Exporter 19 - Septembar 2012 - Siepa
Exporter 19 - Septembar 2012 - Siepa Exporter 19 - Septembar 2012 - Siepa
evra, a preovlađuju električne mašine,aparati i uređaji, gvožđe i čelik, nafta inaftni derivati, električna energija, kao ikameni ugalj, koks i briketi.Spoljnotrgovinska robna razmena bila jenajveća sa zemljama sa kojima imamopotpisane sporazume o slobodnojtrgovini, a zemlje Evropske unije čineviše od polovine ukupne razmene, saizvozom u iznosu od 2 milijarde evra, iuvozom od 3,4 milijarde evra. Posmatranopojedinačno po zemljama, najveći suficitu razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom,Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom,a od ostalih zemalja, u prvih pet meseci,ističe se i suficit sa Rumunijom iSlovačkom. Najveći deficit javlja se utrgovini sa Ruskom Federacijom, zboguvoza energenata, pre svega nafte i gasa,dok nešto manji deficit imamo u trgovinisa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.U prvih pet meseci 2012. godine, porastaoje izvoz Srbije u Rumuniju i sa iznosom od309,2 miliona evra, predstavlja za 25,5%veću sumu u odnosu na isti period prošlegodine. Ovim porastom, rumunsko tržišteu ukupnom izvozu Srbije sada učestvujesa 9,2%. Sa druge strane, uvoz rumunskihproizvoda smanjen je za 7,4% i iznosioje 269 miliona evra, pa je time ostvarensuficit od 40,2 miliona evra. Zanimljivo jeto što je, ove godine, petomesečni izvoz uRumuniju isti kao i za celu 2008. godinu, agotovo 60% izvoza čine kukuruz i pšenica.U izvozu su, takođe, zastupljeni i šećer,proizvodi crne i obojene metalurgije,hemijski proizvodi, pneumatske gume zaputničke automobile, gorivo za mlaznemotore i dr. Iz Rumunije najviše uvozimoproizvode naftne industrije (dizel goriva,naftne gasove, tečni butan, avio benzin),električnu energiju, deterdžent za sudove iveš, veštačko đubrivo, so, toplovaljanu žicui šipke, ploče od iverice itd. U ekonomskojsaradnji sa Rumunijom, tradicionalneoblasti su energetika, mašinska, metalskai hemijska industrija. Oblasti koje trebarazvijati i dodatno iskoristiti pripadajusektoru građevinarstva, poljoprivrede,turizma i prehrambene industrije.Poslednjih godina, sve veći značaj dobijaIT sektor, iako se i dalje kao najrazvijenijeoblasti ističu proizvodnja mašina itransportnih sredstava (uključujućiveoma razvijenu automobilsku industrijui proizvodnju delova za automobile),energetika i hemijska industrija.U prethodne dve godine, izvozpoljoprivrednih proizvoda značajno jeporastao i to za oko pola milijarde dolaragodišnje, pa je tako iz Srbije, tokom 2011.godine izvezeno poljoprivrednih proizvodau vrednosti od 2,5 milijarde dolara.Podaci Republičkog zavoda za statistikuu prvih pet meseci ove godine pokazalisu da je kukuruz i dalje prvi na izvoznojlisti Srbije sa izvozom u vrednosti od 71milion dolara, dok su sirova nafta i ulja odbituminoznih minerala sa vrednošću od122 miliona dolara prvi uvozni proizvod.Na drugom mestu izvozne liste nalazese setovi provodnika za avione, vozila ibrodove (25 miliona dolara), a na trećemkontejneri od aluminijuma (20 milionadolara). Uvoz gasnih ulja u iznosu od 61miliona dolara zauzima drugo mesto nauvoznoj listi, dok se na trećem mestunalazi prirodni