251 vijeće bosne ih od e ministar hercegov dluku ra vine - JP NIO ...
Share Embed Flag
Download ePaper

251 vijeće bosne ih od e ministar hercegov dluku ra vine - JP NIO ...

251 vijeće bosne ih od e ministar hercegov dluku ra vine - JP NIO ... 251 vijeće bosne ih od e ministar hercegov dluku ra vine - JP NIO ...

sllist.ba
11.07.2015 Views

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 3<strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>a budžeta, a da posmat<strong>ra</strong>no u ukupnim <strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>imakonsolidovanog budžeta ovi troškovi učestvuju sa oko 30%,izuzetno je bitno da se <strong>ra</strong>de stalne analize primanja u javnomsektoru na svim nivoima vlasti. Ove analize bi trebalo da<strong>ra</strong>zmat<strong>ra</strong> Fiskalno vijeće, što bi doprinijelo iznalaženjujedinstven<strong>ih</strong> mje<strong>ra</strong> za nj<strong>ih</strong>ovo smanjenje, a posebno krozsprečavanje utrkivanja <strong>ra</strong>zn<strong>ih</strong> nivoa vlasti u povećanju primanjazaposlen<strong>ih</strong>.Politika fiskalne <strong>od</strong>rživosti uvažava okolnosti da ćeFiskalno vijeće i Vijeće <strong>ministar</strong>a BiH posebnu pažnju posvetitiblagovremenoj pripremi potrebn<strong>ih</strong> mje<strong>ra</strong> za sprečavanjemoguć<strong>ih</strong> uticaja više vrsta rizika za postizanje postavljen<strong>ih</strong>ciljeva fiskalne <strong>od</strong>rživosti, kao što su:- spor opo<strong>ra</strong>vak ekonomije Evropske unije i opasnost<strong>od</strong> ponavljanja <strong>od</strong>nosno pr<strong>od</strong>ubljavanja krize,- promjene kreditne politike banaka i redukcijainvesticion<strong>ih</strong> aktivnosti u zemlji,- smanjenje agregatne t<strong>ra</strong>žnje na domaćem tržištu,- promjene poreske politike u smjeru povećanjaporeza i doprinosa,- politička nestabilnost i sporost u provođenju reformi.4. Fiskalna <strong>od</strong>rživost i politika plaća i naknada uinstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>Efikasna politika fiskalne <strong>od</strong>rživosti u institucijama Bosnei Hercego<strong>vine</strong> kao glavni preduslov p<strong>od</strong><strong>ra</strong>zumijeva da ćepolitika plaća i naknada u narednom peri<strong>od</strong>u biti vođena uzpuno provođenje principa fiskalne <strong>od</strong>govornosti. U skladu saovim principom, Vijeće <strong>ministar</strong>a BiH će prilikom utvrđivanjaosnovice za ob<strong>ra</strong>čun plaće zaposlenom u instituciji BiH v<strong>od</strong>iti<strong>ra</strong>čuna o fiskalnoj <strong>od</strong>rživosti, a s ciljem stva<strong>ra</strong>nja uslova zanesmetano funcionisanje institucija BiH. Utvrđivanje osnoviceza ob<strong>ra</strong>čun plaće zasniva se na dokumentu Politika plaća uinstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> koju Vijeće <strong>ministar</strong>a usvajaza četvorog<strong>od</strong>išnji izborni peri<strong>od</strong>.Politika plaća i naknada u institucijama Bosne iHercego<strong>vine</strong> će maksimalno uvažavati kretanja vrijednostiosnovn<strong>ih</strong> makroekonomsk<strong>ih</strong> agregata.Ključna og<strong>ra</strong>ničavajuća determinanta politike plaća inaknada, u funkciji osigu<strong>ra</strong>nja fiskalne <strong>od</strong>rživosti uinstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, i u narednim g<strong>od</strong>inama bitće og<strong>ra</strong>ničenja iz pisma namje<strong>ra</strong> koje je upućeno MMF iz 2012.g<strong>od</strong>ine, u kojem je pored ostalog fiksi<strong>ra</strong>no:- og<strong>ra</strong>ničeno novo zapošljavanje u 2012. g<strong>od</strong>ini,uglavnom u vezi sa provođenjem popisa,<strong>od</strong>ržavanjem lokaln<strong>ih</strong> izbo<strong>ra</strong>, jačanjem kapacitetaagencija u borbi protiv korupcije;- smanjenje osnovice za plaće <strong>od</strong> 4,5 procenata počev<strong>od</strong> maja 2012., <strong>od</strong> kojeg će biti izuzeti zaposlenici sakoeficijentom 1;- smanjenje izdvajanja za naknade troškovazaposlen<strong>ih</strong> za 12 procenata;- ukupni tekući izdaci (koji uključuju bruto plaće inaknade zaposlen<strong>ih</strong> i materijalne troškove) će seog<strong>ra</strong>ničiti na 1,5 procenata isp<strong>od</strong> nivoa izvršenja za2011. g<strong>od</strong>inu;- u 2013. g<strong>od</strong>ini institucije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ćezadržati broj zaposlen<strong>ih</strong> na nivou 2012. g<strong>od</strong>ine.Kako se, prema <strong>od</strong>redbama člana 4. Zakona o plaćama inaknadama u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, plaće inaknade zaposlen<strong>ih</strong> u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>osigu<strong>ra</strong>vaju isključivo iz budžeta, to je i politika plaća, ukvantitativnim okvirima, dominantno determinisana g<strong>od</strong>išnjimbudžetima u naznačenom peri<strong>od</strong>u.S obzirom da se projekcije sv<strong>ih</strong> makroekonomsk<strong>ih</strong>agregata sintetizuju kroz projekcije budžeta, to se i politikaplaća i naknada za naredni naznačeni peri<strong>od</strong> može bazi<strong>ra</strong>ti naprojekcijama datim u Dokumentu okvirnog budžeta institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> do k<strong>ra</strong>ja 2015. g<strong>od</strong>ine. U nastavku seističu najvažnije kvantitativne dimenzije i pa<strong>ra</strong>metri izDokumenta okvirnog budžeta institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>za peri<strong>od</strong> <strong>od</strong> 2013. do 2015. g<strong>od</strong>ine, koje se najviše <strong>od</strong><strong>ra</strong>žavajuna politiku plaća u naznačenom peri<strong>od</strong>u 2013 - 2015. g<strong>od</strong>ine:- Uz plani<strong>ra</strong>na ostvarenja pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a institucija BiH u 2013.,2014. i 2015. g<strong>od</strong>ini u iznosima 881,0, 891,0 i 920,0miliona KM, respektivno, u istim g<strong>od</strong>inama bruto plaće inaknade zaposlen<strong>ih</strong> u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>bi iznosile: 632,0, 645,0 i 658,0 KM, <strong>od</strong>nosno 71,7%,72,4% i 71,5% <strong>od</strong> ukupn<strong>ih</strong> budžetsk<strong>ih</strong> pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> u navedene 3 g<strong>od</strong>ine;- Predviđeni <strong>ra</strong>st pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a <strong>od</strong> indirektn<strong>ih</strong> poreza u Bosni iHercegovini u 2013., 2014. i 2015. g<strong>od</strong>ini je 3,4%, 4,4%, i4,1% g<strong>od</strong>išnje, respektivno, što je vrlo bitno zaostvarivanje politike plaća, s obzirom da su ovi pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>idominantni izvor ukupn<strong>ih</strong> sredstava u budžetu i da jeučešće plaća i naknada u ovim pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>ima <strong>od</strong> 2013. do2015. g<strong>od</strong>ine 84,3%, 86,0% i 84,4%.Fiskalno <strong>od</strong>rživa politika plaća i naknada u institucijamaBosne i Hercego<strong>vine</strong> u naznačenom peri<strong>od</strong>u, pored ostalogobuhvata:- svođenje javn<strong>ih</strong> <strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>a u realne okvire;- smanjenje učešća javn<strong>ih</strong> <strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>a u bruto društvenomproizv<strong>od</strong>u;- moguće g<strong>od</strong>išnje stope <strong>ra</strong>sta prosječn<strong>ih</strong> plaća inaknada u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>utvrđivati u procedu<strong>ra</strong>ma usvajanja Dokumentaokvirnog budžeta i g<strong>od</strong>išnj<strong>ih</strong> zakona o budžetuinstitucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong>obaveza Bosne i Hercego<strong>vine</strong>;- analizu primanja zaposlen<strong>ih</strong> u javnom sektoru nasvim nivoima u BiH, u svrhu sprečavanja"utrkivanja" u povećanju primanja između nivoavlasti u Bosni i Hercegovini;- nastavak provođenja ušteda dogovoren<strong>ih</strong> u okviruStand by a<strong>ra</strong>nžmana sa MMF - om.Na temelju članka 54. stavak (3) Zakona o plaćama inaknadama u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeniglasnik BiH", br. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12, 42/12 i 50/12),članka 17. Zakona o Vijeću <strong>ministar</strong>a Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07,94/07 i 24/08) i članka 3. stavak (1) Odluke o formi<strong>ra</strong>njuPovjerenstva za plaće i naknade u institucijama Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 21/09 i 95/11), Vijeće<strong>ministar</strong>a Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, na 37. sjednici <strong>od</strong>ržanoj 30.siječnja 2013. g<strong>od</strong>ine, donijelo jeODLUKUO USVAJANJU ANALIZE FISKALNE ODRŽIVOSTI UINSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINEČlanak 1.(Predmet Odluke)(1) Ovom Odlukom usvaja se Analiza fiskalne <strong>od</strong>rživosti uinstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.(2) Analiza fiskalne <strong>od</strong>rživosti u institucijama Bosne iHercego<strong>vine</strong> je sastavni dio ove Odluke.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 4 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Članak 2.