Pošto je sam Gospod pravda, to se „stanpravde“ pominje kod Jeremije (XXXI.23; 1,7).1814. Stih 7. I reče mu: ja sam Jehova, koji te izvede iz Ura Haldejskoga da tidam zemlju ovu da bude tvoja. „I reče mu: ja sam Jehova“, označavaGospodovog unutrašnjeg čoveka, koji je Jehova, i od Koga je imao opažanje;„koji te izvede iz Ura Haldejskoga“, označava prvo stanje spoljašnjeg čoveka;„da ti dam ovu zemlju da bude tvoja“, znači Gospodovo carstvo, koje samoNjemu pripada ( koje On jedini poseduje).1815. I reče mu: ja sam Jehova. Da ovo označava Gospodovog unutrašnjegčoveka, koji je Jehova, od Kojega je imao opažanje, jasno je iz onoga što je većbilo rečeno, naime, da je Gospodovo Unutrašnje, to jest, sve ono što je primiood Oca, to je bio Jehova u Njemu, jer je bio začet od Jehove. Što čovek primi odoca, jedna je stvar, a što primi od majke je drujga. Od oca čovek prima sve onošto je unutrašnje, samu svoju dušu ili život je od oca; a od majke prima ono štoje spoljašnje. Jednom rečju, unutarnji čovek, ili sami duh, je od oca; ali vanjskičovek, ili samo telo, je od majke; što može svako da shvati iz čiknjenice da otacusađuje samu dušu, i ova se oblači u telesni oblik u ovulu (jajniku). Sve što jeposle dodato, bilo u ovulu ili u materici, to je od majke, jer se povećava samona taj način. Iz ove činjenice se može videti da je u pogledu Svog unutarnjeg,Gospod bio Jehova. Ali za to što se spoljašnje, koje je Gospod primio od majke,moralo ujediniti s Božanskim ili Jehovom, i to preko iskušenja i pobeda, kao štoje rečeno, to je moralo da izgleda u tim stanjima kao da On razgovara saJehovom kao s nekim drugim; dok je u stvari razgovarao sa Samim Sobom, i toonoliko koliko je bio u stanju povezanosti. Gospodovo opažanje, koje je ima unajvećem savršenstvu više neko iko ko je bio rođen, dolazilo je od NjegovogUnutrašnjeg, to jest od samoga Jehove, što je ovde označeno u unutrašnjemsmislu sa „Jehova mu reče“.1816. Koji te izvedoh iz Ura Haldejskoga. Da ovo označava prvo stanje Njegovogspoljašnjeg čolveka, može se videti iz značenja „Ura Haldejskoga“. Materinskokoje je Gospod primio kod rođenja, ili naleđe od majke, to je ono što je

označeno „Uzom Haldejskim“. Priroda ovoga opisana je ranije. Kad god jepobeđivao zla i obmane, to jest paklove, On je bio izvođen iz materinskog, ili iznasleđa od majke.1817. Da ti dam zemlju ovu da bude tvoja. Da ovo označava Gospodovocarstvo, koje samo Njemu pripada, jasno je iz značenja „zemlje“, ovde SveteZemlje ili Zemlje Hananske, koja je nebesko carstvo; kao i iz značenja„nasleđivanja“, o kome je bilo reči nekoliko puta. „Naslediti zemlju“ značiposedovati nebesko carstvo, kojim se ovde opisuje Gospodova Ljudska Suština;jer je On u pogledu Božanske Suštine, posedovao ceo svemir, stoga i nebeskocarstvo, od večnosti.1818. Stih 8. I on reče: Gospode Jehovih, po čemu ću poznati da će biti moja? „Ion reče: Gospode Jehovih“ znači razgovor, kao od Unutarnjeg čoveka sUnutrašnjim (prim. prev. Racionalnog sa Nebeskim);“ po čemu ću znati da ćebiti moja?“, označava iskušenje upereno protivu Gospodove ljubavi, u kojem ježelelo da bude potpuno siguran.1819. I on reče: Gospode Jehovih. Da ovo onačava kao razgovor Unutarnjegčoveka s Unutrašnjim, jasno je iz onoga što je rečeno u prethodnom stihu u vezis rečima „Jehova mu reče“; kao i iz onoga što što je rečeno (kod stiha 2. ovogapoglavlja) o Gospodu Jehovih, da označava razgovor Unutarnjeg s Unutrašnjimčovekom, ili Jehovom, osobito kad je bio u iskušenju.1820. Po čemu ću poznati da će biti moja? Da ovo označava iskušenje uperenoprotivu Gospodove ljubavi, u kome iskušenju je želeo da bude sasvim siguran,može se videti iz sumnje koja se nalazi u samim rečima. Onaj koji je u iskušenju,taj sumnja u ishod (cilj). Cilj koji se gleda, je ljubav, protivu koje se zli duhovi i zligeniji bore, pa stoga stavljaju cilj (ishod) u sumnju; a što je ljubav veća, to je oniviše stavljaju u sumnju. Kada se ne bi sumnjalo u cilj (ishod), i to do očajanja, nebi bilo iskušenja. Uveravanje u pogledu ishoda (rezultata) prethodi pobedi ipripada pobedi. Malo ko zna kakav je slučaj s iskušenjem, pa će ukratko bitiobjašnjeno. Zli duhovi se bore samo protivu onoga što čovek voli; što on s višežara nešto voli, to oni vode žešću borbu. Zli geniji su ti koji se bore protivuosećanja dobra. Čim primete i najmanju stvar koju čovek voli, ili opaža, a kojakao da miriše i koja mu je draga, oni odmah napadaju i pokušavaju da je razore,a time i celoga čoveka; jer je čovekov život sazdan od onoga što on voli. Ništaim nije draže nego da ovako razore čoveka, čak za večnost, ukoliko ih Gospodne odagna. Oni koji su zloćudni i prepredeni, te se uvlače u ono što čovek voli, ilaskaju tome, i tako privode čoveka k sebi. A odmah, kad ga privedu,

pokušavaju da razore ono što on voli, i da tako umore čoveka (podmukloubiju), i to na hiljade načina koji se ne mogu shvatiti. Oni ne vode borbu takošto jednostavno iznose razloge (razglabaju) protivu dobrih i istinitih stvari, jerove borbe ne vrede, jer i kad ih se pobedi i hiljadu puta, oni i dalje navaljuju, jeriznošenju razloga nema kraja. Nego oni izvrću dobra i istine i potpaljuju požudei ubeđenja, tako da čovek misli da je uvek u istoj požudi i ubeđenju; a u istovreme oni podgrejavaju ove požude i ubeđenja tako što kradu od (čovekovog)uživanja u nečem drugom i to uvlače ( u požude i ubeđenja), i na taj načinnajpodmuklije napadaju i muče čoveka; a to rade s puno veštine, navodeći ga sjedne na drugu stvar, tako da, ako ga Gospod ne bi pomagao, čovek bi zaistamislio da je to tako (prim.prev. kako to insinuiraju zli duhovi). Ni deluju na sličannačin protivu osećanja za istinu koja sačinjavaju savest; čim opaze nešto što je(urađeno) po savesti, tada oni od obmana i pogrešaka u čeveku oblikuju jednoosećanje sebi; i onda pomoću ovoga (osećanja) bacaju senku na svetlo istine, itako je izvrću; ili unose strah i muče ga. Isto tako, drže (čovekovu) misao najednom predmetu, i tako ga ispunjavaju fantazijama; u isto vreme, zaogrćupotajno požude u fantazije; pored mnogih drugih veština koje se ne moguopisati tako da bi ih čovek razumeo. Ovo su samo neka sredstva, samo glavna,pomoću kojih oni nalaze put do čovekove savesti, jer im je najveće uživanje daovu razore. Iz ovih nekoliko tvrdnji, a ovo je zaista mali broj, može se videti štasu iskušenja, i da su ona uglavnom onakva kakve su i ljubavi; a iz ovogamožemo videti kakva je bila priroda Gospodvih iskušenja, da su bila strašnija odsvih drugih; jer kolika je velika ljubav, toliko je strašno i iskušenje. Gospodovaljubav je bilo spasenje celog ljujdskog roda, i bila je najžarča, tako da je bila zbirosećanja dobra i osećanja istine u najvišem stupnju. Protivu ove, snazloćudnijom podlošću i otrovom, svi paklovi su vodili bitku; ali ih je Gospodsve pobedio Svojom vlastitom snagom. Ishod (rezultat) pobeda je to da se zligeniji i duhovi više ne usuđuju da učine bilo šta; jer se njihov život sastoji utome da mogu da razore, i kada opaze da je čovek u stanju da se odupre, oniodmah beže , što im se dešava kad se približe prvom ulazu u nebo, jer ih tadahvata užas i strah, pa se sjure natrag.1821. Stih 9. I reče mu: prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovnaod tri godine i grlicu i golupče. „I reče mu“ označava opažanje (percepciju);„uzmi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine“, označavanebeske stvari crkve; „junica“ pretstavlja vanjske nebeske stvari; „koza“,unutarnje nebeske stvari; a „ovan“, duhovne nebeske stvari; oni treba da budu„tri godine“ stari, jer treba da obuhvate sve stvari crkve u pogledu vremena istanja; „grlica i golupče“ označavaju duhovne stvari crkve; „grlica“, one koje suspoljne; a „golupče“, one koje su unutarnje.

1822. I reče mu. D ovo označava opažanje, jasno je iz onoga što je rečeno gorekod stihova 2 i 7. Opažanje samo nije ništa drugo već unutrašnji govor, koji seunutrašnji govor pokazuje tako što se opaža. Svaki unutarnji diktat, ili savest,nije ništa drugo nego to (nego opažanje). Samo što je opažanje viši ili unutarnjistepen toga.1823. Prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine. Daovo označava nebeske stvari crkve, jasno je iz značenja istih životinja kaožrtava. Svaki čovek zdravog razuma mora da veruje da ove razne životinje značenešto više nego žrtve; ili da junica znači isto što i tele, ili ovca, ili vo, ili koza, i daoni svi znače isto što i jagnje; i da grlica znači isto što i golub; dok je činjenica dasvaka životinja ima svoje posebno značenje. To se može videti iz toga što senikada nije prinosila na žrtvu jedna umesto druge životinje; i da su posebnonaznačene oni koje se žrtvuju svakoga dana, a druge na Sabat ili na svetkovine,za priloge, zavete, i žrtve umirne, neke za ispaštanje krivice i greha, i neke začišćenje; a ovo ne bi bio slučaj da nešto posebno nije označavano ovimživotinjama. Ali bi bilo predugo ovde objašnjavati svako pojedino značenje;dovoljno je reći da su nebeske stvari bile pretstavljene životinjama, a duhovnepticama; i svakom pojedinom vrstom, neka posebna nebeska ili duhovna stvar.Sama Jevrejska Crkva, sa svim što se na nju odnosilo, pretstavljala je stvari kojepripadaju Gospodovom carstvu, u kome je sve nebesko i duhovno, to jest sveje od ljubavi i od vere; kao što se može videti i iz značenja čistih i nečistihživotinja, kao što je gore objašnjeno (br. 45, 46, 142, 143, 246, 714, 715, 776):Pošto su u Pradrevnoj Crkvi ove (životinje) označavale nebeska dobra, one suposle postale pretstave u crkvi, kada se cenilo i priznavalo vanjskobogoštovanje, koje je bilo reprezentativno. Pošto se ovde radi o stanju crkve, ipošto se pretskazuje kakva će biti, stoga je to pokazano Avramu prekopretstava, baš kao što se ovde iznosi; ali svaka stvar ima značenje uunutrašnjem smislu, kao što svak može da zna i pomisli; jer čemu bi inačeslužilo to da se uzme junica tri godine stara, golubica ili golupče i da se raseku udva dela, i da se postave delovi jedan prema drugome, ako to ne bi imalo nekoznačenje? Ali šta je ovime bilo označeno, videće se u onome što sledi.1824. Da „junica“ onačava vanjske nebeske stvari, „koza“ da pretstavljaunutarnje nebeske stvari, a „ovan“ duhovno-nebeske stvari, može se videti izžrtvovanja, o čemu će, po Božanskoj milosti Gospodovoj, biti reči docnije, kadase bude govorilo o žrtvama. Postoje izvanjske nebeke stvari, i unutarnjenebeske stvari, kao i duhovno-nebeske stari. Izvanjske nebeske stvari su onekoje pripadaju spoljašnjem čoveku; unutarnje nebeske stvari su one koje

pripadaju unutrašnjem čoveku, dok su duhovno-nebeske one koje se izvode izpređašnjih. Samo nebesko je ljubav prema Gospodu i ljubav prema bližnjemu.Ovo se nebesko uliva od Gospoda, i to preko unutrašnjeg čoveka u njegovospoljašnje. Ovo se u unutarnjem čoveku naziva unutarnje nebesko, a uspoljašnjem čoveku (se naziva) izvanjsko nebesko. Izvanjsko nebesko je sveosećanje dobra; a uz to i sve uživanje koje dolazi od osećanja dobra. Onolikokoliko je dobro ljubavi i milosrđa u tome, to jest u osećanju dobra i u uživanjukoje potiče iz tog osećanja, toliko je nebesko u njima, zajedno sa srećom. Dok jeduhovno-nebesko sve osećanje istine u kome je osećanje dobra, ili osećanjeistine koje je rođeno od osećanja dobra; na taj način to je vera u ljubavi kabližnjem,ili vera koju je rodila ljubav ka bližnjemu.1825. Da izraz „star tri godine“ u sebi sadrži ceo zbir osećanja dobra i osećanjaistine u najvišem stepenu, jasno je iz značenja „tri“ u Reči. Sa „tri“ je označenopuno vreme crkve, od početka do kraja, a to su sva njena stanja. Poslednjevreme crkve je stoga označeno trećim danom, trećom sedmicom (nedeljom),trećim mesecom, trećom godinom, i trećim dobom, koji su svi isti. Pošto jestanje crkve označeno brojem tri, to je njima označeno i stanje svakga ko je ucrkvi, kao i sve ono što pripada crkvi, kao što se može videti iz značenja ovogabroja u odlomcima dodatim iz Reči (b. 720, 901). Da „junica od tri godine“ takoznači poslednje vreme crkve, a to je kada se pustoši ili kad je opustošena, možeda se vidi kod Isaije: Srce moje vapije za Moavom; bjegunci njegovi pobjegošedori do Sigora kao junica trećakinja; jer će ići uz brdo Laitsko plačući, i putemOrionaimskim razlijegaće se jauk.(XV.5). I kod Jeremije: Radost i veselje otide srodnoga polja, iz zemlje Moavske; i učinih te nesta u kacama vina; niko ne ćegaziti pjevajući, pjesma ne će se više pjevati. Od vike Esevonske, koja dopire doEleade, podigoše viku do Jase, od Sigora do Oronaima, kao junica od tri godine,jer će i voda Nimrimskih nestati.(XLVIII.33, 34). Niko ne može da pronikne štaznače ove stvari osim ako zna šta je označeno „Moavom“, „Sigorom“,„Oronaimom“, „vikom do Jase“, „vodama Nimrimskim“, kao i „junicom od trigodine“. Jasno je da je ovde pretstavljeno konačno pustošenje.1826. I grlicu i golupče. Da ovo označava pretstave duhovnih stvari crkve,jasno je iz značenja ptica u opštem a grlice i golupčeta u posebnom (obliku). Da„ptice“ označavaju duhovne stvari, koje pripadaju veri ili istini, a stoga iintelektualnim i racionalnim stvarima, pokazano je gore (br. 40, 745, 776, 991);isto tako da „golubice“ označavaju dobra i istine vere (br. 870). Šta oneoznačavaju kao žrtve, biće, po Božanskoj milosti Gospodovoj, rečeno u onomešto sledi, gde će se govoriti o žrtvovanjima. U Reči, a posebno u proročkomdelu, kada se govori o nebeskim stvarima, onda se govori i o duhovnim, i tako

se one povezuju; jer jedna je od druge, tako da jedna pripada drugoj (kao što jepre rečeno, br. 639, 680, 683, 707, 793, 801).1827. Da „grlica“ označava pretstave izvanjskih nebeskih stvari, a „golupče“pretstave unutarnjih duhovnih stvari, čije su izvajske označene „junicom“,unutarnje „kozom“, a one između „jarcem“.1828. Stih 10. I on uze sve to i rasječe na pole, i metnu sve pole jednu premadrugoj; ali ne rasjče ptica.“ I on uze sve to“, označava da je tako i urađeno; „iraječe na pole“, označava crkvu i Gospoda; „i metnu sve pole jednu premadrugoj“, označava paralelizam i saobraznost u odnosu na nebeske stvari; „ali nerasječe ptica“, označava duhovne stvari, u kojima nema ovakvog paralelizma isaobraznosti.1829. I on uze sve to. Da ovo znači da je tako i urađeno, jasno je i bezobjašnjavanja.1830. I rasječe na pole. Da ovo označava crkvu i Gospoda, jasno je iz onoga štosledi. Jer junicom su označene nebeske stvari, kozom, i jarcem, a duhovnegrlicom i golupčetom; a ove (životinje), kad su ovako podeljene i postavljenejedna prema drugoj, ne mogu da imaju drugačije značenje.1831. I metnu sve pole jednu prema drugoj. Da ovo označava paralelizam isaobraznost u pogledu nebeskih stvari, može se videti ako se uoči da delovi najednoj strani označavaju crkvu, a oni na drugoj strani, Gospoda; a kada su ovidelovi jedan nasuprot drugome, to samo može da označava paralelizam isaobraznost (korespondenciju); a pošto su junica, koza, i ovan tako podeljeni ipostavljeni i pošto su time označene nebeske stvari (kao što je gore rečeno kodstiha 9,), to je jasno da ovde postoji paralelizam i saobraznost u odnosu nanebeske stvari. Drugačije je s duhovnim stvarima, o kojima će biti reči ubrzo.Nebeske stvari, kao što je često rečeno, su sve ono što pripada ljubavi premaGospodu i ljubavi prema bližnjemu. Gospod je taj koji daje ljubav i milosrđe; acrkva je ta koja prima. A ono što ih ujedinjava, to je savest, u kojoj su usađeniljubav i milosrđe; pa je stoga među-prostor između delolva ono u čoveku što senaziva opažanjem i savešću. Stvari koje su iznad opažanja, diktata, i savestipripadaju Gospodu; a one ispod, su u čoveku. Pošto se one uzajamno gledaju,to se kaže da postoji paralelizam, a pošto su saobrazne jedna drugoj, kaoaktivno i pasivno, kaže se da su saobrazne (da korespondiraju).

1832. Ali ne rasječe ptica. Da ovo označava duhovne stvari, i da u njima nematakvog paralelizma i saobraznosti, jasno je iz značenja „ptica“, da je to ono štoje duhovno, a o čemu je bilo gore reči kod stiha 9; kao i iz toga da nije rasekaoptice na pola; pa stoga nema takvog paralelizma i saobraznolsti. Pod duhovnimstvarima se smatgra, kao što je često rečeno, sve stvari vere, pa stoga svedokrinalne stvari, jer se ove nazivaju stvari vere, iako ne pripadaju veri sve doknisu spojene s ljubavlju prema bližnjem. Između ovih (stvari) i Gospoda nemaparalelizma i saobraznosti, jer one se ne ulivaju preko unutrašnjeg diktata isavesti, kao one koje pripadaju ljubavi i milosti, nego se ulivaju poučavanjem, islušanjem, tako ne iznutra nego spolja, i na taj način one oblikuju u čovekuprijemnike ili sasude. Većina tih izledaju kao istine, ali nisu istine, a to su stvarikoje pripadaju doslovnom smislu Reči, i koje su pretstave istine i značenjaistine, pa nisu u sebi istine; neke od njih su čak i obmane, koje ipak mogu daposluže kao prijemnici ili sasudi. Ali u Gospodu su samo istine koje su suštinskitakve; pa stoga s ovima nema paralelizma i saobraznosti na strani onih prividnihistina, ali se one ipak mogu prilagoditi da služe kao sasudi za nebeske stvari kojepripadaju ljubavi i milosti. Ove prividne istine su oblak intelktualnih stvari, okome je rečeno gore, u koji Gospod uliva ljubav prema bližnjemu, i tako stvarasavest. Na primer: kod onih koji ostaju u dosovnom smislu Reči, i koji veruju daGospod uvodi u iskušenje i koji muči čovekovu savest, i koji pretpostavjaju daOn dopušta zlo i da je On uzrok zla, i da On baca zle u pakao, kao i slične stvari;ovo su prividne istine, ali nisu istine; pa pošto nisu istine u samima sebi, tonema paralelizma i saobraznosti. Pa ipak, ove (prividne istine) Gospod ostavljanetaknute u čoveku, i na čudesni način ih prilagođava preko ljubavi kabližnjemu tako da mogu poslužiti nebeskim stvarima kao sasudi. Tako je i sabogoštovanjem, religioznim učenjima i moralom, čak i s idolima dobronamernih Neznabožaca: I ove Gospod ostavlja netaknute, ali ih prilagođava uzpomoć ljubavi ka bližnjemu da mogu služiti kao sasudi (prijemnici). Sličan je bioslučaj i sa brojnim obredima Drevne Crkve, a posle i Jevrejske Crkve, koji su usebi bili samo obredi u kojima nije bilo istine, ali koji su bili tolerisati idozvoljeni, čak i zapoveđeni, jer su ih njihovi očevi smatrali svetima, pa su kaotakvi i usađeni u umove dece i utisnuti u njih od detinjstva kao istine. Ove islične stvari su označene tvrdnjom da ptice nisu bile rasečene. Jer stvari koje sujednom usađene u čovekovo mišljenje, i koje se smatraju svetima, te Gospodostavlja netaknute, pod uslovom da nisu protivne Božanskom redu; pa iakonema paralelizma i saobraznosti, On ih ipak prilagođava. Ovakve iste stvarioznaćene su u Jevrejskoj Crkvi pticama koje nisu bile rapolovljene kodžrtvovanja. Jer podeliti znači postaviti delove nasuprot jedne drugima na načinda su potpuno saobrazne; pa pošto stvari o kojima je bilo govora, nisu sasvimsaobrazne, one se brišu u drugom životu kod onih koji se daju poučiti, a u jih se

usađuju istine u osećanja za dobro. Da se u Jevrejskoj Crkvi, radi ovesaobraznosti, ptice se nisu delile, jasno je iz Mojsija: Ako li hoće prinijeti pticuJehovi na žrtvu paljenicu, neka prinese žrtvu od grlica i od golubića. I neka jezadre za krila, ali da je ne raskine. Tako da je sveštenik pali na oltaru na drvimakoji su na ognju (Levitska I. 14,17). Isti je slučaj i sa žrtvama za greh (Levitska I.14,17).1833. Stih 11. A ptice (grabljivice) slijetahu na te mrtve životinje; a Avram ihodgonjaše. „A ptice slijetahu na te mrtve životinje“, označava zla i obmane dozala, koje su želele da razore; „a Avram ih odgonjaše“, znači da ih je Gospododagnao.1834. I ptice slijetahu na te mrtve životinje. Da ovo označava zla i obmane odovih zala, koje su želele da razore, jasno je iz značenja „ptica grabljivica“, kojesu obmane. „Ptice“ u Reči označavaju istine – kao što je gore pokazano – a uobratnom smislu obmanu (jer se sve ovakve stvari u Reči koriste u oba smisla);da „ptice“ označavaju obmane, i to je ranije bilo pokazano (778, 866, 988). Svakmože da vidi da su ovde označene neke tajne; inače ne bi bilo vredno pomena.Već je bilo rečeno koju to tajnu sadrže, a jasno je, ako se povežu stvari uunutrašnjem smislu, da to pokazuje stanje crkve. Kad Gospod ustanovi jednucrkvu, ona je u početku bezazlena, i tada jedan (čovek) voli drugoga kao brata,kao što je poznato iz prvobitne crkve posle Gospodovog dolaska. Tada su svisinovi crkve živeli kao braća, i voleli jedni druge; ali se tokom vremena ljubavprema bližnjemu smanjila i prestala; a kad je ona prestala, posle nje došla suzla, a zajedno s njima uvukle su se i obmane u njih. Otude su došli raskoli(šizme), do kojih ne bi nikad bilo došlo da je vladala ljubav prema bližnjemu, jertada ne bi zvali šizmu šizmom, ni jeres jeresom, nego bi to bila doktrinalna stvaru skladu sa svačijm mišljenje; te bi ovo bilo ostavljeno savesti svakoga čovekapod uslovom da ove doktrinalne stvari ne poriču prva načela, to jest, Gospoda,večni život, i Reč; i pod uslovom da nije suprotna Božanskom redu, to jest,zapovestima Dekaloga. Zla i obmane od zala koje su u crkvu došle na mestoljubavi prema bližnjemu, ovde su označeni pticama grabljivcama koje je Arvamodgonio, to jest, koje je Gospod, ovde pretstavljen Arvamom, odagnao. Avramje samo odagnao ptice grabljivice, a ne zla i obmane; niti je Avraham poznat unebu osim kao svaki drugi čolvek, koji sam od sebe ne može da uradi ništa; jersamo Gospod ima svu moć: kao što se kaže kod Isaije: Ti si zaista otac naš, ako ine zna Avram za nas, a Izrailj nas ne poznaje; ti si, o Jehova, otac naš; ime ti jeod kako je vijeka izbavitelj naš. (LXIII.16).

1835., A Avram ih odgonjaše. Da ovo znači da ih je Gospod odagnao, jasno je izonoga što je već rečeno. A tako je sa crkvom kad počne da otstupa od ljubaviprema bližnjemu. Tada se lako odagone zla i obmane, jer je tada crkva još uveku stanju kada nije tako mnogo otstupila od ljubavi ka bližnjemu, tako da seljudski um može lakše saviti. Ali u toku vremena zla i obmane rastu, pa seutvrđuju i jačaju; a o ovome će biti goora u onome što sledi. Dokle je godmoguće, Gospod odagoni zla i obmane, ali pomoću savesti. A kada savestpopusti, onda nema Gospod preko čega da utiče na čoveka, jer Gospod se ulivau čoveka, to jest u njegovu savest preko ljubavi ka bližnjemu. Tada se umestoove ljubavi prema bližnjemu oblikuje novi posrednik, koji je spoljašnji, naime,strah od zakona, strah za život, čast i bogatstvo, i za ugled koji dolazi s ovima.Ali ove stege ne pripadaju savesti; one su samo spoljašnje stege kojeomogućavaju čoveku da živi u društvu s drugima, i da izgleda kao prijatelj, bezobzira kakav je iznutra. Ali ovaj posrednik, ili ove stege, nema vrednosti udrugom životu, jer se tamo otstranjuje sve što je spoljašnje, i svak ostajeonakav kakav je iznutra. Ima mnogo takvih koji su vodili moralan i građanskiživot, koji nisu nikome ništa nažao učinili, koji su postupali kao prijatelji i biliučtivi, čak i činili dobro mnogima, ali sve sebe radi, očekujući počasti, dobit, islično. U drugom životu, ovakvi su među paklenim (duhovima), jer nemaju nidobra ni istine u sebi, nego samo zlo i obmanu, čak i mržnju, osvetu, okrutnosti,i preljube; sve se ovo ne pokazuje ljudima (na svetu), sve dok kod njih imastraha, koji je samo spoljašnja stega.1836. Stih 12. A kad sunce bješe na zalazu, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah imrak obuze ga. „A kad sunce bješe na zalazu“, označava vreme i stanje nasvršetku (crkve); „uhvati Avrama tvrd san“, znači da je tada crkva bila u mraku;„i strah i mrak obuze ga“, označava da je mrak bio strašan; „mrak“ značiobmane.1837. A kad sunce bješe na zalazu. Da ovo označava vreme i stanje pre svršetka(crkve), jasno je iz značenja „crkve“. U unutrašnjem smislu, „sunce“ označavaGospoda, a otuda označava i nebeske stvari ljubavi, pa stoga i samu ljubav iljubav prema bližnjemu (o kojoj u br. 30-38, i br. 1053). Iz ovoga je jasno da„sunce na zalazu“ označava poslednje vreme crkve, koje se naziva svršetak,kada nema ljubavi prema bližnjemu. Gospodova crkva se upoređuje svremenom u danu; njen prvi period, sunčevom ishodu ili zori i jutru; njenposlednji, zalasku (sunca) ili večeri ili senkama koje se tada pojavljuju, jer su ovedve stvari vrlo slične (periodi crkve i vreme dana). A crkva se isto takoupoređuje s dobima u godini; njen prvi period je proleće, kada je sve u cvatu;period koji prethodi poslednjem periodu, upoređuje se sa jeseni, kada sve

zamire. Ona se upoređuje i s metalima; prvi se period naziva zlatnim; poslednji,gvozdenim i kaljevim (glinenim). Kao kod Danila (II.31-33). Iz svega ovoga vidise šta je označeno sa „suncem na zalazu“, naime, da to označava poslednjevreme crkve pred završetak, pošto sunce još nije bilo zašlo. Sledeći stihovigovore o stanju crkve onda kad je sunce već zašlo, kada se spušta mrkli mrak,kad dimi iz peći, i kada vatrena buktinja (baklja) prolazi između delova (odživotinja).1838. Uhvati Avrama tvrd san. Da ovo označava da je crkv tada bila u tmini,jasno je iz značenja „tvrdog sna“. „Tvrd sa“ u odnsu prema budnom stanju,označaa tamno stanje; a ovose stanje ovde pripisuje Gospodu, koji jeprettavljen Avramom; ne da je On (Gospod) bio u u dubokm snu ili u tami, većda je takvi bilo stanje crkve. Ovo je kao što je i u drugomk životu, gde je Gospoduvek Sunce, i sama Svetlost; ali gde On pred zlim duhovima izhgleda kao tama;jer Gospod se pokazuje svakome prema sanjuj svake olsobe. Zhato se ovakokaže za crkvu kadaje u stanju tametako isto, uzmite kao primer pustošenje,kažnjavanje, i osuda, koji se pripisuju Gospodu u mnogim odlomcima Reči; doku stvari to se odnosi na čoveka crkve, koji pustoši, kažnjava i osuđuje sebe.Čoveku se čini da tzo Gospod pustoši, kažnjava i osuđuje; i pošto tako izgledamto se i izražava na taj način; jer kad se čovek ne bi mgao prvo poučiti pomoćuizleda, on se ne bi mgao nikako poučiti. No što je suprotno izgledu, to on neveruje ili ne shvata, osim u kasnijem periodu života, kad može da rasuđuje i kadje priio veru kja dolazi od ljujbavi ka bližnjemu: tako je i sa crkvom: kada je utami, tada Gospod izleda da je u ami pred svetom (ljudima), tako da se On nepokazujem to jestm+n On nije priznat; iako nije Gospod taj koji je u tami, negočovek, u kolme bi Gospod trebao da bude; pa ipak, zatamnjenjese pripisujeGospodu. Tako je ovde sa „tvrdim snom“, koji označava tamno stanje crkve.1839. I gle, strah i mrak velik obuze ga. Da ovo označava da je mrak biostrašan, i da „mrak“ označava obmane, jasno je iz značenja „mraka“, koji jeobmane, što će ubrzo biti objašnjeno. Stanje crkve pre njenog završetka, kadaje „sunce zapadalo“, opisuje se „strahom i mrakom velikim“, a onda kada jeveć zapalo, „mrakom velikim“, i drugim stvarima koje se pominju u stihu 17.Isto je sam Gospod opisao kod Mateja: Sunce će potanjeti, i mjesec neće davatisvjetlosti svoje, i zvijezde će padati s neba, i sile nebeske će se pokrenuti(XXIV.29). Ovo ne znači da će sunce na svetu da potamni, nego da će(potamneti) nebesko koje potiče od ljubavi i milosti; niti mesec, nego duhovnokoje dolazi od vere; niti da će zvezde padati s neba, nego poznanja dobra iistine kod čoveka crkve (da će nestati), jer su to „sile nebeske“; niti će se ovodesiti u nebu nego na zemlji; jer u nebu se nikada ne smračuje. Da ga je obuzeo

„velik strah i mrak“, znači da ga je takvo pustošenje užasnulo. Koliko je neko unebeskim stvarima ljubavi, toliko oseća užas kada primeti završetak. Tako jebilo sa Gospodom, više nego sa bilo kim drugim; jer je On bio u samoj ljubavi,kako nebeskoj tako i Božanskoj. Da „mrak“ označava obmane, jasno je izmnogih odlomaka u Reči; kao kod Isaije: Teško onima koji tamu zovu svetlom, asvetlo tamom (V.20). ( prim. prev. U Daničićevom prevodu stoji „koji dobronazivaju zlo, a zlo dobrom“). „Tama“ označava obmane, a „svetlost“ istine. Kodistoga: Tada će pogledati na zemlju, a to mrak i strah, i svjetlost će se pomračitinad pogiblju njihovom (V.30). „Tama“ i ovde označava obmane, a „pomračenjesvjetlosti“, nestanak istine. Kod istoga: Jer, gle, tama će pokrit izemlju, i mraknarode (LX.2). Kod Amosa: Teško onima koji žele dan Jehovin! Što će vam danJehovin? Tada je mrak a ne vidjelo. Nije li dan Jehovin mrak a ne vidjelo i tamabez svetlosti?(V.1, 20). Kod Sofonje: Blizu je veliki dan Jehovin, blizu je i ide vrlobrzo. Taj je dan kada će biti tuga i muka, dan kada će biti pustošenje i zatiranje,dan, kada će biti mrak i tama, dan, kada će biti oblak i magla (I. 14, 15). U ovimodlomcima, „dan Jehovin“ označava poslednje vreme i stanje crkve; „mrak itama“, obmane i zla. I Gospod obmane naziva „tamom“ kod Mateja: Ako li okotvoje kvarno bude, sve će tijelo tvoje tamno biti. Ako je dakle vidjelo što je u tebitama, kako li je velika ona tama! (VI. 23). „Tama“ ovde označava obmane kojesu zaposele one koji su u poznanjima; a znače nje je, kako li je tek velika tamaonih drugih, kao što su Neznabošci, koji nemaju poznanja (vere)! Ponovo kodMateja: I sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju (VIII.12; XXII.13). „Tamanajkrajnja“ označava još strašnije obmane nego što su one u crkvi; jer onetamnjuju svetlost, i dovode obmane na mesto istina, što Neznabošci ne moguučiniti. Kod Jovana: U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljjdima; i tama jene obuze (I.4,5). „Tama“ ovde onačava obmane unutar crkve. Obmane izvancrkve se tako isto nazivaju tamom, ali koja se može rasvetliti. O ovakvima segovori kod Mateja: Narodi koji sjede u tami, vidjeće vidjelo veliko; i onima štosjede na strani i u sjenu smrtnome, zasvijetli vidjelo (IV. 16). „Tama“ ovdeoznačava obmanu zbog neznanja, kao što je kod Neznabožaca (Naroda). KodJovana: A sud je ovaj što vidjelo dođe na svijet, a ljudima omilje većma tamanego li vidjelo; jer njihova djela bjehu zla (III. 19). „Svjetlo“ označava istine, a„tama“ obmane, a „Vidjelo“ označava Gospoda, jer sva istina dolazi od Njega; a„tama“ su paklovi, jer sve obmane dolaze od njih. Opet: Isus reče: ja samsvetlost svijetu; koji ide za Mnom,neće hoditi u mraku (VIII.12). Opet: Hoditedok vidjelo imate, da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami, ne zna kuda ide.Ja dođoh vidjelo na svijet, da ni jedan koji me vjeruje ne ostane u tami (XII.35,46). „Vidjelo“ (Svetlo) označava Gospoda, od Koga je sve dobro i istina; “tama“,obmane, koje samo Gospod razgoni. Obmane su poslednje vreme, koje senaziva „tamom“ u stihu koji je pred nama, a koja se opisuje sa „strah i mrkli

mrak“, a to je pretstavljeno i označeno tamom koja je obuzela svet, od šestogdo devetog časa (kod raspeća), kao i suncem koje je potamnelo, čime jeoznačeno da tada više nije bilo ni ljubavi ni vere (Mateja XXVII.45; Marko XV.33; Luka XXIII.44,45).1840. Stih 13. I Jehova reče Avramu: znaj za cijelo da će sjeme tvoje biti došljaciu zemlji tuđoj, i da će joj služiti, i ona će ih mučiti četiri stotine godina. „I Jehovareče Avramu“ označava opažanje; „znaj za cijelo“, označava je to izvesno(sigurno); „sjeme tvoje će biti došljaci“, znači da će ljubav ka bližnjem i vera bitiretki; „u zemlji tuđoj“, da će se sastojati od onih koji kao da nisu u pravoj ljubavika bližnjem i veri (prim. prev. od onih koji su u prividnim dobrima i istinama);“ida će joj služiti“, označava potlačivanje; „i ona će ih mučiti“, označava jakaiskušenja; „četiri stotine godina“, označava trajanje i stanje (iskušenja).1841. I Jehova reče Avramu. Da ovo označava opažanje, jasno je iz onoga što jeveć rečeno (kod stiha 9 i drugde), gde iste reči imaju ista značenja.1842. Znaj za cijelo. Da ovo označava da je to izvesno, vidi se i bez objašnjenja.1843. Sjeme tvoje biće došljaci. Da ovo označava da će ljubav ka bližnjemu ivera biti retki, jasno je iz značenja „došljaka“ i „sjemena“. „Došljak“ ili „stranac“je onaj koji nije rođen u zemlji, pa nije priznat kao domorodac, pa se smatrastrancem. A „sjeme“ označava ljubav prema bližnjem i njenu veru (kao što jegore objašnjeno, br. 255, 1025; kao i odmah gore kod stiha 3). Jer ono se naziva„stranim“ što je tuđe. A tuđe je ono što nije rođeno u zemlji, pa sledi da je tonešto retko; stoga to ovde znači da će ljubav ka bližnjem i vera, koje su „sjeme“,biti retki. Ovde se govori o vremenu pred svršetak, kada će biti „gusta tama“, tojest, obmane; i tada će seme biti stranac, to jest, ljubav ka bližnjemu i vera bićeretki. Da će vera biti retka u poslednje vreme, to je Gospod pretskazao kada jegovorio o svršetku vremena (Mateja XXIV.4 do kraja; Marko X III. 3do kraja;Luka XXI. 7 do kraja), gde sve ono što je rečeno znači da će ljubav premabližnjemu i vera biti retki u to vreme, i da ih na kraju neće ni biti. Slično neštorekao je i Jovan u Apokalipsi, a rečeno je i na mnogim mestima kod Proroka,pored onoga što je rečeno u istorijskim delovima Reči. Ali pod verom, koja će uto vreme biti retka, misli se samo na ljubav prema bližnjemu, jer ne može dabude bilo kakve vere bez ljubavi prema bližnjemu. Onaj ko nema ljubavi kabližnjemu, taj ne može da ima veru, jer je ljubav ka bližnjemu polje (tlo) nakojem se usađuje vera; ona je njeno srce, iz kojega postoji i živi. Drevni suljubav i milost upoređivali sa srcem, a veru sa plućima, koje su obe u grudima.Ovo upoređenje označava stvarnu sličnost, pošto kad bi čovek hteo da ima veru

ez ljubavi ka bližnjemu, bilo bi to kao da hoće da ima samo pluća a ne i srce; ajasno je da je ovo nemoguće; pa su stoga drevni (ljudi) nazivali srcem sve onošto je bilo vezano za ljubav ka bližnjemu, a plućima sve što pripada veri; a sveono što je pripadalo veri bez ljubavi prema bližnjem, oni bi rekli da je to neštošto pripada samo ustima ili disanju koje dolazi iz pluća u govor. Otuda su drevnismatrali da govor o ljubavi i veri mora dolaziti od srca.1844. U tuđoj zemlji. Da ovo označava mesto (stanje) gde je crkva koja kao danije sastavljena od onih koji su u ljubavi ka bližnjem i veri, jasno je iz značenja„zemlje“, da je to crkva (vidi br. 566, 662, 1066, 1067). Danas ljudi govore ocrkvi kao da se sastoji samo od doktrinalnih stvari vere, i po tome razlikujuGospodove crkve, ne misleći o tome kakav život ti ljudi vode – da li gajeskrivene mržnje, seku jedan drugoga kao da su divlje zveri, kradu jedan oddrugoga, lišavaju druge ugleda, časti i bogatstva, dok u srcu poriču sve što jesveto. Kod ovakvih nema crkve; a crkva je kod onih koji vole Gospoda, i koji volebližnjega kao sami sebe, koji imaju savest, i kojima su odvratne mržnje koje smopomenuli. A među ovima koje smo sad opisali, oni drugi se osećaju kao stranci;i oni su zlostavljani i progonjeni, ili ih smatraju prostima, i bez i kakvog značaja.To je ono što je označeno sa „sjeme tvoje biće došljaci u zemlji“.1845. Pa će joj služiti. Da ovo označava tlačenje, vidi se iz onoga što je maločasrečeno.1846. I oni će ih mučiti. Da ovo označava njihova oštra iskušenja, može se videtiiz značenja „mučiti“, ili „mučenje“, a to je progonjenje, pa stoga i iskušenje. UGospodovoj Reči samo je to označeno „mukom“ (nevoljom). Kao kod Isaije: Alievo, pretopiću te, ali ne kao srebro; prebraću te u peći nevolje. (XLVIII.10).„Nevolja“ (muka) označava iskušenje. Kod Mojsija: I opomeni se svega putakojim te je vodio Jehova Bog tvoj četrdest godina po pustinji, da bi te namučio iiskušao, koji te hranio u pustinji manom, za koju ne znaše oci tvoji, da bi tenamučio i iskušao te, a poslije ti dobro učinio (Zakoni Ponovljeni VII. 2, 16).„Namučiti“ jasno govori o iskušavanju. Kod istoga: A Misirci stadoše zlopostupati s nama, mučiše nas i udaraše nas na teške poslove. A mi zavapismoJehovi Bogu otaca svojih. I Jehova ču glas naš. I čogleda na muku našu, na trudnaš i na nevolju našu. (XXVI. 6, 7). Ovde nalazimo isto što i u stihu kojirazmatramo: da su „služili“ i bili „mučeni“, kojim se na sličan način označavajuiskušenja vernih, kao i nevoljama u pustinji, kojima su pretstavljena iGospodova iskušenja. Kao kod Isaije:-

Prezren bješe i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan odkoga svak zaklanja lice. A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mimišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči. (LIII.3, 4). Ovim su rečimaoznačena Gospodova iskušenja; time što je „nosio naše bolesti i naše nemoći“,ne znači da verni neće trpeti iskušenja, niti da je On uzeo na sebe njihovegrehove, i da ih je poneo; nego to znači da je kroz iskušeninja u borbamasavladao paklove, i da će stoga On Svojom Ljudskom Suštinom da izdržiiskušenja vernih. I Gospod naziva iskušenja „nevoljama“; kao dok Marka: Onikoji su posejani na kamenitim mestima, kada čuju riječ, odmah je prime sradošču. Ali nemaju korjena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevoljeili ih protjeraju riječi radi, odmah se sablazne (IV.16, 17). Ovde „nevolja“ jasnooznačava iskušenje; „nemaju korjena u sebi“, znači nemaju ljubavi premabližnjemu, jer vera tu pušta koren, pa oni koje ne podupire ovaj koren, ti sepredaju u iskušenjima. Kod Jovana: U svijetu imate nevolju; ali radujte se, jasam pobedio svet (XVI.33) (prim. prev. Ovo mesto autor navodi kao trenutakkada je Gospod objavio svetu da je završen poslednji sud nad tadašnjomunverzalnom crkvom, i kada je otvorio vrata nove crkve, Prve Hrišanske Crkve,čiji je sud i kraj autor video u duhovnom svetiu 1757, kada je počela nova,Druga Hrišćanska Crkva, nazvana Novim Jerusalimom, pretskazanim uJovanovoj Apokalipsi). „Nevoljama“se ovde označava iskušenje. Kod Mateje: Jerće ustati narod na narod, i carstvo na carstvo, i biće gladi i pomori, i zemlja ćese tresti po svijetu. A ovo je sve početak stradanja. Jer će biti nevolja velikakakva nije bila od postanja svijeta. I odmah će po nevolji dana onijeh suncepomrčati, i mjesec svoju svetlost izgubiti, i zvijezde s neba pasti, i sile nebeske sepokrenuti. (XXIV. 7-9, 21, 29). Ovde se govori o svršetku vremena, ili oposlednjem vremenu crkve; „nevolja“ označava iskušenja, kako spoljašnja tako iunutrašnja, gde su spoljašnja progonjenje od strane sveta , a unutrašnja odđavola. Da neće biti ljubavi prema bližnjem, označeno je sa „narod će ustati nanarod, a carsvo na carstvo“; isto tako, „sunce“ označava Gospoda kao i ljubav imilost, koji će „pomrčati“.1847. Četiri stotine godina. Da ovo označava trajanje i stanje iskušenja, jasno jeiz značenja „četiri stotine“, koji broj označava isto što i „četrdeset“, a to jetrajanje i stanje iskušenja (vidi br. 730, 862). Trajanje iskušenja, kraćih i trajnih,opisano je u Reči sa „četrdeset“. U doslovnom smislu reči pred nama odnose sena Jakovljeve sinove u Egiptu (Misiru); a da je to trajalo četiri stotine godinajasno je iz Knjige Izlaska XII.40; iako vreme nije bilo tako dugo od dolaskaJakovljevih siniova u Egipat, ali se raćunalo od Avramovog boravka tamo, kaošto je već bilo primećeno. Broj četiri stotine i trideset od Avramovog boravka, iz

azloga što ovaj broj označava iskušenja koja su pretstavljena njihovimsluženjem u Egiptu, a posle sa četrdeset godina nevolja u pustinji.1848. Stih 14. Ali i narodu kojemu će služiti; a poslije će oni izaći s velikimblagom. „Ali ću suditi i narodu kojemu će služiti“, označava one kojipotlačavaju; „sudiću“, označava pohod i sud; „a poslije će oni izaći s velikijemblagom“, označava oslobađanje, i da će imati nebeska i duhovna dobra.1849. I narodu kojemu će služiti. Da ovo označava zle koji potlačuju, jasno je izznačenja „naroda“ i „služiti“. U pravom smislu, „narod“ označava dobra ili što jeisto, one koji su u dobru; jer kada se o dobrima govori odvojeno (apstraktno),ona i pored toga pripadaju subjektu, a koji je čovek, duh, ili anđeo. Ali iobrnutom smislu „narod“ označava zla, ili što je isto, one koji su zli (vidi br.1159, 1258-1260). Dok „služiti“ i „služenje“ označavaju potlačavanje, kao uprethodnom stihu.1850. Sudiću. Da ovo označava pohođenje i sud, jasno je bez objašnjavanja.Ovde se pod „sudom“ i „suđenjem“ ne misli da neki poslednji sud, kao što svetobično misli, to jest, da će nebo i zemlja nestati i da će biti stvoreni novo nebo inova zemlja, kao što su govorili Proroci i u Apokalipsi; i da će tako sve nestati.Ova se ideja tako proširila tako da je zavladala, i to u takvoj meri, da oni verujuće mrtvi ustati samo u to vreme. A pošto je to vreme bilo pretskazano i poštose, i posle vekova, to nije ostvarilo niti izleda da će se uskoro ostvariti, takvi seosećaju bezbednim mislći da nema toga, i da prema tome ni neće nikada ustati(iz mrtvih). Ali treba znati da se pod poslednjim sudom, ili razaranjem neba izemlje, da se ne misli na takvo nešto. Prema smislu slova, tako je, ali nije takopo unutrašnjem smislu: u ovome smislu poslednji sud označava poslednjevreme crkve; da će nebo i zemlja nestati, znači crkvu u pogledu unutrašnjeg ispoljašnjeg bogoštovanja, koje prestaje da bude crkva kada u njoj više nemaljubavi prema bližnjem. Bio je poslednji sud nad Pradrevom Crkvom kada su svaljubav i vera bili nestali, i kad više nije bilo opažanja, kao što je to bilo predpotop. Potop je bio, a o čemo je bilo govora gore, poslednji sud te crkve; nebo izemlja, to jest, crkva je tada nestala; a novo nebo i nova zemlja bili su stvoreni,što se zvalo Drevna Crkva, a čemu je već bilo govora. Ova crkva je imala svojposlednji sud, kad se ljubav prema bližnjemu ohladila a vera potamnila, što jebilo u vreme Evera. Toga puta to je bio poslednji sud nad tom crkvom; a to jebilo nebo i zemlja koji su nestali. Hebrejska Crkva je bila novo nebo i novazemlja, i ona je imala svoje poslednje vreme, kada je postala idolopoklonička;tada se podigla jedna nova crkva među potomcima Jakovljevim, koja se zvalaJevrejska Crkva, koja je bila samo sastavljena od pretstava (reprezentativa)

ljubavi prema bližnjem i vere. U toj crkvi, među potomcima Jakovljevim, nijebilo ni ljubavi prema bližnjemu ni vere, pa tako ni crkve, nego je ona bla samoreprezentacija crkve, jer je u to vrema prestala svaka istinska komunikacijaizmeđu Gospodovog carstva u nebima s bilo kojom istinskom crkvom na zemlji,pa je stoga komunikacija održana preko pretstava (reprezentativa). Poslednjevreme ove takozvane crkve, ili njen poslednji sud, bio je onda kada je Gospoddošao na svet; jer su tada prestali reprezentativi, to jest rituali i slični obredi; akako bi i ovi nestali, Jevreji su bili izagnani iz Hananske zemlje. Posle ovoga,jedno novo nebo i nova zemlja su bili stvoreni, to jest, nova crkva, koju trebazvati Prvobitna Crkva, koju je Gospod započeo, i koja je postupno jačala. Te jena kraju bila u ljubavi prema bližnjemu i u veri. Rušenje ove crkve Gospod jepretskazao u Jevanđeljima i u Jovanovoj Apokalipsi; i ovo se rušenje nazivaPoslednjim Sudom. Ne da će sada nestati nebo i zemlja, nego da će na jednommestu na kugli zemaljskoj biti podignuta jedna nova crkva, dok će sadašnjaostati u spoljašnjem bogoštovanju, kao što Jevreji ostaju u njihovom, u kojem,kao što je poznato, nema ljubavi prema bližnjem ni vere, to jest, nema crkve.(prim. prev. Autor slično govori i o Protestanskoj i o Rimokatoličkoj Crkvinjegovoga vremena, ali dodaje da mnogi ljudi iz tih crkava odlaze posle telesnesmrti u nebo, pogotovu oni iz Rimokatoličke vere, zato što mnogi od njih živeživotom ljubavi prema bližnjemu.). Toliko o poslednjem sudu uopšte. A upojedinačnom, posoji poslednji sud za svakoga odmah pošto umre, jer on tadaprelazi u drugi život, i kada uđe u život u kome je bio dok je bio u telu, tada jeosuđen na život ili na smrt. (prim. prev. Ovo kao da protivueči onome kada pišeda nko nikoga ne osuđuje, nego da sam dujh ide „svome jatu“) Postoji i sud osvakoj pojedinoj stvari, za koju je čoveku suđeno da mu ona nosi život ili smrt,gde ga svaka pojedina stvar osuđuje; jer nema ničega u njegovoj misli ili volji, ninajmanje, koja ne sliči njegovom poslednjem sudu, a koja ga ne vuče premasmrti. A slično je i sa čovekom kome je suđeno da živi: kod njega svaka misao isve u volji sliči njegovom poslednjem sudu, i sve ga nosi prema životu. Jer kakavje čovek u opštem, takav je i u jedinostima svojih misli i osećanja. Sve je ovooznačeno poslednjim sudom. (prim.prev. ove redove je autor napisao pre negoli je sam video Poslednji Sud u nevidljivom svetu 1757, koji je i opisao uposebnom delu koje je objavio, i pre nego je stekao nova znanja o prirodi osudei opravdanja čoveka posle elesne smrti. Naime, niko ne osuđuje čoveka zbogonoga što je radio na svetu, nego zbog onoga što želi da radi i radi u drugomživotu, a od čega se on ne može uzdržati jer se u drugom životu duh ponašatako da se njegova dela slažu s njegovim željama. Drugo, „osuđeni duh“ idesam među sebi slučne privučen kao magnetom, i oseća se zadovoljnim samokada je sa njima. Spasenje i praštanje je primena duhovnih zakona koji su deoBožanskog reda protivu kojih ni Božanstvo, a to je po autoru Gospod Isus

Hristos ne može da učini ništa, osim da sve čini da spreči zlog duha da škodidrugim zlim duhovima. Autor je , posle pisanja ovoga nela u deset tomova,Nebeske tajne, napisao i delo Nebo i Pakao, kao i mnoga druga koja je objavio ipodeliko bibliotekama i sveštenicima. On nje planirao osnivanje jedne svetskecrkve Novi Jerusalim, ali je odobrio prevod svojih dela i bio prijatelj s jednimsveštenikom Anglikanske crkve, koji je prevodio njegova dela, Rev. John Clowesom,koje je u svojim besedama govorio o novom duhovnom tumačenju Sv.Pisma.)1851. I poslije će izaći s velikim blagom. Da ovo označava oslobađanje, i da ćeoni imati nebeska i duhovna dobra, jasno je iz značenja „izaći“ , što je bilioslobođen, i značenja „blaga“, što je nebeska i duhovna dobra, jer ovo je blagoonih koji podnesu iskušenja, tlačenja, nevolje, i služenje, o kojima se govori uprethodnim stihovima. Ova su dobra označena i pretstavljena blagom koje ćeJakovljevi sinovi da iznesu kada napuste Egipat (Izlazak XI.2; XII.36); a isto takonjihovim blagom u Hananskoj zemlji, kada su narodi (Neznabošci) bili izagnani;kao i u Prorocima, kad god se plen otima od njihovih neorijatelja, kojim su seobogatili.1852. Stih 15. A ti ćeš otići k ocima svojim u miru, i bićeš pogreben u dobrojstarosti. „A ti ćeš otići k ocima svojim u miru“, označava da ni dobra ni istineneće biti povređene; „bićeš pogreben u dobroj starosti“, označava uživanje svihdobara od strane onih koji pripadaju Gospodu.1853. Ti ćeš otići k ocima svojim u miru. Da ovo označava da nijedno dobro iistina neće biti povređeni, vidi se iz zmačenja „otaca“ i „mira“. U unutrašnjemsmislu, „očevi“ označavaju isto ono što označavaju „sinoviQ“ i „kčeri“ zajedno.Da „kćeri“ označavaju dobra, a „sinovi“ istine, bilo je pokazano rabije (br. 489-491, 533, 1147); otude „očevi“ označavaju ono što „sinovi“ i „kćeri“ označavajuzajedno. „Ići k ocima“ označava preći iz života tela u život duha, ili sa sveta udrugio život. „U miru“ znači da neće ništa izgubiti, to jest da ništa neće bitipovređeno, jer onaj koji prelazi u drugi život ne gubi ništa od onoga što mupripada kao čoveku; on zadržava i nosi sa sobom sve osim tela, koje je samo blasmetnja da koristi sve svoje unutarnje sposobnosti. Da se ovde ne misli na smrt,ili na odlazak očevima kroz smrt, videće se iz onoga što sledi.1854. I bićeš pogreen u dobroj starosti. Da ovo označava uživanje svih dobara zaone koji su u Gospodu, jasno je iz toga što oni koji umiru i koji su sahranjeni,samo prelaze iz zatamnjenog života u svetli život. Jer je smrt tela samo nastavaki usavršavanje života; tako da oni koji su u Gospodu, oni tada po prvi put počnu

da uživaju u svim dobrima, koja se ovde nazivaju „dobra starost“. Izrazi kao„umreti“, biti „pokopan“, „pribran ocima svojim“, često se sreću; ali uunutrašnjem smislu oni ne označavaju isto što i u doslovnom smislu. Uunutrašnjem smislu ovi se izrazi odnose na život posle smrti, a to su večnestvari; dok u smislu slova, to se odnosi na život u svetu i u vremenu. Stoga onikoji su u unutrašnjem smislu (kao što su anđeli), kada se sretnu s ovakvimizrazima, ne misle o smrti i pogrebu, nego o onim stvarima koje su vezane zanastavak života; naime, oni gledaju na smrt samo kao na odlaganje onoga što jenajgrublje u prirodi i u vremenu, a što je produžetak stvarnog života; u stvari,oni ni ne znaju šta je smrt, jer ni ne misle o njoj. Isti je slučaj i sa čovekovimdobima, jer kada se ovde kaže da je neko „u dubokoj starosti“, anđeli neopažaju starost, niti znaju šta je starost, jer oni neprekidno napreduju premamladosti i ranoj muževnosti. Na ovakav se život, pa stoga i na nebeske iduhovne stvari koje mu pripadaju, misli pod „dobrom starosti“ i sličnimizrazima u Reči. (prim. prev. Na drugim mestima, autor piše da svaki čovekpokazuje u drugom životu svojunutrašnji karakter preko svoje spoljašnjosti;tako da su dobri duhovi i anđeli sv elepši, a zli duhovi sve ružniji. Dobri duhovi sepolako menjaju dok ne izgledaju kao da imaju oko 20 godina na zemlji, i oniimaju tela kao i ljudi, tela koja se dodiruju itd, ali koja nisu materijala nego„supstancijalna“ ili „duhovna“).1855. Stih 16. A oni će se u četvrtom koljenu vratiti ovamo; jer grijesimaAmorejskim još nije kraj. „A oni će se u četvrtom koljenu vratiti ovamo“,označava vreme i stanje obnove; „jer grijesima Amorejskim još nije kraj“,označava poslednje vreme, kad više nema dobra.1856. U četvrtom koljenu. Da ovo označava vreme i stanje obnove, jasno je izznačenja „četvrtog koljena“. „Četvrto koljeno“ označava isto što i „četrdeset“i“četiri“, to jest, trajanje i stanje iskušenja o kojem se govorilo kod stiha 13; toje vrsta deminutiva onih prvih. Da li je broj veći ili manji, pod uslovom dapripada istoj klasi, on ima isto značenje; kao što je rečeno nekoliko puta. Da„četvrto koljeno“ ne označava neko koleno od Avrama, ili od Isaka, ili odJakova, jasno je iz istorijskih delova Reči, jer je bilo više kolena (naraštaja), a ovisu ljudi, kada su se vratzili, bili su vrlo razlićiti od njihovih otaca. „Četvrtokoleno“ je izraz koji se javlja i na drugim mestima, ali u unutrašnjem smislu neoznačava kolena (naraštaje); a ovde to označava vreme i stanje obnove, zatošto to pretstavlja kraj onih stvari koje su označene sa „četrdeset“ ili sa „četiristotine“ (vidi br. 862, 1847).