gas sa 47 miliona.Posmatranopojedinačnopo zemljama,najveći suficitu razmeniostvaren je saCrnom Gorom,Bosnom i Hercegovinomi Makedonijom,a od ostalih zemalja,u prvih pet meseci,ističe se suficit saRumunijom i SlovačkomZnačajna vrednost uvoza ostvaruje se iu trgovini lekovima za maloprodaju, iiznosila je 30 miliona dolara.Nakon dvanaestogodišnje zabrane, Srbijaje od Evropske komisije dobila dozvoluza izvoz krompira na tržište Evropskeunije, budući da je iskorenjena prstenastatrulež krompira koju je prouzrokovalabakterija. Ova dozvola omogućavavremenski i količinski neograničeni izvozkrompira i izvoz prerađevina od krompira(poput čipsa, griza, krompira u prahu,zamrznutog pomfrita itd) na tržište odskoro 500 miliona potrošača. Zadatakpoljoprivrednika je da se prilagode tržištuEvropske unije i traženim sortama,što ujedno predstavlja priliku za sveproizvođače krompira u Srbiji da uvećajusvoju proizvodnju, ali i stimulans zakompanije koje su razmišljale da postanuproizvođači krompira. Ograničavajućifaktor za izvoz je zastareo sortiment, jer seu Srbiji uglavnom proizvode sorte „dezire“i „kondor“, što je prilično siromašnaponuda za zahtevno tržište EU naviknutona ponudu više vrsta krompira.U prvih pet meseci ove godine, Srbija jeuvezla oko 30.000 tona svežeg povrća, pričemu je u najvećoj meri nabavljan svežkupus, paradajz, krastavac, paprika i crniluk. Uvoze se i jabuke, lubenica i ostalovoće i povrće, i to ne samo iz susednihzemalja, već i iz zemalja poput Argentinei Novog Zelanda. S druge strane, natržište Rusije, u drugoj polovini prošlei početkom ove godine, izvezeno je oko12 EXPORTER
35.000 tona jabuka, što je prouzrokovaloiscrpljivanje zaliha na domaćem tržištu, tesu trgovci bili prinuđeni da jabuke uvoze.Kako bi se ovaj trend sprečio, predlaže sekorišćenje raspoloživih izvora termalnevode, kao i podsticanje izgradnje velikihstaklenika i plastenika koji bi omogućiliuzgoj ranog voća i povrća. Na taj način,naša zemlja bi isporukom tih proizvodamogla osetno više da zaradi i u potpunostipodmiri domaću tražnju.Strana ulaganjaU periodu od januara do maja 2012.godine, neto strana ulaganja u robi inovcu, prema podacima Narodne bankeSrbije i Republičkog zavoda za statistiku,beleže odlive u iznosu od 189 milionaevra pri čemu se najveći deficiti beleže poosnovu odliva grčkog i danskog kapitala(preko 500 miliona evra), dok bruto priliviu novcu za isti period iznose nešto višeod 400 miliona evra, što predstavljapad od oko 25% u odnosu na isti periodprošle godine. Prema podacima Narodnebanke Srbije, najveću neto vrednostinvesticija u novcu zabeležile su Italija,Švajcarska, Hrvatska, Austrija, a zatim iHolandija, i Nemačka. Bruto prilivi u robii novcu u prvom kvartalu 2012. godineiznose 183,5 miliona evra. Pri tome,treba imati u vidu da je za dva meseca,gledano samo s aspekta bruto priliva unovcu i ne računajući prilive u robi, brutopriliv porastao za 120%. Ako ovaj trendposmatramo u odnosu na zastupljenostsektora, u prvom kvartalu najveći prilivprivukao je sektor prerađivačke industrijei to u podsektoru proizvodnje artikala odgume i plastike, zatim sektor trgovinena veliko i malo, popravka motornihvozila i motocikala, a zatim slede