(Stupanje na snagu)Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".VM broj 34/1330. siječnja 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoPredsjedateljVijeća <strong>ministar</strong>a BiHVjekoslav Bevanda, v. r.ANALIZA FISKALNE ODRŽIVOSTI UINSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE1. Temelji fiskalne <strong>od</strong>rživostiIako je ovaj dokument fokusi<strong>ra</strong>n na analizu fiskalne<strong>od</strong>rživosti u segmentu plaća i naknada u institucijama Bosne iHercego<strong>vine</strong>, on je u temelju ne<strong>od</strong>vojiv <strong>od</strong> fiskalne <strong>od</strong>rživosti ucjelini, <strong>od</strong>nosno <strong>od</strong> <strong>od</strong>ržive fiskalne politike. P<strong>od</strong> <strong>od</strong>rživomfiskalnom politikom <strong>od</strong>nosno fiskalnom <strong>od</strong>rživošćup<strong>od</strong><strong>ra</strong>zumijeva se mogućnost v<strong>ra</strong>ćanja dugova države, zbogčega se ista može poistovjetiti i sa solventnošću. Temeljna dvapa<strong>ra</strong>met<strong>ra</strong> mjerenja i p<strong>ra</strong>ćenja fiskalne <strong>od</strong>rživosti su učešćedeficita tekućeg pro<strong>ra</strong>čuna u BDP i <strong>od</strong>nos ukupnog javnog duga(vanjskog i unut<strong>ra</strong>šnjeg) prema g<strong>od</strong>išnjem BDP.Fiskalna <strong>od</strong>rživost u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>prvenstveno p<strong>od</strong><strong>ra</strong>zumijeva vođenje politike plaća i naknada uzpuno uvažavanje principa fiskalne <strong>od</strong>govornosti, defini<strong>ra</strong>nog<strong>od</strong>redbama članka 3. stavak 1. točka d) Zakona o plaćama inaknadama u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Punopoštivanje tog principa zahtijeva da se politika plaća i naknadau institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> formuli<strong>ra</strong> i prov<strong>od</strong>i tako dadoprinosi <strong>od</strong>nosno ne narušava makroekonomsku stabilnost.Makroekonomska stabilnost uobičajeno se dominantnoosigu<strong>ra</strong>va arsenalom mje<strong>ra</strong> monetarnokreditne i fiskalnepolitike. U specifičnim uvjetima Bosne i Hercego<strong>vine</strong> prvapolitika je, zbog sustava valutnog <strong>od</strong>bo<strong>ra</strong>, potpuno reduci<strong>ra</strong>na, ana fiskalnoj politici je gotovo cjelokupna <strong>od</strong>govornost očuvanjamakroekonomske stabilnosti.Kompleksno državno uređenje doprinosi stva<strong>ra</strong>nju prividapo kojem se fiskalna <strong>od</strong>govornost adresi<strong>ra</strong> na pro<strong>ra</strong>čuninstitucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i na pro<strong>ra</strong>čune entiteta, iako sena nižim <strong>ra</strong>zinama troši oko dvije trećine, <strong>od</strong>nosno preko 7milijardi KM <strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>a zemlje. Zbog toga je teško i kompari<strong>ra</strong>tifiskalnu politiku i fiskalnu <strong>od</strong>rživost Bosne i Hercego<strong>vine</strong> sabilo kojom zemljom.Zbog velike fiskalne decent<strong>ra</strong>lizacije, uz to još bitno<strong>ra</strong>zličite u dva entiteta, fiskalna ingerencija Vijeća <strong>ministar</strong>aBosne i Hercego<strong>vine</strong> sv<strong>od</strong>i se na svega jednu desetinu ukupn<strong>ih</strong>državn<strong>ih</strong> pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a i <strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>a. Fiskalno vijeće nema niti možeimati zakon<strong>od</strong>avno-izvršn<strong>ih</strong> ingerencija i instrumenata nitikapaciteta za efikasno up<strong>ra</strong>vljanje fiskalnom <strong>od</strong>rživošću upreostalom - dominantnom dijelu pro<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong> pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a i<strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>a na nižim <strong>ra</strong>zinama.Navedeni problemi se djelimično rješavaju kroz većustaljenu p<strong>ra</strong>ksu iz<strong>ra</strong>de dokumenta srednjoročn<strong>ih</strong> pro<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong>okvi<strong>ra</strong> i fiskalne politike, kojima se stva<strong>ra</strong>ju preduvjeti dafiskalna politika, <strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>ovna i politika javnog duga buduusklađene sa st<strong>ra</strong>teškim prioritetima i fiskalnim ciljevimazemlje.Uz koncizni osvrt na retrospektivna kretanja javn<strong>ih</strong>pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a i javn<strong>ih</strong> <strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>a, analiza fiskalne <strong>od</strong>rživosti jefokusi<strong>ra</strong>na na kretanja plani<strong>ra</strong>na/procijenjena u relevantnimdokumentima, prije svega u Globalnom okviru fiskalnogbilansa i politika u Bosni i Hercegovini za <strong>ra</strong>zdoblje 2012 -2015. g<strong>od</strong>ine, te na apostrofi<strong>ra</strong>nje glavn<strong>ih</strong> mje<strong>ra</strong> iz st<strong>ra</strong>tegijefiskalne <strong>od</strong>rživosti Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.2. Stanje i plani<strong>ra</strong>na kretanja glavn<strong>ih</strong> pro<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong> pozicijaSva plani<strong>ra</strong>na - procijenjena kretanja pro<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong>pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a i <strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>a vezuju se za plani<strong>ra</strong>ni <strong>ra</strong>st BDP, a njegov <strong>ra</strong>stu Bosni i Hercegovini je ovisan u najvećoj mjeri <strong>od</strong>ekonomsk<strong>ih</strong> kretanja u spoljnjem okruženju. Prema zvaničnimprojekcijama Evropske unije, ekonomski <strong>ra</strong>st 27 zemaljaEvropske unije u 2012. g<strong>od</strong>ini bit će 0%, u 2013., 1,2%, uznormalizaciju u 2014. i 2015. g<strong>od</strong>ini. U tim uvjetima i p<strong>od</strong>pretpostavkom korištenja pretpristupn<strong>ih</strong> fondova Evropskeunije u 2013., te zaduživanjem Bosne i Hercego<strong>vine</strong> k<strong>od</strong>međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> kredito<strong>ra</strong> za <strong>ra</strong>zvojne inf<strong>ra</strong>strukturne projektepočevši <strong>od</strong> 2014. g<strong>od</strong>ine, Direkcija za ekonomsko plani<strong>ra</strong>njeBiH 1 , procjenjuje skroman ekonomski <strong>ra</strong>st u BiH <strong>od</strong> 0,86% u2013. g<strong>od</strong>ini, a u 2014. 3,5% i 2015. g<strong>od</strong>ini 4,4%, tj. da ćerealni BDP iznositi:u g<strong>od</strong>inama: 2012. 2013. 2014. 2015.u mil. KM: 28,940 30,106 31,628 33,626Fiskalno vijeće u Bosni i Hercegovini predviđa 2 realnustopu <strong>ra</strong>sta BDP u 2013. g<strong>od</strong>ini 2,1%; 3,4% u 2014. i 4,4% u2015. g<strong>od</strong>ini.Projekcije pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a i <strong>ra</strong>sh<strong>od</strong>a konsolidovanog pro<strong>ra</strong>čuna uBosni i Hercegovini, prema istom izvoru (dokumentu) suslijedeće:Tabelarni pregled okvi<strong>ra</strong> pro<strong>ra</strong>čuna - u mil. KM –BiH –2011. 2012. 2013. 2014. 2015.konsolidovanoPr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i: 1.113,2 11.403,6 11.447,5 11.843,9 12.200,2Od toga:Poreski pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i 5775,5 5.911,1 6.002,0 6.254,5 6.488,0Doprinosi 4.044,3 4.155,6 4.172,0 4.277,0 4.397,9Rash<strong>od</strong>i 11.351,3 11.664,9 11.822,5 11.788,4 11.983,5Od toga:Bruto plaće i 3.249,4 3.264,9 3.267,8 3.293,6 3.324,4naknadeIzdaci za 2.015,7 2.032,9 2.104,7 2.126,6 2.167,7materijal iuslugeBilans -238,1 -261,3 -375,0 55,5 216,7Pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i <strong>od</strong> neiz<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong> poreza, kao dominantna stavkaukupn<strong>ih</strong> pro<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong> pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a za 2013. g<strong>od</strong>inu su plani<strong>ra</strong>ni uiznosu 5.104,9 miliona KM, što predstavlja <strong>ra</strong>st <strong>od</strong> 3,4% u<strong>od</strong>nosu na procijenjeno ostvarenje u 2012. g<strong>od</strong>ini. Za 2014.g<strong>od</strong>inu predviđa se <strong>ra</strong>st pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>a <strong>od</strong> indirektn<strong>ih</strong> poreza za 4,4%,a u 2015. g<strong>od</strong>ini dalji <strong>ra</strong>st <strong>od</strong> 4,1%.U narednom pregledu prezenti<strong>ra</strong>n je pregled okvi<strong>ra</strong>pro<strong>ra</strong>čuna za institucije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> za <strong>ra</strong>zdoblje 2011-2015. g<strong>od</strong>ine.Pregled okvi<strong>ra</strong> pro<strong>ra</strong>čuna institucija BiH - u mil. KM -Institucije BiH 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.Pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i 829,6 888,0 881,0 891,0 920,0Poreski pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i 689,0 750,0 750,0 750,0 780,0(neiz<strong>ra</strong>vniporezi)Ostali pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i i 140,6 138,0 131,0 141,0 140,0g<strong>ra</strong>ntoviRash<strong>od</strong>i 905,0 950,0 950,0 950,0 980,0Bruto plaće inaknade648,1 635,0 632,0 645,0 658,01 DEP: "OUTLOOK – Perspektive 2012-2015. g<strong>od</strong>ine", Sa<strong>ra</strong>jevo, april 2012.g<strong>od</strong>ine.2 Fiskalno vijeće u BiH: "Globalni okvir fiskalnog bilansa i politika u Bosni iHercegovini 2013-2015. g<strong>od</strong>ina", Sa<strong>ra</strong>jevo, juni 2012. g<strong>od</strong>ine.