Exporter 19 - Septembar 2012 - Siepa

EASExporters Association of SerbiaUDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJENezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike,afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svojeizglede i mogućnosti za izvoz.Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjimaizvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera utrgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.Beneficije članstva:ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKAzalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakseUMREŽAVANJErazmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištimaUSLUGEprema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge ospoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvozaZa više informacija:UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJEVlajkovićeva 3/V, 11000 BeogradTel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814www.eas.rs ▪ office@eas.rs

BROJ 19, SEPTEMBAR 2012.Sadržaj04061114182224283234VESTI IZ PRIVREDE„SUSRET SA KUPCIMA“SIEPA AKTUELNOSTISAJMOVITRŽIŠNI TRENDOVISPOLJNATRGOVINAU FOKUSUUDRUŽENJE IZVOZNIKASRBIJEINTERVJU: IVANA PETROVIĆPODRŠKA STABILNOM IZVOZUPRIMERI USPEHA„IVA 28“LAVOVSKOM BORBOM DO EVROPSKOG TRŽIŠTAIZAZOVI BIZNISAPOSVEĆENOST BEZBEDNOSTI INFORMACIJASVET I MIKAKO POSLOVATISA POLJSKOMPRIRUČNIK ZA IZVOZNIKETRŽIŠTE CEFTANOVE ŠANSE I IZAZOVISIEPA VODIČHANNOVER MESSEVODEĆI SVETSKI SAJAM NOVIH TEHNOLOGIJA I INOVACIJAIzdavač Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398774 fax: (011) 3398 814; exporter@siepa.gov.rs; www.siepa.gov.rs; Urednik: Marija Vukosavljević; marija.vukosavljevic@siepa.gov.rs; Gost urednik:Ivana Petrović; ivana.petrović@eas.rs; Saradnici: Maja Vuković, Danijela Čabarkapa, Marijana Jovanović, Natalija Terzić, Maciek Antosz, Dejan Curović,Mirko Gavrilović, Iva Ćetković; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: Orange Studio;Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazikvartalno.SEPTEMBAR 2012.1

Konkurs za dodelu nagradeIzvoznik godine 2012.Izvoznicima koji uspešno promovišu srpsku privredu u svetuAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)po deveti put odaje priznanje dodelom nagrade za najbolje izvoznike u kategorijama:• NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE• NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD• OSVAJANJE NOVOG TRŽIŠTA• NAJBOLJI IZVOZNIKu kategoriji malih i srednjih privrednih društava• SPECIJALNA NAGRADA ZA NAJBOLJU PREDUZETNICURok za podnošenje prijava je 26. novembar 2012. godine.Za dodatne informacije kontaktirajte nas na office@siepa.gov.rs iliputem telefona: 011/3398 243; 3398 772.Prijava je dostupna na internet adresi www.siepa.gov.rs.Prijave slati na adresu:Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA Vlajkovićeva 3/5, 11000 Beograd,sa napomenom : „Konkurs za dodelu nagrade IZVOZNIK GODINE 2012“ ili putem elektronske pošte:izvoznik_godine@siepa.gov.rs

VESTI IZ PRIVREDE„SUSRET SAKUPCIMA“ŠANSA ZA PLASMANSRPSKIH PROIZVODASERTIFIKAT OPOREKLU ZA KUPUSIZ FUTOGASveži i kiseli kupus izFutoga od jeseni postajeprvo povrće iz Srbije koje ćeimati sertifikat geografskogporekla.Kako je rečeno u Udruženju„Futoški kupus”, pod imenom„Futoški” moći će dase prodaje samo kupusodgajan na ovom području,a pravo da koriste ovo imeće u početku imati samoregistrovani proizvođači izUdruženja.U Udruženju najavljuju i daće se markice sa oznakomgeografskog porekla stavljatiprvo na svaku glavicukiselog kupusa, a potomverovatno i na sveži kupus.NAJBOLJA RAKIJA NASVETUSrpska rakija “Stara SokolovaViljamovka” proglašena jenajboljom rakijom na svetuna sajmu u Las Vegasu kojije održan početkom aprilaove godine.Godišnje se izveze preko60.000 flaša “stare sokoloverakije” i to na tržištaAustralije, SAD-a, Rusijei zemalja zapadne Evrope.Zbog velikog interesovanjai potražnje, u planu je ipovećanje proizvodnih kapacitetau mestu Koštolovićkod Bajine Bašte.ENERGOPROJEKTMEĐU 200 NAJVEĆIHNa najnovijoj rang listinajvećih internacionalnihprojektantsko-konsultantskihkompanija, koju objavljujeugledni američki časopis„Engineering News Record“(ENR), našla se i srpska kompanijaEnergoprojekt.Naš najveći građevinskiholding nalazi se na 124.mestu ove liste, i napredovaoje za tri mesta u odnosu naprošlogodišnju poziciju.Rangiranje na ENR listi vršise na osnovu ukupnog prihodakoji kompanije ostvarujuna inostranom tržištu.KROMPIR IZ SRBIJE SEPONOVO IZVOZI U EUPosle 12 godina zabrane,Srbija ponovo može daizvozi krompir u Evropskuuniju, jer je utvrđeno da jeiskorenjena bakterija koja jenapadala ovu biljku.U odluci Komisije EU od24. aprila 2012. godinenavodi se da je od 2009. dopočetka ove godine u svojimizveštajima Srbija pokazalada je sprovedena potrebnakontrola i procedura kojomje iskorenjena bakterija kojaje uslovila prstenastu truležkrompira, što je i bio razlogza uvođenje zabrane 2000.godine.Posle ukidanja ove zabrane,našu proizvodnju možemoda povećamo na 100.000hai milion tona krompiragodišnje, u odnosu nasadašnjih 78.000 ha i oko900.000 tona.4 EXPORTER

IZDVAJAMOU Beogradu će, u sali BELEXPOCENTRA, 13. novembra ovegodine biti održan peti po redu događaj „Susret s kupcima“,odnosno ”Meet the Buyer - Serbia Open for Business“, a prvikoji samostalno organizuje SIEPA. Preduzeća koja se baveproizvodnjom nameštaja i prehrambenih proizvoda imaćepriliku da se na ovom događaju direktno povežu sa velikimmeđunarodnim kompanijama kupcima iz ovih oblasti i takoplasiraju svoje proizvode na inostrano tržište.Manifestacija „Susret sa kupcima“ predstavlja jedinstvenupriliku za podršku razvoju domaćih dobavljača i jedan je odnačina koji će omogućiti malim i srednjim preduzećima uSrbiji da stupe u kontakt sa renomiranim internacionalnimkorporacijama i postanu deo globalnih lanaca dobavljača.Za dodatne informacije oko prijave i programa posetite portalserbiaopen4business.talkb2b.netNESTLE ULAŽE5 MILIONA EVRAU SRBIJUKompanija Nestle, kojaje krajem 2011. preuzelaCentroproizvodovu fabrikuzačina i kulinarskih proizvoda,investiraće oko petmiliona evra u modernizacijuove fabrike u Surčinu.Prema rečima direktoraNestlea za Srbiju i CrnuGoru, Ansgara Bornemana,Nestle trenutno u Srbiji imaoko 700 zaposlenih, poštose kompaniji pridružilo oko380 radnika iz Centroproizvoda.On je, takođe, istakaoda Nestle Srbiju i regionvidi kao pokretača rastaposlovanja u Evropi, jer sena Balkanu gaji kult hrane iona ima važniju ulogu negou drugim delovima Evrope.SIEPA SUBVENCIJEZA IZVOZNIKEU trinaestom javnom pozivuza dodelu bespovratne finansijskepomoći sredstvasu odobrena za 276pojedinačnih privrednihsubjekata i 5 udruženja.Najviše je odobrenihprijava za aktivnosti sertifikacijesistema upravljanjakvalitetom, izradu promotivnogmaterijala, individualnenastupe kompanija naino-sajmovima, dizajn vebsajta, sertifikaciju proizvoda,nastup u okviru organizovanihprivrednih misija,poseta i B2B na inostranimtržištima. Prema odobrenomiznosu, najveći procenat zauzimaindustrija hrane i pića,poljoprivreda, elektrotehnikai elektronika, mašine i oprema,softver i ICT, metalurgijai obrada metala.SUFICIT SA ZEMLJAMACEFTAPo podacima Republičkog zavodaza statistiku, Srbija je uprvih šest meseci ove godineostvarila suficit u razmenisa zemljama CEFTA od 475,7miliona dolara.Tokom ovog perioda, uzemlje CEFTA se najvišeizvozilo žitarica i proizvodaod žitarica, raznih vrsta pića,gvožđa i čelika, a najvišeje uvezeno kamenog uglja,koksa i briketa, gvožđa ičelika, struje, kao i voća ipovrća.Izvoz Srbije za navedeniperiod iznosio je 1,047milijardi dolara, a uvozenoje robe u vrednosti od 571,8miliona dolara, što znači daje pokrivenost uvoza izvozomiznosila 183 odsto.Prema učešću u ukupnomizvozu Srbije, region CEFTAje na drugom mestu poznačaju, posle tržišta EU.YUMIS U ITALIJIPrehrambena industrijaYumis iz Niša je polovinomove godine izvršila prveisporuke svojih proizvoda naitalijansko tržište. Prvi kontigentrobe sastojao se odnašem tržištu već poznatihproizvoda poput supa, pudinga,začina, šlagova, čajeva,kao i pakovane robe.Tržište Italije inače važiza veoma zahtevno kada jereč o kvalitetu i ceni, kao idizajnu ambalaže.SEPTEMBAR 2012.5

SIEPA AKTUELNOSTISAJMOVIFIAPrivredni sajamu AlžiruAgencija za strana ulaganjai promociju izvoza (SIEPA)je po treći put organizovalanastup srpskih kompanijana tradicionalnommeđunarodnom privrednomsajmu FIA u Alžiru koji seove godine održao po 45.put, od 30. maja do 5. juna.Na ukupnoj površini odskoro 50.000 m 2 , preko 600inostranih izlagača iz 28zemalja prikazalo je svojeproizvode i inovacije.U sklopu nacionalnogpaviljona Republike Srbije,svoje proizvodne programepredstavilo je sedam srpskihkompanija - Amiga, Foka,Irma Projekt Sistem, Latifovic-Kingspan, Magic Fruits Land,Respekt Tim i Senipak. Na120 m², srpske kompanijeizložile su svoje proizvode iusluge iz oblasti prehrambeneindustrije, industrije ambalažei pakovanja i metalskeindustrije.Tokom sajma, održano jepreko dve stotine sastanakasa potencijalnim izvoznimpartnerima iz Alžira ivelikog broja drugihzemalja. Predstavnici srpskihkompanija očekuju da ćeostvareni kontakti rezultiratikonkretnim partnerstvimačija bi vrednost mogla dadostigne više od 1,5 milionaevra u početnoj fazi. SIEPAje svojim dosadašnjimangažovanjem na tržištuAlžira uspela da višedecenijskiprijateljski odnos dvejuzemalja pretoči u konkretneposlovne mogućnosti zasrpske kompanije i otvoriput ka daljem unapređenjubilateralnih odnosa.EIRESajam nekretnina u MilanuDrugu godinu zaredom, SIEPAje predstavila investicionuponudu Srbije u okvirunacionalnog štanda na sajmunekretnina i investicija (EIRE)u Milanu, održanog od 5. do 7.juna. Pored SIEPA-e, projekteiz oblasti svog delovanjapredstavile su opštineSremska Mitrovica, Pećincii Zrenjanin, Grad Subotica,kao i „Nacionalna turističkarazvojna korporacija“, Javnopreduzeće „Stara planina“ i„Fond za podršku investicija uVojvodini – VIP“.Po oceni svih izlagačana nacionalnom štanduovogodišnji sajam jeprevazišao prošlogodišnjinastup, kako po brojuposetilaca, ostvarenihkontakata, tako i po kvalitetupredstavljanja Srbije. Održanisu mnogobrojni sastanci sapredstavnicima renomiranihsvetskih kompanija, poputGiorgio Armani, Gap, Oikos,Fendi, Scavolini, Ferro Muranoi Missoni Home, koje jenajviše zanimala cena zakupaPrivrednisajamFIAu Alžiruposlovnog prostora i otvaranjemaloprodajnih objekata, alisu se raspitivali i za izgradnjuobjekata za specijalne namene,razvoj turizma u Srbiji i sl.Sa druge strane, domaćiizlagači ponudili su projekteu oblasti izgradnje turističkihobjekata, industrijskihparkova i logističkih centara,kao i saradnju sa lokalnimgrađevinskim firmama iinvestitorima.6 EXPORTER

