Zlata Numanagić - Magazin

ŽenekojeSrbijavoliNumanagić - Tokin,glumicaMonaZlataLizaPostoje glumice koje svojom pojavom plenepažnju. Jedna od njih je Zlata Numanagić, kojase nikada ne može videti bez zagonetnog osmeha.I u najtežim situacijama, kako kaže, pokušavada izvuče pozitivnu stranu iz svega. Imalaje samo četrnaest godina kada je uz pomoć„dobrog vetra i plave ptice“ zaplovila u svet filma.Kasnije smo sa njom pevali u „Cvrčkovomalbumu“, da bi nas konačno osvojila kao lepaskojevka u „Optisanima“ i snalažljiva partizankau „Povratku otpisanih“. Zasmejavala nas jei kao Lola Golubović u „Srećnim ljudima“, anedavno je u seriji „Ljubav i mržnja“, pokazalakako se ponaša isuviše brižna majka.Glumica sa ponosom ističe da je pre nekolikomeseci zvanično otišla u penziju. Ipak,ne miruje, već redovno igra predstave u svomomiljenom „Pozorištancetu Puž“ i nada senastavku snimanja domaće serije RadoslavaPavlovića „Moj rođak sa sela“.Šta vas vezuje za Beograd i Dorćol?- Sa ponosom uvek volim da kažem da samDorćolka. Rodila sam se u Dositejevoj ulici,tačno preko puta crkve Aleksandra Nevskog igodinama sam živela u kućama koje se nalazena Dorćolu. Iz detinjstva nosim uspomene i jasnose sećam slika kada sam u trećoj godina svavažna dobila prvi tricikl. Tada sam molila roditeljeda ne idu sa mnom u šetnju i da se samavozim njime na potezu od Knez Mihailove doKalemegdana.Pošto ste bili jedinica, da li može da sekaže da ste bili razmaženi?- Ni slučajno! Moji roditelji su upravo izstraha da ne postanem razmažena, bili veomastrogi pa sam prilično spartanski vaspitavana.Kada sam u sedmoj godini počela da sebavim glumom kod Bate Miladinovića, samoPiše: Dafina Dostanić, fotografije: Saša Džambić, privatna arhivasrpskog glumištase nastavila ta tradicija, jer je i Bata bio veomastrog čovek. Od malih nogu sam bila naučenana čvrstu disciplinu i kroz ceo život sam ostalatakva - disciplinovana.Ljubav prema radijuDa li ste od malena voleli da se eksponirate,s obzirom da ste pohađali školu glume?- Deluje kao potpuno neverovatan podatak,ali imala sam manje od dve godine kada samznala petnaest pesmica napamet. Moja mamame je učila pesmicama, a ja sam ih još tada dobropamtila. Sećam se da me je deda stavljaona krilo i onda mi na prste brojao koliko mogupesmica da recitujem. Niko me nije forsirao,naprotiv! Mislim da moja mama Mitra nika-Mama Mitra nikada nijeprihvatila moju profesijukao nešto ozbiljno, jerje želela da postanemadvokat, lekar, profesor...Nasuprot njoj, tataMugdin se veoma ponosiošto se bavim glumom i štome ljudi prepoznajuda nije prihvatila moju profesiju kao nešto ozbiljno,jer je želela da postanem advokat, lekar,profesor... Nasuprot njoj, tata Mugdin se veomaponosio što se bavim glumom i što me ljudiprepoznaju. Čak mi je jednom prilikom rekaoNedavno sprovedenoistraživanje Ona Magazinana temu „Žene kojeSrbija voli” pokazalo je daje nekolicini Srpkinja pošloza rukom da budu uspešneNedavno sprovedenoi voljene u isto vreme. Prvoistraživanje Ona Magazinana temu „Žene kojećemo ih predstaviti, a zatimćemo vas pozvati da glasateSrbija voli” pokazalo je daje nekolicini Srpkinja pošlo zarukom da budu uspešne i voljene u istovreme. Prvo ćemo ih predstaviti, a zatimćemo vas pozvati da glasate za „Najvoljeniju”među njima.da mu je najveća čast što može da kaže „ja samotac Zlate Numanagić“. Nisu imali želju da sebavim glumom, ali to je bila moja odluka zahvaljujućislušanju dečjih radio drama na RadioBeogradu.Prvu TV dramu „Uoči odlaska večernjegvoza“, snimili ste kao desetogodišnjakinja.Tada ste kao odličan đak, pohađali školu glume,išli na balet, bavili se gimnastikom i plivanjem.Kako ste sve postizali?- Zaista je bilo naporno, ali sam sve to volela.