sektoriposlovanja nekretninama, komunikacija iinformisanja, kao i sektor građevinarstva.Italija i Nemačka, kao glavni trgovinskipartneri Srbije, u isto vreme su i međuvodećim investitorima u Srbiji. PremaSIEPA-inoj bazi investicija, u prethodnihdeset godina, upravo su kompanije izNemačke i Italije realizovale najvišeinvesticionih projekata u našoj zemlji. Sveviše investicija i uspostavljanje intenzivneposlovne saradnje sa Italijom i Nemačkomglavni su razlozi zbog kojih su te zemljenajveći izvozni partneri Srbije za 2011. i uprvoj polovini 2012. godine.Vidljivo je da privredna saradnja Srbije iNemačke iz godine u godinu beleži svebolje rezultate. Nemačka je prvo izvoznotržište Srbije, a naša zemlja je Nemačkojprvi partner među državama CEFTAregiona. Da su nemačke firme zadovoljneposlovanjem u Srbiji pokazuju i rezultatiankete koju je među svojim članovimasprovelo Nemačko-srpsko privrednoudruženje, a prema kojima bi Srbiju kaoinvesticionu lokaciju ponovo odabralo91% nemačkih preduzeća koji danasposluju u našoj zemlji. Sve veće prisustvonemačkih kompanija i kompanija kojeimaju čvrstu poslovnu saradnju saNemačkom najviše je doprinelo povećanjuizvoza iz Srbije u Nemačku. Međutim,iako je Nemačka prvi izvozni partnerSrbije, naša zemlja je tek na 60. mestu nalestvici ekonomskih partnera Nemačke.U ukupnom uvozu Nemačke, Srbijaučestvuje sa 0,1%, što ukazuje da supotencijali za izvoz u Nemačku u velikojmeri neiskorišćeni.Nemački Continental se u septembruuselio u svoju halu u Subotici i započeoprobnu proizvodnju. Trenutno je u tokutrening radnika, dok je Dräxlmaier započeoproizvodnju u drugoj fabrici u Zrenjaninu.Za vreme letnjih meseci, kompanijaBosh započela je sa prvom fazom iprvim aktivnostima u okviru realizacijesvog projekta, odnosno, izgradnje novefabrike u Srbiji, čiji početak je planiran zaseptembar. Dugo najavljivani trgovinskilanac Lidl potvrdio je svoj dolazak uSrbiju, a trenutno se nalazi u fazi odabiralokacija svojih objekata u našoj zemlji.Kada su u pitanju investicije iz Italije,krajem marta 2012. godine, realizacijuprojekta započela je kompanija ConfezioniAndrea, koja će investicijom - izgradnjafabrike cirada za zaštitu automobilau Jagodini, otvoriti pet stotina radnihmesta. Nakon pregovora, ova kompanijauključena je i u listu dobavljačakragujevačkog FIAT-a. Za potrebe FIATfabrike automobila, kompanija BecchisOsiride ubuduće će praviti proizvode odizolacionih materijala. Od 2010. godineu Republici Srbiji posluje i Calzedoniapod imenom Fiorano d.o.o, sa sedištemu Somboru. Dosadašnja investicijakompanije Calzedonia u fabriku zaproizvodnju ženskog donjeg veša, površine12.000 m² u Somboru iznosi 20 milionaevra i trenutno zapošljavaju sedam stotinaradnika. Calzedonia planira realizacijunove investicije u Srbiji, koja bi obuhvatilaizgradnju moderne fabrike za proizvodnjuženskih majica robne marke Intimissimi,takođe na površini od 12.000 m². Izgradnjafabrike započeta je tokom letnjih meseci,a nakon realizacije projekta, planirase otvaranje oko hiljadu radnih mesta.Hrvatska kompanija Comprom Pluskoja na teritoriji opštine Ruma poslujeu okviru grupacije Calzedonia i kojaproizvodi 70% proizvodnog programakupaćih kostima za potrebe italijanskekompanije, u budućnosti planira izgradnjufabrike u kojoj će biti zaposleno preko 260radnika. Italijanska kompanija Lamp SanProspero započela je izgradnju fabrikematerijala za pakovanje farmaceutskihproizvoda u Vršcu, nakon čega je planiranozapošljavanje 51 radnika.SEPTEMBAR 2012.13