Global TransporTech 2012Sajam komponenti u SeuluNa ovogodišnjem sajmuproizvođača komponenti idelova za transportna sredstva(delovi za automobile,poljoprivrednu mehanizaciju,brodove i druga plovila) uSeulu - Global TransporTech2012, koji je održan od 13. do15. juna, SIEPA je učestvovalapo prvi put. Srbija je uspešnopromovisana kao investicionadestinacija za proizvođačekomponenti i delova zaautomobilsku industriju.Naša zemlja je predstavljenakao idealna lokacija kojaomogućava nesmetan i brztransport robe u zemlje EU iRusku Federaciju, koja nudiniz pogodnosti za investitorei mogućnost da se troškoviproizvodnje znatno smanje.Tokom sajma ostvarenisu zapaženi kontakti kojimogu rezultirati u vidu dvepotencijalne investicije,odnosno zajedničkimulaganjima sa nekim odprivrednih društava iz Srbije.Koncept sajma podrazumevaoje odvojen izlagački prostorza predstavljanje proizvoda,dok je u drugom delu halepostojao zaseban prostor zapotencijalne kupce, koji su saprodavcima mogli pregovaratina B2B sastancima (premastatistikama organizatorabilo je oko 1.700 prethodnougovorenih sastanaka). SIEPAštand nalazio se između ovedve „zone“, bio je vrlo vidljivi zahvaljujući poziciji dobio jepažnju i predstavnika kupaca ipredstavnika prodavaca, kao iposetilaca sajma.Sajam Global TransporTech2012 održan je u sajamskomprostoru Kintex Ilsan, napovršini od 11.290 m², nakome se našlo 137 izlagačaiz pet zemalja (Koreja, Japan,Tajvan, Kazahstan i Srbija)i 204 kupca iz 34 zemlje(zastupljene geografskelokacije: EU, USA, Asean,Indija, Peru). Izlagači sakojima su predstavniciSIEPA-e imali sastanke ocenilisu učešće Srbije na sajmu kaoizuzetno korisno.PLMASajam robnih marki uAmsterdamuAgencija za strana ulaganja ipromociju izvoza RepublikeSrbije (SIEPA) organizovalaje nastup srpskih preduzećana najvećem svetskom sajmurobnih marki PLMA koji seodržao 22. i 23. maja 2012.godine u Amsterdamu.Na nacionalnom štandu Srbije,predstavilo se jedanaestdomaćih kompanija iz oblastiprehrambene industrije:Agropartner, Aroma 1990,Bilje Borča, Duga Fruit,Esensa, ITN, Kondiva, MasterFrigo, PFI, Sweet Art i Venac.Srpske firme imale su prilikuda se upoznaju sa vodećimmaloprodajnim lancima kojisu još pre početka sajmapotvrdili dolazak na našnacionalni štand.Jedna od glavnih prednostiproizvodnje robnih markiza maloprodajne lance ječinjenica da proizvođačnema troškove marketinga ipakovanja, pa je samim tim icena proizvoda niža u odnosuna proizvođačke marke. Učešćerobnih marki u ukupnojSajamnekretninau MilanuEIREmaloprodaji u EU iznosi preko35%. U Srbiji je situacija neštodrugačija i ovaj procenatiznosi oko 5%, ali predstavljapovećanje u odnosu na periodod prethodne tri godine.Holandski sajam PLMAse održava već skoro tridecenije i predstavlja vodećemesto okupljanja i susretanajvećih trgovinskih lanaca iproizvođača robnih marki.SEOUL FOOD&HOTELSajam hrane i pićau SeuluPo prvi put, srpski proizvođačihrane i pića predstavili susvoje proizvode na sajmuSeoul Food u Južnoj Korejiodržanom od 8. do 12. maja2012. godine. Zemlja domaćin,poznata po zavidnom nivoutehnološkog razvoja, pružavelike mogućnosti za domaćeizvoznike jer uvozi celokupnuponudu hrane za svoje tržište.Sam sajam raste iz godineu godinu i za sledeću jenajavljeno povećanje prostoraza trećinu, dok preko 45.000specijalizovanih sajamskihposetilaca u zemlji čije tržišteima preko 50 miliona ljudi,čini ovaj sajam izuzetnoprivlačnim.SEPTEMBAR 2012.7

Kompanije iz Srbije - Igda,Sicoberry i Stara Sokolovaimale su priliku da seupoznaju sa kupcima direktnona sajmu, ali i preko unapredugovorenih sastanaka.Kompanije su takođe imaleobezbeđene prevodioce tokomcelokupnog trajanja sajmajer je poznavanje engleskogjezika u ovoj zemlji izuzetnolimitirano. Domaći izlagačibili su veoma zadovoljninastupom na sajmu iostvarenim kontaktima, anadaju se učešću i sledećegodine.Međunarodnakonferencija industrijenameštajaSankt PeterburgAgencija za strana ulaganjai promociju izvoza podrugi put je učestvovala nameđunarodnoj konferencijiindustrije nameštaja „All-Russian Furniture Summit– 2012“, koja je održana 28. i29. juna 2012. godine u SanktPeterburgu, Rusija.Ova konferencija predstavljameđunarodnu platformu kojapruža jedinstvenu priliku zaupoznavanje potencijalnihpartnera kroz susreteproizvođača, distributerai prodavaca nameštaja,marketing stručnjaka,eksperata za logistiku isertifikaciju, kao i državnihfunkcionera i predstavnikanekomercijalnog sektora.Prvog dana konferencijepredstavljeno je rusko tržištenameštaja i njegov očekivanidalji razvoj sa posebnimosvrtom na ulazak Rusijeu STO, dok je drugi danbio posvećen maloprodaji idizajnu u industriji nameštaja.SIEPA je učestvovala u paneldiskusiji posvećenoj ulaskuRusije u STO, čija je tema bila:Competition vs. Cooperation.International and Russianexperience (Konkurencijaili saradnja. Međunarodnai ruska iskustva). UlaskomRusije u STO carina na uvozneproizvode će biti tri puta niža,što je kod ruskih proizvođačanameštaja izazvalo bojazan odnadolazeće konkurencije.Kratkom prezentacijom SIEPAje predstavila podsticajnemere koje država Srbijasprovodi u cilju povećanjaizvoza, naglašen je značajsporazuma o slobodnojtrgovini koji Srbija ima saRusijom, kao i potencijalisrpske industrije nameštaja.Takođe je ukazano da u ciljuinternacionalizacije srpskihpreduzeća, SIEPA organizujei finansijski podržavanastup srpskih kompanija izrazličitih sektora na preko20 međunarodnih sajmova,sa posebnim osvrtom na 13kompanija koje će ove godineučestvovati na moskovskommeđunarodnom sajmunameštaja, Mebel.Kao rezultat SIEPA-inogprošlogodišnjeg učešća nakonferenciji, a u saradnjisa Udruženjem preduzećaindustrije nameštajaSeverozapada Rusije, uBeogradu su po prvi put umaju ove godine organizovanirusko-srpski poslovni susreti,gde se 11 ruskih kupacadirektno sastalo sa 33 srpskaproizvođača nameštaja.Međunarodnakonferencijaindustrije nameštajaSankt PeterburgAUTOMECHANIKAMOSCOWSajam delova i opreme zaautomobileOd 27. do 30. avgusta ovegodine, SIEPA je po drugi putorganizovala nastup domaćihkompanija na najvećem sajmudelova i opreme za automobileu Rusiji – „AutomechanikaMoscow 2012“.Zahvaljujući liberalizacijitrgovine u okviru Sporazumao slobodnoj trgovini izmeđuSrbije i Rusije, srpskapreduzeća imaju velikipotencijal na ruskom tržištu.O tome svedoči velikointeresovanje domaćihkompanija za izlaganje naovom sajmu kao i nagradaza najbolje predstavljeninacionalni štand koju je Srbijadobila prošle godine.8 EXPORTER

Ove godine se na štanduveličine oko 70m² predstavilosedam srpskih kompanija:Corun Holding, Ewes EuropeEast, FAM, Mecafor Products,Prva Petoletka-Promet,Trgoprevoz i Srboauto.„Automechanika“ je najvećisvetski sajam automobilskihkomponenti i inovativnihtehnologija u sektoruautomobilske industrije, inudi širok izložbeni spektar odnajmanjih komponenti, pa dovelikih rešenja u ovoj oblasti.O značaju i popularnosti ovogsajma govori i činjenica da jeovogodišnja „Automechanika“održana na znatno većoj iboljoj lokaciji od prethodnihgodina. Naime, ranije je sajamodržavan u Krokus ekspohalama, dok je od ove godinesmešten u Ekspo centru kojije veći, bliži centru Moskvei dostupniji posetiocima, paje na oko 42.000m² u petpaviljona, svoje proizvode,usluge i inovacije predstaviloviše od 1.000 izlagača iz 34zemlje.AUTOMECHANIKAFRANKFURTSajam autokomponentiOd 11. do 16. septembra ovegodine, SIEPA je po četvrti putzaredom organizovala nastupsrpskih preduzeća na sajmu„Automechanika“ u Frankfurtu.Na ovogodišnjem nacionalnomštandu Srbije predstavilose deset kompanija: IPM,Quantum AUTOmarket,MING, Corun holding d.o.o.Užice, Ewes Europe East, Exitltd d.o.o, Tehnomerkur, PrvaPetoletka – Promet a.d, Fabrikamaziva FAM a.d. Kruševac iGomma Line.Međunarodni sajam„Automechanika“ održavase u Frankfurtu svake drugegodine, još od 1971. i jedanje od najvažnijih događaja uovoj oblasti. Jedinstven posadržini, sajam je fokusiran natržište post-prodaje motornihvozila i obuhvata sve što je uvezi sa rezervnim delovima,opremom i održavanjem.Pored automobilske industrije(automobili, kamioni,autobusi), na sajmu supredstavljena i industrijskai poljoprivredna vozila,motocikli i dr. Prošle godine,na prostoru od 324.000m²predstavio se 4.471 izlagač izSajamdelova i opremeza automobileMoskva80 zemalja, a sajam je tokomšest dana posetilo preko160.000 ljudi.Kompanije učesnice izSrbije potvrdile su da imje učešće na prethodnomsajmu „„Automechanika“bilo od velikog značaja, nesamo zbog sticanja novihpoznanstava, već i zato štovećina poslovnih partnerasa kojima su već u kontaktutradicionalno posećujefrankfurtski sajam. Ovajdogađaj predstavlja priliku dase na jednom mestu sastanusa svima, dok nacionalni štandi podrška državnih institucijadaju ozbiljnost njihovomposlovanju u Srbiji. Na samomsajmu srpske kompanijesu potpisale ukupno 16predugovora i ugovora.SEPTEMBAR 2012.9

Lako do novih kupacaKrenite u susret novim mogućnostima13. novembar 2012, BELEXPOCENTAR, Novi BeogradBudite deo petog jubilarnog Susreta sa kupcima - Meet the Buyer!Upoznajte potencijalne kupce vaših proizvoda i otvorite vrata novom plasmanu. Preko 20renomiranih multinacionalnih kompanija već je potvrdilo svoje učešće.Oni su tu samo zbog vas!Ove godine Meet the Buyer je fokusiran na dve industrije i stoga pozivamo preduzeća kojase bave proizvodnjom nameštaja ili hrane da se prijave za događaj putem internet straniceserbiaopen4business.talkb2b.netOčekujemo vas,

TRŽIŠNI TRENDOVISPOLJNATRGOVINAMAJA VUKOVIĆ, DANIJELA ČABARKAPAU PRVIH PET MESECI OVEGODINE KUKURUZ JE BIO PRVINA IZVOZNOJ LISTI SRBIJE SAIZVOZOM U VREDNOSTI OD71 MILIONA DOLARA, DOKSU SIROVA NAFTA I ULJA ODBITUMINOZNIH MINERALASA VREDNOŠĆU OD 122MILIONA DOLARA PRVIUVOZNI PROIZVODUprvih pet meseci 2012. godine,prema podacima Republičkogzavoda za statistiku, ukupnaspoljnotrgovinska razmena Srbije iznosilaje 9,3 milijardi evra, što predstavlja porastod 2,8% u odnosu na isti period 2011.godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 3,3milijarde evra, a uvezeno 6 milijardi evra.Glavni izvozni spoljnotrgovinskipartneri Srbije bili su Nemačka, Bosnai Hercegovina, Italija i Rumunija, saukupnim učešćem u izvozu od 40,9%.Od januara do kraja maja u Nemačkuje izvezena roba u vrednosti od 404,7miliona evra, u Bosnu i Hercegovinu328 miliona evra, Italiju 325,7 milionaevra i Rumuniju 309,2 miliona evra. Uizvozu preovlađuju žitarice i proizvodi nabazi žitarica, električne mašine, aparati iuređaji, gvožđe i čelik, odevni predmeti,povrće i voće.Najviše robe uvozi se iz Rusije, Nemačke,Italije i Kine. Iz Rusije smo uvezli robuu vrednosti 802,5 miliona evra, slediNemačka sa 643,8 miliona evra, Italija sa517,4 miliona evra i Kina sa 435 milionaSEPTEMBAR 2012.11