Čak sam i u školi bila u svim sekcijama,osim likovne (jer mi crtanje ni danas ne ide odruke). Sa druge strane, bilo je lako sve uskladitikada je za ono ostalo u kući bila zaduženamama. Bila sam hiperaktivno dete i dobroje što mi je dan bio ispunjen obavezama. Uveksam najbolje funkcionisala kada sam bila maksimalnoopterećena, a tako je i danas.Posle osnovne škole, roditelje ste iznenadiliupisavši Drugu beogradsku gimnaziju...- Iako sam se prvo prijavila, ali ne i upisalau Petu, celo moje društvo je otišlo u Drugu,pa sam i ja promenila mišljenje. Kao „vukovac“nisam polagala prijemni ispit i mogla sam dabiram. Priznajem da je Drugu beogradsku upisaoi dečko, koji mi se tada dopadao. Naravno,kao prerasli član grupe Bate Miladinovića,prešla sam u „Dadov“. Važno je da nikada nisampravila pauzu u glumi. Dok sam bila trudna,radila sam kao najavljivačica na TelevizijiBeograd. Prekinula sam samo dve nedelje predporođajem, a tri nedelje posle porođaja - nastavilasam posao.Opraštam, ali nezaboravljamIako ste se celog života bavili glumom,zanimljivo je da niste iz prvog pokušaja upisaliFDU. Kako ste se tada osećali?- Sećam se da me je na prijemnom odbioprofesor Milenko Maričić. Bila sam tolikougruvana zbog neuspeha, da mi se ništa nijeradilo. Iako su mi dobro išli jezici, nisam želelanaknadno ni da konkurišem. Zanimljivo jeda se kompletna ženska klasa, koja je te godineprimljena, danas ne bavi glumom. MogućeU sedmoj godinipočela je da sebavi glumom.Nedavno je otišlau zvaničnu penzijuKratka biografijaZlata Numanagić - Tokin rođena je 24.novembra 1950. u Beogradu. Glumica jenedavno zvanično penzionisana (kao slobodniumetnik), a pre toga je bila dve i podecenije stalni član Pozorišta na Terazijama.Ostvarila je brojne uloge, kako na televiziji,radiju, tako i u pozorištu i na filmu.Igrala je, između ostalog, i u projektima:„Tristan i Izolda“, “Otpisani“, „Povratak otpisanih“,„Porobdžije“, „Stići pre svitanja“,„Poznajete li Pavla Pleša“, „Beogradskepriče“, „Zeleni kabare“,„Cvrčkov album“, „Dobarvetar, plava ptico“, “Srećni ljudi“,„Ljubav i mržnja“... Ima sinaFedora Munižabu, koji je filmskisnimatelj na RTS.da mu je kasnije bilo žao, ali ja sambila suviše ponosna da bih ga ikadapitala više o tome. Kasnije smobili u fantastičnim odnosima, pogotovošto sam sa njegovom ženom(kostimografom Mirom Čohadžić),fantastično sarađivala i koja me jeobožavala. U suštini, dugo pamtimali i opraštam. Maričiću sam oprostilajer sam ga veoma cenila. Kasnijesam bila student glume u klasiMinje Dedića, a onda sam pauzirala godinuzbog bebe, i nastavila u klasi Predraga Bajčetića.Tu je bilo veoma teško, jer su se u mojojklasi nalazile okosnice beogradskog glumišta:Jelica Sretenović, Tanja Bošković, Ljiljana Dragutinović,Gorica Popović i Radmila Živković.One su velike glumice i možda je to bilo stimulativnoi za mene.Iako ste puno snimali, vaše „odskočnedaske“ su bile uloge u kultnim serijama „Otpisani“i „Povratak otpisanih“. Koliko su vamte uloge obeležile karijeru?- Nesumljivo da je to mnogo uticalo na karijerui moj glumački put, ali tada toga nisambila svesna. Nisam smatrala da je to dovoljnoda bi se na njima napravila karijera. I pre togasam igrala ozbiljne i zahtevne uloge. Od menese očekivalo da napravim daleko veću karijeru,nego što sam je napravila. Ne kažem da samnezadovoljna, daleko od toga, ali da je mogloviše - moglo je. Možda mi je najviše odmogloto što sam dugo, čak četvrt veka, bila u Pozorištuna Terazijama, koje se uvek smatralo „bulevarskim“i teatrom „lakšeg žanra“.Kao studentkinja ste ostali u drugom stanju.Da li ste razmišljali o nastavku studijaili ne?- Nikada u životu nisam razmišljala o tome,iako sam tada imala 21. godinu. Smatram dačovek u životu ne mora da radi samo jednustvar, odnosno roditeljstvo vas ne isključujekao profesionalca. Nijednog trenutka nisampomislila da se neću vratiti na Akademiju.Vujisić kao bebisiterRado pričate o kolegama od kojih ste dostanaučili i sa kojima ste postaliU seriji„Otpisani“44 l Ona www.onamagazin.com www.onamagazin.com Ona l 45