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 7Дирекција за економско планирање БиХ 1 , процјењујескроман економски раст у БиХ од 0,86% у 2013. години, а у2014. 3,5% и 2015. години 4,4%, тј. да ће реални БДПизносити:у годинама: 2012. 2013. 2014. 2015.у мил. КМ: 28,940 30,106 31,628 33,626Фискални савјет у Босни и Херцеговини предвиђа 2реалну стопу раста БДП у 2013. години 2,1%; 3,4% у 2014.и 4,4% у 2015. години.Пројекције прихода и расхода консолидованог буџетау Босни и Херцеговини, према истом извору (документу) сусљедеће:Табеларни преглед оквира буџета - у мил. КМБиХ -2011. 2012. 2013. 2014. 2015.консолидованоПриходи 11,113,2 11.403,6 11.447,5 11.843,9 12.200,2Од тога:Порески приходи 5.775,5 5.911,1 6.002,0 6.254,5 6.488,0Доприноси 4.044,3 4.155,6 4.172,0 4.277,0 4.397,9Расходи 11.351,3 11.664,9 11.822,5 11.788,4 11.983,5Од тога:Бруто плате и 3.249,4 3.264,9 3.267,8 3.293,6 3.324,4накнадеИздаци за 2.015,7 2.032,9 2.104,7 2.126,6 2.167,7материјал иуслугеБиланс -238,1 -238,1 -375,0 55,5 216,7Приходи од индиректних пореза, као доминантнаставка укупних буџетских прихода за 2013. годину супланирани у износу 5.104,9 милиона КМ, што представљараст од 3,4% у односу на процијењено остварење у 2012.години. За 2014. годину предвиђа се раст прихода одиндиректних пореза за 4,4%, а у 2015. години даљи раст од4,1%.У наредном прегледу презентиран је преглед оквирабуџета за институције Босне и Херцеговине за период2011-2015. године.Преглед оквира буџета институција БиХ - у мил. КМИнституције БиХ 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.Приходи 829,6 888,0 881,0 891,0 920,0Порески приходи 689,0 750,0 750,0 750,0 780,0(индиректни порези)Остали приходи и 140,6 138,0 131,0 141,0 140,0грантовиРасходи 905,0 950,0 950,0 950,0 980,0Бруто плате и 648,1 635,0 632,0 645,0 658,0накнадеИздаци за материјал 172,6 177,0 186,0 196,0 210,0и услугеОстали расходи и 84,2 138,0 132,0 109,0 112,0капитални издациБиланс -75,4 -62,0 -69,0 -59,0 -60,03. Стратегија фискалне одрживости Босне иХерцеговине 2012-2015.Политика фискалне одрживости у будућем периоду ћесе базирати на сљедећим опредјељењима, циљевима имјерама:Посматрано на нивоу консолидованих величина заБосну и Херцеговину, основни циљ у будућемсредњорочном периоду 2013-2015. године јестепобољшање буџетске равнотеже кроз релативно снижавањебуџетских расхода, смањивање дефицита, заустављањераста и постепено смањивање учешћа јавног дуга у БДП-у.Генерално опредјељење стратегије фискалнеодрживости јесте смањење учешћа јавне потрошње у БДПу периоду 2013-2015. године, тако да оно до 2015. године уконсолидованом буџету на нивоу Босне и Херцеговинебуде испод 40% БДП. То подразумијева континуираносмањење примарног дефицита, исказаног у складу саЗаконом о фискалном савјету, као разлика између текућихприхода и текућих расхода кориговане за износ нетокамата.У складу са Законом о задуживању, дугу игаранцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласникБиХ", број 52/08) и одговарајућим ентитетским законима, у2013. години је неопходно задржати горњу границузадужења буџета на нивоу 18%, од износа редовнихприхода остварених у претходној фискалној години,исказана као износ потребан за сервисирање укупнихдугова.Политика у области индиректног опорезивања упериоду 2013-2015. година се заснива на: задржавањујединствене стопе ПДВ, повећању акциза и појачанојконтроли наплате пореза у циљу смањења утаје пореза.У складу с општим опредјељењем за смањење укупнејавне потрошње, сагледавајући надлежности и потребесвих институција на нивоу Босне и Херцеговине, средстваза финансирање институција Босне и Херцеговине која ћесе финансирати из прихода од индиректних пореза за 2013.и 2014. годину се планирају у износу од по 750 милионаКМ, а у 2015. са 780 милиона КМ.У циљу правилног усмјеравања и ефикаснијегтрошења средстава неопходно је наставити саактивностима унапређења и јачања управљања јавнимфинансијама, посебно са активностима програмскогбуџетирања.С обзиром да трошкови за плате и накнаде запослениху институцијама Босне и Херцеговине чине око 2/3укупних расхода буџета, а да посматрано у укупнимрасходима консолидованог буџета ови трошкови учествујуса око 30%, изузетно је битно да се раде сталне анализепримања у јавном сектору на свим нивоима власти. Овеанализе би требало да разматра Фискални савјет, што бидопринијело изналажењу јединствених мјера за њиховосмањење, а посебно кроз спречавање утркивања разнихнивоа власти у повећању примања запослених.Политика фискалне одрживости уважава околности даће Фискални савјет и Савјет министара БиХ посебнупажњу посветити благовременој припреми потребних мјераза спречавање могућих утицаја више врста ризика запостизање постављених циљева фискалне одрживости, каошто су:- спор опоравак економије Европске уније иопасност од понављања односно продубљавањакризе,- промјене кредитне политике банака и редукцијаинвестиционих активности у земљи,- смањење агрегатне тражње на домаћем тржишту,- промјене пореске политике у смјеру повећањапореза и доприноса,- политичка нестабилност и спорост у провођењуреформи.1 ДЕП: "OUTLOOK - Перспективе 2012-2015. године", Сарајево, април 2012.године.2 Фискални савјет у БиХ: ''Глобални оквир фискалног биланса и политика уБосни и Херцеговини 2013-2015. година", Сарајево, јуни 2012. године.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 8 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.4. Фискална одрживост и политика плата и накнада уинституцијама Босне и ХерцеговинеЕфикасна политика фискалне одрживости уинституцијама Босне и Херцеговине као главни предусловподразумијева да ће политика плата и накнада у наредномпериоду бити вођена уз пуно провођење принципафискалне одговорности. У складу са овим принципом,Савјет министара БиХ ће приликом утврђивања основицеза обрачун плате запосленом у институцији БиХ водитирачуна о фискалној одрживости, а с циљем стварањауслова за несметано фунционисање институција БиХ.Утврђивање основице за обрачун плате заснива се надокументу Политика плата у институцијама Босне иХерцеговине коју Савјет министара усваја зачетворогодишњи изборни период.Политика плата и накнада у институцијама Босне иХерцеговине ће максимално уважавати кретањавриједности основних макроекономских агрегата.Кључна ограничавајућа детерминанта политике платаи накнада, у функцији обезбјеђења фискалне одрживости уинституцијама Босне и Херцеговине, и у нареднимгодинама биће ограничења из писма намјера које јеупућено ММФ из 2012. године, у којем је поред осталогфиксирано:- ограничено ново запошљавање у 2012. години,углавном у вези са провођењем пописа,одржавањем локалних избора, јачањемкапацитета агенција у борби против корупције;- смањење основице за плате од 4,5 проценатапочевши од маја 2012., од којег ће бити изузетизапосленици са коефицијентом 1;- смањење издвајања за накнаде трошковазапослених за 12 процената;- укупни текући издаци (који укључују брутоплате и накнаде запослених и материјалнетрошкове) ће се ограничити на 1,5 проценатаиспод нивоа извршења за 2011. годину;- у 2013. години институције Босне и Херцеговинеће задржати број запослених на нивоу 2012.године.Како се, према одредбама члана 4. Закона о платама инакнадама у институцијама Босне и Херцеговине, плате инакнаде запослених у институцијама Босне и Херцеговинеобезбјеђују искључиво из буџета, то је и политика плата, уквантитативним оквирима, доминантно детерминисанагодишњим буџетима у назначеном периоду.С обзиром да се пројекције свих макроекономскихагрегата синтетизују кроз пројекције буџета, то се иполитика плата и накнада за наредни назначени периодможе базирати на пројекцијама датим у Документуоквирног буџета институција Босне и Херцеговине до краја2015. године. У наставку се истичу најважнијеквантитативне димензије и параметри из Документаоквирног буџета институција Босне и Херцеговине запериод од 2013. до 2015. године, које се највишеодражавају на политику плата у назначеном периоду 2013 –2015. године:- Уз планирана остварења прихода институција БиХ у2013., 2014. и 2015. години у износима 881,0, 891,0 и920,0 милиона КМ, респективно, у истим годинамабруто плате и накнаде запослених у институцијамаБосне и Херцеговине би износиле: 632,0, 645,0 и 658,0КМ, односно 71,7%, 72,4% и 71,5% од укупнихбуџетских прихода институција Босне и Херцеговинеу наведене 3 године;- Предвиђени раст прихода од индиректних пореза уБосни и Херцеговини у 2013., 2014. и 2015. години је3,4%, 4,4%, и 4,1% годишње, респективно, што је врлобитно за остваривање политике плата, с обзиром да суови приходи доминантни извор укупних средстава убуџету и да је учешће плата и накнада у овимприходима од 2013. до 2015. године 84,3%, 86,0% и84,4%.