evra, a preovlađuju električne mašine,aparati i uređaji, gvožđe i čelik, nafta inaftni derivati, električna energija, kao ikameni ugalj, koks i briketi.Spoljnotrgovinska robna razmena bila jenajveća sa zemljama sa kojima imamopotpisane sporazume o slobodnojtrgovini, a zemlje Evropske unije čineviše od polovine ukupne razmene, saizvozom u iznosu od 2 milijarde evra, iuvozom od 3,4 milijarde evra. Posmatranopojedinačno po zemljama, najveći suficitu razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom,Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom,a od ostalih zemalja, u prvih pet meseci,ističe se i suficit sa Rumunijom iSlovačkom. Najveći deficit javlja se utrgovini sa Ruskom Federacijom, zboguvoza energenata, pre svega nafte i gasa,dok nešto manji deficit imamo u trgovinisa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.U prvih pet meseci 2012. godine, porastaoje izvoz Srbije u Rumuniju i sa iznosom od309,2 miliona evra, predstavlja za 25,5%veću sumu u odnosu na isti period prošlegodine. Ovim porastom, rumunsko tržišteu ukupnom izvozu Srbije sada učestvujesa 9,2%. Sa druge strane, uvoz rumunskihproizvoda smanjen je za 7,4% i iznosioje 269 miliona evra, pa je time ostvarensuficit od 40,2 miliona evra. Zanimljivo jeto što je, ove godine, petomesečni izvoz uRumuniju isti kao i za celu 2008. godinu, agotovo 60% izvoza čine kukuruz i pšenica.U izvozu su, takođe, zastupljeni i šećer,proizvodi crne i obojene metalurgije,hemijski proizvodi, pneumatske gume zaputničke automobile, gorivo za mlaznemotore i dr. Iz Rumunije najviše uvozimoproizvode naftne industrije (dizel goriva,naftne gasove, tečni butan, avio benzin),električnu energiju, deterdžent za sudove iveš, veštačko đubrivo, so, toplovaljanu žicui šipke, ploče od iverice itd. U ekonomskojsaradnji sa Rumunijom, tradicionalneoblasti su energetika, mašinska, metalskai hemijska industrija. Oblasti koje trebarazvijati i dodatno iskoristiti pripadajusektoru građevinarstva, poljoprivrede,turizma i prehrambene industrije.Poslednjih godina, sve veći značaj dobijaIT sektor, iako se i dalje kao najrazvijenijeoblasti ističu proizvodnja mašina itransportnih sredstava (uključujućiveoma razvijenu automobilsku industrijui proizvodnju delova za automobile),energetika i hemijska industrija.U prethodne dve godine, izvozpoljoprivrednih proizvoda značajno jeporastao i to za oko pola milijarde dolaragodišnje, pa je tako iz Srbije, tokom 2011.godine izvezeno poljoprivrednih proizvodau vrednosti od 2,5 milijarde dolara.Podaci Republičkog zavoda za statistikuu prvih pet meseci ove godine pokazalisu da je kukuruz i dalje prvi na izvoznojlisti Srbije sa izvozom u vrednosti od 71milion dolara, dok su sirova nafta i ulja odbituminoznih minerala sa vrednošću od122 miliona dolara prvi uvozni proizvod.Na drugom mestu izvozne liste nalazese setovi provodnika za avione, vozila ibrodove (25 miliona dolara), a na trećemkontejneri od aluminijuma (20 milionadolara). Uvoz gasnih ulja u iznosu od 61miliona dolara zauzima drugo mesto nauvoznoj listi, dok se na trećem mestunalazi prirodni gas sa 47 miliona.Posmatranopojedinačnopo zemljama,najveći suficitu razmeniostvaren je saCrnom Gorom,Bosnom i Hercegovinomi Makedonijom,a od ostalih zemalja,u prvih pet meseci,ističe se suficit saRumunijom i SlovačkomZnačajna vrednost uvoza ostvaruje se iu trgovini lekovima za maloprodaju, iiznosila je 30 miliona dolara.Nakon dvanaestogodišnje zabrane, Srbijaje od Evropske komisije dobila dozvoluza izvoz krompira na tržište Evropskeunije, budući da je iskorenjena prstenastatrulež krompira koju je prouzrokovalabakterija. Ova dozvola omogućavavremenski i količinski neograničeni izvozkrompira i izvoz prerađevina od krompira(poput čipsa, griza, krompira u prahu,zamrznutog pomfrita itd) na tržište odskoro 500 miliona potrošača. Zadatakpoljoprivrednika je da se prilagode tržištuEvropske unije i traženim sortama,što ujedno predstavlja priliku za sveproizvođače krompira u Srbiji da uvećajusvoju proizvodnju, ali i stimulans zakompanije koje su razmišljale da postanuproizvođači krompira. Ograničavajućifaktor za izvoz je zastareo sortiment, jer seu Srbiji uglavnom proizvode sorte „dezire“i „kondor“, što je prilično siromašnaponuda za zahtevno tržište EU naviknutona ponudu više vrsta krompira.U prvih pet meseci ove godine, Srbija jeuvezla oko 30.000 tona svežeg povrća, pričemu je u najvećoj meri nabavljan svežkupus, paradajz, krastavac, paprika i crniluk. Uvoze se i jabuke, lubenica i ostalovoće i povrće, i to ne samo iz susednihzemalja, već i iz zemalja poput Argentinei Novog Zelanda. S druge strane, natržište Rusije, u drugoj polovini prošlei početkom ove godine, izvezeno je oko12 EXPORTER

35.000 tona jabuka, što je prouzrokovaloiscrpljivanje zaliha na domaćem tržištu, tesu trgovci bili prinuđeni da jabuke uvoze.Kako bi se ovaj trend sprečio, predlaže sekorišćenje raspoloživih izvora termalnevode, kao i podsticanje izgradnje velikihstaklenika i plastenika koji bi omogućiliuzgoj ranog voća i povrća. Na taj način,naša zemlja bi isporukom tih proizvodamogla osetno više da zaradi i u potpunostipodmiri domaću tražnju.Strana ulaganjaU periodu od januara do maja 2012.godine, neto strana ulaganja u robi inovcu, prema podacima Narodne bankeSrbije i Republičkog zavoda za statistiku,beleže odlive u iznosu od 189 milionaevra pri čemu se najveći deficiti beleže poosnovu odliva grčkog i danskog kapitala(preko 500 miliona evra), dok bruto priliviu novcu za isti period iznose nešto višeod 400 miliona evra, što predstavljapad od oko 25% u odnosu na isti periodprošle godine. Prema podacima Narodnebanke Srbije, najveću neto vrednostinvesticija u novcu zabeležile su Italija,Švajcarska, Hrvatska, Austrija, a zatim iHolandija, i Nemačka. Bruto prilivi u robii novcu u prvom kvartalu 2012. godineiznose 183,5 miliona evra. Pri tome,treba imati u vidu da je za dva meseca,gledano samo s aspekta bruto priliva unovcu i ne računajući prilive u robi, brutopriliv porastao za 120%. Ako ovaj trendposmatramo u odnosu na zastupljenostsektora, u prvom kvartalu najveći prilivprivukao je sektor prerađivačke industrijei to u podsektoru proizvodnje artikala odgume i plastike, zatim sektor trgovinena veliko i malo, popravka motornihvozila i motocikala, a zatim slede sektoriposlovanja nekretninama, komunikacija iinformisanja, kao i sektor građevinarstva.Italija i Nemačka, kao glavni trgovinskipartneri Srbije, u isto vreme su i međuvodećim investitorima u Srbiji. PremaSIEPA-inoj bazi investicija, u prethodnihdeset godina, upravo su kompanije izNemačke i Italije realizovale najvišeinvesticionih projekata u našoj zemlji. Sveviše investicija i uspostavljanje intenzivneposlovne saradnje sa Italijom i Nemačkomglavni su razlozi zbog kojih su te zemljenajveći izvozni partneri Srbije za 2011. i uprvoj polovini 2012. godine.Vidljivo je da privredna saradnja Srbije iNemačke iz godine u godinu beleži svebolje rezultate. Nemačka je prvo izvoznotržište Srbije, a naša zemlja je Nemačkojprvi partner među državama CEFTAregiona. Da su nemačke firme zadovoljneposlovanjem u Srbiji pokazuju i rezultatiankete koju je među svojim članovimasprovelo Nemačko-srpsko privrednoudruženje, a prema kojima bi Srbiju kaoinvesticionu lokaciju ponovo odabralo91% nemačkih preduzeća koji danasposluju u našoj zemlji. Sve veće prisustvonemačkih kompanija i kompanija kojeimaju čvrstu poslovnu saradnju saNemačkom najviše je doprinelo povećanjuizvoza iz Srbije u Nemačku. Međutim,iako je Nemačka prvi izvozni partnerSrbije, naša zemlja je tek na 60. mestu nalestvici ekonomskih partnera Nemačke.U ukupnom uvozu Nemačke, Srbijaučestvuje sa 0,1%, što ukazuje da supotencijali za izvoz u Nemačku u velikojmeri neiskorišćeni.Nemački Continental se u septembruuselio u svoju halu u Subotici i započeoprobnu proizvodnju. Trenutno je u tokutrening radnika, dok je Dräxlmaier započeoproizvodnju u drugoj fabrici u Zrenjaninu.Za vreme letnjih meseci, kompanijaBosh započela je sa prvom fazom iprvim aktivnostima u okviru realizacijesvog projekta, odnosno, izgradnje novefabrike u Srbiji, čiji početak je planiran zaseptembar. Dugo najavljivani trgovinskilanac Lidl potvrdio je svoj dolazak uSrbiju, a trenutno se nalazi u fazi odabiralokacija svojih objekata u našoj zemlji.Kada su u pitanju investicije iz Italije,krajem marta 2012. godine, realizacijuprojekta započela je kompanija ConfezioniAndrea, koja će investicijom - izgradnjafabrike cirada za zaštitu automobilau Jagodini, otvoriti pet stotina radnihmesta. Nakon pregovora, ova kompanijauključena je i u listu dobavljačakragujevačkog FIAT-a. Za potrebe FIATfabrike automobila, kompanija BecchisOsiride ubuduće će praviti proizvode odizolacionih materijala. Od 2010. godineu Republici Srbiji posluje i Calzedoniapod imenom Fiorano d.o.o, sa sedištemu Somboru. Dosadašnja investicijakompanije Calzedonia u fabriku zaproizvodnju ženskog donjeg veša, površine12.000 m² u Somboru iznosi 20 milionaevra i trenutno zapošljavaju sedam stotinaradnika. Calzedonia planira realizacijunove investicije u Srbiji, koja bi obuhvatilaizgradnju moderne fabrike za proizvodnjuženskih majica robne marke Intimissimi,takođe na površini od 12.000 m². Izgradnjafabrike započeta je tokom letnjih meseci,a nakon realizacije projekta, planirase otvaranje oko hiljadu radnih mesta.Hrvatska kompanija Comprom Pluskoja na teritoriji opštine Ruma poslujeu okviru grupacije Calzedonia i kojaproizvodi 70% proizvodnog programakupaćih kostima za potrebe italijanskekompanije, u budućnosti planira izgradnjufabrike u kojoj će biti zaposleno preko 260radnika. Italijanska kompanija Lamp SanProspero započela je izgradnju fabrikematerijala za pakovanje farmaceutskihproizvoda u Vršcu, nakon čega je planiranozapošljavanje 51 radnika.SEPTEMBAR 2012.13

U FOKUSUUDRUŽENJEIZVOZNIKASRBIJEIVA ĆETKOVIĆMNOGE ZEMLJE ŠIROM SVETA IMAJU AKTIVNE ASOCIJACIJE IZVOZNIKA, ČIJI ČLANOVI UDRUŽUJUSNAGE KAKO BI POVEĆALI SVOJE IZGLEDE I MOGUĆNOSTI ZA IZVOZ. POČETKOM GODINE, SRBIJA JEDOBILA NEZAVISNO UDRUŽENJE IZVOZNIKA, KOJE SVOJIM POSTOJANJEM I AKTIVNOSTIMA NASTOJI DAPREMOSTI PREPREKE IZMEĐU VLADE I ZAJEDNICE PREDUZEĆA IZVOZNIKA.14 EXPORTER