1857. Jer grijesima Amorejskim još nije kraj. Da ovo označava poslednje vreme,kada više nema dobra, jasno je iz značenja „Amoreja“ kao i iz značenja „navršitise“. „Amorejma“ se u Reči označavaju zla u opštem (obliku), zato što seHananska zemlja nazivala zemljom Amorejskom (vidi Jezekilj XVI. 3, 4; Amos II.9, 10). Stoga u ovome stihu „Amoreji“ onačavaju sve one narode u Hananskojzemlji; a ovima su, kao što je već rečeno, označene obmane u posebnom(obliku), dok su „Amorejima“ označena sva zla u opšem (obliku). Pod „navršitise“ misli se na poslednje vreme, kada više nema dobra. Ali šta je označeno sa„gresima Amoreja još nije kraj“, to je tajna. Jer je stvar sa zlom u drugomživotu, da se ono ne kažnjava dok nije stiglo svoju visinu, i to kako u opštemtako i u posebnom (obliku). Jer u drugom životu postoji takva ravnoteža(ekvilibrium), da zlo samo sebe kažnjava, ali samo onda kad je stiglo svoju visinu(kada je navršilo meru). Svako zlo ima svoju granicu, preko koje mu nijedozoljeno da pređe. Kada neko pređe tu granicu, on se sam baca u kaznu, i to jeovako u svakoj pojedinosti. Tako je i u opštem (obliku), jer se zli sami bacaju upakao, ne u trenutku, nego postepeno. Ovo dolazi od sveopšteg zakona reda,koji je Gospod ustanovio, a to je da Gospod nikada nikoga ne baca u pakao;nego da se zao duh sam baca, to jest da se zla osoba sama baca, i to postepeno,dok se zlo ne navrši, i kada nije ostalo nimalo dobra. Sve dok ima i malo dobra,on se održava iznad pakla; ali kada od dobra nije ništa ostalo, on se od sebebaca dole. Dobro i zlo se prvo moraju odvojiti, jer su suprotni; i nikome nijedopušteno da se naginje na obe strane. To je označenom onim da gresimaAmoreja još nije došao kraj. Dok je drugačije sa dobrima; njih Gospodneprekidno podiže prema nebu i njihovi se gresi stalno brišu. Isto je ovako i sacrkvom. Nema pohođenja sve dok se zla ne navrše, to jest, sve dok je ostalo jošneko dobro i istina vere. Ovo se kod Proroka naziva pohođenje (svršetak), kaokod Isaije: Nemojte se dakle više potsmijevati da ne postanu okovi vaši jer čuhod Jehove Boga da se sprema pohođenje (pogibao) ovoj zemlji. (XXVIII. 22). KodJeremije: O Vavilone, ti što stanuješ kraj vode velike i imaš mnogo blaga! Dođekraj tvoj i svršetak lakomstvu tvojemu (LI. 13). Kod Danila: Sedamdeset jenedjelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom, da se svrši prijestup ida nestane grijeha i da se očisti bezakonje i da se dovede vječna pravda, i da sezapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima (IX.24).I utvrdiće zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinuće žrtvui prinos; i krilima mrskim što pustoše, do svršeka određenog izliće se na pustoš(IX. 27). Sam Gospod je ovako pretskazao svršetak kod Luke: I pašće od oštricamača, i odvešće se u ropstvo po svijem narodima; a Jerusalim će gazitineznabošci dok se ne izvrši vrijeme neznabožaca (XXI. 24). „Pasti od oštricamača“, znači (pasti) od obmana, jer „mač“ u Reči označava kaznu za obmanu;„Jerusalim“ označava Gospodovo carstvo i crkvu (vidi br. 402); „narodi“

(neznabošci), zla (vidi br. 1260). Značenje je, da će doći svršetak onda kadacrkvu zaposednu zla i obmane, pa će sama sebe razoriti.1858. Stih 17. A kad se sunce smiri i kad se smrče, gle, peć se dimljaše, iplamen ognjeni prolažaše između onijeh dijelova. „A kad se sunce smiri i kad sesmrče“, označava poslednje vreme, kada je došao svršetak; „gle, peć sedimljaše“, označava najgušću obmanu; „i plamen ognjeni“ označava žarpožuda, koji peče; „koji prolažaše između onijeh dijelova“, označava da su biliodvojeni oni koji su pripadali Gospodovj crkvi.1859. I kada se sunce smiri. Da ovo označava poslednje vreme, kada je došlo dosvršetka, jasno je iz onoga što je već račeno (kod stiha 12) o zalasku sunca i onjegovom značenju, naime, da on označava poslednje vreme crkve.1860. I kad se smrče. Da ovo označava da je mržnja došla na mesto ljubaviprema bližnjem, jasno je iz značenja „smrče se“ (značenja „gustoga mraka“). UReči „mrak“ označava obmane a „gusti mrak“, kada zlo dođe na mesto dobra, ilišto je isto, kada mržnja zameni ljubav prema bližnjemu. Kad mržnja zameniljujbav ka bližnjemu, mrak je tako gust da čovek više nije svestan toga da jemržnja zlo, a još manje da je ona tako veliko zlo da ga ona u drugom životu bacau pakao. Jer oni koji mrze, oni osećaju neko uživanje i nešto kao život, što činida oni to osećaju kao da je dobro; jer sve ono što potvrđuje čovekovozadovoljstvo i požudu, jer povlađuje onome što voli, on to oseća kao dobro. I tou takvoj meri da kad mu se kaže da je to nešto pakleno, on to teško veruje, a jošmanje ako mu se kaže da se to u drugom životu pretvara u smard lešina iizmeta. A još manje veruje da postaje đavo i užasna slika pakla; jer se pakao isastoji od đavola i ovakvih đavolskih oblika. Iako bi ovo mogao da zna svako komože da misli; jer kad bi opisivao ili slikao mržnju, koristio bi samo đavolskeoblike, onakve oblike koje poprimaju oni koji mrze u drugom životu; ali, što jeza divljenje, ovakvi ljudi izjavljjuju da će u drugom životu doći u nebo; neki,samo zato što imaju veru, dok u nebu postoje samo oblici ljubavi ka bližnjemu,a kakvi su, može se videti iz iskustva (br. 553); zato razmislimo da li ove dvefome, neba i pakla, mogu ikada da budu zajedno. Da „mrak“ (tmina) označavaobmane, a „gusti mrak“, zla, može se videti u sledećim odlomcima u Reči. KodIsaije: Jer, gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode; a tebe će obasjati Gospod islava njegova pokazaće se nad tobom (LX.2). Kod Joila: Nek drkću svi stanovnicizemaljski, jer ide dan Jehovin, dan kada je mrak i tama, dan kada je oblak imagla (II.1,2.) Kod Sofonije: Na dan gnjeva velikoga, dan nevolje i pustoši, nadan guste tmine (I. 15). Kod Amosa: Nije li dan Jehovin mrak, a ne vidjelo?itama bez svjetlosti? (V.20). U ovim odlomcima „dan Jehovin“ označava

poslednje vreme crkve, o kome se ovde govori; „mrak“ označava obmane,„gusta tmina“ zla; obe se pominju; inače bi bilo ponavljanje iste stvari, to jestproširivanje bez značenja. Ali reč u izvornom jeziku, koja se u ovom stihuprevodi sa „gusta tmina“, obuhvata i zlo, to jest, obuhvata gustu obmanu kojapostaje zlo, a isto tako obuhvata i zlo od kojega nastaje obmana.1861. Gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni. Da „peć koja se dimi“ označavanajgušću obmanu, a „plamen ognjeni“ (plamena baklja) žar požuda, jasno je izznačenja „plamena ognjenog“, koji je goruća vrelina požuda. Kaže se „peć kojase dimi“, zato što čovek, osobito čovek crkve, koji poznaje istinu ali je nepriznaje nego se nje i odriče u srcu i provodi život u onome što je suprotnoistini, on i izgleda kao peć koja se dimi – on kao peć, a obmana njegovih mržnjakao dim. Požude od kojih se obmane pokazuju kao ognjeni plamen iz takvepeći, kao što se vidi iz pretstava u drugom životu (opisanih iz iskustva br. 814,1528), požude mržnje, osvete, okrutnosti, i preljuba i još više kada se pomešajus prevarama – sve se to pokazuje kao ove stvari. Da „peć“, „dim“, i „oganj“imaju ovakva znaćenja u Reči, može se videti iz sledećih odlomaka. Kod Isaije:Jer su svikolici licemjeri i zlikovci, i svaka usta govore nevaljalstvo. Jer će serazgorjeti bezbožnost kao oganj, koji sažeže ćkalj i trnje, te upali gustu šumu, teotide dim visok. Od gnjeva Jehove nad vojskama zamračiće se zemlja i narod ćebiti kao hrana ognju, i niko ne će požaliti brata svojega (IX. 17-19). Ovde„oganj“ označva mržnje; a „dim visok“, obmane slične prirode; mržnja seopisuje sa „ne će požaliti brata svojega“. Kada anđeli gledaju na ovakve ljude,oni izgledaju kao što su ovde opisani. Kod Joila: I učiniću čudesa i na nebu i nazemlji, krv i oganj i pušenje dima. Sunce će se pretvoriti u tamu, i mjesec u krvprije negoli dođe veliki i strašni dan Jehovin (II.30, 31). Ovde „oganj“ označavamržnju; “pušenje dima“, obmane; „sunce“, ljubav prema bližnjemu; a „mjesec“,veru. Kod Isaije: I potoci će se njezini pretvoriti u smolu, i prah njezin u sumpor, izemlja će njihova postati smola razgorjela. Ne će se gasiti ni niću ni danju; dokraja će se dizati dim njezin, od koljena do koljena ostaće pusta, i niko ne ćeprelaziti preko nje do vijeka (XXXIX.30,31). „Smola razgorjela“ su odvratnepožude; a „dim“, obmane. Kod Malahije: Jer, gle, ide dan kao peć ognjena, i sviće ponositi i koje rade bezbožno biti kao strnjika, i upaliće ih dan koji ide. I ne ćeim ostati ni korjena ni grane (IV.1.) Ovde „peć ognjena“ označava isto kao i pre;„korjen“ označava obmanu; „grana“, istinu, koja ne će ostati. Kod Osije: KadJefrem govoraše, bješe strah; bješe se uzvisio u Izrailju; ali se ogriješi o Vala, teumrije. Za to će biti kao oblak jutarnji, i kao rosa koja u zoru padne, pa jenestane, kao pljeva koju odnosi vjetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka (XIII. 1, 3).„Jefrem“ označava inteligentnog čoveka koji je postao takav. Kod Isaije: I bićejujnak kao kučine, i djelo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i ne će biti

nikoga da ugasi (I.31).Ovo označava one koji su u ljubavi prema sebi, ili što jeisto, koji su u mržnji prema bližnjemu. Da će izgoreti u vlastitim požudama. KodJovana: Vavilon posta stanište đavolima, i tamnica svakome duhu nečistme, itamnica svoju ptica nečistijeh. I vikahu, vidjevši dim gorenja njezina, i govorahu:ko je kao ovaj grad veliki? I dim izlažaše va vijek vijeka (Otkr. VIII.2,18: IX.3). Kodistoga: I otvori sudenac bezdana, i izide dim iz studenca kao dim iz peći velike, ipocrnje sunce i nebo od dima studenčeva (Otkr. IX.2). Kod istoga: I tako vidje uutvari konje i one koji sjeđahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne isumporne; i iz usta njihovijeh izlažaše oganj i dim i sumpor (Otkr. IX. 17, 18).Kod istoga: Ko se god pokloni zvijeri i ikoni njezinoj, i primi žig njezin, taj će pitivina od gnjeva Božijega, i biće mučen ognjem i suporom (Otkr. XIV.9, 10). Kodistoga: I četvrti anđeo izli čašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljudeognjem. I opališe se ljudi od velike vrućine, i huliše na Boga koji ima oblast nadovima, i ne pokajaše se da mu dadu slav (Otkr. XVI.8,9). Na isti način kaže se Živibiše bačeni u jezero ognjeno koje gori sumporom (Otkr. XIX.20; XX.14, 15;XXI.8). U ovim odlomcima „oganj“ označava požude, a „dim“ obmane koje ćeovladati u poslednja vremena. Ovo je Jovan video kada mu je bio otvorenunutarnji vid, kao što se to pokazuje u drugom životu. I duhovi i duše vide sličnestvari u drugom životu. Otuda se može videti šta znači oganj, to jest, da značimržnju, osvetu, i okrutnost, ili što je isto, ljubav prema sebi; jer ovi postajuovakvi. Ako bi ijedan čovek koji je ovakav, bio pregledan od anđela, ma kako daizgleda izvana, on bi ovako izgledao u njihovim očima, to jest, njegove mržnje biizgledale kao plamen ognjeni, a obmane kao peć koja se dimi. O čemu jeGospod ovako govorio kod Mateja: Svako drvo koje ne rađa dobra ploda, sječese i u oganj baca (III.10; Luke III.9). „Rod dobri“ je ljubav prema bližnjemu; ko senje liši, taj se baca u ovakvu vatru. Opet: Sin čovječiji pozvaće anđele svoje, i oniće pokupiti iz svih carstava sve one koji se spotiču, i koji čine nepravdu, i bacićeih u peć ognjenu (XIIIK. 41, 42, 50). Ovo ima slično značenja. I opet: Tada će rećionima što stoje s lijeve strane: idite od mene prokleti u oganj vječni pripremljenđavolu i anđelima njegovijem (Mateja XXIV.41). Da će biti poslati u “oganjvječni“ ili u Gehenu ognjenu, „gde crv ne umire i oganj se ne gasi“ (Mat. XVIII. 8,9; Marko IX. 43-49) ima slično značenje. Kod Luke: Pošalji mi Lazara neka umočiu vodu vrh od prsta, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu(XVI.24). Ovo ima slično značenje. Oni koji nisu upoznati s tajnama Gospodovogcarstva, ti pretpostavljaju da Gospod baca rđave u pakao, ili u ovakvu vatru kojaje, kao što je rečeno, mržnja; ali to nije slučaj, jer čovek je taj, to jest samđavolski duh, koji se baca (sunovraćuje). Ali zato što tako izgleda, zato se tako ipiše u Reči prema izgledu, i prema obmanama čula; a ovo je posebno bilonužno u slučaju Jevreja kolji nisu bili voljni da prihvate ništa što se ne slaže sačulima, ma koliko da se obmana u tome krije. Zbog toga je doslovni smisao,

osobito u proroštvima, pun takvih stvari. Kao kod Jeremije: Ovako veli Jehova:sudite svako jutra; i kome se otima, izbavljajte ga iz ruku nasilnikovijeh da neizađe kao oganj gnjev moj i razhgori se da ga niko ne može ugasiti za zloću djelavaših (XXI.12). „Sud suditi“ je govoriti istinu; „izbavljati nekoga iz rukunasilnikovijeh“, je izvršavati dela ljubavi prema bližnjemu; „Oganj“ označavapaklenu kaznu onih koji ne postupaju ovako, to jest , koji provode život uobmani mržnje. U slovu pisma ovo se pripisuje Jehovi, ali u unutrašnjem smisluto je obratno. Isto tako kod Joila: Dan Jehovin: pred njim proždire oganj, a zanjim pali plamen (II.1,3). Kod Davida: Podiže se dim od ognja njegova, iz ustanjgovijeh oganj, koji proždiraše, i živo ugljevlje odskakaše od njega. Savi nebesai siđe. Mrak bješe pod nogama njegovijem (Psalam XVIII.8,9). Kod Mojsija: Jerse oganj razgorio u gnjevu mojem, i gorjeće do najdubljega pakla; spalićezemlju i rod njezin,i popaliće temelje brdima (Zakoni Ponovbljeni ( XXXII.22).Ovde „oganj“ označava mržnje, a „dim“ obmane koje su u ljudima, a koje sepripisuju Jehovi ili Gospodu, iz razloga koji su navedeni. I u paklovima izgledakao da Jehova ili Gospod ovo rade, ali je obrnuto; oni (zli duhovi) to sami sebirade, jer su oni u ovoj paklenoj vatri. Otuda se vidi kako lako može čovek dapadne u fantazije, ako se ne zna unutrašnji smisao Reči. Slično je i sa „dimom“ i„vatrom“ koje je narod video ispod Sinajskom brda kada je zakom bioobjavljivan. Jer Jehova ili Gospod izgleda svakome prema njegovom kvalitetu –nebeskim anđelima kao Sunce, duhovnim anđelima kao Mesec, a dobrim(duhovima) kao Svetlost koja prija na razne načine, a zlim (duhovima) izgledakao dim i kao oganj koji sažiže. Pošto u vreme kad je zakon proglašen, kodJevreja nije bilo ljubavi prema bližnjemu, nego je u njima bila jača ljubav premasebi i svetu, a to su bili samo zla i obmane, On je njima izgledao kao dim i vatra,kada je u isto vreme anđelima izgledao kao Sunce i Svetlost neba. Da je ovakoizgledao Jevrejima jer su bili takvoga karaktera, vidi se iz Mojsija: I bijaše slavaJehovina na Gori Sinajskoj, i bijaše po viđenju (izgledu) kao oganj koji sažiže navrh gore pred sinovima Izrailjevim (Izlazak XXIV. 16,17). Opet: A gora se Sinajskasva dimnjaše, jer siđe na nju Jehova u ognju i dim se iz nje podizaše kao dim izpeći, i sva se gora tresijaše veoma (Izlazak XIX,18). I na drugome mestu: A vikad čuste glas ispred tame, jer gora ognjem goraše, pristupiste k meni, sviglavari od plemena vaših i starješine vaše, i rekoste: Pa sada za što dapomremo?jer će nas spaliti onaj oganj veliki: Ako jošte čujemo glas Jehove Boganašega, umrijećemo (Zakoni Ponovljeni V. 23-25(. Ovako bi bilo sa svakim ko bivideo Gospoda, a koji je proveo život u mržnji i prljavi stvarima mržnje, jer bi Gamogao videti samo od svojih mržnja i njenih prljavština, jer bi ovo bili pijmnicizraka dobra i istine od Gospoda, a ovi bi pretvorili ove zrake u vatru, dim, igustu tminu. Iz ovih odlomaka jasno se vidi šta je označeno „dim iz peći“ i

„plamenom ognjenim“, naime, da su to guste obmane i prljava zla, koja ćeobuzeti crkvu u poslenja vremena.1862. Prolažaše između onijeh dijelova. Da ovo označava da su ovako biliodvojeni oni koji su pripadali Gospodvoj crkvi, može se videti iz onoga što jeprethodno rečeno (kod stiha 10) o polovljenju životinja po sredini, da tooznačava paralelizam i saobraznost u odnosu na nebeske stvari; i da onaj deokoji je postaljen nasuprot, da je to označavalo crkvu odvojenu od Gospoda; i daje prostor između pretstavljao ono što stoji izmeću Gospoda i crkve, ili Gospodai čoveka crkve, a to je savest, u koju je Gospod usađuje dobra i istimne u ljubavprema bližnjemu. A kada je mržnja zamenila ljubav prema bliožnjem, i kada suse obmane i zla našli umesto istina i dobara, tada niše nije bilo savesti o tomešta je dobro i istina; a ovaj među-prostor se ispunio dimom i vatrom, to jest,ubeđenjima u obmane i mržnjama. A to je ono što potpuno razdvaja Gospodaod crkve. To je ono što je označeno prolaskom (vatre i dima) između delova (odživotinja); a to je plameni oganj, jer je to ljubav prema sebi, ili što je isto, zlomržnje. Ovo se može videti i kod Jeremije, gde nalazimo skoro iste reči:-I predaću ljude koji prestupiše moj zavjet, rasjekavši tele na dvoje, i prošavšiizmeđu dijelova. Knezove Judine i Knezove Jerusalimske, dvorane i sveštenike isav narod ove zemlje, koji prođoše između polivina ovoga teleta. Predaću ih uruke neprijateljima njihovijem i u ruke onih koji traže dušu njihovu, i mrtva ćetijela njihova biti hrana pticama nebeskim i životinjama zemaljskim (XXXIV.14,18-20).1863. Stih 18. U taj dan učini Jehova zavjet s Avramom, govoreći: sjemenutvojemu dadoh zemlju ovu od doline Misirske do doline velike vode, vode Efrata.„U taj dan Jehova učini zavjet s Avramom“, označava povezivanje Gospodovogunutarnjeg čoveka s Njegovim unutrašnjim čovekom ili Jehovom; „sjemenutvojemu dadoh zemlju ovu“, označava utehu posle ovih iskušenja i užasa, a to jeda oni koji su u ljubavi ka bližnjem i u veri, da će oni postati njegovi naslednici;„od doline Misirske do doline velike vode, vode Efrata“, označava prostiranjeduhovnih stvari.1864. U taj dan učini Jehova zavjet s Avramom. Da ovo označava povezivanje(spajanje) Gospodovog unutarnjeg čoveka s Njegovim unutrašnjim čovekom,jasno je iz značenja „zaveta“, a to je povezivanje (objašnjeno gore br. 665, 666,1023, 1038). Pošto se ovde radi o Gospodovom unutrašnjem čoveku, onda ovooznačava unutarnje povezivanje; jer je Gospod sve više napredovao upovezivanju i sjedinjavanju s Jehovom Njegovim Ocem, dok nisu postali Jedan.To jest sama Ljudska Suština je postala Jehova, koji je bio samo Gospodovo

unutrašnje. Ove su stvari bile pretstavljene zavetom (savezom) koji je Jehovaučinio s Avramom. Svako može da vidi da Jehova nikada ne pravi zavet ni sajednm čovekom, jer bi to bilo protivno Božanskom (redu?). Šta je čovek ako nenešto gadno i prljavo, koje samo misli i čini zlo? Sve dobro koje čini je odJehove; iz čega se može videti da je svaki zavet, kao i drugi zaveti s Avramovimpotomcima, bio samo pretstava Božanskog, i nebeskih stvari Božijega carstva; usadašnjem slučaju, ovaj zavet je pretstavljao povezivanje Gospodove LjudskeSuštine s Njegovom Božanskom Suštinom, to jest, sa Jehovom. Da je to bilapretstava povezivanja Gospodovog unutarnjeg čoveka s Njegovim Unutrašnjimčovekom, to jest, sa Jehovom, jasno je iz onoga što je pre rečeno, a to je da jeGospod kroz borbe i pobede u iskušenjima ove povezao i ujedinio još više. Štaje bio Njegov unutarnji čovek, već je rečeno, naime, da je to ono izmeđuunutrašnjeg čoveka i spoljašnjeg.1865. Govoreći: sjemenu tvojemu dadoh ovu zemlju. Da ovo označava tešenje(utehu) posle ovih iskušenja i užasa, u tome da će oni koji su u ljubavi premabližnjemu i veri u Njega biti njegovi naslednici, jasno je iz značenja „semena“ i izznačenja „zemlje“. „Sjemenom Avramovim“ označena je ljubav i vera od nje,kao što je bilo pokazano (br. 255, 256, 1025), pa stoga su time označeni i svi onikoji su u ljubavi prema bližnjem i u veri u Njega. A Hananskom zemljomoznačava se Gospodovo carstvo; stoga „dadoh zemlju tvome sjemenu“označava da će nebesko carstvo naslediti oni koji od ljubavi prema bližnjemuimaju veru u Njega. Da je ovo bilo tešenje Gospoda posle Njegovih iskušenja iužasa, može se videti i bez objašnjavanja. Jer posle onih teškim događaja koje jeGospod video, a to je bilo pošto je nagnao u beg zle duhove i obmane ’ koje subile označene pticama grabljivicama koje su se spuštale na tela a koje jeAvrama odgonio (pomenuto u stihu 11), - pa pošto su se ove „guste obmane“uvukle, od kojih se uplašio (strah od mrkloga mraka koji je obuzeo Avrama dokje bio u dubokome snu, o čemu u stihu 12), a ipak su i pored toga na kraju sameobmane i zla ovladali ljudskom rasom (što je označeno „peći koja se dimi“ i„plamenom ognjenim“ koji je prolazio između polovina, pomenutim u stihu 17,koji je prethodio ovome), Gospod je morao da bude u tegobi i da tuguje. I stogasada sledi tešenje (uteha), kakva je bila data i pre (stihovi 4 i 5); naime, da ćeNjegovo seme naslediti zemlju, to jest, da će oni koji su u ljubavi premabližnjem i u veri Njega postati naslednici Njegoviog carstva. Njemu je jedinauteha bilo spasenje ljudskog roda, jer je Njegova ljubav bila nebeska i Božanska,i postala je, i u Njegovoj Ljudskoj Suštini, sama Božanska i nebeska Ljubav, ukojoj postoji ljubav za sve u srcu. Da je Božanska ljubav takva, može se videti poljubavi roditelja prema njihovoj deci, koja se povećava koliko se spušta, to jest,biva veća prema daljim naslednicima nego prema neposrednoj deci. Nikad ništa

ne postoji bez uzroka i porekla, pa stoga ni ova ljubav prema ljudskom rodukoja se odlikuje time što raste prema potomcima. Uzok i poreklo ovome je uGospodu, iz kojega se izliva sva bračna ljujbav, kao i ljubav roditelja premadeci, a čiji je izvor to što je Njegova ljubav za sve kao ljubav oca za svoje sinove,kada ota želi da se brine za sve, i da prigotovi nasledstvo onima koji će tek bitirošeni, kao što to želi za one koji su već rođeni.1866. Od doline (reke) Misirske, do velike vode, vode Efrata . Da ovo označavaprostiranje (širenje) duhovnih stvari, i da je „voda Efrates“ prosiranje nebeskihstvari – jasno je iz značenja „vode Misirke (Egipatske)“, i iz značenja „velikevode Efrata“.(prim.prev. U Hebrejskom se izraz „vrlo“ to jest augmentativizražavao ponavljanjem iste reči. Otuda „vode, vode Efrata“ znači „velikevode“). Da ove „vode ili reke“ označavaju rasporstiranje duhovnih i nebeskihstvari, može se videti iz značenja Hananske zemlje koja je Gospodovo carstvo unebima i na zemlji, u kome ima samo duhovnih stvari koje koje pripadaju veri inebeskih svari koje pripadaju uzajamnoj ljubavi; pa stoga ništa drugo ne možebiti označeno ovim granicama Hananske zemlje nego prostiranje ovih stvari. Jeršta je Hananska zemlja, šta Egipatska reka i šta velika reka Efrata, i šta sugranice bilo koje zemlje, oni koji su u nebima to ne znaju; ali zato znaju vrlodobro šta je širenje duhovnih i nebeskih stvari, kao i stanja, određivanja iograničavanja stanja ovih stvari. O ovim stvarima oni misle dok čovek čita onjima; tako slovo nestaje a s njim i istorijski smisao koji služi kao forma zanebeske ideje. Da „Egipatska reka“ označava prostor do kojega se šire duhovnestvari, jer Egipat označava znanja, koja zajedno sa čovekovim racionalnim iintelektualnim stvarima, sačinjavaju duhovbne stvari (kao što je pre rečeno ubr. 1164, 1165, 1186, 1462). Da “reka Efrata“ označava granice širenja nebeskihstvari, može se videti ako se uzme u obzir to da su to zemlje koje su timrekama odvojene od Hananske zemlje, a kojim zemljama su u mnogimodlomcima reči označena znanja i spoznaje nebeskih stvari; ali ovde, jer se tonaziva „reka“ i „velika reka“ ili voda, to označava nebeske stvari i njihovapoznavanja; jer se „reka“ i „velika reka“ na njih odnose (na znanja i poznavanjanebeskih stvari),1867. Stihovi 19,20, 21. Kenejsku, Kenezejsku, i Kedmonejsku, i Hetejsku, iPerezejsku, i Rafajsku, i Amorejsku, i Hananejsku, i Jevuzejsku. „Kenejsku,Kenezejsku, i Kedmonejsku“ označava obmane koje treba izagnati izGospodovog carstva; „Hetejsku, Perezejsku, i Rafajsku“, označava ubeđenja uobmanama; „Amorejsku, Hananejsku, i Jevuzejsku“ označava obmane od zala.

1868. Da je ovo označeno ovim narodima, bilo bi predugo da se potvrđuje izReči; a niko nema potreba za tim, jer su to samo reči. O nekim je bilo govora; o„Rafajima“, da pretstavljaju lažna ubeđenja (br. 567, 581,1673);“Amorejima“,da označavaju zla (br. 1680); „Hananejima“, da označavaju zla /br. 1680);„Perezejima“, da označavaju obmane /br. 1574). A šta su posebna značenjaostalih naroda, biće, po Božanskoj milosti Gospodovoj, objašnjeno u onome štosledi, kada se pojave. Što se tiče naroda koji treba da se izagnaju iz Gospodovogcarstva, slučaj je ovakav. U drugm životu, zli duhovi i đavolski duhovi ništa višene vole nego da se uzdignu u svet duhova i da vređaju dobre duhove; ali kadgod dođu, oni se isteraju napolje, na isti način na koji su u čoveku, koji jepreporođen, odbacuju obmane i zla, da usađuju dobra i istine Gospodovogcarstva na njihova mesta. Ovi su pretstavljeni narodima koje su sinovoJakovljeni izagnali iz Hananske zemlje; ovi su bili pretstavljeni kasnije Jevrejmakoji su bili izagnani iz zemlje. Isto se događalo i s ostalim narodima u davnini, akoji su pretstavljali slične stvari, kao što su bili Horeji, koje je su potomci Isavoviizagnali sa brda Sira (o kojima u Zakoni Ponovljeni II. 12,22); kao i s Avimimakoje su izagnali Kaftorimi (pomenuiti u Zak. Ponovljeni II.23); kao i s Emimima iliRafajima koje su izagnali Moavci (o kojima se govori u Zakoni Ponovljeni II.9-11); ili kao sa Zamzumima koje su Amoneji izagnali (pomenuti u ZakoniPonovljni II. 19-21); pored ostalih o kojima se govori kod Proroka.NASTAVAK O SVETOM PISMU ILI REČI1869. Koliko mnogo stvari ima u jednom jedinom izrazu u Reči, bilo mi j epokazano na taj način što su bile otvorene ideje moje misli. To je neštoposebno, da se u drugom životu može izvesti kao da je sve živo, tako da se idejepokazuju u živom obliku i kao nacrtane slike. Jednom (duhu) koji je u životu telavoleo bližnjega i živeo u uzajamnoj ljubavi, i koji je nalazio uživanje u Reči, bilesu njegove ideje otvorene na taj način. Pojavile su se lepe stvari bez broja,skupa sa prijatnim stvarima osećajne prirode; a onda je rečeno da se ove idejemogu još više otvoriti, i kada bi se otvorile, onda bi se pojavile još lepše iprijatnije stvari s osećanjem same sreče. Ovakve su anđeoske ideje, jer njihotvara Sam Gospod. Duhovima koji su se čudii da se ideje misli mogu ovakootvoriti u drugom životu, njima je to bilo ilustrovana na taj način što im se rekloda je to kao s očnim vidom, gde su zrake vida u kojemu se manje stvari u prirodi(a koje sadrže bezbroj stvari) vide samo kao nešto neprozirno, crno ibezoblično; ali kada se isto gleda kroz mikroskop, pogledu se pokažu stvari kojesu unutra, povezane i lepe nizove i koje teku svojim redom; pa je pokazano dase i ove stvari mogu otvoriti s jačim mikroskopom. Na ovaj način bilo je

pokazano duhovima kakav je slučaj s unutarnjim vidom, čije su zrake ništadrugo nego ideje, a da su ove ideje tako (relativno) grube, iako ljujdi tako nemisle. Ali o idejama će, po Gospodovoj Božanskoj milosti, biti govora kasnije.1870. Slučaj je sličan s Gospodovom Rečju; svaki se izraz u njoj pretstavlja uobliku neke ideje (slike), jer svaki izraz je samo ideja pretstavljena u određenomobliku kako bi se opazio njen smisao; a u idejama su sadržane bezbojne stvari,koje može samo anđeo a ne čovek opažati, što je teško poverovati (da je tako). Ikada Gospod ove (ideje) otvori, tada se pokazuju stvari koje su još dublje sosečanjem sreće, kada se vide rajski vrtovi; prve, od nebeskih i duhovnih stvariGospodove ljubavi i milosti, a druge od svetlosnih zraka koje sve to prate. Bilomi je pokazano da je Reč nadahnuta ne samo u pojedinim izrazima, nego i usvakom malom slovu svakoga izraza, sve do najmanje jote; jer u svakoj joti imanešto od onoga osećanja i života koji su zajednički celom izrazu, a što jeuneseno i u najmanje njegove delove. Ali se ovo ne može sasvim razumeti akose pre toga ne znaju mnoge druge stvari. (prim.prev. Autor na drugim mestimapiše o Reči koja je postojala kod Drevnih, a čiji je nastavak Hebrejska Reč, ukojoj se i u oblicima slova kriju tajne, koje se otvaraju vidu anđela.......Sudeći poprimeru iznesenom u br. 1869, i Reč u svakom prevodu ima isti efekat).1871. Kako Gospodova Reč izgleda pred anđelima, nije moguće opisati; ali otome može da stvori neku ideju onaj ko je u muzejima video optičke cilindere ukojima su pretstavljene divne slike onoga što inače izgleda grubo. Iako stvariokolo u projekciji izgledaju bez olblika, bez nizova ili reda, i kao pomešane, kadase one usredsrede u cilinderu, one izgledaju kao divne slike. Tako je i saGospodovom Rečju, osobito sa proročkom Rečju Staroga Zaveta. U doslovnomsmislu, sve izgleda kao da nema reda, ali kada to čita čovek, osobito mali dečakili devojčica, to postaje sve lepše kako su uzdiže (penje), da bi se na krajupokazalo pred Gospodom kao slika ljudskog bića, u kojem i preko kojega jenebo pretstavljeno u celom sklopu, ne onakvo kakvo je, nego kakvo Gospod želida ono bude, naime, kao Njegova slika.1872. Pokazana mi je bila jedna lepa devojka s licem koje je zračilo, prolazećihitro na desno, i kao da se žuri. Izgledala je kao u prvoj rascvetanoj dobi, ni kaodete ni kao mlada žena – lepo obučena u crno koje je blistalo; hitala jerazdragana od svetla do svetla. Rečeno je da je Reč takva unutra u početkukada se uzdigne; a crna haljina je bila Reč u slovu. Posle je ta mlada devojkadoletela do mog desnog obraza, ali je to opaženo samo unutrašnjim vidom.Rečeno je da su takve stvari iz unutrašnjeg smisla Reči, koje ne stižu do razuma(koje se ne mogu shvatiti).

1873. Duhovi su razgovarali o unutrašnjem smislu Reči; i da bi se razumelanjena priroda, bilo je to pretstavljeno primerom, Šta je plod vere? Pa je rečenoda su dobra dela plod vere u spoljašnjem smislu, ili smislu slova, ali da ovadobra dela nisu živa ako ne potiču od ljubavi prema bližnjemu; tako da je ljubavprema bližnjemu plod vere u bližem smislu. Međutim, pošto ljubav pemabližnjemu treba da dolazi od ljubavi prema Gospodu, ova je ljubav plod vere uunutrašnjem smislu; pa kako je svaka ljubav od Gospoda, to je ona SamGospod. Jer na taj način , u dobrim delima je ljubav prema bližnjemu; u ljubaviprema bližnjemu je ljubav prema Gospodu, a u ljubavi prema Gospodu ne SamGospod.1874. U razgovoru s dobrim duhovima, rekao sam da u Reči ima više stvari negošto je moguće poverovati, i da su one izražene preko izgleda i prema varljivimčulima, kao to da se Jehova gnevi, da se srdi, da se ljuti na rđave; da Mu činizadovoljstvo da ih sruši i razbije, pa čak i da ih ubije. Ali da ovo nije rečeno kakobi se ubeđenja i požude slomili, nego da bi se savili; jer ako bi se govorilo neonako kako to čovek može razumeti (to jest ne preko izgleda, neistina, iubeđenja), to bi bilo kao da se seme seje u vodi, ili da se kaže nešto što bi biloodmah oldbačeno. Uprkos toga, ovakvi oblici govora služe kao sasudi(prijemnici) u kojima su pohranjene duhovne i nebeske stvari, jer u njima semogu sačuvati sve one stvari koje pripadaju Gospodu; tada takve izraze Gospoddopušta, ali da sva zla dolaze od đavolskih duhova; da onda Gospodraspoređuje i pripravlja da se zla okrenu u dobra; tako da je na kraju samodobro od Gospoda. Tako smisao slova nestaje kako se ona uzdiže i postajeduhovna, pa onda nebeska, i na kraju Božanska. (prim. pev. U malom delu,Nauk o Sv.Pismu, autor kaže u br. 55, da je Reč kao čovek obučen na kome selice i ruke vide, a to su oni delovi Reči koji moraju da se shvate i primene da bi sečovek spasio).1875. Bilo mi je dopušteno da opazim anđeoske ideje o ovim rečima uGospodnjoj Molitvi: „Ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi oda zla“. Inajbliži dobri duhovi su odbacili iskušenje i zlo, prema jednoj ideji koju samopazio u sebi; a ovo je ovako išlo sve do anđeoske ideje; naime, da je ostalosamo dobro bez ikakve ideje o iskušavanju i o zlu; tako je doslovni smisaopotpuno nestao. Kod prvog odbacivanja, stvoreno je bezbroj ideja o dobru –kako dobro može da proiziđe iz ljudske nevolje iako je nevolja došla od čoveka iod njegovoga zla, u kole postoji kazna, i to s nekom ljutnjom koja pratikažnjavanje, tako da iskušenje i zlo dolazi samo iz toga izvora, i da se stoga nesme misliti da iskušenje i zlo dolaze od Gospoda. Ove su se ideje pročišćavale

onako kako su se uzdizale. Ovo uzdizanje se odvijalo kao odbacivanja (o kojimau br. 1393), a koja su izvođena brzinom i na način koji je nemoguće objasniti,sve dok nisu (te ideje) zašle kao u senku moje misli. Tada su one bile u nebu,gde postoje samo neizrecive ideje o dobru od Gospoda.1876. Imena ljudi, carstava, i gradova, koja se pojavljuju u Reči, kao i rečiljudskoga govora, sve to nestaje na početku (pragu) uzdizanja; jer su ovozemaljske, telesne i materijalne (stvari); i duše koje stižu u drugi život,postepeno odlažu ove stvari, a oni koji dođu u nebo, ti ih potpuno odlože. Kodanđela ne ostaje ni najmanja ideja osobe, pa stoga ni njeno ime. Šta jeAvraham, Isak, i Jakob, oni to ne znaju. Oni sebi formiraju ideju šta ovo znači ipretstavlja u Reči. Imena i reči njima su kao prašina, ili kao neka ljuštura, što sveotpada kada uđu u nebo. Otuda se može videti da se u nebu imenima ozačavajudelujuće (aktuelne) stvari. Često sam s anđelima ragovarao o ovim stvarima, ioni su me potpuno poučili o istini. Govor duhova jednih s drugim nije govorreči, nego ideja, kao što su ideje ljudske misli bez reči, zbog čega je to jezik svihljudskih jezika.Ali kad oni razgovaraju sa čovekom, tada njihove ideje ulaze ureči čovekovog jezika (kao što je pre rečeno br. 1635, 1637, 1639). Kad sam oovome ragovarao s duhovima, bilo mi je dato da im kažem, da kada onirazgovaraju jedan s drugim, oni ne mogu da izgovore i jednu reč ljusdkog jezika,a najmanje neko ime. Neki među njima su se povukli i pokušali; a vraivši se,rekli su da ih nisu bili u stanju izgovoriti, jer da su reči bile tako grubomaterijane da su bile ispod njihove sfere, jer da su sačinjene od zvukova uvazduhu i izgovorene ljudskim organima, ili preko uticaja u ove organeunutrašnjim putem koji vodi u organe sluha. Iz ovoga se jasno može videti da senijedan izraz u Reči ne može preneti duhovima, a još manje anđeoskimduhovima, čiji govor je još više sveopšti (vidi br. 1642), a najmanje se možepreneti anđelima (vidi br. 1643), kod kojih ne ostaje ništa od prvih idejaduhova, nego se mesto njih primaju duhovne istine i nebeskea dobra, kojavariraju na neizreciv način i u najmanjim oblicima, koji se nadovezuju i povezujuu jednodušne nizove, gde se opažaju prvobitne pretstave, koje su divne iprijatne, a praćene su srećom uzajamne ljubavi; koja sreća dolazi od prijatnosti iod lepote, jer ih u svemu nadahnjuje Gospodov život. (prim. prev. Na drugimmestima, autor kaže da je unutrašnji smisao napisan u nebu posebnim znacima,i da se takva Reč čita u nebu).1877. Duše ili duhovi u svetu duhova, osobito rđavi, u početku zadržavaju stvarikoje su imali u život njihovog tela, naime, zemaljske, telesne, i svetske, a s njimai načela koja su bili stekli. Među ovima ima takvih koji nisu voljni da čuju bilo štao unutrašnjem smislu Reči, nego samo o doslovnom smislu, a što ide tako

daleko da veruju da će dvanaest apostola da sede na dvanaest prestola i dasude dvanaest plemena Izrailja; i da samo siromašni, bedni i koji su trpeliprogone, da će samo oni moći ući u nebo; a (istina je) da su tamo i bogati imoćni, ali koji su živeli u ljubavi ka bližnjem i u veri u Gospoda. Kako ovakvi(duhovi) obično smatraju da zaslužuju nebo, video sam ih kako trče tamo amo.A gde su god došli, ismevali su unutrašnji smisao Reči, a to su radili zbog togašto je (unutrašnji smisao) protivan njihovim požudama i ubeđenjima, po kojimaoni zaslužuju nebo i po kojima su oni iznad drugih. Oni su kao pokvarene iotrovne stvari koje teku u krvi, prožimaju vene i arterije, i prljaju krv.1878. Ima i takvih koji su u životu tela prezirali Reč, a ima i takvih koji suzloupotrebljavali Reč, da bi dali poentu nekoj šali. Ima i takvih koji su smatralida Reč nema neke vrednosti osim da drži u pokornosti obične ljudi. Ima ih kojisu svetogrdili Reč, i onih koji su je profanisali. Sudbina takvih u drugom životu jejadna, u skladu kakav je bio njihov prezir, ismevanje, svetogrđenje, iprofanacija. Jer, kao što je rečeno, Reč je sveta tako da je ona nebo onima kojikoji su tamo; i kako tamo postoji saopštavanje misli, takvi duhovi ne mogu biti snjima, nego se odvajaju.1879. Jednom prilikom, dok sam bio u postelji, bi mi rečeno da su se zli duhovibili zverili da me ubiju, ali pošto sam se osećao siguran i bezbedan podGospodovom zaštitom, nisam se osvrtao na pretnje i hteo sam da spavam. Aliprobudivši se u sred noći, osetio sam da ne dišem od sebe, nego od neba, jernije bilo ništa od moga disanja, kao što sam jasno opažao. Tada je rečeno da jegrupa zaverenika bila prisutna, i da su to oni koji mrze unutarnje stvari u Reči(to jest, same istine vere, jer to su unutrašnje stvari Reči), i koji ih stoga mrze,jer su one protivne njihovim obmanama, ubeđenjima, i požudama, koje bidoslovni smisao mogao da podrži. Kad je njihov pokušaj propao, njihovi vođe supokušali da uđu u utrobu moga tela, i da prodru čak do srca, pa im je bilodozvoljeno da i do njega stignu. Ovo sam sve opažao i osećao. Jer onaj kome jeunutrašnjost duha otvorena, taj u isto vreme ima i čulno opažanje ovakvihstvari. Ali tada sam bio uveden kao u neko nebesko stanje, a to znači da nisamnapravio nijedan napor da odbijem ove posetioce, a još manje da se svetim zaovu povredu. Tada su rekli da je mir; ali uskoro kao da su bili lišeni razuma, padišući osvetom nastojali da ostvara ono što su nameravali, ali uzalud. Tada suse rapršili kao sami od sebe.1880. Pored toga, što se tiče duhova i anđela u opšte, koji su svi ljudske dušekoje žive posle smrti, ovde mogu reći da oni imaju izoštrenija čula od ljudi, tojest čulo vida, sluha, mirisa, i dodira – ali ne i ukusa. Međutim, duhovi nisu u

stanju, a anđeli još manje, da vide stvari u svetu svojim vlastitim vidom, to jest,vidom njihovog duha; jer je njima svetlo sveta gusta tmina; isto kao što čoveksvojim vidom, to jest vidom svoga tela, ne može da vidi ništa u drugom životu;jer je svetlo neba, ili Gospodovo nebesko svetlo, ljudima kao gusti mrak Ali ipak,kad se to svidi Gospodu, duhovi i anđeli mogu da vide stvari u ovom sveu krozčovekove oči. Ali Gospod ovo ne daje osim onome koga osposobi da govori sduhovima i anđelima, to jest da bude s njima. Duhovima i anđelima je bilodopušteno da vide svet kroz moje oči isto tako jasno kao što ga ja vidim, i dačuju ljude kad sa mnom govore. Ponekad se desilo, na njihovo čuđenje, da suneki od njih videli preko mene prijaelje koje su imali dok su bili u životu tela,isto kao što su ih pre gledali. Neki su videli svoje bračne drugove, i decu, i želelisu da im kažem da su blizu i da ih gledaju, i da im ispričam o njihovom stanju udrugom životu, ali je meni bilo zabranjeno da im to kažem ili otkrijem da su ihovi videli, delom zato što bi me bili nazvali ludim, ili bi mislili da su ovakve stvariporemećaj uma; jer sam bio vrlo svestan toga da, iako bi se usnama slagali, da usrcu ne bi verovali u postojanje duhova, ili da mrtvi ustaju. Kada je mojunutrašnji vid bio otvoren, pa su duhovi i anđeli kroz moje oči videli ono što je usvetu, bili su zapanjeni i nazvali to čudom nad čudima; i bili su obuzeti radošćuda je na ovaj način otvorena komunikacija zemlje sa nebom, i neba sa zemljom.Ovo uživanje je trajalo mesecima, ali je polako postalo nešto obično. I sad senimalo ne čude. Bio sam poučen u tome da duhovi i anđeli, koji su pored drugihljudi, ne vide ni najmanje stvari u ovom svetu, ali da opažaju misli i osećanjaonih kod kojih su (prisutni). Ovo ukazuje na to da je čovek tako stvoren da dokživi na zemlji među ljudima da može u isto vreme da živi i u nebu međuanđelima, i obratno; tako da nebo i zemlja budu zajedno, i da deluju kao jedno,i da ljudi mogu da znaju šta se dešava u nebu, a nađeli šta se dešava na zemlji;te da bi tako, kad ljudi odu s ovoga sveta, prešli iz Gospodovog carstva na zemljiu Gospodovo carstvo u nebima, ne kao u neko drugo carstvo, nego kao u isto ukojemu su bili dok su živeli u telu. Ali pošto je čovek postao telesni, on je sebizatvorio nebo. (prim. prev. Nije li ovo bio „pad“ i „prvobitni greh“, koji je doveodo Utelovljenja i Oboženja Gospodovog Ljuskog? Drugim rečima, zar ovo nijebila „felix culpa“ (sretna krivica) o kojoj pišu srednjevekovni teolozi.)1881. Duhovi jako negoduju, čak se i ljute, kad im se kaže da ljudi ne veruju daoni vide, da čuju, i da osećaju dodir. Kažu, sigurno, ljudi bi trebalo da znaju dabez čula nema života, i da što je izoštrenije čulo, to je i život bolji; isto tako, dasu predmeti koje osećaju čulima, da oni odgovaraju sposobnosti njihovih čula, ida su pretstave koje dolaze od Gospoda stvarne, jer da sve ono što je u prirodi iu svetu, da sve to dolazi od njih (pretstava) (vidi br. 1632); ukratko, da su

njihova čula bolja i savršenija nego ona kod ljudi. Ovim rečima oni izražavajusvoje negodovanje.1882. Postoje dve vrste viđenja (utvara ili vizija) koje su iznad običnih viđenja, ukoja sam ja bio uveden kako bih znao kakva je njihova priroda i šta znači onotšo čitamo u Reči, da su neki bili „uzeti iz tela“ i da su u „duhu odneseni nadrugo mesto“.1883. Što se tiče prvih, to jest da je neko uzet iz tela, ovakav je slučaj. Čovek seprvo dovodi u stanje koje je između sna i jave; i dok je u ovome stanju, on mislida je budan. Sva su mu čula budna kao kad je u najbudnijem stanju tela: vid,sluh, i, za divljenje, i dodir, koji je tada osetljiviji nego pre toga. U ovm stanjuljudi su videli duhove i anđele vrlo živo, i čuli ih i, što je za divljenje, i dodirivaliih, a da ništa u telu nije tome smetalo. To je stanje u kome su bili kada se kažeda su „uzeti iz tela“, i da „nisu znali da li su u telu ili van njega“. Ja samo biouveden u ovo stanje tri ili četiri puta, samo da bih znao kako to izgleda, i da bihznao da duhovi i anđeli uživaju svim čulima, čak i dodirom, većom osetljivošćunego što je ona u telu.1884. Što se tiče druge vrste viđenja – kad je neko odnesen na drugo mesto –bilo mi je pokazano živim iskustvom šta je to. Ali samo dva ili tri puta. Dapomenem jedno jedino iskustvo. Šetajući ulicama i okolicom, dok sam u istovreme razgovaao s duhovima, bio sam potpuno budan i gledao kao uvek,šumarke, reke, palate, kuće, ljude, i mnoge druge stvari. Ali posle hoda odnekoliko sati, odjednom sam video telo (svoje?) i bio svestan da sam nadrugome mestu. Zadivljen, setio sam se da sam bio u stanju u kome su bili onikoji su bili „odvedeni u duhu na drugo mesto“; jer dok traje ovo stanje, ne mislise o putu, ma to bilo i mnogo milja, ni o vremen, iako to može da bude satima idanima; niti se oseća umor. Pored toga, osoba je vođena putevima koje nepoznaje, sve do određenog mesta. Ovo se desilo kako bih znao da Gospod možeda vodi čoveka a da ovaj ne zna odakle i gde (ga vodi). (prim. prev. Ovo jepisano oko 1749, na početku misije, kada je autor imao samo nekoliko ovakvih“vođenje“; kasnije, dok je pisao i objavljivao druga dela, osobito ono o BračnojLjubavi, autor je imao ovakva „izlaženja“ u neba pa i u paklove, često, ili uvek izsveta duhova i uvek u pratnji anđela. Uzgred, sva je svoja dela objavljivaonazbnačujući da je to misija, sa „Sluga Gospoda Isusa Hrista“, osim dela BračnaLjubav, koje se naznačio da je napisao E. Swedenborg, Sveđanin)1885. Ovo su te dve vrste viđenja koja su neobična, a koja su mi pokazana kakobih znao njihovu prirodu. Ali stvari koje samo obično video, su one koje sam, po

Gospodovoj Božanskoj milosti, video i izneo u ovom Prvom Delu (First Part), akoje se nalaze na početku i na kraju svakoga poglavlja; te stvari nisu viđenja,nego su one viđene u punoj budnosti tela, i to već nekoliko godina. (prim.prev.Prvi „Deo“ ili tom originalnog dela na latinskom, in quarto, objavljen je uLondonu 1749, i zavšava se ovde. A drugi „Deo“ (tom) dolazi posle ovoga).UVODU Prvom Delu ovoga dela objašnjena su petnaest poglavlja knjige Postanja, kaoi stvari koje su sadržane u unutrašnjem smislu; a svakom poglavlju dodane sustvari koje su mi, po Gospodovoj Božanskoj milosti, date da ih vidim i čujem usvetu duhova i u nebu anđela. Sada sledi Drugi Deo (prim. preb. Objavljen uLondonu 1750); i u ovome su dodate neke stvari u nekoliko poglavlja. Ovomešesnaestom poglavlju biće dodane stvari koje se odnose na Viđenja (vizije) i naSnove, uključujući i one koje su proročkoga karaktera u Reči. Znam da će malonjih verovati da iko može videti stvari koje postoje u drugom životu, i da potomopiše stanje duša posle smrti, jer malo (ljudi) veruju u uskrsnuće, a međutakvima ima više učenih nego prostih. Usnama kažu, doduše, da će svi ustati,jer kada tako kažu, to se slaže s naukom njihove vere, ali to odriču srcem. Nekiidu tako daleko da kažu da kada bi neko ustao iz mrtvih i kada bi ga videli, čuli idodirnuli, da bi tada verovali. Ali ako bi se to i uradilo, trebalo bi to uraditi zasvakog pojedinca, ali onaj ko to odriče srcem i dalje ne bi verovao, jer bi ondaistakao hljade prigovora koji bi još više otvrdnuli njegovo srce. Međutim, nekikažu da veruju da će ustati, ali na dan poslednjeg suda: a o ovome oni suzamislili da će sve u vidljivom svetu nestati, a pošto se taj dan očekuje uzaludvekovima, to i ovi sumnjaju. Ali šta je označeno poslednjim sudom u Reči, bićerečeno, po Božanskoj milosti Gospodovoj, na kraju sedamnaestog poglavlja. Izovoga se može videti kakvih ljudi ima danas u Hrišćanskom svetu. Sadukeji su (okojima čitamo kod Mateja XXII.23) otvoreno poricali uskrsnuće, ali su radilibolje nego ovi u naše dane, koji kažu da ne odriču jer je to prema nauku vere,kao što je gore rečeno, ali odriču u srcu; tako da govore ono što se protivinjihovom verovanju, a veruju ono što je protivno onome što govore. Ali da sene bi i dalje utvrđivali u ovom krivom verovanju, meni je još dok živim u telu, poBožanskoj milosti Gospodovoj, bilo dopušteno da da budem s duhovima udrugom životu (jer je čovek duh obučen u telo), i da tamo razgovaram s dušamakoje su ustale ne dugo posle smrti, skoro sa svima koje sam poznavao u životutela, a koji su bili umrli. Već nekoliko godina bilo mi je dozvoljeno darazgovaram s duhovima i s anđelima svaki dan, i da gledam tamo začuđujućestvari, a koje nikad nisu bile ušle u ideju bilo kog čoveka, i to bez ijedne

obmane. Pošto mnogi kažu da će poverovati ako im neko dođe iz drugog života,sada će se videti da li će poverovati i pored toga što im je srce otvrdnulo. Ovomogu da ustvrdim, da oni koji dolaze u drugi život iz Hrišćanskog sveta, da sunajgori, da mrze bližnjega, mrze veru, i poriču Gospoda (jer u drugom životu,srca govore a ne usta), a pored toga, oni su više od ostalih odani preljubama. Ipošto se nebo odvaja od ovakvih unutar crkve, vidimo da je poslednje vremeblizu; a koju istinu mi je bilo dato da saznam kao nešto izvesno. (prim. prev.Poslednji sud nad Hrišćanskom Crkvom odigrao se, prema autoru, u nevidljivomsvetu 1757). O unutrašnjem smislu Reči, šta je to, i kakva je njegova priroda,vidi šta je rečeno i pokazano u Prvom Delu, br. 1-5, 64-66, 167,605, 920, 937,1143, 1224, 1404, 1495 1408 1409, 1502 na kraju, 1540, 1659, 1756, posebno1767-1768, 1777. i 1869-1879, 1783, 1807; a u ovom Delu, br. 1886-1889uključujući.POGLAVLJE ŠESNAESTO1886. Ovo poglavlje govori u Hagari i o Išmaelu. Ali šta je pretstavljeno ioznačeno Hagarom i Išmaelom, to nije bilo poznato nikome, niti je moglo, jersvet, posebno učeni svet, pretpostavlja da su istorijske stvari u Reči samoistorije, i da ne sadže ništa dublje. Pa iako kažu da je svaka jota Božanskinadahnuta, oni pod time podrazumevaju da su time otkrivene istiorijskečinjenice, i da se iz njih nešto može izvesti za nauk vere, a što bi bilo korisno iučiteljima i učenicima; i da pošto su ove (istorije) Božanski nadahnute, onedeluju na Božanski način na um, i doprinose dobru više nego druge istorije.Gledane u sebi, istorijske stvari malo utiču na čovekov popravak, a ništa nanjegov večni život, jer se one zaboravljaju u drugom životu. Jer čemu bi toslužilo u drugom životu da se zna da je Hagara bila data kao pomoćnica Sari? Ilida se zna o Išmaelu, ili o Avramu? Ništa osim onoga što pripada Gospodu i štoje od Gospoda nije nužno dušama da bi ušle u nebo i uživale u njegovoj sreći, tojest, u večnom životu. Radi ovih Reč postoji, a to su stvari koje su sadržane unjenoj unutrašnjosti.1887. Nadahnuće podrazumeva da u svakoj pojedinosti Reči (kako u istorijskimtako i u drugim delovima) postoje nebeske stvari koje pripadaju ljubavi ilidobru, i duhovne stvari koje pripadaju veri ili istini, a to znači Božanske stvari.Jer ono što je nadahnuto od Gospoda, to silazi od Njega, i to On čini prekoanđeoskog neba, i preko sveta duhova sve do čoveka, kome se to pretstavljaonako kako izgleda u slovu. Ali u svom poreklu, to izgleda sasvim drugačije. Unebu ne postoji nijedna svetska istorija, već je sve pretstavlja Božanske stvari, i

tamo se ništa drugo ne opaža. Što se može znati po tome što tamo postojeneizrecive stvari. Jer kad isorijske stvari ne bi pretstavljale Božanske stvari, ikada ne bi na ovaj način bile nebeske, one ne bi bile Božanski nadahnute.Onakva kakva je u nebu, Reč se može znati samo u njenom unutrašnjem smislu,jer unutrašnji smisao je Reč Gospodova u nebima.1888. Da smisao slova Reči pretstavlja Božanske tajne, i da je on prijemnik ičuvar Gospodovih nebeskih i duhovnih stvari, može se ilustrovati sa dvaprimera: prvim , da pod „Davidom“ ne misli na Davida nego na Gospoda;drugim, da se imena ozačavaju delujuće (aktuelne) stvari, i da onda tako morada je s ostatkom Reči. O Davidu se kaže kod Jezikilja: I sluga moj David biće imcar, i svi će imati jednoga pastira, i hodiće po mojim zakonima, i uredbe će mojepoštovati i izvršavati. I sjedaće u zemlji , oni i sinovi njihovi i sinovi sinovanjihovih, za uvijek. I David sluga moj biće im knez do vijeka.(XXXVII.24,25). KodOsije: Poslije će se obratiti i tražiti Jehovu Boga svojega i Davida cara svojega(III.5). Ove su stvari napisali proroci posle Davidovog vremena, a jasno se kažeda će on biti njihov car i knez, iz čega svi mogu da znaju da se u unutrašnjemsmislu pod „Davidom“ označava Gospod. A tako je i u svim drugim odlomcima,čak i u istorijskim, gde se imenuje David. Da se imenima carstava, oblasti,gradova, i ljudi, označavaju delujuće stvari, može se jasno videti kod Proroka.Uzmite samo ovaj primer kod Isaije: Za to ovako veli Gospod, Jehova nadvojskama, ne boj se Asirca, narode moj, koji nastavaš na gori Sionu; prutom ćete udariti i štap svoj podignuće na te kao u Misiru. Jer će podignuti na nj Jehovanad vojsama bič, te će biti kao rasap (pomor,kuga) Medijanski kod kamenaOriva i kao štap njegov na moru, i podignuće ga kao u Misiru. I tada će skinutibreme njegovo s vrata tvojega, i izlomiće se jaram od pomazanja. Dođe u Ajat,prođe u Migron, u Mihmasu rasprti prtljag svoj. Prođoše klancem, u Gavajizanoćiše, prepade se Rama, Gavaja Saulova pobježe. Viči na glas, kćeriGalimova; nek se čuje u Lais, jadni Anatote.! Madmina pobježe, stanovniciGemiški utekoše. Još jedan dan pa će stajati u Novu, mahnuće rukom svojom nagoru kćeri Sionske, na hum Jerusalimski. Gle, Jehova Bog nad vojskamaotkresaće silom grane; pa što je visoko, posjeći će je, i što je uzdignuto, sniziće. Igustu će šumu isjeći sjekirom, i Livan će pasti od silnoga. (X.24, 26-34). Ovde sepojavljuju skoro samo imena. Iz kojih se ne može izvesti značenja osim ako seuzme da se imenima označavaju delujuće stvari. Kad bi um ostao samo naimenima, ovo se nikad ne bi priznavalo kao Reč Gospodova. A ko bi verovao daona u unutrašnjem smislu sadrže nebeske tajne, i da se njima označavaju onikoji nastoje da proniknu u misterije vere umovanjem od reči-znanja? Dok ustvari , tu se misli na neko posebno stanje koje je opisano svakim imenom; i daje ovime onačeno da Gospod rasteruje umovanja pomoću nebeskih stvari

ljubavi i duhovnih stvari vere? Da se ovde umovanje označava „Asirom“, možese jasno videti iz onoga što je do sada rečeno o „Asiru“ (br. 119, 1189); tako istoda su reči-znanja označena „Misirom“ (Egiptom) (br. 1164, 1165, 1462), kojebrojeve pogledaj i istraži. Takav je slučaj sa svim drugim imenima, kao i samnogim rečima.1889. U ovome poglavlju isto je i sa imenima Avrama, Sare, Hagare, i Išmaila; ašta se njima prikazuje, moŽe se viteti iz Sadržaja, a dalje iz objašnjenja za svakoime na svome mestu. Ali ovo su predmeti koji ne dopuštaju lako objašnjenje,jer ono o čemu se ovde govori o tim imenima, povezano je s GospodovimRacionalnim (čovekom), to jest kako je začet, rođen, i kakav je bio pe nego sesjedinio s Gospodovim unutrašnji (čovekom), koji je Jehova. Razlog da ovo nijelako objasbiti je u tome, što se danas ne zna šta je unutrašnji čovek, štaunutarnji, i šta spoljašnji. Kada se govori o Racionalnom (o razumu), tada semože oblikovati neka ideja o tome; ali kad se kaže da je to ono što je izmeđuunutrašnjeg i spoljašnjeg čoveka, malo njih će to razumeti. Ali pošto se ovde uunutrašnjem smilsu radi o Gospodovom racionalnom čoveku, i o tome kako seradio pomoću uticaja (influksa) unutrašnjeg čoveka u spoljašnjeg, i pošto je topovezano s istorijskim činjenicama o Avramu, Hagari, i Išmailu, da bismopomogli da se razume ono o čemu se govori u sledećem poglavlju, neka se znada u svakom čoveku postoji unutrašnji čovek, racionalni čovek koji je između, ispoljašnji čovek, i da se oni savim razlikuju jedan od drugoga. (O ovomepredmetu vidi šta je rečeno u br. 978).POGLAVLJE XVI.1. Ali Sara žena Avramova ne rađaše mu djece. A imaše robinju Misirku, poimenu Agaru.2. Pa reče Sara Avramu: gle, Jehova me je zatvorio da ne rodim; nego idi krobinji mojoj, ne bih li dobila djece od nje. I Avram prista na riječ Sarinu.3. I Sara žena Avramova uze Agaru Misirku robinju svoju, i dade je za ženuAvramu mužu svojemu deset godina od kako se nastani Avram u zemljiHananskoj.4. I on otide Agari, i ona zatrudnje; a kad vidje da je trudna, ponese se odgospođe svoje