Фискално одржива политика плата и накнада уинституцијама Босне и Херцеговине у назначеном периоду,поред осталог обухвата:- свођење јавних расхода у реалне оквире;- смањење учешћа јавних расхода у брутодруштвеном производу;- могуће годишње стопе раста просјечних плата инакнада у институцијама Босне и Херцеговинеутврђивати у процедурама усвајања Документаоквирног буџета и годишњих закона о буџетуинституција Босне и Херцеговине и међународнихобавеза Босне и Херцеговине;- анализу примања запослених у јавном сектору насвим нивоима у БиХ, у сврху спречавања"утркивања" у повећању примања између нивоавласти у Босни и Херцеговини;- наставак провођења уштеда договорених уоквиру Stand by аранжмана са ММФ -ом.252Na osnovu člana 17. Zakona o finansi<strong>ra</strong>nju institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09,42/12 i 87/12), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obaveza Bosne iHercego<strong>vine</strong> za 2013. g<strong>od</strong>inu ("Službeni glasnik BiH", broj100/12) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem izamjenicima predsjedavajućeg Vijeća <strong>ministar</strong>a Bosne iHercego<strong>vine</strong> za interventno korištenje budžetske rezerve("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), zamjenik predsjedavajućegVijeća <strong>ministar</strong>a Bosne i Hercego<strong>vine</strong> donio jeODLUKUO INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVATEKUĆE BUDŽETSKE REZERVEČlan 1.(Predmet Odluke)Odob<strong>ra</strong>vaju se sredstva za interventno korištenje tekućebudžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong> imeđunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obaveza Bosne i Hercego<strong>vine</strong> za 2013. g<strong>od</strong>inu, uiznosu <strong>od</strong> 2.000,00 KM Emini Hasanagić iz Mosta<strong>ra</strong>, u svrhujednok<strong>ra</strong>tne pomoći za finansi<strong>ra</strong>nje upisa na III ciklusstudija/doktorski studij na P<strong>ra</strong>vnom fakultetu Univerziteta uSa<strong>ra</strong>jevu.Član 2.(Nadležnost za realizaciju)Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvofinansija i trezo<strong>ra</strong> Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u skladu sa Zakonom ofinansi<strong>ra</strong>nju institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, a uplatu će izvršitina <strong>ra</strong>čun P<strong>ra</strong>vnog fakulteta Univerziteta u Sa<strong>ra</strong>jevu.Član 3.(Stupanje na snagu)Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".Broj 01-50-2-4436-l/1325. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoZamjenik predsjedavajućegVijeća <strong>ministar</strong>a BiHDr. Zlatko Lagumdžija, s. r.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 9Na temelju članka 17. Zakona o financi<strong>ra</strong>nju institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09,42/12 i 87/12), članka 13. stavak (2) Zakona o Pro<strong>ra</strong>čunuinstitucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obveza Bosne iHercego<strong>vine</strong> za 2013. g<strong>od</strong>inu ("Službeni glasnik BiH", broj100/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju izamjenicima predsjedatelja Vijeća <strong>ministar</strong>a Bosne iHercego<strong>vine</strong> za interventno korištenje pro<strong>ra</strong>čunske pričuve("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), zamjenik predsjedateljaVijeća <strong>ministar</strong>a Bosne i Hercego<strong>vine</strong> donio jeODLUKUO INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVATEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVEČlanak 1.(Predmet Odluke)Odob<strong>ra</strong>vaju se sredstva za interventno korištenje tekućepro<strong>ra</strong>čunske pričuve Pro<strong>ra</strong>čuna institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obaveza Bosne i Hercego<strong>vine</strong> za 2013. g<strong>od</strong>inu,u iznosu <strong>od</strong> 2.000,00 KM Emini Hasanagić iz Mosta<strong>ra</strong>, u svrhujednok<strong>ra</strong>tne potpore za financi<strong>ra</strong>nje upisa na III ciklusstudija/doktorski studij na P<strong>ra</strong>vnom fakultetu Univerziteta uSa<strong>ra</strong>jevu.Članak 2.(Mjer<strong>od</strong>avnost za realizi<strong>ra</strong>nje)Za realizi<strong>ra</strong>nje ove Odluke zaduženo je Ministarstvofinancija i trezo<strong>ra</strong> Bosne i Hercego<strong>vine</strong> sukladno Zakonu ofinanci<strong>ra</strong>nju institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, a uplatu će izvršitina <strong>ra</strong>čun P<strong>ra</strong>vnog fakulteta Univerziteta u Sa<strong>ra</strong>jevu.Članak 3.(Stupanje na snagu)Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".Broj 01-50-2-4436-l/1325. veljače 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoZamjenik predsjedateljaVijeća <strong>ministar</strong>a BiHDr. Zlatko Lagumdžija, v. r.На основу члана 17. Закона о финансирањуинституција Босне и Херцеговине ("Службени гласникБиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12 и 87/12), члана 13. став (2)Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине имеђународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013.годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12) и Одлуке опреносу овлашћења предсједавајућем и замјеницимапредсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговинеза интервентно коришћење буџетске резерве ("Службенигласник БиХ", број 10/13), замјеник предсједавајућегСавјета министара Босне и Херцеговине донио јеОДЛУКУО ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВАТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕЧлан 1.(Предмет Одлуке)Одобравају се средства за интервентно коришћењетекуће буџетске резерве Буџета институција Босне иХерцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговинеза 2013. годину, у износу од 2.000,00 КМ Емини Хасанагићиз Мостара, у сврху једнократне помоћи за финансирањеуписа на III циклус студија/докторски студиј на Правномфакултету Универзитета у Сарајеву.Члан 2.(Надлежност за реализовање)За реализовање ове Одлуке задужено је Министарствофинансија и трезора Босне и Херцеговине у складу саЗаконом о финансирању институција Босне и Херцеговине,а уплату ће извршити на рачун Правног факултетаУниверзитета u Сарајеву.Члан 3.(Ступање на снагу)Ова Одлука ступа на снагу даном доношења иобјављује се у "Службеном гласнику БиХ".Број 01-50-2-4436-1/1325. фебруара 2013. годинеСарајевоЗамјеник предсједавајућегСавјета министара БиХДр Златко Лагумџија, с. р.253Na osnovu člana 17. Zakona o finansi<strong>ra</strong>nju institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09,42/12 i 87/12), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obaveza Bosne iHercego<strong>vine</strong> za 2013. g<strong>od</strong>inu ("Službeni glasnik BiH", broj100/12), Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem izamjenicima predsjedavajućeg Vijeća <strong>ministar</strong>a Bosne iHercego<strong>vine</strong> za interventno korištenje budžetske rezerve("Službeni glasnik BiH", broj 10/13) i Odluke o utvrđivanjukriterija za korištenje sredstava iz interventne budžetske rezervebroj 01-02-1-2108-1/13 <strong>od</strong> 31.01.2013. g<strong>od</strong>ine, zamjenikpredsjedavajućeg Vijeća <strong>ministar</strong>a Bosne i Hercego<strong>vine</strong> doniojeODLUKUO INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVATEKUĆE BUDŽETSKE REZERVEČlan 1.(Predmet Odluke)Odob<strong>ra</strong>vaju se sredstva za interventno korištenje tekućebudžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong> imeđunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obaveza Bosne i Hercego<strong>vine</strong> za 2013. g<strong>od</strong>inu, uiznosu <strong>od</strong> 2.500,00 KM Ranku Poliću iz Laktaša, u svrhujednok<strong>ra</strong>tne pomoći za liječenje sina.Član 2.(Nadležnost za realizaciju)Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvofinansija i trezo<strong>ra</strong> Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u skladu sa Zakonom ofinansi<strong>ra</strong>nju institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, a uplatu će izvršitina žiro <strong>ra</strong>čun Ranka Polića.Član 3.(Stupanje na snagu)Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".Broj 01-50-3-9462-2/1325. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoZamjenik predsjedavajućegVijeća <strong>ministar</strong>a BiHDr. Nikola Špirić, s. r.Temeljem članka 17. Zakona o financi<strong>ra</strong>nju institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 61/04, 49/02,42/12 i 87/12), članka 13. stavka (2) Zakona o Pro<strong>ra</strong>čunuinstitucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obveza Bosne iHercego<strong>vine</strong> za 2013. g<strong>od</strong>inu ("Službeni glasnik BiH", broj100/12), Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju izamjenicima predsjedatelja Vijeća <strong>ministar</strong>a Bosne iHercego<strong>vine</strong> za interventno korištenje pro<strong>ra</strong>čunske pričuve("Službeni glasnik BiH", broj 10/13) i Odluke o utvrđivanju

