Exporter 19 - Septembar 2012 - Siepa

evra, a preovlađuju električne mašine,aparati i uređaji, gvožđe i čelik, nafta inaftni derivati, električna energija, kao ikameni ugalj, koks i briketi.Spoljnotrgovinska robna razmena bila jenajveća sa zemljama sa kojima imamopotpisane sporazume o slobodnojtrgovini, a zemlje Evropske unije čineviše od polovine ukupne razmene, saizvozom u iznosu od 2 milijarde evra, iuvozom od 3,4 milijarde evra. Posmatranopojedinačno po zemljama, najveći suficitu razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom,Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom,a od ostalih zemalja, u prvih pet meseci,ističe se i suficit sa Rumunijom iSlovačkom. Najveći deficit javlja se utrgovini sa Ruskom Federacijom, zboguvoza energenata, pre svega nafte i gasa,dok nešto manji deficit imamo u trgovinisa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.U prvih pet meseci 2012. godine, porastaoje izvoz Srbije u Rumuniju i sa iznosom od309,2 miliona evra, predstavlja za 25,5%veću sumu u odnosu na isti period prošlegodine. Ovim porastom, rumunsko tržišteu ukupnom izvozu Srbije sada učestvujesa 9,2%. Sa druge strane, uvoz rumunskihproizvoda smanjen je za 7,4% i iznosioje 269 miliona evra, pa je time ostvarensuficit od 40,2 miliona evra. Zanimljivo jeto što je, ove godine, petomesečni izvoz uRumuniju isti kao i za celu 2008. godinu, agotovo 60% izvoza čine kukuruz i pšenica.U izvozu su, takođe, zastupljeni i šećer,proizvodi crne i obojene metalurgije,hemijski proizvodi, pneumatske gume zaputničke automobile, gorivo za mlaznemotore i dr. Iz Rumunije najviše uvozimoproizvode naftne industrije (dizel goriva,naftne gasove, tečni butan, avio benzin),električnu energiju, deterdžent za sudove iveš, veštačko đubrivo, so, toplovaljanu žicui šipke, ploče od iverice itd. U ekonomskojsaradnji sa Rumunijom, tradicionalneoblasti su energetika, mašinska, metalskai hemijska industrija. Oblasti koje trebarazvijati i dodatno iskoristiti pripadajusektoru građevinarstva, poljoprivrede,turizma i prehrambene industrije.Poslednjih godina, sve veći značaj dobijaIT sektor, iako se i dalje kao najrazvijenijeoblasti ističu proizvodnja mašina itransportnih sredstava (uključujućiveoma razvijenu automobilsku industrijui proizvodnju delova za automobile),energetika i hemijska industrija.U prethodne dve godine, izvozpoljoprivrednih proizvoda značajno jeporastao i to za oko pola milijarde dolaragodišnje, pa je tako iz Srbije, tokom 2011.godine izvezeno poljoprivrednih proizvodau vrednosti od 2,5 milijarde dolara.Podaci Republičkog zavoda za statistikuu prvih pet meseci ove godine pokazalisu da je kukuruz i dalje prvi na izvoznojlisti Srbije sa izvozom u vrednosti od 71milion dolara, dok su sirova nafta i ulja odbituminoznih minerala sa vrednošću od122 miliona dolara prvi uvozni proizvod.Na drugom mestu izvozne liste nalazese setovi provodnika za avione, vozila ibrodove (25 miliona dolara), a na trećemkontejneri od aluminijuma (20 milionadolara). Uvoz gasnih ulja u iznosu od 61miliona dolara zauzima drugo mesto nauvoznoj listi, dok se na trećem mestunalazi prirodni gas sa 47 miliona.Posmatranopojedinačnopo zemljama,najveći suficitu razmeniostvaren je saCrnom Gorom,Bosnom i Hercegovinomi Makedonijom,a od ostalih zemalja,u prvih pet meseci,ističe se suficit saRumunijom i SlovačkomZnačajna vrednost uvoza ostvaruje se iu trgovini lekovima za maloprodaju, iiznosila je 30 miliona dolara.Nakon dvanaestogodišnje zabrane, Srbijaje od Evropske komisije dobila dozvoluza izvoz krompira na tržište Evropskeunije, budući da je iskorenjena prstenastatrulež krompira koju je prouzrokovalabakterija. Ova dozvola omogućavavremenski i količinski neograničeni izvozkrompira i izvoz prerađevina od krompira(poput čipsa, griza, krompira u prahu,zamrznutog pomfrita itd) na tržište odskoro 500 miliona potrošača. Zadatakpoljoprivrednika je da se prilagode tržištuEvropske unije i traženim sortama,što ujedno predstavlja priliku za sveproizvođače krompira u Srbiji da uvećajusvoju proizvodnju, ali i stimulans zakompanije koje su razmišljale da postanuproizvođači krompira. Ograničavajućifaktor za izvoz je zastareo sortiment, jer seu Srbiji uglavnom proizvode sorte „dezire“i „kondor“, što je prilično siromašnaponuda za zahtevno tržište EU naviknutona ponudu više vrsta krompira.U prvih pet meseci ove godine, Srbija jeuvezla oko 30.000 tona svežeg povrća, pričemu je u najvećoj meri nabavljan svežkupus, paradajz, krastavac, paprika i crniluk. Uvoze se i jabuke, lubenica i ostalovoće i povrće, i to ne samo iz susednihzemalja, već i iz zemalja poput Argentinei Novog Zelanda. S druge strane, natržište Rusije, u drugoj polovini prošlei početkom ove godine, izvezeno je oko12 EXPORTER