5. A Sara reče Avramu: uvreda moja pada na tebe; ja ti metnuh na krilo robinjusvoju, a on vidjevši da je trudna ponese se od mene. Jehova će suditi meni i tebi.6. A Avram reče Sari: eto, robinja je tvoja u rukama tvojim; čini s njoj što ti jevolja. I Sara je stade zlostaviti, i Agara pobježe od nje.7. Ali anđeo Jehovin nađe je kod studenca u pustinji, kod studenca na putu uSur.8. I reče joj: Agaro, robinjo Sarina, otkuda ideš, kuda li ideš? A ona reče: bježimod Sare, gospođe svoje.9. A anđeo joj Jehovin reče; vrati se gospođi svojoj, i pokori joj se.10. Opet joj reče anđeo Jehovin: umnožiću veoma sjeme tvoje, da se ne će moćiprebrojiti od množine.11. Jošte joj reče anđeo Jehovin: eto si trudna, i rodićeš sina, i nadjeni mu imeIsmailo, jer je Jehova vidio muku tvoju.12. I biće čovjek ubojica (neobuzdan kao ždrebe?); ruka će se njegova dizati nasvakoga, i svačija ruka na njega, i nastavaće na pogledu svoj braći svojoj.13. Tad Agara prizva ime Jehove koji Govori s njom: ti si Bog koji (me) vidi. Jergovoraše: zar još gledam iza onoga koji me vidje?14. Radi toga zove se studenac onaj studenac onoga koji me vidi; a on je izmeđuKadisa i Varana.15. I rodi Agara Avramu sina; i ndjene Avram sinu svojemu, kojega mu rodiAgara, ime Ismailo.16. A bješe Avramu osamdeset i šest godina kad mu Agara rodio Ismaila.SADRŽAJ.1890. Predmet o kome se ovde govori je Gospodovo prvo Racionalno, koje jebilo začeto preko uticaja od unutrašnjeg čoveka u osećanja za znanja u

spoljašnjem čoveku. Unutrašnji čovek je „Avram“; osećanje za znanje uspoljašnjem (čoveku) je „Agara robinja Misirka“; Racionalno otuda je „Ismailo“.Ovde se opisuje priroda Racionalnog; a kasnije se kaže (poglavlje XXI), da je biloizagnano iz kuće onda kada je bilo rođeno Gospodovo Božansko Racionalno,pretstavljeno Isakom.1891. Gospodovo prvo Racionalno bilo je začeto prema redu kroz uticaj ilipovezivanje unutrašnjeg čoveka sa životom osećanja za znanja koja pripadajuspoljašnjem (čoveku) (stihovi 1 do 3). Ali pošto je ovo osećanje bilo uspoljašnjem čoveku, to ono nije imalo poštovanja za interlektualnu istinu (stih4). Zbog čega je Gospod mislio o tome kako da se ono potčini (stihovi 5 do 9),kako bi, kad se potčini, postalo duhovno i nebesko (stihovi 10,11). Kakvo bi biloako se ne potčini, opisano u stihu 12; Gospod je to sagledao od Svogunutarnjeg čoveka (stihovi 13, 14). Tako je (prvo) Raconalno opisano onakvokakvo je; i Gospodovo stanje onda kada je ono nastalo (stihovi 1, 16).UNUTRAŠNJI SMISAO.1092. Stih 1. A Sara žena Avramova ne rađaše mu djecu. A imaše robinjuMisirku po imenu Agaru. „A Sara žena Avamova ne rađaše mu djecu“, označavada još nije bilo racionalnog (čoveka); „Sara“ je istina pridružena dobru; „Avram“je Gospodov unutrašnji čovek, koji je Jehova. „A imaše robinju Misirku“,označava osećanje za znanje; „po imenu Agara“, označava život spoljašnjeg iliprirodnog čoveka.1893. Sara žena Avramova ne rađaše mu djecu. Da ovo znači da još nije biloracionalnog čoveka, biće jasno iz onoga što sledi, kada bude reč o Isaku. Jer,kao što je rečeno, u svakom čoveku ima unutrašnji čovek, racionalni koji jeizmeđu, i spoljašnji, koji se zapravo zove prirodni čovek. Ovi su kod Gospoda bilipretstavljeni Avramom, Isakom, i Jakovom; unutrašnji čovek Avramom;racionalni Isakom; a prirodni Jakovom. Unutrašnji čovek u Gospodu bio je SamJehova; jer je On bio začet od Jehove; zbog čega ga je tako često nazivao„Ocem“, a u Reči se naziva „jedino-rođenim od Boga“, i jedinim „SinomBožijim“. Racionalni čovek se ne rađa sa čovekom, nego se (s njim) rađasposobnost da postane racionalan, što se može videti iz toga da novo-rođenćenije obdareno razumom, nego da postaje razumno u toku vremena prekočulnih stvari koje pripadaju spoljašnjem i unutrašnjem (čoveku), onako kako seoni napajaju znanjima i spoznajama. Ima, doduše, kod dece privid (izgled)racionalnosti, ali to nije racionalnost, nego samo njegov koren, što je poznato iz

toga što razum imaju odrasli i stariji ljudi. U ovome se poglavlju radi oracionalnom čoveku u Gospodu. Samo Božansko Racionalno pretstavljeno jeIsakom; ali prvo racionalno, pre nego li je postalo Božansko, Ismailom; pa stoga„Sara žena Avramova ne rađače mu djece“, označava da nije postojaloBožansko Racionalno. Kao što je rečeno, Gospod je bio rođen kao i svaki čovek,i po onome što je primio od majke Marije, bio je kao drugi ljudi; a pošto seRacionalno oblikuje uz pomoć znanja-reči i spoznaja, koja ulaze preko vanjskihčula, ili od čula spoljašnjeg čoveka, stoga je Njegovo prvo Racionalno bilorođeno kao kod svakog drugog čoveka; ali ako je Svojom vlastitom snagomnačinio Božanskim sve ljudske stvari koje su Mu pripadale, tako je i Svoje (prvo)Racionalno načinio Božanskim. Njegovo prvo Racionalno opisuje se u ovomepoglavlju, a i u poglavlju XXI., gde se govori o Agari i Ismailu (od stiha 9 do 21),gde se kaže da je Ismailo bio izagnan kad je Isak odrastao, a kojim jepretstavljeno Božansko Racionalno.1894. Da je Sara istina pridružena dobru, pokazano je ranije (br. 1468 i drugde),kao i to da je Avram Gospodov unutračnji čovek, koji je Jehova. Gospodovunutrašnji čovek, koji je Jehova, naziva se Čovek, jer niko nije čovek osim samoJehova, jer čovek, u pravom smislu, označava ono Esse od kojega je čovek.Samo Esse, od kojega je čovek, je Božansko, pa stoga nebesko i duhovno. BezBožanskog Nebeskog i Duhovnog, ne bi bilo ničega ljudskog u čoveku, negosamo neka vrsta ljudske životinje, kao što su zveri. Čovek je čovek samo zatošto je od (poreklom?) od Jehovinog Esse, ili od Gospoda;pa se stoga i nazivačovekom. Nebesko, koje čini čoveka, je to da voli Gospoda i da voli bližnjega; naovaj način on je čovek, jer je tada slika Gospoda, jer on ovo ima od Gospoda;bez toga, on je divlja zver. Da je Jehova ili Gospod jedini Čovek, i da od Njegaljudi imaju to da se nazivaju ljudi, i to da je jedan (čovek) više čovek nego drugi,može se videti gore (br. 49, 288, 477, 565); a isto se može videti iz toga da seJehova, ili Gospod, pokazivao kao Čovek očevima Pradrevne Crkva, a isto tako iAvrahamu i prorocima; i zbog toga, kada više nije bilo ničega nebeskog iduhovnog kod ljudi, On se udostojio da primi ljudsku prirodu i da bude rođenkao svaki drugi čovek, i da učini tu prirodu Božanskom; te je i na ovaj način Onjedini Čovek. Pored toga, unikverzalno nebo se pretstavklja pred Gospodomkao slika čoveka, jer pretstavlja Njega. Od ovoga, nebo se naziva Veliki Čovek(Homo Maximus, ili Najviši Čovek), a to posebno zato što je u njemu GospodSve u Svemu. (prim. prev. Ovo učenje je, po nekima, Hrišćanski teizam ipantateizam, pa je kao takvo srodno s Budizmom i Hinduizmom).1895. I imaše robinju Misirku. Da ovo označava osećanje za znanje (ljubav kaznanju?), jasno je iz značenja „robinje“, i iz značenja „Misira“ (Egipta). Sara, koja

je gospodarica i gospođa, pretstavlja i označava istinu pridruženu dobru, kaošto je već rečeno. Istina pridružena dobru je intelektualna istina u pravomsmislu, dok je racionalna istina niža; a ova racionalna istina rađa se od znanja isaznanja, koja su oživljena osećanjem koje im je saobrazno; a ovo osećanje,pošto pripada spoljašnjem čoveku, mora da služi intelektualnoj istini kojapripada onome što je najdublje u čoveku, kao što robinja služi svojugospodaricu; pa je stoga ovo osećanje pretstavljeno robinjom Agarom. Ovo sveje teško shvatiti, jer treba prvo znati šta je intelektualna istina u pravom smislu,i kako je rođena Racionalna (istina); da je ona rođena od unutrašnjeg čovekakao od oca, a od spoljašnjeg ili prirodnog čoveka kao od majke; jer bezpovezivanja ovih dvoje, ne može ništa da postane racionalno. Racionalno nijerođeno (kao što se pretpostavlja) od (samih) znanja i saznanja, nego odosećanja za ta znanja i saznanja, kao što svak može da zna, naime, da niko nepostaje racionalan ako ga u to ne vodi neko zadovoljstvo i osećanje za znanja isaznanja. Osećanje je sami materinski život; dok je nebesko i duhovno uosećanju, očinski život; pa stoga, koliko ima osećanja, i kakvo je ono, toliko itakvo je racionalno. U samima sebi, ove reči-znanja i saznanja su mrtve stvari, iliinstrumentalni uzroci, koji oživljavaju uz pomoć osećanja; i tako dolazi dozačeća racionalnog (čoveka) u svakome. Razlog što je robinja bila Egipćanka, išto se ova činjenica ističe, je to što „Egipat“ označava znanja-reči (ili reči-znanja,scientifica), kao što je reanije rečeno (br. 1164, 1165, 1186, 1462).1896. Po imenu Agaru. Da ovo označava život spoljačnjeg ili prirodnog čoveka,može se videti iz onoga što je već rečeno, kao i iz značenja „Agare“, koja je„stranac“ i „došljak“. Stranci su pretstavljali one koji treba da prime pouku, adošljaci pouku i pravila života, kao što je gore pokazano (br. 1462). Kad god jenečije ime pomenuto u Reči, kao ovde „ po imenu Agara“, to znači da ima uimenu nešto na šta treba obratiti pažnju, jer „nazvati imenom“ znači poznavatikakva je ta osoba, (kao što je ranije istaknuto br. 144, 145, 340). Nema nijednog jedinog sloga u Reči a da ne označava u unutrašnjem smislu nekudelujuću stvar.1897. Stih 2. Pa reče Sara Avramu: gle, Jehova me je zatvorio da ne rodim ;negoidi k robinji mojoj ne bih li dobila dijete od nje. I Avram prista na riječ Sarinu. „PaSara reče Avramu“, znači da je tako opaženo. „Gle, Jehova me je zatvorio da nerodim“, označava stanje pre nego li je unutarnji ili Božanski racionalni čovek biorođen; „nego idi k robinji mojoj“, označava povezivanje sa spoljašnjimčovekom; „ne bih li dobila dijete od nje“, označava da bi se na ovaj način mogloroditi racionalno; „i Avram prista na riječ Sarinu“, označava da se racionalnonije moglo roditi ni na koji drugi način.

1898. Pa reče Sara Avramu. Da ovo označava da je to ovako opaženo, vidi se izznačenja „Sare“ i „Avrama“, naime, da je „Sara“ istina pridružena dobru, a„Avram“ da je unutrašnji čovek; pa da stoga „reče Sara Avramu“, uunutračnjem smilsu, ne može da označava razgovor, već samo opažanje.Gospodovo opažanje u to vreme bilo je od istine pridružene dobru, koje mu jediktiralo (određivalo) kakav je slučaj. Ima tu nešto slično sa nebeskim čovekomkoji prima opažanje; jer u njemu postoji istina pridružena dobru koja diktira(zapoveda, određujje); a polsle se istina opaža od dobra . (Da „reći“ , uunutrašnjem smislu, znači opažati, može se videti gore (br. 1791, 1815, 1819,1822).1899. Gle, Jehova me je zatvorio da ne rodim. Da ovo označava stanje pre negoli je unutarnje ili Božansko racionalno bilo rođeno, jasno je iz onoga što je većrečeno o začeću i rađanju racionalnog čoveka, naime, da je Gospodov Božanskiracionalni čovek pretstavljen Isakom, dok je Njegov prvi racionalni čovek, koji jetrebao da postane Božanski, bio pretstavljen Ismailom. Kako bi došlo do ovihpretstavljanja, Sara je ostala tako dugo nerotkinja, čak i kad je Ismailo biomladić (o tome u poglavlju XXI.); zbog čega se ovde kaže, „gle, Jehova me jezatvorio da ne rodim“.1900. Nego idi k robinji mojoj. Da ovo označava povezivanje sa spoljašnjimčovekom, jasno je iz onoga što je već rečeno, naime, da se racionalno začinje irađa od unutrašnjeg čoveka kao od oca, a od spoljašnjeg čoveka kao od majke.Čovekov sami život je od unutrašnjeg čoveka, čija je komunikacija saspoljašnjim vrlo zatamnjena, sve dok se ne oblikuju prijemnici u memoriji uzpomoć znanja-reči i spoznaja. Uticaj ide od unutrašnjeg čoveka u znanja isaznanja spoljašnjeg čoveka; pri tome su osećanja sredstvo. U međuvremenu,ipak postoji komunikacija, ali samo preko osećanja, koja vladaju spoljašnjimčovekom; ali od ovih je samo opšte kretanje, kao i neki prohtevi (apetiti), i nekaslepa naklonost, kao ona koja se pokazuje kod male dece. Ali ovaj život postajesve izraženiji, onako kako se oblikuju u memoriji prijemnici preko saznanja, iprijemnici za unutarnju memoriju preko racionalnih stvari. I kako se oviprijemnici oblikuju, i raspoređuju u nizove - i to u nizove gde se jedni odnoseprema drugime kao krvni srodnici i kao bračni partneri, ili kao društva iporodice - tako saobraznost između unutarnjeg i spoljačnjeg čoveka postajepotpunija preko racionalnih stvari, koje su posrednici. No još uvek nemadovoljno čvrstine, ukoliko saznanja, preko kojih se oblikuju prijemnici, nisuistine. Ovo (istine?) su pravi prijemnici u organskim formama svake memorije, ukojima nalaze svoje mesto nebeske stvari ljubavi i duhovne stvari vere. Jer tu

Gospod u njima pravi red, prema ideji i slici nebeskog društva, ili Svoga carstva,tako da čovek postaje nebo ili Gospodovo carstvo u najmanjem obliku; a takose i nazivaju u Reči umovi onih koji su u nebeskim stvarima ljubavi i duhovnimstvarima vere. No ovo se kaže za one koji vole da misle duboko.1901. Ne bih li dobila djece od nje. Da ovo označava da bi se Racionalno mogloroditi na ovaj način, može se videti iz značenja „dobiti“, kada se odnosi narađanje, i bez objašnjavanja. A „Sarom“ je označena intelektualna istina, kaošto je rečeno, koja je kao žena pridružena dobru. Intelektualna isina, kadapripada najdubljem, potpuno je neplodna (jalova), ili kao majka (žena?) bezdece kad još nema nikakvog Racionalnog u koje može da utiče. Jer bezracionalnog kao posrednog, intelektualna ikstina ne može da utiče u neku istinuu spoljašnjem čoveku, kao što se može videti kod male dece, koja ne znaju ništao istini sve dok se ne ispune znanjima; ali, kao što je rečeno, što se bolje ilisavršenije (mala deca) ispune znanjima, to više može intelektualna istina, kojapripada najdubljem (u čoveku), da komunicira (sa spoljašnjim čovekom?). Ovaintelektualna istina, pretstavljena „Sarom“, je samo duhovno koje se ulivapreko neba, i to na unutrašnji način, i to kod svakoga čoveka; i na taj način seneprekidno spaja (sastaje) sa znanjima koja ulaze reko čulnih stvari, te seusađuje u memoriju. Čovek nije svestan ove intelektualne istine, jer je onaodviše čista da bi se shvatila opštom idejom. To je kao neka svetlost kojaobasjava um, a koja daje moć da se saznaje, da se misli, i da se razume. PoštoRacionalno nastaje samo preko uticaja intelektualne istine koja je pretstavljea„Sarom“, to se ona odnosi prema njoj kao da je njen sin. A kada se Racionalnorodi (nastane) od istina koje su bile pridružene dobru, a još više ako su bileoblikovane od dobara od koji su istine, tada je to pravi sin (ne od robinje?). Preovoga, on je, doduše, priznat kao sin, ali nije pravi sin, nego kao sin od robinje;ali je ipak usvojen, a što je razlog da se ovde kaže da će „dobiti“ (dete prekorobinje?).1902. I Avram prista na riječ Sarinu. Da ovo označava da se to nije moglo desitini na koji drugi način, vidi se iz povezanosti u unutranjem smislu, i iz nužnostida se Racionalno rodi na ovaj način. Da u čoveku nema naslednog zla, tada biracionalno moglo da se rodi bez posrednika (neposredno), od braka nebeskihstvari unutrašnjeg čoveka sa njegovim duhovnim stvarima, a moć da se saznajebi se rađala preko Racionalnog, tako da bi čovek, čim bi došao na svet, imao svumoć razuma i saznavanja, jer bi ovo bilo prema redu uticaja, što se možezaključiti iz činjenice da su sve životinje obdarene sposobnošću da znaju, a štoim pomaže da nađu hranu, sigurnost, stan, i da se razmnožavaju, jer je njihovapriroda u skladu sa redom. Zašto dakle čovek nije rođen u tome, ako to nije iz

azloga što je red kod njega poremećen, jer se on jedini rađa bez znanja? Da setako rađa, uzrok je zlo nasleđeno od oca i od majke. Iz ovoga razloga sve sunjegove sposobnosti okrenute u obrnuom pravcu u pogledu istina i dobara, i nemože da se svede na saobrazne oblike preko neposrednog uticaja onoga što jenebesko i duhovno od Gospoda. Ovo je razlog da se čovekovo Racionalno moraoblikovati sasvim drugačijim procesom, to jest, na drugi način, a to je prekoznanja i saznanja koja dolaze preko čula, to znači na spoljačnji način, ato značiobrnutim redom. Tako Gospod čini čoveka racionalnim na čudotvoran način.Ovo je označeno sa „ići robinji“, a što je povezivanje unutrašnjeg čoveka saspoljašnjim čovekom; kao i sa „Avram prista na riječ Sarinu“, što znači da se tonije moglo učiniti ni na koji drugi način. Pošto je rođen kao svaki drugi čovek, ijer je imao prirodu nasleđenu od majke, Gospod je i u ovome pogledu bio kaodrugi ljudi, kako bi kroz borbe u iskušenjima i kroz pobede sve doveo u red.Stoga je Njegovo racionalno bilo začeto i rođeno na isti način kao kod drugihljujdi, s tom razlikom što je u Njemu najdublje Njegovo, u opštem i upojedinačno, bilo Božansko i Jehova, pa tako je bilo i ljubav prema celomljudskom rodu, za čije se spasenje se borio u svim Svojim iskušenjima.1903. Stih 3. I Sara žena Avramova uze Saru robinju svoju, i dade je za ženuAvramu mužu svojemu poslije deset godina od kako se nastani Avram u zemljiHananskoj. „Sara žena Avramova, uze“, označava osećanje istine, koje je upravom smislu „Sara žena“; „Agara Misirka, njena robinja“, označava životspoljašnjeg čoveka, i osećanje za znanje; „poslije deset godina od kako senastani Avram u zemlji Hananskoj“, označava ostatke dobra i istine koje jeGospod Sebi priskrbio, a preko kojih je bilo začeto Racionalno; „I dade je zaženu Avramu mužu svojemu“, označava spajanje preko jačanja osećanja istine.1904. Sara, žena Avramova, uze. Da ovo označava osećanje istine, koje je upravom smislu „Sara žena“, jasno je iz značenja „Sare“, da je to istinapridružena dobru, i iz značenja „žene“, što je osećanje (objašnjeno u br. 915,1468). Postoje dva osećanja različita jedno od drugoga – osećanje dobra, iosećanje istine. Kada se čovek preporađa, tada istina vodi, jer na njega delujeistina radi života (da bi po njoj živeo); ali kada je preporođen, tada vodi dobro, iod dobra na njega deluje istina. Osećanje dobra pripada volji; a osećanje istinerazumu. Pradrevni ljudi su ustanovili kao brak između ova dva osećanja. Dobro,ili ljubav za dobro, nazivali su čovekom kao mužem; a istinu, ili ljubav za istinu,nazivali su čovekom kao ženom. Upoređenje dobra i istine sa brakom ima svojeporeklo u nebeskom braku. Gledani u sebi, dobro i istina nemaju života, negodobijaju život od ljubavi ili osećanja. Oni su samo sredstva (instrumenti) života;

stoga, kakva je ljubav koja deluje na život, takav je i život; jer je celina života odljubavi, ili osećanja. Otuda se kaže da „Sara žena“ u pravom smislu označavaosećanje istine. I pošto u slučaju koji je pred nama, Intelektualno je želeloRacionalno kao svog potomka, i pošto je ono što ona kaže od njegove želje iliosećanja, to se izričito kaže u ovome stihu „Sara, žena Avramova, dade Avramumužu njenom“, gde ne bi bilo potrebe da se to ponavlja da ne sadrži ovakvestvari u unutrašnjem smislu, jer po sebi ove bi reči bile suvišne. Intelektualna seistina razlikuje od racionalne istine, a ova od istine reči-znanja (scientifica), kaošto se razlikuje ono što je unutrašnje, od onoga što je srednje, i ovo od onogašto je spoljašnje. Intelektualna istina je unutrašnje, racionalna je srednje, a aistina znanja-reči je spoljašnje. Ovi se međusobno razlikuju, jer je jedno višeunujtrašnje od drugoga. Kod svakoga čoveka, intelektualna istina, koja jeunutrašnja, ili najdublja, nije čovekova nego Gospodova kod čoveka. Od oveGospod se uliva u Racionalno, gde se po prvi put istina pojavjuje kao da ječovekova; a preko Racionalnog u znanja-reči; iz čega se vidi da čovek ne možeda misli kao od sebe od intelektualne istine, nego samo od racionalne istine i odistine znanja-reči, jer se ove pokazuju kao da pripadaju njemu. Samo je Gospod,dok je živeo na svetu, mislio od intelektualne istine, jer je to bila NjeovaBožanska istina spojena s Dobrom, ili s Božanskin Duhovnim spojenim sBožanskim Nebeskim, i po tome se Gospod razlikovao od svakog drugogčoveka. Misliti od onoga što je Božansko kao od sebe samoga, to nije nikadmoguće čoveku, niti u čoveku, samo Onome koji je začet od Jehove. Zato što jemislio od Intelektualne istine, to jest, od ljubavi ili osećanja za intelektualnuistinu, On je od nje želeo Racionalno, i to je razlog da se ovde kaže, „Sara ženaAvramova“ (kojom se označava osećanje intelektualne istine) „uze AgaruMisirku i dade je Avramu mužu svojem“. Ostatak tajne se ne može razotkriti iobjasniti na razumljiv način, jer je čovek u najvećoj tami, i u stvari nema pojmao unutrašnjim stvarima unutar sebe, jer on i od Intelektualnog i od racionalnogpravi ono što je razumevanje znanja-reči, i nije svestan da su ove (istine)različite jedna od druge, i to tako različite da Intelektualno može živetiodvojeno od Racionalnog, a Racionalno koje potiče od znanja-reči, odvojeno odznanja-reči. Ovo mora da izgleda kao paradox onima koji su u rečima-znanjima(scientifica), ali je to istina i pored toga. Međutim, nemoguće je bilo kome dabude u znanjima-rečima (to jest u osećanju za ove i u verovanju u njih) ako nijei u racionalnoj istini, u koju i preko koje Gospod utiče od Ikntelektualnog. Ovese tajne čoveku otvaraju samo posle smrti.1905. Agaru Misirku, robinju svoju. Da ovo označava život spoljašnjega čoveka, iosećanje za znanje, jasno je iz značenja „Agare“ koje je dato gore (br. 1895,

1896); i iz značenja „Misirke“ (Egipćanke), i „robinje“ koja su objačnjenja ovdedata.1906. Deset godina od kako se nastani Avram u zemlji Hananskoj. Da ovooznačava ostatke dobra i istine od dobra, koje je Gospod Sebi priskrbio, ipomoću kojih je Racionalno bilo začeto, jasno je iz značenja „deset“, što suostaci, o kojima je govoreno gore (br. 576). Šta su ostaci, bilo je rečeno ipokazano gore (br. 468, 530, 561, 660, 881, 798, 1050), naime, da su to svaosećanja dobra i istine kojima Gospod dariva čovek od najranijeg detinjstva pasve do kraja života; jer se u drugom životu vraćaju sva osećanja redom, a ona setada umeravaju pomoću stanja dobra i istine kojima ga je Gospod nadario. Štoviše čovek primi ovih stanja u životu tela, to jest, što više dobra i istine, to suostala njegova stanja prijatnija i lepša kada se ona vrate (u drugom životu?). Daje ovako, svako može da zna samo ako misli o tome. Kad je rođen, čovek nemau sebi ni trunka dobra od sebe, nego je sasvim uprljan naslednim zlom, a svešto je dobro, to se uliva od njegovih roditelja, njegovih dadilja, i drugara; i tosve od nevinosti. Takve su stvari koje se preko neba nevinosti i mira ulivaju odGospoda, a to znači od najvišeg (najdubljeg) neba, te je ovim čovek napajan oddetinjstva. Kasnije, kad odraste, ovo dobro, nevinost, i mir se postepenopovlače; i kako se uvodi u svet, on dolazi u njegova zadovoljstva, i u požude, atako i u zla; tako nebeske ili dobre stvari iz njegovog detinjstva polako nestaju;ali ipak ostaju (sačuvana), pa ona kasnije ublažavaju ona stanja koja je kasnijedoživeo. Bez ovih ostataka, čovek ne može da bude čovek, ako se kasnija stanjapožuda i zla ne bi umeravala ovim osećanjima nevinosti i mira, jer bi bez togačovek bio okrutniji nego bilo koja životinja. Ova stanja dobra su ono što senaziva ostacima, koja daje Gospod i usađuje u čovekovu narav, i to onda kadčovek nije toga svestan. I posle on je darivan novim stanjima; ali to više nisutakva stanja dobra i istine, jer kako raste, on prima istine, koje se čuvaju unjegovom unutarnjem životu. Od ovih ostataka, a to su ostaci istina, koji serađaju od uticaja duhovnih stvari od Gospoda, čovek ima sposobnost da misli, ida razme šta je dobro i istina građanskog i moralnog života, kao i da primaduhovnu istinu ili veru; ali on može ovo samo pomoću ostataka dobra koje jeprimio u detiknjstvu. Da postoje ostaci i da se oni čuvaju u u čoveku unjegovom unutarnjem Racionalnom, čoveku je sasvim nepoznato; i to zato štopretpostavlja da se ništa ne uliva, nego da je sve prirodno, i da je rođeno s njim;tako da je to kod njega kada je malo dete, dok je slučaj sasvim drugačiji. Oostacima se govori u mnogim delovima Reči, i pod njima se označavaju onastanja po kojima čovek postaje čovek, i to je sve samo od Gospoda. Međutim,ostaci koji su pripadali Gospodu, to su bila sva Božanska stanja koja je On sebipriskrbio, i pomoću kojih je ujedinio Svoju Ljudsku Suštinu sa Božanskom

Suštinom. Ovi se ne mogu uporediti s ostacima kod čoveka, jer ovi poslednjinisu Božanski, nego ljudski. Ostaci koji su pripadali Gospodu označeni su rečima„deset godina kako se nastani Avram u zemlji Hananskoj“. Kada anđeli čuju Reč,oni ne znaju šta je broj deset, ali čim je čovek imenuje, njemu (anđelu) se javljaideja ostataka; jer sa „deset“ i „desetak“ u Reči označavaju se ostaci, kao što jejasno iz onoga što je pokazano gore (br. 576, 1738); i kada (anđeli) dobijuopažanje onoga što je zasnovano na ideji o kraju deset godina da je Avramživeo u Hananskoj zemlji, njima se javlja ideja o Gospodu, a u isto vreme i idejabezbroj stvari koje su označene ostacima u Gospodu za vreme dok je On živeo usvetu.1907. I dade je za ženu Avramu mužu svojemu. Da ovo označava povezivanjepreko pojačavanja osećanja istine, jasno je iz onoga što je već rečeno o Sari,ženi Avramovoj, da je ona osećanje istine u pravom smislu; kao i iz onoga što jerečeno o povezivanje unutrašnjeg čoveka sa životom i osećanjem spoljašnjegčoveka, otkuda dolazi Racionalno. Agara nije bila data Avramu za ženu(suprugu) nego za ženu (žensko); a ovo je tako zato što je Božanski red danema braka ako nije jedan čovek muž i jedna žena supruga. Bračna ljubav senikad ne može deliti. Ljubav koja se deli u više, to nije bračna ljubav, negorazbludnost, o kojem će predmetu, po Božanskoj milosti Gospodovoj, biti rečikasnije.1908. Stih 4. I on otide Agari, i ona zatrudnje; a kad vidje da je trudna, ponesese od gospođe svoje. „I on otide Agari“, označava spajanje spoljašnjeg čolvekasa životom koji dolazi od osećanja za znanje; „i ona zatrudnje“, označava prviživot Racionalnog; „i kad vidje da je trudna, ponese se od gospođe svoje“,ozačava da je Racionalno u ovom trenutku potcenjivalo samu istinu koja jepridružena dobru.1909. I on otide Agari. Da ovo označava spajanje unutrašnjeg čoveka sa životomkoji je od osećanja za znanje, jasno je iz značenja „Agare“, da je to životspoljašnjeg ili prirodnog čoveka (objašnjeno kod stiha 1); a da ovaj život dolaziod osećanja za znanja, jasno je iz značenja „robinje Misirke“ (isto takoobjašnjeno gore). Ima mnogo osećanja u spoljašnjem čoveku, koja su sva njemukorisna; ali osećanje za znanja i spoznaje stoji iznad svih ostalih, kada mu je ciljda postanemo istinski racionalni, jer mu je tada svrha dobro i istina. Sami životunutrašnjeg čoveka uliva se u sva osećanja prirodnog čoveka, ali to varira uskladu s njegovim ciljevima; kad se uliva u osećanje koje ima za cilj svet, onda jeto osećanje oživljeno tim životom, i tada je ishod telesni život; a tako i u svimdrugim slučajevima. Od ovakvih požuda i fantazija živi (telesni čovek), ali je taj

život suprotan osećanju dobra i istine. Život koji se uliva, on se uliva u cilj, jerkod svakoga cilj je njegov život. Jer samo ta ljubav živi. Sve je drugo samogrananje, jer sve vuče svoj život od cilja. Svako može videti kakav mu je život,ako samo pronađe šta su njegovi ciljevi; ne šta su svi njegovi ciljevi – jer ih imamnogo koliko i namera, koliko i sudova i misaonih zaključaka, koji su samomeđu-ciljevi, koji potiču od načelnoga (glavnog), ili vode ka njemu – nego nekapotraži u sebi ciljeve koje voli više od svih ostalih, a u odnosu na koje svi ostalisu kao ništa. Ako ima za svoj cilj sebe i svet, neka zna da je njegov životpaklenskoga karaktera; a ako ima za cilj dobro bližnjega, opšte dobro,Gospodovo carstvo, a posebno Samoga Gospoda, neka zna da je njegov životnebeskoga karaktera.1910. I ona zatrudnje. Da ovo označava prvi život Racionalnog, jasno je izznačenja „začeća“, da je to prvi život (početak ili začeće života). Što se tičeRacionalnog, ono prima svoj život, kao što je rečeno, od života unutrašnjegčoveka koji utiče u život osećanja saznanja i u znanja spoljašnjeg čoveka. Životovih osećanja za znanja kao da daje telo Racionalnom, i kao da oblači životunutrašnjeg čoveka kao što telo oblači dušu;upravo je takav slučaj s ovimaznanjima. U svemu što čoveku pripada, u osećanju i misli, ima ideja ili slikaduše i tela, jer ne postoji ništa, ma kako da to prosto izgleda, a da nijesastavljeno od nečega, i što ne potiče od nečega što mu prethodi.1911. Pa kad vidje da je trudna, ponese se od gospođe svoje. Da ovo označavada je ovo Racionalno, kada se začelo, potcenjivalo samu istinu koja je bilapridružena dobru, jasno je iz značenja “gospođe“, ili Sare, koja je istinapridružena dobru. Kad je tek začeto, Racionalno ne može da priznajeintelektualnu ili duhovnu istinu, jer je tada Racionalno praćeno sa mnogoobmana koja dolaze iz sveta i iz prirode, a i iz doslovnog smisla Reči, a sve tonisu istine. Na primer: intelektualna je istina da je ceo život od Gospoda; ali tekzačeto Racionalno ne shvata ovo, i pretpostavlja da kad ne bi živelo od sebe, dane bi imalo života; čak se i ljuti, kada se kaže nešto suprotno, što se mogloprimetiti kod duhova koji se još uvek drže svojih čulnih obmana. Intelektualnaje istina da je svo dobro i istina od Gospoda; ali prvo Racionalno ovo ne shvata,jer ima osećanje da su (istina i dobro) od njega; tako isto, ono pretpostavlja da,ako istina i dobro ne bi bili od njega, da (čovek) ne bi mogao misliti o dobru iistini, a još manje bi mogao učiniti nešto što je dobro i istinito; i da kada bi(istina i dobro) dolazili od nekoga drugoga, da bi (čovek) tada mogao da seopusti, i da samo čeka na uticaj (influks). Intelektualna je istina da od Gospodadolazi samo dobro, a nikada zlo; ni ovo Racionalno, kada je začeto, ne v eruje,nego pretpostavlja da pošto Gospod upravlja svim, da je i zlo od Njega; i da,

pošto je On svemoćan i sveprisutan, i samo dobro, a ne otklanja kazne u paklu,da On hoće te kazne za zlo; dok On neće da se zlo dogodi bilo kome, niti On želikaznu bilo kome. Intelektualna je istina da nebeski čovek od Gospoda imaopažanje dobra i istine; ali prvo Racionalno ili negira postojanje opažanja, ilipretpostavlja da kad bi čovek imao opažanje od nekoga drugoga a ne od sebe,da bi bio kao bez duše, to jest bio bi lišen duše. U stvari, što god Racionalno višemisli od znanja-reči koja imaju poreklo u čulnim stvarima i u filosofskimumovanjima, to manje shvata ove stvari kao i ostale intelektualne istine, jer tuobmane unose tamnu senku. Otuda to da učeni veruju manje od ostalih. Poštoje prvo Racionalno takvo, onda je jasno da ono prezire svoju robinju, to jest, neceni intelektualnu istinu. Intelektualna istina se ne pokazuje, to jest, ona nijepriznata, sve dok se čulne obmane ne rasteraju, a one se ne rasteruju sve dokčovek misli (rezonuje) o samim istinama od čulnih stvari i od znanja-reči, pa sestoga ona (intelektualna istina) pokazuje onda kada čovek poveruje da je takopošto je to Gospod rekao. Tada se senke obmana razgone, i tada ga ništa unjemu ne sprečava da ih shvati. Međutim, u Gospodu nije bilo obmana, ali kadaje Njegovo Racional tek bilo začeto, bilo je izgleda istina (istina koje su takoizgledale) a koje nisu u sebi bile istine, kao što je jasno iz onoga što je već bilorečeno (br. 1661). Otuda je bilo to da Njegovo prvo Racionalno nije cenilointelektualne istine; ali postepeno, kako je Njegovo Racionalno postajaloBožansko, oblaci izgleda su se razilazili, pa su intelektualne istine bile Njemuotvoreno i u svetlosti; a ovo je pretstavljeno izgonjenjem Ismaila iz kuće kad jeIsak odrastao. Da Gospod nije potcenjivao intelektualne istine, ali da je od Svognovog racionalnog video da ih je (potcenjivao), to će se videti u onome štosledi.1912. Stih 5. Sara reče Avramu: uvreda moja pada na tebe; ja ti metoh na krilorobinju svoju a ona vidjevši da je trudna ponese se od mene. Jehova će suditimeni i tebi. „Sara reče Avramu“, označava da je osećanje istine ovako opažalo;„uvreda moja pada na tebe; ja ti metoh na krilo robinju moju“, označava nepristajanje da se na sebe uzme krivica; „a ona vidjevši da je trudna“, označavaprvi život Racionalnog; „ponese se od mene“, označava ovde kao i pre da jeprvo Racionalno malo cenilo istinu pridruženu dobru; „Jehova će suditi meni itebi“, označava Gospodovu ljutnju.1913. Sara reče Avramu. Da ovo označava da je osećanje istine ovako opažalo,jasno je iz značenja „Sare“, koja je osećanje istine (vidi br. 1904); i iz reče, štoznači da je unutrašnja istina opažala – kao što je ranije rečeno (br. 1898), gde sejavljaju iste reči.

1914. Uvreda moja pada na tebe; ja ti metnuh robinju svoju na krilo. Da ovooznačava nepristajanje da se primi krivica, jasno je i bez objašnjavanja. Uunutrašnjem smislu ovde se radi o tome da je Golspod opazio da je Njegovoprvo racionalno takvo da bi preziralo intelektualnu istinu, zbog čega ga jeprekoreo. Jer je Gospod mislio od intelektualne istine, kao što je rečeno (br.1904); pa zbog toga što je ova istina iznad Racionalnog, ona je mogla da vidi iopazi kakvo je racionalno (njegov kvalitet), to jest, da je malo cenilo ovu istinu.Da je Gospod mogao da opazi iz unutarnjeg čolveka kakvo je novo Racionalno uNjemu, može se videti iz toga što unutarnje može videti ono što je uspoljašnjem ili, što je isto, visočije može da vidi ono što je niže; ali ne i obrnuto.Pored toga, oni koji imaju savest, oni ovo mogu i navikli su da to čine, jer kadnešto protivno savesti uđe u njihovu misao, ili u napor volje, oni ne samo da toopažaju, nego se i okrivljuju; čak i žale da su takvi. A to mogu još više oni kojiimaju opažanje, jer je opažanje nešto više unutrašnje nego Racionalno. Zaštoonda ne bi to mogao Gospod koji je imao Božansko nebesko opažanje, i koji jemislio od intelektualne istinem koja je iznad Racionalnog! Stoga je i morao bitiljut, znajući da ništa zlo i lažno ne dolazi od Njega, i da se od osećanja ostinetrudio da Racionalno bude čisto. Ovo pokazuje da Gospod nije potcenjivaointelektualnu istinu, ali da je opazio (imao opažanje) da je Njegovo prvoRacionalno malo držalo do nje. Šta znači misliti od intelektualne istine, nije lakoobjasniti da bi se shvatilo, a pogotovo stoga što niko nikad nije mislio odintelektualne istine osim Njega. Onaj koji misli od nje, taj je iznad anđeoskogneba, jer ni anđeli trećega neba ne misle od intelektualne istine, nego odunutarnjeg u Racionalnom. A onako kako je Gospod ujedinjavao Svoju LjudskuSuštinu s Njegovom Božanskom Suštinom, On je mislio od samog Božanskogdobra, to jest, od Jehove. Očevi Pradrevne Crkve, koji su imali opažanje, mislilisu od untarnjeg Racionalnog. Očevi Drevne Crkve, koji nisu imali opažanje negosavest, mislili su od spoljašnjeg ili prirodnog Racionalnog. A oni koji su bezsavesti, oni ne misle ni od Racionalnog, iako izgleda da ga imaju; nego misle odčulnog i telesnog Prirodnog. Razlog da ovi koji nemaju savest ne mogu da misleod racionalnog je u tome šta oni nemaju Racionalno, kao što je rečeno.Racionalni čovek je onaj koji misli dobro i istinu vere, a nikako onaj koji mislinasuprot njoj. Oni koji misle zlo i obmanu, ti su ludi u mislima, tako da se njimaRacionalno ne može pripisati (ne može se reći dasu racionalni).1915. A ona vidjevši da je trudna. Da ovo označava prvi život Racionalnog(početak života Racionalnog), jasno je iz značenja „začeća“, da je to prvi život(početak života) (ovde kao i pre, br. 1910).

1916. I ponese se od mene. Da ovo označava da je ovo Racionalno, kad jezačeto, malo cenilo samu istinu koja je bila pridružena dobru, jasno je iz onogašto je maločas rečeno (br. 1911, 1914).1817.1917. Jehova će suditi meni i tebi. Da ovo označava Gospodovu ljutnju(indignacijuj, nerasopoloženje), jasno je iz onoga što je maločas rečeno i bezobjašnjavanja. O ovome mogu da znaju nešto više samo oni koji su prolazilikroz borbe u iskušenjima. U iskušenjima postoje stanja pustošenja i razaranja, istanja očajanja, pa zbog toga i žaljenja i negodovanja, pored drugih bolnihemocija; a sve ovo sa varijacijama prema stanjima zla i obmane koja stanjapodjaruju zli duhovi i geniji, a protivu kojih se vodi borba. Đavolski dohovi nevole ništa više nego da nađu neku obmanu, a oni i sam unose od sebe obmanu,da bi (čoveka) onda optuživali za nju. Otuda je Gospodovo žaljenje bilo takoveliko, jer u Njegovom prvom Racionalnom nije bilo obmane, nego samo izgledistine koja u sebi nije bila istinita (o čemu je bilo reči br. 1661, 1911 do kraja).1918. Stih 6. A Avram reče Sari: eto, robinja je tvoja u rukama tvojim, čini snjom što ti je volja. I Sara je stade zlostavljati, i ona pobježe od nje. „Avram rečeSari“, označava opažanje; „eto, robinja je tvoja u rukama tvojim“, označava daje Racionalno, koje je začeto, imalo moć istine koja je pridružena dobru; „čini sjoj što ti je volje“, znači potpunu kontrolu; „i Sara je stade zlostavljati“, značipotčinjavanje; „i ona pobježe od nje“, znači ljutnju (negodovanje) ovogRacionalnog koje tek što je bilo začeto.1919. Avram reče Sari. Da ovo označava opažanje, jasno je iz onoga što je gorerečeno (br. 1898). Gospodovo opažanje je bilo pretstavljeno i ovde označeno sa„Avram reče Sari“. Misao je dolazila od opažanja. Oni koji su u opažanju, tisamo misle iz opažanja. Da bi pokazali da je ovako, uzmite savest kaoilustraciju. Savest je neka vrsta opšteg diktata, znači malo zatamnjen diktat, kojidolazi preko neba od Gospoda. One stvari koje dolaze (iz neba), one sepokazuju u unutarnjem racionalnom čoveku kao u oblaku, koji oblak je odizgleda i obmana o istinama i dobrima vere. Ali miksao se razlikuje od savesti;jer oni koji imaju savest, ti prema njoj misle i govore , a misao je samootvaranje onoga što pripada savesti, pa otuda i delenje misli u ideje i u reči.Otuda je to da oni koji imaju savest, da njih Gospod drži u dobrim mislima uodnosu na bližnjega, i odvraća ga da ne misli zlo. Prema tome, savest postojisamo kod onih koji vole bližnjega kao samoga sebe, i koji misle dobro oistinama vere. Iz ovoga što je dosada rečeno, može se videti razlika izmeđusavesti i misli; a otuda možemo videti šta je razlika između opažanja i misli.Gospodovo opažanje bilo je neposredno od Jehove, to jest od Božanskog

dobra; ali Njegova misao je bila od ntelektualne istine i osećanja za nju, kao štoje već rečeno (br. 1904, 1914). Gosodovo Božansko opažanje se ne možeobuhvatiti ni jednom idejom, čak ni anđeoskom, pa se stoga ne može ni opisati.Opažanje anđela ( o čemu je bilo reči u br. 1384, 1394, 1395) je nešto što se nemože uporediti s opažanjem koje je imao Gospod. Gospodovo opažanje, budućiBožansko, bilo je opažanje svih svari u nebima, pa stoga i svih stvari na zemlji,jer je takav red, povezanost, i uticaj, da onaj koji je u percepciji onogapređašnjeg je i u percepciji i onoga potonjeg. Ali onda kada je GospodovaLjudska Suština bila ujedinjena s Njegovom Božanskom Suštinom, i kada jepostao Jehova, tada je Gospod bio iznad onoga što se naziva percepcijom(opažanjem), jer je On iznad reda koji je u nebima i na zemlji. Jehova je taj kojije izvor reda, pa se otuda može reći da je Jehova sam Red, jer On od Sebe vladaredom; i to ne samo u univerzalnim stvarima, nego i u svakoj najmanjojpojedinosti, jer od ovih stvari dolazi univerzalno. Govoriti o univerzalnom, aodvajati pojedinačno od toga, to bi bilo kao govoriti o celini u kojoj nemadelova, pa na taj način govoriti o nečemu u čemu nema ničega. Tako, ako bismorekli da je Gospodvo Proviđenje univerzalno a da nema Proviđenja i unajmanjim stvarima, to bi bila prava obmana, ili kako se kaže, izmišljotinarazuma. Jer proviđati i upravljati u univerzalnom a ne i u najmanjim detaljima,nije proviđanje ili upravljanje ni u kojem smislu. Ovo je istiito i kad je gledano safilosofske strane, ali, za divno čudo, sami filosofi, čak i oni koji su se vinuli unajveće visine, ne misle ovako o ovome, nego različito.1920. Robinja je tvoja u rukama tvojim. Da ovo označava da Racionalno, koje jezačeto, ima moć osećanja istine koje je pridruženo dobru, jasno je iz značenja„ruke“, koja znači moć (objašnjeno u br. 878); kao i iz značenja „Agara Misirka“,a što je osećanje za znanje (o čemu gore). Pošto je Racionalno bilo začetouticajem unutrašnjeg čoveka u život osećanja za znanje spoljašnjeg čoveka,stoga se „robinjom“ označava nežno Racionalno koje je bilo u materici, ali kojese rađa i raste; ono je pretstavljeno Ismailom, o kome se govori u onome štosledi. Da je Gospod imao potpunu kontrolu (nadzor) nad Racionalnim koje jebilo u Njemu, i da ga je pokorio Svojom vlastitom moći, videće se iz onoga štoubrzo sledi.1921. Čini s njom što ti je volja. Da ovo označava poptunu kontrolu, jasno je ibez objašnjavanja. U unutrašnjem smislu ove reči pretstavljaju i označavaju daje Gospod, Svojom vlastitom moći, pobedio, savladao, i izagnao zlo koje se bilouvuklo iz Njegove nasledne prirode u njegovo prvo Racionalno jer, kao što jerečeno, Racionalno je začeto od unutrašnjeg čoveka, koji je bio Jehova, kao odoca, a bio je rođen o spoljašnjeg čoveka, kao majke. Štogod je rođeno od

majke, imalo je u sebi naslednu prirodu sa sobom, pa je stoga imalo i zlo sa tim.To je ono što je Gospod pobedio, savladao, i izagnao, i na kraju učinioBožanskim Svojom vlastitom moći. Da je bilo vlastitom moći, vidi se iz svihstvari, u opštem, i u posebnom, koje su sadržane u ovom stihu, jer se kaže,„robinja tvoja je u rukama tvojim“, a što znači da je Racionalno bilo u Njegovojsuverenoj moći. A sada, „čini s njom što ti je volja“, čime je označena potpunakontrola nad njim; a tada, „Sara je stade zlostaviti“, čime je označenopotčinjavanje. Ove su reči bile upućene Sari, kojom je pretstavljanaintelektualna istina koja je pripadala Samom Gospodu, a od koje je On mislio (kao što je pre rečeno, br. 1904, 1914), i od koje je imao potpunu kontrolu nadRacionalnim, a isto tako i nad Prirodnim, koje je pripadalo spoljašnjem čoveku.Onaj ko misli od intelektualne istine, i koji opaža od intelektualnog Dobra – akoje je dobro isto tako bilo Njegovo, jer je bilo Očevo, jer je Otac bio Njegovaduša i On nije imao drugu (dušu) – ti moraju da deluju od Njegove moći. Pastoga, pošto je vlastitom moći potčinio i izagnao zlo iz Svoje nasledne prirode,On je tako isto Svojom vlastitom moći sjedinio Svoju Ljudsku Suštinu sa SvojomBožanskom Suštinom, jer jedno je posledica drugoga. Onaj koji je začet odJehove, on nema drugog unutrašnjeg, to jest druge duše, nego Jehovu; stoga, usvom istinskom životu, Gospod je bio Sam Jehova. Jehova, ili Božanska suština,ne može se deliti, kao što se može duša koju je začeo ljudski otac, od kojega sezačinje potomstvo. Onoliko koliko se ovo potomstvo odvaja od sličnolsti na oca,toliko se povlači od samoga oca; a on to radi sve više kako stari. Iz toga dolazi toda se očinska ljubav smanjuje onako kako deca stare. Drugačije je bilo sGospodom. Dok je stario, On se nije odvajao od Oca u Svojoj Ljudskoj Suštini,nego mu je bio sve bliži, sve do savršenog jedinstva. Otuda je jasno da je Onisto što i Jehova Otac, kao što to On sam uči (Jovan XIV. 6, 8-11).1922. I stade je zlostaviti. Da ovo označava potčinjavanje, sledi iz onoga što jeveć rečeno.1923. Te ona pobježe od nje. Da ovo označava ljutnju (negodovanje) ovogaRacionalnog koje tek što je bilo začeto, protivu intelektualne istine, zato što juova intelektualna istina, ili Gospod, htela da ponizi. Kad racionalno ustaneprotivu Intelektualnog, dolazi do ogorčene borbe, zajedno s ljutnjom na stranionoga koji je savladan; kao što je to u slučaju iskušenja, koji su najogorčenijeborbe, jer su to rasprave i sukobi oko toga ko ima vrhovnu moć i kontrolu,borbe između zala s jedne strane i dobara s druge.1924. Stih 7. Ali anđeo Jehovin nađe je kod studenca u pustinji na putu u Sur. Ireče joj: Agaro Sarina, od kuda ideš, i kuda ideš? A ona reče: bježim od Sare,

gospođe svoje. „Ali anđeo Jehovin nađe je“, označava misao unutarnjeg čoveka;„anđeo Jehovin“, ovde je unutarnja misao od Gospodovog unutrašnjeg(čoveka); „kod studenca u pustinji“, označava prirodnu istinu koja još nijeoživela; „kod studenca na putu u Sur“, označava da je to bila istina koja potičeod znanja-reči (sientifica).1925. I anđeo Jehovin nađe je. Da ovo označava misao unutarnjeg čoveka,naime, misao Gospodovu, može se videti iz onoga što je pretstavljeno ioznaćeno „anđelom Jehovinim“. „Anđeo Jehovin“ se ponekad pominje u Reči, isvuda, kad je u dobrom smislu, on pretstavlja i označava nešto suštinsko uGospodu i od Gospoda; ali šta je pretstavljeno i označeno, može se videti izpovezivanja (iz nizova u unutrašnjem smislu). To su bili anđeli poslani ljudima,a koji su govorili kroz proroke; ali ono što su govorili nije bilo od anđela, negokroz njih, jer je njihovo stanje tada bilo tako da su mislili da su Jehova, to jest,Gospod. Ali čim bi završili s govorom, oni bi se vratili u svoje pređašnje stanje, igovorili od sebe. Ovo je bio slučaj s anđelima koji su govorili Reč Gospodovu,što mi je bilo dato da znam kroz mnogo iskustvava u drugom životu, o čemu ćebiti, po Božanskoj milosti Gospodovoj, rečeno više docnije. Ovo je razlog da seanđeli ponekad nazivaju „Jehova“; kao što je jasno iz toga što je anđeo govorioMojsiju iz grma (kupine), o čemu je napisano;. I javi mu se anđeo Jehovin uognjenom plamenu iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagorjeva.A Jehova kad ga vidje da ide, reče mu: Ja sam koji sam. I još reče JehovaMojsiju: tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim, Bog otaca vaših posla me k vama(Izlazak III. 2,4,14,15). Iz čega je jasno da je to bio anđeo koji se javio Mojsijukao plamen iz kupine (grma), i da je govorio kao da je Jehova, jer je Jehovagovorio kroz njega. Jer da bi čovek mogao da čuje reči u artikulisanim glasovimai u poslednjem u prirodi, Gospod se koristi anđelima, ispunjavajući ihBožanskim, a uspavljujući ono što je njihovo vlastito; tako da oni tada zaistamisle da su Jehova. Na taj način Božansko Jehovino, koje je u najvišim stvarima,prolazi kroz niža neba, do u ono što je najniže u prirodi, a u tome najnižem ječovek u pogledu vida i sluha. Ovo je bio slučaj i s anđelom koji je govorioGedeonu, o čemu se ovako govori u knjizi O Sudijama: I anđeo Gospodnji javi seGedeonu: Jehova je s tobom, hrabri junače! A Gedeon reče: kad je Jehova snama, zašto nas snađe sve ovo? A Jehova mu reče: idi u sili svojoj i izbaviću te(VI. 12, 14, 16). A posle je rekao: A Gedeon vidjevši da to bješe anđeo Jehovin,Gedeon reče: o, Jehovo Gospode, za to li vidjeh anđela Jehovinog lice u lice? AJehova mu reče: mir bio stobom, ne plaši se ( stihovi 22, 23). I u ovom slučaju toje bio anđeo, samo što je bio u takvom stanju da je mislio da je Jehova iliGospod. Tako i na još jednom mestu kod Sudija: A dođe anđeo Jehovin odGalgala u Vokin, i reče: izveo sam vas iz Misira i doveo sam vas u zemlju za koju

sam se zakleo ocima vašim. I rehoh: ne ću pokvariti zavjeta s ocima vašim dovijeka!()II.1). Gde na sličan način anđeo govori u ime Jehove, govoreći da ih jeizveo iz zemlje Egipatske, iako ih nije izveo anđeo nego Jehova, kao što seizjavljuje mnogo puta na drugim mestima. Iz ovoga se može videti kako suanđeli govorili kroz proroke, da je sam Jehova govorio, ali preko anđela, i daanđeli nisu govorili ništa od sebe. Da je Reč od Gospoda, jasno je iz mnogoodlomaka, kao kod Mateje: A ovo se sve zbi da bi se ispunilo ono što je Gospodgovorio preko proroka. Eto, djevojka će zatrudnjeti, i rodiće sina, i nadjenućemu ime Emanuilo, koje će reći: s nama Bog. (I.22, 23). Pored ostalih odlomaka.Pošto kada Gospod govori sa čovekom, On to radi preko anđela, stoga se u RečiGospod ponekad naziva „Anđelom“, i tada se, kao što je rečeno, označava istasuštinska stvar u Gospodu i od Gospoda; kao u sadašnjem slučaju, Gospodovaunutarnja misao; pa se stoga u ovom poglavlju anđeo naziva „Jehova“ i „Bog“,kao u stihu 13; „ i Agara prizva ime Jehovino koji progovori s njom: Ti me vidiš.Na drugim mestima neki posebni „atribut“ Jehovin označava se s „anđeo“. Kaokod Jovana: Sedam zvijezda jesu anđeli sedam crkava. (Otkr.I.20). Ne postojeanđeli crkava nego se „anđelom“ označava ono što pripada crkvi, dakle ono štoje Gospodovo u odnosu na crkve. Ponovo: I Sveti Jerusalim imaše zid velik ivisok, i imaše dvanaestora vrata, i na vratima dvanaest anđela, i imenanapisana , koja su imena dvanaest plemena Izrailjevih (Otkr. XX!. 12). Gde se sa„dvanaest anđela“ označava isto što i sa „dvanaest vrata“, naime, sve stvarivere, i tako sve stvari Gospoda, od kojega je vera i sve ono što pripada veri.Ponovo: I vidjeh drugog anđela gdje leti po sred neba, koji imaše vječnojevanđelje da objavi (Otkr. XIV.6). Gde se „anđelom“ označava jevanđelje(dobra vest), koja pripada samo Gospodu. Kod Isaije: U svakoj tuzi njihovoj onbješe tužan, i anđeo, koji je pred njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svojeradi, spase ih, podiže ih i nosi ih sve vrijeme (LXIII.9). Gde se pod „Anđelom, kojije pred njim“, misli na Gospodovu milost prema celom ljudskom rodu, da gaotkupi. Tako je rekao i Jakov kad je blagosiljao Josipove sinove: Anđeo koji meje izbavljao od svakoga zla da blagoslovi djecu ovu. (Postanje XLVIII.16). Ovdese misli na otkupljenje, a to je Gospodovo otkupljenje, označeno „Anđelom“.Kod Malahije: Evo, ja ću poslati Anđela, koji će pripraviti put preda Mnom, i iznenada će doći u crkvu svoju Gospod, kojega vi želite. (III.1). Ovde se jasno vidida je Gospod označen „Anđelom kojega vi želite“ (Anđelom zaveta). Ali još sejasnije vidi da je Gospod označen „Anđelom“ u Knjikzi Izlaska: Eto, ja šaljemanđela pred tobom da te čuva na putu, i da te odvede na mjesto koje sam tipripravio. Jer vam ne će oprostiti grijeha, jer je moje ime u njemu. (XXIII.2021).Otuda je sada jasno da je „Anđelom“ u Reči označen Gospod; ali štaGospodovo, to se vidi iz nizova u unutrašnjem smislu.

1926. Da u odlomku pred nama „Anđeo Jehovin“ označava unutarnju misaokoja je došla od Gospodovog Unutrašnjeg (čoveka), jasno je, kao što je većrečeno, iz povezivanje (nizova). Ovde se pod „unuatrnja misao“ misli u Gospoduna ono što je sjedinjeno s Jehovom, ili s Njegovim Unutrašnjim. Sjedinjavanjenije izvedeno odjednom, i kroz samo jednu promenu, nego redom sve odnajranijeg detinjstva pa do kraja Njegovog života na zemlji, i to uglavnom kroziskušenja i pobede. Svako iskušenje i pobeda doprinosili su sjedinjavanju;onoliko koliko se sjedinjavao sa Svojim Unutrašnjim, ili s Jehovom, toliko jeNjegova misao postajala unutarnja, i toliko se intelektualna istina sjedinjavala sBožanskim dobrom. To je misao koja se ovde naziva unutarnja misao, a koja jedolazila od Gospodovog Unutrašnjeg, a što je posebno ovde pretstavljeno ioznačeno „Anđelom Jehovinim“.1927. Kod studenca u pustinji. Da ovo označava prirodnu istinu koja još nije bilaoživela, jasno je iz značenja „studenca“, kao istine; i iz značenja „pustinje“, a toje nešto u čemu ima samo malo života. Takvo je značenje ovoga izraza uunutrašnjem smislu i kod Luke, gde se govori o Gospodu: A dijete rastijaše ijačaše duhom u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju. (I. 80). Da se„studencem“ i „pusinjom“ značavaju ove stvari, može se potvrdili mnogimodlomcima u Reči; ali pošto se „studenac“ i „pustinja“ često pominju, gde jeznačenje isto kao ovde, dokaz (da je isto značenje) biće dat na tim mestima, poGospodovoj Božanskoj milosti. Na šta se misli pod „istinom koja još nije bilaoživela“, biće jasno iz onoga što će se reći uskoro.1928. Pored studenca na putu u Sur. Da ovo označava da je ta istina poticala odonoga što dolazi od znanja-reči, jasno je iz značenja „studenca“ i „Sura“. Kao štoje rečeno, „studenac“ označava istinu; „put“ označava ono što vodi ka istini iono što dolazi od istine (kao što je pokazano u br. 627); a „Sur“ ozačava ono štoje od reči-znanja a što još nije oživelo. Za istine, koje dolaze od reči-znanja, kažese da su oživele onda kada se spoje ili udruže s istinama u koje utiče nebeskoljubavi, jer je otuda sam život istine. Postoje povezivanja delujućih stvari istokao što postoje povezivanja društava u nebu, sa kojim su ova povezivanjasaobrazna; jer u svom unutarnjem čoveku je neka vrsta neba. Delujuće stvari(itine itd) koje se još nisu pripojile po obliku nebeskih društava, te još nisuoživele; jer pre nego se ovo dogodi, nebesko ljubavi od Gospoda ne može da seuliva i da ih tako pripremi (prilagodi). One ožive onda kada su u pravom obliku sobe strane, to jest kada je čovekovo malo nebo saobrazno slici Velikoga Neba;pre ovoga, niko se ne može nazvali nebeskim čovekom. Gospood, koji je trebaoda upravlja univerzalnim nebom od Sebe, kad je bio na svetu, On je doveo u redistine i dobra u Svom spoljašnjem čoveku, ili u Svojoj Ljudskoj suštini, doveo ih

je u takav red; ali pošto je opazio da Njeovo racionalno, koje je tek bilo začeto,nije bilo takvoga karaktera (kao što je rečeno gore, u stihovima 4 i 5), On je umisli tražio uzrok, i opažio je da prirodne istine, koje su nikle iz reči-znanja(scientifica), nisu još bile oživele, to jest, još nisu bile svedene na nebeski red.Osim toga, istine vere nemaju života, ako čovek ne živi ljubavlju premabližnjemu, jer sve istine vere se ulivaju od ljubavi prema bližnjemu i one su uljubavi ka bližnjemu; a kada su od ljubavi ka blićnjemu i u njoj, tada su žive. Uljubavi ka bližnjem je život, a nikako u istini odvojeno od ljubavi ka bližnjemu.Da „Sur“ označava znanja-reči koja još nisu oživela, jasno je iz njenog značenja,jer je Sur bio pustinja nedaleko od Crvenoga Mora, stoga u pravcu Egipta, što jejasno iz Mojsija: Po tom krenu Mojsije sinove Izrailjeve od mora crvenoga ipođoše u pustinju Sur; i tri dana iđavši ne nađoše vode. (Izlazak XV.22). Da je tobilo na putu u Egipat, i to je jasno iz Mojsija, gde se govori o Ismailovompotomstvu: I življahu od Evilata do Sura prema Misiru. (Postanje XXV.18). I kodSamuila: I Saul pobi Amalike od Avile do Sura, i sav narod njegov pobi oštrijemmačem. (I Samuilova XV.7). Opet: I izlazaše David sa svojim ljudima, i udarašena Gesureje i Gerezeje i na Amalike; jer ti narodi življahu od starine u ovoj zemljiod Sura pa do zemlje Misirske. (I. Samuilova XXVII.8). Iz ovih odlomaka se moževideti da su „Surom“ označena prva znanja-reči, a koja su takva da su još upustinji, to jest, da se još nisu pripojila ostalim stvarima u skladu s redomnebeskog udruživanja; jer se Egiptom, kao što je rečeno, označava znanje usvakom smislu (kao što je pre pokazano br. 1164, 1165, 1186, 1462).1929. Da su ove stvari označena „Anđelom Jehovin koji je našao Agaru kodstudenca u pustinji, kod studenca na putu za Sur“, ne pokazuje se u doslovnomsmislu, a još manje ako se to gleda kao na istoriju; jer ovo izgleda tako dalekood onoga šta je njima označeno. Ali to je značenje koje ulazi u ideje anđelakada čovek čita ove stvari, jer anđeli nemaju pojma o Agari, niti o studencu, nitio pustinji, ni o putu, ni o Suru. Ništa od ovi stvari ne dopire do njih, negonestaje na prvom pragu. Ali zato oni što je označeno „Agarom“, „studencem“,„pustinjom“, „putem“ i „Surom“, oni to razumeju i po tome oblikuju nebeskeideje, i na taj nači oni shvataju Gospodovu Reč.1930. Stih 8. I reče joj: Agaro, robinjo Sarina, otkuda ideš, kuda li ideš? A onareče: bježim od Sare, gospođe svoje. „I reče joj: Saro, robinjo Sarina“, označavaobaveštavanje; „otkuda ideš, kuda li ideš?“, označava (obaveštavanje) o stanju;„i ona reče: bježim od Sare, gospođe svoje“, označava obaveštavanje inegodovanje (ljutnju).

