Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Stalna konferencija gradova i opština

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?19nizak (svega 29,5 procenata). Ipak, i prema ovoj statistici, novi Zakon o stečaju, donet decembra2009, a u primeni od januara prošle godine, doprineo je našem skoku na listi zemalja, sa 101. na86. mesto. 19Za potencijalne kupce braunfild imovine preduzeća u stečaju, ali i za sve ostale aktere u procesurealizacije ovakvih projekata, osnovni interes je, naravno, da se stečaj odvija što brže i uz štoniže troškove, sve do faze unovčenja stečajne mase kroz prodaju imovine. Možda je rano poslegodinu i po dana primene ocenjivati pune efekte novog Zakona, ali, kroz više njegovih odredbi,stvoreni su preduslovi za efikasnije sprovođenje postupka stečaja.Neke od njih se odnose na organe stečajnog postupka; tako su nadležnosti i odgovornost stečajnogupravnika preciznije određeni, uz uvođenje strožeg nadzora nad njegovim radom, dok jeprostor za manipulacije sužen slučajnim odabirom sa liste aktivnih stečajnih upravnika.U delu finansijskih izdataka, smanjeni su iznos predujma za pokretanje stečaja, kao i troškovipostupka u celini, što bi trebalo dodatno da motiviše strane u postupku da se opredele za ovu, kodnas nepopularnu, meru rešavanja problema u poslovanju. Za one koji ne bi pristali dobrovoljno dapokrenu postupak, Zakon nalaže automatski ulazak u stečaj i to, počev od 2012, za sve firme kojesu neprekidno u blokadi godinu dana.Kod privatizacije iz stečaja, što se u više slučajeva pokazalo kao uspešan metod reaktiviranjabraunfilda (već su pomenuti primeri kompanija Falke i Leoni, a u tu grupu spadaju i subotičkoBratstvo prodato slovačkoj firmi Tatravagonka, kao i NITEX koji je udomljen kod italijanskog Benetton-a),preduzeća nastavljaju da posluju kao pravna lica, dok se njihovi kupci registruju kaovlasnici, sa svim vlasničkim i upravljačkim pravima. U tim situacijama se stečajni postupak protivprivatizovanog preduzeća, kao stečajnog dužnika, prekida i dalje se vodi samo protiv stečajnemase koju zastupa stečajni upravnik u cilju namirenja poverilaca.Nizom izmena ranijih odredbi novi Zakon postavlja osnovu za brže i jeftinije stečajne postupke.2.5. Zakon o porezu na dobit – Skrivenadiskriminacija braunfildaZakon o porezu na dobit iz 2002. godine pretrpeo je ukupno tri izmene u međuvremenu, da biverzija iz 2010. godine bila najrestriktivnija u delu koji se odnosi na poreske podsticaje. Iz ranijegskupa olakšica izostavljene su odredbe o ubrzanoj amortizaciji fiksne imovine, dok je kod poreskihoslobođenja za tzv. velika ulaganja na period od 10 godina donja granica podignuta na 800 milionadinara, uz zapošljavanje najmanje 100 radnika na neodređeno vreme, kao drugi, kumulativni uslov.S druge strane, uvedeno je oslobođenje od plaćanja poreza u periodu od 5 godina za investicije unedovoljno razvijenim područjima (što je naročito važno za rešavanje problema nefunkcionalnihindustrijskih objekata koji su u velikom broju prisutni upravo u ovim sredinama). Takođe, odredbeo poreskim kreditima nisu bitnije menjane, tako da i dalje važi pravo umanjenja poreske obaveze uiznosu od 20% ulaganja u osnovna sredstva, odnosno 80% za 16 posebno naznačenih delatnosti.Navedeni članovi, kao i Zakon u celini ne prave nikakvu razliku između vrsta ulaganja, čime bitrebalo da omoguće jednak pravni tretman grinfild i braunfild investicija. Svojevrsna diskriminacijabraunfild projekata, tačnije onih koji se realizuju kroz privatizaciju, ipak postoji i to zbog uslova19Podaci iz izveštaja Doing Business 2011:http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/serbia/#closing-a-business.