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 10 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.kriterija za korištenje sredstava iz interventne pro<strong>ra</strong>čunskepričuve broj 01-02-1-2108-1/13 <strong>od</strong> 31.01.2013. g<strong>od</strong>ine,zamjenik predsjedatelja Vijeća <strong>ministar</strong>a Bosne i Hercego<strong>vine</strong>donio jeODLUKUO INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVATEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVEČlanak 1.(Predmet Odluke)Odob<strong>ra</strong>vaju se sredstva za interventno korištenje tekućepro<strong>ra</strong>čunske pričuve Pro<strong>ra</strong>čuna institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obveza Bosne i Hercego<strong>vine</strong> za 2013. g<strong>od</strong>inu,u iznosu <strong>od</strong> 2.500,00 KM Ranku Poliću iz Laktaša, u svrhujednok<strong>ra</strong>tne pomoći za liječenje sina.Članak 2.(Mjer<strong>od</strong>avnost za realizaciju)Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvofinancija i trezo<strong>ra</strong> Bosne i Hercego<strong>vine</strong> sukladno Zakonu ofinanci<strong>ra</strong>nju institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, a uplatu će izvršitina žiro <strong>ra</strong>čun Ranka Polića.Članak 3.(Stupanje na snagu)Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".Broj 01-50-3-9462-2/1325. veljače 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoZamjenik predsjedateljaVijeća <strong>ministar</strong>a BiHDr. Nikola Špirić, v. r.На основу члана 17. Закона о финансирањуинституција Босне и Херцеговине ("Службени гласникБиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12 и 87/12), члана 13. став (2)Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине имеђународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013.годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12), Одлуке опреносу овлашћења предсједавајућем и замјеницимапредсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговинеза интервентно коришћење буџетске резерве ("Службенигласник БиХ", број 10/13) и Одлуке о утврђивањукритеријума за коришћење средстава из интервентнебуџетске резерве број 01-02-1-2108-1/13 од 31.01.2013.године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Боснеи Херцеговине донио јеОДЛУКУО ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВАТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕЧлан 1(Предмет Одлуке)Одобравају се средства за интервентно коришћењетекуће буџетске резерве Буџета институција Босне иХерцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговинеза 2013. годину, у износу од 2.500,00 КМ Ранку Полићу изЛакташа, у сврху једнократне помоћи за лијечење сина.Члан 2.(Надлежност за реализацију)За реализацију ове Одлуке задужено је Министарствофинансија и трезора Босне и Херцеговине у складу саЗаконом о финансирању институција Босне и Херцеговине,а уплату ће извршити на жиро рачун Ранка Полића.Члан 3.(Ступање на снагу)Ова Одлука ступа на снагу даном доношења иобјављује се у "Службеном гласнику БиХ".Број 01-50-3-9462-2/1325. фебруара 2013. годинеСарајевоЗамјеник предсједавајућегСавјета министара БиХДр Никола Шпирић, с. р.MINISTARSTVO ODBRANEBOSNE I HERCEGOVINE254Na osnovu člana 13. stav (1), tačke e) i r), člana 15. tačkea) Zakona o <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ni Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH", broj 88/05) i člana 33. stav (3) Zakona o službi uOružanim snagama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH", br. 88/05, 53/07, 59/09, 74/10 i 42/12), <strong>ministar</strong> <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>nedonosiPRAVILNIKO IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA OVOJNOJ DISCIPLINI I DISCIPLINSKOM POSTUPKUČlan 1.U članu 1. P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj disciplini i disciplinskompostupku, iza riječi "vojn<strong>od</strong>isciplinsk<strong>ih</strong> vijeća" d<strong>od</strong>aju sesljedeće nove riječi:"u Ministarstvu <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne i Oružanim snagama Bosne iHercego<strong>vine</strong> (u daljnjem tekstu: MO i Oružan<strong>ih</strong> snaga Bosne iHercego<strong>vine</strong>)".Član 2.U članu 4. iza stava (4) P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj disciplini idisciplinskom postupku, broj 13-02-3-1627/10 <strong>od</strong> 01.04.2010.g<strong>od</strong>ine, d<strong>od</strong>aje se novi stav (5) koji glasi:"(5) Vojna lica <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>ju za povredu vojne disciplinekada su <strong>ra</strong>zmještena za vrijeme ope<strong>ra</strong>cija p<strong>od</strong>rške miru nateritoriji st<strong>ra</strong>ne zemlje, ako je to u saglasnosti sa međunar<strong>od</strong>nimspo<strong>ra</strong>zumima i općepriznatim principima i p<strong>ra</strong>vilimameđunar<strong>od</strong>nog p<strong>ra</strong>va".Član 3.U članu 25. P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj disciplini i disciplinskompostupku, mijenja se stav (3) i glasi:"(3) Naredba o izrečenoj disciplinskoj mjeri izvršava sekada naredba postane konačna".Iza stava (3) d<strong>od</strong>aje se novi stav (4) koji glasi:"(4) Naredba o izrečenoj disciplinskoj mjeri postajekonačna kada protekne rok za žalbu, a žalba nije p<strong>od</strong>nesena idanom dostavljanja rješenja donesenog po žalbi".Član 4.U članu 28. P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj disciplini i disciplinskompostupku, mijenja se stav (7) i glasi:"(7) Prvostepeno vojn<strong>od</strong>isciplinsko vijeće za <strong>od</strong>lučivanjeo <strong>od</strong>govornosti za disciplinske prestupe koje počineprofesionalna vojna lica <strong>ra</strong>spoređena u MO BiH imenujurukov<strong>od</strong>ioci organizacijsk<strong>ih</strong> jedinica Ministarstva <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne izreda ofici<strong>ra</strong> <strong>ra</strong>spoređen<strong>ih</strong> u MO i OS BiH".Član 5.U članu 46. P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj disciplini i disciplinskompostupku, mijenja se stav (3) i glasi:"(3) Rješenje <strong>od</strong>nosno zaključak ovje<strong>ra</strong>va se pečatomkomande brigade ili jedinice istog ili višeg <strong>ra</strong>nga Oružan<strong>ih</strong>snaga Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, u skladu sa propisom o upotrebipečata".

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 11Član 6.Ove izmjene i dopune stupaju na snagu danom donošenjai objavit će se u "Službenom glasniku BiH".Broj 13-02-3-1627-1/1001. novemb<strong>ra</strong> 2012. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoPo ovlaštenjuZamjenik minist<strong>ra</strong>Mr. Mirko Okolić, s. r.Temeljem članka 13. stavak (1), točke e) i r), članka 15.točke a) Zakona o ob<strong>ra</strong>ni Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeniglasnik BiH", broj 88/05) i članka 33. stavak (3) Zakona oslužbi u Oružanim snagama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeniglasnik BiH", br. 88/05, 53/07, 59/09, 74/10 i 42/12), <strong>ministar</strong>ob<strong>ra</strong>ne donosiPRAVILNIKO IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA OVOJNOJ STEGI I STEGOVNOM POSTUPKUČlanak 1.U članku 1. P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj stegi i stegovnompostupku, iza riječi "vojnostegovn<strong>ih</strong> vijeća" d<strong>od</strong>aju se sljedećenove riječi:"u Ministarstvu ob<strong>ra</strong>ne i Oružanim snagama Bosne iHercego<strong>vine</strong> (u daljnjem tekstu: MO i Oružan<strong>ih</strong> snaga Bosne iHercego<strong>vine</strong>)".Članak 2.U članku 4. iza stavka (4) P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj stegi istegovnom postupku, broj 13-02-3-1627/10 <strong>od</strong> 01.04.2010.g<strong>od</strong>ine, d<strong>od</strong>aje se novi stavak (5) koji glasi:"(5) Vojne osobe <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>ju za povredu vojne stege kadasu <strong>ra</strong>zmještene za vrijeme ope<strong>ra</strong>cija potpore miru na teritorijist<strong>ra</strong>ne zemlje, ako je to u suglasnosti sa međunar<strong>od</strong>nimspo<strong>ra</strong>zumima i općepriznatim principima i p<strong>ra</strong>vilimameđunar<strong>od</strong>nog p<strong>ra</strong>va".Članak 3.U članku 25. P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj stegi i stegovnompostupku, mijenja se stavak (3) i glasi:"(3) Zapovijed o izrečenoj stegovnoj mjeri izvršava sekada zapovijed postane konačna".Iza stavka (3) d<strong>od</strong>aje se novi stavak (4) koji glasi:"(4) Zapovijed o izrečenoj stegovnoj mjeri postajekonačna kada protekne rok za žalbu, a žalba nije p<strong>od</strong>nesena idanom dostavljanja rješenja donesenog po žalbi".Članak 4.U članku 28. P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj stegi i stegovnompostupku, mijenja se stavak (7) i glasi:"(7) Prvostupanjsko vojnostegovno vijeće za <strong>od</strong>lučivanjeo <strong>od</strong>govornosti za stegovne prijestupe koje počine djelatnevojne osobe <strong>ra</strong>spoređene u MO BiH imenuju rukov<strong>od</strong>iteljiorganizacijsk<strong>ih</strong> jedinica Ministarstva ob<strong>ra</strong>ne iz reda časnika<strong>ra</strong>spoređen<strong>ih</strong> u MO i OS BiH".Članak 5.U članku 46. P<strong>ra</strong>vilnika o vojnoj stegi i stegovnompostupku, mijenja se stavak (3) i glasi:"(3) Rješenje <strong>od</strong>nosno zaključak ovje<strong>ra</strong>va se pečatomzapovjedništva brigade ili postrojbe istog ili višeg <strong>ra</strong>ngaOružan<strong>ih</strong> snaga Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, sukladno propisu oupo<strong>ra</strong>bi pečata".