- Page 2 and 3: EASExporters Association of SerbiaU
- Page 5 and 6: Konkurs za dodelu nagradeIzvoznik g
- Page 7 and 8: IZDVAJAMOU Beogradu će, u sali BEL
- Page 9 and 10: Global TransporTech 2012Sajam kompo
- Page 11 and 12: Ove godine se na štanduveličine o
- Page 13: TRŽIŠNI TRENDOVISPOLJNATRGOVINAMA
- Page 17 and 18: Posledice ekonomske krize nisuzaobi
- Page 19 and 20: Članstvom u Udruženju, kompanije
- Page 21 and 22: Kako je nastalo Udruženjeizvoznika
- Page 23 and 24: Uspešneizvozne kompaniječine akti
- Page 25 and 26: poslovanja daleko atraktivniji i un
- Page 27 and 28: NASTANAK MENADŽMENT SISTEMASA STAN
- Page 30 and 31: SVET I MIKAKO POSLOVATI SAPOLJSKOMM
- Page 32 and 33: Osim toga, srpski preduzetnici mogu
- Page 34 and 35: PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKETRŽIŠTECEF
- Page 36 and 37: SIEPA VODIČHANNOVERMESSEVODEĆI SV
- Page 38 and 39: AktuelnoFRAME MEDIA objavljuje pet
35.000 tona jabuka, što je prouzrokovaloiscrpljivanje zaliha na domaćem tržištu, tesu trgovci bili prinuđeni da jabuke uvoze.Kako bi se ovaj trend sprečio, predlaže sekorišćenje raspoloživih izvora termalnevode, kao i podsticanje izgradnje velikihstaklenika i plastenika koji bi omogućiliuzgoj ranog voća i povrća. Na taj način,naša zemlja bi isporukom tih proizvodamogla osetno više da zaradi i u potpunostipodmiri domaću tražnju.Strana ulaganjaU periodu od januara do maja <strong>2012</strong>.godine, neto strana ulaganja u robi inovcu, prema podacima Narodne bankeSrbije i Republičkog zavoda za statistiku,beleže odlive u iznosu od 189 milionaevra pri čemu se najveći deficiti beleže poosnovu odliva grčkog i danskog kapitala(preko 500 miliona evra), dok bruto priliviu novcu za isti period iznose nešto višeod 400 miliona evra, što predstavljapad od oko 25% u odnosu na isti periodprošle godine. Prema podacima Narodnebanke Srbije, najveću neto vrednostinvesticija u novcu zabeležile su Italija,Švajcarska, Hrvatska, Austrija, a zatim iHolandija, i Nemačka. Bruto prilivi u robii novcu u prvom kvartalu <strong>2012</strong>. godineiznose 183,5 miliona evra. Pri tome,treba imati u vidu da je za dva meseca,gledano samo s aspekta bruto priliva unovcu i ne računajući prilive u robi, brutopriliv porastao za 120%. Ako ovaj trendposmatramo u odnosu na zastupljenostsektora, u prvom kvartalu najveći prilivprivukao je sektor prerađivačke industrijei to u podsektoru proizvodnje artikala odgume i plastike, zatim sektor trgovinena veliko i malo, popravka motornihvozila i motocikala, a zatim slede sektoriposlovanja nekretninama, komunikacija iinformisanja, kao i sektor građevinarstva.Italija i Nemačka, kao glavni trgovinskipartneri Srbije, u isto vreme su i međuvodećim investitorima u Srbiji. PremaSIEPA-inoj bazi investicija, u prethodnihdeset godina, upravo su kompanije izNemačke i Italije realizovale najvišeinvesticionih projekata u našoj zemlji. Sveviše