1931. I on reče: Agaro, robinjo Sarina. Da ovo označava obaveštavanje, jasno jeiz nizova, jer Agari se obraća anđeo kao da želi da bude obavešten. Obična jestbar u Reči, da Gospod pita čoveka, i da čovek odgovara, iako Jehova to zna ipre, ne samo što se dešava, nego i uzrok i ciljeve, pa tako i sve najmanje inajdublje stvari. Ali pošto čovek nije ovoga svestan, i pošto misli da niko nemože da zna šta on radi u tajnosti kada to niko ne vidi, a još manje šta on misli,stoga se ovo događa u skladu s ovim verovanjem. Ali istina je da i obični duhoviopažaju čovekove misli bolje nego što ih sam čovek opaža; anđeoski duhoviopažaju još dublje stvari u njegovim mislima; a anđeli (opažaju) još dublje odprethodnih, naime, uzroke i ciljeve, o čemo čovek zna samo malo. Ovo mi jedato da znam iz mnogih iskustava i neprekidno za nekoliko godina. Ako duhovii anđeli opažaju ove stvari, šta onda sve može Gospod ili Jehova, koji jebeskonačan i koji daje svima sposobnost da opažaju?1932. Otkuda dolaziš, kuda li ideš? Da ovo označava obaveštavanje o stanju,jasno je i iz samih reči.1933. A ona reče: bježim od Sare, gospođe svoje. Da ovo označava odgovor inegodovanje (ljutnju), jasno je iz onoga što je već rečeno. O negodovanju, vidigore kod stiha 4, gde se javljaju iste reči. Pošto „lice“ označava unutarnje učoveku (kao što je rečeno u br. 358), to ono označava negodovanje i drugestvari.1934. Stih 9. A anđeo joj Jehovin reče: vrati se gospođi svojoj, i pokori joj se. „Aanđeo joj Jehovin reče“, označava odgovor Gospodovog unutarnjeg čoveka;„vrati se gospođi svojoj“, označava da ne treba da se pouzda u sebe samu; „ipokori joj se“, označava da treba da se prisili da bude pod njenonom vrhovnommoći.1935. Anđeo Jehovin reče. Da ovo označava odgovor Gospodovog unutrašnjegčoveka, jasno je iz značenja „Anđela Jehovinog“, da je to Gospodova unutarnjamisao (o kojoj gore, br. 1925); a pošto je misao, onda je i odgovor. Gospodovaunutarnja misao bila je od osećanja intelektualne istine, a ovo osećanje je bilood samog Božanskog dobra. Ovakva misao, kao što je rečeno, ne postoji ni kodkojeg čoveka, niti može. I kod čoveka postoji unutarnja misao, ali ona se ulivaod Gospoda kroz njegovog unutrašnjeg čoveka u unutarnje Racionalno, kodonih koji imaju savest, što se može videti iz toga da oni mogu da primete zlo iobmanu u njihovom spoljašnjem čoveku, koji je u sukobu s dobrom i istinomunutarnjeg čoveka. Ova je misao mnogo niža, i ne može se ni po čemuupoređivati s Gospodovom, koja je bila od osećanja intelektualne istine i koja je

ila samo Njemu svojstvena. Ali oni koji nemaju savest, oni ne mogu da imajuunutarnju misao, pa stoga ni nema sukoba; a razlog je tome to što njegovoRacionalno deluje kao jedno s njegovim telesnim čulnim (čovekom); pa iako kodnjih i dalje postoji uticaj dobra i istine od Gospoda, oni to ne opažaju, jer oni toodmah guše i gase, te je to razlog da ne veruju ni u jednu istinu vere.1936. Vrati se gospođi svojoj. Da ovo označava da se ne treba pouzdavati usebe, nego u unutarnju istinu i osećanje (te istine), jasno je iz značenja njene„gospođe“, a što je osećanje unutarnje istine. Ali šta je posebno označeno„Sarom“ (Sarom kao ženom i Sarom kao gospođom), ne može se opisati, jer seto ne može obuhvatiti idejom; te su stvari, kao što je rečeno, iznadrazumevanja, čak i anđeoskog. Ovde se samo sugeriše (nagoveštava?) nešto otome kako je Gospod mislio o prividima koji su bili privukli pažnju Njegovogprvog Racionalnog, naime, da ne treba u njih (u privide) imati poverenja, negou same Božanske istine, ma kako ove izgledale neverovatne Racionalnom(čoveku). Jer evo kakav je slučaj s istinama Božanskim: kada bi se primio savetracionalnog, u njih (istine Božanske) se ne bi moglo poverovati, jer su one iznadnjegove moći shvatanja. Na primer: da ni jedan čovek, duh, ili anđeo, ne živi odsebe, nego samo od Gospoda; i da je život čoveka, duha ili anđela samo prividživota u njemu: ovo je odvratno Racionalnom, koje sudi prema obmanama, alikoje treba verovati jer su istinite. Božanska je istina da u svakom izrazu u Reči,koji izgleda prost i grub, postoji bezbroj stvari, čak više nego što ih ima uuniverzalnom nebu; i da tajne koje su pohranjene u tim izrazima, da njihGospod može da otvori pred anđelima u varijacijama kroza svu večnost. To jetako neverovatno Racionalnom, tako da ono nema nikakvog poverenja u to; ato je ipak istinito. Božanska je istina da niko nije nagrađen u drugom životu zadobra dela ako misli da treba da bude za njih nagrađen, ili ako ih čini da bi seobogatio, primio počasti i stekao dobar glas; niti je ikad iko kažnjen za zla delaako su njegovi ciljevi bili istinski dobri; gleda se na ciljeve. A od njih na dela.(prim. prev. Najveći pokvarenjaci se služe devizom „cilj opravdava sredstva“, pričemu je za njih sve dobro što njihovom Racionalnom i prirodnom čoveku izgledakao dobro. Stoga treba pogldati šta je „istinsko dobro“ a to je ono koje je uskladu s s Najvećom zapovesti, da bližnjega treba voleti kao samoga sebe. Uborbi za „istinsko dobro“ isticao se Blaise Pascal koji je napadao doktrinu „ciljopravdava sredstvo“). Ni ovo racionalno ne može da veruje; tako, istinito je dane treba imati poverenja u Racionalno, jer ono ne pravi zaključke odunutrašnjih stvari, nego samo od spoljašnjih. Božanska je istina da onaj kojiočekuje najmanju radost u drugom životu, od Gospoda prima najveću, a daonaj ko očekuje najveću, dobija najmanju; tako isto, da u nebeskoj radostinema ništa od toga da se neko ističe nad ostalima, a onoliko koliko toga ima,

toliko je to pakao; isto tako da u nebeskoj slavi nema ništa slično svetskoj slavi.Ove su stvari odvratne Racionalnom, ali ih treba i pored toga verovati, jer suistinite. Božanska istina je i to da što više neko veruje da nije mudar od sebe, toje mudriji; i obratno, što više misli da je mudar, to je luđi. Racionalno i ovoporiče, jer ono pretpostavlja da ako nešto nije od sebe, da to i nije ništa. Imabezbroj ovakvih stvari. Iz ovih nekoliko primera može se videti da se ne trebapouzdavati u Racionalno; zato što je Racionalno u obmanama i prividima, pastoga odbacuje istine koje su oslobođene obmana i privida; i što više ovo radi,to je više u ljubavi prema sebi i njenim požudama, i više se predaje umovanju,kao i lažnim načelima u pogledu vere. (Vidi primere koji su navedeni gore, br.1911).1937. I pokori joj se. Da ovo označava da treba da se prisili da se pokori da bibila pod njenom vrhovnom vlašću, jasno je bez objašnjavanja. U izvornomjeziku, „pokoroti se“ izažava se „mučiti se“. Da „mučiti sebe“ u unutrašnjemsmislu znači priliti se, može se videti iz mnogih odlomaka u Reči, a o to ć bitiovora u onome što sledi. Da čovek treba da se prisili da radi ono što je dobro,da se pokorava Gospodovim zapovestima i da govori istinu, a što je „pokoritise“ Gospodu, ili podvrći se suverenoj moći Božanskog dobra i istine, to sadrživiše tajni nego što se mogu izraziti u nekoliko reči. Ima duhova koji su za životau svetu, za to što im je bilo rečeno da sav život dolazi od Gospoda, i da čovek nemože sam od sebe da učini bilo šta, da su se držali načela da se ne prisiljavaju nina šta, i da odustanu od svakoga napora, misleći da pošto je tako, da je svakinapor uzaludan; pa su stoga čekali na neposredni uticaj u svoju volju, te se nisuprisiljavali da učine neko dobro, idući u tome tako daleko, da kad bi se nešto zlouvuko, oni mu nisu pružali otpor, nego su mu se predavali, prepostavljajući daje dopušteno raditi tako. Ali ovi duhovi su takvi kao da nemaju propriuma (svogvlastitoj ja), tako da se ne odlučuju ni na šta, pa su stoga među beskorisnim, jerdozvoljavaju da ih vodi i zlo i dobro, i trpe mnogo od zlih (duhova?). (prim. prev.U Francuskoj toga vremena, osobito u krugovima oko dvora, ova nazovi verskadoktrina, nazvana Kvjietizmom,(od latinske reči quietes), bila je osuđena odzvanične Katoličke crkve. Nju je započeo u Španiji Miguel de Molinos, a uFrancuskoj propagirala i praktikovala Madame de Guillon, u 18. veku. Autor i nadrugim mestima osuđuje ovu doktrinu, nazivajući je „čudovišnom“, ali joj nedaje nikakvo ime.) Ali oni koji su se prisiljavali da se odupru zlu i obmani – iakosu u početku pretpostavljali da je ovo (prisiljavanje) od njih samih ili iz njihovevlastite moći, ali su posle shvatili i videli da je taj napor bio od Gospoda, čak ionaj najmanji – njih u drugom životu ne mogu da vode zli duhovi, nego sumeđu srećnima (blaženima?). Tako možemo da vidimo da čovek treba da seprisili da čini ono što je dobro i da govori ono što je istinito. Tajna koja je u

tome sadržana je to da je Gospod darovao čoveka nebeskim prorpiumom(nebeskim ja), jer se ovaj čovekov nebeski proprium oblikuje kroz napornjegove misli; i ako ne održava ovaj napor prisiljavajući se (kao što izgleda), ontaj napor ne održava ni ne prisiljavajući se. Da bismo videli da je ovako,primetimo da u svakom prisiljavanju sebe ima neke slobode, koja se je opažadok je čovek zauzet samo- prisilom, ali je ona (sloboda) unutra. Na primer, akose neko izlaže smrti da bi postigao neki cilj, ili ako je neko voljan da pretrpitelesnu bol da bi ozdravio, tu postoji volja i izvesna sloboda od koje čovekdeluje, i ako opasnosti i bolovi, dok je u njikma, čine da on ne opaža ovu volju ilislobodu; a takav je slučaj s onima koji se prisile da čine dobro: postoji voljaiznutra, pa tako i sloboda, od koje i rade oni koji se prisiljavaju, to jest, oni takopostupaju iz poslušnosti onome što je Gospod naložio, i radi spasenja svojeduše posle smrti, unutar čega, iako čovek nije toga svestan, postoji unutarnjepoštovanje Gospodovog carstva, čak i Samoga Gospoda. Ovo je najviše slučajza vreme iskušenja, jer u ovima, kada se čovek prisiljava da se odupre zlu iobmani koje zli duhovi sugerišu, tada ima više slobode nego u bilo kojim drugimstanjima kada čovek nije u iskušenjima, iako to čovek ne može u to vreme dashvati; jer postoji unutarnja sloboda, od koje on hoće da potčini zlo, a koja jetako velika da je jednaka sili i snazi zla koje ga napada, jer bez toga ne bi mogaoda se bori. Ova je sloboda od Gospoda, koji je uliva u čovekovu savest, ipomoću koje On čini te čovek nadvladava zlo kao od svog vlasitog propriuma.Preko ove slobode čovek stiče jedan proprium (ja) u kojem Gospod može dačini ono što je dobro. Bez ovoga propriuma koji je stečen, to jest dat, prekoslobode, nijedan čovek ne može da se popravi (reformiše), jer (bez toga) nemože da primi novu volju, koja je savest. Tako dana sloboda je plan na komedeluje uticaj dobra i istine od Gospoda. Otuda dolazi to da oni koji se uiskušenjima ne odupiru od svoje vlastite volje, ti podležu (u iskušenju).U slobodi je čovekov život, jer je u njoj njegova ljubav. Štogod ćovek radi odljubavi, to njemu izgleda da je urađeno slobodno. A u ovoj slobodi, kada sečovek prisiljava da se odupre zlu i obmani, i da čini dobro, ima nebeske ljubavi,koju tada Gospod uliva i preko koje Gospod stvara čovekov proprium (prim.prev. Gospod stvara novi, duhovni ili nebeski proprium); stoga je to Gospodovavolja da ona treba da izgleda kao da je to njegova (čovekova volja), iako nijenjegova. Ovaj proprium, koji čovek za života tela tako primi preko onoga što jeprividno primoravanje, taj prorpium Gospod u drugom životu ispunjavaprijatnostima i srećom, koje nemaju granica. Takve se osobe postepenoprosvetljuju da vide i da se utvrde u istini da oni nisu prisiljavali sebe od samhsebe nijedan atom, nego da je sve u njihovoj volji, i ono najmanje, dolazilo odGospoda, a razlog da je izgledalo da to dolazi od njih samih bilo je to da bi im nataj način Gospod mogao dati novu volju da bude njihova, i da bi im se na taj

način dao život nebeske ljubavi. Jer Gospod hoće svima da da sve što jeNjegovo, a to znaći da hoće da da ono što je nebesko, tako da čoveku izgleda daje njegovo, i u njemu, iako nije njegovo. Anđeli su u ovakvom propriumu; aonoliko koliko su u istini da su sve dobro i istina od Gospoda, toliko su uprijatnosti i sreći ovoga propriuma. Ali oni koji preziru i odbacuju sve dobro iistinu, i koji nisu voljni da poveruju u bilo šta što je odvratno njihovimpožudama i umovanjima, ti ni ne mogu da se prisile; pa tako ne mogu ni daprime ovaj proprium koji pripada savesti, ili novoj volji. Iz onoga što je gorerečeno jasno je da prisiliti se nije prisiliti se; jer ništa dobro ne dolazi od prisile,to jest, kada jedan čovek prisili drugoga da učini dobro; nego je očito da uslučaju koji sada razmatramo, da samo-prisila dolazi od izvesne slobode koja jenepoznata čoveku, jer od Gospoda ne dolazi nikada prisila. Otuda univezalnizakon da je sve što je dobro i istinito, da je to posejano u stanju slobode, jerzemlja ne može da primi i gaji ono što nije dobro, a u stvari nema takogzemljišta u kome bi bez toga (te slobode) seme moglo rasti.1938. Stih 10. Opet joj reče anđeo Jehovin: umnožiću veoma sjeme tvoje, da sene će moći prebrojati od množine. „Anđeo Jehovin reče“, označava misaounutarnjeg čoveka; „umnožiću veoma sjeme tvoje“, označava plodnostracionalnog čoveka kada se potčini suverenitetu intelektualne istine koja jepripojena dobru; „da se ne će moći prebrojiti od množine“, označava množenjekoje nema mere.1939. Anđeo Jehovin reče. Da oo označava misao unutarnjeg čoveka, jasno je izprethodnog stiha, gde se javljaju iste reči.1940. Umnožiću veoma sjeme tvoje. Da ovo označava plodnost racionalnogčoveka kada se potčini suverenom nadzoru unutarnjeg čoveka kada je ovajpridružen dobru, jasno je iz značenja „semena“, da je to ljubav i vera (oko jojgore, br. 1025, 1447, 1610); ali u sadašnjem slučaju „umnožavanjem semena“se označava umnožavanje nebeskih stvari ljubavi u Racionalnom, kada seRacionalno potčini unutarnjoj ili Božanskoj istini. „Umnožavanje“ se odnosi naistinu, a „plodnost“ na dobro, kao što se može videti iz onoga što je do sadarečeno (br. 43, 55, 913, 983). Ali pošto se ovde govori o Gospodu,„umnožavanje“ znači postati plodan, jer je sva istina u Njegovom Racionalnompostala dobro, pa tako i Božansko, kao što se to ovde izjavljuje o Njemu.Drugačije je u čoveku, čije Racionalno oblikuje Gospod od istine ili osećanjaistine. Ovo osećanje je njegovo dobro, od kojega on deluje. Kakav je slučaj sačovekovim Racionalnim u pogledu množenja i plođenja, ne može se razumetiosim kada se zna kakav je slučaj s uticajem (infuksom), o kome se može reći, u

glavnim crtama, da u svakome postoji unutrašnji čovek, racionalni čovek koji jeu sredini, i spoljašnji čovek, kao što je rečeno. Unutrašnji čovek je ono što je unjemu najdublje, a od čega je čovek, i po čemu se razlikuje od zveri, kojenemaju ovo najdublje; a ono je, na neki način, vrata (dveri) ili ulaz za Gospoda,to jest, ulaz za duhovnog i nebeskog čoveka od Gospoda, u čoveka. Šta se tamodešava, čovek ne može razumeti, jer je to iznad njegovog Racionalnog, pokojemu on misli. Ovo Racionalno koje čoveku izgleda da je njegovo, ono jepotčinjeno ovom najdubljem, ili njegovom unutrašnjem čoveku; i u ovoRacionalno preko unutrašnjeg čoveka, ulivaju se od Gospoda nebeske stvariljubavi i vere, i preko ovoga Racionalnog se one ulivaju u znanja-reči koje su uspoljašnjem čoveku; ali ono što se prima je u skladu sa stanjem svake osobe.Sada, ukoliko se Racionalno ne potčini Gospodovim dobrima i istinama, onoguši, ili odbacuje, ili izokreće stvari koje se ulivaju; a to je još više slučaj kada seone ulivaju u čulna znanja u memoriji. Ovo je ono što je označeno semenomkoji padne pokraj puta, ili na kamenito tlo, ili u trnje, kao što Gospod uči(Mateja XIII. 3-7; Marko IV. 3-7; Luka VIII. 5-7). Ali kad se Racionalno potčini iveruje u Gospoda, to jest, u Njegovu Reč, tada je Racionalno kao dobra iliplodna zemlja, u koju seme padne i donese mnogo ploda.1941. Da se ne će moći prebrojiti od množine. Da ovo označava umnožavanjekoje se ne može izmeriti, jasno je bez objašnjavanja. Ovim je rečima označenaje istina koja će se tako umnožiti od dobra. U slučaju Gospoda – o Kome seovde govori u unutrašnjem smislu – ove se stvari ne mogu potpuno izrazitirečima. Jer su u Njemu sve stvari Božanske i Beskonačne, pa da bi moglioblikovati neku ideju o tome kako se umnožavaju istine od dobra, moramogovoriti o čoveku. Kod čoveka koji je u dobru, to jest, koji je u ljubavi i milosrđu,seme koji dolazi od Gospoda, oplođava se i umnožava u toj meri da se ne možeizbrojiti od množine; ne toliko dok živi u telu, nego u drugom životu doneverovatne visine; jer sve dok čovek živi u telu, seme je u telesnom zemljištu. Itamo je u džumgli i u šipragu, koji su znanja-reči i uživanja, ali i brige i zebnje; alikada se ovo otkloni, a što se dešava kada uđe u drugi život, seme se oslobađaovih (smetnji) te raste, baš kao što seme drveta koje izbija iz zemlje, postajestabljika, a onda drvo koje se množi i pravi ceo vrt. Jer tako svo znanje,inteligencija, i mudrost, skupa sa njihovim prijatnostima i srećama, oplođavajuse i umnožavaju, i tako rastu kroz večnost, i to sve od najmanjeg semena, kaošto Gospod uči o zrnu gorušičnom (Mateja XIII.31). Ovo se može vrlo jasnovideti po znanju, inteligenciji, i mudrosti anđela, što bi sve za njih, dok su živelina zemlji, bilo neizrecivo.

1942. Stih 11. Još joj reče anđeo Gospodnji: evo si trudna i rodićeš sina; inadjeni mu ime Ismailo; jer je Jehova vidio muku tvoju. „Još joj reče anđeoJehovin“, označava misao unutarnjeg čoveka; „gle, evo si trudna“, označavaživot racionalnog čoveka; „i rodićeš sina“, označava istinu istog (racionalnogčoveka); „i nadjeni mu ime Ismailo“, označava stanje njegovog života (životaracionalnog čoveka); „jer je Jehova vidio muku tvoju“, označava muku dok sepotčinjavala.1943. I anđeo Jehovin reče joj. Da ovo označava misao unutarnjeg čoveka, jasnoje iz onoga što je gore rečeno kod stihova 7, i 10.1944. Evo, trudna si. Da ovo označava život racionalnog čoveka, jasno je izonoga što je bilo rečeno o njegovom začeću; kao i iz onoga što sledi o Ismailu,naime, da je njime označeno prvo Racionalno u Gospodu. O racionalnomčoveku treba znati da on prima život, da je u materici, i da se rađa, onda kadžovek počne da misli da je zlo i obmana u njemu ono što se protivi istini i dobru,i da je to još više slučaj onda kada želi da otstrani i potčini to zlo i obmanu. Akone može da opazi i da oseti ovo, on nema Racionalno, ma koliko zamišlja da gaima. Jer je Racionalno posrednik (medium) koji ujedinjava unutrašnjeg čovekasa spoljašnjim, i na taj način od Gospoda opaža šta se dešava u spoljašnjemčoveku, te spoljašnjeg čoveka pravi poslušnim, to jest, izdiže ga od telesnih izemaljskih stvari u kojima se utapa, i čini da postane čovek, i da gleda premanebu, a kojemu pripada po rođenju, a da ne gleda, kao zveri, samo premazemlji u kojoj je samo došljak, a još manje da gleda prema paklu. Ovo je onočemu služi Racionalno, tako da se za čoveka ne može reći da ima nekoRacionalno ukoliko nije takav da misli na ovaj način; a da li se kod njega rađaRacikonalno, to se može znati po životu i delovanju njegovom (životu i deluRacionalnog). Misliti protivu dobra i istine, a u isto vreme poricati ih u srcu, iznati o njima samo po slušanju (o njima), to nije imati Racionalno, jer to mogu ioni koji srljaju u svaku zloću. Jedina razlika je u tome što oni koji pretpostavljajuda imaju Racionalno ali ga nemaju, je to da drže izvestan dekorum i postupajunaizgled časno, u čemu ih drže spoljašnje stege, kao što je strah od zakona,gubitka imovine, časti, ugleda, i života. Kada bi se ove stege, koje su izvanjske,otklonile, neki od ovih bi urlali više nego oni koji srljaju u zloću bez zazora, takoda se ne može reći da oni imaju Racionalno samo zato što mogu da misle.Činjenica je da oni koji nemaju Racionalno raspravljaju od čulnih i znanja-rečimnogo veštije nego oni koji ga imaju. Ovo se vrlo jasno vidi po zlim duhovima udrugom životu koji, iako su se ubrajali u visoko racionalne (razumne) dok suživeli u telu, ali kada im je oduzet dekorum i njihova pritvorna ispravnost uživotu, što je obična stvar u drugom životu, oni su luđi nego li oni koji su u svetu

otvoreno bili takvi, jer ovi srljaju u svaku zloću bez straha, ili stida. Nije tako sonima koji su bili racionalni dok su živeli u telu; oni su još pametniji kada seuklone izvanjske stege - stege savesti – preko kojih je Gospod držao njihovemisli u stezi zakona istine i dobra, koji su bili njihova racionalna načela.1945. I rodićeš sina. Da ovo onačava istinu racionalnog koje se ovde označava„Ismailom“, jasno je iz značenja „sina“, da je to istina (pokazano pre, br. 264,480, 491, 533, 1147). Ova je istina opisana u sledećem stihu.1946. I nadjeni mu ime Ismailo. Ovo označava stanje života. U drevna vremenasinovima i kćerima nadevala su se imena koja su označava stanje u kome je bioroditelj, osobito majke, kada su začele, dok su bile trudne, ili kad su rodile (todete); ili su imena označavala stanje deteta kad je bilo rođeno, tako da suimena ima značenja. Tako je i Ismailo dobio ime koje je ovde objašnjeno, „ jer jeJehova vidio muku moju“, što se odnosilo na majčino stanje. Ali šta jepretstavljeno Ismailom, biće opisano u sledećem stihu.1947. Jer je Jehova vidio muku moju. Da ovo označava stanje kada sepokoravalo (prvo Racionalno?), jasno je iz onoga što je gore rečeno (br. 1937),da treba da se „pokori“, a to znači da se stavi pod vrhovnu kontrolu unutranjegčoveka, a o kojoj se potčinjenosti ovde govori, pa se pokazuje da to značiprisiliti samoga sebe; tako isto da u prisiljavanju samoga sebe ima slobode, tojest, onoga što je spontano i voljno, po čemu se prisiljavanje samoga seberazlikuje od prisiljavanja (nekoga drugoga). Isto tako bilo je pokazano da sečovek ne može popraviti bez te slobode, i da bez nje ne može da primi nebeskiproprium; i dalje, da u iskušenjima ima više slobode nego van njih, iako izgledada je obrnuto; a to je zato što je tada sloboda jača onoliko koliko su jači napadizala i obmana, jer tu slobodu Gospod pojačava kako bi mu mogao dati nebeskiproprium; to je razlog da je Gospod više prisutan u nama kada smo uiskušenjima. Dalje je pokazano da Gospod nikad ne prisiljava nikoga. Jer onaj koje prinuđen da misli ono što je dobro i istinito, taj ne može da se popravi, negojoš više misli obmane i hoće zlo. Ovo je posledica svakoga prisiljavanja, štomožemo da vidimo iz životnih primera, jer iz njih znamo ove dve stvari: dasavesti ne trpe prisilu, i da mi idemo više za onim što je zabranjeno. Pored toga,svako želi da pređe iz neslobode u slolbodu, jer je to deo čovekovog života.Otuda je jasno da Gospod ne priznaje ništa što nije od slobode i od volje (štonije učinjeno kad je čovek slobodan); jer kada se neko klanja Gospodu iz stanjau kome nije slobodan, on se ne klanja od nečega što je njegovo, pa u tomeslučaju samo se spoljašnje pokreće, ili je pokrenuto, jer je prisiljeno, dokunutrašnje kao i da ne postoji, ili da odbija, ili čak i protuslovi. Dok se čovek

nanovo rađa, od slobode kojom ga je Gospod obdario, on vrši samo-prisilu, tese pokorava pa čak i muči svoje Racionalno da bi se potčinilo, i tako on prmanebeski proprium, koji onda Gospod posteeno usavršava, te ga pravi sve višeslobodnim, te na kraju postaje osećanje dobra i istine, pa u tome nalazizadovoljstvo; a u slobodi i u zadovoljstvu je sreća koju uživaju anđeli. Ovo jesloboda o kojoj Gospod govori kod Jovana: I poznaćete istinu, i istina će vasizbaviti. Ako vas sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni (VIII. 32, 36). Priroda oveslobode je potpuno nepoznata onima koji nemaju savest, jer se za njih slobodasastoji u tome da rade što im je drago i u slobodi da govore i misle ono što jeobmana, i u tome da hoće i čine zlo, a nikako u tome da vrše prinudu nad ovimželjama; dok je slučaj uopravo obrnut, kao što Gospod uči u istom jevanđelju:Svaki onaj koji čini greh, rob je grehu (VIII. 34). Ovu ropsku slobodu (slobodukoja je ropstvo) oni primaju od paklenih duhova koji su s njima i koji im jeulivaju; i kada su u životu ovih duhoa, oni su u njihovim ljubavima i požudama, itada dišu nečistim zadovoljstvima koja su slična izmetu; i kada su kao nošenitom olujom, oni misle da su slobodni; ali to je paklenska sloboda. Razlikaizmeđu paklenske slobode i nebeske slobode je u tome da je jedna slobodasmrti i vuče ih u pakao, a druga je sloboda, koja je nebeska sloboda, a kojapripada životu, i uzdiže ih u nebo. Da svako unutrašnje bogoštovanje dolazi odslobode, a nikako od prinude, i da ako nije od prirode, tada i nije unutrašnjebogoštovanje, jasno je iz Reči, gde su ustanovljeni slobodni prinosi, ili zaveti, iliprinosi (žrtve mirne i zahvalne, koje su se nazivale „darovi“ i „prinosi i ponude“,(o kojima vidi u Brojevi XV.3; Zakoni Ponovljeni XII.6; XVI.10,11; XXIII.23, 24).Tako kod Davida: Rado ću prinijeti žrtvu, proslaviću ime tvoje, o Jehova, jer jedobro (LIV.6). I prilozi i sakupljanja za Šator, i za svetu odeću, o čemu kodMojsija: Reci sinovima Izrailjevim da mi skupe prilog; od svakoga ko drage voljeda uzmete prilog meni (Izlazak XXV.2). Opet: Skupite između sebe prilog Jehovi;ko god hoće drage volje, neka donese prilog Jehovi: zlato i srebro i mjed (IzlazakXXXV.5). Osim toga, pokoravanje racionalnog čoveka, ili njegova muka (odslobode, kao što je rečeno), bilo je pretstavljeno mučenjem duša osvetkovinama , kao što se to pominje kod Mojsija: I ovo neka vam bude vječnauredba: deseti dan sedmoga mjeseca mučite duše svoje, i ne radite nikakvogaposla, ni domorodac ni došljak koji će biti među vama (Levitska XVI. 29). Opet:A deseti je dan toga mjeseca sedmoga dan očišćenja; sabor sveti neka vam je,mučite duše svoje, i prinesite Jehovi žrtvu ognjenu. A svaka duša koja se ne bimučila u taj dan, da se istrijebi iz naroda svojega (Levitska XVI. 27, 29). To je biorazlog da se presni hleb, koji je bio bez fermenata, nazivao „hljeb nevoljnički“(Zakoni Ponovljeni XI. 2,3), O „muki“ se ovako govori kod Davida: Jehova! Komože nastavati u sjenci tvojoj? ko može nastavati na svetoj gori tvojoj? Onaj kohodi bez mane, tvori pravdu, i govori istinu iz srca svojega. Ko ne gleda onoga

koga je Jehova odbacio, nego poštuje one koji se boje Jehove; ko se kunebližnjemu pa ne poriče. (Psalam XV. 1, 2, 4). Da „mučenje“ označavagospodarenje i potčinjavanje zala i obmana koje ustaju iz spoljašnjeg čoveka (pase ulivaju) u Racionalno, može se videti iz onoga što je već rečeno. Tako„mučenje“ ne znači da treba da budemo siromašni i jadni, ili da treba da seodreknemo svih telesnih zadovljstava, jer se nad zlom ne može gospodariti naovaj način; osim toga, neko drugo se zlo može izazvati, kao osećaj zasluge zbogodricanja; a pored toga, tu bi patila čovekova sloboda, jer samo u njoj, kao udobroj zemlji, mogu da se poseju dobro i istina vere (O „muci“ kojom seoznačava i iskušenje, vidi gore br. 1846).1948. Stih 12. A biće čovjek ubojica; ruka će se njegova dizati na svakoga, isvačija ruka na njega, i nastavaće na pogledu svoj braći svojoj. „Biće čovjekubojica“, znači racionalnu istinu, koja se ovde opisuje; „ruka će se njegova dizatiprotivu svih“, označava da će ratovati protivu svega što nije istinito; „i svačijaruka na njega“, označava da će se obmane braniti; „i nastavaće na pogledu svojbraći svojoj“, označava da će biti neprekidne rasprave o verskim stvarima; alida će ipak pobediti.1949. I biće čovjek ubojica (divlji magarac i ždrebe). Da se ovime označava iopisuje racionalna istina, jasno je iz značenje „divljeg magarca“, da je toracionalna istina. U Reči se često pominju konji, jahači, mazge i magarci; a nikonije znao da ove (životinje) označavaju intelektualne, racionalne i znanja-reči(činjenične) stvari. Da ove životinje i njihovi jahači imaju ovakvo značenje, biće,po Božanskoj milosti Gospodovoj, potvrđeno na drugome mestu. U istu klasuide i „divlji magarac“, jer je ovo pustinjska mazga ili „divlje magare“, a štooznačava čovekovo Racionalno; međutim, ne Racionalo u celom sklopu, negosamo racionalnu istinu. Racionalno se sastoji od dobra i istine, to jest, od onogašto pripada ljubavi ka bližnjemu, i onoga što pripada veri; a racionalna istina jeoznačena „divljim magaretom“. To je ono što je pretstavljeno Ismailom, i to jeono što se opisuje u ovom stihu. Izgleda neverovatno da je racionalna istina,kad je odvojena od dobra, ovakvoga karaktera; niti bih ja to znao da nisampoučen živim iskustvom. (prim. prev. Ovde autor misli na pretstave koje je videou svetu duhova). Da li kažeš racionalna istina, ili čovek čije je Racionalnoovakvo, to je isto. Čovek čije je Racionalno takvoga karaktera, da je samo uistini – ćak i da je to istina vere , a koji nije u isto vreme i u dobru ljubavi kabližnjemu – on je sasvim ovakvoga karaktera. On je mrzovoljan, ne trpi ništa,protivu je svih, smatra da je svak lažan, spreman je da ukori, i da kažnjava;nema samilosti, nikada se ne prilagođava drugima i nastoji da sebi prikloninjihov um; jer on gleda na sve od istine, i ništa od dobra. Otuda to da je Ismailo

io izagnan, i da je nastavao u pustinji, i da mu je majka dovela ženu iz Egipta(Postanje XXI. 9-21); i sve ovo pretstavlja onoga ko ima ovakvo Racionalno.„Divlje magare“ se pominje u proročkim delovima Rerči, kao kod Isaije: Jer će sedvorovi ostaviti; kule i stražare će postati pećine do vijek, radost divljimmagarcima i paša stadima (XXXII. 14). Ovde se govori o pustošenjuintelektualnih stvari koje, kada su opustošene u pogledu istina, nazivaju se„radost divljim magarcima“, a kad u pogledu dobara, „paša stadima“; tako da tunema Racionalnog, Kod Jeremije: I divlji magarci stojeći na visinama(bregovima) vuku u se vjetar kao zmajevi; oči im iščilješe jer nema trave (XVI.6). Ovde se govori o suši, to jest o otsustvu onoga što je dobro i istinito. Zadivlje magarce se kaže da „vuku u se vjetar“, kada se hvataju za prazne stvariumesto za stvarne (realne) stvari, a to su istine; (prim.prev. Za autora, samo suunutarnje ili duhovne stvari „realne“ jer su večne, dok su spoljašnje ili zemaljske,„prazne“ ili nestvarne tj. privid i iluzija); „oči im iščilješe“, znači da nemarazumevanja o tome šta je istina. Kod Osije: Jer otidoše Asircu, divljemmagarcu, koji je sam za se; Jevrem naima ljubavnike (prim. prev. traži ljubav zakurvinsku platu, ili koju plaća kao kurvu) (VIII.9). Ovde se govori o „Izrailju“ ili oduhovnoj crkvi; „Jevrem“ označava intelektualno; „otići Asircu“, umovanje otome da li je nešto istina; „koji je sam za se“, Racionalno lišeno istina. Kodistoga: Biće među braćom svojom (rodan) kao divlji magarac, ali će doći istočnivjetar, vjetar Jehovin, koji ide od pustinje, i usahnuće mu izvor, i studenac će muzasušiti; on će odnijeti blago od svih zlatnijeh zaklada (zavjeta)(XIII. 15). Ovo sekaže za Jevrema, kojim se označava Intelektualno duhovne crkve, čije jeRacionalno kao „divlji magarac“, a o čijem je razaranju ovde reč. Kod Davida:Izveo si izvore po dolinama, između gora teku vode. Napajaju se zvijeri poljske;divlji magarci gase žeđ svoju (CIV. 10, 11). „Izvori“ označavaju znanja; „zvijeripoljske“, dobra; „divlji magarci“, istine razuma.1950. Ruka će se njegova dizati na svakoga. Da ovo označava da će voditi ratprotivu svega što nije istinito, i da će „svačija ruka na njega“, označava da će seobmane braniti, jasno je iz toga da Ismailo, kao i pre, označava racionalnu istinuodvojenu od dobra; i kada se za ovu istinu kaže da će se „njegova ruka dizati nasvakoga i svačija ruka na njega“, jasno je da je ovo značenje ovih reči. Ranije jerečeno da Avram pretstavlja Gospodovog untrašnjeg čoveka ili, što je isto,Njegovo Božasko Nebesko i Duhovno; Isak, Gospodovog unutarnjeg čolveka, iliNjegovo Božansko Racionalno; a Jakov, Gospodovog spoljašnjeg čoveka, iliNjegovo Božansko Prirodno. Reči pred nama govore o Racionalnom kakvo biono bilo kad ne bi bilo ujedinjeno s Unutrašnjim, to jest, sa BožanskimNebeskim i Duhovnim. Zato što ovo Racionalno ima svoju prirodu od živiotaosećanja za znanja, to jest, od Agare Misirke, Sarine robinje, i zato što ovaj život

pripada spoljašnjem čoveku, koji je imao naslednu prirodu od Gospodovemajke protivu koje prirode se morao boriti i pobediti je, stoga je ovderacionalno opisano onakvo kakvo bi bilo ako bi bilo lišeno racionalnog dobra. Alikad je Gospod potčinio, to jest, unizio i savladao naslednu prirodu preko borbi uiskušenjima i preko pobeda, i kada je oživeo Svoje Racionalno BožanskimDobrom, tada je postao „Isak“, to jest, bio je pretstavljen Isakom kao i Ismailomi njegovom majkom koji su bili izagnani iz kuće. Celo pravo Racionalno se sastojiod dobra i od istine, to jest, od Božanskog i od Duhovnog. Dobro, ili Nebesko, jesama duša života; istina, ili Duhovno je ono što prima život od ovoga (dobra iliod nebeskog). Bez života od nebeskog dobra, Racionalno je onakv kakvo jeovde opisano, to jest, ono se bori protivu svih, i svi se bore protivu njega.Međutim, racionalno se dobro nikada ne bori, ma kako da je napadnuto, jer jeono blago i nežno, strpljivo i popustljivo; jer je njegov karakter ljubav i milost.Pa ipak, iako se ne bori, ono sve pobeđuje; a ono ni ne misli o borbi, ili o slavizbog pobede; to je tako zato što je ono Božansko, zato što je sigurno po sebi.Jer zlo ne može da napada dobro; ne može ni da postoji u sferi gde je dobro, jerkada se ovo samo primakne, zlo se povlači i pada samo od sebe; jer zlo jepaklensko dok je dobro nebesko. Vrlo je sličan slučaj sa nebesko-duhovnim, tojest, s istinom koja je nebeskog porekla, ili s istinom koja je od dobra, jer ovaistina je istina koju je oblikovalo dobro, tako da se može nazvati oblikom dobra.Ali istina odvojena od dobra, koja je ovde pretstavljena Ismailom i koja seopisuje u ovom stihu, je sasvim drugačija, jer je kao divlji magarac, i jer se boriprotivu svih, i svi se bore protivu nje; u stvari, ono ne misli i ne diše ništa drugonego borbe; njeno glavno zadovoljstvo, ili vladajuće osećanje, je pobeđivanje, akada pobedi, tada se oseća veliko u slavi, zbog čega se naziva „ždrebetom“, ilimazgom od divlje magarice, to jest, divljim magarcem, koji ne može da bude sdrugima. Ovakav život je život istine bez dobra, a to je život vere bez ljubavi kabližnjemu; a to je drugačije kada se čovek nanovo rodi pomoću istina vere, a uisto vreme i preko života ljubavi ka bližnjemu, koju Gospod uliva u skladu sporastom istina vere.1951. I nastavaće na pogledu svoj braći svojoj. Da ovo označava da će bitineprekidno rasprava oko istina vere, ali da će ono ipak biti pobednik, jasno je izonoga što je maločas rečeno; a što je potpunije opisano tamo gde Reč govori oIsmailovom potomstvu ovim rečima: A življahu od Evilata do Sura prema Misiru,kako se ide u Asiriju;i dopade mu da pred svom braćom živi (Postanje XXV. 18).Unutrašnji smisao ovih reči se vidi iz značenja Evile, Sura, Misira, i Asirije.„Evila“ označava ono što pripada inteligenciji ( kao što je pokazano u b. 115);„Sur“ označava istinu koja potiče od znanja-reči (scientifica) (o čemu gore u br.1026); „Misir ili Egipat“, sve ono što pripada znanju (br. 1164, 1165, 1186,

1462); a „Asirija“, ono što pripada razumu (br. 119, 1186); iz kojega značenja,kad se svede na jedno glavno značenje, jasno je da je Ismailom pretstavljenotakvo Racionalno. Ova vrsta istine pretstavljena je u drugom životu na raznenačine, ali uvek nečim što je jako, moćno, i tvrdo; tako da mu se ne možeodupreti. Kada duhovi samo pomisle o ovakvoj istini, hvata ih strah, jer jepriroda (takve istine) da ne popušta, i da se ne povlači; iz čega možemo videtišta je označeno sa „nastavaće na pogledu svoj braći svojoj“. Svak može da znada se u ovome opisu krije tajna, ali kakva, to do sada se nije znalo.1952. Stih 13, 14. Tada Agara prizva ime Jehovino koji govori s njom: ti si Bogkoji me vidi. Jer govoraše: zar još gledam iza onoga koji me vidje? Toga radizove se studenac onaj studenac živoga koji me vidi; a on je između Kadisa iVarada. „Tada Agara prizva ime Jehovino koji govori s njom“, označava stanjeGospodovog unutarnjeg čoveka onda kada je mislio o ovim stvarima; „ti si Bogkoji me vidi“, označava uticaj; „zar još gledam iza onoga koji mevidje?“označava uticaj u život spoljašnjeg čoveka bez Racionalno kaoposrednika (mediuma); „toga radi nazva onaj studenac“,označava derivativnostanje istine; „studenac živoga koji me vidi“, označava istinu koja se jasnovidela; „a on je između Kadisa i Varada“, označava kvalitet.1953. I ona prizva ime Jehovino koji govori s njom. Da ovo označava stanjeGospodovog unutarnjeg čoveka onda kada je mislio o ovim stvarima, jasno je izonoga što prethodi i onoga što sledi, kao i iz značenja „prizvati ime“, što je znatikakav je kvalitet (objašnjeno pre, br. 144, 145, 1754). Ovo stanje je opisano upogledu njegovog kvaliteta, odnosno u pogledu stanja u kome je Gospod biokada je mislio o Racionalnom. Racionalno nije moglo da misli ovo, ali jeunutarnji ili viši čovek mogao (o čemu je govoreno u br. 1926). Jer Racionalnone može da misli o sebi, to jest o svom kvalitetu, jer ništa ne može da gleda usamom sebi. Na primer: uho ne može da zna, a još manje de opaža, govor nemože da govori tako da ga govor prima; ovo može da radi sluh koji je unutarnji.Uho samo razabire artikulisane zvukove ili reči: a unutrašnji sluh shvata šta jerečeno, a tad unutrašnji vid to opaža; i na taj način postoji preko sluha opažanjeznačenja govora. Slučaj je sličan i sa vidom: prva ideja koja se prima odpredmeta vida je materijalna, a tako je i nazivaju; ali postoji i unutarnji vidi kojiposmatra predmet umom (mentalno), i preko toga misli. A to je slučaj sačovekovim Racionalnim. Racionalno ne može da gleda u sebe, a još manje možeda ispituje svoj kvalitet; mora da postoji nešto što je više unutarnje koje to čini;pa prema tome, kada je čovek u stanju da to radi, to jest, da opazi neštoneistinito u Racionalnom ili neku istinu koja tamo sija, a naročito ako opazinešto što se bori i pobeđuje, onda on može da zna da sposobnost da ovo radi

dolazi od Gospodovog uticaja preko unutrašnjeg čoveka. Gospodov unutarnjičovek (o kojemu je u br. 1926), a koji je ovde označen, to je ono što se spojilo sNjegovim unutrašnjim čovekom, koji je bio Jehova, pa je stoga bio iznad togRacionalnog. Iz tog unutarnjeg čoveka, kao u nebeskom svetlu, On je video iopazio kakvo bi bilo Racionalno kada bi bilo samo u istini, a ne i u dobru.1954. Ti Bože koji me vidi. Da ovo označava uticaj (influks), jasno je onoga što jemaločas rečeno. Gledanje od višega u niže, ili što je isto, iz unutarnjeg uspoljašnje, naziva se uticajem (influksom), jer se vrši preko uticaja. Baš kao štoje sa čovekovim unutarnjim vidom: kada se ovaj ne bi neprestano ulivao uspolljašnji vid, koji je vid oka, ovaj potonji ne bi mogao da razume ili primetipredmete; jer unutarnji vid je taj koji shvata i razlikuje predmete koje oko vidi;a ni u kom slučaju to nije oko, iako tako izgleda. Iz svega ovoga možemo davidimo koliko je onaj čovek u čulnim obmanama koji misli i veruje da oko vidi;kad je u stvari to vid njegovoga duha koji vidi preko oka. Duhovi koji su bili okomene, videli su kroz moje oči stvari u svetu isto kao što sam ih ja video (o čemuvidi br. 1880); međutim, neki od njih koji su još uvek bili u čulnim obmanama,pretpostavljali su da vide preko svojih vlastitih očiju; ali im je bilo pokazano danije tako, jer kad su moje oči bile zatvorene, oni nisu videli ništa u ovomatmosferskom svetu. Isto je tako i sa čovekom: negov duh je taj koji vidi, nenjegovo oko; duh gleda preko oka. Isto se može videti i iz snova, u kojimaponekad čovek vidi kao po danu. Slučaj je isti i sa unutrašnjim vidom, ili vidomduha; ni ovaj ne vidi od sebe nego od još više unutarnjeg vida, ili vidačovekovog Racionalnog. Štaviše, ni ovaj ne vidi od sebe, nego vidi iz još višeunutarnjeg vida, a to je vid unutrašnjeg čoveka (o kojemu u br. 1940). Čak niovaj ne vdi od sebe, jer je Gospod taj koji vidi preko unutrašnjeg čoveka, i On jeJedini koji vidi jer je On Jedini koji živi, i koji daje čoveku sposobnost da vidi, i tona takav način da da mu izgleda kao da vidi od sebe. Takav je slučaj s uticajem(influksom).1955. Zar još gledam iza onoga koji me vidje? Da ovo označava uticaj u životspoljašnjeg ćoveka bez Racionalnog kao posrednika, jasno je iz značenja„gledati iza onoga koji me vidje“. „Videti iza onoga koji me vidje“, je videti izonoga što je unutarnje, ili više, jer u unutrašnjem smislu ono što je unutar i onošto je iznad izražava se u smislu slova sa „iza“ (posle), kad se ono što je unutrapokazuje u onome što je izvana ili ispod. Agara je ta koja ovde govori; i, kao štoje rečeno, Agarom je označen život znanja, koji pripada spoljašnjem čoveku.Pošto je prvo Racionalno poteklo od ovoga života, Gospod je video razlog da toradi, i to je video od Svoga unutarnjeg čoveka u Njegovog spoljašnjeg čoveka, ito je video bez posredovanja Racionalnog. Da reči pred nama sadrže tajne,

svako može da vidi već i iz toga što niko ne može da zna šta to znači „videti izaonoga koji vidje mene“, osim iz unutrašnjeg smisla, u kome mora da ima takvihstvari koje se ne mogu objasniti da bi se shvatile, osim preko ideja koje majuanđeli , koje se ne mogu pretvoriti u reči, nego samo u smisao reči; a to jesasvim odvojeno od materijanih ideja od kojih dolaze ideje smisla reči. O ovimstvarima koje su pred nama, koje su nejasne čoveku, o njima anđeli imaju idejekoje su tako svetle i izrazite i koje su obogaćene s puno pretstava, da kada bi sesamo mali deo opisao, to bi ispunilo ceo jedan tom.1956. Radi toga zove se studenac onaj.Da ovo označava derivativno (izvedeno)stanje istine, jasno je iz onoga što je već rečeno; kao i iz značenja „zdenca“, kojije istina )objkašnjeno u br. 1927), Poštp se ova istina ne vidi u Racionalnom,nego je ispod Racionalnog, reč u izvornom jeziku koja se ovde „zdenac“, jetamo različita od reči kojom se označava zdenac.1957. Studenac živoga koji me vidje. Da ovo označava istinu koja je jasnosagledana, jasno je iz onoga što je već rečeno, a to je da je Gospod jasnosagledao kakav je slučaj sa istinom ovog Racionalnog – ta to nije dobro.Gospodov unutarnji čovek, iz kojega je On video, naziva se „Živi koji me vidje“,jer je bio spojen s unutrašnjim čovekom, koji je Jehova, a koji sam živi i vidi sam(kao što je pokazano gore br. 1954).1958. Koji je između Kadisa i Varada. Da ovo označava kvalitet – to jest, da jeOn video kakva je ovo bila istina, pa i kakvo je bilo ovo Racionalno – jasno je izznačenja „Kadisa“ i „Varada“. Da „Kadis“ označava istinu, kao i raspravu oistinama, bilo je pre pokazano (br. 1678); a „Varad“ označava ono što je ispod,a to je istinsko znanje o činjenice od koje dolazi i Racionalno. Da imena u Rečioznačavaju delujuće stvari, može se videti gore, br. 1876, 1888, a i br. 1224,1264).1959. Stih 15. I rodi Agara Avramu sina. I nadje Avram sinu svojemu, kojeg murodi Agara, ime Ismailo. „I rodi Agara Avramu sina“, označava racionalnogčoveka rođenog iz ovoga spajanja i začeća; „I nadje Avram sinu svojemu, kojegmu rodi Agara, ime Ismailo“, označava njegov kvalitet.1960. Sinu kojeg mu rodi Agara. Da ovo označava racionalnog čoveka rođenogod ovoga spajanja i začeća, vidi se iz onoga što Agara pretstavlja i označava, a ionoga što je označeno „Avramom“ i „sinom“. Da „Agara“ označava životosećanja za znanje u spoljašnjem čoveku, pokazano je gore (br. 1895, 1896); ida „Avram“ označava Gospodovog unutrašnjeg čoveka (br. 1893, 1950); i da

„sin“ označava istinu, a tako i istinu koja je bila u ovom Racionalnom (br. 264,489, 491, 533, 1147); stoga „sin kojega Agara rodi Avramu“, označavaracionalnog čoveka koji je rođen od ovoga spajanje i začeća. U ovaj se smisaomenja smisao slova kada dopre do anđela, ili kada je pred anđelima.1961. I nadje Avram sinu kojega mu rodi Agara, ime Ismailo. Da ovo označavanjegov kvalitet, jasno je iz značenja „nazvati imenom“, što je poznavati kakva jestvar o kojoj se radi (kao što je objašnjeno u br. 144, 145, 1754); a tako isto i izonoga što „Ismailo“ pretstavlja i označava, a to je racionalna istina, koja jeopisana u stihovima 11 i12 ovim rečima: „nadjeni mu ime Ismailo, jer je Jehovavidio muku tvoju“; „i biće čovjek ubojica (divlje magare ili ždrebe); njegova ćese ruka dizati na sve, i ruka svih na njega, i nastavaće na pogledu svoj braćisvojoj“; a za značenje ovih reči, vidi objašnjenje stihova koji ih sadrže. Ovde seopisuje kvalitet ovog Racionalnog.1962. Stih 16. A bješe Avramu osamdeset i šest godina kad mu Agara rodiIsmaila. „A Avramu bješe osamdeset i šest godina“, označava Gospodovo stanjeu pogledu nebeskog dobra koje je stekao borbama u iskušenjima; „kad muAgara rodi Ismaila“, označava kad je život osećanja za znanja rodio Racionalno.1963. A bješe Avramu osamdeset i šest godina. Da ovo označava Gospodovostanje u pogledu nebeskog dobra koje je stekao u borbama i u iskušenjima,jasno je iz značenja „osamdeset“, u kojemu je sadržano isto što i u „četrdeset“;a da ovi brojevi označavaju iskušenja, već je bilo pokazano (br. 730, 862); i izznačenja „šest“, što je borba, isto je objašnjeno ranije (br. 720, 737, 900); idalje, iz značenja „deset“, što su ostaci (o njima br. 576); a u slučaju Gospoda,ostaci su bili sticanje nebeskih dobara pomoću kojih je sjedinio Svoju LjudskuSuštinu sa Božanskom Suštinom (br. 1906, na kraju). Ova su tri broja sastavnidelovi broja osamdeset šest, u kojem su označene ove stvari, a koje stogaoznačavaju Gospodovo stanje u pogledu na nebeska dobra, koja je stekao krozborbe u iskušenjima; jer svi brojevi u Reči označavaju delujuće stvari (kao što jepre pokazano br. 482, 487, 575, 647, 648, 755, 813). Kao i u ovom slučaju,pominju se brojevi godina, a oni se pominju i u istorijskoj vezi s Avramom, testoga izgleda kao da oni ne označavaju ovakve stvari. Ali u Reči nema ničega štose ne menja u nebeski i duhovni smisao kada stigne do anđela; jer su anđelisamo u duhovnim i nebeskim idejama, pa kada čovek čita Reč, anđeli neprimećuju broj „osamseset šest“ niti ih je briga koliko je Avramu bilo godinakada mu je Agara rodila sina; umesto toga, kada se čita, tada se umesto brojevanjima pokazuju stvari koje su u njima sadržane; isti je slučaj i sa svim drugimizrazima, kao št je to objašnjeno u unutrašnjem smislu.

1964. Kada mu Agara rodi sina. Da ovo označava stanje kada je život osećanjaza znanja rodio Racionalno, jasno je iz značenja „Agare“ koja je život osećanjaza znanja; kao i iz značenja „Ismaila“ koji je prvo začeto Racionalno, o komegore. Pošto se u ovom poglavlju govori o čovekovom Racionalnom, i pošto je tuopisano kakvo je ono kada je sačinjeno samo od istina, a kakvo je kada jesačinjeno od dobara i istina od tih dobara, neka se zna da se Racionalno nemože začeti i roditi, to jest, oblikovati, bez znanja-reči i spoznaja; ali ovespoznaje (cognitiones) mora da imaju kao cilj neku korist (svrhu), jer kada imajusvrhu, tada im je cilj život, jer je ceo život u svrhama , jer pripada svrhama;stoga, ako se znanja ne stiču sa ciljem da se preko njih ostvare svrhe (da budukorisna), ona nemaju vrednosti. Po ovim samim znanjima, Racionalno postajekao što je ovde opisano, kao divlje magare ili ždrebe, zloćudno, i svadljivo, čiji ježivot usahnuo i suh, sve od života istine koja je uprljana ljubavlju prema sebi. Alikada ova znanja imaju shrhu ili neku korist za cilj, ona dobijaju život od svrha,ali onakav život kakve su te koristi ili svrhe. Oni koji stiču znanja da bi postalisavršeniji u ljubavi od vere – jer je istinska i stvarna vera ljubav prema Gospodui prema bližnjemu – ti su u svrhama svih svrha, i primaju duhovni i nebeski životod Gospoda; a kada su u tome životu, oni su u stanju da opažaju sve stvari uGospodovom carstvu. U ovom životu su svi anđeli; i pošto su u ovom životu, onisu u samoj inteligenciji i u samoj mudrosti.1965. Ovo je, dakle, unutrašnji smisao sadržan u poglavlju koje govori oAvramu, Agari, i Ismailu. Ali kako je bogat ovaj smisao, odnosno kako sadržineograničen broj stvari, može se videti ako se zna da se sve stvari uunutrašnjem smislu u Reči, u opštem i u pojedinačnom, da se odnose naGospoda, i da govore o Gospodu – jer život Reči, to jest sama Reč na ovomepočiva – one u isto vreme u unutrašnjem smislu govore o Njegovom carstvu unebima, i o Njegovom carstvu na zemlji, a to je crkva; i na isti način, one govoreo svakom u kome je Gospodovo carstvo; i pored toga, one govore u opšte onebeskim i duhovnim stvarima, jer su ove od Gospoda. Otuda je to da Avrampretstavlja i nebesku crkvu, nebeskog čoveka, i samo nebesko, i tako dalje. Alibi bilo predugo objašnjavati sve ovo.