Članak 6.Ove izmjene i dopune stupaju na snagu danom donošenjai objaviti će se u "Službenom glasniku BiH."Broj 13-02-3-1627-1/1001. studenoga 2012. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoPo ovlastiZamjenik minist<strong>ra</strong>Mr. Mirko Okolić, v. r.На основу члана 13. став (1), тачке е) и р), члана 15.тачке а) Закона о одбрани Босне и Херцеговине("Службени гласник БиХ", број 88/05) и члана 33. став (3)Закона о служби у Оружаним снагама Босне и Херцеговине("Службени гласник БиХ", бр. 88/05, 53/07, 59/09, 74/10 и42/12), министар одбране доносиПРАВИЛНИКО ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА ОВОЈНОЈ ДИСЦИПЛИНИ И ДИСЦИПЛИНСКОМПОСТУПКУЧлан 1.У члану 1. Правилника о војној дисциплини идисциплинском поступку, иза ријечи "војнодисциплинскихсавјета" додају се сљедеће нове ријечи:" у Министарству одбране и Оружаним снагама Боснеи Херцеговине (у даљњем тексту: МО и Оружаних снагаБосне и Херцеговине)".Члан 2.У члану 4. иза става (4) Правилника о војнојдисциплини и дисциплинском поступку, број 13-02-3-1627/10 од 01.04.2010. године, додаје се нови став (5) којигласи:"(5) Војна лица одговарају за повреду војнедисциплине када су размјештена за вријеме операцијаподршке миру на територији стране земље, ако је то усагласности са међународним споразумима и општепризнатим принципима и правилима међународног права".Члан 3.У члану 25. Правилника о војној дисциплини идисциплинском поступку, мијења се став (3) и гласи:"(3) Наредба о изреченој дисциплинској мјериизвршава се када наредба постане коначна".Иза става (3) додаје се нови став (4) који гласи:"(4) Наредба о изреченој дисциплинској мјери постајеконачна када протекне рок за жалбу, а жалба нијеподнесена и даном достављања рјешења донесеног пожалби".Члан 4.У члану 28. Правилника о војној дисциплини идисциплинском поступку, мијења се став (7) и гласи:"(7) Првостепени војнодисциплински савјет заодлучивање о одговорности за дисциплинске преступе којепочине професионална војна лица распоређена у МО БиХименују руководиоци организационих јединицаМинистарства одбране из реда официра распоређених уМО и ОС БиХ".Члан 5.У члану 46. Правилника о војној дисциплини идисциплинском поступку, мијења се став (3) и гласи:"(3) Рјешење односно закључак овјерава се печатомкоманде бригаде или јединице истог или вишег рангаОружаних снага Босне и Херцеговине, у складу сапрописом о употреби печата".Члан 6.Ове измјене и допуне ступају на снагу даномдоношења и објавиће се у "Службеном гласнику БиХ."Број 13-02-3-1627-1/1001. новембра 2012. годинеСарајевоПо овлаштењуЗамјеник министраМр Мирко Околић, с. р.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 12 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.255Na osnovu člana 15. tačka a) Zakona o <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ni ("Službeniglasnik BiH", broj 88/05) i člana 20. stav 1. Zakona o službi uOružanim snagama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH", broj 88/05, 53/07, 59/09, 74/10 i 42/12), <strong>ministar</strong><strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne donosiPRAVILNIKO UNIFORMAMA ORUŽANIH SNAGA BOSNE IHERCEGOVINEPOGLAVLJE I - OPĆE ODREDBEČlan 1.(Predmet P<strong>ra</strong>vilnika)Ovim p<strong>ra</strong>vilnikom propisuje se vrsta vojne uniforme,sastav kompleta, način nošenja, vrijeme i prilike u kojima vojnuuniformu nose vojna lica na službi u Oružanim snagama Bosnei Hercego<strong>vine</strong> (u daljnjem tekstu: OS BiH).Član 2.(Pojam vojne uniforme)Vojna uniforma OS BiH je propisana vrsta <strong>od</strong>jeće i obućekoju nose vojna lica za vrijeme obavljanja službe i koja na sebiima vojne oznake propisane P<strong>ra</strong>vilnikom o upotrebi zastava iobilježja u OS BiH.Član 3.(Nošenje vojne uniforme)(1) Vojnu uniformu, kao obilježje pripadnosti OS BiH,obavezno nose vojna lica za vrijeme obavljanja službe:a) u Ministarstvu <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne, Zajedničkom štabu,komandama i jedinicama OS BiH,b) na vojnim vježbama i ostalim oblicima vojne obuke,školovanja i stručnog usavršavanja,c) na svečanostima izvan OS BiH, kada na istimučestvuju u svojstvu OS BiH,d) kada učestvuju u ope<strong>ra</strong>cijama p<strong>od</strong>rške miru i drugimaktivnostima u inozemstvu,e) u vojno-diplomatskim predstavništvima i vojnimpredstavništvima u inozemstvu,f) u drugim prilikama, u skladu sa <strong>od</strong>lukama inaredbama nadležn<strong>ih</strong> lica.(2) Vojnu uniformu, kao obilježje pripadnosti OS BiH,obavezno nose pripadnici vjersk<strong>ih</strong> službi u OS BiH,izuzev u vrijeme obavljanja vjerske službe.(3) Lica u rezervnom sastavu, kada su angaži<strong>ra</strong>na u OS BiH,nose vojnu uniformu na isti način i p<strong>od</strong> istim uvjetima kaoi profesionalna vojna lica.(4) Vojnu uniformu mogu nositi članovi Predsjedništva BiH i<strong>ministar</strong> <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne sa propisanom oznakom PredsjedništvaBiH i Ministarstva <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne, prilikom posjeta komandamai jedinicama OS BiH za vrijeme vojn<strong>ih</strong> vježbi u zemlji,kao i tokom služben<strong>ih</strong> posjeta pripadnicima OS BiH uope<strong>ra</strong>cijama p<strong>od</strong>rške miru i drugim aktivnostima uinozemstvu.(5) Vojna lica ne nose vojnu uniformu u sljedećim prilikama:a) izvan <strong>ra</strong>dnoga vremena,b) u obavljanju posebn<strong>ih</strong> zadataka, u skladu sa<strong>od</strong>lukama i naredbama nadležnog lica,c) kada su <strong>ra</strong>spoređena na <strong>ra</strong>d izvan MO i OS BiH, aposebnim propisom ili naredbom nije <strong>od</strong>ređeno danose vojnu uniformu,d) kada su na školovanju u civilnim ob<strong>ra</strong>zovniminstitucijama u BiH i inozemstvu.Član 4.(Namjena i vrste vojn<strong>ih</strong> uniformi)(1) Vojne uniforme OS BiH prema namjeni su:a) jedinstvena terenska uniforma (u daljnjem tekstu:JTU),b) službena uniforma,c) svečana uniforma.(2) Vojne uniforme OS BiH prema pripadnosti vidu su:a) uniforme za pripadnike kopnene vojske (u daljnjemtekstu: KoV),b) uniforme za pripadnike z<strong>ra</strong>čn<strong>ih</strong> snaga i protivz<strong>ra</strong>čne<strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne (u daljnjem tekstu: ZS i PZO).(3) Vojne uniforme prema vremenu u kojem se nose su:a) ljetne,b) zimske.(4) Vojne uniforme prema spolu su:a) jedinstvene,b) ženske,c) muške.(5) Vojna uniforma veličinom mo<strong>ra</strong> <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>ti tjelesnimmje<strong>ra</strong>ma vojnog lica koje je nosi.(6) Izgled i tehničke ka<strong>ra</strong>kteristike vojn<strong>ih</strong> uniformi propisanisu tehničkim uvjetima za dijelove i komplete uniformi.(7) Za pojedinu aktivnost <strong>od</strong>nosno zadatak, nadležno licenaredbom <strong>od</strong>ređuje vrstu vojne uniforme te sastavkompleta za aktivnosti ili zadatke.(8) Vojna lica nose službene vojne uniforme vida kojempripadaju.(9) Kadeti nose vojne uniforme <strong>od</strong>ređene ugovorom oškolovanju.(10) Službene i svečane vojne uniforme mogu nositipenzioni<strong>ra</strong>ni pripadnici Oružan<strong>ih</strong> snaga BiH, koje sunosili u momentu penzioni<strong>ra</strong>nja, u svečanim prilikama uOružanim snagama (vojne svečanosti, vojne proslave,vojne počasti, vojne žalosti), kako je propisanoP<strong>ra</strong>vilnikom o svečanostima i počastima.Član 5.(Nošenje vojn<strong>ih</strong> oznaka, <strong>od</strong>likovanja i medalja)(1) Vojne oznake, <strong>od</strong>likovanja i medalje, na vojnoj uniforminose se na način kako je propisano P<strong>ra</strong>vilnikom o upotrebizastava i obilježja u Oružanim snagama Bosne iHercego<strong>vine</strong>.(2) Vojne oznake su stilizi<strong>ra</strong>ni elementi na vojnimuniformama, koje identifici<strong>ra</strong>ju pripadnika OS BiH uslužbi i prikazuju njegove <strong>od</strong>ređene profesionalnekvalitete.(3) Vojne oznake u OS BiH mogu biti u formi znački(bedževa) i amblema. Značke i amblemi ne mogu sadržatinepr<strong>ih</strong>vatljive sadržaje koji na bilo koji način vrijeđajug<strong>ra</strong>đane BiH ili pripadnike drug<strong>ih</strong> nacionalnosti. Vojneoznake se nose isključivo na vojnim uniformama.(4) Amblemi predstavljaju stilizi<strong>ra</strong>ne elemente koji doprinosejačanju osjećaja pripadnosti <strong>od</strong>ređenoj komandi ilijedinici. Amblemi OS BiH iz<strong>ra</strong>đuju se na platnu,tehnikom tkanja ili vezenja.(5) Amblemi za nošenje na uniformi mogu da se iz<strong>ra</strong>đuju udvije varijante, i to: u punom koloru i u reduci<strong>ra</strong>nimbojama Jedinstvene terenske uniforme.(6) Na službenoj i svečanoj uniformi pripadnika OS BiH<strong>ra</strong>zlikuju se tri statusa: profesionalni, službeni i lični.(7) Profesionalni status je defini<strong>ra</strong>n predjelom koji obuhvataglavu i <strong>ra</strong>mena, gdje se nalaze sljedeće oznake:a) značka (bedž) na šapki (beretki ili kapi);b) oznaka čina (navlake na epoletama - tvrde itubularne);c) oznake r<strong>od</strong>a ili službe (na reverima košulje ilibluze);d) <strong>ra</strong>mena zastavica BiH (na desnom <strong>ra</strong>menu <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong>predmeta službene uniforme).