Posledice ekonomske krize nisuzaobišle ni srpsku ekonomiju.Manjak investicija, visok deficit iosiromašena proizvodnja prouzrokovalesu pad izvoznih kapaciteta. Nepovoljanizvozni trend potvrdio je neophodnostredefinisanja strategije srpskogizvoza. Radi identifikacije konkretnihpotreba izvoznih preduzeća u Srbiji,kao deo evropskog projekta „Razvojkonkurentnosti preduzeća i promocijaizvoza“ (SECEP), sprovedena je on-lineanketa o potrebama srpskih izvoznikai mogućoj ulozi udruženja izvoznikau Srbiji. Anonimnim odgovorimaobezbeđena je objektivnost prikupljenihinformacija, a podrška klastera, raznihposlovnih udruženja i nadležnihinstitucija, prvenstveno SIEPA-e, ali iNacionalne agencije za regionalni razvoji Privredne komore Srbije, doprinelaje visokoj stopi učešća privrednika uistraživanju. Od ukupno 106 predstavnikapreduzeća koji su učestvovali u anketi,njih 96 je u potpunosti popunilo upitnik.Zajedničko za većinu ispitanika bilo jeda su već izvoznici (90%), da po obimuposlovanja i proizvodnim kapacitetimaspadaju u mala i srednja preduzeća(93%), kao i da je njihova prosečnavrednost izvoza oko pola miliona evra.Interesovanje za osnivanjem nezavisnogudruženja izvoznika izrazilo je 60%ispitanika, dok je po pitanju članstvau ovom udruženju odgovor bio skorojednoglasan – čak 97% kompanija uvideloje korist od aktivnog članstva u zajedniciizvoznika.Identifikujući usluge koje bi budućeudruženje trebalo da pruža, domaćiizvoznici izrazili su potrebu zaobjedinjavanjem informacija o stranimtržištima i problematici izvoza, zaunapređivanjem propisa vezanih za izvoz,spajanjem sa potencijalnim kupcima ipartnerima i umrežavanjem sa drugimsrpskim izvoznicima.Tokom trajanja projekta Evropske unijeanalizirano je postojeće stanje privredeu svim aktivnim izvoznim sektorima iprepoznate su potrebe i interesovanjaIdentifikujući uslugekoje bi buduće udruženjetrebalo da pruža,domaći izvozniciizrazili su potrebuza objedinjavanjeminformacija ostranim tržištima iproblematici izvoza,za unapređivanjempropisa vezanih zaizvoz, spajanjemsa potencijalnimkupcima i partnerima iumrežavanjem sa drugimsrpskim izvoznicima.privrednika za formiranjem asocijacijeizvoznika. Već u tom periodu pružanesu određene konsultantske uslugekompanijama-izvoznicima, organizovanesu specijalizovane obuke, seminarii sajmovi. Firme-izvoznici koje suučestvovale u aktivnostima projektaviđene su kao prvi partneri budućegudruženja, oni koji oblikuju njegovetemelje i delatnost prema svojimpotrebama i očekivanjima.Svetska praksa, lokalne potrebeVećina svetskih udruženja izvoznika, pa iUdruženje izvoznika Srbije, registrovanasu kao nezavisne privredne, nedobitne inedržavne organizacije i njima upravljajuodbori koje čine predstavnici firmičlanica. Postoje i udruženja koja rade poprincipu državnih agencija (npr. češkiCzech Trade najsličniji je našoj Agencijiza strana ulaganja i promociju izvoza– SIEPA), ili sa mešovitim članstvomprivatnog i javnog sektora u upravljanju(poput FINPRO u Finskoj).U većini slučajeva finansiranje jepretežno zasnovano na članarinamačija visina često zavisi od veličinepreduzeća, ali su sponzorstva i drugividovi podrške veoma prisutni, kakood privatnog sektora tako i od države.Domaće udruženje odredilo je jedinstveniiznos članarine za sve kompanije-članicekoji iznosi dve stotine evra u dinarskojprotivvrednosti za svaku kalendarskugodinu.Osnovne aktivnosti većine udruženjaizvoznika uglavnom su fokusiranena sektorska ili tržišna pitanja, dokusluge ovakvih asocijacija uključujurazne nivoe istraživanja tržišta (carine,porezi, ugovori, transport, finansiranjei podsticaj izvoza, standardi, itd),trgovinska partnerstva i povezivanja(putem B2B sastanaka i sajmova),zastupanje interesa izvoznika i promocijuizvoza, specijalizovane publikacije iobaveštenja za izvoznike, kao i razneskupove za članove, uključujući i dodelunagrade za izvoznika godine. Udruženjeizvoznika Srbije predviđa i organizacijuspecijalizovanih obuka, najčešće u formitematskih seminara i konferencija, čijiće intenzitet i usmerenje određivatipotrebe i želje samih članica. Nekaudruženja pružaju i usluge pravnogsavetovanja i programa konsultacija,dok će te usluge u slučaju domaćegudruženja izvoznika biti delatnost članicaiz sektora podrške izvozu, odnosno, onihkoji se u spoljnotrgovinskom poslovanjukompanija pojavljuju kao jedan odpartnera. Sva udruženja teže da povežuna jednom mestu sve tržišne igrače kojise bave izvozom uključujući dostupnostfinansiranja, logistiku i direktnu podršku.Tokom definisanja ciljeva i delatnostiUdruženja izvoznika Srbije, usvojenisu elementi najbolje svetske prakse uzuvažavanje svih specifičnosti koje su odsamih izvoznika prepoznate kao faktori ilikarakteristike lokalnog poslovanja.Postojanje Udruženja izvoznika predviđeno je nacionalnom „Strategijom povećanja izvoza od 2008.do 2011.“ i trebalo je da doprinese većoj konkurentnosti domaćih privrednika u trgovini kvalitetnimproizvodima i uslugama. Ostvarivanju ovog cilja doprineo je projekat SECEP, kojeg su poredMinistarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i SIEPA-e, podržali i kabinet potpredsednikaVlade za evropske integracije, Privredna komora Srbije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.SEPTEMBAR 2012.15

Osnivačka skupštinaUdruženja izvoznikaSrbijeMisija Udruženjaizvoznika Srbijeje pružanjepodrške aktivnimizvoznicima,obezbeđivanjekonkurentnosti nastranim tržištimakroz međusobnoumrežavanje ipovezivanje sapotencijalnimkupcima, radna unapređenjuposlovnog okruženjai omogućavanjepristupa kvalitetnimizvoznim uslugama.Ka realnim ciljevimaNa osnivačkoj skupštini Udruženjaizvoznika Srbije, održanoj 25. januara2012. godine, usvojena su sva relevantnaosnivačka dokumenta, izglasani suUpravni i Savetodavni odbor i definisanoosnovno delovanje organizacije kojesvoje uporište ima u prihvaćenoj viziji,misiji i ciljevima Udruženja. Kako stoji uviziji Udruženja, izvoznici Srbije žele dasu „konkurentni na izvoznim tržištima ida postižu stalni rast u vrednosti izvozai geografskoj pokrivenosti izvoznihtržišta što je podržano dobrim poslovnimokruženjem i razvijenim izvoznimuslugama u Srbiji.“Misija Udruženja izvoznika Srbije jepružanje podrške aktivnim izvoznicima,obezbeđivanje konkurentnosti na stranimtržištima kroz međusobno umrežavanjei povezivanje sa potencijalnim kupcima,rad na unapređenju poslovnog okruženjai omogućavanje pristupa kvalitetnimizvoznim uslugama.Vizija i misija ostvaruju se krozispunjavanje ciljeva Udruženja, kojiu sebi objedinjuju najvažnije potrebeizvoznog sektora. Povećana saradnja irazmena iskustava između izvoznika prvije među pet istaknutih ciljeva. Izvoznicižele i unapređeno poslovno okruženjekoje obezbeđuje isplativ izvoz, dok jekao treći cilj istaknuta unapređenasaradnja sa ključnim učesnicimaizvoznih aktivnosti i obezbeđen pristupkvalitetnim i povoljnim poslovnim,finansijskim, izvoznim i uslugamasertifikacije. Jedan od ciljeva se odnosina povećanje vrednosti i geografskupokrivenost izvoznih tržišta od stranesrpskih izvoznika, a tu je i uspostavljanjei jačanje organizacionih, finansijskih itehničkih kapaciteta samog Udruženjaizvoznika Srbije.Kako bi se ovi ciljevi ostvarili, neophodnaje podrška i saradnja svih ključnih aktera,institucija i kompanija čija je delatnostvezana za izvoz. U tom smislu, Udruženjeće svoj rad bazirati na zalaganju kodnadležnih institucija za ostvarenjezacrtanih ciljeva, a vremenom bi ovaorganizacija trebalo da se pozicionira kaoprepoznatljiv medijator između potrebai želja izvoznika sa jedne, i državnihinstitucija sa druge strane.Prednosti udruživanjaČlanovi udruženja imaće brojne koristiod udruživanja. Pre svega, obezbeđuje sezaštita interesa izvoznika i umrežavanjeunutar udruženja, ostvaruju se veze sadrugim poslovnim zajednicama i stranimudruženjima, omogućava se pristupuslugama pod povoljnim uslovima,organizuje se pohađanje specijalizovanihobuka, edukativnih programa, a olakšavase i pristup savetodavnim uslugamao spoljnoj trgovini, finansiranju iosiguranju izvoza. Neke od ovih prednostiprepoznate su kao ključne i na njih jestavljen akcenat već od samog početkadelovanja Udruženja.Zagovaranje interesaUdruženje predstavlja glas izvoznogsektora. Članstvom u Udruženju,kompanije dobijaju platformu zapokretanje pitanja vezanih za regulativui poslovnu praksu koji utiču na njihovuizvoznu sposobnost na način nakoji to ne bi mogli efektno da učinepojedinačno. Udruženje može uputitiVladine predstavnike u probleme koji suod značaja za nacionalnu privredu predpregovore na međunarodnom nivou.Sve ovo znači da Udruženje izvoznikamože predstavljati most između Vlade izajednice preduzeća izvoznika.16 EXPORTER

Članstvom u Udruženju, kompanije ćedobijati pravovremene informacije o svimpromenama koje izvoznicima donosiharmonizacija propisa sa EU regulativomu procesu pristupanja Srbije Evropskojuniji, što znatno ubrzava procesnjihovog prilagođavanja novim uslovimaposlovanja.UmrežavanjeKompanijama su putem udruženjalako dostupni ostali brojni domaćiizvoznici, od kojih mogu tražiti savetei sa kojima mogu deliti informacije.Umrežavanje može da otvori mnogemogućnosti za firme sa zajedničkiminteresima, bilo da je reč o ciljnimtržištima, ili o udruživanju snaga zaojačavanje konkurentne sektorskepozicije. Ostvarene veze sa drugimmeđunarodnim poslovnim mrežama,kao što su strana udruženja izvoznika,takođe mogu obezbediti korisne kontakteza informacije i savete. Sa udruženjemiz Hrvatske, na primer, saradnja je većuspostavljena. S obzirom da Hrvatskiizvoznici (HIZ) postoje već osam godina,rezultati koje su oni do sada postigli injihova iskustva vezana za operativnofunkcionisanje od velikog su značaja zaUdruženje izvoznika Srbije. Osim HIZ-au okruženju nema razvijenih izvozničkihasocijacija, ali svakako da postoje mnogasrodna udruženja na međunarodnoj scenisa kojima će Udruženje izvoznika ostvaritikontakt za benefit svojih članova.25.01.2012.održana osnivačkaskupština Udruženjaizvoznika Srbije i usvojenasva relevantna osnivačkadokumenta, izglasani suUpravni i Savetodavniodbor i definisano osnovnodelovanje organizacijekoje svoje uporište ima uprihvaćenoj viziji, misiji iciljevima UdruženjaUslugeUdruženje može da omogući pristupnizu usluga pod uslovima povoljnijim odpojedinačnih nabavki, jer će imati većumoć u pregovorima sa dobavljačima.Usluge se mogu krojiti po meri članicai mogu uključivati specijalizovaneobuke i edukaciju, istraživanja tržišta,savetodavne usluge o spoljnoj trgovini,transport i logistiku, kao i finansiranje iosiguranje izvoza.Iako nastalo iz potrebe međusobnepodrške i sektorskog umrežavanja,Udruženje izvoznika svoje postojanje neograničava pomenutim okvirima. Onošto ovu organizaciju posebno karakterišeje osluškivanje potreba samih izvoznika,gde su upravo oni viđeni kao akterikoji joj daju oblik i usmerenje, gdeje raznorodna zastupljenost članstvaključ za jedinstveno delovanje izvoznogsektora, i gde se za postojeće izvozneprepreke, a u saradnji sa institucijamaVlade i države, pronalaze sistemska itrajna rešenja.SEPTEMBAR 2012.17

INTERVJUPODRŠKASTABILNOM IZVOZUIvana PetrovićUDRUŽENJEIZVOZNIKA SRBIJEUdruženje sebavi potrebamaizvoznika.Radi na poboljšanjuposlovnogokruženja, zalažese za jednostavnijeprocedure. Svojimkorisnicimaomogućavameđusobnu razmenuiskustava i stabilnopartnerstvo sainstitucijama.18 EXPORTER