ŽenekojeSrbijavoliprijatelji. Ko je na vas ostavio posebanutisak?- Sećam se da sam za vreme snimanja „Otpisanih“,a kasnije i u „Povratku otpisanih“,pomalo zazirala od saradnje sa legendarnimPavlom Vujisićem. Mnogi su mi pričali da jeneprijatna osoba, ali ja sam se uverila u suprotno.Ne samo da mi je pomogao na profesionalnomplanu, već me je i privatno oduševio.Jednom je čak celo pre podne izigravao bebisiteramom tada trogodišnjem sinu. To ne mogunikada da zaboravim.Pre petnestak godina ste otišli u Oklahomuzbog ljubavi...- Šta bi drugo moglo da me pokrene da seotisnem u Ameriku? Možda da me je pozvaoSpilberg, ali to se nije dogodilo. Kada sam bilau Americi, nisam se bavila glumom, ali mi onani trenutka nije nedostajala. To mi se prvi putdesilo. Ipak sam se povremeno vraćala u Beograd,jer sam ovde snimala seriju „Srećni ljudi“.Nisam imala utisak da sam išta prekidala.Nakon definitivnog povratka u Beograd,napravili ste dužu pauzu. Zbog čega?- Došlo je do pauze, jer jednostavno nisambila u nekom naročitom raspoloženju i nisambila spremna da radim. Sve se to tragično završilojer je moj suprug preminuo, pa tada nisamimala preteranu želju da radim. Bila samveoma slomljena i imala sam velike psihološkeinhibicije u smislu da najbanalnije tekstovenisam mogla da zapamtim, pa sam zaboravilai sve što sam i pre radila. Bile su to bukvalnoblokade u meni i trebalo je poprilično vremenada se iz toga izvučem. Kada sam se koliko-tolikooporavila (od toga se čovek nikada potpunone oporavi) i kada sam se osposobila danastavim da živim, onda sam sebi zadala najtežukategoriju - da odigram monodramu „Kakoosvojiti, zadržati i otarasiti se muškarca“ (memoariglumice Zaze Gabor). Shvatila sam istinitostposlovice da ono što vas ne ubije - to vasojača. Misim da je i sa mnom bio takav slučaj.Monodramu igram već devet godina, iako mije sve teže i teže.Nije vam padalo na pamet da stanete izakamera?- Ne, mislim da svako treba da radi svoj posaoi pokuša da bude najbolji u tome. Nije uredu da neko ko nije ispekao svoj zanat staneiza kamere ili se bavi produkcijom.Saradnja sa sinomZbog čega niste do sada snimili nijednureklamu?- Niko neće da mi plati koliko tražim.Ono što vas neubije, to vas ojačaPrvi glas Studija BJedna ste od osoba koja se među prvimoglasila na Studiju B...- Tačno, moj glas je tada među prvih četiriotišao u etar. Od nas četvoro, jedan jepokojni Zoran Milosavljević, zatim LjerkaDraženović (koja živi u Hrvatskoj), IvanBekjarev i ja. Moram priznati da, iako jenedavno Studio B obeležio četiri decenijesvog postojanja, nisam bila pozvana naproslavu, što me je veoma naljutilo.U seriji„Srećni ljudi“Ako prodajem lice ili sebe, nemam ništa protivda snimim reklamu, ali oni toliko bezobraznomalo nude novaca, da ne želim da seu to upuštam.Vas sin Fedor je filmski snimatelj kao injegov otac...- On je direktor fotografije, ali na RTS radikao snimatelj. Nismo zajedno radili u igranimprojektima, ali smo sarađivali u emisiji VesneDedić „Balkanskom ulicom“. Sećam se da samse tada iznenadila kada sam ga ugledala iza kamera.Bilo je veoma interesantno.Da li ponekad razmišljate o prošlim vremenima?- Slabo se osvrćem unazad, ali ponekad točinim kada razmišljam o karijeri. Ne postojiništa zbog čega se kajem, jedino što nisamviše radila. Glumac je pohlepan i nezasit i stalnomu se čini da može još. Odigrala sam višeod 700 uloga.Postoji li nešto za čime žalite?- Žalim što nisam imala više dece, što se nikadau životu nisam usudila da imam kućnogljubimca (jer to smatram velikom odgovornošću),žao mi je što nisam više putovala i što nisamupoznala neke ljude koji više nisu živi (abilo je prilika)... Sve je to deo života i zaista bibilo strašno da su mi se sve želje ispunile. Ona46 l Ona www.onamagazin.com www.onamagazin.com Ona l 47