O VIĐENJIMA (VIZIJAMA) I SNOVIMA, UKLJUČUJUĆI I PROROČKE U REČI.1966. Malo njih zna kakav je slučaj s viđenjima (vizijama, utvarama), i koje suprave; ali za nekoliko godina sam već skoro stalno u društvu s onima koji su udrugom životu, što se može videti iz Prvog Dela ovoga dela, i tamo sam videozadivljujuće stvari, te sam tako kroz iskustvo obavešten u pogledu viđenja isnova, o kojima mogu da iznesem sledeće.1967. Mnogo se govori o viđenjima nekih osoba koje su izjavile da su videlemnoge stvari, i koje su ih zaista videle, ali je to bilo u fantaziji. O tim(fantazijama) bio sam poučen, pa mi je i pokazano kako do njih dolazi. Imaduhova koji pomoću fantazija (zamišljanja?) unose (ulivaju?) privide (izglede)koji su kao stvarni. Na primer, kada neko gleda u nešto što je u senci, ili primesečini, ili po danu ako je predmet na tamnome mestu, ovi duhovi drže misaogledaoca stalno fiksiran na jednu stvar, bilo to životinja, ili čudovište, ili šuma, ilibilo koja druga stvar; i dok se um drži u toj jednoj misli, fantazija se povećava iraste sve dok se osoba ne ubedi, i vidi nešto kao da to zaista i postoji, dok su tosamo iluzije. Ovo se dešava onima koji vole da zamišljaju nešto, i koji imaju slabum, pa stoga postaju lakoverni. To su videoci (vizionari).1968. Ovima su slični entuzijastički duhovi, ali ovi imaju viđenja o stvarima kojese mogu verovati, a u koje su oni ubeđeni i u koje ubeđuju i druge, i to takojako, da su spremni da se zakunu da je laž isina, a obmana da je stvarnost. Oprirodi ovih duhova može se mnogo toga izneti iz iskustva; ali, po GospodovojBožanskoj milosti, o njima će biti govora posebno. Oni su stekli ovu prirodu odubeđenja i lažnih načela da vrema života (zemaljsog).1969. Zli duhovi u drugom životu kao da i nisu ništa drugo nego požude ifantazije. To je jedini život koji su oni stekli. Njihove su fantazije takve, da oni neopažaju ništa osim njih. Ljudske fantazije se ne mogu uporediti s njihovim, jernjihovo stanje nadilazi čovekovo stanje u takvim stvarima. Kod paklenih(duhova) ove su fantazije neprekidne, i pomoću njih oni jako muče jedandrugoga (prim. prev. Iako nisu stvarne, fantazije doživljavaju paklemi duhovikao da jesu stvarne. To je jedino „mučenje“ koje postoji u paklovima a koje seslaže s popularnom pretstavom o paklu. Međutim, autor ne govori, ali danaslutiti, da ljuidi koji su umobolni, vide zle duhove i trpe od njihovih „fantazija“.Američki psiholog Wilson van Dusen, posle čitanja ovih redova, komunicirao je spaklenim duhovima preko svojih umobolnih pacijenata u Mendocino bolnici uKaliforniji, i preko Rohrschah testova utvrdio da su pacijent i zao duh unjegovom umu dve razne ličnosti. O tome je pisao, i govorio na televiziji, a

prevodilac ovih redova je razgovarao s njim za vreme njegove posete Bostonu1967. O tome je objavio, između ostalog, knižicu pod naslovom, „Prisustvo zlihduhova u ljudskolm ludilu“).1970. Prava viđenja (vizije) su viđenja ili vizije stvari koje zaista postoje udrugom životu; one su stvari koje se mogu videti očima duha, ali ne i očimatela; one se pokazuju čoveku onda kada mu Gospod otvori njegov unutarnji vid(to jest vid koji pripada njegovom duhu), a u koji vid on ulazi kada , odvojen odživota tela, pređe u drugi život; jer čovek je duh obučen u telo. Ovakva suviđenja imali proroci. Kad se ovaj vid otvori, tada se one stvari, koje stvarnopostoje kod duhova, vide jasnije nego u podne na svetu, te se vide ne samopretstave nego i sami duhovi, tako da se može opaziti ko su, i šta su, gde su,odakle dolaze i kuda idu; isto tako, šta osećaju i šta su njihova ubeđenja, pa ikoje su vere (br. 1388, 1394), sve potvrđeno živim govorom, upravom onakvimkakav je i ljudski govor, i sve to bez obmane.1971. Vizije koje se pokazuju pred dobrim duhovima su pretstave stvari kojepostoje u nebu; jer kada se ono što postoji u nebu pred očima anđela, spusti usvet duhova, to se pretvara u pretstave, iz kojih i u kojima se jasno može videtišta one označavaju. Dobri duhovi stalno vide ove pretsave, a to je popraćeno sosećanjem zadovoljstva i sa lepotom koje je teško opisati.1972. Što se tiče vizija, ili rađe viđenja, koje se pokazuju pred očima duhova, aline pred očima tela, ima ih unutarnjih i više unutarnjih. One koje sam ja video usvetu duhova, video sam ih u jasnoj svetlosti, ali ne i one u nebu anđeoskihduhova, koje sam video manje jasno (zatamnjeno), a još manje jasno one unebu anđela, jer je vid moga duha retko bio otvoren tako daleko, ali sammogao znati šta kažu, preko određenog opažanja, čiju prirodu ne mogu opisati;to je često bilo preko duhova posrednika; stvari koje su tamo, pokazivale su seu senki svetlosti neba, koja nije kao senka na svetu, jer je to svetlo koj slabi ikoje čini da se to što se prikazuje manje može razumeti.1973. Bilo bi zamorno olpisivati sve vizije, jer ih ikma mnogo. Ilustracije radi,opisaću dve, a iz njih se može videti njihov karakter; isto tako može se videtkako on deluju na dihove kolji ikh vide, i kako zli duhovi pate kada se od njihoduzme spoosobnost da vide i čuju ono što drugi i vide i čuju; jer oni nepodnose da im se to oduzima; jer duhovi nemaju čulo ukusa, nego umestonjega imaju želju, ili vrstu apetita, da zhnaju i da uče. To je nešzo kao hranakojom se hrane (br. 1480). Soga će se priroda njihove muke, kada se ova hranaoduzme, videti iz primera koji sledi.

1974. Posle mučnog sna, oko prve straže, pokazao se vrlo prijatan prizor. Bili suto lovorovi venci, sasvim sveži, u najlepštem redu, u pokretu kao da su bili živi;takvog oblika i elegancije da je nemoguće opisati njihovu lepotu i harmoniju,kao i osećanje ushićenja koje je od njih dolazilo. Oni su bili u duplom nizu, namalon rastojanju jedan od drugoga, i pružali su se dosta daleko, stalno menjajustanje svje lepote. Ovo su jasno videli duhovi, čak i zli duhovi. Iza ovoga jedošao drugi prizor, još lepši, u kome se osećala nebeska sreća, ali koja se samovidela kao kroz maglu: bila su to mala deca u nebeskim igrama, što je delovalona um na neopisiv način. Posle toga, razgovarao sam s duhovima o ovimprizorima; a oni su rekli da su videli prvi kao i ja, ali drugi tako maglovito da nemogu reći šta je to bilo. To je bio uzrok da osete negodovanje, a ondapostepeno i zavist, jer je bilo rečeno da su to anđeli i mala deca videli; a bilo mije dato da oselim čulno njihovu zavist, tako da mi nije ništa promaklo iz čegabih se poučio o tome. Zavist je bila takva da je u njima uzrokovala ne samo jakonegodovanje nego i osećanje teskobe i unutrašnjeg bola; i to sve samo zato štonisu videli i drugu viziju; a posledica je bila to da su bili vođeni kroz razna stanjazavisti dok nisu osetili bol u oblasti srca. Dok su bili u ovome stanju, razgovaraosam s njima o zavisti, rekavši da bi trebalo da budu zadovoljni da su videli prvuviziju, i da su mogli da vide i drugu da su bili dobri; ali ih je ovo još više uzbudilo,što je pojačalo njihovu zavist, a koja je rasla do toga da se nisu mogli setiti ovestvari a da ne osete bol. Nemoguće je opisai stanja i kretanja zavisti, sa njenimstepenima, pogoršanjima, i raznim tegobama srca i uma. Tako je bilo pokazanokako zavist muči one koji su zli, kada vide iz daljine blaženstvo dobrih, pa čak ikada samo misle o njemu.1975. U pogledu snova, poznato je da je Gospod otkrivao nebeske tajneprorocima, ne samo preko vizija, nego i preko snova, i da su snovi pretstavljali ioznačavali slične stvari kao i vizije, pošto pripadaju skoro istoj klasi; i drugima jekao i prorocima otkrivana budućnost u snovima; kao snovi Josipovi, kao i snovionih koji su bili u tamnici s njim, kao i snovi Faraonovi, Navukodonosorovi, idrugi, iz kojih se može videti da snovi kao i vizije silaze s neba ; s tom razlikomda se snovi javljaju kada je čovek u snu, a vizije kada nije u snu. Pokazano mi jeuživo kako se proročki snovi, kao oni za koje znamo iz Reči, ulivaju, to jest silazeiz neba; o čemu ću izneti sledeće pojedinosti iz iskustva.1976. Postoje tri vrste snova. Prva vrsta dolazi od Gospoda preko neba; takvisu proročki snovi o kojima se govori u Reči. Druga vrsta dolazi preko anđeoskihduhova, osobito onih koji su iznad na desno, gde se nalaze rajski prizori; iz ovih,kao iz izvora, imali su snove ljudi Pradrevne Crkve, a koji su bili pouke

(instruktivni) (vidi br. 1122). Treća vrsta dolazi od duhova koji su blizu kadačovek spava, a koji isto tako nešto oznčavaju. A fantastični snovi dolaze izdrugog izvora.1977. Da bih znao kako se ulivaju snovi, bio sam uspavan, te sam sanjao da jedošao jedan brod, nakrcan slatkišima i ukusnom hranom. Stvari u brodu se nisuvidele, pošto su bile sklonjene. Na brodu su stajala dva stražara, pored trećegakoji je bio njegov kapetan. Brod je ušou u jedan zasvođeni dok. Probudih se ipočeh razmišljati o ovome snu. Anđeoski duhovi, koji su bili ispred na desno,tada mi se obratiše, i rekoše da su oni uneli ovaj san; i da bih se uverio da jezaista tako, bio sam doveden u stanje koje je bilo u isto vreme i san i java(budnost); i tada unesoše (u mene) razne stvari koje su bile prijatne iraznovrsne; na primer, jedno nepoznato malo stvorenje koje se raspršilo unešto kao crnkaste ali sjajne zrake, koje su jurnule velikom brzinom u moje levooko. Tako su mi pokazali i ljude i malu decu ukrašenu na razne načine; poreddrugih stvari, uz neizrecivu prijatnost, o kojoj sam razgovarao s njima. Ovo sedesilo ne jednom, nego mnogo puta, i svaki put su me poučavali živim glasom.Te snove unose anđeoski duhovi koji su ispred(na ulazu) rajskih prizora; a njimaje bilo povereno da bdiju nad nekim ljudima kako ih ne bi napadali zli duhovi.Oni obavljaju ovu dužnost s najvećim zadovoljstvom, tako da ima među njimarivalstva ko će da bude prisuta (pored čoveka koji spava?); oni vole da utiču načoveka sa prijatnim stvarima koje vide u njegovom osećanju i geniju. Ti kojipostaju anđeoski duhovi, to su oni koji su u životu uživali u tome i voleli da nasvaki način i s velikim trudom učine prijatnim život drugih ljudi. Kada se sluhotvori dovoljno daleko, od njih se čuje, kao s rastojanja, jedan mio imodulirajući zvuk, kao da pevaju. Oni rekoše da ne znaju otkuda ovakve stvari, itako lepe i prijatne pretstave njima dolaze u trenutku; ali je bilo rečeo da je toiz neba. Oni pripadaju oblasti maloga mozga (cerebeluma); jer, bio samobavešten, cerebelum (mali mozak) je budan kada čovek spava, a to je kadamozak (cerebrum) spava. Iz ovoga izvora su ljudi u Pradrevnoj Crkvi imali svojesnove, zajedno s opažanjem šta oni znače; a od kojih su došle velikim delompretstave i značenja drevnih ljudi, preko kojih su se njima otkrivale dubokoskrivene stvari.1978. Pored toga, ima drugih duhova koji pripadaju oblasti na levoj strani grudi, koji često ovima (gore pomenutim?) smetaju; i još drugih na koje oni neobraćaju pažnju.

1979. Posle ovakvih snova, često mi je bilo dozvoljeno da govorim s duhovima ianđelima koji su ih uneli; pa su mi rekli šta su uneli, a ja sam njima rekao štasam video. Ali bi bilo predugo da se iznesu sva moja iskustva u ovim stvarima.1980. Vredno je pomenuti da kad bih se probudio i ispričao šta sam sanjao, i tou nizovima, neki duhovi (ne oni o kojima sam govorio gore) su mi tada rekli dase to potpuno slagalo s onim o čemu su oni razgovarali, rekavši šta je biopredmet razgovora, i nije bilo nikakve razlike; ali da to nisu bile same stvari okojima su razgovarali nego da su to bile pretstave tih stvari, u koje su se njihoveideje pretvorile i promenile u svetu duhova; jer se u svetu duhova ideje anđelapretvaraju u pretstave; na taj način, sve ono o čemu su oni razgovarali bilo jepretstavljeno u mome snu. Dalje, rekoše da bi se isti razgovor mogao pretvoritiu druge pretstave, više ili manje slične ovima, u bezbroj varijacija. Razlog da suse pretvorile u onakve pretstave koje sam opisao, bio je to što se to desilo uskladu sa stanjem duhova oko mene, a to znači u skladu s mojim stanjem u tovreme. Jednom rečju, mnogo različitih snova mogu da siđu i pretstaljaju istirazgovor, te da tako imaju isto poreklo; jer, kao što je rečeno, stvari učovekovoj memoriji i osećanju su prijemnici (sasudi), u kojima se ideje primajuu pretstavama već prema obliku i promeni stanja.1981. Mogu da navedem još jedan primer iste vrste. Sanjao sam jedan običansan. Kad sam se probudio, ispričao sam ga od početka do kraja. Anđeli rekošeda je to koincidiralo (slagalo se) s onim o čemu su oni razgovarali dok su bilizajedno; ne da su stvari u snu bile iste, jer su bile sasvim različite, jer su one bileono u šta su se njihove misli pretvorile, to jest tako da su pretstavljale ioznačavale (ono o čemu su oni razgovarali?), i to u svemu, da ništa nijenedostajalo. Onda sam s njima razgovara o uticaju (influksu), kako se stvari kaoulivaju i menjaju. Bila je jedna osoba za koju sam mislio (imao ideju) da je tajbio u prirodnoj istini, što sam zaključio iz postupaka u njegovom životu. I tadase vodio razgovor među anđelima o prirodnoj istini, pa se zbog toga ta osobapokazala u pretstavama i saobraznostima koje su odražavale taj razgovoranđela. Pa ipak, nije sve bilo isto do u tančine.1982. Neke duše, koje su bile skoro stigle sa sveta, želele su da vide slavuGospodovu pre negio su bile pripuštene (u nebo?); one su bile uspavane upogledu spoljašnjih čula, pa su se bile u stanju da se uzdignu u viši stepenbudnosti, pa su tako primljene da vide slavu neba; ali ubrzo su vračene uspoljašnja čula, pa tako i u njihov pređašnji život.

1983. Zli duhovi žarko žele da muče i napadaju čoveka dok ovaj spava, ali gaGospod onda osobito čuva, jer ljubav ne spava. A duhovi koji napadaju čoveka,bivaju stogo kažnjeni. Čuo sam njihove kazne češće nego što mogu da ispričam.One se sastoje u razvlačenju (tela) (o kojim u br. 829, 957, 959), ispod stopelevog stopala, a ovo traje neka i po nekoliko sati zajedno. Sirene, koje suunutarnje čarobnice, su te koje su posebno gadne noću, i tada pokušavaju da seuvuku u čovekove unutarnje misli i osećanja, ali ih Gospod uvek otera služeći seanđelima, pa na kraju bivaju strogo kažnjene. One su često razgovarale sdrugim kao da govore od mene (iz mene), kao da je to bio moj govor, takosličan da se nije razlikovao, ulivajući prljave stvari i sugerišući laži. Jednom sambio u slatkom snu, u kome sam se samo odmarao. Kad sam se probudio, nekiduhovi počeše da me grde da sam ih (kako su rekli) napadao tako okrutno da sumislili da su u paklu – bacajući krivicu na mene. Odgovorio sam da ne znamništa o toj stvari, jer sam slatko spavao, tako nisam bio u stanju da ih mučim.Začuđeni ovim, na kraju su imali opažanje da su to uradile sirene njihovimmađijskim veštinama. Nešto slično pokazano je i kasnije, kako bih znao više očetama sirena. One su uglavnom ženskoga pola, a koje su se u životu telatrudile da privuku muškarce svojim unujtarnjim veštinama; uvlačeći se pomoćuvanjskih stvari, zarobljavajući njihov niži um na sve moguće načine, ali sa lošomnamerom, uglavnom da bi zapovedale. Otuda su stekle takvu prirodu da misleda mogu sve , učeći i izmišljajući nove veštine, koje one lako upijaju kao štospužva upija vodu, čistu ili prljavu. Tako da one provode u dela i svete i profanestvari, sa ciljem, kao što smo rekli, da zapovedaju. Bilo mi je dato da opazimkakve su iznutra, i da vidim kako su nečiste, uprljane preljubama i mržnjama.Bilo mi je dopušteno da opazim kako je moćna u delima njihova sfera. Sve svojeunutarnje, one svode na neko ubeđenje, kako bi to bilo u zaveri sa njihovimspoljašnjim da ostvare svoj cilj. One tako navuku i primoraju duhove da misleisto kao i one. S njima se ne može razumno govoriti, jer one koriste sve razlogeu isto vreme, i to uvlače u rđava osećanje neke osobe; tako one deluju utičući uprirodne sklonosti, i tako ulaze u umove drugih, kada ih navode (zavode), i ondaih svojim ubeđenjem savladaju ili zarobe. Najviše se trude da razruše savest, akad ga sruše, tada zaposednu čoveka iznutra, pa ga čak i opsednu, ikako ovajnije toga svestan. U naše dane nema, kao nekada, spoljašnjih opsednutosti, aliima unutrašnjih, od strane duhova ove klase. Oni koji nemaju savest, ti su biliopsednuti na ovaj način. Unutarnje njihove misle je suludo na način sličanovome, ali je to sakriveno i pokriveno kao velom spoljašnjeg dekoruma(pristiojnosti) i pretvorne časnosti, sve radi čuvanja časti, dobitka, i ugleda.Ovakvi ljudi mogu ovo da znaju, ako obrate pažnju na svoje misli.

POGLAVLJE SEDAMNAESTO.1984. Malo ljudi je u stanju da poveruju da Reč ima unutrašnji smisao u sebi,koji se ne pokazuje u slovu, jer je tako udaljen od smisla sloba kao nebo odzemlje. Ali da smisao slova sadrži u sebi takve stvari , i da je sastavljen odpretstava i značenja tajni koje niko ne vidi osim Gospod, i anđeli od Njega,jasno je iz onoga što je rečeno u Prvom Delu ovoga dela. Smisao slova se odnosiprema unutrašnjem smislu kao što se telo odnosi prema duši. Dok je čovek utelu, i dok misli od telesnih stvari, on ne zna skoro ništa o duši; jer su funkcijetela različite od funkcija duše, i to tako različite da kada bi se funkcije dušerazotkrile, ne bi le priznate (kao takve). Isti je slučaj s unutarnjim stvarima uReči; njena duša, to jest, život je unutra, i ona se odnosi na Gospoda, Njegovocarstvo, crkvu i na one stvari u čoveku koje pripadaju Njegovom carstvu i crkvi; ikada se ove priznaju, tada je to Reč Gospodova, jer u tom slučaju je u njoj samživot. Da je ovakav slučaj zaista, potvrđeno je mnogim stvarima u Prvom Delu, ameni je dato da znam s izvesnošću. Jer nijedna ideja koja se odnosi na telesne isvetske stvari ne može da pređe anđelima, nego se ona otklanja na prvompragu, kada ostavi čoveka; kao što se može videti u Prvom Delu, iz iskustva (br.1769-72 uključno), kao i to kako se menja (br. 1872-1876). Ovo se može videti izmnogih stvari u slovu koje nisu razumljive u smislu slova pa stoga ne bi bilepriznate kao Gospodova Reč kad u njima ne bi bila takva duša i takav život. Nitibi izgledale kao nešto Božansko osim onima koji bili od ranog detinjstvapodigniti da veruju da je Reč nadahnuta pa prema tome i sveta. Ko bi znao izsmisla slova šta znače one stvari koje je Jakov rekao svojik sinovima pred smrt(Postanje XLIX)? Veže za čokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade odmagarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa. Oči sumu crvene od vina, i zubi od mlijeka. (stihovi 11, 12) Slučaj je sličan sa mnogimodlomcima kod Proroka. Ali šta je označeno ovim rečima, može se videti samoiz unutrašnjeg smisla, u kojemu su sve stvari i u opštem i u posebnom slažu unajlepšem redu. Slučaj je isti i s onim što je Gospod rekao o poslednjemvremenu: I odmah će po nevolji dana tijeh sunce pomrčati. I mjesec svjetlostsvoju izgubiti, i zvijezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada će sepokazati znak sina čovječijega na nebu. I tada će proplakati sva plemena nazemlji, i ugledaće sina čovječijeg gdje ide na oblacima nebeskim sa silom islavom velikol (Mateja XXIV. 29,30). Ove reči nikako ne znače da će sunce imesec potamneti, ni da će zvezde pasti s neba, niti da će plemena proplakati;nego znače da će ljubav ka bližnjem i vera (potamneti?), jer u unutrašnjemsmislu to su „sunce i mesec“, i one će potamneti; one isto tako označavajupoznanja dobra i istine, jer to su “zvezde“ koje se ovde nazivaju “sile nebeske“,a koje će tada pasti i nestati; i da će tako (pasti i nestati) sve stvari vere, koje su

„plemena na zemlji“. I ovo je pokazano u Prvom Delu (br. 31, 32, 1053, 1529-1531, 1808). Iz ovih nekoliko stvari može se videti priroda unutrašnjeg smisla uReči, i da je on udaljen, u nekim slučajevima jako udaljen, od smisla slova. Alismisao slova pretstavlja istine; i on pokazuje izgled istine, u kojem izgledu čovekmože da bude kada nije u svetlosti istne.POGLAVLJE XVII.1. A kada Avramuj bješe devedeset i devet godina javi mu se Jehova i reče: Jasam Bog Jehova svemogući. Po mojoj volji živi i budi pošte (savršen)..2. I učiniću zavjet između sebe i tebe, i vrlo ću te umnožiti.3. A Avam pade ničice. A Jehova mu još govori i reče:4. Od mene evo zavjet moj s tobom da ćeš biti otac mnogim narodima.5. Za to se nećeš više zvati Avram nego Avraham, jer sam te učinio ocemmnogih naroda.6. Daću ti porodicu vrlo veliku, i načiniću od tebe narode mnoge, i carevi će izaćiod tgebe.7. I postavljam zavjet svoj imeđu mene i tebe i sjemena tvojega nakon tebe odkoljena do koljena da je zavjet vječan, da sam Bog tebi i sjemenu tvojemu nakontebe.8. I daću tebi i sjemenu tvojemu nakon tebe zemlju u kojoj si došljak svu zemljuHanansku u državu vječnu, i biću im Bog.9. I reče Bog Avramu: ti pak drži zavjet moj, ti i sjeme tvoje nakon tebe odkoljena na koljeno.10. A ovo je zavjet moj između mene i vas i semena tvojega nakno tebe: da seobrezuje između vas sve muškine.11. A obrezivaćete kraj tijela svojega, da bude znak zavjeta između mene i vas.

12. Svako muško dijete kad mu bude osam dana da se obrezuje od koljena dokoljena, rodilo se u kući ili bilo kupljeno za novce od kojih god stranaca, koje nebude od sjemena tvojega.13. Da se obrezuje koje se rodi u kući tvojoj ili koji se kupi za novce tvoje; tako ćebiti zavjet moj na tijelu vašem zavjet vječni.14. A neobrezano muško, kojemu se ne obreže okrajak tijela njegova, da seistrijebi iz naroda svojega, jer pokvari zavjet moj.15. I još reče Bog Avramu: a Saru ženu svoju ne zovi je više Sara, nego nek jojbude ime Sarah.16. I ja ću je blagosloviti, i daću ti sina od nje; blagosloviću je, i biće matimnogim narodima, i carevi narodima izaći će od nje.17. Tada pade Avram ničice, i nasmija se u srcu svojemu: eda će se čovjeku odsto godina roditi sin? I Sari? Eda će žena od devedeset godina roditi?18. I Avram reče Bogu: neka bude živ Ismailo pred tobom!19. I reče Bog: zaista Sara žena tvoja rodiće ti sina, i nadjećeš mu ime Isak; ipostaviću zavjet s njim da bude zavjet vječni sjemenu njegovu nakon njega.20. A i za Ismaila uslišio sam te; evo blagoslovio sam ga, i daću mu porodicuveliku, i umnožiću ga veoma, i rodiće dvanaest knezova, i i učiniću od njega veliknarod.21. A zavjet svoj učiniću s Isakom kad ti ga rodi Sara, od godine u ovo doba.22. A Bog izgovoriši ovo otide od Avrama gore.23. I Avram uze Ismaila sina svojega i sve koji se rodiše u domu njegovom i kojebješe kupio za svoje novce, sve muškinje od domaćih svojih; i obreza okrajak odtijela njihova u isti dan, kao što mu kaza Bog.24. A bješe Avramu devedeset i devet gdina kad obreza okrajak tijela svojega.25. A Ismailu sinu njegovu bješe trinaest godina kad mu se obreza okrajak tijelanjegova.

26. U jedan dan obreza se Avram i sin mu Ismailo.27. I svi domašnji njegovi, rođeni u kući i kupljeni za novce od stranaca, bišeobreani s njim.SADRŽAJ.1985. Ovde se govori o ujedinjavanju Gospodove Božanske Suštine s LjudskomSuštinom, i Ljudske Suštine sa Božanskom Suštinom; a isto tako i o povezivanjuGospoda, preko Ljudske Suštine, sa ljudskim rodom.1986. Jehova se pokazao Gospodu u Njegovom Ljudskom (stih 1), Pretskazujućijedinstvo (stih 2,3); naime, Božanske s Ljudskom, i Ljudske sa Božanskom(stihovi 4, 5). I da je sve dobro i istina od Njega (stih 6). Na taj način bi se izvelospajanje ljudskog roda s Božanskim (s Bogom) (stih 7). I nebesko carstvo bićeNjegovo, koje će On dati onima koji uzveruju u Njega (stihovi 8,9). Ali čovektreba prvo da otstrani svoje ljubavi i njihove prljave požude, i tako biti očišćen;to je ono što je pretstavljeno i označeno obrezivanjem (10,11). Tako će seizvesti povezivanje, kako s onima koji su unutar crkve tako i s onima koji suizvan (stih 12). Tome mora da prethodi čišćenje; inače, nema spajanja, negoosude; pa ipak, do spajanja dolazi i kad je čovek u stanju nečistote (stihovi 13,14). Jedinstvo Ljudske Suštine sa Božanskom Suštinom, ili istine sa dobrom,ovde je pretskazano (stihovi 15 do 17). Tako isto i spajanje s onima koji su uistinama vere, naime, kako onih koji pripadaju nebeskoj crkvi tako i onih kojipripadaju duhovnoj crkvi (stihovi 18,9). I da će ovi potonji isto tako biti napojenidobrima vere (stih 20). U zaključku, (se kaže) da će ovo biti izvedeno prekosjedinjavanja u Gospodu Ljudske Suštine sa Božanskom Suštinom (stih 21). Krajpretskazivanje (stih 22), Tako je trebalo da bude, i tako je bilo (stihovi 23 do27).UNUTRAŠNJI SMISAO.1987. Stih 1. A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi se Jehova Avramu ireče mu: ja sam Bog svemogući; po mojoj moći živi i budi pošten (savršen).„Avramu bješe devedeset i devet godina“, označava vreme pre nego je Gospodpotpuno sjednio unutrašnjeg čoveka sa Racionalnim; „Avram“ označavaGospoda u tome stanju i u toj dobi; „pokaza se Jehova Avramu“, označava

manifestaciju (pokazivanje); „i reče mu“, označava opažanje; „ja sam Bogsvemogući“, u značenju slova to je ime Avramovog Boga, pod kojim imenommu se Gospod prvi put javio; „po mojoj volji živi“, označava istinu vere; „budipošten (savršen)“, označava dobro.1988. Avramu bješe devedeset i devet godina. Da ovo označava vreme (stanje)pre nego li je Gospod potpuno ujedinio unutrašnjeg čoveka sa Racionalnim,jasno je iz značenja „devet“ koji dolazi pre deset; ili što je isto, iz „devedeset idevet“ pre stotine, jer je Avramu bilo sto godina kada mu se radio sin Isak.Priroda unutrašnjeg smisla u Reči može se videti na poseban način pobrojevima, kao i po imenima koja se javljaju u Reči; jer tu brojevi, ma koji da su,označavaju delujuće stvari, kao što to je to slučaj i sa imena; jer nemaapsolutno ničega u Reči a da u tome nije nešto Božansko, ili da nema unutrašnjismisao; a kako je ovaj daleko od smisla slova, može se videti po brojevima iimenima; jer se u nebu ne obraća pažnja na ove (na brojeve) nego na ono štooni pretstavljaju. Na primer, kad god se pojavi broj „sedam“, pred anđelima sese odjednom vidi ono što je sveto, jer „sedam“ označava ono što je sveto, a tostoga što je „nebeski čovek“ sedmi dan, ili Sabat, i Gospodov „počinak“ (br. 84-87, 395, 433, 716, 881). Sličan je slučaj i sa drugim brojevima, kao na primer sadvanaest. Kad god se pokaže broj „dvanaest“, pred anđelima se pokazuje idejasvih stvari koje pripadaju veri, jer su ove stvari bile označene sa „dvanaestplemena“ (577). Da u Reči brojevi označavaju delujuće stvari, bilo je pokazano uPrvom Delu (br. 482, 487, 488, 493, 575, 647, 648, 755, 813, 893). Isti je slučaj isa brojem „devedeset devet“; i da ovaj broj označava vreme pre nego jeGospod potpuno ujedinio unutrašnjeg čoveka sa Racionalnim, jasno je izznačenja broja „sto godina“, što je bilo doba kada se Avramu rodio Isak; jer jeIsakom označen Gospodov racionalni čovek koji je spojen s Njegovimunutrašnjim čovekom, to jest sa Božanskim. U Reči, „stotina“ označava isto što i„deset“, jer se pravi množenjem deset sa deset, a „deset“ označava ostatke(kao što je pokazano u Prvom Delu, br. 576). A šta su ostaci u čoveku, može sevideti gore (br. 468, 530, 561, 660, 1050); kao i šta su bili ostaci kod Gospoda(br. 1906). Ove se tajne ne mogu više otkriti, ali svak može da o ovome napravizaključak kada se upozna s tim šta su ostaci (jer se danas ne zna šta su), ako sezna da su Gospodovi ostaci bili Božanska dobra koja je On sebi priskrbio Svojomvlastitom snagom, a pomoću kojih je objedinio Ljudsku Suštinu sa BožanskomSuštinom. Iz svega ovoga se može videti šta je označeno sa „devedeset devet“;jer ovaj broj, pošto prethodi stotini, označava vreme pre nego je Gospodpotpuno sjedinio unutrašnjeg čoveka sa Racionalnim. U slučaju Gospoda, prvoRacionalno bilo je pretstavljeno Ismailom; a priroda ovog Racionalnog bila jedovoljno prikazana gore (u prethodnom poglavlju XVI). Dok je Isakom

pretstavljeno Gospodovo Božansko Racionalno, kao što se vidi iz onoga štosledi. Iz Avramovog tako dugog boravka u Hananskoj zemlji (sada dvadest četirigodine, to jest, deset godina pre nego se rodio Ismailo, i trinaest posle toga) zavreme koje još nije imao sina od svoje žene Sare, i od vremena kad mu je prviput obećan sin kad mu je bilo devedeset devet godina, svako može da vidi da uovome ima neka tajna. Tajna je u tome, da bi on time mogao da prestavljasjedinjenje Gospodove Božanske Suštine sa Njegovom Ljudskom Suštinom, i ustvari jedinstvo Njegovog unutrašnjeg čoveka, koji je Jehova, s NjegovimRacionalnim.1989. Da „Avram“ označava Gospoda u to vreme i u tom dobu, jasno je izonoga što je do sad bilo rečeno o Avramu. U unutrašnjem smislu Avrampretstavlja Gospoda, jer kad se on pomene u Reči, u nebu se samo se na ovogaAvrama misli. Oni koji su rođeni unutar crkve, i koji su čuli o Avramu iz Reči,kada uđu u drugi život, oni još uvek nešto znaju o njemu; ali pošto je on kaosvaki drugi čovek, i ne može da im u bilo čemu pomogne, oni više ne misle onjemu; a onda im se kaže da se pod „Avramom“ u Reči misli na Gospoda. Alianđeli, koji su u nebeskim idejama i koji ih nikada ne vezuju ni za jednogčoveka, oni ne znaju ništa o Avramu; pa stoga kada čovek čita Reč i kad sepomene Avram, oni opažaju samo Gospoda; a kada se čitaju reči koje su sadapred nama, oni opažaju Gospoda u tome stanju i u taj dobi; jer ovde Jehovagovori s Avramom, to jet sa Gospodom.1990. Javi se Jehova Avramu. Da ovo označava manifestaciju (pojavljivanje),jasno je bez objašnjavanja, jer, kao što je rečeno, Avram pretstavlja Gospoda.Nijedan čovek na svetu nije video Jehovu, Gospodovog Oca; samo ga je Gospodvideo, kao što On sam reče kod Jovana: Boga niko nikad vidio nije; jedinorodnisin koji je u naručju očinom on ga javi (I.18). Opet: I otac koji me posla samsvjedoči za mene. Ni glasa njegova ikad čuste ni lica njegova vidjeste. (V.37).Samo Beskonačno, koje je iznad neba, i iznad najdubljih stvari koje pripadajučoveku, ne može se manifestovati osim preko Božanskog Ljudskog, koje pripadasamo Gospodu. Samo je takva komunikacija moguća između Beskonačnog sonima koji su konačni, i to je razlog da kada se Jehova pokazivao ljudimaPradrevne Crkve, a posle (ljudima) Drevne Crkve, koja je bila posle potopa, atada ponovo Avrahamu i prorocima, On se pokazivao kao čovek. Da je ovo bioGospod, On to otvoreno uči kod Jovana: Avram, otac vaš, bio je rad da vidi danmoj; i vidje, i obradova se. Zaista, zaista vam kažem, ja sam bio prije nego seAvraham rodio. (VIII. 56, 58). Isto tako kod Proroka, kao kod Danila koji ga jevideo kao Sina čovječijeg (VII.13). Iz ovih se odlomaka može videti da seBeskonačno Esse, koje je Jehova, nije moglo pokazati osim preko Ljudske

Suštine, a to znači preko Gospoda; pa se stoga nije pokazalo nikome osimGospodu. Kako bi (Gospod) mogao biti prisutan i povezan sa čovekom, pošto sečovek bio sasvim odvojio od Božanskog, i upao u prljave požude, a preko ovih učisto telesne i zemaljske stvari, On je uzeo na Sebe u stvarnosti Ljudsku Suštinupreko rođenja, da bi pripojio Beskonačno Božansko čoveku koji se bio tolikoudaljio; inače, ljudi bi bili nestali za uvek, smrću prokletih. Druge tajne vezaneza objavljivanje Jeholve u Gospodovom Ljudskom, kada je bio u stanjuponiznosti, a to je pre nego je potpuno sjedinio Ljudsku Suštinu sa BožanskmSuštinom, i pre nego ju je proslavio, to će biti, po Božanskoj milostiGospodovoj, izloženo u onome što sledi, onoliko koliko se može shvatiti.(prim.prev. Autor dopunjuje objašnjenje Utelovbljenja na drugim mestima, takošto ističe da je Gospod imao Božansko Ljudsko od večnolsti (ab aeterno), a pokojem kao slici, je i čovek stvoren. To Božasko je primio na sebe kada se rodio odmajke Marije, koja mu je dala jedno zemaljsko ljudsko, koje je potupnooboženo, i sjedinjeno sa Samim Božanskim, To prvobitno Božansko Ljudsko jeproslavbljeno, to jest ojačano posle pobeda nad paklovima, da je takvo u stanjuda osigura spasenje svakoga čoveka „dobre volje“.To „pojačano“ ili proslavljenoLjudski, autor naziva „dodatkom“ (Additimentum).1991. I reče mu. Da ovo označava opažanje (percepciju), jasno je izGospodovog opažanja, koje je bilo od Jehove, a o kojem je već bilo govora (br.1919; i i stoga što u unutrašnjem smislu, „Jehova reče“ ili Bog reče“ označavaopažanje (br. 1602, 1791 1815 1819, 1822).1992. Ja sam Bog Svemogući. Da ovo u smislu slova označava ime AvramovogBoga, pod kojim se imenom prvi put njima Jehova pretstavio, jasno je iz onogašto je u Reči rečeno o Avramu, o kući njegovoga oca, naime, da su se oni klanjalidrugim bogovima. U Siriji, odakle je došao Avram, još su uvek postojali ostaciDrevne Crkve, i tamo su mnoge porodice zadržale to bogoštovanje, što se vidipo Everu koji je bio iz te zemlje, a od kojega je proistekla Hebrejska nacija, te sui oni zadržali ime Jehova, kao što je pokazano u Prvom Delu (br. 1343), kao i izslučaja sa Valamom, koji je bio iz Sirije, i koji je prinosio žrtve i nazivao Jehovusvojim ocem. Da je Valam bio iz Sirije, može se videt iz Brojeva XXIII. 7; da jeprinosio žrtve, iz Brojeva XXII.39, 40, XXIII. 1-3, 14, 29; da je nazivao Jehovusojim ocem, Brojevi XXII. 8, 13, 18, 31; XXIII. 8, 12, 16. Ali ovo nije bio slučaj saTerinom kućom, ocem Avramovim i Nahorovim, jer je ovo bila jedna od onihporodica, koje ne samo da su izgubile ime „Jehovino“ nego su i služile drugimbogovima, a umesto Jehovi klanjali su se Svemogućem, kojega su nazivalisvojim bogom. Da su bili izgubili ime „Jehova“, vidi se iz onoga što je dodato uPrvom Delu (br. 1343). A da su služili druge bogove, kaže se otvoreno kod

Jošue: I reče Isus Navin ( ili Jošua) svemu narodu: ovako veli Jehova, BogIzrailjev: s onu stranu rijeke živješe nekad oci vaši, Tara, otac Abramov iNahorov, i služiše drugim bogovima; a od sada bojte se Jehove i služite muvjerno i istinito; i povrzite bogove, kojima su služili oci vaši s onu stranu rijeke, iu Misiru, i služite Jehovu. Ali ako vam nije drago služiti Jehovi, izaberite danaskoje ćete služiti, ili bogove kojima su služili oci vaši s onu stranu rijeke, ili bogoveAmoreja u kojih zemlji živite; a ja i dom moj služićemo Jehovi (XXIV.2, 14, 15).Da su i Nahor, Avramov brat, i nacija koja je potekla od njega, služili drugebogove, vidi se po Lavanu Sirijcu, koji je bio u Nahorovom gradu i koji se klanjaorezanim likovima, ili terafimima, koje je Rahela odnela sa sobom (Postanje XXIV.10; XXXI. 19 26 32 34). Vidi i ono što je o ovome predmetu rečeno u PrvomDelu (br. 1356). Da su se umesto Jehovi klanjali Svemogućem, kojega su nazivalisvojim bogom, jasno se vidi kod Mojsija: Ja (Jehova) javih se Avrahamu, Isaku, iJakovu, kao Bog Svemogući; a pod Mojim imenom Jehova oni me nisu znali(Izlazak VI.3). Iz svega ovoga se može videti da je Avram, kao i svi Neznabošci,bio idolopoklonik, i da do u ovo vreme, dok je živeo u Hananu, još nije bioizbacio iz svoga uma boga Svemogućega kojim je u smislu slova označeno imaAvramovog boga – i da se pod ovim imenom Gospod prvi put njima pretstavio(to jest pred Avramom, Isakom, i Jakovom), jasno je iz odlomaka koji su sadanavedeni. Razloga što je Gospod pristao da prvi put bude pretstavljem podimenom „Svemogući“ (El Šadaj), je u tome da Gospod nije hteo da odjednomrazruši bogoštovanje koje im je bilo usađeno od detinjstva; jer bi ovo bilo kaoda se iščupa koren, i da se razori celo stanje obožavanja i bogoštovanja koje jebilo duboko usađeno, a koje Gospod nikada ne lomi, nego savija. Sveto stanjebogoštovanja koje je usađeno od detinjstva, takve je prirode da ne podnosinasilje, već samo blago i milo savijanje. Isti je slučaj i s onim Neznabošcima, kojisu se u svom telesnom životu klanjali se idolima, a živeli u uzajamnoj ljubavi.Pošto je sveto stanje njihovog bogoštovanja bilo ukorenjeno od njihovogdetinjstva, u drugom životu ono se ne oduzima u trenutku, nego postupno; jerse u one koji su živeli u uzajamnoj ljubavi, dobra i istine vere mogu usaditi lako,i oni ih primaju s radošću; jer je ljubav ka bližnjemu plodno tlo. A takav je slučajbio s Avramom, Isakom, i Jakovom, tako da je Gospod dozvolio da zadrže ime„Boga Svemogućeg“, tako da im je rekao da je On „Bog Svemogući“; to je biloznačenje imena. Neki prevodioci Šadaj prevode sa „Svemogućim“; drugi sa„Gromovnik“, ali je pravo značenje „Iskušivač“ (Onaj koji iskušava) ili „Kušač“,„Dobročinitelj posle iskušenja“ ili „probe“, što je jasno iz Knjige o Jovu kojapominje često „Šadaj“–a, jer je Jov bio u iskušenjima; kao što se može videti izsledećih odlomaka: Blago čoveku kojega bog kara; i za to ne odbacuj karanjasvemogućeg (V.17). Nesretnome treba milost prijatelja, ali je on ostavio strahsvemobućega (VI.14). Ipak bih govorio sa svemogućim, i rad sam s Bogom

pravdati se (XIII.3). Digao je ruku svoju na Boga, i osilio se pred Svemogućim(XXV.25). Vide li očima svojim pogibao svoju, piju li gnjev svemogućega?(XXI.20). Svemoguć je, ne možemo ga stignuti, velike je sile, ali sudom i pravdmnikoga ne muči (XXXVII.23). Isto i kod Joila: Jaoh, dana! Jer je blizu dan Jehovin,i doći će kao pogibao od svemogućega. (I.15). Isto se može videti i iz same rečiŠadaj (Shaddai), koja označava pustošenje, pa tako i iskušenje, jer iskušenje jevrsta pustošenja. Ali ovo ime potiče od nacija u Siriji, gde se ne zove „ElohimŠadaj“ nego „El Šadaj“, a kod Joba prosto „Šadaj“, dok se „El“ i „Bog“ imenujuodvojeno. Pošto posle iskušenja uvek dolazi uteha, ti su narodi pripisivali idobro koje je proizlazilo od iskušenja, istome Šadaju (kao kod Jova XXII.17, 23,25, 26); kao što su mu pripisivali i razumevanje istine, koje je dolazilo odiskušenja (poglavlje xxxii.8; xxxiii.4). i pošto je tako Šadaj bio poštovan kao bogistine – jer pustošenje, iskušavanje kažnjavanje i karanje, dolaze ne od dobranego od istine – i pošto se Gospod pod tim imenom pretstavio Avrahamu, Isakui Jakovu, to ime je zadržano i kod Proroka; kod njih, pod Šadaj“ je misli naistinu. Kao kod Jezikilja: I čuh huku krila njihovijeh kad iđahu kao da bješe hukavelike vode, kao glas svemogućega, i kao graja u okolu; i kad stajahu, spuštahukrila (I.24). Opet: I slava Gospodnja podiže se s heruvima na prag od doma, inapuni se dom olblaka, i trijem se napuni slave Jehovine. I lupa krila heruvimačujaše se do spoljašnjeg trijema kao glas Boga svemogućega kad govori (X.4,5).Ovde „Jehova“ označava dobro, a „Šadaj“ istinu. U unutrašnjem smislu Reči,„krila“na sličan način označavaju ono što pripada istini. Osim toga, i Isak i Jakovpominju Boga Svemogućega u sličnom smislu, to jest, kao onoga koji iskušava, ikoji izbavlja od iskušenja, a posle toga udeljuje nagrade. Kada je Jakov bežaoispred Isava, Isak mu je rekao: Neka te Bog svemogući blagoslovi, i načini teplodnim i da te umnoži (XXVIII.3). Kad su sinovi Jakovljevi krenuli da idu u Egipatda kupe žito, i kada su se tako mnogo bojali Josipa, Jakov im je rekao: A Bogsvemogući da vam da da nađete milost u onoga čovjeka, da vam pusti bratavašega drugoga i Venijamina; ako li ostanem bez djece, neka ostanem bez djeca(Postanje XLIII.14). Jakov, koji se tada zvao Izrael, kada je blagosiljao Josipa, kojije bio u zlima iskušenja više nego njegova bača, i koji je iz njih bio izbavljen,reče: Od silnoga Boga oca tvojega koji će ti pomagati, i od svemogućega, koji ćete blagosloviti blagslovima ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana,blagoslovima od dojaka i od materice (Postanje XLIX.25). Sve ovo pokazujezašto je Gospod prvo bio voljan da bude pretstavljen bogom Šadajem kojemuse Avram klanjao, i zašto je rekao „Ja sam Bog Šadaj“; i zašto je posle na sličannačin rekao Jakovu „ja sam Bog Šadaj: budi plodan i umnoži se“ (PostanjeXXXV.11); a razlog je bio i to što u onome što se pre događalo, radilo se oiskušenjima u unutrašnjem smislu. Klanjanje Šadaju kod tih naroda dolazilo jeod činjenice da, kao što je to bilo kod jednog naroda o kome će se, po

Božanskoj milosti Gospodovoj, govoriti u onome što sledi, kao i kod onih koji supripadali Drevnoj Crkvi, oni su čuli duhove koji su ih prvo karali a posle tešili.Duhovi koji su ih karali, videli su se s leve strane, ispod ruke, U tim prilikama bilisu prisutni i anđeli, kod glave, koji su upravljali duhovima i koji su ublažavalikaranje. A sve što su duhovi rekli odnosilo se na Božansko, nazivajući duha kojije karao „Šadaj“; a pošto je isti duh kasnije tešio, oni su ga nazivali „bog Šadaj“.U to vreme ljudi su , kao i Jevreji, zato što nisu razumevali unutrašnji smisao, tisu ljudi bili u religijskom verovanju da svo zlo, pa tako i svako iskušenje, kao isvako dobro i sva uteha, dolaze od Boga; ali da nije tako, može da se vidi izPrvoga Dela (br. 245, 592, 696, 1093, 1874, 1875).1993. Po mojoj volji živi.(idi mojim putem). Da ovo označava istinu vere, jasno jeiz značenja „ići“ (živeti), što označava istinu vere (br. 519); a isto i iz značenja„puta“ koji se odnosi na ići, a koje označava istinu (vidi br. 627).1994. I budi savršen (pošten). Da ovo označava dobro ljubavi prema bližnjemu,a to je činiti dobro od istine, to jest, činiti dobro po savesti koja je zasnovana naistini; a to je od ljubavi ka bližnjemu, jer ljubav ka bližnjemu stvara savest (okojem značenju vidi br. 612). Ali pošto se ovde u unutrašnjem smislu govori oGospodu, pod biti „savršen“ misli se na ljubav ka bližnjemu, zato što dobropotiče od ljubavi ka bližnjemu toliko da je istina koja potiče od ljubavi kabližnjem i sama dobro.1995. Stih 2. I učiniću zavjet između mene i tebe, i vrlo ću te umnožiti. „I učinićuzavjet između mene i tebe“, označava jedinstvo unutrašnjeg čoveka, koji jeJehova, s unutarnjim čovekom; „i vrlo ću te umnožiti“, označava beskonačnuplodnost osećanja istine.1996. I učiniću zavjet između mene i tebe. Da ovo označava jedinstvo izmeđuunutrašnjeg čoveka, koji je Jehova, i unutarnjeg čoveka, jasno je iz značenjazaveta, koji je spajanje (coniunctio); jer kad god se pomene zavet u Reči izmeđuJehove i čoveka, u unutrašnjem smislu misli se samo na povezivanje Gospoda sačovekom. Zaveti (savezi) tako česti između Jehove i Jakovljevih potomaka samoto i pretstavljaju; ali pošto je ovo potvrđeno u Prvom Delu (br. 665, 666, 1023,1038, 1864), to je nepotrbno to i ovde raditi. Gospodov unutrašnji čovek bio jeJehova, jer je po Njemu začet; ali unutarnji čovek je ovde pretstavljenAvramom; pa stoga „zavet između mene i tebe“ označava sjedinjenjeunutrašnjeg čoveka, ili Jehove, s unutarnjim čovekom, pa tako i sa GospodovomLjudskom Suštinom.

1997. I učiniću zavet između Mene i tebe. Da ovo označava beskonačnuplodnost osećanja istine, može se videti iz značenja „umnožavanja“, da se timeopisuje istina (objašnjeno br. 43, 55, 913, 983); i pošto se ovde govori oGospodu, ovo označava beskonačnu plodnost istine koja potiče od dobra (kaopre br. 1940). Postoje dva osećanja. Osećanje dobra, i osećanje istine. Osćanjedobra je činiti dobro iz ljubavi prema dobru, a osećanje istine je činiti dobro izosećanja istine. Na prvi pogled, ova dva osećanja izgledaju kao da su isto; ali ustvarnosti ona se razlikuju kako po suštini tako i po poreklu. Osećanje dobra, iličiniti dobro iz ljubavi prema dobru, pripada volji; a osećanje istine, koje je činitidobro iz ljubavi prema istini, pripada razumu. Tako se ova dva osećanjarazlikuju jedno od drugoga kao to se razlikuju volja i razum. Osećanje je odnebeske ljubavi, dok je osećanje istine od duhovne ljubavi. Osećanjem ljubavise može opisivati samo nebeski čovek, dok se opsećanjem istine opisujeduhovni čovek. Šta je Nebesko i šta je nebeski čovek, a šta je Duhovno i šta jeduhovni čovek, dovoljno je pokazano u Prvom Delu. Pradrevna Crkva, koja jepostojala pre potopa, bila je u osećanju dobra; dok je Drevna Crkva, koja jepostojala posle potopa, bila u osećanju istine; jer je prethodna bila nebeska,dok je potonja bila duhovna crkva. Svi anđeli u nebu dele se na nebeske iduhovne. Nebeski su oni koji su u osećanju dobra, a duhovni oni koji su uosećanju istine; prvima se Gospod pokazuje kao sunce, a drugima kao mesec(br. 1529-1531, 1838). Ovo poslednje osećanje, istine, Gospod je sjedinio sosećanjem dobra, a to je činiti dobro iz ljubavi prema dobru, onda kada jesjedinio Ljudsku Suštinu sa Božanskom Suštinom. Otuda „umnožiti vrlo“označava plodnost do u beskonačnost istine koja je od dobra.1998. Stih 3. A Avram pade ničice, i Bog mu govori i reče. „Avram pade ničice“,označava obožavanje (adoraciju); „i Bog govori i reče“, označava stepenopažanja; izraz „Bog“ se koristi zato što se Gospod pretstavio kao Bog Šadaj,kojemu se Avram klanjao; i zato što se govori o istini, koja treba da se sjedini sdobrom.1999. I Avram pade ničice (pade na lice, na kolena).Da ovo označava obožavanje, jasno je i bez objašnjenja. Pasti na lice bio je činobožavanje u Pradrevnoj Crkvi, pa je stoga to isto u Drevnoj Crkvi bilo označenona isti način, čemu je razlog bilo to što je lice označavalo unutarnje (čovekovo),pa je i njihova poniznost bila pretstavljena padanjem na lice; stoga je to uJevrejskoj Crkvi postao uobičajeni ceremolnijal. Istinsko obožavanje, iliponiznost srca, ide sa padanjem licem na zemlju pred Gospodom, kao gest(pokret) koji sledi iz toga kao nešto prirodno. Jer u poniznosti iz srca postojipriznanje da je (čovek) sama nečist, a u isto vreme i priznavanje da je Gospod

eskrajna milost prema onima koji su takvi; i kada čovek drži na umu ta dvapriznanja, tada se sami um podigne iz neba (nebo podigne um) i učini da telopada ničice; niti se čovek podiže sve dok ga ne podigne Gospod. Ovo se dešavau svakoj istinskoj poniznolsti, a koja je opažanje da se (čovek) podižeGospodovom milošću. Takva je bila poniznost ljudi u Pradrevnoj Crkvi; ali jesasvim drugačija poniznost koja ne dolazi od srca (vidi 1153). Da je Gospodobožavao i molio se Jehovi, Svom Ocu, poznato je iz Jevanđelja u Reči; i da je točinio kao nekome ko je bio drugačiji od Njega, iako je Jehova bio u Njemu. Alistanje u kome je Gospod bio u to vreme, bilo je stanje poniznosti, čija je prirodaopisana u Prvm Delu, naime, da je On tada bio u Njegovom slabom ljudskom,koje je bilo od majke; ali kako je to odbcivao, i uzimao na Sebe Božansko, bio jetada u drugačijem stanju , a to je stanje slave ( glorifikacije).U pređašnjemstanju, obožavao je Jehovu kao nekoga drugoga, iako je ovaj bio u Njemu; jer,kao što je rečeno, Njegovo unutrašnje bilo je Jehova; ali u poslednjem, u stanjuslave, On je govorio s Jehovom kao sa Sobom, jer je On bio Sam Jehova. Alikakav je slučaj sa svim ovim ne može se shvatiti ako se ne zna šta je unutrašnje,i kako unutrašnje deluje na spoljašnje; i dalje, kako se unutrašnje i spoljašnjerazlikuju, ali se ipak povezuju. Međutim, ovo se može razjasniti nečim što je vrloslično, a to je unutrašnje u čoveku i njegovo delovanjr u spoljašnjem. Da čovekima jedno unutrašnje, jedno unutarnje ili racionalno, i jedno spoljašnje, možese videti gore (br. 1889, 1940). Čovekovo unutrašnje je ono po čemu je ončovek, i po čemu se razlikuje od divljih životinja. Snagom ovoga unutrašnjega onživi posle smrti, večno, i kroz ovo unutrašnje Gospod može da ga uzdigne međuanđele. Ovo unutrašnje je prva forma po kojoj čovek postaje i jeste čovek, ipreko kojega je Gospod sjedinjen sa čovekom. Nebo koje je najbliže Gospodu,sastavljeno je od ovih ljudskih unutrašnjih (stvari?); ali ovo je čak i iznadnajdubljeg anđeoskog neba, pa stoga ova unutrašnja pripadaju samo Gospodu.Preko ovoga je ceo ljudski rod prisutan pred Gospodovim očima, jer u nebu nepostoji razdaljina, kao što ona izgleda u svetu ispod meseca (u sublunarnomsvetu), a još manje postoje razdaljine iznad neba (vidi br. 1275, 1277). Ovaunutrašnja kod ljudi nemaju života od sebe, nego su to oblici koji primajuGospodov život. Onoliko koliko je čovek u zlu, bilo stvarnom ili naslednom,toliko je on kao odvojen od ovog unutrašnjeg koje je Gospodovo i koje je kodGospoda, i na taj je način odvojen od Gospoda; jer iako je ovo unutrašnjepridodato čoveku, i iako se ne može od njega odvojiti, ipak onoliko koliko se(čovek) odvaja od Gospoda, toliko se kao odvaja od toga (od unutrašnjeg) (vidibr. 1594). Ali odvajanje nije apsolutno otepljivanje o njega (od unutrašnjeg), jeru tom slučaju čovek ne bi mogao živeti posle smrti; ali je to otcepljenje ineslaganje njegovog racionalnog i spoljašnjeg, koje uzrokuje odvajanje odGospoda; a onoliko koliko nema otcepljenja i neslaganja, toliko je čolvek

povezan s Gospodom preko unutrašnjeg, a što se dešava kada je čovek u ljubaviprema bližnjemu i u milosrđu, jer ovi ga povezuju. Takav je slučaj sa čovekom.Ali Gospodovo unutrašnje je bio Jehova Sam, jer je On bio začet od Jehove, kojise ne može deliti ili postati neko drugi, kao što je slučaj sa sinom koji je začet odljudskog oca; jer Božansko nije deljivo kao što je ljudsko, nego jeste i uvek jeisto. S ovim unutrašnjim Gospod je sjedinio svoju Ljudsku Suštinu; pa stoga štoje Gospodovo unutrašnje bilo Jehova, ono nije bilo forma primanja života kaounutrašnje kod čoveka, nego je bilo sam život. I Njegova Ljudska Suština je nasličan način postala život preko sjedinjavanja, zbog čega je Gospod toliko putarekao da je On Život, kao kod Jovana: Kao što Otac ima život u Sebi, tako je iSinu da da ima život u Sebi (V.26). Pored drugih odlomaka u istom jevanđelju(Jovan. I.4; V.21; VI. 33, 35, 48; XI. 25). Onoliko koliko je Gospod bio ljudski (biočovek) koje je primio kao nasleđe od majke, toliko nije izgledao Jehova, i tolikoje obožavao Jehovu kao nekoga koji se razlikuje od Njega. Ali onoliko koliko jeodbacivao ovo ljudsko, toliko se nije razlikovao od Jehove, te je bio jedno sNjim. Pređašnje stanje, kao što je rečeno, je stanje poniznosti; a potonje je bilostanje slave.2000. I Bog govori s Avramom i reče. Da ovo označava stepen opažanja, jasno jeiz značenja „Jehova govori“, što je opažati (br. 1898, 1899). Ovde označavastepen opažanja, jer je bio u stanju poniznosti ili obožavanja, u kojem je biopripojen i sjedinjen s Jehovom u onom stepenu u kojemu je bio u poniznosti; jerto dolazi s poniznošću.(Opažanja mogu biti unutarnja u raznikm stepenima, br.1616).2001. Da se izraz „Bog“ koristi zato što se Gospod pretstavio kao Bog Šadajkojemu se Avram klanjao, kao i za to što se ovde govori o istini, koja je bilasjedinjena s dobrom, jasno je iz onoga što je gore rečeno. U Reči, Gospod seponekad naziva Jehovom, a ponekad Bogom, a uvek iz razloga koji je skriven uunutrašnjem smislu. Kada se radi o ljubavi ili dobru, i o nebeskoj crkvi, On senaziva „JEHOVAH“; ali kada se radi o veri ili o istini, i o duhovnoj crkvi, tada senaziva „Bog“, i to dosledno ovako. A razlog je da je Samo Biće Jehovino ljubav, ida je Biće koje se izvodi iz ovoga vera (br. 709, 732). Stoga se ovde Gospodnaziva „Bog“, jer se radi o istini koja treba da se ujedini s dobrom. Drugi jerazlog u tome što je Gospod hteo da bude pretstavljen kao Bog Šadaj kome seAvram klanjao, zbog čega se ime (izraz) Bog zadržava u onome što sledi; jer uovome poglavlju, On se naziva „Jehovom“ samo jednom, a „Bogom“ nekolikoputa (kao u stihovima 7, 8, 15, 18, 19, 22, 23).

