Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Stalna konferencija gradova i opština
Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Stalna konferencija gradova i opština Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Stalna konferencija gradova i opština
20 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?vezanih za novo zapošljavanje. Jedan od osnovnih ciljeva poreskih olakšica sastoji se, naime, ustimulisanju angažovanja novih radnika, kao sredstvu za smanjenje akutne bolesti srpske privrede– visoke nezaposlenosti. Zato su grinfild projekti, koji, po definiciji, donose otvaranje novih radnihmesta, u određenoj meri favorizovani u poređenju sa ulaganjima u privatizovana preduzeća saslabo iskorišćenim ili potpuno neiskorišćenim kapacitetima, gde je redukovanje ukupnog brojazaposlenih, po pravilu, sastavni deo strategije restrukturiranja.Usled vezivanja nekih poreskih podsticaja za zapošljavanje novih radnika, Zakon o porezuna dobit delimično favorizuje grinfild projekte u odnosu na braunfild ulaganja u procesuprivatizacije.2.6. Uredba o direktnim investicijama – Fleksibilan pristupUredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, prvi put usvojena 2006. godine, takođeje imala više verzija. Najradikalnije novine u tekstovima iz 2007. i 2009 podrazumevaju uvođenjepojmova: „ulaganja od posebnog značaja”, „devastirana područja” i „područja od posebnoginteresa”. Za ulaganja od posebnog značaja, u vrednosti većoj od 50, odnosno 200 miliona evra,uz zapošljavanje najmanje 300, tj. 1.000 novih radnika predviđene su subvencije do visine od 20odsto ukupnih ulaganja. Kod proizvodnih projekata u devastiranim područjima i područjima odposebnog interesa iznos bespovratnih sredstava kreće se od 4.000 do 10.000 evra po novozaposlenom,izuzev za automobilsku, elektronsku i industriju informaciono-komunikacionih tehnologija,gde je minimalna pomoć 5.000 evra. Sve ostale opštine, odnosno gradovi, mogu da računajuna sredstva u rasponu između 2.000 i 5.000 evra za ulaganja u proizvodnim sektorima, dok je zaprojekte u oblasti usluga koje su predmet međunarodne trgovine i strateške projekte u oblastiturizma iznos subvencija od 2.000 do 10.000 evra. 20U Uredbi se ne pominju termini „grinfild” i „braunfild”, već se ona u celini odnosi na investicioneprojekte sledeće vrste: 1) započinjanje nove delatnosti; 2) proširenje postojeće delatnosti; 3)diversifikacija postojećeg proizvodnog programa i 4) bitne promene u celokupnom proizvodnomprogramu postojeće delatnosti. Ovakva formulacija projekata dovoljno je fleksibilna da obuhvatii ulaganja u reaktiviranje braunfilda, a i dosadašnja praksa tokom 13 ciklusa dodele bespovratnihsredstava pokazala je da dva tipa investicija imaju identičan pravni tretman, uključujući i delimičnurefundaciju sredstava uloženih u infrastrukturu. S tim u vezi, pozitivna diskriminacija braunfildamogla bi da bude sprovedena upravo kroz mehanizam refundacije ulaganja u otklanjanje posledicazagađenja braunfild lokacija, kada bi takva obaveza važila za privatne investitore. Međutim, koddo sada subvencionisanih braunfild projekata, troškove saniranja ekoloških problema pokrivala jedržava iz budžeta Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, što, inače, i jestenjena obaveza po Zakonu o privatizaciji, tako da se nije pojavila potreba za naknadnim pokrivanjemovih troškova korisnicima subvencija.Tekst Uredbe, kao i praksa dodele sredstava pokazuju ravnopravan tretman investicionihprojekata, bez obzira na vrstu ulaganja.20Više informacija o subvencijama za direktne investicije nalazi se na sledećoj stranici:http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/1/finansiranje/finansijska_podrska_za_investitire/.