Kako je nastalo Udruženjeizvoznika Srbije, na čijuinicijativu?Inicijativa za osnivanjem Udruženjaizvoznika plod je dvoipogodišnjegprojekta „Podrška malim i srednjimpreduzećima za jačanje konkurentnosti ipromociju izvoza“ (SECEP) finansiranogod strane EU, čiji je zadatak bio daidentifikuje da li postoji potreba zaosnivanjem jednog ovakvog udruženja i uslučaju da je potreba uočena, da pomognedefinisanje zajedničkih interesa.Važno je istaći da, iako su državneinstitucije doprinele stvaranju Udruženja,odlučujući korak ka konkretizaciji te idejenačinile su upravo kompanije koje sunjegovi krajnji korisnici i članovi. ProjekatSECEP je u najvećoj meri poslužio kaoinfrastrukturna platforma, odakle su„palicu“ preuzeli sami članovi, čime jeosigurana i nezavisnost ovog tela.Sličnih pokušaja okupljanja izvoznika jeveć bilo, ali su ostali na nivou ideje ilinisu do kraja zaživeli. Ovoga puta uloženisu posebni napori da se Udruženje postavina osnovama koje odslikavaju potrebeizvoznika i koje oni prepoznaju kaoprimarne. Ono što je u startu promenjenoza razliku od prethodnih polazišta, išto se pokazalo kao ispravan potez, jefokusiranje na izvoznike među malim isrednjim preduzećima umesto težnje dase okupe isključivo veliki izvoznici, jer jeupravo kompanijama u razvoju ova vrstapodrške najneophodnija i najkorisnija.Nakon identifikovanja potrebeza osnivanjem Udruženja,koji su bili sledeći koraci kakonkretizaciji inicijative?Budući da je uočeno da potreba zaformiranjem Udruženja postoji, krajemjanuara 2012. godine održana jeosnivačka skupština kojoj je prisustvovalopreko stotinu predstavnika domaćihkompanija i budućih partnera Udruženja.Privrednicima je ponuđeno da se aktivnouključe u rad Udruženja preko članstva uUpravnom odboru. Na osnovu pristiglihprijava organizovano je predstavljanjesvih kandidata i javnim glasanjem naSkupštini je to telo i formirano. Upravniodbor Udruženja čini sedam članovakoji su dobili najveći broj glasova odsvih prijavljenih. To su firme „Amiga“iz Kraljeva, „Berko“iz Mola, „Hera“iz Prokuplja, „Iva 28“ iz Obrenovca,„Logo“ iz Beograda, „NiP Spasić“ izĆuprije i „Slovo“ iz Beograda. Nakonzasedanja Skupštine, koja će se redovnosastajati jednom godišnje, definisanjemi usvajanjem Statuta i osnivačkih akataostvareni su svi preduslovi za početakrada. Udruženje aktivno radi od aprilameseca, a trenutno koristi prostorijeAgencije za strana ulaganja i promocijuizvoza (SIEPA), koja je jedan od strateškihpartnera Udruženja.Udruženje se bavi potrebama izvoznika.Radi na poboljšanju poslovnog okruženja,zalaže se za jednostavnije procedure.Svojim korisnicima omogućavameđusobnu razmenu iskustava i stabilnopartnerstvo sa institucijama.Osim Statuta i osnivačkihdokumenata, na prvom zasedanjudefinisani su i glavni ciljeviUdruženja. Šta Udruženje svojimdelovanjem želi da postigne?Rezultati ankete urađene na oko stotinukompanija, u delu koji reflektuje njihovaočekivanja od Udruženja, pokazalisu da svi privrednici, bez obzira nadelatnost i veličinu preduzeća, želepoboljšanje poslovnog okruženja kojebi obezbedilo isplativ izvoz, većupovezanost samih izvoznika i međusobnurazmenu iskustava, rešavanje problemaadministracije, kao i bolju saradnju saključnim akterima vezanim za izvoz.Svi ovi zahtevi pretočeni su u zvaničneciljeve Udruženja i odraz su zajedničkognastojanja za povećanjem izvoznihkapaciteta postojećih i budućih izvoznika.Ukoliko sekompanija suočisa problemomprilikom izvoza,može da se obratiUdruženju,koje će raditina ublažavanjuili otklanjanjuprepreka,nalazeći takosistemsko i trajnorešenje.Koji problemi u najvećoj meriopterećuju izvoznike i kako ćeUdruženje moći da pomogne uprevazilaženju prepreka sa kojimase svakodnevno susreću?Jedna od najvećih prepreka izvozu jekomplikovana i zahtevna administracija.Preispitivanje državne regulative kojaotežava svakodnevni posao izvoznicimai rad na njenom pojednostavljenju, jedanje od glavnih zadataka Udruženja. Kadagovorimo o komplikovanoj administraciji,često je reč o vrlo konkretnim stvarima- određenim obrascima, uredbamaili propisima, koji usporavaju iliobeshrabruju izvoznike i pre nego štopređu granicu. Kompanija koja imaprobleme ove prirode može da se obratiUdruženju, nakon čega mi pristupamopodrobnijem ispitivanju primedbe irazmatranju eventualne izmene ilidopune odgovarajućih pravilnika,istražujući tako mogućnosti za trajno,sistemsko rešenje problema.Unapređena saradnja sa ključnimakterima vezanim za izvoz i pristupkvalitetnim i povoljnim poslovnim,finansijskim, izvoznim i uslugamasertifikacije takođe je jedan od važnihciljeva Udruženja. Naš zadatak je daumrežimo postojeće izvoznike, onekoji to planiraju da postanu, kao i onekoji su podrška izvozu. Pod podrškompodrazumevamo one kompanije kojepružaju razne vrste usluga neophodnihu poslovanju izvoznika poputkonsultantskih, pravnih, usluga logistikeili finansijske podrške. Osim direktnogobostranog interesa, članstvom uUdruženju obe strane su u mogućnosti dase međusobno dogovaraju, organizuju iinformišu, istovremeno gradeći stabilan itrajan poslovni odnos.Ukoliko se kompanija suoči sa problemomprilikom izvoza, može da se obratiUdruženju, koje će raditi na ublažavanjuili otklanjanju prepreka, nalazeći takosistemsko i trajno rešenje.SEPTEMBAR 2012.19

Koje koristi imaju članoviUdruženja i da li se onerazlikuju u zavisnosti od veličinekompanije?Nezavisno od veličine kompanije,izvoznici će biti u prilici da utiču napostojeće zakone, da pokreću inicijativekoje bi za rezultat trebalo da imajupromenu regulative ili uklanjanjepostojećih prepreka pri izvozu, dakontrolišu i ukazuju na manjkavostiizvozne strategije i ohrabruju dobrepoteze.Osim što dobijaju na značaju i vidljivostiu dijalogu sa državom, malim i srednjimpreduzećima se udruživanjem otvarajui mnoge druge mogućnosti, kao štosu povoljnosti prilikom zajedničkenabavke ili lakša dostupnost određenihinformacija i usluga.Pripadnost inicijativi koju je državaod samog osnivanja prepoznala kaovažnu, samo je jedna od koristi za velikekompanije. Oni imaju priliku da međumanjim kompanijama nađu svoje budućelokalne partnere, a time i ojačaju svojupoziciju na tržištu. Na kraju, velikekompanije su te koje bi trebalo da služekao model i primer poslovanja, neko ko jeprošao većinu prepreka prilikom izvoza iko može podeliti ta iskustva i znanja i saostalima.Sve firme bez obzira na veličinu imajujednaku priliku da se na najbolji mogućinačin predstave potencijalnim kupcimaiz inostranstva putem informativnihprezentacija članova na sajtu Udruženjaizvoznika. Kada dobije upit za određenimrobama i uslugama iz Srbije, kancelarijaUdruženja će inostrane partnereprvenstveno upućivati na bazu svojihčlanova i njihovu ponudu.Šta je potrebno kako bi nekopostao član Udruženja, kakva jeprocedura prilikom učlanjivanja?Da biste postali član Udruženja, potrebnoje da popunite pristupnicu koju vampošaljemo, uz informativni materijalo Udruženju. Prilikom prijema novihčlanica, proveravamo da li je u pitanjuzdrava i aktivna firma koja već izvozi iliplanira da postane izvoznik, ili kompanijakoja pripada sektoru podrške izvozu.Učlanjenjem firma dobija mogućnost dase angažuje u aktivnostima Udruženja.Svakom zainteresovanom preduzeću smona raspolaganju za dodatne informacije ibliže upoznavanje sa njegovim izvoznimuspesima, ali i problemima.Statutarnim principom „jedan član,jedan glas“ nastojimo da napravimoravnotežu između velikih i malihizvoznika i izbegnemo nadglasavanje, atime i okupimo što veći broj članova kojiće činiti platformu dovoljno široku daomoguće adekvatnu razmenu informacija,ideja i iskustava.Kakvo je stanje izvoznog sektorakod nas?Dosadašnje iskustvo me je uverilo dau Srbiji postoje veoma dobri izvoznici,kompanije sa kvalitetnim i konkurentnimproizvodima koje i u trenutno nepovoljnojsituaciji uspevaju da izvoze uspešno.Kvalitetan i konkurentan proizvod ćeuvek naći svoj put do novih tržišta, i toje univerzalno pravilo koje važi za ceosvet. Najvažniji zadatak izvoznika je dazadovolji standarde potencijalnog kupcai obezbedi konkurentnu cenu, jer su tofaktori koji zavise od proizvođača.20 EXPORTER

Uspešneizvozne kompaniječine aktivanUpravni odbor EAS-a:„Amiga“ Kraljevo,„Berko“ Mol,„Hera“ Prokuplje,„Iva 28“ Obrenovac,„Logo“ Beograd,„NiP Spasić“ Ćuprija i„Slovo“ Beograd.Međutim, ono na šta oni teže moguda utiču, a čime je izvoz uslovljen, jeposlovna klima unutar naše zemlje ipodsticajne mere koje preduzimajunadležne državne institucije. Jedan odosnovnih ciljeva i izazova za Udruženjeje iznalaženje rešenja koja će omogućitipredvidljivu poslovnu klimu da bikompanije svoje proizvode izvozile lakše,brže, efektivnije i u povećanom obimu.Kakva su vaša očekivanja, gdeje Udruženje za godinu dana oddanas?U ovom trenutku fokusirani smona okupljanje članstva i kreiranjejedinstvene platforme za informisanje,kao i na razvijanje svih usluga na kojesmo se Statutom obavezali. Naša vizija jeokupljanje predstavnika što većeg brojadelatnosti koji su prisutni na raznimtržištima kako bi razmena informacija ipomoć u ostvarivanju novih partnerstavabila što kvalitetnija.Trudićemo se da budemo praktičaninstrument podrške izvoznom sektorui samim tim poboljšamo izglede zabudućnost domaćeg izvoza. Nameranam je da budemo uključeni u donošenjeodluka na svim nivoima po pitanjuizvoznog sektora - bilo da su to strategijeVlade Republike Srbije, državna podrškaizvoznicima ili zakonodavna aktivnost.Ukratko, zalažemo se za izvoz sa štomanje prepreka.SEPTEMBAR 2012.21

PRIMERI USPEHAU MODERNO OPREMLJENOJ HALI, UINDUSTRIJSKOJ ZONI OBRENOVCA,ČETRNAEST ZAPOSLENIH UKOMPANIJI „IVA28“ SVAKOGA DANAPOSVEĆENO RADE NA MAŠINSKOJOBRADI DELOVA ZA PRVUUGRADNJU. PREDVOĐENI MILOJEM,GLAVOM PORODICE I KOMPANIJE,SINOVI BOJAN I MARKO ERČEVIĆSTABILNIM KORACIMA UNAPREĐUJUSVOJE POSLOVANJE SVAKODNEVNOPOTVRĐUJUĆI OČEVU TVRDNJU ONJIHOVOJ IZVANREDNOJ STRUČNOSTIKAO MAŠINSKIH INŽENJERA. DA JETO TAKO SVEDOČI I ČINJENICA DAPORODICA ERČEVIĆ, VEĆ 19 GODINA,KUPCE ZA SVOJE PROIZVODE,PRECIZNO OBRAĐENE LIVENEDELOVE ALATNIH MAŠINA, NALAZI UŠVAJCARSKIM I NEMAČKIM LIDERIMAU OVOJ OBLASTI, SA KOJIMA IMAJUDUGOGODIŠNJE PARTNERSTVO IPROMET U VREDNOSTI OD MILIONEVRA GODIŠNJE.▶ IVA 28IVA ĆETKOVIĆLAVOVSKOM BORBOMDO EVROPSKOG TRŽIŠTA„Iva28“ osnovana je burne 1993.godine, u vreme kada je našu zemljuzahvatila nezapamćena inflacija, asve poslovne inicijative bile osuđenena propast. Za Miloja Erčevića,dugogodišnjeg zastupnika u oblastispoljne trgovine, pokretanje sopstvenogposla bilo je jedino rešenje za opstanak.Pokrenuta od ušteđevine, sa znanjem iiskustvom osnivača kao jedinim adutom,„Iva28“ poslovala je kao zastupnikevropskih brendova na polju opreme irepromaterijala za livnice na teritorijibivše SFRJ.Budući da su devedesete bile veomanepovoljne za poslovanje bilo koje vrste,da se i ono proizvedeno lakše i češćerazmenjivalo za drugu robu umestoza novac, jedini logičan korak, kakoobjašnjava Miloje, bilo je razvijanjesopstvenih kapaciteta, ulaganje uproizvodnju i plasiranje robe na stranatržišta. Međutim, ni to nije bio lak zadatak.- Ponuditi srpski proizvod u to vremevan Srbije, bez obzira na kvaliteti konkurentnu cenu, bilo je ravnoegzibicionizmu, čak i nakon 1996. godine,kada je skinut spoljni zid sankcija. Svetskatržišta su i godinama nakon toga bilapodozriva i zatvorena za naše proizvode iliusluge, i led se probijao isključivo putemličnih poznanstava sa potencijalnimstranim partnerima ili bivšim kupcimanaših proizvoda. Jednom kad taj ledprobijete, i kad u vama prepoznajupartnera jednako pouzdanog kao i bilo gdeu svetu, sve postaje lakše, priča MilojeErčević.U početku, izvoz je prvenstveno biomotivisan „zdravim“ novcem kojeg je uSrbiji bilo vrlo malo, ili ga nije bilo uopšte,ali se ubrzo ispostavilo da je taj vid22 EXPORTER