2002. Stih 4. Od mene evo zavjet moj s tobom da ćeš biti otac mnogimnarodima. „Od mene evo zavjet moj s tobom“, označava sjedinjavanjeBožanske Suštine sa Ljudskom Suštinom ; „da ćeš biti otac mnogim narodima“,označava sjedinjavanje Ljudske Suštine sa Božanskom Suštinom; „otac“ znači daće to biti od Samoga Gospoda; „mnogim“, označava istine; „narodima“,označava dobra od istina.2003. Od mene evo zavjet moj s tobom. Da ovo označava sjedinjavanjeBožanske Suštne s Ljudskom Suštinom, jasno je iz značenja „zaveta“, da je topovezivanje (vidi br. 665, 666, 1023,1038). Da ovde „savez“ označavasjedinjavanje Božanske Suštine s Ljudskom Suštinom, jasno je iz ovogaznačenja, kao i iz unutrašnjeg smisla onoga što prethodi, a to je iz samih reči„zavet Moj s tobom“.2004. Da ćeš biti otac mnogim narodima. Da ovo označava sjedinjavanjeLjudske Suštine sa Božanskom Suštinom, ne može se dobro videti iz samogotvaranja unutrašnjeg smisla nekoliko reči, osim ako se na nji ne gleda kao naopštu ideju, kojom je pretstavljen ovaj smisao, jer je takva ponekad prirodaunutrašnjeg smisla; a kada je to slučaj, onda je to više univerzalna (ideja), jer je iudaljenija. Posle objašnjenja nekoliko reči, rezutat je ovaj približni smisao: dasva istina i svo dobro dolaze od Gospoda jer, kao što smo videli, izraz„otac“ovde znači da je to od Njega, to jest od Gospoda; „mnogi“ označavaistinu; a „narodi“, označava dobro odatle (od istine). Ali pošto su ovi – istine idobra – sredstvo preko kojega je Gospod sjedinio Ljudsku Suštinu saBožanskom Suštinom, iz ovoga se pokazuje jedan više univerzalan i odaljensmisao. Anđeli opažaju ove reči na ovaj način. A oni imaju u isto vremeopažanje uzajamnog sjedinjavanja Gospodove Božanske Suštine sa LjudskomSuštinom, i Ljudske Suštine sa Božanskom Suštinom; jer, kao što je rečeno,„moj zavjet s tobom“ označava sjedinjavanje Božanske Suštine sa LjudskomSuštinom, pa stoga ove reči koje razmatramo, označavaju jedinstvo LjudskeSuštine sa Božanskom Suštinom. Da je sjedinjavanje izvedeno uzajamno(recipročno), jeste tajna koja nije do sada bila otkrivena, i ona je takva da seteško može shvatiti; jer niko ne zna šta je uticaj (influks); bez poznavanjainfluksa niko ne može da formira neku opštu ideju o tome što je uzajamnojedinstvo. Ali ipak, ovo se može donekle razjasniti po influksu kod čoveka, jer ikod njega postoji uzajamno povezivanje. Od Gospoda, preko čovekovogunutrašnjeg (o kome gore, br. 1999), život se neprekidno uliva u čovekovoRacionalno, a preko ovoga, u njegovo spoljašnje, a u stvari u njegova znanjarečii spoznaje; i ovaj život ih ne samo prilagođava da prime život, već ih istotako dovodi u red, i to čini da čovek može da misli, i da bude racionalan. Takvo

je povezivanje Gospoda sa čovekom, bez čega čovek ne bi mogao misliti, jošmanje biti racionalan, kao što može svako da vidi iz toga što u čovekovoj mislipostoji bezbroj tajni nauke i analitičke veštine – odviše brojne da bi ih se mogloistražiti kroz večnost – a koje se ne ulivaju preko čula ili preko spoljašnjegčoveka, nego preko unutrašnjeg. Sa svoje strane, čovek preko ovih reči-znanja ispoznaja – napreduje i ide u susret ovome životu koji dolazi od Gospoda, pa setako uzajamno povezuje. Međutim, u pogledu sjedinjavanja GospodoveBožanske Suštine sa Ljudskom Suštinom, i Ljudske Sištine sa BožanskomSuštinom, ovo beskrajno prevazilazi uzajamno povezivanje između čoveka iGospoda, jer je Gospodovo unutrašnje bio Sam Jehova, stoga i sam život; dokčovekovo unutranje nije Gospod, stoga nije život već prijemnik života. IzmeđuGospoda i Jehove postojalo je jedinstvo, a između čoveka i Gospoda nijejedinstvo nego povezanost. Gospod se sjedinio sa Jehovom svojom vlastitommoći, i na taj nači je postato Pravednost (Savršenstvo?); dok se čovek nepovezuje svojom moći nego moći koja je od Gospoda; tako da Gospod povezuječoveka sa Sobom. Na ovo uzajamno sjedinjavaje misli Gospod, kada pripisujeono što je Njegovo Ocu, a što je Očevo, Sebi, kao kod Jovana: Isus povika i reče:ko mene veruje, ne jveruje mene nego onoga koji me posla. I ko čuje riječi moje ine vjeruje, ja mu ne ću suditi, jer ja ne dođoh da sudim svijet, nega da spasemsvijet (XII. 44-46). U ovim su rečima skrivene najdublje tajne – tajne osjedinjavanju dobra i istine, i istine s dobrom; ili što je isto, o sjedinjavanjuBožanske Suštine sa Ljudskom Suštinom, i Ljudske Suštine sa BožanskomSuštinom; zbog toga je Gospod rekao: onaj ko veruje Mene, ne veruje Mene,nego Onoga koji Me posla“. Ponovo u istom jevanđelju: Zar ne vjeruješ da samja u ocu i otac u meni?Riječi koje vam govorim ne govorim od sebe, nego otackoji stoji u meni on tvori djela. Vjerujte da sam ja u ocu i otac u meni; ako limeni ne vjerujete, vjerujte mi po mojim djelima (XIV. 10-12). Ove riječi sadržeiste tajne, naime, one o sjedinjavanju dobra i istine, i istine sa dobrom, ili što jeisto, Gospodove Božanske Suštine sa Njegovom Ljudskm Suštinom, i NjegoveLjudske Suštine sa Božanskom Suštinom; stoga On i kaže: „Riječi koje jagovorim, ne govorim ih od Sebe; Otac koji je u Meni, On tvori djela“; i ondaskoro neposredno, dodaje: „po Mojim djelima“; i ovde, kao i pre, ima izmeđureči o sjedinjavanju, ovo gde se kaže: „ Ja sam u Ocu, i Otac je u Meni“. Ovo jemstično jednstvo, o kojemu mnogi govore. Iz ovoga svega je jasno da Gospodnije bio odvojen od Oca, iako je govorio o Ocu kao o nekom drugom, a to svezbog uzajamnog sjedinjavanja koje se ostvarivalo i koje se ostvarilo; jer je tolikoputa rekao da je On jedno s Ocem, kao u odeljcima upravo navedenim, „Onajkoji vidi Mene, vidi Oca“ (Jovan XII. 25); kao i „Otac koji je u Meni, vjerujte dasam ja u Ocu i Otac u Meni (Jovan XIV. 10,11); i u istom, „kad biste znali Mene,znali biste i Oca Mojega“, Jovan VIII. 19); ponovo, „kad biste znali mene, znali

iste i Oca Mojega, i odsele poznajete ga, i vidjeste ga. Reče mu Filip: Gospode,pokaži nam Oca! I biće nam dosta. A Isus mu reče: koliko sam vrijeme s vama, inijesi Me poznao, Filipe? koji vidje mene, vidje Oca. Pa kako kažeš: pokaži namOca? Zar ne vjeruješ da sam Ja u Ocu, i Otac u Meni?“ (XIV. 7-10); opet, „Ja iOtac smo jedno“ (X.30). Otuda u nebu se ne zna za drugiga oca nego zaGospoda, jer Otac je u Njemu, i On je jedno s Ocem; i kada vide Njega, videOca“, kao što je On sam rekao (vidi br. 15).2005. Da „otac“ označava da će to biti od Samoga Gospoda, jasno je iz značenja„oca“, jer sve što je bilo od oca, to je od Gospoda, pošto su On i Otac isto.Unutrašnje svakoga čoveka je od njegovog oca, a njegovo spoljašnje je odmajke; ili, što je isto, duša je od oca a telo, u koje je obučena duša, je od majke;jer duša je od tela, i telo je od duše; stoga su oni nerazdvojni. (prim. prev. Ovdese ne misli samo na fikičko telo, nego prvenstveno na ono koje je „spoljašnjičovek“, a koje telo ostaje i posle smrti, jer duša je nerazdvojne od toga tela).Gospodovo unutrašnje bilo je od Oca, pa je prema tome bilo Sami Otac, pa jezato Gospod rekao, da je Otac u Njemu, kao i „ja sam u Ocu i Otac u Meni“; kaoi „Ko vidi Mene, vidi Oca; ja i Otac smo jedno“, što se može videti iz gornjihodlomaka. Pa i u Reči Staroga Zaveta, Gospod se naziva „Ocem“, kao kod Isaije:Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mubiti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vječni, knez mirni (IX.6). Svakome je jasno daje „dijete“, i „sin nam se dade“ Gospod, koji je nazvan „otac vječni“. Opet kodIsaije: Ti si zaista Otac naš, iako ne zna Avram za nas, i Izrailj nas ne poznaje; tisi, o Jehova, otac naš, ime ti je od kako je vijeka izbavitelj naš (LXIII, 16). I ovdese Gospod naziva „Jehovom Ocem našim“, i „Izbaviteljem“. Kod Malahije: Zanemamo jedopg Oca?Zar nas nije stvorio Bog? (II.10). „Stvoriti“ označavaponovo roditi (kao što je pokazano u Prvom Delu, br. 16, 88, 472). Osim toga,svuda u Reči Staroga Zaveta pod „Jehovom“ se misli na Gospoda, pa su ga i sviobredi pretstavljali; a u unutrašnjem smislu sve se u Reči odnosi na Njega.2006. Da „množina“ označava istinu, jasno je iz značenja „množine“, a to jeistina (ranije objašnjeno br. 1941), kao i iz značenja „umnožiti se“, kojim seopisuje istina (vidi br. 43, 55, 913, 983).2007. Naroda. Da ovo označava dobro koje je otuda (od istine), jasno je izznačenja „naroda“, a to je dobro objašnjeno u Prvom Delu, br. 1159, 1258-1260, 1416, 1849).2008. Stih 5. Za to se više nećeš zvati Avram, nego će ti ime biti Avraham, jersam te učinio ocem mnogih naroda. „Za to se više nećeš zvati Avram“, označava

da će odložiti ljudsko; „nego će ti ime biti Avraham“, označava da će uzetiBožansko; „jer sam te učinio ocem mnogih naroda“, označava, kao i ranije, dasve dobro i sva istina otuda (istina od dobra) potiču od Njega (prim. prev.“dobroi istina otuda“ je deo tz „kruga života“: čovek zna istinu, pretvara je u dela i takočini dobro sledeći istinu; zatim se iz dobra rađa u čovekovom duhu, dublja istina,na primer da čovek postaje svestan da je preko dobra posao deo Božijen carstvoitd. Znači istina vodi čoveka ka dobru, a dobro ga vodi višoj istini, da bi ga ev, taviša istina vodila u duhovnije dobro; i to je „krug života“).2009. Za to se više nećeš zvati Avram, nego će ti ime biti Avraham. Da „nećeš seviše zvati Avram“, označava da će odložiti ljudsko; i da „ime će ti biti Avraham“označava da će uzeti Božansko, jasno je iz značenja „imena“; kao i iz značenja„Avrama“, a posle „Avrahama“. Izraz „ime će ti biti“, kada se koristi u Reči,označava kvalitet, to jest da će osoba biti takva, jasno je iz onoga što je bilorečeno u Prvom Delu (br. 144, 145, 1754). I pošto „ime“ označava kvalitet(kakvoću), to ime obuhvata sve ono što je u čoveku. Jer u nebu se ne obraćapažnja na imena; jer kad god se neko nazove imenom, ili se spomene reč ime,pokazuje se ideja koja pretstavlja kakav je čovek, to jest, sve ono što je njegovo,i što je povezano s njim, i što je u njemu; otuda „ime“ u Reči označava kavlitet.Kako bi se ovo lakše razumelo, navešćemo nekoliko odlomaka iz Reči koji ovopotvrđuju. Kao u Blagoslovu Mojsijevom: Da te blagoslovi Jehova i čuva! Da teobasja licem svojim i bude ti milostiv! Da Jehova obrati lice svoje k tebi, i dadeti mir!I neka prizivlju ime moje na sinove Izrailjeve, i ja ću ih blagosloviti!(Brojevi VI. 24-27). Iz ovoga je jasno šta je označeno sa „imenom“, sa „prizivatiime Jehovino na sinove Izrailjeve“, naime, da Jehova blagosilja, čuva,prosvetljuje, da je milostiv i da donosi mir; tako to znači da je Jehova iliGospod takav. A u Dekalogu (Deset Zapovesti): Ne uzimaj ime Bga svogauzalud; jer neće pred Jehovom biti prav ko uzima njegovo ime uzalud (IzlazakXX.7; Zakoni Ponovljeni V.11). Ovde „ne uzimaj ime Božije uzalud“ ne značisamo ime, nego i sve ono što je uopšte i posebno od Njega, pa stoga i sveuopšte i posebno što pripada Njegovom bogoštovanju, da se ništa od toga neprezre, a još manje svetogrdi i zarazi nečim nečistim.U Gospodovoj Molitvi:Neka se sveti ime Tvoje; neka dođe carstvo Tvoje; neka bude volja Tvoa, kakona nebu tako i na zemlji (Luka XI.2). Ovde se pod „menom“ ne misli na ime,nego na sve stvari ljubavi i vere; jer ove su Božije, ili Gospodove, i od Njega; ipošto su ove stvari svete, Gospodovo carstvo dolazi, i Njegova će se volja vršitina zemlji kao i u nebima, kada ih se drži kao svete. Da „ime“ označava takvestvari, jasno je iz odlomaka u Reči Starog i Novog Zaveta gde se pominje „ime“.Kod Isaije: I tada ćete reći: slavite Jehovu, glasite ime Njegovo, javljajte ponarodima djela Njegova, napominjite da j visoko ime Njegovo (XII.4). Gde

„glasiti ime njegovo, napominjite da je visoko ime Njegovo“, ne znači da ubogoštovanju treba korisiti Njegovo ime, ili verovati da se Jehova odziva kadase pomene Njovo ime,nego da treba znati kakav je On, a to znači sve uopšte iposebno šta je od Njega. Kod istoga: I za to slavite Jehovu u Urimu, na ostrvimamorskim ime Jehove Boga Izrailjeva (XXIV.15). Gde „slaviti Jehovu u Urimu“, jeslaviti (častiti) Jehovu u svetim stvarima ljubavi; a „slaviti na ostrvima morskimJehovu Boga Izailjeva“, označava slaviti ga u svetim stvarima vere; kod istoga: OJehova Bože naš! Gospodarili su nad nama drugi osim Tebe, ali samo Tobompominjemo ime Tvoje (XXVI.13). I podići ću jednoga sa sjevera, i doći će odistoka sunčanoga i prizivaće ime moje, stupaće po glavarima kao po kalu, i kaošto lončar gazi blato (XLI.25). „Pominjati ime Jehovino“ i „prizivati imeJehovino“, znači bogoštovati od dobara ljubavi i istina vere. Oni koji su sasevera, to su oni koji su izvan crkve i koji ne znaju za ime Jehovino, a koji će ipak„prizivati ime Njegovo“ kada žive u uzajamnoj ljubavi i kada se klanjajuBožanstvu Tvorcu svemira; jer „prizivati ime Jehovino“ sastoji se ubogoštovanju, a ne u zazivanju imena. (Da je Gospod prisutan i kodNeznabožaca, može se videti gore, br. 932, 1032,159). Kod istoga: Tada ćevidjeti narodi pravdu Tvoju i svi carevi slavu Tvoju; i prozvaćeš se novijemimenom, koje će usta Jehovina izreći LXII.2). Ovde „prozvaćeš se novimimenom“, znači da će neko postati druga osoba, to jest, da će biti ponovostvoren, ili preporođen, pa tako i postati takav. Kod Mike: Jer će svi narodihoditi u ime boga svojega, a mi ćemo hoditi u ime Jehove Boga svojega u vijek ido vijeka (IV.5). „Hoditi u me boga svojega“ jasno onačava profanobogoštovanje; a „hoditi u ime Jehove Boga“, istinsko bogoštovanje. KodMalahije: Jer od istoka sunčanoga i od zapada veliko će biti ime moje međunarodima, i na svakom će se mjestu prinositi kad imenu mojemu i čist dar, jer ćeveliko ime moje biti među narodima, veli Jehova nad vojskama (I.11). Gde sepod „imenom“ ne misli na ime nego na bogoštovanje; a to je kavlitet Jehove iliGospoda, što će biti razlog da bude obožavan. Kod Mojsija: Na mjesto kojeJehova Bog vaš izabere među svim plemenima da tu postavi ime Svoje, i daučini da ime Njegovo stalno ono bude ondje, tamo ćete prinijeti sve što vamnaredih (Zakoni Ponovljeni XII. 5, 11 14; XVI. 2, 6, 11). Gde „postaviti imeNjegovo, i učiniti da ono bude ondje ne označava ime nego bogoštovanje, patako označava i kakav je Jehova ili Gospod, da bi to bio razlog da mu se klanja. AOn je takav da je On dobro ljubavi i istina vere; i da „ime Jehovino ostaje“ kodonih koji su takvi. Kod Jeremije: Nego idite sada na moje mjesto koje je bilo uSilomu, gdje namjestih ime svoje od početka, i vidite što sam mu učinio za zloćunaroda moga Izrailja (VII.12). Gde na sličan način „ime“ označavabogoštovanje, pa stoga i nauk o istinskoj veri. Svak zna da Jehova ne obitavakod nekoga ko samo zna i izgovara Njegovo ime, jer sama reč, bez ideje, znanja,

ili vere u ono kakav je On, to je samo reč. Otuda je jasno da „ime“ označavakvalitet, i poznavanje kvaliteta. Kod Mojsija: U to vrijeme odvoji Jehova plemeLevijevo da nose kovčeg zavjeta, i da blagosiljaju u ime Moje do današnjegadana (Zakoni Ponovljeni X.8). Gde „blagosiljati u ime“ Jehovino ne znači činiti tosamo imenom nego svim onim što pripada imenu Jehovinom, o čemu je biloreči gore. Kod Jeremije: Ovo je ime Njegovo kojim ćete Ga zvati, Jehova pravdanaša (XXIII.6). Ovde „ime“ označava pravdu (pravednost), što je kvalitetGospoda, na kojega se odnose ove reči. Kod Isaije: Poslušajte, ostrva i pazite,narodi daljni. Gospod me pozva od utrobe;od utrbe matere moje pomenu imemoje (XLIX.1). I ovo se kaže o Gospodu; „pomenuti ime moje“, znači poučavatio onome kakav je On. Da „ime“ označava kvalitet, još je jasnije kod Jovana, uApokalipsi: Ali imaš malo imena u Sardu, koji ne opoganiše svojijeh haljina, ihodiće sa mnom u bijelima, jer su dostojni. Koji pobijedi on će se obući u haljinebijele, i ne ću izbrisati imena njegova iz knjige života, i priznaću ime njegovopred ocem svojim i pred anđelima njegovim. Koji pobjedi, učiniću ga stuomb ucrkvi Boga svojega, i više ne će izići napolje, i napisaću na njemu ime Bogasvojega, i ime Novog Jerusalima, grada Boga mojega, koji silazi s neba od Bogamojega; i ime moje novo. (III.4,5,12). Ovde je sasvim jasno da „ime“ nije imenego kvalitet; „ime u knjizi života“ označava samo to; „priznaću ime njegovopred Ocem“ i „napisaću na njemu ime Boga mojega, i ime moje novo“; isto jeovo istinito i o imenima koja se nalaze na drugim mestima, a koja su uopisana uknjigu života, i u nebu (Otkr ili Apokalipsa XIII.8; XVII.8; Luka X.20). U nebu,jedan drugoga poznaju samo po kvalitetu; a u smislu slova, to se izražavaimenom, kao što može svako da vidi i po tome što na zemlji, kada slušalac čujeneko ime, on odmah ima ideju o kavlitetu po kojem se ta osoba razlikuje odneke druge. U drugom životu, ideje ostaju, a imena nestaju; a to je još višemeđu anđelima. Otuda u unutrašnjem smislu ime označava kvalitet, ilipoznavanje kvaliteta. Opet: I oči su mu kao plamen ognjeni, i na glavi njegovojkrune mnoge, i imaše ime napisano, kojega niko ne zna do on sam. I bješeobučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se njegovo zove: riječ Božija (XIX.12,13).Ovde se jasno izjavljuje da je „ime“, odnosno kvalitet onoga koji sedi naprestolu, Reč Božija. Da je „ime Jehovino“ poznavanje Njegovog kvaliteta,naime, da je On sve dobro ljubavi i sva istina vere, jasno je iz ovih Gospodovihreči: Oče pravedni! Svijet tebe ne pozna, a ja te poznah, i ovi poznaše da si me tiposlao. I pokazah im ime tvoje, i pokazaću; da ljubav kojom si me ljubio, i unjima bude, i ja u njima (Jovan XVII. 25 26). Da je „ime Božikje“ ili Gospodovoceo nauk o ljubavi i milosrđu, što je označeno sa „verovati u ime Njegovo“,jasno je iz ovih reči u istom jevanđelju: A koji ga primiše, dade im vlast da budusinovi Božiji, koji vjeruju u ime Njegovo (I.12). I štogod zaištete u oca u imemoje, ono ću vam učiniti, da se proslavi otac u sinu. I ako što zaištete u ime

moje, ja ću učiniti. Ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje držite (XIV. 13-15).Vi mene ne izabraste, nego ja vas izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite;i da vaš rod ostane, da štogod zaištete u oca u moje ime, da vam da (XV.16,17).Kod Mateja: Ge su dvoje ili troje zajedno u moje ime, tu sam ja među njima(XVIII.20). Onima koji su „zajedno u ime Gospoda“ označeni su oni koji su unauku vere o ljubavi i milosrđu, pa su stoga u ljubavi i u milosrđu. Opet: Svi ćevas narodi mrzeti imena mojega radi (Mateja X. 22; XXIV. 9,10; Marko XIII.10).Ovde „imnena mojega radi“ znači zbog Njegovog nauka. Da samo ime nemanikakvog efekta, ali da samo ono što ime sadrži, to ima efekta, naime, samoljubav ka bližnjemu i vera imaju efekta, jasno je iz ovih reči kod Mateje: Mnogiće reči u onaj dan: nijesmo li u ime tvoje prorokovali i imenomon tvojim đavoleizgonili, i imenon tvojim mnoga čudesa tvorili? Tada ću im ja reći: nikad vasnijesam znao. Idite od mene koji činite bezakonje! (VII.22,23). Iz ovoga se vidi daoni koji smatraju da se bogoštovanje sastoji u zazivanju imena, kao što su radiliJevreji u ime Jehove, i kao što rade Hrišćani u ime Gospoda, da oni nisu zbogtoga više dostojni, jer ime samo ne vredi ništa; a što vredi, to je da buduonakvoga karaktera kako je Gospod zapovedio; jer to je „verovati u imeNjegovo“; i dalje, kad se kaže da nema spasenja ni kroz koje drugo ime osimkroz Gospodovo, to znači da nema drugoga spasenja nego po Gospodovojnauci, a to je nauk uzajamne ljubavi, koja je istinski nauk i vera; tako da nemaspasenja osim kroz Gospoda, jer je sva ljubav i sva vera samo od Njega.2010. Pošto „ime“ označava kvalitet i poznavanje kvaliteta, sada možemovideti šta je označeno rečima u ovome stihu, „za to se nećeš više zvati Avram,nego će ti ime biti Avraham“; a to je da više neće biti onakav kakav je bio uprošlosti, nego onakav kakav će tek biti. Da je Avram služio drugim bogovima, ida se klanjao bogu Šadaju, pokazano je gore (br. 1992), ali zato što je trebao dapretstavlja Gospoda, a to je Njegovog unutrašnjeg čoveka, to jest NebeskoNjegove Ljubavi, njegov prethodni kvalitet je trebao da se izbriše, to jest,njegovo ime „Avram“ je trebalo da se promeni i dobije karakter onoga što bimoglo pretstavljati Gospoda. Stoga je slovo H uzeto iz imena Jehova – a kojeslovo je jedino koje označava Božansko a koje označava Ja sam ili Biće (Esse) –te je bilo umetnuto u njegovo ime, tako da se nazvao „Avraham“. Slučaj jesličan sa „Sarai“, o čemu u onome što sledi; čijem imenu je isto tako dodato istoslovo, te je nazvana „Sarah“. I iz ovoga možemo videti da u unutrašnjem smisluReči Avraham petstavlja Jehovu ili Gospoda. Neka se zna, da kod pretstavljanjanije važno kakav je čovek (koji pretstavlja) kao osoba, nego je važno ono što taosoba pretstavlja (kao što je pokazano ranije, br. 665. 1067 na kraju, 1361).Stoga je značenje ovih reči u unutrašnjem smislu da će Gospod odbaciti ljudsko,i uzeti Božansko; a to je u istom nizu s onim što se dešavalo ranije i što će se

dešavati posle; jer je sada dato obećanje o Isaku, kojim treba da budepretstavljeno Gospodovo Božansko Racionalno.2011. Jer sam te učinio ocem mnogih naroda.Da ovo onačava, kao i pre, da sva istina i dobro otuda izvedeno dolaze odNjega, jasno je iz značenja biti „otac“, što označava da su oni od Njega; izznačenja „mnogih“ što su istine; i iz značenja „naroda“ što su dobra otudaizvedena (o kojima gore br. 2005-2007). Da u još univerzalnijem ili udaljenijemsmislu ove iste reči označavaju jedinstvo Gospodove Ljudske Suštine i NjegoveBožanske Suštine, može se videti gore (br. 2004); jer je jedinstvo GospodoveLjudske Suštine sa Njegovom Božanskom Suštinom kao (jedinstvo) istine idobra; a jedinstvo Njegove Božanske Suštine sa Njegovom Ljudskom Suštinomkao (jedinstvo) dobra sa istinom, a to znači da je uzajamno. Zaista, u GospoduIstina sama ujedinila se s Dobrom, a Dobro se ujedinilo s Istinom; jer se oBeskonačnom Božanskom može govoriti samo kao o Dobru samom, i o Istinisamoj, pa stoga ljudski um nije u obmani kada misli da je Gospod Dobro samo iIstina sama.2012. Stih 6. Učiniću te vrlo plodnim (daću ti porodicu vrlo veliku), i načiniću odtebe narode mnoge, i carevi će izaći od tebe. „Učiniću te vrlo plodnim“,označava plodnost dobra do u beskonačnost; „i načiniću od tebe narodemnoge“, znači da je svo dobro od Njega; „i carevi će izaći od tebe“, označava daje od Njega sva istina.2013. Učiniću te vrlo plodnim. Da ovo označava plodnost dobra do ubeskonačnost, jasno je iz značenja „biti plodan“ kojim se opisuje dobro(objašnjeno ranije, br. 43, 55, 913, 983); i pošto je „vrlo“, a radi se o Gospodu,to označava plodnst do u beskonačnost.2014. I načiniću od tebe narode. Da ovo označava da je svo dobro od Njega,jasno je iz značenja „naroda“ u pravom i prvobitnom smislu, da je to dobro (očemu je bilo govora u Prvom Delu, br. 1259, 1260, 1416, 1819=.2015. I carevi će izaći od tebe. Da ovo označava da je sva istina od Njega, jasnoje iz značenja „cara“, i u istorijskom i u proročkom delu Reči, da je istina (rečenogore, br. 1672, ali još ne potpuno pokazano). Iz značenja „naroda“ kao dobara, iiz značenja „careva“ kao istina, možemo videti prirodu unutrašnjeg smisla uReči, i kako je on udaljen od smisla slova. Onaj ko čita Reč, osobito istorijskideo, veruje samo to da su tamo narodi narodi, a carevi carevi, i da se govori inarodima i o carevima u samoj Reči. Ali ideja naroda i careva sasvim nestane

kada je prime anđeli, a umesto njih opaža se dobro i istina. Ovo mora da izgledačudno, pa i čak i paradoksalno, ali je ipak tako; a da je to istina, a što može davidi svako ako samo pomisli da kada bi u Reči „narodi“ označavali narode, a„carevi“ careve, Gospodova Reč bi sadržavala isto što i druge istorije, ili nekidrugi spisi, te bi bila kao svaka druga svetska stvar; dok u stvari u Reči nemaničega što nije Božansko, pa stoga i nebesko i duhovno.Uzmite kao primer ovo što je rečeno u ovom stihu, - da će Avraham biti vrloplodan i da će se od njega namnožiti narodi, i da će od njega izaći carevi – šta jeovo ako ne jedna svetska stvar, koja nema nikakve veze s nebom? Jer u ovomepostoji samo svetska slava, koja nije ništa u nebu; ali ako je ovo Gospodva Reč,u njoj mora da bude nebeska slava, a ne svetska slava. Stoga smisao slova sebriše i nestaje kada pređe u nebo; i tako je očišćena da u njoj ne ostaje ništasvetsko. Jer se pod „Avrahamom“ ne misli na Avrahama, nego na Gospoda; daće „biti plodan“ ne znači da će njegovo potomstvo vrlo narasti, nego da ćedobro Gospodove Ljudske Suštine rasti u beskonačnost; a „narodima“ nisuoznačeni narodi, nego dobra; a „carevima“, ne carevi nego istine. Međutim,istorija ostaje i dalje istinita; jer je istina da je ovo rečeno Avrahamu, da je bioplodan, da su narodi i carevik izažšli od njega. Da „carevi“ označavaju istine,može se videti iz sledećih odlomaka: I tuđini će sazidati zidove tvoje, i carevinjihovi služiće ti; jer ćeš mlijeko naroda sati (sisati) i sise carske dojićeš(LX.10.16). Iz smisla slova nije jasno šta znači „mlijeko ćeš naroda piti“ ni„carske će te sise dojiti“, ali je jasno iz unutrašnjeg smisla, u kojemu tooznačava biti obdarem dobrima,i poučen u istinama. Kod Jeremije: Jer akodoista uzradite ovo, ulaziće na vrata doma ovoga carevi, koji sjede mjestoDavida na prijestolju njegovu, na kolima i na konjma, i oni i sluge njihove inarod njihov (XXII.4; XVIII.25). „Jahati na kolima i konjima“ je proročki izrazkojim se označava obilje intelektualnih stvari, kao što se vidi u mnogimodlomcima kod Proroka; te se tako sa „carevi će ulaziti na vrata doma ovoga“označava u unutrašćnjem smislu biti ispunjen (nadojen) istinama vere. Ovo jenebeski smisao Reči, u koji prelazi svetski doslovni smisao. Opet, kod istogProroka: Jehova vrže u zaborav na Sionu praznike i subotu, i u žestini gnjevasvojega odbaci cara i sveštenika. Utonuše u zemlju vrata njezina; car njezin iknezovi njezini među narodima su; zakona nema, a proroci njezini ne dobijajuutvare od Jehove (Plač II.6,9). „Car“ ovde označava istinu vere; „sveštenik“,dobro ljubavi prema bližnjemu; „Sion“ crkvu koja se razara; vrata njezina„utonuše u zemlju“, označava veru, koje više neće biti, i istine koje će,pretstavljene „carevima“, biti odbačene. Kod istoga proroka: Evo ovako veliJehova: podignuću ruku svoju k narodima, i k plemenima podignuću zastavusvoju, i donijeće sinove svoje u naručju, i kćeri svoje na ramenima će nositi. Icarevi će biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjaće se licem do

zemlje, i prah s nogu tvojih lizaće (XLIX. 22, 23). „Narodi“ i „kćeri“ označavajudobra; a „plemena“ i „sinovi“ istine (kao što je pokazano u Prvom Delu, gde semože videti da „narodi“ označavaju dobra, br. 1250, 1260, 1416, 1849; i da„kćeri“ imaju slično značenje, br. 489-491; isto tako da „plemena“ označavajuistine, br. 1250, 1260; a „sinovi“ isto tako, br. 489, 491, 533, 1147). „Carevi“stoga označavaju istine uopšte, kojima će se hraniti, a njihove „carice“ dobrakojima će biti „podojeni“. Da li kažete dobra i istine, ili oni koji su u dobrima iistinama, to je isto. Opet kod istog proroka: Tako će opet udiviti mnoge narode,i carevi će pred njim zatisnuti usta svoja, jer će vidjeti šta im nije kazivano, irazumjeće što nisu slušali (LII.15). Ovde se govri o Gospodovom dolasku;„narodi“ označavaju one na koje utiču dobra i istine. Kod Davida: Sad, carevi,urazumite se; naučite se sudije zemaljske! Služite Jehovi sa strahom, i radujte sestrepetom. Poštujte sina da se ne razgnjevi, i vi ne izginete na putu svome; jerće se gnjev njegov brzo razgorjeti (II.10-12). „Carevi“ označavaju one koji su uistinama; a koji se često od istina nazivaju „carevim sinovima“; ovde „Sin“označava Gospoda, koji se ovde naziva „Sinom“ zato što je On istina sama, i jerje sva istina od Njega. Kod Jovana: I pjevahu pjesmu novu govoreći: dostojan sida uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njezine. I učinio si nas Bogu našemu carevei sveštenike, da bismo carovali na zemlji (Otkr. V.9,10). Ovde se nazivaku„carevima“ oni koji su u istinama. Ovakve Gospod naziva „sinovima carstva“kod Mateje: A on odgovarajući im reče :koji sije dobro sjeme ono je sin čovječiji;a njiva je svijet; i žetva je pošljedak ovoga vijeka; a dobro sjeme sinovi sucarstva, a kukolj sinovi zla. A neprijatelj kojiga je posijao je đavo (XIII.37,38).Kod Jovana: A šesti anđeo izli čašu svoju na veliku rijeku Eufrat, i presahnu vodanjezina da se pripravi put carevima od istoka (Otkr. XVI.12). Da „Eufrat“ neoznačava Eufrat, niti „carevi od istoka“ označavaju careve otuda, jasno je (našta se misli pod „Eufrat“ može se gore videti, br. 120, 1585, 1866); tako da „putcarevima s istoka“ znači istine vere koje su od dobara ljubavi. Kod istoga: Inarodi koji su spaseni hodiće u vidjelu njegovu, i carevi zemaljski donijeće slavu ičast svoju u njega (Otkr. XXI.24). Gde „narodi“ označavaju one koji su udobrima, a „carevi zemaljski“ one koji su u istinama, što se može zaključiti iztoga što su ovo proročke reči, a ne istorijske. Kod istoga: Hodi da ti pokažemsud kurve velike, koja sjedi na vodama mnogim. S kojom se kurvaše carevizemaljski, i koji žive na zemlji, opiše se vinom kurvarstva njezina (Otkr. XVII.1,2).I opet: I carevi zemaljski s njom se kurvaše, i trgovci zemaljski obobatiše se odbogastva slasti njezine. I zaplakaće i zajaukati za njom carevi zemaljski koji se snjom kurvaše (Otkr. XVIII.3,9). I ovde se na sličan način vidi da se ne misli nacareve pod „carevima zemaljskim“; jer se ovde govori o falsifikovanju i izvrtanjunauka vere, to jest, istine, a ovo je nazvano „kurvarstvo“; „carevi zemaljski“označavaju istine koje su falsifikovane i izneverene. Kod istoga: I deset rogova

koje si vidio su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast careviprimati za jedan čas (jedno vreme) sa zvijeri. Ovi jednu volju imaju i oblast svojudaće zvijeri (Otkr. XVII.12,13). Da ovi „carevi“ nisu carevi, svakome je jasno; jerbilo bi sasvim nerazumljivo da deset careva prime vlast kao carevi za jednovrijeme (jedan čas). Evo još jednog odlomka: I vidjeh zvijer i careve zemaljske ivojnike njihove skupljene da se pobiju s onijem što sjedi na konju i s vojskamanjegovijem (XIX.19). Da je onaj „koji sjedi na konju“ „Reč Božija“otvoreno setvrdi u stihu 13; i kaže se da su se protivu ove sakupili carevi zemaljski da sebiju. „Zvijer“ označava dobra ljubavi, ali profanisana; a „carevi“ označavajuistine vere, ali izneverene; ovi se nazivaju „carevima zemaljskim“, jer su oniunutar crkve. (Da „zemlja“ označava crkvu, može se videti gore, br. 662, 1066,1067, 1262). „Beli konj“ označava razumevanje istine; a „onaj koji sedi nakonju“, Reč. Ovo značenje je još više vidljivo kod Danila (glava XI.), gde segovori o ratu između „južnoga cara“ i „sjevernoga cara“; kojim se terminimaoznačavaju istine i obmane koje se bore, gde se borba opisuje na istorijski načinkao „rat“. Pošto „car“ označava istinu, može se videti šta je označeno uunutrašnjem smislu kada se Gospod naziva Carem i Sveštenikom; kao šta je to uGospodu bilo, koje je pretstavljeno carevma, a šta sveštenicima. Carevi supretstavljali Njegovu Božansku istinu, a sveštenici Njegovo Božansko dobro. Svizakoni reda po kojima Gospod upravlja svemirom kao Car, su istine; dok su svizakoni po kojima upravlja svemirom kao Sveštenik, a pomoću kojih vlada i nadistinama, su dobra; jer uprava po samim istinama, osudila bi svakoga na pakao,dok uprva (vladavina) od dobara, podiže svakoga otuda (iz pakla) uzdiže ga kanebu (vidi br. 1728). Pošto su u slučaju Gospoda ove dve povezane, one su nadrevni način pretstavljene carstvom koje je spojeno sa sveštenstvom; kao što jebilo sa Melhisedekom, koje je bio car Salimski i u isto vreme sveštenik BogaSvevišnjega (Postanje XIV. 18); a kasnije sa Jevrejima, kod kojih je bilaustanovljena reprezentativna crkva (crkva zasnovana na pretstavama,reprezentacijama), koja je imala sudije, a kasnije careve. Ali pošto su carevipetstavljali istine koje ne treba da zapovedaju, iz razloga što one osuđuju, stogaje želja za carevima izazvala karanje, kada je priroda istine pokazana kakva je usebi (I Samuilova VIII. 11-18); a u ranije vreme Mojsije je bio zapovedio (ZakoniPonovljeni XVII. 14-18) da treba da izaberu pravu istinu koja je od dobra, a nepokvarenu; i da je ne smeju ukaljati umovanjem i rečima-znanjima. O tome seradilo u uputstvima o caru, koje je dao Mojsije na mestu koje je navedeno; štoniko ne može da vidi iz smisla slolva, ali je očigledno iz nekoliko tačaka uunutrašnjem smislu; tako da „car“ i „carska služba“ očigledno pretstavljaju ioznačavaju istine.

2016. Što se tiče činjenice da je svo dobro i derivativna sitina od Gospoda: toje utvrđena istina. Anđeli to opažaju u tome stepenu da (su sigurni) da ako jenešto od Gospoda, to je dobro i istina, i da koliko je od njih samih, da je zlo iobmana. Ovo oni priznaju pred novodošavšim dušama i pred duhovima koji uto sumnjaju; i što više, oni (anđeli) idu tako daleko da kažu da ih Gospod stalnoodvaja od zla i obmane koji izviru iz njihovog propriuma, i da ih održava u dobrui istini. Štoviše, oni opažaju i samo odvajanje (od zla propriuma) (vidi br. 1614).A što se tiče toga da čovek pretpostavlja da čini dobro i misli istinu od sebesamoga, to je samo izgled (privid), zato što on (čovek) nema opažanje, i što je utami u pogledu uticaja (influksa); tako da on to zaključuje po izgledu, to jest izobmane, od koje ne želi da bude odvojen sve dok veruje samo u čula, i sve dokrazmišlja o ovome oslanjajući se na svoja čula, to jest sve dok rezonuje po njimada li je tako. Ali iako stvar ovako stoji, čovek treba da čini dobro i da misli istinukao od sebe; jer se na drugi način ne može popraviti i biti nanovo rođen (razlozise mogu videti gore, br. 1937, 1947). Stih koji je pred nama govori oGospodovoj Ljudskoj Suštini koja je trebala da se ujedini s NjegovomBožanskom Suštinom; i tada bi čoveku sve dobro i istinito dolazilo od NjegoveBožanske Suštine preko Njegove Ljudske Suštine, a to je tajna u koju malo njihveruju, jer je ne shvataju, jer pretpostavljaju da Božansko dobro može da dopredo čoveka a da se Gospodovo Ljudsko i ne sjedini s Božnskim; ali da nijemoguće drugačije, već je bilo pokazano u nekoliko reči (br. 1676, 1990), a to jeza to što se čovek bio toliko udaljio od Vrhovnog Božanskog zbog požuda u kojeje bio utonuo i obmana s kojima se zaslepio, da više nije bio moguć utica(influks) Božanskog u racionalni deo njegovog uma, osim preko Ljudskoga kojeje Gospod ujedinio u Sebi sa Božanskim. Preko Njegovog Ljudskog omogućenane ponovo komunikacija. Jer je na taj način Vrhovno Božansko moglo da dopredo čoveka. Ovo Gospod kaže na mnogo mesta, jer kaže da je On „put“ i da„niko ne može k Ocu osim kroz Njega“. I to je ono što se ovde tvrdi; naime, daje od Ljudskog ujednjenolg s Božanskim svo dobro i sva istina.2017. Stih 7. A postavljam zavjet svoj između sebe i tebe i sjemena tvojeganakon tebe od koljena do koljena da je zavjet vječan, da sam Bog tebi i sjemenutvojemu do vijeka. „A postavljam zavjet svoj između sebe i tebe“, označavajedinstvo; „i sjemena tvojega nakon tebe“, znači povezivanja s onima koji buduimali veru u Njega; „od koljena do koljena“, označava sve ono što pripada veri;„da je zavjet vječan“, znači povezivanje s ovim; „da sam Bog tebi“, označavaGospodovo Božansko u Njemu; „i sjemenu tvojem do vijeka“, označavaBožansko otuda (od jedinstva sa Ljujdskim) s onima koji budu verovali u Njega.

2018. A postavljam zavjet moj između sebe i tebe. Da ovo označava jedinstvo,jasno je iz značenja „zaveta“, da je to sjedinjenje (već objašnjeno r. 665, 666,1023, 1038); o kojem je sjedinjavanju bilo reči u ovom poglavlju i mnogo putapre; te je bilo pokazano da je Jehova , koji ovde govori, bio u Gospodu, jer je biojedno s njim već začeća i od rođenja; jer Gospod je bio začet od Jehove, te jeotuda Njegovo unutrašnje bilo Jehova. Ovo je bilo rasvetljeno još više pomoćuonoga kako je sa čovekom (br. 1999), naime, da je njegova duša jedno sanjegovim telom, ili njegovo unutrašnje s njegovim spoljašnjim, iako se ovirazlikuju, ponekad toliko da se jedno bori protivu drugoga, a što se vidi uiskuišenjima, u kojima unutrašnje kori (kara) spoljašnje, i želi da otstrani zlokoje je u njemu; a ipak su povezani, jer i duša i telo pripadaju istom čoveku.Uzmite za primer nekoga čije se misli razlikuju od onoga što on pokazuje svojimizgledom, govorom i pokretima. U njemu je jedno unutarnje koje se razlikuje odspoljašnjeg, ali su ipak jedno; jer misao je čovekova isto kao što je to izgled,usta, i pokreti; ali postoji sjedinjavanje kada se izgled, govor usana, i pokretislažu s mišlju. Toliko, radi ilustracije.2019. I sjemenu tvojem nakon tebe. Da ovo označava povezivanje s onima kojibudu verovali u Njega, jasno je iz značenja „sjemena“, što je vera (o kojoj u br.1025, 1447, 1610); tako isto iz značenja „nakon tebe“, što znači slediti. „Slediti“(ići za) nekoga je izraz koji se koristi često u Reči (kao kod Jer.VII.6; VIII.2; JezikiljXX.16; Marko VIII.34; Luka IX. 23; XIV. 27). Stoga u ovome odlomku „i sjemenutvojem nakon tebe“, označava one koji će verovati i slediti Njega.2020. Od koljena do koljena. Da ovo označava ono što se odnosi na veru, jasnoje iz značenja „koljena“ (pokoljenja), da je to ono što je nasleđeno i rođeno odljubavi prema bližnjemu , a to su sve stvari vere ili, što je isto, svi oni koji suponovo rođeni od Gospoda, a u kojima je vera i ljubav ka bližnjemu; a o čemuće, po Božanskoj milosti Gospodovoj, biti rečeno više u onome što sledi. Da su uunutrašnjem smislu „koljena“ i „rođenja“ ovakve stvari, bilo je pokazano uPrvom Delu (br. 613, 1014, 1145, 1330).2021. Da je zavjet vječan. A ovo označava povezivanja s ovima, jasno je izznačenja „zaveta“, da je to povezivanje (objašnjeno pre, br. 665, 666, 1023,1038); i da je to s onima koji su nazvani „sjeme“, jasno je iz onoga štoneposredno sledi, i zato što se o „zavetu“ govori po drugi put u ovome stihu.„Zavet“ koji se spominje prvi put, odnosi se na sjedinjenje Jehove s LjudskomSuštinom, a kada se pomnje po drugi put, tada se odnosi na povezivanje sonima koji su seme. A bi se stvorila jasnija ideja o jedinstvu Gospodove LjudskeSuštine sa Njegovom Božanskom Suštinom (s jedne strane), i o Gospodovom

povezivanju (spajanju) s ljudskim rodom (s druge strane) preko vere i ljubavi kabližnjemu, bilo bi dobro ovde i u onome što sledi,ono prethodno nazvatiJedinstvo (Unio), a ono potonje Povezivanje (Conjunctio). Između GospodoveLjudske Suštine i Njegove Božanske Suštine bilo je Jedinstvo; dok je izmeđuGospoda i ljudskog roda bilo Povezivavanje, preko vere i ljubavi ka bližnjemu,što je jasno iz toga što je Jehova ili Gospod Život, i što je i Njegova LjudskaSuština postala Život, kao što je gore pokazano, a izmežu Života i Života postojiJedinstvo; dok čovek nije Život, nego prijemnik Života, što je isto pokazanoranije; a kada se Žvot uliva u prijemnik života, to je povezivanje; jer se Životprolagođava prijemniku kao aktivno pasivnom, ili kao ono što je u sebi živo naono što je u sebi mrtvo, ali koje živi od onoga prvoga. Početno i instrumentalno,kako se nazivaju - oni izgledaju povezani i kao da su jedno, ali ipak nisu jedno;jer prvo je za sebe, i drugo je za sebe. Čovek ne živi od sebe, ali Gospod pomilosti pripaja čoveka k Sebi i tako čini da ovaj večno živi; i pošto se Gospod ičovek ovako razlikuju, (njihov odnos) to se naziva povezivanje.2022. Da sam Bog tebi. Da ovo označava Gospodovo Božansko u Sebi, jasno jeiz onoga što je gore rečeno o Gospodovoj Božanskoj Suštini, da je On u Sebi.2023. I sjemenu tvojemu nakon tebe. Da ovo označava takvo Božansko (prim.prev. Božansko posle sjedinjenja s Ljudskim) kod onih koji budu imali veru uNjega, jasno je iz značenja „sjemena“, da je to vera od ljubavi prema bližnjemu(vidi br. 1025,1447,1610); kao i iz značenja „nakon tebe“, da je to slediti Njega(maločas objašnjeno u br. 2019). Božansko kod onih koji imaju veru u Gospoda,to je ljubav i ljubav ka bližnjemu. Po Ljubavlju se misli na ljubav premaGospodu; po ljubavlju ka bližnjemu (charitas) misli se na ljubav premabližnjemu. Ljubav prema Gospodu ne može se odvojiti od ljubavi premabližnjemu; jer je Gospodova ljubav ljubav prema celom ljudskom rodu, koji Onželi da spase za uvek i da ga pripoji Sebi , tako da nijedan (čovek) ne nestane.Stoga onaj koji ima ljubav ka Gospodu, ima Gospodovu ljubav, pa ne može a dane voli bližnjega. Ali oni koji su u ljubavi prema bližnjemu, nisu svi i u ljubavi kaGospodu, kao na primer Neznabošci koji su naklonjeni dobru, koji ne znaju zaGospoda, ali kod kojih je Gospod prisutan u ljubavi ka bližnjemu (kao što jepokazano u Prvom Delu, br. 1032, 1059), kao i drugi unutar crkve; jer ljubav kaGospodu je ljubav višega stepena.Oni koji vole Gospoda su nebeski ljudi, a oni koji vole bližnjega su duhovni ljudi.Pradrevna Crkva, koja je bila pre potopa, i koja je bila nebeska, bila je u ljubaviprema Gospodu; dok je Drevna Crkva, koja je bila posle potopa, i koja je biladuhovna, bila u ljubavi prema bližnjemu. Ova razlika između Ljubavi i Ljubaviprema bližnjemu (Charitas) će se održati kada se opet pomenu kasnije.

2024. Stih 8. I daću tebi i sjemenu tvojem nakon tebe zemlju u kojoj si došljak,svu zemlju Hanansku u državu vječnu, i biću im Bog. „I daću tebi i sjemenutvojemu nakon tebe zemlju u kojoj si došljak“, označava da je Gospod priskrbioSebi sve Svojom sopstvenom snagom ili moći, koje su „zemlja u kojoj sidošljak“; „I daću tebi“ označava da je ono što je u nebu i na zemlji Njegovo; „isjemenu tvojem nakon tebe“, označava da će ih On dati onima koji buduverovali u Njega; „svu zemlju Hanansku“, označava celestialno ili nebeskocarstvo; „u državu vječnu“, označava večnost; „i biću im Bog“, znači da je Bogjedan.2025. I daću tebi i sjemenu tvojem nakon tebe zemlju u kojoj si došljak. Da ovooznačava da je Gospod Sebi stekao sve Svojom vlastitom snagom i moći, koje su„zemlja u kojoj je došljak“, jasmo je iz značenja biti „došljak“, što znači primatipouku (vidi br. 1463). I kao što čovek stiče sebi život kroz pouke o znanjimarečimai o stvarima nauka (vere), kao i o saznanjima vere, stoga biti „došljak“označava život koji je tako stečen. A kada se primeni na Gospoda, „došljak“označava život koji je Sebi stekao preko spoznaja, borbi u iskušenjima, ipobedama; i pošto je to priskrbio Svojom vlastitom snagom, to je ovdeoznačeno „zemljom u kojoj je došljak“. Da je Gospod sve stekao Svojomvlasitom silom, i da je Svojom vlastitom snagom ujedinio Svoju Ljudsku Suštinusa Božanskom Suštinom, i Božansku Suštinu sa Ljudskom Suštinom; i da je Onjedini tako postao pravda (pravednost), jasno je iz Proroka. Kao kod Isaije: Ko jeono što ide iz Edoma, od Vosora, u crvenijem haljinama? Krasno odjeven uveličini slave svoje? Gazih sam u kaci, i niko iz naroda ne bješe sa mnom.Pogledah, i nikoga ne bješe da pomogne, i začudih se što nikoga ne bješe dapodupre; ali me desnica moja izbavi (LXIII.1,3,5). „Edom“ označava GospodovuLjudsku Suštinu; „pomoć“ i „desnica“, moć; da je sve ovo bilo od Njega,označeno je sa „nikoga ne bješe da pomogne“, „nikoga da podupre“, i da GaNjegova „desnica izbavi“. Kod istog proroka: I vidje gdje nema čovjeka i začudise što nema posrednika; za to učini mu sp spasenje mišica njegova. Jer se obučeu pravdu kao u oklop, i šljem spasenja metnu na glavu (LX. 16,17). I kodJeremije: Podignuću Davidu klicu pravednu, koja će carovati i biti srećna i činitisud i pravdu na zemlji. U te dane spašće se Juda, i Jerusalim će stajati bezstraha, i zvaće se: Jehova, pravda naša (XXIII. 5,6; XXXIII. 15,16). Iz ovoga serazloga On naziva „Staništem Pravde“, kod Jeremije XXXI.23; I.7); i kod Isaije(IX.6) „Divni“, „Heroj“. Razlog da Gospod pripisuje tako često Ocu ono što jeNjegovo, objašnjeno je gore (r. 1999, 2004), jer je Jehova bio u Njemu, pastoga i u svemu što je bilo Njegovo. Ovo se može razjasniti nečim što je slično,ali nije jednako, u slučaju čoveka. Čovekva duša je u njemu; a pošto je u njemu,

to je i u najmanjim delovima njegove misli i njegovih dela. Sve ono što nemanjegovu dušu u sebi, to nije njegovo. Gospodova Duša bio je Život sami, ili Bićesamo, a to je Jehova, jer je on bio začet od Jehove; pa je stoga Jehova ili samiŽivot bio u svakom najmanjem Njegovom delu; a pošto je Život sam, ili Jehovabio Njegov, kao što duša pripada čoveku, tako, što je Jehovino to je i Njegovo,a to je ono o čemu je Gospod kazao: da je On u „naručju Očevom“ (Jovan I.18),da „sve što je Očevo jeste i Njegovo“ (Jovan XVI.15; XVII.10). Od dobra, koje jebilo Jehvino, On je sjedinio Božansku Suštinu sa Ljudskom Suštinom; a od istineobjedinio je Ljudsku Suštinu sa Božanskom Sutinom; tako da je sve postigao i uopštem i u posebnom od Sebe; u stvari, Njegovo ljudsko bilo je ostavljeno sebi,da bi se sam borio protivu svih paklova, i savladao ih; i pošto je imao Život uSebi koji je bio Njegov vlastiti - kao što je već rečeno – On ih je nadvladaoSvojom snagom i Svojom moći, kao što se to jasno kaže kod Proroka, uodlomcima koji su navedeni. Stoga što je sve stekao svojom vlasitom snagom,On je posao pravda, oslobodio je svet duhova od paklenih genija i duhova, itako izbavio ljudski rod od razaranja – jer se ljudskim rodom vlada prekoduhova – i tako ga je izbavio.Iz ovoga razloga je On često u Reči Staroga Zavetanazivan Izbaviteljem i Otkupiteljem, a što je značenja Njegovog imena Isus.2026. Da „tebi ću dati“ označava da sve što je u nebima i na zemlji da jeNjegovo, sledi iz onoga što je već rečeno. U smislu slova reči „tebi ću dati“ značida će Bog ili Jehova dati Gospodu; baš kao što se kaže u Reči Jevanđelista da jeOtac Njemu dao sve što je u nebu i na zemlji. Ali u unutrašnjem smislu u komeje pretstavljena sama istina u njenoj čistoti, to znači da ih je Gospod stekao Sebi, jer je Jehova bio u Njemu, i u svemu što Mu je pripadalo, kao što je prerečeno. Ovo se dalje može razjasniti nečim tome sličnim. To bi bilo kao kad biunutarnji ili racionalni čovek , ili misao, rekli da bi se telesno odmorilo ako bi seuzdržalo da ne čini to ili ono: u tome slučaju je čovek koji govori onaj istikojemu se govori, jer i telesno i racionalno pripadaju istom čoveku, pa kada sepomene prvi, podrazumeva se i drugi. Pored toga, da stvari u nebima i na zemljipripadaju Gospodu, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči, i u Starom Zavetu i kodJevanđlista (kao kod Mateja XI,27; Luke X.22; Jovana III.33,34; MatejaXXVIII.18); kao i iz onoga što je rečeno u Prvom Delu (br. 458, 551, 552, 1607). Ipošto Gospod vlada celokupnim nebom, On tako isto vlada i svim onim što jena zemlji: jer su ovi tako povezani, da Onaj koji vlada jednim, vlada i drugim; jernebo anđela zavisi od neba anđeoskih duhova, a ovo od sveta duhova, a ovoopet od ljudskog roda. I na sličan način, sve u nebima zavisi od onoga što je usvetu i u prirodi, jer bez uticaja Gospoda preko neba, ništa u prirodi u sva trinjena catrstva ne bi moglo nastati i trajati. (vidi br. 1632).

2027. Da „sjemenu tvojem nakon tebe“ označava da će dati sve to onima kojibudu imali veru u Njega, jasno je iz značenja „sjemena“, da je to vera (vidi br.1025. 1610, 1447), to jest vera od ljubavi ka bližnjemu (vidi br. 379, 389, 654,724, 809, 916, 1017, 1162, 1176, 1258). Oni koji (smatraju) da su zaslužni zbogdela koja su vršili u životu, ti nemaju veru od ljubavi ka bližnjemu, pa prematome nisu ovde označeni semenom; jer žele da budu spaseni zbog svojepravde, a ne zbog Gospodove pravde. Da u njima nema vere od ljubavi kabližnjemu, vidi se iz toga što oni stavljaju sebe iznad drugih, osim ako ovi nisunjima služili; dok oni ili preziru ili mrze one koji nisu bili voljni da im služe. Takose oni zbog ljubavi prema sebe odvajaju, a nikad ne udružuju (s drugima), i nataj način razaraju ono što je nebesko, naime, uzajamnu ljubav, koja nebu dajenjegovu stabilnost; jer je samo nebo u tome, i sva njegova udruživanja ijednodušnosti održavaju se i traju kroz to; jer u drugom životu sve ono što rušijednodušnost suprotno je redu u nebu, pa tako doprinosi rušenju celine. Takvisu oni koji smatraju da se spasavaju delima u životu, i smatraju da su takopostali pravedni. Ovakvih ima mnogo u drugom životu. Oni ponekada sijaju ulicu kao male buktinje (baklje), ali je to od sulude vatre koja potiče od toga štosami sebe proglašavaju pravednicima, a u stvari oni su hladni. Ponekad ih sevidi kako trče okolo tvrdeći da su se opravdali (delima), po doslovnom smisluReči, jer mrze istinu iz unutrašnjeg smisla (br. 1877). Njihova sfera je sferasamo-poštovanja, a koja je destruktivna prema svim idejama koje tu ideju(njihovu ideju) ne smatraju nekom vrstom božanstva. Sfera ovih , kada suskupa, je kao sfera sukoba, gde nema ničega osim neprijateljstva i odbojnosti;jer kada svakii želi jedno, a to je da mu svi budu sluge, tada oni ubijaju jedandrugoga u srcu. Među njima imai onih koji kažu da su se trudili u Gospodovomvinogradu, dok su u stvari celo vreme imali na pameni svoju vlastitu veličinu,slavu i počasti, kao i dobit; pa čak i to, da budu najveći u nebu i da im anđelisluže, dok su u srcu druge prezirali u upoređenju sa sobom, tako da u nijimanije bilo uzajamne ljubavi od koje je nebo sačinjeno, nego je u njima bilo samoljubavi prema sebi, za koju oni misle da je to nebo. (prim. prev. Ovakve tvrdnjeo duhovima mogu se razumeti lakše ako se setimo da u drugom životu čovek tojest njegova duša izražava i rečima i ponašanjem ono što je tajno mislila dok jebila na svetu .) ( O ovakvima vidi gore, br. 450-452 1594, 1679). Ovi su od onihkoje žele da budu prvi a postaju poslednji (Mateja XIX.3O; XX.31; Marko X. 31);i koji kažu da su prorokovali u Gospodovo ime, i činili čuda; ali o kojima se kaže:„Ne znah vas“ (Mateja VII. 22, 23). Vrlo se razlikuju od ovih oni koji su uprostoti srca pretpostavljali da zaslužuju nebo, i koji su živeli u ljubavi premabližnjemu; ovi su smatrali da su zaluge nešto što je obećano, ali oni spremnopriznaju da to dolazi od Gospodve milosti; jer ovo ide sa ljujbavlju premablinjemu; ljubav prema bližnjemu voli svu istinu.

2028. I svu zemlju Hananskuj. Da ovo označava nebesko carstvo, jasno je izznačenja „Hananske zemlje“, koja je nebesko carstvo, kao što je pre objašnjeno(b. 1413, 1437, 1607).2O29. U državu (vlasništvo) vječnu. Da ovo označava ono što je večno, jasno jebez objašnjavanja. Oni se nazivaju „vlasnicima“ i „naslednicima“, ne zbogzasluge već zbog milolsti.2030. I ja ću im biti Bog. Da ovo označava da je Bog jedan, jasno je iz toga što seovde radi o Gospodovoj Ljudskoj Suštini koja treba da se ujedini s NjegovomBožanskom Suštinom, i da tako i sama postane Bog. Stoga „i ja ću im biti Bog“znači u unutrašnjem smilsu da je Bog jedan.2031. Stih 9. I Bog reče Avramu; ti drži zavjet Moj, ti i sjeme tvoje nakon tebe odkoljena do koljena. „I Bog reče Avramu“, označava opažanje; „i drži zavjet Moj“,označava još bliže jedinstvo; „ti i sjeme tvoje nakon tebe“, označava da je odNjega povezivanje sa svima koji imaju veru u Njega; „od koljena do koljena“,označava ono što pripada veri.2032. Bog reče Avramu. Da ovo označava opažanje, jasno je iz značenja „Bogreče“, u istorijskoj Reči je opaziti (objašnjeno ranije br. 1602, 1719, 1815, 1819,1822).2033. Ti drži zavjet moj. Da ovo označava uže jedinstvo, jasno je iz značenja„zaveta“, da je to sjednjavanje i povezivanje o kome gore kod stiha 2, 4 i 7; kao iu Prvolm Delu, br. 665, 666, 1023, 1038). Ovde ponovno pominjanje „zaveta“, akoje je već više puta pomenuto pre, označava uže jedinstvo. U istorijskomsmislu, koji se odnosi na Avrama, samo se može reći to da on treba da se držizaveta, ali u unutrašnjem smislu, u kojem se govori o Gospodu, istorijskonestaje, a na njegovo mesto dolazi ono što se kaže o Njegovom užem jedinstvu.Sjedinjenje Gospodove Ljudske Suštine sa Njegovom Božanskm Suštinolm nijeizvedeno u trenutku, nego tokom celog Njegovog života, od detinjstva sve dokraja života na zemlji. Tako se On postupno uzdizao ka slavi,to jest, sjedinjenju,kao što je rekao kod Jovana: Isus reče: Oče, proslavi ime Tvoje; i dođe glas izneba: proslavio sam, i proslaviću opet. (XII.28).2034. Ti i sjeme tvoje nakon tebe. Da ovo označava da je od Njega povezivanjesa svima onima koji će imati veru u Njega, jasno je iz značenja „sjemena“, kojeje vera, a o čemu je bilo govora nekoliko puta; kao i iz značenja „nakon tebe“, a

što je Njega slediti (objašnjeno gore br. 2019).Već je razmatrano sjedinjavanjeBožanske Suštine sa Ljudskom Suštinom; dok se ovde radi o povezivanju(conjunctio) Gospoda s onima koji budu imali veru u Njega, pa stoga iponavljanje reči „ti“; jer se kaže „ti drži zavet Moj, ti i sjeme tvoje“; iz ovogaponavljanja reči u vezi sa „semenom“, jaso je da se u unutrašnjem smisluoznačava povezivanje , to jest s onima koji su seme, čime je označena vera odljubavi ka bližnjemu, kao što je ranije pokazano (br. 1025, 1447, 1510; a da jevera sama ljubav ka bližnjemu, može se videti u Prvom Delu, br. 30-38, 379.389. 654, 724, 809, 916, 1017, 1076, 1077, 1162, 1176, 1258, 1798, 1834,1844). Osim toga, kada govoreći o Svom sjedinjavanju s Ocem, Gospod odmah,i bez zastoja, govori o Svom povezivanju s ljudskim rodom; jer je to uzroksjedinjavanja, a što je jasno iz Jovana: Da svi budu jedno, Oče,kao što si ti umeni i ja u tebi; i da i oni u nama jedno budu, da svijet vjerije da si me ti poslao.I slavu koju si mi dao dadoh je njima, da budu jedno kao mi što smo jedno. Ipokazah im ime tvoje, i pokazaću; da ljubav kojom si ti mene ljubio u njimabude, i ja i njima. (XVII. 21,22,26). Iz ovoga se vidi da je Gospod u sjedinjavanjuSebe s Ocem imao u vidu povezivanje Sebe s ljudskkm rodom, i da Mu je to bilona srcu, jer je to bila Njegova ljubav;jer se svo povezivanje vrši preko ljubavi, jerljubav je samo povezivanje. Ponovo u istom jevanđelju: U onaj ćete dan doznatida sam ja u Ocu svojemu, i vi u meni, i ja u vama. Ko ima zapovijesti moje i držiih, taj ima ljubav k meni, imaće k njemu ljubav Otac moj (XIV.19-21). Iz ovoga semože videti da je, dok je sjedinjavao Ljudsku Suštinu sa Svojom BožanskomSuštinom, Gospod je imao u vidu povezivanje Sebe s ljudskim rodom, i da jeovo bio Njegov cilj, i Njegovas ljubav, a koja je bila takva da je spasenje ljudskogroda, koje je video u sjedinjavanju s Ocem, bila Njegvas najdublja radost. Ovdese isto tako opisuje ono što sjedinjava, a to je držanje Njegovih zapovesti, iljubav prema Njemu. Opet: Oče, proslavi ime Tvoje! Tada dođe glas s neba:proslavio sam i proslaviću. A Isus govori i reče: ovaj glas ne bi mene radi negonaroda radi. I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi (XII. 28, 30,32). Pod „slavom“ se misli na sjedinjenje, kao što je već rečeno; i da je usjedinjavanju s Njegovim Ocem on gledao povezivanje s ljudskim rodom,otvoreno se kaže rečima, „kad ja bdem podignut sa zemlje, sve ću privući ksebi“. Da je povezivanje Beskonačnolg ili Vrhovnolg Božanskog s ljudskomrasom bilo izvedeno preko toga što je Gospod Svoje Ljudsko učinio Božanskim, ida je ovo povezivanje bilo uzrokom Gospodovog dolaska na svet, to je tajnakoju mnogi istražuju u svome umu, pa zato što je ne razumeju, oni je nineveruju; pa zato što je ne veruju jer je ne razumeju, ona postaje njima kamenspoticanja (skandal). Da je ovako, naučio sam kroz mnoga iskustva s onima kojidolaze u drugi život. Većina ovih – a skoro su svi bili nadareni ljudi na svetu –kada samo pomsle o Gospodu kako je postao čovek, da je oblikom bio kao i

drugi ljudi, da je stradadao, ali da ipak On vlada svemirom, tada se njihova sferaispinjava tom preprekm (kamenom spoticanja, skandalom), jer im je to biokamen spoticanja dok su bili u žvotu tela; iako tada to nisu pokazivali, iobožavalisu Ga izvanjskom Svetošću. Jer u drugom životu unutarnje jeotvoreno, i pokazuje se u sferi koja izlazi iz njih ( o ovome u Prvom Delu, br.1048, 1053, 1316, 1504). Na ovaj se način može opaziti kakva je bila njihovavera, i šta su mislili o Gospodu.Videći da je tako, možda je korisno objasnitiovaj predmet malo dalje. Kada je svo nebesko u čoveku bilo nestalo, sva ljubavka Bogu, tako da više nije bilo volje da se čini dobro, ljudski rod se bio odvojiood Božanskog; jer povezivbanje dolazi samo preko ljubavi, i kada je ovo bilouništeno, došlo je do razdvajanja; a kada dođe do razjedinjenja, tada sledirazaranje i iskorenjivanje. Zbog toga je tada dato obećanje o Gospodovomdolasku na svet, a koji je trebao da objedini Ljudsko sa Božanskim, da bi prekoovoga objedinjenja u Sebi ostvario povezivanje s ljudskim rodom preko vere odljujbavi i od milosrđa. Od vremena prvog obećanja (Postanje III.15), vera kojadolazi od ljubavi ka Gospodu, dovodila je do povezivanja. Ali kada više nije biloostalo ni malo vere od ljubavi u celom svetu, tada je Gospod došao i sjedinioLjudsku Suštinu sa Božanskm Suštinom, tako da su postale sasvim jedno, kaošto On sam jasno kaže; a u isto vreme On je učio o putu istine, da svako koveruje u Njega – to jest, onaj koji će voleti Njega i ono što je Njegovo, i koji ćebiti u Njegovoj ljubavi koja je ljubav prema celom ljudskom rodu, tako i u ljubaviprema bližnjemu – da će biti povezan i spasen. Kada je u Gospodu Ljudskopostalo Božansko i Božansko postalo Ljudsko, rezultat je bio uticaj (influks)Besknačnog ili Vrhvnog Božanskog kod čoveka, koji uticaj inače ne bi mogaopostojati. Otuda je došlo do razgonjenja odvratni uobraženja (ubeđenja)kojima su oni u svetu duhova bili isopunjeni, i kojim se uobraženjima svetduhova punio sve više i više od duša koje su dolazile sa sveta; pa su oni koji subili u požudama i u uobraženjima bili bačeni i pakao, te su na taj način biliodvojeni. Da se ovo nije dogodilo, ljudski rod bi bio nestao, jer Gospod vladaljudskim rodom preko duhova. Niti se to moglo izvesti ni na koji drugi način, jernije bilo moguće delovati preko čovekovih raciolnalnih stvari u stvariunutrašnjeg smisla, jer su ove daleko ispod Vrhovnog Božanskog kada nisuobjedinjene; da ne pominjemo još dublje tajne koje se ne mogu objasniti nanačin da ih čovek razume. (Vidi što se gore kaže, br. 1676. 1990. da u nebunebeskih anđela Gospod se pokazuje kao sunce, a u nebu duhovnih anđela kaomesec; i da je Sunce ono što nazivamo nebeskim Njegove ljubavi, a Mesec onošto nazivamo duhovnim Njegove ljubavi, br. 1053, 1521, 1529-1531; i da su svestvari u opštem i u pojedinačnom pod Njegvim pogledom, br. 1274 na kraju,1277 na kraju).