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 13(8) Službeni status je defini<strong>ra</strong>n predjelom koji obuhvata lijevust<strong>ra</strong>nu, gdje se nalaze sljedeće oznake:a) oznaka pripadnosti puku (amblem na lijevom<strong>ra</strong>menu 40 mm isp<strong>od</strong> <strong>ra</strong>menog šava) i amblemkomande - jedinice OS BiH (na lijevom <strong>ra</strong>menu 10mm isp<strong>od</strong> amblema pripadnosti puku);b) nosač sa vrpcama <strong>od</strong>likovanja, medalja i priznanja(iznad lijevog džepa na grudima);c) značka službene identifikacije (zakačena o dugmelijevog džepa ili na naboru lijevog džepa).(9) Lični status je defini<strong>ra</strong>n predjelom koji obuhvata desnust<strong>ra</strong>nu, gdje se nalaze sljedeće oznake:a) oznaka za ličnu identifikaciju - identifikacijskapločica (na sredini iznad poklopca desnog džepa);b) značka najvišeg stepena završenog kursa,usavršavanja ili škole (na sredini nabo<strong>ra</strong> desnogdžepa).(10) Amblemi na Jedinstvenoj terenskoj uniformi su iz<strong>ra</strong>đeni<strong>od</strong> tekstila u reduci<strong>ra</strong>nim bojama, u skladu sa bojamadigitalnog dezena JTU, osim amblema pripadnostipješadijskom puku i amblema komandi i jedinica OS BiH.(11) Profesionalni status na JTU defini<strong>ra</strong>nje predjelom kojiobuhvata glavu, <strong>ra</strong>mena i grudi. U predjelu glave nalazi seoznaka za kapu - beretku (metalna ili platnena); u predjelugrudi nalazi se oznaka čina (na lijevoj st<strong>ra</strong>ni grudi iznadoznake "OS BiH"; u predjelu <strong>ra</strong>mena nalazi se <strong>ra</strong>menazastavica BiH (na desnom <strong>ra</strong>menu).(12) Službeni status na JTU defini<strong>ra</strong>nje predjelom kojiobuhvata lijevu st<strong>ra</strong>nu. U predjelu koji obuhvata lijevust<strong>ra</strong>nu grudi nalaze se prsna oznaka "ORUŽANE SNAGEBiH" (neposredno iznad desnog džepa); u predjelu lijevog<strong>ra</strong>mena nalaze se: oznaka pripadnosti pješadijskom puku(na lijevom <strong>ra</strong>menu 40 mm isp<strong>od</strong> <strong>ra</strong>menog šava) i oznakapripadnosti komandi - jedinici OS BiH (na lijevom<strong>ra</strong>menu 10 mm isp<strong>od</strong> oznake puka).(13) Lični status na JTU defini<strong>ra</strong>n je predjelom koji obuhvatadesnu st<strong>ra</strong>nu. U predjelu koji obuhvata desnu st<strong>ra</strong>nu grudinalazi se: oznaka imena i prezimena (neposredno iznaddesnog džepa); značka najvišeg stepena završenog kursa,usavršavanja ili škole (na sredini desnog džepa).(14) Svi pripadnici OS BiH, osim ofici<strong>ra</strong> u činu gene<strong>ra</strong>la, naJTU mogu nositi najviše dva obilježja na lijevom rukavu.Oficiri u činu gene<strong>ra</strong>la koji komanduju brigadama, noseobilježja brigade na lijevom rukavu i ne mogu nositinikakvo drugo obilježje.POGLAVLJE II - SASTAV KOMPLETA I NOŠENJEVOJNIH UNIFORMIČlan 6.(Sastav kompleta jedinstvene terenske uniforme)KapaDIJELOVI KOMPLETA UNIFORMEPotkapa vojnička, vunenaJaknaPantaloneKošuljaJakna sa kapuljačom i uloškom za hladno i kišnovrijemePantalone sa uloškom za kišno i hladno vrijemeZIMSKAsmeđe,zeleneBojadigitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>LJETNA-Kaiš za pantalone, platneniOpasač sa uprtačima, platneniČa<strong>ra</strong>pe vunene, dokoljeniceČa<strong>ra</strong>pe pamučne, zimskesmeđe,zelenesmeđe,zeleneČa<strong>ra</strong>pe pam.sintetičke, ljetne -Majica k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong> rukava -Majica dug<strong>ih</strong> rukavasmeđe,zelenesmeđe, zelenesmeđe, zelene--smeđe,zelenesmeđe,zeleneDžemper vuneni digitalna ša<strong>ra</strong> -Rukavice vuneneGaće zimske, dugesmeđe,zelenesmeđe,zeleneGaće k<strong>ra</strong>tke ----smeđe,zeleneČizme za hladno vrijeme, kožne, crne crna -Cipele sa povišenim sa<strong>ra</strong>ma - crnaCipela sa niskom sarom - gojzericaKabanica kišnaŠešir maskimi (za misije)Donje rublje za žene (za misije)Pripadajuće vojne oznakesmeđe, zelenedigitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>Matrikula (za misije)(1) Jakna, jakna i pantalone za kišno i hladno vrijeme,kabanica kišna, rukavice, džemper i čizme za hladnovrijeme, kožne crne, nose se po potrebi, zavisno <strong>od</strong>vremensk<strong>ih</strong> uvjeta.(2) Ljeti se, kao vanjski dio uniforme nose pantalone, košuljaspušten<strong>ih</strong> ili zavrnut<strong>ih</strong> rukava, kaiš za pantalone, kapa icipele sa povišenim sa<strong>ra</strong>ma, kožne, crne.(3) Kada treba osigu<strong>ra</strong>ti jednoob<strong>ra</strong>znost u <strong>od</strong>ijevanju, nošenjeuniforme reguli<strong>ra</strong> staiješina na položaju komandantabataljona, njemu <strong>ra</strong>vnom ili višem položaju.(4) Pripadanje <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong> predmeta iz sastava kompleta ivremenski resursi dati su u tabeli, Prilog broj 1 (jedan)ovog p<strong>ra</strong>vilnika.(5) Jedinstvenu terensku uniformu nose vojnici u svimuvjetima potrebe službe, a ostala vojna lica na vojnimvježbama, obuci, u borbenim i drugim ope<strong>ra</strong>cijama, zavrijeme povišene borbene spremnosti, u <strong>ra</strong>tnome stanju i uizvršavanju drug<strong>ih</strong> zadataka u BiH i inozemstvu, ponaređenju nadležnog starješine.(6) Jedinstvenu terensku uniformu nose i kandidati za prijemu OS BiH za vrijeme dok su na obuci u komandama ijedinicama OS BiH.(7) Jedinstvena terenska uniforma se iz<strong>ra</strong>đuje u jedinstvenojljetno-zimskoj formi za žene i muškarce.(8) Jedinstvena terenska uniforma se iz<strong>ra</strong>đuje u digitalnoj šari"USCM Twill Wo<strong>od</strong>land Digitalized Camo; Nyco TwillCyres Multi Cam".(9) Za izvršenje posebn<strong>ih</strong> zadataka u misijama, može sekoristiti posebna terenska vojna uniforma prilagođenauvjetima izvršenja t<strong>ih</strong> zadataka,(10) Po prestanku profesionalne vojne službe, jedinstvenaterenska uniforma se <strong>ra</strong>zdužuje.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 14 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Član 7.(Osnovni dijelovi maskirne uniforme)Osnovni dijelovi kompleta jedinstvene terenske uniformesu:a) kapa,b) jakna,c) džemper,d) pantalone,e) košulja,f) majica,g) ča<strong>ra</strong>pe,h) čizme, cipele sa povišenom sarom, gojzerice,i) kaiš za pantalone,j) opasač,k) kabanica kišna.Član 8.(Nošenje osnovn<strong>ih</strong> dijelova kompleta)(1) Kapa se obavezno nosi na otvorenom prostoru, tako daobrub kape ide v<strong>od</strong>o<strong>ra</strong>vno po ivici najvećeg obima glave.(2) Jakna se nosi kao vanjski dio vojne uniforme, prekokošulje ili džempe<strong>ra</strong>, obavezno zakopčana.(3) Džemper se nosi preko majice (dugog ili k<strong>ra</strong>tkog rukava),isp<strong>od</strong> jakne, kao vanjski ili unutarnji dio vojne uniforme,ovisno o zadatku, meteorološkim uvjetima i tempe<strong>ra</strong>turi.(4) Pantalone se nose s nogavicama uvučenima u čizme.(5) Košulja se nosi preko pantalona kao unutarnji ili vanjskidio vojne uniforme. U ljetnom <strong>ra</strong>zdoblju može se nositi srukavima p<strong>od</strong>vrnutima iznad lakta, ne prekrivajućipropisane vojne oznake koje se nose na rukavima, nanačin da nije vidljivo naličje platna košulje.(6) Majica se nosi isp<strong>od</strong> košulje.(7) Vojničke čizme, cipele sa povišenom sarom ili gojzerice,nose se u zavisnosti <strong>od</strong> vrste zadatka i vremensk<strong>ih</strong> uvjeta,na način da se vezice (pertle) na navedenoj obući vežuunakrsno, a k<strong>ra</strong>jevi vezica mo<strong>ra</strong>ju biti uvučeni u obuću.(8) Kaiš platneni za pantalone se nosi uvučen u pantalone usvim prilikama.(9) Opasač platneni nosi se preko gornj<strong>ih</strong> vanjsk<strong>ih</strong> dijelovavojne uniforme, u skladu sa Strojevim p<strong>ra</strong>vilom.Član 9.(Dopunski dijelovi jedinstvene terenske uniforme)(1) Dopunski dijelovi jedinstvene terenske uniforme su:a) maskirni šešir,b) potkapa,c) rukavice,d) donje rublje,e) matrikula.(2) Matrikula se nosi oko v<strong>ra</strong>ta, a sadrži slijedeće p<strong>od</strong>atke:a) OSBiH,b) ime i prezime,c) vojni identifikacijski broj,d) krvna grupa,e) upozorenje na alergije (po ličnoj prijavi) if) oznaka vjeroispovijesti (po ličnom izboru).Član 10.