investicija i uspostavljanje intenzivneposlovne saradnje sa Italijom i Nemačkomglavni su razlozi zbog kojih su te zemljenajveći izvozni partneri Srbije za 2011. i uprvoj polovini <strong>2012</strong>. godine.Vidljivo je da privredna saradnja Srbije iNemačke iz godine u godinu beleži svebolje rezultate. Nemačka je prvo izvoznotržište Srbije, a naša zemlja je Nemačkojprvi partner među državama CEFTAregiona. Da su nemačke firme zadovoljneposlovanjem u Srbiji pokazuju i rezultatiankete koju je među svojim članovimasprovelo Nemačko-srpsko privrednoudruženje, a prema kojima bi Srbiju kaoinvesticionu lokaciju ponovo odabralo91% nemačkih preduzeća koji danasposluju u našoj zemlji. Sve veće prisustvonemačkih kompanija i kompanija kojeimaju čvrstu poslovnu saradnju saNemačkom najviše je doprinelo povećanjuizvoza iz Srbije u Nemačku. Međutim,iako je Nemačka prvi izvozni partnerSrbije, naša zemlja je tek na 60. mestu nalestvici ekonomskih partnera Nemačke.U ukupnom uvozu Nemačke, Srbijaučestvuje sa 0,1%, što ukazuje da supotencijali za izvoz u Nemačku u velikojmeri neiskorišćeni.Nemački Continental se u septembruuselio u svoju halu u Subotici i započeoprobnu proizvodnju. Trenutno je u tokutrening radnika, dok je Dräxlmaier započeoproizvodnju u drugoj fabrici u Zrenjaninu.Za vreme letnjih meseci, kompanijaBosh započela je sa prvom fazom iprvim aktivnostima u okviru realizacijesvog projekta, odnosno, izgradnje novefabrike u Srbiji, čiji početak je planiran zaseptembar. Dugo najavljivani trgovinskilanac Lidl potvrdio je svoj dolazak uSrbiju, a trenutno se nalazi u fazi odabiralokacija svojih objekata u našoj zemlji.Kada su u pitanju investicije iz Italije,krajem marta <strong>2012</strong>. godine, realizacijuprojekta započela je kompanija ConfezioniAndrea, koja će investicijom - izgradnjafabrike cirada za zaštitu automobilau Jagodini, otvoriti pet stotina radnihmesta. Nakon pregovora, ova kompanijauključena je i u listu dobavljačakragujevačkog FIAT-a. Za potrebe FIATfabrike automobila, kompanija BecchisOsiride ubuduće će praviti proizvode odizolacionih materijala. Od 2010. godineu Republici Srbiji posluje i Calzedoniapod imenom Fiorano d.o.o, sa sedištemu Somboru. Dosadašnja investicijakompanije Calzedonia u fabriku zaproizvodnju ženskog donjeg veša, površine12.000 m² u Somboru iznosi 20 milionaevra i trenutno zapošljavaju sedam stotinaradnika. Calzedonia planira realizacijunove investicije u Srbiji, koja bi obuhvatilaizgradnju moderne fabrike za proizvodnjuženskih majica robne marke Intimissimi,takođe na površini od 12.000 m². Izgradnjafabrike započeta je tokom letnjih meseci,a nakon realizacije projekta, planirase otvaranje oko hiljadu radnih mesta.Hrvatska kompanija Comprom Pluskoja na teritoriji opštine Ruma poslujeu okviru grupacije Calzedonia i kojaproizvodi 70% proizvodnog programakupaćih kostima za potrebe italijanskekompanije, u budućnosti planira izgradnjufabrike u kojoj će biti zaposleno preko 260radnika. Italijanska kompanija Lamp SanProspero započela je izgradnju fabrikematerijala za pakovanje farmaceutskihproizvoda u Vršcu, nakon čega je planiranozapošljavanje 51 radnika.SEPTEMBAR <strong>2012</strong>.13
Change language