2035. Od koljena do koljena. Da ovo označava stvari vere, jasno je iz značenja„koljena“ (pokoljenja) i „rađanja“, a što su stvari vere (o kojima vidi gore, br.613, 1145, 1255, 1330; i da oni koji su ljubavi i veri, da se oni odnose kaorodbina i kao bračni drugovi, br. 685, 917).2036. Stih 10. A ovo je zavjet moj između mene i vas i sjemena tvojega nakontebe, koji ćete držati: da se obrezuje između vas sve muškinje. „A ovo je zavjetmoj između mene i vas“, znači znak povezivanja svih sa Gospodom; „i sjemenatvojega nakon tebe“, označava one koji će imati veru u Njega; „da se obrezujeizmeđu vas sve muškinje“, označava čistotu.2037. Ovo je zavjet moj između mene i vas. Da ovo označava znak povezivanjasvih s Gospodom, jasno je iz načenja „zaveta“, da je to povezanost, kao što jeranije objašnjeno. Da je to ovde znak povezanosti, jasno je iz sledećeg stiha,gde se to naziva „znakom zaveta“: „Obrezaćete okrajak tijela svojega, da budeznak zavjeta između Mene i vas“. Svi spoljašnji rituali (obredi) crkve bili suznakovi zaveta, i morali su se sakralno (sveto) održavati, jer su njimaoznačavane unutrašnje stvari. Obrezivanje, o kojem se ovde govori, je biloobred koji je pretstavljao i označavao, a to će biti objašnjeno u onome što sledi;u mnogim odlomcima Reči, ovaj se obred naziva „zavetom“, zato što suspoljašnje stvari pretstavljale i označavale unutrašnje stvari. Unutrašnnje sustvari one koje pripadaju zavetu, jer se preko njih ostvaruje povezivanje, aspoljašnje stvari to isto rade, ali samo preko unutrašnjih. Spoljašnje stvari bilesu samo znaci povezanosti, ili zaloge povezanosti, pomoću kojih se čovekopominjao unutrašnjih stvari, preko kojih je dolazilo do povezanolsti. (Oznakovima zaveta vidi gore, br. 1308). Sve unutrašnje stvari koje pripadajuzavetu, ili koje izvode povezivanje, odnose se na ljubav i milosrđe; jer od ovihdve stvari, „voleti Boga iznad svega i bližnjega kao samoga sebe, zavise i zakon iproroci“, a to je sveopšti nauk vere (Mateja XXII. 34-39; Marko XI. 28-35).2038. I sjemena tvojega nakon tebe. Da ovo označava one koji imaju veru uNjega, jasno je iz značenja „sjemena“, koje je vera od ljubavi ka bližnjemuj, okojoj gore.2039. Da se obrezuje između vas sve muškinje. Da ovo označava čistotu, jasnoje iz onoga što je pretstavljeno i označeno „obrezivanjem“. Obrezivanje, iliotkidanje okrajka, označavalo je ujklanjanje onog što je sprečavalo i kaljalonebesku ljubav, a to su zla od požuda (posebno požuda ljubavi prema sebi) iobmana koje proističu (iz požuda). Razlog za ovakvo pretstavljanje je to štoorgani rađanja, kod oba pola, označavaju nebesku ljubav. Postoje tri vrste

ljubavi koje sačinjavaju Gospodovo nebesko cvarstvo, naime, bračna ljubav,ljubav prema maloj deci, i ljubav prema društvu, ili uzajamna ljubav. Bračna jeljubav najglavnija, jer je ona najkorisnija, pošto joj je cilj širenje ljudskog roda.Preko ovoga i Gospodovog carstva, za koje je ona rasadnik. Za tim sledi ljubavprema maloj deci, jer se ova izvodi iz bačne ljubavi; a tada dolazi ljubav premadruštvu, ili uzajamna ljubav. Ono što prikriva, sprečava, i kalja ove ljubavi,označeno je okrajkom; stoga je od kidanja okrajka napravljen reprezentativ; jeronoliko koliko se zla od požuda i obmane koje ih slede, uklanjaju, toliko ječovek očišćen, i toliko se nebeska ljubav može pojaviti. Kako je suprotnanebeskoj ljubavi, i kao je prljava ljubav prema sebi, bilo je pokazano gore (br.760, 1307, 1308, 1331, 1594, 2045, 2057). Iz onoga što je rečeno, jasno je da uunutrašnjem smislu „obrezanje“ označava čistotu. Da je obrezanje samo znakzaveta, ili povezanosti, može se jasno videti iz toga što obrezanje okrajka nedeluje bez obrezanja srca; i da je obrezanje srca, ili čišćenje prljavih ljubavi kojesmo gore pomenuli, samo time pretstavljeno, što je jasno iz sledećih odlomakau Reči. Kod Mojsija: Jehova Bog tvoj obrezaće srce tvoje da bi ljubio JehovuBoga svojega svim srcem i svom dušom svojom (Zakoni Ponovljeni XXX.6). Izovoga je jasno da je „obrezanje srca“ očišćenje od prljavih ljubavi, da bi seJehova Bog voleo svim srcem i svom dušom. Kod Jeremije: Orite sebi krčevinu, ine sejte u trnje. Obrežite se Jehovi, i skinite okrajak srca svojega, o ljudi Judejci ikoji nastavate Jerusalim!()IV.3,4). „Obrezati se Jehovi i skinuti okrajak srca“ jebiti očišćen od zala prljavh ljubavi i od njihovih obmana. Nebeske stvari ljubaviopisuju se ovim delima ljubavi ka bližnjem, naime, „suditi pravo sirotama iudovicama“ i „voleti došljaka pa ga nahraniti i obući“.Kod Mojsija: Zato obrežitesrce svoje i nemojte više biti tvrdovrati. Dajte pravicu siroti i udovici, i ljubitedošljaka dajući mu hleb i odijelo (Zakoni Ponovljeni X. 16,18). I ovde je jasno da„obrezanje srca“ znači čišćenje od zala prljavih ljujbavi i njihovih obmana. Ovdese opisuju nebeske stvari ljubavi delima ljubavi prema bližnjemu, naime,„davanjem pravde siroti i udovici, i ljubeći došljaka kome se daje hljeb i odjeća“.Kod Jeremije: Eto idu dani u koje ću pohoditi obrezane i neobrezane. Misirce iJudejce i Edomce i sinove Amonove i Moavce i sve koji se s kraja strigu, koji živeu pustinji; jer su svi narodi neobrezani, i sav je dom Izrailjev neobrezana srca((IX. 25,26). Ovde je jasno da obrezanja označava očišćenje, jer se oni nazivaju„obrezani u srcu“. A isto je kod Mojsija: Ne bi li se njihovo neobrezano srceponizilo (Levitska XXVI. 41). Da se „okrajkom“ i onim koji je „neobrezana srca“označava nečistota, jasno je i iz Isaije: Obuci krasne haljine svoje, Jerusalime.Probudi se, probujdi se, u silu svoju, o Sione, grade sveti; jer ne će više ići u tebeneolbrezani i nečisti (LII.1). „Sionom“ se označava nebeska crkva, a„Jerusalimom“ duhovna crkva, u koje ovakvi „neobrezani“ i „nečisti“ neće ući.Obrezanje je znak zaveta, i zaloga povezanosti , što je jasno i iz toga što je slična

stvar bila pretstavljena plodovima voćaka, koji su isto tako trebali da buduobrezani, a o kojima kod Mojsija: I kad uđete u zemlju i nasadite svkojakogavoća, obrežite mu okrajak, rod njegov; tri godine neka vam je neobrezano; nejedite ga. A četvrte godine neka bude sav rod njezin posvećen u hvalu Jehovi(Levitska XIX. 23,24). „Voće“ kao i „srce“ pretstavljaju i označavaju ljubav premabližnjemu, kao što se videlo iz mnogih odlomaka u Reči; tako da njihovi„okrajci“ označavaju nečistotu koja sprečava i opoganjuje ljubav ka bližnjemu.Za divljenje je, kada anđelli razmišljaju o očišćenju, s najvećom brzinom se usvetu duhova pokazuje nešto kao obrezivanja; jer anđeoske ideje prelaze u svetduhova kao pretstave. Neki reprezentativni rituali u Jevrejskoj Crkvi imaju ovoporeklo, a neki nemaju. Oni kojima se to brzo obrezanje pokazalo u svetuduhova, to su bili oni koji su želeli da budu primljeni u nebo; i pre nego li suprimljeni, bila im je pokazana ova reprezentacija. To pokazujje zašto je Jošuizapoveđeno da obreže narod, kada su, prešavši Jordan, ušli u Hanansku zemlju;jer je ulazak naroda u Hanansku zemlju pretstavljao primanje vernih u nebo. Iztoga razloga obrezanje je bilo zapoveđeno po drugi put, o čemu kod Jošue:Načini oštre nože (mačeve od kremena), i obreži opet sinove Izrailjeve. I načiniIsus (Navin) oštre nože, i obreza sinove Izrailjeve na brdašci Aralotu. I tada rečeJehova Isusu (Navinu): danas skidoh s vas sramotu Misirsku. I prizva se onomjesto Galgal do današnjega dana ((V.2,3,9). „Mačevi od kamena ili kremena“označavaju istine kojima treba da se napoje, da bi na taj način kaznili i rasteraliprljave ljubavi; jer bez poznavanja istine, očišćenje nije moguće. (Da „kamen“ ili„kremen“ označava istine, pokazano je ranije, br. 643, 1298; i da se „mačem“opisuje istina kojom se može kazniti zlo, jasno je iz Reči).2040. Stih 11. A obrezivaćete okrajak tijela svojega , da bude znak zavjetaizmeđumene i vas. „A obrezivaćete okrajak tijela svojega“, označava uklanjanjeljubavi prema sebi i prema svetu; „da bude znak zavjeta između mene i vas“,znači je ovim pretstavljena i označena čistota.2041. Obrezivaćete okrajak tijela svojega. Da ovo označava uklanjanje ljubaviprema sebi i prema svetu, jasno je iz onoga što je pretstavljeno i označeno„obrezivanjem“, da je to čišćenje od prljavih ljubavi (objašnjeno gore br. 2039);i iz značenja „tijela“, a što je čovekovo vlastito (o čemu gore br. 999). Čovekovproprium nije ništa do ljubav prema sebi i svetu, pa stoga svaka požuda imasvoje poreklo u njima. A kako je to prljavo, može se videti u Prvom Delu (br.141, 150, 154, 210, 215, 694, 731, 874-876, 987, 1047). Pošto treba da se ukloniovaj proprium, to se kaže (za taj proprium) „okrajak tijela“. Postoje dve nazoviljubavi i njihove požude, koje ometaju uticaj (ulivanje) nebeske ljubavi odGospoda; jer kada ove ljubavi vladaju u unutarnjem i u spoljašnjem čoveku, i

kada ga zaposednu, one odbacuju ili guše, a isto tako izokreću i opoganjujunebesku ljubav; jer su one potpuno suprotne nebeskoj ljubavi, kao što će, poBožanskoj milosti Gospodovoj, biti pokazano u onome što sledi. Ali kako se oveljubavi uklanjaju, tako se nebeska ljubav od Gospoda počne da se uliva odGospoda, a koja uz to daje svetlost unutarnjem čoveku; i tada počinje da vidi daje u zlu i obmani; zatim da je u nečisti i u prljavštini; i na kraju, da je ovo bionjegov proprium. Oni koji prolaze kroz novo rođenje, to su oni kod kojih seuklanjaju ove ljubavi. Međutim, ponekad i oni koji ne prolaze kroz novorođenje, a to je onda kada su njihove požude utišane, a što se događa kada su usvetoj meditaciji, ili kada požude kao da spavaju, a što se događa kada su ljudiu nevoljama, u bolesti i slabosti, ili u času smrti, jer tada telesne stvari kao daspavaju i kao da su mrtve, tada oni opažaju nešto od nebeske svetlosti kao iutehu koja dolazi s tim. Ali kod ovih nema uklanjanja požuda o kojima smogovorili, već samo njihovog uljuljkovanja kao u san, jer kada se vrate upređašnje stanju, oni se odmah vraćaju svojim požudama. I kod zlih ljuditelesne stvari mogu da se uspavaju, i tada bivaju podignuti u stanje sličnonebeskom, što se događa sa dušama u drugom životu, osobito sa novo-došlim,koje duše žarko žele da vide Gospodovu slavu, jer su čuli mnogo o nebu dok suživeli na svetu. Spoljašnje stvari kod njih se tada uklanjaju i u tome se stanjunose do u prvo nebo da im se učini po njihovoj želji. Ali tamo ne ostaju dugo, jerkod njih postoji samo stišavanje telesnih i svetskih stvari a ne uklanjanje, kaokod anđela (o čemu vidi u br. 541, 542). Treba znati da nebeska ljubavneprestano utiče u čoveka od Gospoda, i da joj smetaju samo čovekovepožude, koje onesposobe čoveka da je prima.2042. Da to bude znak zavjeta između mene i vas. Da je ovim pretstavljena ioznačena čistota, jasno je iz onoga što je upravo rečeno gore (br. 2039), naime,da je obrezivanje bila samo pretstava čišćenja od prljavih ljubavi. I pošto je tobio samo spoljašnji ritual koji je pretstavljao i označavao nešto unutrašnje, tonije bio zavet (savez), nego samo znak zaveta.2043. Stih 12. Svako muško dijete kad mu bude osam dana da se obrezuje odkoljena do koljena, rodilo se u kući ili bilo kupljeno za novac (za srebro) od kojihgod stranaca, koje ne bude od sjemena tvojega. „Svako muško dijete kad mubude osam dana“, označava svaki početak čišćenja; „da se obrezuje“, označavaočišćenje; „svako muško“ znači one koji su u istini vere; „od kpljena do koljena“,znači stvari koje pripadaju veri; „rodilo se u kući“, označava one koji su nebeski;„ili je kupljeno za novce (za srebro)“ , označava one koji su duhovni, i koji su ucrkvi; “od kojih god stranaca koji ne budu od sjemena tvojega“, označava onekoji su izvan crkve.

2044. Svako muško dijete kad mu bude osam dana. Da ovo označava svakipočetak čiščenja, jasno je iz značenja „osam dana“. „Sedmica“, koja je sedamdana, označava ceo period svakog stanja ili vremena, kao reformacije(popravka), regeneracije, iskušenja, bilo posebnog čoveka ili crkve uopšte;stoga se period naziva „sedmica“, bilo da je to period od hiljadu godina, od stogodina, od deset, ili od mnogo dana, časova, minuta, i tako dalje (kao što semože videti iz odlomaka navedenih u Prvom Delu, br. 728). A pošto je osmi danprvi dan nove sedmice, to on označava svaki novi početak. Ovo pokazuje da,pošto je obrezanje bilo samo jedna pretstava i znak, da je to bilo vreme odosam dana; ne da su oni tada ušli u čistije stanje zbog toga, nego iz razloga štoje „obrezanjem“ označeno čišćenje, tako da „osmi da“ označava da ovo trebada se dešava u svako vreme, i uvek, kao od novog početka.2045. Da se obrezuje. Da ovo označava čišćenje od prljavih ljubavi (objašnjenogore, br. 2039). Oni koji su u ljubavima prema sebi i svetu, oni ne mogu daveruju da su u ovako prljavim i nečistim stvarima, jer su u zadovoljstvima iuživanjima koja im prijaju, koja odobravaju, i koja namaljuju, te čine da voletakav život, pa tako pretpostavljaju da u njemu nema ništa zlo; jer sve ono štopogoduje nečijoj ljubavi, za to se veruje da je dobro. Otuda dolazi daRacionalno odobrava (da se saglašava), i da sugeriše obmane koje potvrđuju iuzrokuju takvo slepilo, tako da ne vide ništa od prirode nebeske ljubavi; a kadabi je videli, rekli bi u srcu da je to nešto bezvredno, ili nešto kao fantazija kojaobuzme čovekov um, i kao bolest. Ali da je život iz ljubavi prema sebi i svetu,skupa sa njihovim zadovoljstvima i uživanjima, pljav i nečist, može da vidi svakoko je spreman da o njima misli po razumu kojim je obdaren. Ljubav prema sebije izvor svih zala koja razaraju civilizovano društvo. Jer iz nje, kao iz neke nečistejame, izviru sve mržnje, sve osvete, sve okrutnosti, čak i preljube; jer onaj kojivoli sebe, taj prezire, zlogrdi, ili mrzi sve one koji mu ne služe, ili koji mu ne dajupočast, ili koji mu ne odobravaju. A kada mrzi, tada odiše mržnjom iokrutnošću, i to u srazmeri u kojoj voli sebe; te je tako ova ljubav takva darazara civilizovano društvo i ljudsku rasu. (Da je ovakva njena priroda, može sevideti iz Prvog Dela, br. 693, 694, 760, 1307, 1308, 1321, 1506, 1594, 1691,1862). Da je u drugom životu ljubav prema sebe najprljavija (ljubav), i da jedijametralno suprotna uzajamnoj ljubavi koja čini nebo, biće, po Božanskojmilosti Gospodovoj, pokazano u onom što sledi. I pošto je ljubav prema sebiizvor mržnji, okrutnosti, osveta, i preljuba, to je ona isto tako izvor svega onogašto se naziva grehom, zloćom, gadostima, i profanacijama; stoga kada se ovaljubav nađe u racionalnom delu čovekovom, i kada je u požudama i fantazijamaspoljašnjeg čoveka, uticaj nebeske ljubavi od Gospoda se odbija, izvrće, i

zagađuje. To je kao izmet, koji rasipa, i prlja svaki miomiris; to je kao nekipredmet koji neprestano pretvara zrake koje na njega padaju, u tamne iodvratne boje; ona je kao tigar, ili kao zmija, koji odbijaju svaki dodir, i ubijaugrizom i otrovom one koji joj nude hranu; ili kao opak čovek koji izokreće inajbolje namere drugih, i njihovu dobrotu u nešto što je za osudu i što jepakost. Otuda je jasno da su ove ljubavi – ljubav prema sebi i ljubav premasvetu – ono što je pretstavljeno okrajcima koji treba da se otseku.2046. Svako muško. Da ovo označava one koji su u istini vere, jasno je izznačenja „muško“, da je to istina (o čemu vidi br. 672, 749). „Muško“, kojim seoznačava istina vee, ovde se imenuje zato što se niko ne može očistiti od onijpljavih ljubavi osim onaj ko je u istini. Akav iz istine prepoznaje šta je čisto a štanečisto, i šta je sveto a šta profano. Pre nego li nauči ovo, nema posrednikapreko kojega bi nebeska ljubav neprekidno delovala od Gospoda, jer samoistine mogu da prime ovaj uticaj; pa se stoga čovek popravlja i nanovo rađaprekopoznavanja istine, i to sve dok se nije njima napojio. Sama savest seoblikuje uz pomoć istina vere; jer je savest koljom je obdaren preporođeničovek, jeste savest o tome šta je istinito i pravo (vidi br. 977, 986 na kraju,1033, 1076, 1077). To je i razog da su kameni noževi, ili „mačevi od kremena) ,kako su ih nazivali, korišćeni pri obrezivanju. (Da ovi označavaju istine, može sevideti gore, br. 2039 na kraju).2047. Od koljena do koljena (pokoljenja). Da ovo označava stvari koje priadajuveri, jasno je iz značenja „pokoljenja“ i „rađanja“, da su to stvari vere (vidi br.613, 1145, 1255, 2020, 2035).2048. Da „onaj koji je rođen u kući“ označava one koji su nebeski, i da onaj kojije „kupljen za novac, srebro“ označava one koji su duhovni, i da oni stogaoznačavaju one koji su u crkvi, jasno je iz značenja „biti rođen u kući“, da su tooni unutar kuće. U Reči, „kuća“ označava ono što je nebesko, jer je to najdublje;otude „Božija kuća“ u sveopštem smislu označava Gospodovo carstvo; u smislumanje sveopštem, Njegovu crkvu; a u posebnom smislu, samoga čoveka ukome je Gospodovo carstvo ili crkva. Kada se čovek nazove „kućom“, tada je unjemu označeno nebesko; a kada se nazove „hramom“, tada je u njemuoznačena istina vere; stoga onim koji je „rođen u kući“, označeni su oni koji sunebeski. Ali da su onim koji je „kupljen za srebro“ označeni oni koji su duhovni,jasno je iz značenja “srebra“, da je sitina, a tako i duhovno vere (vidi Prvi Deo,br. 1551). Oni koji se nazivaju nebeskim, to su oni koji vole Gospoda; i pošto jePradrevbna Crkva, koja je bila pre potopa, bila u ovoj ljubavi, to je bila nebeskacrkva. Nazivaju se duhovnim oni koji su u ljubavi prema bližnjemu i preko toga

u istine vere, kao što je bila Drevna Crkva, koja je bila posle potopa. Razlikaizmeđu nebeske i duhovne razmatrana je mnogo puta u Prvom Delu. Svakomože videti da ima nebeskih tajni u ovome što je ovde rečeno, to jest, da onikoji su rođeni u kući da treba da budu obrezani, i oni koji su kupljeni za srebro,kao i došljaci; a i zato što se više puta pominju (kao u stihovima 13, 23, i 27, kojislede); a koje se tajne pokazuju samo u unutrašnjem smislu, koji pokazuje daoni koji su rođeni u kući i koji su kupljeni za srebro, označavaju nebeske iduhovne (ljude), a to su oni koji su unutar crkve; i da se „došljakom koji nije odsjemena tvojega“ označavaju oni koji su izvan crkve.2049. Od kojih god došljaka (stranaca) koji nije od sjemena tvojega. Ovooznačava one koji su izvan crkve, a toznači one koji ne poznaju dobra i istinevere; „došljaci koji nisu od sjemena tvojega“, označavaju one koji su uspoljašnjem bogoštovanju (o kojem u br. 1097); ali kada se o njima govori uovome smislu, tada označavaju one koji nisi rođeni u crkvi, kao što je slučaj saNeznabošcima. Neznabošci, koji su izvan crkve, mogu da budu u istinama, ali neu istinama vere. Njihove istine su, kao što su to zapovesti dekaloga, da seroditelji moraju poštovati, da ljudi ne smeju da ubijaju, kradu, vrše preljubu, ilida žude za onim što pripada drugome; isto tako da se mora klanjati Božanstvu.Ali istine vere su sve doktrinalne stvari o večnom životu, Gospodovom carstvu, iSamom Gospodu, koje nisu poznate Neznabošcima, jer oni nemaju Reč. Ovo suoni koji su označeni „došljacima koji nisu od tvoga sjemena“, ali se i pored togamoraju obrezati , to jest očištiti skupa s ostalima. Ovo pokazuje da se oni moguočistiti, isto kao i oni unutar crkve; a što je pretstavljeno obrezivanjem. Oni sečiste kada odbace prljave ljubavi, i kada žive jedan s drugim u ljubavi; jer onitada žive u istinama, jer sve istine potiču od ljubavi ka bližnjemu; u istinamakoje su pomenute. Oni koji žive u ovim istinama, rado primaju istine vere, akone u životu tela, a onda u drugom životu, jer su istine vere unutarnje istineljubavi prema bližnjemu, tako da oni (Naznabošci) tada vole da budu uvedeni uunutrašnje istine ljubavi ka bližnjemu. A unutarnje istine vere su upravo oneistine koje čine Gospodovo carstvo (vidi br. 932, 1032, 1059, 1327, 1328, 1366).U drugom životu poznavanje istine nema vrednosti, jer i najgori, čak i pakleniduhovi, mogu da ih znaju, ponekad bolje od ostalih; a ono što vredi, to je životu skladu sa spoznajama, jer svim spoznajama cilj je život. Ako se znanja ne učeradi života, ona ne bi bila korisna osim da ljudi o njima govore, i da ih zbog togapoštuju drugi kao učene, a budu počastvovani, te da steknu ugled i bogatstvo.Iz ovoga se vidi da je život u skladu sa spoznajama vere u stvari život ljubaviprema bližnjemu; jer Zakon i Proroci, to jest, ceo nauk vere skupa sa svimnjenim spoznajama, sastoji se u tome da se voli Gospod i da se voli bližnji; kaošto se vidi iz Gospodovih reči kod Mateja (XXII.34-36) i Marka (XII. 28-35).

Međutim, stvari nauka (doktrinalne stvari) nužne su za oblikovanje životaljubavi prema bližnjem, koji se bez njih ne može oblikovati. To je život kojidonosi spasenje posle smrti, a ne život vere bez ljubavi prema bližnjemu, jerbez ljubavi ka bližnjemu ne molže da bude života po veri. Oni koji su u životuljubavi i milosrđa, ti su u Gospodovom životu, i samo se takvim životom možebiti povezan s Njim. Otuda je jasno da se istine vere ne mogu priznati kao istine,osim izvana, i samo ustima, ako nisu usađene u ljubav prema bližnjemu; inačeiznutra, to jest u srcu one se odriču, jer, kao što je rečeno, njima svima je ciljljubav prema bližnjemu; i ako one nisu unutar njih, one se odbacuju. Kada seodbace spoljašnje stvar – kao što je to u drugom životu – unutranje se pokaže usvom istinskm karakteru, naime, da su oni (ti duhovi) protivni svim istinamavere. Ako ljudi nemaju ljubavi prema bližnjemu – to jest, nemaju uzajamneljubavi za vreme telesnog života - nemoguće je primiti je u drugom životu, jer sujoj protivni i jer je mrze; jer posle smrti ostaje s nama isti život (unutrašnji) kojismo imali dok smo ovde živeli. Kada se ovakve osobe samo primaknu nekomdruštvu u kome vlada uzajamna ljubav, oni drhte, tresu se, i osećaju muku.Ovakve se osobe zovu, iako su rođene unutar crkve, „došljaci, neobrezanog srcai neobrezanog tela“, koje se ne pripuštaju u svetilište (svetinju), to jest, uGospodovo carstvo; a na koje se misli kod Jezikilja: Što uvodiste tuđince(došljake) neobrezana srca i neobrezana tijela, da budu u mojoj svetinju, daskrvne dom moj (XLIV. 7,9). Opet: Na koje si među drvetima Edemskim nalikslavom i veličinom? Ali ćeš biti oboren s drvetma Edemskim u najdonji krajzemlje, među neobrezanima ćeš ležati s onima koji su pobijeni mačem. To jeFaraon i sav narod njegov, veli Jehova (XXXI.18). Ovde se govori o Faraonu ,kojim su ozačena znanja u opštem (br. 1164, 1165, 1186, 1462); „drvetimaEdemskim“, sa kojima će ići u najdonji kraj zemlje, su isto tako označenapoznanja, ali ne i poznanja vere. Sve ovo pokazuje da se „neobrezanim“označava u unutrašnjem smislu onaj koji je u prljavim ljubavima i u njihovomživotu.2050. Stih 13. Da se (obrezanjem) obrezuje koje se rodi u kući tvojoj i koje sekupi za nonce (srebro) tvoje; tako će biti zavjet moj na tijelu vašem zavjetvječan. „Da se obrezuje“, označava da iz sebe moraju da otklone ljubav premasebi i prema svetu; „koje se rodi u kući tvojoj i koje se kupi za novac (srebro)tvoj“, znači oni koji su unutar crkve, obe vrste (ljudi). „tako će biti zavjet moj natijelu vašem“, označava povezivanje Gospoda sa čovekom u njegovoj nečistoći,a to je ujedno i ritual koji označava to; „ vječan zavjet“, označava povezivanje.2051. Da se obrezuje. Da ovo oznaćava da moraju da iz sebe sasvim otkloneljubav prema sebi i prema svetu, to jeste, da ovo moraju da učine oni koji su

unutar crkve a koji su označeni onim „koji je rođen u kući“ i onim „koji jekupljen tvojim novcem, srebrom“, jasno je iz onoga šta je pretstavljeno„obrezivanjem“, a što je očišćenje od ljubavi prema sebi i prema svetu (vidigore br. 2039). Ovde se ponavlja , pa se kaže „obrezanjem da se obrežu“, čimeje izraženo da je to nužno, jer treba da se potpuno očiste od tih ljubavi. A poštose ovo odnosi na one koji su unutar crkve, to se „došljaci, stranci“ ovde nepominju, jer se njima označavaju (vidi br. 2049) oni koji su izvan crkve. Iz togašto se ponavlja u prethodnom stihu ono što se kaže za one koji su rođeni u kućii one koji su kupljeni za srebro, svako može videti da se ovde radi o nebeskojtajni koja se ne može otkriti u smislu slova. Tajna je, da je čišćenje najvažnije zaone koji su unutar crkve, iz razloga što oni koji su unutar crkve, oni su u stanjuda svete stvari pretvore u nečiste, što ne mogu oni koji su izvan crkve – to jest,Neznabošci. Tako da je veća opasnost od prokletstva za one prethodne. Osimtoga, oni koji su unutar crkve, oni mogu da formiraju lažna načela koja susuprotna samim istinama vere, i da se ispune njima; dok oni izvan crkve to nemogu, jer oni ne znaju ove istine. Tako prethodni mogu da profanišu svetestvari, na potonji ne mogu (o čemu više može da se vidi u Prvom Delu, br. 1059,1327, 1328).2052. Koji se rodi u kući tvojoj i koje se kupi za novce, srebro tvoje. Da ovooznačava one koji su unutar crkve, od obe vrste, - to jest nebeske, koji suoznačeni sa „rođenim u kući“, i duhovne, označenim onima koji su „kupoljeni zasrebro“, - bilo je gore pokazano (br. 2048).2053. Tako će biti zavjet moj na tijelu vašem. Da ovo označava povezivanjeGospoda sa čovekom u njegovoj nečistoti, jasno je iz značenja „zavjeta“, da jeto povezivanje (gore objašnjeno); kao i iz značenja „tijela“, a to je ono što jevlastito čovekovo (isto objašnjeno gore u br. 2041); kako je nečisto čovekovovlastito, rečeno je tamo, a pokazano u Prvom Delu, (br. 141, 150, 154, 210, 215,694, 731, 874-876, 1047). A što se tiče da reči „zavjet moj na tijelu vašem“označavaju povezivanje Gospoda sa čovekom u njegovoj nečistoti, ovakav jeslučaj: kod čoveka nema čiste intelektualne istine, to jest Božanske istine; jer suistine koje kod čoveka, samo izgledi istine, uz koje prijanjaju čulne obmane, a uzove i obmane koje pripadaju požudama ljubavi prema sebi i prema svetu. Takvesu istine koje su kod čoveka. Koliko su ove nečiste, može se videti po tomekakve stvari im se pridružuju. Ali i pored toga, Gospod se povezuje sa čovekomkoji je u ovim nečistotama, jer ih On pokreće i oživljava preko nevinosti i ljubaviprema bližnjemu. Istine savesti su tada raznovrsne, to jest, one su prema religijisvakoga čoveka; a ovim istinama, pod uslovom da nisu suprotne dobrima vere,Gospod ne čini nasilje, jer je čovek njima napojen, i jer ih smatra svetima.

Gospod nikoga ne lomi, nego savija, što se može videti iz toga što u svakojdogmi unutar crkve ima onih koji su obdareni savešću, gde je bolja savest kadase istine te dogme više približe pravoj istini vere. Pošto se savest oblikuje odistina vere ove vrste, onda je očito da je oblikovana u intelktualnom delučoveka, jer intelektualni deo prima ove istine; stoga je Gospod na način, koji ječudo, odvojio intelektualni deo od voljnog dela – to je tajna koja do sada nijebila poznata, a o kojoj u Prvom Delu (br. 863, 875, 895, 927, 1023). Da „zavjetna tijelu vašem“ isto tako označava očišćenje, jasno je iz onoga što je pokazanoo „obrezivanju“ u br. 2039.2054. Vječni zavjet. Da ovo označava povezivanje, jasno je iz značenja „zavjeta“(saveza), a što je povezivanje, kao što je već objašnjeno. O „zavetu“ se ponovogovori, jer se govori o onima koji su unutar crkve; i ovde se to naziva večnizavet, kako zato što je posebno nužno za one koji su unutar crkve da budu„obrezani“, to jest, očišćeni od ljubavi prema sebi i prema svetu (kao što je gorepokazano u br. 2051); tako i zato što je u njima dolazi do najužeg povezivanja saGospodom i Njegovim nebom, jer se ono ostvaruje pomoću dobara i istinavere. Doduše, postoji i povezivanje s onima koji su izvan crkve, ali to jepovezivanje na udaljenosti, jer nije preko dobara i istina vere (kao što je prerečeno, br. 2049). Crkva, koja je Gospodovo carstvo, može se uporediti sasrcem i plućima kod čoveka. Čovekove unutarnje stvari povezane su s njegovimspoljašnjim stvarima uz pomoć srca i pluća. A od njih žive okolna tkiva. Takav jeslučaj i sa ljudskm rasom: povezivanje Gospoda i Njegovog neba je najuže sacrkvom, ali udaljenije s onima koji su izvan crkve, koji se mogu uporediti sorganima koji žive od rada srca i pluća. Nebeski (ljudi) su kao srce, a duhovni sukao pluća. Zbog toga što je nužno da oba budu očišćeni, to se o onim unutarcrkve razmatra posebno, pa se stoga „zavet“ pominje dva puta.2055. Stih 14. A neobrezano muško, kojemu se ne odreže okrajak tijelanjegova, da se istrijevi iz naroda svojega, jer pokvari zavjet moj. „ A neobrezanomuško“, označava onoga koji nije u istini vere; „kojemu se ne odreže okrajaktijela njegova“, označava one koji su u ljubavi prema sebi i prema svetu; „da seistrijebi iz naroda svojega“, označava večnu smrt; „jer pokvari zavjet moj“,označava da se ovaj ne može povezati.2056. A neobrezano muško. Da ovo označava one koji nisu u istini vere, jasno jeiz značenja „muško“, koje je istina vere (vidi gore br. 2046); stoga ovde„neobrezano muško“ označava one koji nisu u istini vere, pa su stoga u onomešto je lašno. Za ono se kaže da je „neobrezano“ što smeta i kalja, kao što je prerečeno. Kad se kaže „muško“, onda je to ono što smeta i kalja istinu; a tako je i

kada se to kaže za neki drugi predmet, onda to označava zatamnjenje izagađenje toga predmeta. Tako se „neobrezano uho“ pominje kod Jeremije:Kome ću govoriti i svedočiti da čuju? Gle, uho im je neobrezano, te ne mogučuti. Gle, Riječ je Jehovina njima za potsmijeh, nije im mila (VI.10). Da jenjihovo „uho neobrezano“ , znači da nije bilo poslušnosti, i da im je Riječ bilaukor. Osim toga, stih pred nama govori o onima koji su unutar crkve, koji nesamo da su u obmani nego su i u nečistoti ljubavi prema sebi i prema svetu; jerse ovo kaže kao nastavak onoga što se pre reklo. I zato se kaže „neobrezanomuško kome se ne odreže okrajak tijela njegova“, pa je ovde značenje da seobmana povezala s nečistotom života. Kako je velika opasnost večnogprokletstva kome se izlažu oni ovi, može da se vidi iz onoga što je gore rečeno(br. 2051). Ove reči posebno označavaju one unutar crkve koji profanišu(svetogrde) dobra i istine vere, o kojima se kaže, da se „istrijebi duša ta iznaroda svojega“, jer mogu da izvrše profanaciju, dok oni izvan crkve ne mogu(kao što je bilo pokazano u Prvom Delu, br. 593, 1008, 1010, 1059).2057. Koje mu se ne obreže okrajak tijela njegova. Da ovo označava one koji suu ljubavi prema sebi, jasno je iz onoga što je rečeno o značenju „biti obrezan“, iznačenju „okrajka“ (br. 2041). „Okrajak tijela“ ovde označava ljubav premasebi. Oni koji su unutar crkve a koji su u obmani a u isto vreme i u ljubavi premasebi, ti naročito profaniraju svete stvari; ali ne profaniraju tako oni koji su u unekoj drugoj ljubavi, jer ljubav prema sebi je najprljavija od svih ljubavi, jer onaruši i društvo i ljudski rod, kao što je ranije pokazano (br.2045). Da je ona istotako dijametralno suprotna uzajamnoj ljubavi, od koje je sačinjeno nebo, pastoga ona ruši i sam nebeski red, to se može videti po zlim duhovima i genijimau drugom životu; kao i po paklovima u kojima vlada samo ljubav prema sebi; ipošto tamo vlada ljubav prema sebi, to vladaju i mržnje, osvete, i okrutnosti, jerovi proizlaze od nje. Uzajamna ljubav se sastoji u tome da oni vole bližnjega višenego sami sebe, te zbog toga celo je pretstavljeno jednim čovekom; jer su svipreko uzajamne ljubavi udruženi s Gospodom, tako da se sreća jednih prenosina druge, i od svakoga svima. Na taj način, nebeska forma je u tome da je svakokao središte, središte komunkacije, i središte sreće, od svih: a ovo je u skladu sasvim razlikama u uzajamnoj ljubavi, kojima nema kraja. Pa stoga što oni koji suu toj ljubavi opažaju najveću sreću u tome da komuniciraju ostalima ono štosami primaju od drugih, i to od srca, to komunikacija (prenošenje,saopštavanje) postaje neprekidna i večna; zbog toga, kako raste Gospodovocarstvo, to raste i sreća svakoga anđela. Kako su anđeli u posebnim društvima istaništima, to oni ne misle o ovome; ali se Gospod stara i raspoređuje sve stvariu opštem i u pojedinačnom. Takvo je carstvo Gospodovo u nebima. Ljubavprema sebi se trudi da razori ovu formi i ovaj red; stoga u drugom životu oni

koji su u ljubavi prema sebi, oni su pakleski u dubljem stepenu, jer ljubav premasebi ne komunicira ništa drugima, nego gasi i guši uživanja i sreću. Koja godprijatnost se ulije u njih od drugih, oni to uzmu, usredsrede na sebe, ipretvaraju to u prljavštinu, sprečavaju da prijatnost ide dalje, i tako ruše sveono što vodi ka jednodušnolsti i udruživanju. Od ovoga dolazi razjedinjenje, i nakraju razaranje. I pošto svaki želi da mu se služi, da mu se udvara, da ga seobožava, i voli samo sebe, otuda dolazi razdvajanje, koje dovodi sve u žalosnostanje, kada osećaju uživanje samo u tome da muče jedan drugoga, naodvratne načine, i kroz fantazije, a sve iz mržnje, osvete, i okrutnosti. Kadovakvi dođu u neko društvo u kome vlada uzajamna ljujbav, oni se bacaju dolesami od sebe, kao što nečiste i mrtve teške stvari padaju kroz čistu i živu auru,jer se sva svetlost koja do njih dopre, tu i završi; i pošto iz njih kao da izdišeprljava misao (koja njih pretstavlja), njihovo uživanje se pretvara u smradlešine, po kojem se oseća da su pakleni, jer vole sebe, a pri čemu ih hvatastrašni strah. Iz ovoga se može videti da je priroda ljubavi prema sebi u tome dase želi razoriti ne samo ljudsko društvo (kao što je pokazano u br. 2045), nego isam nebeski red; tako da u njoj nema ništa sem nečistote, prljavštine,profanacije, i samoga pakla; ma da ovo ne opažaju oni koji su u tome. Dakle, uljubavi prema sebi su oni koji preziru druge kad ih upoređuju sa sobom, i kojimrze one koji im ne povlađuju, ne služe, i ne klanjaju im se; i koji nalazeokrutno zadovboljstvo u osveti, i u tome da druge liše časti, ugleda, imvine, iživota. Oni koji su u ljubavi prema sebi, oni su u ovim zlima; a oni koji su u ovimzlima, mogu po ovome da znaju da su u ljubavi prema sebi.2058. Da se istrijebi duša ta iz naroda svojega. Da ovo oznčava večnu smrt,jasno je iz značenja „duše“, da je to život (br. 1000, 1040, 1742); i iz značenja„naroda“, a to su istine (vidi br. 1259, 1260). Tako, „narod“ su oni koji žive uistinama, to jest, anđeli; a „duša da se istrijebi“ iz ovih (istina), znači biti proklet,ili nestati večnom smrću.2059. Jer pokvari zavjet moj. Da ovo označava da se to ne može povezati, vidi seiz značenja zavjeta, što je povezanost, a što je već objašnjeno. Stoga pokvaritizavjet je odvojiti se toliko da se ne može povezati.2060. Stih 15. I još reče Bog Avramu: a Saru ženu svoju ne zovi više Sara, negoneka joj bude ime Sarah. „I još reče Bog Avramu“, označava opažanje; „a Saruženu svoju“, označava istinu kao pre povezanu s dobrom; „ne zovi je više Sara“,označa da će On odložiti svoje Ljudsko; „nego neka joj ime bude Sarah“,označava da će On uzeti na Sebe Božansko.

2061. I Bog reče Avramu. Da ovo označava opažanje, jasno je iz značenja „Bogreče“ u istorijskom smislu, da je to opažanje u unutrašnjem smislu (objašnjenopre, br. 1791, 1815, 1819, 1822, 1898, 1919). Pošto se ovde počinje govoriti odrugom predmetu, naime o značenjima „Sara“ i „Sarah“, jer da je to označavaloobećanje „sina“ od Sarah, i da će „Ismailo“ postati velika nacija, to ovde počinjenovo opažanje za Gospoda, koje je ovde označeno sa „Bog reče Avrahamu“,kao i na drugim mestima.2062. Saru ženu tvoju. Da ovo označava istinu pripojenu dobru, jasno je izznačenja „Sare“, koja je intelektualna istine; i iz „žene“ ovde dodate, koja značiistinu povezanu s dobrom. (Da „Sara“ i „Sara žena“ označavaju istinu povezanus dobro, bilo je pokazano, br. 1468, 1901 i na drugim nestima).2063. Ne zovi je više Sara, nego Sarah nek joj bude ime. Da ovo označava da ćeOn odložiti ljudsko, i da će uzeti Božansko, jasno je iz onoga što je rečeno oAsvrahamu gore (stih 5), gde se nalaze ove reči, „ne ćeš se više zvati Abram,nego će ti Avraham biti ime“, kojim rečima je označeno da će odložiti ljudsko, auzeti Božansko (vidi br. 2009). Jer je slovo H, koje je dodato Sari, uzeto iz imena„Jehova“, tako da i Sara kao i Avraham pretstavljaju Gospodovo Božansko; atako i Božanski brak Dobra s Istinom u Gospodu – Avraham pretstavljajućiBožansko Dobro, a Sarah Božansku Istinu – iz kojih treba da se rodi BožanskoRacionalno, pretstavljeno Isakom. Božansko Dobro, koje je Ljubav, a u odnosuna ceo ljudski rod je Milost, bilo je Gospodovo Unutrašnje, to jest Jehova, koji jesamo Dobro: ovo je pretstavljeno Avrahamom. Istina koja je trebala da sepoveže s Božanskim Dobrom, bila je pretstavljena Sarom; a ova istina, kada jepostala Božanskom, Sarah-om; jer Gospod je napredovao ka jedinstvu sJehovom postepeno, kao što je već rečeno. Istina, koja još nije postalaBožanska, bila je pretstavljena Sarom; a kada je i ona posatala Božanska, Sarahom;jer je Gospod napredovao ka jedinstvu postepeno, kao što je već rečeno.Istina koja još nije bila Božanska, a koja je bila pretstavljena Sarom, još nije bilatako spojena s dobrom da bi bila istina od dobra. Ali kada je tako bila spojena sdobrom da je proizlazila od dobra, tada je postala Božanska; i tada je istinapostala dobro, jer je bila istina od dobra. Istina koja se približava (kreće prema)dobru kako bi se s njim sjedinila, je jedna stvar; a istina koja se već ujedinila sdobrom tako da ona sada proističe od dobra, je druga stvar. Istina koja se krećeprema dobro, još uvek ima u sebi nešto od ljudskog; ali ona koja je se potpunoujedinila s dobro, ta je odložila sve što je od ljudskog, i tako uzela Božansko.Ovo se može razjasniti kao i pre, s nečim što je tome slično kod čoveka. Kadčovek treba da se ponovo rodi, to jest kad treba da se poveže s Gospodom, onse kreće prema povezanosti pomoću istine, to jest, pomoću istina vere; jer se

niko ne rađa iznova a da nema znanja o veri, koja znanja su istine pomoću kojihod ide ka povezivanju. Gospod ovima ide u susret pomoću dobra, to jest, ljubavika bližnjemu, te prilagođava i namešta da ova (ljubav ka bližnjemu) nađe svojemesto u spoznajama vere, to jest, u istinama; jer sve istine su prijemnici dobra,pa stoga što su više prave istine, to se više umnožavaju, te više dobra može unjih da uđe kao u prijemnike, da bi ih dobro dovelo u red, i da bi se konačnopokazalo (manifestovalo); tako da se istine više ne pokazuju, nego samoonoliko koliko je potrebno da iz njih sijaju dobra. Na ovaj način istina postajenebesko-duhovna. Pošto je Gospod prisutan samo u dobru koje dolazi odljubavi ka bližnjemuj, čovek se na ovaj način povezuje s Gospodom, kako bipomoću dobra, to jest ljubavi prema bližnjemu, primio savest, iz koje on poslemisli ono što je istinito i čini ono što je pravedno; ali ova svaest je u skladu sistinama i pravednim stvarima u kojima nalazi svoje mesto ljubav ka bližnjemu.2064. Stih 16. I ja ću je blagosloviti, i daću ti sina od nje; blagosloviću je i bićemati mnogim narodima, i carevi narodima izaći će od nje. „I ja ću jeblagosloviti“, označava umnožavanje istine; „i daću ti sina od nje“, označavaRacionalno; „blagosloviću je“, označava umnožaanje; „ i biće mati mnogimnarodima“, označava dobra koja od toga potiču; „carevi narodima će izaći odnje“, označava istine od spajanja istina s dobrima, a što su „carevi narodima“.2065. I blagosloviću je. Da ovo označava umnožavanje istine, jasno je izznačenja „biti blagosloven“, a što je biti obogaćen svim dobrom i istinom ( vidiPrvi Deo br. 981, 1096, 1420, 1422). Pošto se ovde kaže da će Sara bitiblagoslovena, to znači da je time označeno obogaćenje i umnožavanje istine;jer je Sarom, kao što je rečeno, označena istina od dobra, a to je intelektualnaistina;a ovde se govori o ovoj istini i njenom umnožavanju. (Šta je intelektualnaistina, može se videti gore, br. 1904).2066. I daću ti sina od nje. Da ovo označava Racionalno, jasno je iz značenja„sina“, a što je istina (vidi br. 489, 491, 533, 1147); a pošto sve što je Racionalnopočinje od istine, to je Racionalno ovde označeno „sinom“. Gospodovo prvoRacionalno bilo je pretstavljeno i označeno Ismailom, rođenim od Agarerobinje, a o kojem se govori u prethodnom poglavlju (XVI). Drugo Racionalno, okome je ovde reč, pretstavljeno je i označeno Isakom koji je trebao da se rodiod Sare. Prvo, to jest Racionalno pretstavljeno Ismailom, bilo je Racionalno kojeje kasnije izagnano iz kuće; ali ovo drugo Racionalno, pretsavljeno Isakom, jeono koje ostaje u kući, jer je bilo Božansko. Ali o ovom Racionalnom, poBožanskoj milosti Gospodovoj, biće govora u sledećem poglavlju, kada se budegovorilo o Isaku.

2067. I blagosloviću je. Da ovo označava njegovo umnožavanje, to jestumnožavanje Racionalolg koje je označeno „sinom“, jasno je iz značenja „bitiblagosloven“, a to je biti obogaćen svim dobrom i istinom (kao što je maločasrečeno).2068. I biće mati mnogim narodima. Da ovo značava dobra koja potiču otuda,jasno je iz značenja „naroda“, koji su dobra (vidi Prvi Deo, br. 1259, 1260, 1416,1849).2069. Carevi narodima izaći će od nje. Da ovo označava istine koje potiču odspojenih istina i dobara, koje su „carevi narodima“, jasno je iz značenja„careva“, što su u opštem sve istine (vidi gore br. 2015); i iz značenja „naroda“,a što su isto tako istine, i u opštem sve duhovne stvari; jer se „carevi“ povezujus narodima, a ne sa nacijama osim kada nacije označavaju zla (vidi br. 159,1260). U proročkoj Reči, često se pominju „carevi“ i „narodi“ (plemena), ali setu ne misli na careve i na narode; jer u samoj Reči, a koja je unutrašnji smisao,nikada se ne govori o carevima i narodima, nego o nebeskim i duhovnimstvarima koje pripadaju Golspodovom carstvu, a to je dobrima i istinama. Jersmisao slova samo obezbeđuje predmetne forme ( štose radi preko ljudskihreči) kako bi se razumelo značenje. Pošto se ovde kaže za Saru da će „careviizaći od nje“, i pošto se „Sarom“ označava Božanska istina koju je Gospod imao,to je jasno da su „carevima naroda“ označene istine koje proističu od spojenihistina i dobara, koje su sve istine unutrašnje crkve, ili unutarnje istine vere. Oveistine, pošto su od Gospoda, nazivaju se „carevima“ na raznim mestima u Reči,a isto tako i „carevim sinovima“, kao što je gore pokazano (br. 2015). Svakomože videti da neke unutrašnje Božanske stvari leže skrivene u rečima „carevinarodima će izaći od nje“ – jer se u ovim stihovima govori o Isaku. A u odnosuna njega se kaže, „blagosloviću je i biće mati mnogim narodima“; ali o Sari, daće „carevi i narodi izaći od nje“- gde se kaže skoro ista stvar za Avrahama (stih6), da će od njega „načiniti careve“; ali se za njega ne kaže kao za Saru, da će„carevi narodima“ izaći od njega. Tajna koja je ovde skrivena je tako duboka dase ne može objasniti i opisati u malo reči. Tajna je donekle jasna iz značenjaAbrahama kao Božanskog Dobra, kao i iz značenja Sare kao Božanske Istine, ato je da će sva nebeska istina proilaziti od Gospodovog Božanskog Dobra,označenog „Abrahamom“; i da će sva duhovna istina proizilaziti od GospodoveBožanske Istine, označene „Sarom“. Nebeska istina je ona u kojoj su nebeskianđeli, a duhovna je istina ona u kojoj su duhovni anđeli; ili što je isto, nebeskaistna je bila ona u kojoj je bila Pradrevna Crkva, koja je bila pre potopa; aduhovna je istina ona u kojoj je bila Drevna Crkva, koja je bila posle potopa. Jer

se anđeli, isto kao i ljudi, razlikuju po tome što su nebeski ili duholvni. Nebeskise razlikuju od duvovnih po ljubavi prema Gospodu; a duhovni se razlikuju odnebeskih po ljubavi prema bližnjemu. Ali više se ne može reći o razlici izmeđunebeskih i duhovnih anđela dok se ne zna šta je razlika između nebeskog iduhovnog, ili što je isto, između nebeske crkve i duhovne crkve (o čemu vidiPrvi Deo, br. 202, 337, 1577; kao i kakva je bila Pradrena Crkva a kakva DrevnaCrkva, br. 597, 607, 640, 765, 1114-1125, i na mnogim drugim mestima; i da jeimati ljubav ka Gospodu nebesko, a ljubav ka bližnjemu duhovno, br. 2023).Ovo je dovoljno da se otvori tajna da su „carevima“ koji treba da dođu odAbrahama, o kojima se govori u šestom stihu, označene nebeske istine kojeizlaze iz Gospodovoga Bolžanskog Dobra, a da su „carevima naroda“ koji će bitiod Sare, o kojima se govori u ovome stihu, označene duhovne istine koje teku izGospodove Božanske Istine. Jer se Gospodovo Božansko Dobro može ulivatisamo u nebeskog čoveka, jer se uliva u njegov voljni deo, kao što je bio slučajsa Pradrevnom Crkvom; dok se Gospodovo Božanska Istina uliva u duhovnogčoveka zato što se uliva samo u njegov intelektualni deo, koji je kod njegaodvojen od voljnog dela ( vidi br. 2053 na kraju); ili što je isto, nebesko dobro seuliva u nebeskoga ćoveka, a duhovno dobro u duhvnoga čoveka; i zbog togaGospod se pokazje nebeskim anđelima kao Sunce, a duhovnim kao Mesec (vidibr. 1529, 1530).2070. Stih 17. Tada pade Avram ničice, i nasmija se govoreći u srcu svojem: edaće se čovjeku od sto godina roditi sin? I Sari? Eda li će žena od devedeset devetgodina roditi sina? „Tada pade Avram ničice“, označava obožavanje; „i nasmijase“ označava osećanje istine; „i reče i svom srcu“, označava da je tako mislio;„eda će se čovjeku od sto godina roditi sin?“ označava da RacionalnoGospodove Ljudske Suštine treba da se ujedini s Njegovom BožanskomSuštinom; „ i eda li će Sarah žena od devedeset devet godina roditi?“, označavada će istina spojena s dobrom ovo učiniti.2071. Tada pade Avram ničice. Da ovo označava obožavanje, jasno je izznačenja „pasti ničice“, što znači obožavati (vidi gore br. 1999).2072. I nasmija se. Da ovo označava osećanje istine, može se videti iz porekla isuštine „smeha“, ili osećanja za ono što je lažno, od čega dolazi prijatnost iveselje pri čemu se smeh izražava na licu, a što pokazuje da je samo to poreklosmeha. Smeh je samo spoljašnja stvar, koja pripada telu, jer je na licu; ali u Rečiunutarnje stvari su označene spoljašnjim; isto kao što se unutrašnja osećanjauma izražavaju i označavaju na licu, tako se i unutarnji slušanje i poslušnostoznačavaju uhom, unutarnji vid ili shvatanje okom, snaga i moć rukom, i tako

dalje, pa se i osećanje istine izražava smehom. U čovekovom Racionalnompostoji istina, koja je njegova glavna osobina, a postoji i osećanje dobra, ali jeovo u samom osećanju istine kao njegova duša. Osećanje dobra, koje je uRacionalnom, ne pokazuje se kroz smeh, nego preko nekog veselja i prijatnoguživanja koje se ne smeje; jer u smehu postoji nešto što nije tako dobro. Razlogzbog kojega je istina glavna osobina čovekovog Racionalnog, je u tome što seRacionalno oblikuje pomoću saznanja o istinama, jer ni na koji drugi načinčovek ne može da postane Racionalan. A znanja dobra su istine, isto kao što suto saznavanja istine. Da ovde „smeh“ označava osećanje istine, može se videti ipo tome što se i Abraham smejao, i Sara, oboje pre nego se rodio Isak, i posle; ai po tome što je Isak dobio ime po „smehu“, jer reč „Isak“ znači „smeh“. Da seAbraham nasmejao, kada je čuo o Isaku, jasno je iz ovoga stiha, jer se kaže dase Abramah nasmejao kada je čuo za sina od Sare; Da se i Sara nasmejala prenego se Isak rodio, kada je čula od Jehove da će roditi sina, rečima, „za to senasmija Sara u sebi govoreći: pošto sam ostarjela, sada će mi doći radost? Igospodar mi je star? Tada reče Jehova Avbrahamu: što se smije Sarah, govorećiistina li je da ću roditi kad sam ostarjela? A Sara udari u bah bovoreći: nijesamse smijala. Jer se uplaši. Ali On joj reče: nije istina, nego si se smijala (PostanjeXVIII.12, 13, 15). I kad se Isak bio rodio, „i nazva Abraham sina Isak, što značismeh; a Sara reče: Jehova mi učini smijeh, ko god čuje, smijaće mi se“ (PostanjeXXI. 3,6). Da „smeh“ i ime „Isak“, koje znači „smeh“, označavaju ovakve stvbari,ovo se ne bi nikada iznosilo.2073. I reče u srcu. Da ovo onačava da se ovako nasmejao, , jasno je bezobjašnjenja.2074. Eda li će se čovjeku od sto godina roditi sin? Da ovo označava daRacionalno Gospodove Ljudske Suštine treba da se ujedini sa BožanskomSuštinom, jasno je iz značenja „stotine“ (o kojoj gore, br. 1988).2075. I eda li će Sara žena od devedeset devet godina roditi? Da ovo označavada će istina spojena s dobrom ovo učiniti, jasno je iz onoga šta je pretstavljenoi označeno Sarom, a to je istina spojena s dobrom, to jest da je to istinaBožanska; i iz značenja broja „devedeset“, ili što je isto, „devet“. Izgleda čudnoda broj „sto godina“, a to je Abrahamovo doba života, znači da RacionalnoGospodove Ljudske Suštine treba da se ujedini sa Božanskom Suštinom; i dabroj „devedeset godina“, koliko je Sara bila stara, označava da će ovo učinitiistina spojenu s dobrom.. Ali kako u Reči nema ništa što nije nebesko iBožansko, to mora da je slučaj i sa brojevima u njoj. Bilo je pokazano u PrvomDelu da svi brojevi u Reči označavaju delujuće stvari, isto kao što to označavaju

i imena (see br. 482, 487, 488, 493, 575, 813, 893, 1988). Sada, da broj „devet“označava povezivanje, a još više broj „devedeset“, koji je proizvod umnožavanjadevet sa deset ( jer „deset“ označava ostatke preko koji se vrši povezivanje, kaošto je jasno iz onoga što je gore rečeno, br. 1988, na kraju), može se videtipreko pretstava i značenja onoga što sledi. Bilo je zapoveđeno da desetog danau sedmom mesecu bude dan ispaštanja, što treba da bude Sabat Sabata(najveći Sabat ili dan Odmora); i da se devetog dana sedmog meseca uveče, odvečeri do večeri, slavi Sabat (Levitska XXIII. 27, 28). U unutrašnjem smislu ovestvari označavaju povezivanje preko ostataka – „devet“ označava povezivanje, a„deset“ ostatke. Da jedna Božanska tajna leži ovde sakrivena u ovim brojevima,vidi se iz meseca i dana u godini koji treba da budu sveti; i da svaki sedmi danbude Sabat; i da svaki sedmi mesec, kao što je maločas rečeno, bude SabatSabata; i na isti način sedma godina; i da svakih sedam puta sedam godinapočne jubilej (prim. prev. jubilej je godina radosti i praštanja svih dugova, ivreme za preraspodelu zemlje); isti je slučaj sa svim ostalim brojevima u Reči;kao sa „tri“ čije je značenje slično sa „sedam“; i sa „dvanaest“ što označava svestvari vere; i sa „deset“ što označava slično kao „deseci“ ili ostaci (vidi br. 576); itako dalje. Tako u odlomku koje je naveden iz knjige Levitske, da broj „deset“ ibroj „devet“ ne sadrže tajne, ne bi bilo naređeno da se ovaj Sabat Sabata budeslavljen desetog dana sedmog meseca, kao i da se deveti dan u mesecu slavi.Takva je Gospodova Reč u unutrašnjem smislu, iako se u istorijskom smislu tone pokazuje. Na isti način se kaže da je Navukodonosor opkolio Jerusalim deveegodine (cara ) Sedekije, i da je prodor načinjen jedanaeste godine, devetogdana u mesecu; o čemu čitamo sledeće u drugoj knjizi o Carevima: I takodevete godine njegova carovanja, desetog mjeseca desetog dana dođeNavuhodonosor car Vavilonski sa svom vojskom njegovom na Jerusalim, istadoše u oko pod njim, i načiniše opkope oko njega. I devetog dana mjesecačetvrtog posta velika glad u gradu, i narod zemaljski nemaše hljeba. Tada gradbi provaljem a vojnici svi pobjegoše noću na vrata između dva zida uz carev vrt(XXV. 1,3,4). „Devete godine“ i „sedmog meseca“, i „jedanaeste godine“ i„devetog meseca“, kada je zavladala glad u gradu i nije bilo hljeba za narod uzemlji, to označava u unutrašnjem smislu da nije više bilo povezivanja prekovere i ljubavi prema bližnjemu; „glad u gradu i nedostatak hljeba za narodzemaljski“, označava da nije ostalo ništa od vere i ljubavi ka bližnjemu. Ovo jeunutrašnji smisao ovih reči, a koji se ne pokazuje u slovu; dok ovo sija izistorijskih delova Reči, ali manje nego iz proročkih delova, jer istorija takozarobi um, da je teško poverovati da nešto dublje tu leži; dok su sve stvaripretstave , a sve reči imaju značenja. Ovo je teško verovati, ali je ipak istinito(vidi br. 1769-1772).