poslovanja daleko atraktivniji i unosniji odprodaje proizvoda na domaćem tržištu.Ulaganjem u proizvodnju iobjedinjavanjem usluga, od livačkih došpediterskih, gotov proizvod je imao većuvrednost za koju su sami garantovali.Birane su najsavremenije mašine kojeomogućavaju preciznost obrade i dodva mikrona, a celokupnom opremomse upravlja na daljinski nadzor, prekokompjuterskog centra koji su samiosmislili. Ipak, skupocena oprema samapo sebi ne omogućava mnogo, ukoliko nijepraćena posvećenim radom celokupnogtima.- Naš moto je da svakim danomunapređujemo svoju proizvodnju,organizaciju i kvalitet, svoje poslovanjei odnos sa ljudima, i to je nešto što sepokazalo kao dobitna taktika koja sesvuda ceni i isplati. Iako po proizvodnimkapacitetima spadamo u malo preduzeće,mogu reći da potpuno vladamo sektoromkojim se bavimo.Specijalnost kompanije „Iva28“ jeproizvodnja delova za velike alatnemašine za prvu ugradnju u industrijimašinogradnje, poput strugova, brusilicai mašina koje se koriste u automobilskojindustriji. Proizvodnja ovih komadazahteva veliku preciznost, koja se meri ustotim delovima milimetra, i dozvoljavaminimalna odstupanja.Na primer, tačnost od 5 mikronapodrazumeva stepen tačnosti koji je jednakčetvrtini debljine celofana. Ovu preciznostupotpunjuje strogo održavanje optimalnetemperature u hali prilikom obrademetala, i to na tačno 20 stepeni, kako bifinalni proizvod na završnoj kontroli biou toleranciji. Takvi proizvodi kasnije idudirektno na montažu na osnovu mernoglista izdatog od strane proizvođača. Unjihovoj delatnosti, kako naglašava našsagovornik, u Srbiji, ali i regionu, nemaadekvatne konkurencije, jer jugoslovenskumašinsku industriju nisu zamenile nove,sveže inicijative. Svoje takmace nalazeu liderskim kompanijama evropskihzemalja, naročito onih u koje izvoze svojeproizvode. Po kvalitetu i standardima suizjednačeni sa evropskim proizvođačima,ali se mogu pohvaliti značajnokonkurentnijom cenom, te stoga i nečudi trenutni zahtev nemačkog partneraza značajnim povećanjem izvoznihkapaciteta. Kako kaže naš sagovornik, uprilici su da realizuju višegodišnji ugovor,ali im je neophodan novac i podrškanadležnih institucija.Čelnici kompanije„Iva28“ podržali sustvaranje Udruženjaizvoznika Srbije, učijem oblikovanju ipozicioniranju učestvujuod idejne faze, kaojedan od inicijatora iosnivača.Sa iskustvom itradicijom stabilnihizvoznika, Erčevićismatraju da ćerad Udruženja bitiodlična platforma zadodatno osnaživanjenajzdravijeg inajvitalnijeg jezgrabiznisa u Srbiji.- Mi radimo prema veoma detaljnomdvadesetogodišnjem planu poslovanjakoji smo kreirali, a koji podrazumevapostepeno unapređivanje i širenjeproizvodnih kapaciteta. Nedavno smood našeg nemačkog partnera dobiliponudu koja od nas zahteva trostrukopovećanje proizvodnje, a da bismo topostigli, neophodno je da u projekat,u dve faze tokom dve godine, uložimomilion evra, što je vrednost jednaka našemtrenutnom godišnjem izvozu. To je krupankorak, i nije ga lako izvesti sopstvenimsredstvima, bez podrške i pomoći državnihi finansijskih institucija. Iako ovajprojekat predviđa da se na dvogodišnjemnivou jednoj zdravoj kompaniji sa većdugogodišnjim stabilnim izvozomomogući da dodatnim investicijamautrostruči svoju proizvodnju, a time iizvoz, odgovarajući kredit još uvek nisupronašli, te smatraju da je neophodnaznačajnija sistemska podrška izvozu iaktivnim izvoznicima.Upravo iz tih razloga, čelnici kompanije„Iva28“ podržali su stvaranje Udruženjaizvoznika Srbije, u čijem oblikovanju ipozicioniranju učestvuju od idejne faze,kao jedan od inicijatora i osnivača. Saiskustvom i tradicijom stabilnih izvoznika,Erčevići smatraju da će rad Udruženja bitiodlična platforma za dodatno osnaživanjenajzdravijeg i najvitalnijeg jezgra biznisau Srbiji.Od Udruženja izvoznika, osimumrežavanja i međusobnog podsticanjasamih privrednika, očekuju ulogunezavisnog medijatora i moćaninstrument lobiranja za interese jednejake i stabilne grupacije. Na taj način bise, po njima, omogućilo i da izvozniciu budućnosti sami pregovaraju sastranim investicionim fondovima (kojibi svoje programe podrške sprovodili uSrbiji preko odgovarajućih bankarskihkredita), čime bi se konkurentnost i obimposlovanja domaćih izvoznika značajnounapredili.Dok Udruženje ne razvije svojemehanizme, i dok tržišni preduslovi nepostanu predvidljivi, administrativneprocedure jednostavnije, a investicionifondovi dostupniji, ono što vam preostaje,kako navodi Miloje, je neprestana „borbasa lavovima“, borba koja ne poznajestrahove i pomirljivost. Ta borba je jediniput do opstajanja i uspeha, bez obzira naspoljne uslove i barijere.SEPTEMBAR 2012.23

IZAZOVI BIZNISAPOSVEĆENOSTBEZBEDNOSTIINFORMACIJASERTIFIKACIJA PO ZAHTEVIMA STANDARDA ISO/IEC 27001:2005DR DEJAN CUROVIĆ, PROJEKT MENADŽER SGS BEOGRADMIRKO GAVRILOVIĆ, DIREKTOR SERTIFIKACIJE SGS BEOGRADINFORMACIJE PREDSTAVLJAJU OGROMNUVREDNOST SVAKE ORGANIZACIJE. U POSLOVNOMSVETU INFORMACIJE SU U SVIM PROCESIMA,POČEV OD PREGOVARANJA DO KONAČNOGUGOVARANJA, OD IDEJE DO KONAČNOGPROJEKTA. NAŽALOST, NISU USAMLJENISLUČAJEVI DA INFORMACIJE ZA KOJE SE NAJČEŠĆEPODRAZUMEVA DA ĆE BITI ISKORIŠĆENE SAMOOD STRANE KORISNIKA UNUTAR KOMPANIJAVRLO JEDNOSTAVNO MOGU BITI OBELODANJENEJAVNOSTI ILI KONKURENCIJI. S DRUGESTRANE PROMENA U SMISLU, DISTRIBUCIJIILI RELEVANTNOST U SISTEMU INFORMACIJAMOŽE UGROZITI POSLOVANJE ORGANIZACIJEOD STRANE SPOLJNIH IZVORA. ZATO JEPOTREBNO AKTIVNO UPRAVLJATI SIGURNOŠĆUINFORMACIJA I RIZIČNIM POSLOVNIMINFORMACIJAMA, NE SAMO ZBOG SIGURNOSTIZAPOSLENIH I DEONIČARA, VEĆ I ZBOG KUPACAI PARTNERA SA KOJIMA SE INFORMACIJE DELE.SIGURNOST INFORMACIJA NIJE „REZERVISANA”SAMO ZA ODREĐENE PRIVREDNE GRANE,VEĆ SE OVOM PROBLEMATIKOM BAVI KAKOIT INDUSTRIJA, TAKO POSEBAN AKCENATSTAVLJAJU AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA SASVE ČEŠĆIM ZAHTEVOM ZA SERTIFIKACIJOMSVOJIH ISPORUČILACA, BANKE, OSIGURAVAJUĆADRUŠTVA, LIZING KOMPANIJE I DRUGI.24 EXPORTER

NASTANAK MENADŽMENT SISTEMASA STANOVIŠTA BEZBEDNOSTIINFORMACIJAObećanje organizacija da imajuefektivan sistem sa stanovištaupravljanja bezbednošću informacija,bez provere od strane akreditovanihsertifikacionih tela, nije prihvatljivo zakrajnje korisnike iz mnogo razloga, anajpre zbog visokog rizika koji mogunepouzdani isporučioci kojima sepoveravaju informacije (projekti, planovi,strateške komponente) da izazovu sastanovišta poslovanja. Posebna pažnjase posvećuje isporučiocima kojimaklijent na uvid stavlja svoje informacije(razne vrste IT servisa koji se obavljajueksterno), odnosno ukoliko se poslovanjeorganizacije u dobroj meri bazirana informacijama kojima upravljaisporučilac (internet provajderi).Stoga je Ministarstvo trgovine iindustrije (DTI), koje je deo VladeUjedinjenog Kraljevstva, objavilo još1992. godine „Program praktičnog radaza menadžment sigurnosti informacija“.U toku 1999. godine objavljene suakreditacione i sertifikacione šeme,a serija standarda ISO 27000 jepublikovana 2005. godine kao zamena zabritanski BS 7799-2. Ovim usvajanjemserija standarda ISO 27000 postajemeđunarodno priznata strukturalnametodologija za obezbeđenje bezbednostiinformacija, primenjiva na sve vrsteorganizacija, odnosno preventivnametodologija za stalnu kontroluSerija standardaISO 27000 postajemeđunarodno priznatastrukturalna metodologijaza obezbeđenjebezbednosti informacija,primenjiva na svevrste organizacija,odnosno preventivnametodologijaza stalnu kontrolubezbednosti informacija.Ko može da sertifikujeorganizacijeregulisano jekroz stroga pravilaakreditacije,tako da seni u kom slučajune može reći da su„svi sertifikati isti“.bezbednosti informacija. Standardpo kome se vrši ocenjivanje, ISO/IEC27001:2005 predstavlja specifikacijuISMS (INFORMATION SECURITYMANAGEMENT SYSTEM), koji jekompatibilan sa serijom standarda ISO9000 i ISO 14000.KOJE ORGANIZACIJE TREBA DA SESERTIFIKUJU PO ISO/IEC 27001:2005 IKOJI SU SERTIFIKATI VALIDNIBezbednost informacija u savremenomposlovanju je obaveza i zahtev za sveorganizacije - ne postoji podela nitiisključenje organizacija koje mogu dase sertifikuju po ovom standardu. Kaoi ostali sistemi menadžmenta, i serijastandarda ISO 27000 javlja se u mnogimzakonskim aktima kod nas i u svetu kaopreporuka, a od strane mnogih privrednihsistema se eksplicitno zahtevaju. Tunajpre prednjače banke, osiguravajućadruštva, svi nivoi isporučilaca i finalistau automobilskoj industriji i u drugimorganizacijama koje su odavno shvatilevažnost vrednosti informacija, i samimtim iste zahteve postavljaju pred svojeisporučioce. Zloupotreba informacijamože da dovede do gašenja organizacija,nenadoknadivih reputacijskih incidenata,odnosno do neprocenjivih materijalnihtroškova ukoliko projekat na kome jerađeno dugi niz godina dođe u posedkonkurentske organizacije. Kao primerse često navodi i sertifikacija u granamakoje na prvi pogled nemaju nikakve vezesa bezbednošću informacija, kao što suna primer građevinske firme. Ne takodavno, nestanak planova zgrade koja jegrađena za potrebe jedne od banaka usvetu iz arhive građevinskih izvođačadovela je do toga da se projekat vrati pargodina unazad. Stoga ne treba da čudi štose od organizacija tog tipa traži potvrda,validna i formalna kroz sertifikaciju, sastanovišta bezbednosti informacija.SEPTEMBAR 2012.25

Usvajanjem serijastandarda ISO 27000postaje međunarodnopriznata strukturalnametodologija zaobezbeđenjebezbednostiinformacija,primenjiva na svevrste organizacija,odnosno preventivnametodologija za stalnukontrolu bezbednostiinformacija.Ko može da sertifikuje organizacijeregulisano je kroz stroga pravilaakreditacije, tako da se ni u kom slučajune može reći da su „svi sertifikati isti“.Prepoznatljivost sertifikacionog telakao što je SGS počiva na prisutnosti uviše od 180 zemalja, sa više od 100.000izdatih sertifikata širom sveta i preko40 međunarodno priznatih akreditacijaprema različitim standardima, kao štosu ISO 9001:2008, ISO 14001:2004,ISO/IEC 27001:2005 i brojnihsistema Menadžmenta bezbednošćuprehrambenih proizvoda.PREDNOSTI ZA SERTIFIKOVANEORGANIZACIJESertifikacija po zahtevima standardaISO/IEC 27001:2005 pre svega dovodido transformacije korporativne kultureorganizacije, i interno i eksterno,stvarajući poslovne prilike sa kupcima/klijentima koji su svesni važnostibezbednosti informacija, povećavajućietičku komponentu kod zaposlenihi stvarajući uvid u važnost čuvanjainformacija na radnom mestu. Jednomrečju sertifikacija omogućava snaženjeorijentisanosti svih zainteresovanihstrana sa stanovišta bezbednostiinformacija, kao i smanjenje mogućegrizika od prevare, gubitka informacijai na kraju gubitka posla i gašenjaorganizacije. Sertifikovanje sistemamenadžmenta bezbednošću informacijatakođe doprinosi organizacijama dakontinualno razvijaju i poboljšavaju svojeperformanse sa stanovišta bezbednostiinformacija i da kontinualno poboljšavajusopstvene procese. Organizacijesertifikacijom po ISO/IEC 27001:2005na jedan sistemski način pokazujusvoju posvećenost i opredeljenost da ukontinuitetu upravljaju bezbednošćuposlovnih informacija čime stičuprednost u odnosu na druge organizacije,kako kroz mogućnost prepoznatljivostikao pouzdanog partnera od straneklijenata, tako i kroz upravljanjesopstvenim procesima.26 EXPORTER