3. Izvori finansiranja:Slabo korišćenje raspoloživih opcijaAko postoji strategija, plan ili neki drugi dokument koji predviđa stavljanje prioritetnih braunfildlokacija u ponovnu upotrebu, a pravni režim, uz konstruktivno postupanje svih uključenihstrana, omogućava realizaciju ovakvih projekata, onda je sledeći zadatak za državnu i lokalnu vlastda obezbede sredstva za njihovo finansiranje. Inače je kod nas pozivanje na nedostatak novcapostalo deo poslovnog i političkog folklora i idealno opravdanje za nesposobne; u stvarnosti je,nasuprot tome, mnogo veći problem kreirati prave ideje i razviti profitabilne projekte. Kada su oviuslovi ispunjeni, novac je, po pravilu dostupan, a izvori mogu biti brojni.Kod pravljenja plana finansiranja projekata, sredstva se dele na sopstvena i pozajmljena; u slučajupozajmica, razmatraju se troškovi i drugi uslovi finansiranja, a moguće su i kombinacije obaosnovna izvora. Isti bazični principi važe i za braunfild projekte. Na jednoj strani nalazi se novac izbudžeta (državnog i lokalnog), na drugoj – sredstva iz donatorskih programa, komercijalnih kreditai sličnih izvora (recimo, municipalne obveznice), dok su u sredini razni modaliteti mešovitogfinansiranja, poput javno-privatnih partnerstava.Slika 7. Raspoloživi izvori finansiranja projekata revitalizacije braunfildaSOPSTVENASREDSTVADRŽAVNIBUDŽETLOKALNIBUDŽETIZVORIFINANSIRANJAMEŠOVITASREDSTVAJPPDONACIJEPOZAJMLJENASREDSTVAKREDITIOBVEZNICE21
- Page 1 and 2: Stalna konferencijagradova i opšti
- Page 3 and 4: Sadržaj1. Uvod: Napredak u prethod
- Page 5 and 6: 1. Uvod: Napredak u prethodne četi
- Page 7 and 8: Reaktiviranje braunfilda u Srbiji -
- Page 9 and 10: Reaktiviranje braunfilda u Srbiji -
- Page 11 and 12: Reaktiviranje braunfilda u Srbiji -
- Page 13 and 14: 2. Pravni režim braunfilda:Dovoljn
- Page 15 and 16: Reaktiviranje braunfilda u Srbiji -
- Page 17 and 18: Reaktiviranje braunfilda u Srbiji -
- Page 19: Reaktiviranje braunfilda u Srbiji -
- Page 23 and 24: Reaktiviranje braunfilda u Srbiji -
- Page 25 and 26: 4. Ograničenja revitalizacije brau
- Page 27 and 28: Reaktiviranje braunfilda u Srbiji -
- Page 29 and 30: 5. Rezime: Reaktiviranje braunfilda
- Page 31 and 32: Prilog 1: Investicija kompanije Leo
- Page 33 and 34: Prilog 2: Industrijska zona STEFIL
- Page 36: www.skgo.org
3. Izvori finansiranja:Slabo korišćenje raspoloživih opcijaAko postoji strategija, plan ili neki drugi dokument koji predviđa stavljanje prioritetnih braunfildlokacija u ponovnu upotrebu, a pravni režim, uz konstruktivno postupanje svih uključenihstrana, omogućava realizaciju ovakvih projekata, onda je sledeći zadatak za državnu i lokalnu vlastda obezbede sredstva za njihovo finansiranje. Inače je kod nas pozivanje na nedostatak novcapostalo deo poslovnog i političkog folklora i idealno opravdanje za nesposobne; u stvarnosti je,nasuprot tome, mnogo veći problem kreirati prave ideje i razviti profitabilne projekte. Kada su oviuslovi ispunjeni, novac je, po pravilu dostupan, a izvori mogu biti brojni.Kod pravljenja plana finansiranja projekata, sredstva se dele na sopstvena i pozajmljena; u slučajupozajmica, razmatraju se troškovi i drugi uslovi finansiranja, a moguće su i kombinacije obaosnovna izvora. Isti bazični principi važe i za braunfild projekte. Na jednoj strani nalazi se novac izbudžeta (državnog i lokalnog), na drugoj – sredstva iz donatorskih programa, komercijalnih kreditai sličnih izvora (recimo, municipalne obveznice), dok su u sredini razni modaliteti mešovitogfinansiranja, poput javno-privatnih partnerstava.Slika 7. Raspoloživi izvori finansiranja projekata revitalizacije <strong>braunfilda</strong>SOPSTVENASREDSTVADRŽAVNIBUDŽETLOKALNIBUDŽETIZVORIFINANSIRANJAMEŠOVITASREDSTVAJPPDONACIJEPOZAJMLJENASREDSTVAKREDITIOBVEZNICE21
Change language