pdf,1500KB - Tehnološko-metalurški fakultet - Univerzitet u Beogradu

НАСТАВНО НАУЧНО ВЕЋЕ, 17.03.2011. 51Radajev (Радаев) i saradnici objavljuju svoj predlog modela. Ti modeli su još uvek aktuelni, iakorazvoj eksperimentalnih tehnika omogućava da se danas uoče mnogo finiji strukturni detalji.Danas su istraživanja koja detaljnije proučavaju γ-Bi 2 O 3 faze, bilo sa stanovišta strukturnekarakterizacije, bilo sa stanovišta njihovih termičkih karakteristika ređa, iako još uvek postojimnoštvo nepoznanica. Većina autora a priori prihvata ranije literaturne podatke i usmerava svojaistraživanja ka potencijalnoj primeni ovih jedinjenja za koju postoji ogromna literatura sa oko2500 referenci (videti npr. http://www.ifpan.edu.pl/PERSONAL/borow/bazasill.html).Osim klasičnim keramičkim postupcima, trenutno je aktuelna sinteza δ-Bi 2 O 3 i drugimmetodama, pa su do sada dobijene δ-Bi 2 O 3 žice nanometarskih dimenzija termalnom konverzijomBi nanožica, tanki filmovi pripremljeni reaktivnim spaterovanjem, hemijskom depozicijom (CVDmetoda) i elektrohemijskom depozicijom, ili nanokristali dobijeni hidrotermalnim tehnikama.Takva ekspanzija radova ima za cilj dobijanje δ-Bi 2 O 3 u pogodnom obliku koji bi obezbedionjegovu primenu kao jonskog provodnika sa što boljim karakteristikama. Zbog pojave ranijepomenutih superstruktura, aktuelna je i strukturna karakterizacija δ-Bi 2 O 3 faze.Poslednji poznati polimorf bizmut(III)-oksida, metastabilna ε-Bi 2 O 3 modifikacija, dobijena jehidrotermalnim postupkom 2002. godine, a u literaturi je nedavno opisana i metastabilna ω-Bi 2 O 3faza, ali samo u vidu tankih filmova. To pokazuje da se istraživanje oksida bizmuta ne možesmatrati završenim. Ne samo da postoji još mnogo nedoumica što se tiče strukturnih i drugihkarakteristika ovih oksida, već se postavlja pitanje koliko (za sada nepoznatih) modifikacija Bi 2 O 3stvarno postoji. Tolika raznovrsnost mora se povezati sa veličinom Bi(III)-jona i prisustvominertnog elektronskog para, pri čemu uloga tog elektronskog para u stereohemiji Bi(III)-jedinjenjamože biti veoma različita od slučaja do slučaja. Osim toga, postojanje inertnog elektronskog parabitno utiče i na provodnost jedinjenja u čvrstom stanju.6. Očekivani rezultatiNa osnovu pregleda literature i preliminarnih istraživanja, očekuje se da eksperimentalnirezultati pokažu sledeće:– uz pomoć kojih dopanata i pod kojim uslovima se mogu dobiti jednofazni uzorci sa strukturomγ-Bi 2 O 3 ,– uticaj pojedinačnih dopanata na strukturne karakteristike dopiranih γ-Bi 2 O 3 faza,– uticaj istovremenog prisustva više dopanata na dobijanje i strukturne karakteristike γ-Bi 2 O 3 ,– minimalnu i maksimalnu koncentraciju dopanta neophodnu za dobijanje γ-Bi 2 O 3 faze koja jestabilna na sobnoj temperaturi,– uticaj dopanta na termodinamičku stabilnost dopiranih γ-Bi 2 O 3 faza,– uz pomoć kojih dopanata i pod kojim uslovima se mogu dobiti jednofazni uzorci δ-Bi 2 O 3 koji ćebiti stabilni na sobnoj temperaturi,– uticaj dopanata na strukturu i parametre jedinične ćelije δ-Bi 2 O 3 ,– uticaj dopanata na jonsku provodnost δ-Bi 2 O 3 ,– temperature i toplotne efekte faznih prelaza,– slaganje sa postojećim faznim dijagramima.B. KRATKA BIOGRAFIJAAleksandra H. Dapčević (devojačko prezime Hadži-Tonić) rođena je 2. oktobra 1976. godineu Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Na Tehnološko-metalurški fakultet uBeogradu upisala se 1995. godine, a diplomirala je 2001. godine na odseku za Neorganskuhemijsku tehnologiju, profil Elektrohemijsko inženjerstvo, sa prosečnom ocenom 9,29. Dobitnik jenagrade „Panta Tutundžić“ za uspeh na prvoj godini studija, a po završetku studija i nagradeKraljevske norveške ambasade za najbolje studente u Srbiji. Tokom studija boravila je u Ljubljani