2076. Stih 18. I Avram reče Bogu: neka bude sin Ismailo živ pred Tobom! „IAvram reče Bogu“, označava Gospodovo opažanje od ljubavi; „neka bude sinIsmailo živ pred Tobom“, označava da ostali koji su racionalni od istine, ne trebada nestanu.2077. I Avram reče Bogu. Da ovo označava Gospodovo opažanje od ljubavi,jasno je iz značenja „govoriti Bogu“, što je opažati, a što je često objašnjavanoranije. Da „Abraham“ ovde pretstavlja Gospoda u tome stanju i tome dobu,ranije je rečeno (br. 1980). Da je Gospod ovo rekao od ljubavi (iz ljubavi), jasnoje, jer osećanje ljubavi sija iz svake reči kada se kaže, „neka je živ Ismailo predTobom!“ Gospodovo osećanje ili ljubav bilo je Božansko, pošto je bilo premacelom ljudskom rodu, koje je svo On želeo da Sebi pripoji, i da ga spase krozvečnost, preko sjedinjenja Njegove Ljudske Suštine s Njegovom BožanskomSuštinom (o čemu više u Prvom Delu, br. 1735; i da se od ove ljubavi Gospodborio protivu svih paklova, br. 1690, 1789, 1812; i da je u sjedinjavanjuNjegovog Ljudskog s Njegovim Božanskim, On video samo povezivanjeBožanskog s ljudskim rodom, br. 2034). Ljubav kao što je Gospodova,prevazilazi čovekov razum, i ona je neverovatna onima koji ne znaju šta jenebeska ljujbav u kojoj su anđeli. Da bi spasili jednu dušu od pakla, anđeli ne bižalili da umru, i podneli bi pakao da bi spasili tu dušu. Otuda je njihova najvećaradost da prevedu u nebo nekoga ko ustaje iz mrtvih. Ali oni priznaju da ovaljubav nije ni malo njihova, nego da su sve stvari u opštem i u pojedinačnomsamo od Gospoda; i šta više, oni negoduju kad neko ne misli tako.2078. Neka je Ismailo živ pre Tobom! Da ovo znači da ostali koji su racionalniod istine ne treba da nestanu, jasno je iz onoga što je pretstavljeno i označeno„Ismailom“, a to je Racionalno (objašnjeno u proštom poglavlju, gde se govori oIsmailu). Postoje dve vrste ljudi u crkvi: duhovni i nebeski. Duhovni postajuracionalni od istine, a nebeski od dobra. Kakva je razlika među njima, može sevideti gore (br. 2009), i na mnogim mestima u Prvom Delu. Duhovni, kojipostaju racionalni od istine, ovde su označeni „Ismailom“; jer „Ismailo“označava racionalnu istinu u njenom pravom smislu, kao što je već pokazano(br. 1893, 1950, 1951). Kada ovu istinu usvoji i želi dobro, kao što je to učinioGospod ovde pretstavljen „Asbrahamom“, to označava šta je duhovno, to jestšta je duhovni čovek, ili što je isto, što je duhovna crkva, čije je spasenjeGospod želeo od (iz) Božanske ljubavi (vidi gore br. 2077). Ovo je izraženorečima: „Neka bude Ismailo živ pred Tobom!“.2079. Stih 19. I reče Bog: zaista Sarah žena tvoja rodiće ti sina, i nadjećeš muime Isak, i postaviću zavjet s njim da bude zavjet vječni sjemenu njgovu do

vijeka. „Bog reče“, označava opaženi odgovor (da je Gospod opazio Abrahamovodgovor); „zaista žena tvoja Sarah“, označava Božansku istinu spojenu sdobrom; „rodiće ti sina“, označava da od toga nastaje Racionalno; „i nadjećešmu ime Isak“, označava Božansko Racionalno; „i postaviću zavjet svoj s njim“,označava sjedinjenje; „zavjet vječan“, označava vječno sjedinjenje; „s njegovimsjemenom nakon njega“, označava one koji će verovati u Gospoda.2080. I reče Bog. Da ovo označava da je odgovor opažen, jasno je iz značenja„reći“, što je opažati (upravo objašnjeno gore br. 2077). Pošto u prethofnomstihu čitamo da „Abraham reče“ i da je to opažanje, i pošto ovde čitamo „Bogreče“, ili odgovori, to sledi da ovo označava da je odgovor opažen, ili odgovorkoji je opažanje. U svakom opažanju postoji predlog (propozicija) i odgovor.Opažanje i jednog i drugog ovde je označeno u istorijskom smislu rečima,„Abraham reče Bogu“ i „reče Bog“. (Da „reče Bog“ označava opaziti, može sevideti gore, br. 1791, 1815, 1819, 1822, 1898, 1919; kao i u ovom poglavlju sponavljanjem).2081. Zaista Sarah žena tvoja. Da ovo označava Božansku istinu spojenu sdobrom, jasno je iz onoga što je pretstavljeno i označeno „Sarom“, naime da jeto Božanska istina spojena s dobrom, o kojoj vidi gore, br. 2063.2082. Rodiće ti sina. Da ovo označava da će Racionalno nastati iz ovogaspajanja Božanske ikstine sa Božanskim dobrom, može se vdeti gore, br. 2066).2083. I nadjenućeš mu ime Isak. Da ovo označava Božansko Racionalno, jasnoje iz onoga što je pretstavljeno Isakom, kao i iz značenja „imena“ u unutrašnjemsmislu. Prvo, iz onoga što je pretstavljeno Isakom: Abraham, kao što je ranijerečeno, pretstavlja Gospodovog uutrašnjeg čoveka, a Isak Njegovog racionalnogčoveka, dok Jakov pretstavlja Njegovog prirodnog čoveka. Gospoddovunutrašnji čovek bio je Sam Jehova. Njegov racionalni čovek, zato što je začetod uticaja Njegovog unutrašnjeg čoveka u osećanju za znanja u spoljašnjemčoveku (vidi br. 1896, 1902, 1910), bio je od Božanskog tako spojenim sLjujdskim. Otuda je prvo Racionalno, pretstavljeno Ismailom, bilo ljudsko; ali gaje posle Gospod načinio Božanskim, i tada je ono pretstavljeno Isakom. Drugo,iz značenja „imena“: Isak je dobio ime po „smehu“; pošto u unutrašnjem smislu„smeh“ označava osećanje istine, koje osećanje pripada racionalnom, kao što jegore pokazano (br. 2072), „smeh“ ovde označava Božansko Racionalno. Gospodje Svojom vlastitom moći učinio Boanskim sve što je kod Njega bilo ljudsko;tako ne samo Racionalno, nego i spoljašnji i telesni deo, a to znači i samo telo.Tako je ujedionio Božansko s Ljudskim. Da je ne samo Racionalno nego i čulni

deo i celo telo načinio Božanskim i Jehovom, bilo je već pokazano, i to moževideti svako iz činjenice da je On jedini ustao iz mrtvih i telom, i da je seo nadesnu Božanske moći kako u pogledu Božanskog tako i u pogledu Ljudskog.Sedeti na desnu ruku Božanske moći, označava imati vrhovnu vlast u nebu i nazemlji.2084. I postaviću zavjet moj s njim da bude vječan. Da ovo označavasjedinjenost, i faktički vječno jedinstvo, jasno je iz značenja „zavjeta“, da je topovezanost; a kada se to kaže za Gospoda, to znači da je to jedinstvo NjegoveBožanske Suštine s Njegovom Ljudskom Suštinom, i Ljudske Suštine saBožanskom Suštinom. (Da zavet označava ovo, bilo je pokazano ranije, br. 665,666, 1023, 1038, 1864, a ponekad i u ovom poglavlju).2085. I njegovom sjemenu nakon njega. Da ovo ozačava one koji će poverovatiu Gospoda, jasno je iz značenja „sjemena“, da je to vera (objašnjeno pre, br.1025, 1447, 1610, 2034). Oni su označeni „sjemenom“ koji imaju veru odljubavi, a to su koji vole Gospoda; a to znači Nebeski, ili oni koji pripadajunebeskoj crkvi; jer se ovde radi o Isakovom semenu. Dok oni koji imaju veru odljubavi prema bližnjemu, to jest koji vole bližnjega - a to su duhovni, ili oni kojipripadaju duhovnoj crkvi – ovi su označeni „Ismailom“, o kome se govori usledećem stihu. (Kakva je razlika između nebeskih i duhovnih, može se videtigore, br. 2069, 2078, a i što je razlika između imati ljubav ka Gospodu i imatiljubav ka bližnjemu, br. 2023).2086. Stih 20. I za Ismaila uslišio sam te; evo blagoslovio sam ga, i daću muporodicu veliku, i umnožiću ga veoma; i rodiće dvanaest knezova, i učiniću odnjega velik narod. „I za Ismaila uslišio sam te“, označava one koji su racionalniod istine, da će oni biti spaseni; „i blagosloviću ga“, znači da će biti napojeni iobdareni; „i daću mu porodicu veliku“, označava (da će biti napojeni i obdareni)dobrima vere; „i umnožiću ga “, označava , sa istinama otuda; „vrlo mnogo“,znači, preko mere; „i rodiće dvanaest knezova“, označava glavnih dvanaestzapovesti vere koja dolazi od ljubavi ka bližnjemu; „i učiniću od njega veliknarod“, označava oplođavanje dobara i njihov rast.2087. A i za Ismaila uslišio sam te. Da ovo označava one koji su racionalni odistine, da će biti spaseni, jasno je od onoga što je pretstavljeno Ismailom naovome mestu, da su to oni koji su racionalni od istine, ili duhovni (o kojimagore, br. 2078); a da će se spasiti, jasno je iz značenja „uslišio sam te“, što semože videti bez objašnjenja.

2088. Evo blagoslovio sam ga. I daću mu porodicu veliku (Ili, biće vrlo plodan).Da ovo označabđva da će biti ispunjeni i obdareni dobrima vere i njihovimistinama preko mere, jasno je iz značenja „biti blagosloven“, biti „plodan“, biti„umnožen“. Biti „blagosloven“ znači primiti kao darove sva dobra (pokazano uPrvm Delu, br. 981, 1096, 1420, 1422). Biti „plodan“ označava dobra verekojima će biti darivani; a „umnožiti se“, znači istine koje slede iz dobara (takoisto pokazano u br. 43, 55, 913, 983). Ko su nebeski, a ko duhovni, bilo bipredugo ovde opisivati, a već je bilo opisano (kao što se može videti br. 81, 597,607, 765, 2069, 2078, i mnoga druga mesta). U glavnom, nebeski su oni kojivole Gospoda, a duhovni oni koji vole bližnjega. (Šta je razlika između voletiGospoda, i voleti bližnjega, može se videti gore, br. 2023). Nebeski su oni koji suu osećanju dobra od dobra; a duhovni su oni koji su u osećanju dobra od istine.U početku svi su (ljudi) bili nebeski, jer su bili u ljubavi prma Gospodu; a otudasu primili opažanje, kroz koje su opažali dobro, ne od istine, nego od osećanjaza dobro. Ali kasnije, kad ljubavi prema Gospodu nije više bilo, došli su duhovniljudi, a oni su se zvali duhovni koji su bili u ljubavi prema bližnjemu ili umilosrđu. Ali ljubav prema bližnjemu bila je usađena preko istine; i tako suprimili savest i postupali po njoj, ne od osećanja dobra, nego od osećanja istine.Ljubav prema bližnjem, kod duhovnih, izgleda kao osećanje dobra; ali to jeosećanje istine. Ali zbog toga što ovako izgleda, ona se ipak naziva dobrom; alito je dobro njihove vere. Ovo su oni na koje misli Gospod kod Jovama: Ja samvrata; ko uđe kroza me, spašće se, i ući će i izaći će i pašću će naći. Ja sam pastirdobri i znam svoje i one mene znaju. I druge ovce imam koje nijsu od ovogatora, i njih mi valja dovesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir(X.9.14,16).2089. I rodiće dvanaest knezova. Da ovo označava danaest zapovesti koje seodnose na ljubav prema bližnjemu, jasno je iz značenja „dvanaest“, što su svestvari vere; i iz značenja „knezova“, koje su glavne stvari. „Car“ (kralj) i„knezovi“ (prinčevi) pominju se na raznim mestima u Reči; ali u unutrašnjemsmislu oni nikad ne znače cara ili knezove, nego glavne stvari u vezi s onim štose spominje. (Da „carevi“ označavaju istine u skupu (kompleksu), već je bilopokazano, br. 2015; i da „knezovi“ označavaju glavne stvari istine, koje suzapovesti, br. 1482). Otda se anđeli – i to duhovni anđeli – nazivaju„kneževstva“ jer su u istinama. Izraz „kneževi“ (prinčevi) potiče od istina koje suod ljubavi ka bližnjemu; jer, kao što je rečeno (br. 1832), duhovni, preko istinakoje izgledaju kao istine, primaju ljubav ka bližnjemuj od Gospoda,a kroz ovu,primaju i savest. Da „dvanaest“ označava sve stvari vere, do sada je bilonepoznato svetu; jer kad god se broj „dvanaest“ pojavi u Reči, bilo u istorijskomili u proročkom delu, on označava samo to. „Dvanaest sinova“ Jakovljevih, a od

ovih „dvanaest plemena“ koja su po njima dobili imena, označavaju isto; a kao i„dvanaest apostola“ Gospodovih. Svaki sin Jakovljev, i svaki od dvanaestučenika, pretstavljaju po jednu suštinsku i glavnu stvar vere. (Šta jepretstavljeno sa svakim pojedinom Jakovljevikm sinom, i svakim plemenom,biće rečeno, po Božanskoj milosti Gospodovoj, u onome što sledi, gde se govorio Jakoljevim sinovima, Postanje XXIX. i XXX.).2090. I učiniću od njega velik narod. Da ovo označava uživanje u dobrima i unjihovom rastu, jasno je iz značenja „naroda“m što su dobra (objašnjeno uPrvom Delu, br. 1159, 1258-1260, 1416, 1849); pa stoga „učiniću ga velikimnarodom“ označava kao uživanje u dobrima tako i njihov rast.2091. Stih 21. I zavjet svoj učiniću s Isakom kada ga rodi Sarah do godine u ovodoba. „I zavjet svoj učiniću s Isakom“, označava sjedninjenje sa BožanskimRacionalnim; „kada ga rodi Sarah“, označava Božansku istinu spojenu s dobromiz kojega će proisteći (Božansko Racionalno, ili Isak); „do godine u ovo doba“,označava tadašnje stanje jedinstva.2092. Moj zavjet s Isakom. Da ovo označava jeinstvo sa Božanskim Racionalnim,jasno je iz značenja „zaveta“, da je to jedinstvo (objašnjeno pre); i iz onoga štoje pretstavljeno „Isakom“, a to je Božansko Racionalno (o čemu gore, br. 2083).2093. Kada ti ga rodi Sara. Da ovo označava Božansku istinu spojenu sBožanskim dobrom, iz čega je proisteklo (jedinstvo), jasno je iz onoga što jepretstaljeno „Sarom“, da je to Božanska istina (o kojoj pre, br. 2063, 2081); kaoi iz onoga što je pretstavljeno „Abrahamom“, a to je Božansko dobro (o kojem ubr. 2063, i još nekoliko mesta). Kako je Gospodovo prvo Racionalno bilo začeto irođeno rečeno je u prethodnom poglavlju, gde se govori o „Ismailu“, kojipretstavlja to Racionalno. Ali ovde, kao i u sledećem poglavlju, govori se o tomeRacionalnom koje je Gospod načinio Božanskim, i to preko spajanja, kao krozbrak, Božanskog dobra s Božanskom istinom. Prvo Racionalno može se začetisamo kroz uticaj (influks) unutrašnjeg čoveka u osećanje za znanje uspoljašnjem čoveku; niti se može roditi na neki drugi način osim od osećanja zaznanje, koje je pretstavljeno Agarom, Sarinom robinjom (kao što je pokazano uprethodnom poglavlju, br. 1896, 1902, 1910, itd). Ali drugo ili BožanskoRacionalno nije začeto i rođeno na ovaj način, nego preko spajanja istineunutrašnjeg čoveka sa njegovim dobrom, i kroz uticaj koji je potekao otuda.Kod Gospoda ovo je izvedeno po Njegovoj vlastitoj moći od samog Božanskog,to jest od Jehove. Kao to je više puta gore rečeno, Njegov unutrašnji čovek jebio Jehova; a dobro samo koje je bilo pretstavljeno „Abrahamom“, pripadalo je

Njegovom unutrašnjem čoveku, kao što mu je pripadala i istina pretstavljenaSarom, pa su stoga oba bili Božanski. Dakle, iz ovoga izvora bilo je GospodovoBoansko Racionalno začeto i rođeno; u stvari od uticaja dobra u istinu, a toznači pomoću istine. Jer je glavna osobina Racionalnog istina (kao što jepokazano gore, br. 2072). Zbog toga se ovde kaže, „kad ti ga rodi Sarah“, štooznačava Božansku istinu spojenu s Dobrom, od kojega će se roditi (proisteći)Božansko Racionalno; a gore (kod stiha 17), rečeno je da je Sarah bila „žena oddevedeset i devet godina“, što označava da će ovo učiniti istina spojena sdobrom. Kod svakoga čoeka, zato što je stvoren na sliku Božiju, nešto se sličnodešava, samo to nije onako savršeno, kada se njegovo prvo Racionalno začne irodi preko uticaja unutrašnjeg čoveka u život osećanja za znanje u njegovomspoljašnjem čoveku; ali njegovo drugo Racionalno, ( se začinje i rađa) od uticajadobra i istine od Gospoda preko unutrašnjeg čoveka. Ovo drugo Racionalno onprima od Gospoda kada se ponovo rodi, jer on tada opaža u svom Racionalnomšta su dobro i istina vere. U čoveku je unutrašnji čovek iznad racionalnog, i onpripada Gospodu (vidi br. 1880, 1940).2094. U prethodnm poglavlju, i sve do ovoga mestau ovome, predmet jezačeće i rođenje Racionalnog koje pripada Gospodu; a kako je ono postaloBožansko, o tome se govori u onome što sledi. Ali neki možda smatraju daovakvo poznavanje ovih stvari ne doprinosi mnogo veri, pod uslovom da se znada je Gospodova Ljudska Suština postala Božanska, i da je Gospod Bog i upogledu Ljudske Suštine i u pogledu Božanske Suštine. Ali slučaj je ovakav: Onikoji u jednostavnosti (prostoti) veruju da je ovako, njima nije potrebno da znajukako je to izvedeno, jer znanje o tome ima za cilja da oni poveruju da je tako.Ali u naše vreme ima mnogo njih koji ne veruju ništa osim ako zanju po razumuda je tako, što se može videti iz činjenice da malo njih veruje u Gospoda, iakoGa usnama priznaju, jer je to po nauku vere. No i pored toga, oni sebi kažu ijedan drugome, da kad bi znali da bi verovali. Razlog da ne veruju a ipak ovokažu, je stoga što je Gospod bio rođen kao svaki drugi čovek, i po spoljašnjojformi je bio kao drugi. Ovi ljudi ne mogu da prime neku veru osim kad jerazumeju u izvesnoj meri, kako to može da bude tako, i to je razlog zašto se ovestvari objašnjavaju. Oni koji veruju Reč u prostoti, njima nije potrebno da znajusve ove stvari, jer oni su već na cilju (kraju), gde drugi drugi o kojima smogovorili, ne mogu da stignu osim peko saznanja o ovakvim stvarima. Osim toga,ovo su stvari koje su sadržane u unutrašnjem smislu, a unujtrašnji smisao je RečGospodova u nebima, i nju opažaju oni koji su tamo. Kada je čovek u istini, tojest, u unutrašnjem smislu, on može po mislima da bude zajedno s onima unebu, iako je njegova ideja relativno tamna i opšta. Nebeski (anđeli) koji su unebu, koji su u samoj veri, gledaju na ove stvari od dobra, i vide da je tako; ali

duhovni gledaju na njih od istine i tako se utvrđuju (u istini); i tako postajusavršeniji preko onoga što je sadržano u unutrašnjem smislu; za to ima hiljadeunutarnjih razloga da se to tako dešava, a koji se ne mogu obuhvatitičovekovom idejom.2095. Do godine u ovo doba. Da ovo označava stanje sjedinjenosti, jasno je izonoga što je bilo rečeno o Abrahamovoj starosti, da je bio „čovjek od stogodina“; i o tome da je Sara bila „žena od devedeset godina“, kada je Isaktrebao da se rodi; čime je označeno da će Racionalno Gospodove LjudskeSuštine biti ujedinjeno s Njegovom Božanskom Suštinom, i da će ovo izvestiistina sjedinjena s dobrom (o čemu gore, br. 1988, 2074, 2075). Tako da je „dogodine“ postignuto stanje jedinstva.2096. Stih 22. I Bog izgovorivši ode od Abrahama gore. „I Bog izgovorivši“,označava kraj ovoga opažanja; „Bog ode od Abrahama gore“, označavaGospodovo vraćanje u prethodno stanje.2097. I izgovorivši ovo. Da ovo označava kraj ovoga opažanja, jasno je izznačenja „govora“ i „izgovorivši“, što je, u unutrašnjem smislu, opaziti (o čemunekoliko puta pre); pa stoga „izgovorivši“ znači kraj ovoga opažanja.2098. I Bog otide od Abrahama gore. Da ovo označava povratak Gospoda uprethodno stanje, sledi iz onoga što je prethodno rečeno, te ne traži nikakvoobjašnjenje. Da je za vreme svog života na svetu Gospod prolazio kroz dvastanja, jedno stanje poniznosti, a drugo stanje slave, bilo je pre pokazano (br.1603, 2033); i pošto je imao dva stanja, to je onda jasno da je imao i dva stanjaopažanja. On je bio u stanju slave, to jest jedinstva Ljudskog s Božanskim, kadaje opažao stvari koje su u unutrašnjem smislu ovoga poglavlja do ove tačke; alida dalje nije bio u takvom opažanju, izraženo je rečima, „i otide od Abrahamagore“.2099. Stih 23. I Abrahm uze sina svoga Ismaila i sve koji se rodiše u kućinjegovoj i koje god bješe kupio za srebro svoje, sve muškinje od domaćih svojih;i obreza okrajak od tijela njihova u isti dan, kao što mu kaza Bog. „I Abrahamuze Ismaila sina svoga“, označava one koji su istinski racionalni; „i sve koji surođeni u njegovoj kući, i koje god je kupio za srebro svoje, i sve muškinje oddomaćih svojih (u Abrahamovoj kući)“, označava, kao i pre, one koji su unutarcrkve, kod kojih je istina vere bila spojema s dobrima; „i obreza okrajak tijelanjihova“, označava njihovo čišćenje i pravednost pred Gospodom; „u isti dan“,

označava stanje o kome smo govorili; „kao što mu kaza Bog“, označava da se todesilo u skladu s opažanjem.2100. I Abraham uze Ismaila sina svoga. Da ovo označava one koji su istinskiracionalni, jasno je iz značenja „Ismaila“, da su to oni koji su racionalni od istine,to jest, koji su duhovni (vidi br. 2078, 2087, 2088).2101. I koji bješe rođeni u kući njegovoj, i koji bjehu kupljeni za srebro njegovo,i sve muškinje u Abrahamovoj kući. Da ovo označava one koji su unutar crkve,kod kojih su istine vere spojene s dobrima, vidi se iz značenja „koji su bili rođeniu kući“, da su to nebeski; iz značenja onih „koji su bili kupljeni za srebronjegovo“, da su to duhovni; i od onih koji su unutar crkve, kao što je goreobjašnjeno (br. 2048, 2051, 2052), kao i iz značenja „muškinja“, da su to oni kojisu u istini vere (o kojima gore, br. 2046), a iz čega je očito da su ovima označenioni koji su unutar crkve, kod kojih su istine vere spojene s dobrima.2102. I obreza okrajak tijela njihova. Da ovo označava njihovo čišćenje i pravdupred Gospodom, jasno je iz značenja biti „obrezan“, što znači očišćen od ljubaviprema sebi i prema svetu (objašnjeno gore, br. 2039); kao i iz značenja„obrezati okrajak tijela“, da je to uklanjanje ovih ljubavi (i o tome gore, br.2041, 2053, 2057; gde se dalje pokazuje da su ove ljubavi jedina preprekauticaju i delovanju dobra i istine od Gospoda, pa stoga i prepreka da seGospodova pravda primeni na čoveka). Ovo celo poglavlje raspravlja osjedinjavanju Gospodove Božanske Suštine s Njegovom Ljudskom Suštinom; i opovezivanju Gospoda sa čovekom preko Njegove Ljudske Suštine koja je postalaBožanska; a isto tako o oberezivanju, to jest čišćenju od prljavih stvari u čoveku.Sve su ove stvari u jednom nizu, i slede jedna drugu; jer se sjedinjavanjeBožanske Suštine s Ljudskom Suštinom u Gospodu odvijalo sa ciljem da seBožansko spoji sa čovekom; a povezivanje Božanskog sa čovekom se ne možeizvesti osim ako se čovek očisti od ovih ljubavi; a čim se od njih očisti,Gospodovo Božansko Ljudsko se uliva i tako spaja čoveka sa Sobom. Ovopokazuje prirodu Reči, naime, da kada se ono što je u unutrašnjem smislupovezano shvati, u Reči je sve povezano u lepim i privlačnim nizovima.2103. U istom danu. Da ovo onačava stanje o kome je bilo govora, jasno je izznačenja „dana“, što je u unutrašnjem smislu stanje (vidi br. 23, 487, 488, 493,893).

2104. Kao što mu kaza Bog. Da ovo znači da se sve odvijalo u skladu sopažanjem, jasno je iz značenja „Bog govori“ i „govoriti“, što je opažati (vidi br.1701, 1815, 1819, 1622, 1898, 1919, 2097).2105. Stih 24-26. A bješe Abrahamu devedest i devet godina kad obreza okrajaktijela svojega. A Ismailu sinu njegovu bješe trinaest godina kad mu se obrezaokrajak tijela njegova. U jedan dan obreza se Abraham i sin mu Ismailo.“„A bješe Abrahamu devedeset devet godina“, označava stanje i vremesjedinjavanja Gospodove Božanske Suštine s Njegovom Ljudskom Suštinom;„kada obreza okrajak tijela svojega“, označava stanje kada je sasvim izagnao zloiz Svog spoljašnjeg čoveka; „a Ismailu sinu njegovom“, označava one kojeGospod čini racionalnim preko istina vere; „(Ismailu) bješe trinaest godina“,označava svete ostatke; „kada mu se obreza okrajak tijela njegova“, označava,kao i pre, čišćenje; „u jedan dan“, označava da je to bilo tada; „bješe obrezanAbraham i Ismailo njegov sin“, označava da kada je Gospod povezao SvojuBožansku Suštinu sa Svojom Ljudskom Suštinom, On je tako isto povezao saSobom sve one koji postanu racionalni od istina.2106. A bješe Abrahamu devedeset i devet godina. Da ovo označava stanje ivreme pre sjedinjavanja Gospodove Ljudske Suštine s Njegovom BožanskomSuštinom, jasno je iz značenja „devedeset i devet“, a to je vreme pre nego jeGospod sasvim spojio unutrašnjeg čoveka sa Racionalnim (objašnjeno gore br.1988). Gospodov unutrašnji čovek, kao što je već bilo pokazano, bio je SamJehova, to jest Samo Božansko; koje je, kada je bilo sjedinjeno s Ljudskim, biloujedinjeno i sa Racionalnim; jer ljudsko počinje u najdubljem delu Racionalnog,da bi se onda proširilo do čovekovog spoljašnjeg.2107. Kad obreza okrajak tijela svojega. Da ovo označava da je potpuno izagnaozlo iz svog spoljašnjeg čoveka, jasno je iz značenja „biti obrezan“, a to je bitiočišćen od ljubavi prema sebi i prema svetu, ili što je isto, od zala (vidi gore br.2039, 2041, 2053, 2057); i da je Gospod izagna zlo Svojom vlastitom snagom, itako učinio Svoju Ljudsku Suštinu Božanskom, bilo je obilno pokazano u PrvomDelu, a i maločas gore (br. 2025).2108. Ismailu sinu njegovom. Da ovo oznčava one koji postaju racionalni odistina vere, jasno je iz onoga što je ovde pretstavljeno Ismailom, to su oni kojipostanu racionalni od istina, to jest, koji postanu duhovni (vidi i gore br. 2078,2087, 2088).

2109. Bješe mu trinaest godina. Da ovo označava svete ostatke, može se videtiiz značenja „deset“, a što su ostaci (objašnjeno gore, br. 576, 1988); i izznačenja „tri“, da je to ono što je sveto (vidi br. 720, 901). Tako broj „trinaest“ ,pošto je sastavljen od deset i tri, označava svete ostatke. (Da brojevi u Rečioznačavaju delujuće stvari, može da se vidi gore, br. 482, 530, 561, 660, 1050,1906).2110. Kada mu se obreza okrajak tijela njegova. Da ovo označava čišćenje,jasno je iz značenja „biti obrezan“, što je biti očišćen od ljubavi prema sebi iprema svetu (vidi 2039); a i iz značenja „obrezati okrajak tijela“, što jeuklanjanje onih ljubavi (br. 2941, 2053, 2957).2111. U jedan dan. Da ovo označava da je to bilo tada, jasno je iz značenja„dana“, a to je vreme i stanje (br. 23, 487, 488, 493, 892).2112. (U jedan dan) obreza se Abraham i Ismailo sin njegov. Da ovo označavada kada je Gospod spojio Svoju Ljudsku Suštinu sa Svojom BožanskomSuštinom, On je isto tako spojio sa Sobom i sve one koji postanu racionalni odistine i tako ih spasio, jasno je iz onoga što je pretstavljeno Abrahamom u ovompoglavlju, da je to Gospod u tome stanju i dobu (vidi br. 1989); kao i iz onogašto je ovde pretstavljeni Ismailom, a to su oni koji postaju racionalni od istine(objašnjeno gore, br. 2078, 2087, 2088); kao i iz značenja „biti obrezan“, što jebiti očišćen (vidi gore br. 2039), a kada se odnosi na Gospoda, to je bitiproslavljen, te tako odbaciti ljudsko i obući se u Božansko. (Da je biti proslavljenobući se u Božansko, može se videti gore, br. 2033; i da je Gospod tada saSobom povezao one koji su postali racionalni od istine, to jest koji su postaliduhovni, i to se može videti gore, br. 2034, 2078, 2088).2113. Stih 27. I sve muškinje (domašnji negovi), rođeni u kući i kupljeni zasrebro od stranaca, biše obrezani s njim. „Sve muškinje rođeno u kući i kupljenoza srebro“, označava one koji su u crkvi; „od stranaca (došljaka)“, znači sve onekoji su racionalni izvan crkve; „biše obrezani“ (on ih obreza), označava da ih jeGospod opravdao (da su postali pravedni po Gospodu).2114. Sve muškinje u kući i on koji su bili kupljeni za srebro. Da ovo označavaone koji su unutar crkve, jasno je iz značenja „biti rođen u kući“, što je bitinebeski; i iz značenja „biti kupljen za srebro“, da je biti duhovan (o čemu gore,br. 2048, 2051,2052); a isto tako da su to oni koji su unutar crkve, to jest kojisačinjavaju crkvu, a koji su ili nebeski ili duhovni; a ko su nebeski a ko duhovni,može se videti gore, br. 2088). U ovom poslednjem stihu ovoga poglavlja sažeto

je sve što je rečeno gore, naime, da oni koji su očišćenoi od ljubavi prema sebi iprema svetu, i oni unutar i oni izvan crkve, da su opravdani po Gospodu. Oveobe klase nazivaju se „muškinje u kući“; jer u unutrašnjem smislu, „kuća“označava Gospodovo carstvo (br. 2048).2115. I stranci (došljaci). Da ovo označava sve one koji su racionalni izvan crkve,jasno je iz značenja „stranac“ (došljak), a to je onaj izvan crkve (objašnjenogore, br. 2049), a to su Neznabošci koji nemaju Reč pa stoga nisu naučili ništa oGospodu; a da su ovi isto tako spaseni kada su racionalni, o jest, kada živezajedno u ljubavi prema bližnjemu ili u uzajamnoj ljubavi, i koji su stekli savest uskladu sa svojom religijom, bilo je pokazano u Prvom Delu (br. 593, 932, 1032,1059, 1327, 1328).2116. Da ih je on „obrezao“, znači da ih je Gospod opravdao, može se videti izonoga što je pretstavljeno i označeno sa „biti obrezan“, a što je biti očišćen(objašnjeno gore, br. 2039). Da ih je Abraham „obrezao“ pretstavlja da ih jeGospod očistio i tako opravdao. Ali što se tiče opravdanja, to nije ono što seobično misli, da su svi gresi i sva zla kao izbrisani onda kad ljudi veruju, kako onito zamišljaju – ma to bilo u njihvom poslednjem času pred smrt – ma kako dasu živeli u zlima i nedelima za vreme cekog svog života; jer sambio potpunopoučen da se ni najmanje zlo koje je čovek za života mislio i pretvorio u delo, dase ono ne briše i da ne nestaje; nego da sve ostaje, čak i najmanje. Istina je dakod onih koji su smišljali i izvršavali dela mržnje, osvete, okrutnosti, i preljube, ikoji stoga nisu živeli u ljubavi prema bližnjem, njih ovaj život, ovako stečen,čeka posle smrti, kao i sve stvari u opštem i u pojedinačnom, koje se vraćajuredom; i od toga dolaze njihove muke u paklu. Ali kod onih koji su živeli uljubavi prema Gospodu i u ljubavi prema bližnjemu, njihova zla isto tako ostaju,ali se ona umeravaju zbog dobara koja su za života dobijali od Gospoda krozljubav prema bližnjemu; pa se stoga oni uzdižu u nebo; naime, od njih se zloodvaja, pa se više ne pokazuje. Oni koji u drugom životu sumnjaju da u njimaima zla, jer se zlo nije pokazivalo, njih se dovodi u stanje da vide kakvi suunutra, pa se onda ponovo podižu u nebo. Na ovo se misli kada se kaže da suopravdani; jer na ovaj način ljudi dolaze do toga da ne misle da su oni pravedni,nego da je to Gospod. A što se tiče onih za koje se kaže da se spasavaju jerimaju veru, - to je istinito; ali u Reči, pod „imati veru“ misli se samo na ljubavprema Gospodu i ljubav pema bližnjemu, pa stoga na život iz tih ljubavi.Doktrinalne stvari i verske dogme nisu vera, ali pripadaju veri; jer njima je svimacilj da čovek postane takav kako ga one (doktrine) uče da treba da bude, što sejasno može videti iz Gospodovih reči da se u ljubavi prema Bogu i premabližnjemu sastoje i zakon i proroci (Mateja XXII.34-39; Marko XII. 28-35). (Da

nema druge vere pored ove vere, bilo je pokazano u Prvom Delu, br. 30-38,379, 389, 724, 809, 896, 904, 904, 916, 989, 1017, 1076, 1977, 1121, 1158,1162, 1176, 1258, 1285 1316, 1608, 1798, 1799, 1834, 1844; a da se nebosastoji od onih koji vole Gospoda i koji žve u uzajamnoj ljubavi, br. 537, 547,553, 1112, 2057).POSLEDNJEM SUDU.2117. Malo njih ovih dana znaju šta je Poslednji Sud. Oni pretpostavljaju da ontreba da bude popraćen razaranjem sveta; a to vodi mišljenju da će ova kuglazemaljska nestati u ognju, sa svim onim što je u vidljivom svetu; i da će tada poprvi put mrtvi da ustanu da bi bili stavljeni na sud, zli da se bace u pakao, a dadobri da se podignu u nebo. Ova nagađanja imaju poreklo u izjavama proroka uReči – gde se pominje novo nebo i nova zemlja, kao i Novi Jerusalim – a oni kojiprave ovakva nagađanja nisu svesni da u unutrašnjem smislu ovakveproročanske izjave imaju sasvim drugi smisao od onoga koji se pokazuje usmislu slova; i da se pod „nebom“ ne misli na nebeski svod, niti pod „zemljom“zemlja, već Gospodova crkva u opštem, i svaki pojedinac u posebnom (smislu).2118. Pod Poslednjim Sudom se misli na poslednje vreme jedne crkve, kao iposlednje stanje života svake osobe. A u pogledu poslednjeg vremena crkve,bio je poslednji su Pradrevne Crkve, koja je bila pre potopa, kada je nestalonjeno potomstvo; a čije je rušenje pretstavljeno potopom. Poslednji Sud nadDrevnom Crkvom, koja je bila posle potopa, bio je onda kada su skoro svi u tojcrkvi postali idolopoklonici, te su bili rasejani. Poslednji Sud ReprezentativneCrkve, koja je postojala kod Jakovljevog potomstva, bila je onda kada suplemena odvedena u ropstvo, i bila rasijana među narode; i kasnije, kada suJevreji bili izagnani iz Hananske zhemlje, i rasejani po celom svetu. PoslednjiSud sadašnje crkve, koja se naziva Hrišćanskom Crkvom, a to je ono na št semisli kod Jovana u Apokalipsi pod „Novim Nebom i Novom Zemljom“.2119. Da je poslednje stanje svakoga čobeka kada on umre, da je to njegovposlednji sud, nije skriveno od nekih, ali malo njih u to veruje; a to je konačnaistina da svaki čovek posle smrti ustaje u drugom životu, i da ide na sud. A tajsud se ovako odigrava. Čim se čovekovi telesni delovi ohlade, a to je poslenekoliko dana, Gospod ga ustaje, uz pomoć nebeskih anđela, koji su na početkus njim. Ali ako je čovek takav, da ne može da ostane s tim anđelima, njegaprihvataju duhovni anđeli; a zatim sve redom dobri duhovi, jer svi koji dođu udrugi život bez izuzetka su dobrodošli i prihvatljivi gosti. Ali kako svačije želje

ostaju sa čovekom, onaj koji je vodio zao život, ne može da ostane dugo sanđelima ili sa dobrim duhovima, te se od njih postepeno odvaja sve dok nedođe u društvo duhova koji su vodili život sličan onome koji je on vodio nasvetu. Tada se njemu čini da je u telu koje je imao na svetu, a u stvari to jenastavak toga života. S ovim životom počinje njegov sud. Posle periodaodlaganja, oni koji su vodili zao život, silaze u pakao; a oni koji su vodili dobarživot, njih postupno Gospod podiže u nebo. Takav je poslednji sud svake osobe,kao što je bilo pokazano iz iskustva u Prvom Delu.2120. A što se tiče onoga šta je Gspod rekao o poslednjem sudu, da će se moreustalasati, da će sunce potamniti, a mesec izgubiti svoju svetlost, da će zvezdepasti s neba, da će narod ustati na narod a carstvo na carstvo, i više (vidi MatejaXXIV.7,29; Luka XXI.25) – ove stvari kako uopšte tako i u pojedinostimaoznačavaju stanje crkve, kakvo će biti u vreme Poslednjeg Suda. A „morskomhukom“ i „talasima“ označavaju se jeresi i rasprave unutar crkve uopšte, a kodsvakog člana crkve, pojedinačno, da će biti takvo stanje. Pod „suncem“ se mislina ljubav prema Gospodu i prema bližnjemu; pod „mesecom“, na veru; a pod„zvezdama“, na poznavanja vere; da će sve ovo, u poslednje vreme, dapotamni, da neće davati svetlosti, da će pasti s neba, jednom reči, da će nestati.Gospod isto to kaže kod Isaije (poglavlje XIII.10), tako sa „narod na narod, icarstvo na carstvo“ misli se na zlo protivu zla, a obmane protivu obmana; i takodalje. Bilo je mnogo skrivenih razloga da je Gospod ovako govorio. (Da „mora“,„sunce“, „mesec“, i „zvezde“, „narodi“ i „carstva“ imaju ovakvo značenje, znamkao izvesno, i to je bilo pokazano u Prvom Delu).2121. Da je Poslednji Sud blizu (prim. prev. Ovo je objavljeno 1750, dok seposlednji sud odigrao 1757, a koji je autor video u nevidljivom svetu i čiji jedetaljan opis objavio u delu Poslednji Sud) , ne može se lako videti na zemlji kaoni unutar crkve, kao što se to vidi u drugom životu, gde stižu sve duše, i gde sesjate zajedno. U ove dana svet duhova je pun zlih genija i zlih duhova, najviše izHrišćanskog sveta, gde vladaju samo mržnje, osvete, okrutnosti, bestidnosti, iprevarne mahinacije. A ovo nije samo ovako u svetu duhova, gde dolaze svežeduše tek sa sveta, nego i u unutarnjoj sferi toga sveta, kod onih koji su iznutrazli po namerama i ciljevima. Tako je ovaj svet tako nagomilan da se divimotkuda toliko mnoštvo. Jer se ne bacaju svi trenutno u pakao, jer je po zakonureda, da se svaki vraća u pređašnji život koji je vodio na svetu, i da se postupnouvodi u pakao. Gospod ne baca nikoga u pakao, nego se svako sam baca upakao. Rezultat je da su ovi svetovi duhova tako prenagomilani s ovakvimduhovima, koji su tu sakupljeni i koji tu ostaju neko vreme. Ovakvi jako mučenovodošavše duše sa sveta. Osim toga, duhovi koji su sa čovekom (jer Gospod

upravlja čovekom preko duhova i anđela) uznemireni su više nego ranije i utičuna loš način na čoveka, tako da ih anđeli, koji su kod njega (čoveka), teškomogu da ih odvrate, i moraju da utiču na čoveka sa veće razdaljine. U drugomživotu to pokazuje da je blizu poslednji sud.2122. A što se dalje tiče novodošavših duša sa sveta, one koje dolaze izHrišćanskog sveta, malo šta drugo misle nego kako da budu najveći, i daposedijuj sve svari; tako da njih proždire ljubav prema sebi i prema svetu, kojaje sasvim suprotna nebeskoj ljubavi (br. 2057); pored toga, mnogi samo mikslenio čemu drugome nego o prljavim, sramotnim, i profanim stvarima, i međusobom samo o tome govore. A oni ne drže do ilipreziru sve što se odnosi naljujbav ka bližnjemu i na veru; i oni ne priznajuSamoga Gospoda; štaviše, onimrze sve one koji Ga ispovedaju; jer u drugom životu misli i srca govore. Predsvega ovoga, zbog bestidnog života roditelja, nasledna zla su sve zloćudnija, tesu kao unutarnja vatra koja se tajno održava, potstičući čoveka na većuprofanaciju onoga što je časno i pobožno nego što je to nilo ranije. U sadašnjevreme, ovakve osobe gomilaju se u drugom životu, te ispunjavaju spoljašnje iunutanje sfere sveta duhova, kao što je već rečeno. Kada zlo ovako nadvladava,i kada se ravnoteža naginje na stranu zla, tada se jasno opaža da je poslednjevreme blizu, i da će ravnoteža biti uspostavljena kada se odbace oni koji su ucrkvi, a prikme oni koji su izvana.2123. Da je poslednji su blizu, može se videti i po tome što sve dobro koje seuliva od Gospod preko neba u svet duhova, okreće se u trenutku u ono što jezlo, sramotno, i profano, a da se sva istina pretvara u obmanu; tako seuzajamna ljubav pretvara u mržnju, iskrenost u prevaru, i tako dalje; tako da onikoji su tamo, nisu više u stanju da opažaju ono što je dobro i istinito; a sve se toodražava na čoveku kojim upravljaju duhovi sa kojima ostali u svetu duhovaimaju komunikaciju. Da je zaista ovako, naučio sam iz iskustva, jer mi je čestobilo dopušteno da opazim; a koje, ako bih sve naveo, ispunilo bi mnogostranica. Bilo mi je, naime, često dopušteno da opažam i da čujem kako se onošto je dobro i istinito iz neba izokreće u ono što je zlo i obmana, skupa saopsegom i prirodom ove promene.2124.Bilo mi je rečeno da dobro volje (bonum voluntarium) koje je postojalokod ljudi pradrevne crkve, da je je bilo razoreno kod oni koji su živeli poslepotopa; i da danas, kod ljudi Hriščanske crkve, dobro intelekta (bonumintelectuale) počinje da se gubi, tako da je samo malo od toga ostalo; tome jeuzrok to što ne veruju u ništa što se ne shvata čulima; i da ljudi danas ne samoda umuju (rezonuju) od čula, nego da , kroz filosofiju koja je bila nepoznata

drevnima, umuju o Božanskim tajnama: preko čega se intelektualno svetlosasvim zatamnjuje; a to zatamnjenje postaje tako gusto, skoro kao da je/svetlo/ sasvim nestalo.2125. Kakvi su sada ljudi Hrišćanske crkve, bilo je pokazano mome vidu pomoćupretstava. U tamnom oblaku pokazali su se duhovi tako crni da sam zadrhtao, aonda neki ne tako užasni; a dat mi je znak da ću uskoro videti nešto. Prvo,pokazala su se deca, koju su njihove matere češljale tako grubo da ima je teklakrv; time je pretstavljeno kako se danas odgajaju mala deca. Posle se pojavilistablo (drvo) koje je izgledalo kao drvo spoznanja, a koje kao da se penjalajedna velika zmija, koja je ulivala užas; izgledalo je kao da obuhvata ceo trupdrveta. Kada je drvo, sa zmijom, nestalo, pokazao se jedan pas; a tada seotvoriše vrata u jedan apartman u kome je bilo žuto svetlo kao od uglja, i tamosu bile dve žene; opazio sam da je to bila kuhinja, ali nisam slobodan da kažemšta sam tamo video. Bilo mi je rečeno da drvo po kome se penjala zmija,pretstavlja stanje ljudi crkve, kakvi su danas, da u mesto ljubavi i ljubavi premabližnjemu, da imaju smrtnu mržnju koja je iskićena onim što se pretstavlja kaočasno, i s obmanama, skupa sa zlim mislima o svemu što se odnosilo na veru. Aono što je viđeno u kuhinji pretstavljalo je mržnje i misli u njihovim daljimrazvojima.2126. Dalje je bilo pretstavljeno kakvi su sada oni koji pripadaju crkvi, da susuprotnost nevinosti samoj. Pojavilo se krasno i nevino malo dete, čije jeprisustvo oslabilo spoljašnje uzde koje drže zle genije i duhove da ne čineodvratne stvari; tada počeše da postupaju s malim detetom na šokantan način– da gaze po njemu, da pokazuju kako žele da ga ubiju, jedan na jedan način, adrugi na drugi; jer se u drugom životu nevinsot pretstavlja kao mala deca.Rekoh, da se za vreme života takve stvari ne pokazuju kod takvih ljudi, ali mi jeodgovoreno da je takvo njihovo unutrašnje, i da kad građanski zakoni ne bi tosprečavali, a tako isto da nema sploljašnjih uzd, kao što je strah da se ne izgubiimanje, čast, i ugled, pa i život, oni bi jurnuli kao bezumni na isti način protivusvakoga ko je nevin. Kada su ovo čuli, oni su se na to nasmejali. Iz onoga što jerečeno, možemo da vidimo kakvi su ljudi u sadašnje vreme, kao i to da seposlednje vreme približilo.2127. U drugom životu se ponekad pokazuje neka vrsta poslednjeg suda zlimakada se njihova društva razbijaju, i dobrima, kada se primaju u nebo. I ojednima i o drugima izneću ponešto iz iskustva.

2128. Ideja poslednjeg suda kakva se pretstavlja zlima, a koju sam video dva ilitri puta, bila je kao što sledi. Kad su se duhovi oko mene bili skupili u zločestadruštva, kako bi bili oni koji vladaju, i kad nisu pristali da se nad njima vladazakonom ravnoteže u skladu s redom, to jest, da ne dosađuju drugim društvimapreterano, i da ih ne pozleđuju svojom preteranom snagom, tada bi se pojavilačeta (grupa) duhova u velikom broju, dolazeći sa strane ispred, malo na desno iiznad, pa kada bi se približii, čula bi se graja koja je rasla i stišavala se uz buku;čim bi to duhovi čuli, bili bi začuđeni i uplašeni, a ishod je bila zbrka; a tada suse duhovi iz onih društava rasuli, jedan jednim a drugi drugim putem, tako dasu se razišli; tako da ni jedan nije znao gde mu je drugar. Dok je ovo trajalo,duhovima je izgledalo kao da je to poslednji sud sa rušenjem svih stvari. Nekisu zapomagali, neki malaksavali; jednom rečju, zahvatio bi ih sve osećajopasnosti kao da se približio kraj. /2/ Čuli su na različito zvuk onih koji sunapredovali sa strane ispred; neki su to čuli kao zvuk naoružanih konjanika, adrugi kao nešto drugo, prema stanju njihvoga straha i fantazije. To sam opažaokao neprekidno mrmljanje, u talasima koji su se penjali i spuštali, kao da jezvuk dolazio od mnogih. Poučen sam bio od onih blizu mene, da takve čete(grupe) dolaze s one strane, kada se društva kombinuju na zao način, i da oniznaju kako se odvajaju i razdvajaju jedno od drugoga /društva/, i kako dazadaju strah, tako da se misli samo kako da se pobegne; a tako pomoću ovakvihrastavljanja i razagnavanja Gospod ovakve dovodi u red. Bilo mi je rečeno da jeto ono što je u Reči označeno istočnim vetrom (ustokom).2129. Tako isto ima i drugih uzburkanosti, ili radije sukoba, koji isto takopretstavljaju ideju poslednjeg suda, a preko kojih se društva , koja su se po zluslagala po svom unutrašnjem, razbijaju, o čemu mogu da iznesem sledeće.Ovakvi se duhovi nagnaju u stanje u kojem ne misle u društvu ili zajednici nauobičajen način, nego svaki za sebe. Od njihovih misli, koje se tako razlikuju , iod zbunjenog drhtećega govora, čuje se buka, kao od mnogo voda, i sukobmeđu njima, kakav se ne može opisati, koji je posledica zbrke mišlljenja oustaljenim i izvesnim istinama, koje su tada premet njihovih misli i govora, akoja je buka takva da se može nazvati duhovnim haosem. /2/ Zvuk sukobljenih izbunjujućih urlanja bio je trostruk. Jedan se zvuk okretao oko glave, i rečeno jeda to dolazi od misli. Drugi se kretao prema levoj slepočnici, a rečeno je da je tood umovanja o izvesnim istinama u koje nisu hteli da veruju. Treći se zvukulivao odozgo na desno, i bio je kao škrgut , ali ne tako zbrkan, a škrgu seokretao tamo i amo; a bilo je rečeno da je to stoga što se istine okreću na ovajnačin tamo i amo zbog njihovih umovanja, koja su se sukobljavala. Dok su seovi sukovi odvijali, bilo je drugih duhova pored, koji su mi govorili koja stvar štaznači, a njihov govor se jasno probijao kroz ove zvukove. /3/ Ovo su bili posebni

predmeti umovanja: treba li razumeti po smislu slova da će dvanaest apostolasedeti na dvanaest prestola i suditi dvanaest plemena Izrailjevih; isto tako, da liće u nebo biti primljeni i drugi a ne samo oni koji su trpeli progone i nevolje.Svaki je odgovarao po svojoj fantaziji, koju je stvorio za života u telu. Ali neki odnjih, koji su bili vraćeni u zajednicu i u red, bili su poučeni da se tvrdnja odvanaest apostola mora razumeti na sasvim drugi način; naime, da se se podapostolima ne misi na apostole, niti pod prestolima na prestole, ni podplemenima na plemena, niti da dvanaest znače dvanaest, nego da se svim ovimizrazima – apostoli, prestoli, plemena, kao i dvanaest, označavaju primarne(glavne, vodeće) stvari vere (vidi br. 2089); i da se prema ovima i u skladu sovima izvršava sud nad svakim. Dalje je pokazao da apostoli ne mogu da sude nijednog čoveka, nego da svaki sud pripada Gospodu samom. /4/ A što se tičedrugog predmeta umovanja, da ne treba razumeti da samo oni idu u nebo kojisu trpeli progonjenja i nesreće; nego da će bogati da ići u nebo koliko i isiromašni, oni na visikim položajima kao i oni niskog /društvenog/ položaja, ida Gospod pokazuje milost svima, osobito onima koji su u duhovnim nevoljamai iskušenjima, a koji su progonjeni od zlih – stoga /pokazuje milost/ onima kojipriznaju da su sami od sebe nevaljali, i da se spasavaju samo Gospodovommilošću.2130. Što se tiče drugog predmeta, naime, ideje poslednjeg suda koji sepretstavlja dobrima kada se uvode u nebo, mogu da izložim kakov je to slučaj. UReči se kaže da su vrata zatvorena, tako da više ne mogu da budu primljeni; i danemaju ulja, i da su došli prekasno, i da ih se stoga ne prima; kojim stvarima seoznačava kako izgleda poslednji sud. Kako stoje ove stvari i kako ih trebarazumeti, bilo mi je pokazano. /2/ Čuo sam društva duhova, jedno iza drugoga,koja su govorila jasnim glasom da je vuk hteo da ih odnese, ali da ih je Gospodizbavio, i da su na taj način vraćeni Gospodu, čemu su se radovali iz sveg srca,jer da su bili u očajanju, pa stoga i u strahu, da su vrata bila zatvorena, i da sustigli prekasno da bi bili pripušteni. Ovakvu su im ideju usadili oni koji senazivaju vukovima; ali je to /ta ideja/ nestala kada su bili primljeni, to jest, kadasu ih primila anđeoska društva, jer primanje u nebo nije ništa drugo nego to. Jasam video uvođenje kako se izvodilo kod jednog društva posle drugog sve dodvanaest, i da je sa dvanaestim bilo više teškoće nego sa bilo kojim od onihprethodnih jedanaest. Onda su bila primljena osam dodatnih kvazi društava zakoje su mi rekli da su bila /društva/ ženskoga pola. Kad sam video ove stvari,rečeno je da ovaj proces uvođenja u nebeska društva ovako izgleda; i takostalno, redom, od jednog do drugog mesta; a/rečeno je bilo/ da se nebo nemože nikada ispuniti ni u večnosti, a još manje da se vrata mogu zatvoriti; i dašto više njih tamo stigne, to su blaženiji i srećniji oni koji su u nebu; jer se time

harmoničnost pojačava. /3/ Kada su ovi bili primljeni, izgledalo je da su vratabila zatvorena; jer je bio još jedan broj onih koji su želeli da budu primljeni. Aliim je odgovoreno da još uvek ne mogu da budu primljeni; što je označenoonima koji su došli prekasno, vratima koja su bila zatvorena, njihovimkucanjem, i time što im je nedostalo ulja u svetiljkama. To što nisu bili primljeni,je stoga što još nisu bili spremni da mogu ući među anđeoska društva, gdevlada uzajamna ljubav, jer, kao što je rečeno (br. 2119 na kraju), one koji usvetu žive životom ljubavi prema bližnjem, Gospod postepeno uzdiže u nebo./4/ Bilo je još duhova koji nisu znali šta je nebo, da je to uzajamna ljubav, a kojisu želeli da budu primljeni, zamišljajući da se radi samo o primanju; ali im jeodgovoreno da njihovo vreme još nije došlo, ali da će biti primljeni u drugovreme, kada budu spremni. Razlog da je izgledalo da je bilo dvanaest društava,je to što se sa dvanaest označavaju sve stvari vere, kao što je pre rečeno (br.2129 na kraju).2131. Osobe koje se uvode, njih primaju anđeoska društva s najdubljomljubavlju prema bližnjem i s radošću, i pokazuju im ljubav i prijateljstvo. Ali akone žele da budu u društvima u koja prvo dođu, primaju se u druga društva, itako redom sve dok ne dođu u društvo s kojm se potpuno slažu, a u skladu suzajamnom ljubavlju koju imaju /jedni prema drugima/; i ostaju tamo sve dovremena kada postanu savršeniji, a kada se uzdižu u veću sreću – a to sve dolaziod Gospodove milosti, u skladu sa životom ljubavi i ljubavi prema bližnjemu,koju su bili primili dok su bili u svetu. Samo što do prelaska iz jednog u drugodruštvo nikad ne dolazi zato što su izbačeni iz društva u kome su, nego što tosami hoće na neki načun, u skaldu sa čežnjom koju u njih unosi Gospod; pastoga što je to zbog njihove čežnje, to se sve dešava slobodno.2132. U pogledu onoga što se kaže u Reči da je bio neki /čovek/ koji nije bioobučen u svadbarsko ruho (Mateja 22:11-13), i da je bio izbačen; stoga jepokazano kakav je to slučaj. Ima osoba koje su za vreme zemaljskog životazamislile da mogu da se prikažu kao anđeli svetla; a u drugom životu, kada su uovom licemernom stanju, mogu da se uvuku u najbliža nebeska društva. Alitamo ne ostaju dugo, jer u trenutku kada osete sferu uzajamne ljubavi, zahvatiih strah i užas, pa se bacaju dole (što u svetu duhova izgleda kao da su bačenidole), neki prema jezeru, neki prema Geheni, a neki u neki drugi pakao.2133. Po Gospodovoj Božanskoj milosti, u dve ili tri prilike, bilo mi je nebootvoreno te sam čuo zajedničko slavljenje Gospoda, koje je takve prirode da jeizvestan broj društava slavio Gospoda zajedno i jednim umom, ali je svakodrušto to radilo zasebno, s različitim osećanjima i idejama koje su iz toga

izvirale. Bio je to nebeski glas, koji se čuo na daleko i na široko, na tako velikomprostranstvu ali nije mogao da dosegne kraj svemira), a to je bilo popraćenonajdubljom radošću i najdubljom srećom. Slavljenje Gospoda se ponekadopažalo kao zrake koje su se spuštale i delovale na ono što je najdublje u umu.Do ovoga slavljeenja dolazi onda kada su anđeli u stanju tišine i mira, jer totada ističe iz najdublje radosti, i iz same njihove sreće.2134. Na kraju sledećeg poglavlja, govori će se, po Gospodovoj Božanskojmilosti, o stanju male dece u drugom životu.