SVET I MIKAKO POSLOVATI SAPOLJSKOMMACIEK ANTOSZ, MARIJANA JOVANOVIĆREPUBLIKA POLJSKA JEUNITARNA SREDNJEEVROPSKADRŽAVA SAČINJENA OD16 VOJVODSTAVA.SA SVOJOMJEDINSTVENOM POZICIJOMKOJA SPAJA ISTOČNI I ZAPADNIDEO EVROPSKOG KONTINENTA,POLJSKA ZA MNOGEPREDSTAVLJA „SRCE EVROPE“.SA POVRŠINOMOD 312.679 KM² I38.1 MILIONA STANOVNIKA,OVA KATOLIČKA ZEMLJAZAUZIMA DEVETO, ODNOSNOOSMO MESTO U EVROPI.Stanovništvo Poljske je najgušćenaseljeno na jugu, a najređe naseverozapadu i severoistokuzemlje. Poljsku je nekada sačinjavaoveliki broj naroda, kultura i vera. Drugisvetski rat i teritorijalni pomak na zapaddoveo je do homogenizacije stanovništva.Danas Poljaci čine 98% ukupnog brojastanovnika, a glavne manjine su Nemci,Ukrajinci i Belorusi.Poljaci spadaju u slovenske narode.Zvaničan jezik je poljski, dok je jednombroju Poljaka maternji jezik kašupski,koji je veoma sličan poljskom. Od jezikamanjina, najzastupljeniji su nemački,ukrajinski, beloruski, romski i ruski.Od Drugog svetskog rata, masovnogpreseljenja stanovništva i pomeranjatežišta poljske države na zapad, Poljskaje gotovo sasvim katolička zemlja.Procentualno, 94,5% stanovništva surimokatolici.28 EXPORTER

Privredne i ekonomskekarakteristikeOd pada komunizma Poljska pokušavada promeni imidž dominantnopoljoprivredne zemlje. Poslednjih godinaulažu se značajni napori u promocijui unapređenje servisne industrije iprivatnog sektora.Uz jaku radnu etiku, fakultetskiobrazovanu populaciju i relativno jeftinuradnu snagu, Poljska je postala unosnotržište za inostrane kompanije, nudećiim konkurentne prednosti. Mnoge velikesvetske kompanije otvorile su svojekancelarije u Poljskoj dalje unapređujućiIT sektor, finansijsku, auto i farmaceutskuindustriju.Kupovna moć Poljske u 2011. godiniiznosila je 200 milijardi evra, ali jeprimetan značajan regionalni disbalans upotrošnji stanovništva. Najniža kupovnamoć je u istočnoj Poljskoj, i iznosi oko3.200 evra, dok se u najvećim gradovimatroši između 6.700 i 8.700 evra godišnjepo stanovniku. Razlika između najbogatijei najsiromašnije regije iznosi čak 170%.Poslovna kulturaPoslovni mentalitet i okruženje Poljskeu velikoj meri slični su Zapadnoj Evropi,pa je prilagođavanje uslovima poslovanjalako. Poslovnu komunikaciju olakšava ičinjenica da većina zaposlenih u velikimgradovima dobro govori engleski.Kada sklapaju poslove, Poljaci suuglavnom rezervisani, iskreni i odlučni,veoma nalik američkom poslovnomsvetu čije su manire usvojili. Svakomsastanku prethodi temeljna priprema,a nespremnost i kašnjenje se smatrajuneprofesionalnim osobinama. Takođe,veoma se poštuje dogovoreno vremepočetka i dužina trajanja sastanka.Nemojte se iznenaditi ukoliko sastanakotpočne neformalnom pričom – to sesmatra važnim delom u procesu izgradnjeposlovnih veza - a očekujte i poziv naposlovne ručkove i večere, kojima suPoljaci skloni. Važni i zvanični sastanciodržavaju se u konferencijskim salama,a podrazumeva se da ćete se predstavitiuz korišćenje titule, koja se smatraprestižom.Kao najčešće sredstvo komunikacijeizdvaja se e-mail, koji, u veoma zvaničnimkomunikacijama između korporacija,ponekad može da zameni i klasičnopismo.Tokom razgovora, Poljaci će vam posvetitisvu svoju pažnju, uz vrlo malo neverbalnekomunikacije. Ovo, međutim, ne značida sagovornik nije zainteresovan ili nerazume nešto, već da želi da razmisli prenego što odgovori, pa se preporučujestrpljivost i odmerenost.Poljaci vole dobru zabavu i veoma sudobri domaćini, pa nije na odmet malose pripremiti na duge noći uz dostaalkoholnih pića. Pivo i vino se piju uvelikim količinama, ali je i votka vrlopopularna.Radna nedelja se sastoji od pet radnihdana, najčešće od ponedeljka do petka,dok radni dan traje uglavnom 8 sati.Javne institucije rade od 7 do 15 časova,dok je u ostalim kompanijama radnovreme uglavnom od 9 do 17 časova. Sveje više kompanija koje usklađuju svojeradno vreme sa radnim vremenom svojihinostranih partnera.CARINE I PROPISIPoljska je članica GATT,Svetske trgovinskeorganizacije (WTO) iEvropske unije,čiji se zakoni direktnoprimenjuju i u Poljskoj.Poljaci su rezervisani prema ljudimakoje ne poznaju i potrebno im je dostavremena da razviju poverljivi odnoskako bi novoformirani tim bio efikasniji.Poslovna kultura je hijerarhijska, amenadžeri se mogu najbolje opisati kaoautoritativni. Očekuje se da menadžeriimaju rešenja za teške probleme i dadirektno izdaju naređenja zaposlenima.Od mlađih kolega se očekuje da pokazujupoštovanje prema nadređenima što značida će na sastancima uglavnom dominiratinajstarija osoba.Iako Poljaci vole otvoren razgovor nazajedničkim sastancima, suprotstavljanjenadređenom se ne preporučuje.Najvažnije odluke uglavnom donosi jednaosoba, što možda nije demokratski, ali jekao proces veoma efektivan i vodi brzomnačinu odlučivanja.Saradnja Srbije i PoljskeKao zemlja koja je već prošla kroz procespriprema i pridruženja Evropskoj uniji,Poljska može značajno da pomogneSrbiji da ovaj proces ostvari brže i samanje problema. Poljska ambasadau Srbiji nastoji da pomogne srpskimpreduzetnicima da uđu na njeno tržište,pružajući im informacije i savete okarakteristikama poljskog poslovanja.Na primer, ovde možete saznati kako jenajbolje započeti i voditi posao u Poljskoj,koji proizvodi nedostaju na poljskomtržištu, kako organizovati konferencije,izložbe i treninge i kako naći dobar, ajeftin smeštaj.SEPTEMBAR 2012.29

Osim toga, srpski preduzetnici mogudobiti preporuke o kompanijama sakojima je poželjno sarađivati, a sa kojimatreba biti oprezan prilikom uspostavljanjaozbiljnijih veza. Veliki broj informacijamože se dobiti i u Ekonomskommagazinu, koji Ambasada Poljske štampajednom mesečno, na srpskom jeziku,kao i preko objavljene liste eksperatasačinjene radi pružanja podrške i savetaza pokretanje poslovanja u Poljskoj.Svake godine Poljska, kao članicaVišegrad grupe, nudi pomoć srpskimkompanijama u ukupnom iznosu od okošest miliona evra. Ukupna suma za maledonacije iznosi 520.000 evra, dok se zastandardne grantove izdvaja 2.200.000evra godišnje. U oba slučaja, Fondpodržava projekte iz oblasti kulturnesaradnje, nauke, obrazovanja, razmenestudenata i promocije turizma.Ekonomski Sporazum o saradnjiizmeđu Poljske i Srbije je najboljiznak da se međusobni odnosi sve višeunapređuju. Podrška srpskim i poljskimpreduzetnicima u uspostavljanjuuzajamnih kontakata i učvršćivanjeekonomske saradnje dve zemlje glavne sustavke sporazuma koji je potpisan izmeđuMinistarstava ekonomije RepublikePoljske i Republike Srbije.Mogućnosti za srpske kompanijeSvaki proizvod iz Srbije koji imakonkurentnu cenu i isti (ili bolji) kvalitetkao poljski, može da osvoji ovo velikotržište od 40 miliona potrošača.Poljaci mnogo brinu o svom zdravlju iizgledu i zato zdrava ishrana postaje svepopularnija.Kao zemlja sa velikim poljoprivrednimpotencijalom, Srbija ima značajne šanseda baš ovim proizvodima u narednih petgodina osvoji tržište Poljske. Reforme imodernizacija koje će doneti pristupanjeEU takođe će biti od velike pomoći.Srpska tekstilna industrija je većprisutna na poljskom tržištu, ali unedovoljnoj meri, jer je tražnja za ovimproizvodima veća od postojeće ponude.Takođe, niski troškovi poslovanja uelektronskoj industriji, IT sektoru itelekomunikacijama, mogu da omogućesrpskim kompanijama da uđu na poljskotržište.Veće prisustvo na poljskom tržištuočekuje se i od industrije nameštaja,koja je poslednjih godina u usponui čiji su proizvodi veoma zanimljivikupcima iz Poljske. Najperspektivnijeoblasti za plasman svojih proizvoda,srpski preduzetnici mogu naći na tržištuodeće, pića i hrane (naročito bio-hrane),a velika je tražnja i za proizvodima oddrveta i kože, građevinskim materijalom,elektronikom i IT-jem. Takođe, veomaunosni poslovi mogu se sklopiti i u poljuavijacije, avio-industrije, u proizvodnjimašina, delova za mašine, metalnihkomponenti i alata.KONTROLA UVOZAOgraničenja uvoza mogubiti u vidu dozvola, posebnihzahteva, zabrana i kvota.Dozvole su neophodneza uvoz radioaktivnihmaterijala, vojne opremei benzina. Zabrane i kvoteuglavnom se primenjuju naodređene poljoprivredneproizvode, kao i na nekeindustrije, naročitoautomobilsku.Komercijalni uzorci se moguuvoziti bez carine ukolikoim je količina zanemarljiva.U suprotnom, mora seispoštovati privremenaprocedura za uvozkorišćenjem ATA karneta iliuz prethodnu dozvolu poljskeUprave carine. U nekimslučajevima, neophodan jedepozit koji obezbeđuje daljiizvoz naznačenog proizvoda.Sve informacije o pokretanjuposlovanja u Poljskoj, moguse naći na sajtu:www.paiz.gov.pl30 EXPORTER

Jedini regionalni trgovački magazin%akcijaotvorenoSRBIJASLOVENIJAHRVATSKABOSNA I HERCEGOVINA• mesečnik• tiraž: 17.000 (Srbija)1.500 (Crna Gora)• jezik: srpski• redakcija: Beograd• godina osnivanja: 2011.• prodaja:bojan@instore.rs• distribucija: poštom• odit: ABC Srbija• jedini trgovački magazin• mesečnik• tiraž: 6.000• jezik: slovenački• redakcija: Ljubljana• godina osnivanja: 2011.• prodaja:matej.oblak@instore.si• distribucija: poštom• mesečnik• tiraž: 10.000• jezik: hrvatski• redakcija: Zagreb• godina osnivanja: 2011.• prodaja:renato@instore.hr• distribucija: poštom• odit: ABC Hrvatska• jedini trgovački magazin• mesečnik• tiraž: 7.000• jezik: bosanski• redakcija: Sarajevo• godina osnivanja: 2007.• prodaja:samir.hodzic@instore.ba• distribucija: poštom• odit: ABC BiHod oktobraMakedonija• mesečnik• tiraž: 4.000• jezik: makedonski• redakcija: Skoplje• godina osnivanja: 2012.• prodaja: verica@instore.mk• distribucija: poštomUSKOROCrna GoraUSKOROAlbanijaakcija%otvoreno

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKETRŽIŠTECEFTANOVE ŠANSEI IZAZOVINATALIJA TERZIĆULASKOM HRVATSKE U EU, DOMAĆIIZVOZNICI MORAĆE DA SE PRILAGODESVIM EVROPSKIM STANDARDIMA KOJIVAŽE NA ZAHTEVNOM ZAPADNOMTRŽIŠTU. NAJVEĆE PROMENEOČEKUJU SE PRILIKOM IZVOZAŠEĆERA I UVOZA CIGARETA, DOKĆE IZVOZ INDUSTRIJSKIH I VEĆINEPOLJOPRIVREDNIH PROIZVODA, BARU POČETKU, OSTATI U DOSADAŠNJIMGRANICAMA32 EXPORTER

Priključivanje Hrvatske EvropskojUniji 1. jula 2013. godine, označićeistovremeno i njeno istupanje izCEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini.Sve obaveze između Srbije i Hrvatskeobuhvaćene ovim sporazumom prestaju davaže, dok istovremeno to označava početakprimene trgovinskog režima koji predviđaPrelazni trgovinski sporazum sa EU.Prema važećem CEFTA sporazumu,razmena industrijskih proizvoda izmeđuSrbije i Hrvatske obavlja se bez carine, dokse za poljoprivredne proizvode primenjujupreferencijalne carinske stope i carinskekvote. Ovo se odnosi na proizvode poputgoveđeg mesa, mleka, mlečnih proizvoda,šećera, duvana, cigareta i dr.Prelazni trgovinski sporazum predviđada se izvoz industrijskih proizvoda u EUobavlja bez carine, a da se uvozne carinepostepeno smanjuju. Poljoprivredniproizvodi mogu da se izvoze bez carina ikvota, osim određenih proizvoda za kojesu propisane kvote, kao što su goveđemeso, vino, šećer. Kada je u pitanjuuvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, uokviru Prelaznog trgovinskog sporazumapredviđena je postepena liberalizacija.Drugim rečima, ove promene u prvimah doprineće poboljšanju uslova zaizvoz iz Srbije, jer će se za Hrvatskeproizvode naplaćivati carina predviđenaza petu godinu liberalizacije, ali samou šestomesečnom periodu do potpuneliberalizacije.Od 1. januara 2014. godine, ukidaju sepreferencijalne kvote za uvoz robe izHrvatske, čime će ona imati povoljnijipristup na srpsko tržište. Ipak, određenipoljoprivredni proizvodi, poput mesa imesnih prerađevina, jaja, šećera, kukuruza,raznog voća i povrća, sireva itd, i daljeće biti pod carinskom zaštitom prilikomuvoza iz Hrvatske i nakon 1. januara 2014.godine. Do najvećih promena doći će uoblasti trgovine šećerom i cigaretama.Prelaznitrgovinski sporazumpredviđada se izvozindustrijskih proizvodau EU obavljabez carine,a da se carineza uvozpostepeno smanjuju.Prema Prelaznom trgovinskom sporazumuSrbija ima kvotu za izvoz šećera u EU od180.000 tona, i nakon ulaska Hrvatske uEU izvoz šećera u Hrvatsku biće mogućsamo u okviru te kvote. Srbija je u 2010.godini izvezla u Hrvatsku 1.837 tonašećera u vrednosti od 1,406 miliona USD,a u 2011. godini 841,9 tona u vrednostiod 515,1 hiljada USD. Ulaskom Hrvatskeu EU izvoz šećera u ovu zemlju neće moćida ostane u sadašnjem obimu budući da ćese morati uklopiti u ukupnu kvotu za EU.Povećanje carine na uvoz hrvatskihcigareta dovešće do porasta cena ovihartikala na domaćem tržištu, što ćeverovatno rezultirati smanjenim uvozom.Naime, trenutna carina za cigarete izHrvatske u okviru CEFTA sporazuma je10% u okviru kvote od 25 tona i 15% vankvote, dok je carina na uvoz iz EU 57,6%.Samim tim će hrvatske cigarete bitiskuplje i manje konkurentne na našemtržištu. Pored toga, Srbija ima određenukvotu i za uvoz vina iz EU, tako da će uvozvina iz Hrvatske, takođe, morati ubudućeda se uklopi u tu kvotu.Da bi dobili odobrenje, objekti za izvozproizvoda životinjskog porekla u HrvatskuUkupna trgovinska razmena između Hrvatske i Srbije:Količina utonamaIzvoz u HrvatskuVrednost uhiljadamaUSDVrednost uhiljadamaEURKoličina utonamaUvoz u SrbijuVrednost uhiljadamaUSDVrednost uhiljadamaEUR2011. 1.293.777 468.026 335.607 494.682 490.265 351.962do sada su morali da ispunjavaju samoveterinarsko-sanitarne uslove u skladusa propisima Republike Srbije. Oniproizvođači koji će želeti da nastave izvozu Hrvatsku moraće njenim ulaskom u EUda zadovolje sve evropske standarde kakobi bili stavljeni na listu izvoznih objekatau EU. Međutim i to će vremenom bitidodatno olakšano kada Srbija uskladi svojezakonodavstvo sa EU.Istupanjem Hrvatske iz CEFTA sporazuma,Srbija dobija značajniju ulogu u regionu,pa će to biti šansa za plasiranje srpskihprehrambenih proizvoda u Bosnu iHercegovinu. Ulaskom Hrvatske u EUaktiviraće se carine na hrvatske proizvodekoji se sada slobodno izvoze u BiH,poput mleka, mesa, mesnih prerađevinai sl. Istovremeno, proizvodi iz BiH, kojise više neće moći izvoziti u Hrvatskuzbog nedostatka potrebnih sertifikatapredviđenih za tržište EU, motivisaćeove izvoznike da svoje kupce potraže nanovom tržištu u regionu.Članstvom Hrvatske u EU, uvoz robe nanjeno tržište biće moguć samo za oneizvoznike koji u potpunosti zadovoljavajusve evropske standarde. Kako je Hrvatskaveć napredovala u integracijama i uvelastandarde EU, ništa se bitnije nećepromeniti.Srbija je potpisnicaSporazuma o slobodnojtrgovini u centralnojEvropi (CEFTA) zajednosa Albanijom, Hrvatskom,Makedonijom, Moldavijomi Crnom Gorom. Ovajsporazum zvanično jepotpisan 19. decembra2006. i zamenio jedotadašnju mrežubilateralnih sporazumao slobodnoj trgovini uregionu. CEFTA je danasdrugo najbitnije tržišteSrbije (posle EU), na kojese plasira preko 30% našihizvoznih proizvoda.2010. 614.732 307.100 231.567 525.792 429.508 323.060SEPTEMBAR 2012.33

SIEPA VODIČHANNOVERMESSEVODEĆI SVETSKI SAJAM NOVIHTEHNOLOGIJA I INOVACIJAMARIJANA JOVANOVIĆSA TRADICIJOM DUGOM 65 GODINA,„HANNOVER MESSE“ JE JEDANOD NAJZNAČAJNIJIH SVETSKIHTEHNOLOŠKIH DOGAĐAJA U SVETU.ODRŽAVA SE U HANOVERU, SVAKOGPROLEĆA, POČEV OD 1947. GODINE.SVOJEVREMENO, INTEGRALNI DEOOVOG SAJMA BIO JE, SADA VEĆ POZNATKAO NAJVEĆI NA SVETU, ICT SAJAMI KONGRES – CEBIT, KOJI SE 1986.GODINE ODVOJIO KAO SAMOSTALANIZ GRUPE SAJMOVA KOJI SU DO TADAČINILI HANNOVER MESSE.U okviru nacionalnogštanda Srbije naovogodišnjem sajmu uHanoveru predstavile su sesledeće kompanije: EwesEurope East, FKL, Ming,Montavar Metalna Lola,Orion, Perfom, Promek,Sanvi Trstenik, Valjaonicabakra Sevojno, Slovo, kao iVojvodina Metal Cluster34 EXPORTER

Osam međunarodnih stručnihsajmova okupljenih pod nazivom„Hannover Messe“ predstavljajujedinstven prikaz ključnih industrijskihtehnologija i inovacija:▶ Industrial Automation – automatizacijau industriji▶ Energy – izložba obnovljive ikonvencijalne energije - proizvodnja,snabdevanje, prenos, skladištenje. Ovoje jedan od najvećih sajmova te vrste nasvetu▶ MobiliTec – hibridne i električnepogonske tehnologije, prenosni uređajiza skladištenje energije, alternativnetehnologije mobilnosti▶ Digital Factory – izložba integrisanihprocesa i IT-rešenja za proizvodnju i razvojproizvoda▶ Industrial Supply – izložba rešenjaindustrijskih dobavljača i lake gradnje.Ovo je ujedno i najposećeniji sajam uokviru Hannover Messe-a▶ CoilTechnica – izložba za proizvođačekalema, elektromotora, generatora itransformatora▶ IndustrialGreenTec – tehnologijeočuvanja životne sredine i održivosti▶ Research & Technology – izložba zaistraživanje, razvoj i transfer tehnologijeCilj sajma je stvaranje platforme zauzajamnu saradnju svih relevantnihsektora i tehnologija, što je do sadaveć i ostvareno. Njegova jedinstvenostogleda se u tome što su svi elementi uindustrijskom lancu vrednosti prikazani nadetaljan i sveobuhvatan način, kao ni najednom drugom sajmu. Glavni industrijskisektori ovde su u prilici da prikažu svojepojedinačne snage, ali i da učestvuju uinterdisciplinarnoj razmeni znanja.08 – 12. 4. 2013.datum narednog sajma”Hannover Messe“Broj izlagača, kao i posetilaca, povećava sesvake godine, pa se 2011. godine pred višeod 230.000 gledalaca predstavilo preko6.500 preduzeća iz 65 zemalja. Veoma jeznačajan i podatak da je od ukupnog brojaposetilaca, 97% profesionalnih posetilaca,a svaki peti je izvršni direktor ili vlasnikkompanije.Na ovogodišnjem sajmu, održanomod 23. do 27. aprila, naglasak jebio na industrijskoj automatizacijii informacionim tehnologijama,energetskim i ekološkim tehnologijama,proizvodnim tehnologijama, uslugama,istraživanju i razvoju.Srbija je ove godine prvi put učestvovalana sajmu „Hannover Messe“, i imala svojnacionalni štand u okviru „IndustrialSupply“ - stručnog sajma industrijskihdobavljača i lake gradnje. Zanimljivoje i to da je tokom ovogodišnjeg sajmaodržan nemačko - srpski poslovni forum(German-Serbian Business Forum)pod nazivom „Izazovi i nove šanse zasaradnju“ (Current Challenges andNew Perspectives for Cooperation) uorganizaciji SIEPA-e, Odbora nemačkeprivrede za istok i Nemačke organizacijeza međunarodnu saradnju (GIZ), a uzpodršku Saveznog ministarstva ekonomijei tehnologije Republike Nemačke iSaveznog ministarstva za privrednusaradnju i razvoj Republike Nemačke, kaoi Privredne komore Srbije.O HanoveruHanover se nalazi u nemačkoj saveznojdržavi Donja Saksonija, koja je druganajveća država u Nemačkoj. Sa više od polamiliona stanovnika, Hanover predstavljanajveći grad i centar istoimenogregiona. Ovaj grad sa velikim brojemvisokoškolskih institucija je industrijski,trgovinski i centar uslužnih delatnosticele pokrajine. Kao poznati sajamskigrad, u kome se organizuju dva velikameđunarodna sajma - CeBIT i HannoverMesse, uživa veliki ugled u poslovnomsvetu. U prilog tome govori i činjenica daje 2000. godine Hanover bio domaćin isvetske izložbe „Expo 2000“.Ukratko o NemačkojSavezna Republika Nemačka jedna jeod najznačajnijih svetskih ekonomija.Za mnoge zemlje Evrope, ali i sveta,Nemačka predstavlja jednog od najvažnijihspoljnotrgovinskih partnera. Najvišeizvozi mašine, vozila, hemikalije, metalei industrijske proizvode, prehrambeneproizvode, kao i tekstil. Nemačka je trećinajveći proizvođač automobila u svetu,odmah iza SAD i Japana. Nemački aparati ielektrotehnička postrojenja sinonim su za„nemački kvalitet“ i najvažniji su nemačkiizvozni proizvodi. Mašinogradnja, kao deoindustrijskog sektora, čini jednu trećinuprivrede. Ostale važne industrijske granesu hemijska industrija i proizvodnja robaširoke potrošnje. Kao i kod ostalih jakihprivreda sveta, i u Nemačkoj je prisutantrend porasta uslužnih delatnosti u odnosuna sektor industrije.Po spoljnotrgovinskoj razmeni, Nemačkazauzima treće mesto na svetu, posle Kinei SAD. Prema podacima koje objavljuje„International Trade Center“, ukupan uvozNemačke u 2011. godini iznosio je oko1.254 milijarde dolara, dok je izvoz iznosiooko 1.473 milijardi dolara.Saradnja Srbije i NemačkeNemačka je jedan od najznačajnijihspoljnotrgovinskih partnera Srbije. Premapodacima Republičkog zavoda za statistiku,Nemačka zauzima drugo mesto u uvozuSrbije, dok je na prvom mestu zemalja ukoje Srbija najviše izvozi. Takođe, Nemačkaje i jedan od najvećih investitora u Srbiji.Po statistici SIEPA-e, Nemačka se nalazi natrećem mestu kada je reč o broju projekata,na šestom u odnosu na ukupnu vrednostprojekata, a predstavlja i drugog najvećeginostranog poslodavca u našoj zemlji.SEPTEMBAR 2012.35

AktuelnoFRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisaČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJABroj 52, mart/april 2010.Broj I, zima 2010SVE ŠTO DOBAR DOMAĆIN VOLI DA ZNATemaNiska otkupnacena žitaBroj 14 oktobar 2010Tema:Časopis specijalizovan za apotekarstvo www.farmakon.rsNestašice lekovaSpecijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 47 Godina VIII Besplatan primerakIntervju:Nenad Ognjenović,generalni direktor GalenikeKornel Dziworski,generalni direktor kompanijeIntervjuVesti | Domaće aktuelnosti | Poslovanje | PreduzetništvoNaslovna 52.indd 1 16.03.2010 20:08:08ISSNKaLendaR RadovatoKomom ZImeInteRvjuprof. dr miladin ŠevarlićReč domaćInaKako sam se obogatioBebi kutak:KorektivnaobućaAktuelno:Novi direktor RZZO-aProširenje prava privatnih lekaraFZZ:DijabetesPropisi:naslovna i uvodna rec.indd 1 09/10/2010 14:41:54Naslovna 47.indd 1 08/10/2010 15:15:09TemaStanje i perspektivegrađevinske industrijeRukovođenje ljudimaSaint-Gobain Weber Srbijau vreme krizeCaffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvowww.horecabar.comMarket - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanjawww.market-srbija.comFarmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rsSrpski seljak - časopis za poljoprivreduTon - časopis specijalizovan za boje i lakoveSpecijalizovani asopis za apotekarstvoFRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira naB2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjigai veb sajtova.Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama; Ruzveltova 48, 11000 Beogradnašim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji imtel/fax: +381 11 2458 140pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa trendovima+381 11 2459 411na domaćem i internacionalnom tržištu.www.framemedia.biz36 EXPORTER

KOSMOMIBUSINESS INFO GROUP• Osmišljavanje i organizacija poslovnih konferencija, foruma, okruglih stolova• Organizacija poslovnih skupova za klijente• Specijalni dodatak „BIG BIZNIS“ u dnevnom listu Politika• Godišnje edicije:Lideri društvene odgovornosti, Strane direktne investicije u Srbiji, Banke i osiguranja u Srbiji• Treninzi za javni nastup• Medijski konsalting• Foto sesije za kompanije i institucijewww.big.co.rs