(Sastav kompleta službene uniforme)(1) Sastav kompleta službene vojne uniforme:KoV ViPVODIJELOVI KOMPLETA UNIFORMEzimska ljetna zimska ljetnaB o j aŠapka smeđa smeđa plava plavaBeretka crna plavaBluza smeđa smeđa plava plavaPantalone smeđa smeđa plava plavaSuknja smeđa smeđa plava plavaKošulja zimska, dugi rukav bež - plava -K<strong>ra</strong>vata smeđa plavaKošulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav - bež - plavaKošulja ljetna, dugi rukav - bež - plavaKaiš za pantalone, kožniČa<strong>ra</strong>pe smeđa smeđa plava plavaČa<strong>ra</strong>pe duge, ženskecrniboja kožeCipele plitke, muške - crna - crnaCipele duboke, muške crna - crna -Cipele plitke, salonke, ženske crna - crnaČizmice duboke, ženske crna - crna -Rukavice kožne crna - crna -Džemper smeđa - plava -Šal bež - plava -Kaput smeđa plava -Mantil kišni smeđa - plava -Vjetrovka smeđa plavaKabanica kišna smeđa plavaTorbica za ženeOpasač kožnicrnacrnaČlan 11.(Nošenje službene uniforme)(1) Službenu vojnu uniformu nose p<strong>od</strong>oficiri, oficiri i gene<strong>ra</strong>liza vrijeme obavljanja službe, kada ne nose jedinstvenuterensku uniformu.(2) Na službenim prijemima u OS BiH, u vojn<strong>od</strong>iplomatskimmisijama, te sličnim prilikama po naređenju nadležnogstarješine OS BiH, obavezno se nosi bluza službene vojneuniforme s k<strong>ra</strong>vatom i oznakama <strong>od</strong>likovanja i medalja.(3) Kada vojne osobe dolaze na posao ili <strong>od</strong>laze s posla uslužbenoj vojnoj uniformi ili obavljaju zadatke naotvorenom prostoru, kao gornji vanjski dio uniforme,zavisno o g<strong>od</strong>išnjem dobu nošenja, nose službenuvjetrovku, mantil ili kaput, bluzu ili košulju k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong> ilidug<strong>ih</strong> rukava.Član 12.(Način nošenja dijelova službene uniforme)(1) Šapka se obavezno nosi na otvorenom prostoru.(2) Beretka se nosi umjesto šapke, na putovanjima iaktivnostima izvan zemlje i u posebnim prilikama, ponaređenju nadležnog staiješine.(3) Košulja se nosi kao unutarnji i vanjski dio službene vojneuniforme i uvijek je uvučena u pantalone ili suknju.a) Košulja zimska, dug<strong>ih</strong> rukava, uvijek se nosi sk<strong>ra</strong>vatom.b) Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong> i dug<strong>ih</strong> rukava, kao vanjskidio službene vojne uniforme, nosi se bez k<strong>ra</strong>vate.(4) Džemper se nosi kao unutarnji ili vanjski dio službenevojne uniforme. Kao vanjski dio može se nositi u vojnim

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 15objektima umjesto bluze tokom zimskog <strong>ra</strong>zdoblja na<strong>ra</strong>dnom mjestu, na neformalnim sastancima, na <strong>ra</strong>dnimsastancima i ostalim prilikama.(5) Bluza, bez obzi<strong>ra</strong> na vremensko <strong>ra</strong>zdoblje nošenja, uvijekse nosi zakopčana. Na <strong>ra</strong>dnom mjestu, na neformalnimsastancima, <strong>ra</strong>dnim sastancima i ostalim prilikama, nijeobavezno nositi bluzu službene vojne uniforme.(6) Pantalone se nose tako daje donji dio kaiša na kosti kuka,a prednji pregib pantalona doseže vrh gornjeg dijelastopala propisan<strong>ih</strong> crn<strong>ih</strong> cipela.(7) Suknja se nosi tako daje donji rub suknje isp<strong>od</strong> koljena, nek<strong>ra</strong>ća isp<strong>od</strong> pregiba na st<strong>ra</strong>žnjoj st<strong>ra</strong>ni koljena.(8) Vjetrovka, mantil i kaput se nose preko bluze, džempe<strong>ra</strong>ili košulje, uvijek zakopčani.(9) Šal i kožne rukavice se mogu nositi uz vjetrovku, mantilili kaput.(10) Opasač se nosi preko gornjeg vanjskog dijela službeneuniforme u posebno <strong>od</strong>ređenim prilikama, na osnovunaređenja nadležnog lica.(11) K<strong>ra</strong>vata se nosi uredno vezana i zategnuta.(12) Šal - nosi se u kompletu zimske uniforme. Nosi se ukompletu sa kaputom, kišnim mantilom vjetrovkom, vanstroja,(13) Rukavice - nose se u kompletu zimske uniforme.(14) Kišna kabanica se nosi preko vanjsk<strong>ih</strong> dijelova <strong>od</strong>jećesamo za vrijeme atmosfersk<strong>ih</strong> padavina, uvijekzakopčana. Kada se ne koristi, kabanica se nosi prekoruke, presavijena sa naličjem svana.(15) Kaput, vjetrovka, mantil kišni, kabanica kišna, rukavice idžemper, nose se po potrebi, zavisno <strong>od</strong> vremensk<strong>ih</strong>uvjeta, a kada treba osigu<strong>ra</strong>ti jednoob<strong>ra</strong>znost u <strong>od</strong>ijevanju- nj<strong>ih</strong>ovo nošenje reguli<strong>ra</strong> starješina na položajukomandanta bataljona, njemu <strong>ra</strong>vnom ili višem položaju.(16) Ljeti se, kao vanjski dio uniforme za stroj, nosi, po želji,bluza ili košulja ljetnja. Kada treba osigu<strong>ra</strong>tijednoob<strong>ra</strong>znost u <strong>od</strong>ijevanju, nj<strong>ih</strong>ovo nošenje reguli<strong>ra</strong>staiješina na položaju komandanta bataljona, njemu<strong>ra</strong>vnom ili višem položaju.(17) Pripadanje <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong> predmeta iz sastava kompleta ivremenski resursi, dati su u tabeli, Prilog broj 2 (dva)ovog p<strong>ra</strong>vilnika.(18) Istekom resursa ili po prestanku profesionalne vojneslužbe, vojna lica ne <strong>ra</strong>zdužuju službenu uniformu, osim uslučaju nečasnog otpusta.Član 13.(Svečane vojne uniforme i <strong>od</strong>jeća)Svečane vojne uniforme i <strong>od</strong>jeća su:a) Svečana uniforma za gene<strong>ra</strong>le i brigadire: nose je svibrigadiri i gene<strong>ra</strong>li;b) Svečana uniforma za oficire: nose je svi oficiri u<strong>ra</strong>sponu čina potporučnik - pukovnik, osimpripadnika Počasne jedinice i Vojnog orkest<strong>ra</strong>;c) Svečana uniforma za p<strong>od</strong>oficire: nose je svip<strong>od</strong>oficiri bez obzi<strong>ra</strong> na čin, osim pripadnikaPočasne jedinice i Vojnog orkest<strong>ra</strong>;d) Svečana uniforma Počasne jedinice OS BiH: nose jesamo pripadnici Počasne jedinice;e) Svečana uniforma Vojnog orkest<strong>ra</strong> OS BiH: nose jesamo pripadnici Vojnog orkest<strong>ra</strong>,f) Svečana <strong>od</strong>jeća za pukove: nose je pripadnicipukova u posebnim prilikama.Član 14.(Sastav kompleta svečane uniforme)(1) Sastav kompleta svečane uniforme gene<strong>ra</strong>la, ofici<strong>ra</strong> ip<strong>od</strong>ofici<strong>ra</strong>:ŠapkaBluzaPantaloneSuknjaKošuljaK<strong>ra</strong>vataDIJELOVI KOMPLETA UNIFORMEKaiš za pantalone, kožniČa<strong>ra</strong>peČa<strong>ra</strong>pe ženske, dugeCipele plitke kožne, muške, sa visokim sjajemCipele duboke kožne, muške, sa visokim sjajemCipele kožne, ženske, salonke, sa visokim sjajemČizmice kožne, ženske, duboke, sa visokim sjajemRukavice platneneDžemperŠalKaputMantil kišniOgrtač (pelerina)EšarpaOpasačAkselbenderiBOJAplavaplavaplavaplavabijelaplavacrnaplavaboja kožecrnacrnacrnacrnabijelaplavaboje-motiv zastave BiHplavaplavaplavau bojama zastave BiHcrnazlatna, srebrena, plava(2) Pripadanje <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong> predmeta iz sastava kompletasvečan<strong>ih</strong> uniformi i vremenski resursi, dati su u tabelama,Prilog broj 3 (tri) ovog p<strong>ra</strong>vilnika.(3) Istekom resursa ili po prestanku profesionalne vojneslužbe, vojna lica ne <strong>ra</strong>zdužuju svečanu uniformu, osim uslučaju nečasnog otpusta.Član 15.(Sastav kompleta, svečane uniforme Počasne jedinice)DIJELOVI KOMPLETA UNIFORMEZimskaBojaLjetnaŠapka plava plavaBluza plava plavaPantalone plava plavaPantalone za stroj crna crnaKošulja, dugi rukav bijela bijelaK<strong>ra</strong>vataKaiš za pantalone, kožniplavacrnaČa<strong>ra</strong>pe plava plava

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 16 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Čizme za strojCipele plitke kožne, visoki sjajCipele duboke kožne, visoki sjajRukavice platnenecrnacrnacrnabijelaDžemper plava -Kaput plava -Mantil kišniAkselbenderŠalEšarpaOpasač kožniplavasrebrena, plavau bojama zastave BiHu bojama zastave BiHcrnaČlan 16.(Sastav kompleta svečane uniforme Vojnog orkest<strong>ra</strong>)DIJELOVI KOMPLETA UNIFORMEZimskaBojaLjetnaŠapka plava plavaBluza plava plavaPantalone plava plavaSuknja plava plavaKošulja zimska, dugi rukav bijela bijelaKošulja ljetna, dugi rukav bijela bijelaKošulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav bijela bijelaK<strong>ra</strong>vataLeptir mašnaKaiš za pantalone, kožniplavaplavacrnaCipele plitke, kožne, muške - crnaCipele duboke, kožne, muške crna -Cipele salonke, kožne, ženske - crnaČizmice duboke, kožne, ženske crna -Ča<strong>ra</strong>pe plava plavaČa<strong>ra</strong>pe ženske, dugeRukavice platneneboja kožebijelaDžemper plava -Šal motiv zastave BiH -Kaput plava -Mantil kišniEšarpaOpasač kožniAkselbenderiplavau bojama zastave BiHcrnasrebrena, plavaČlan 17.(Prilike u kojima se nosi svečana uniforma)Svečana uniforma nosi se:a) na svečanim prijemima,b) na svečanostima u Oružanim snagama BiH,propisanim P<strong>ra</strong>vilnikom o svečanostima i počastima,c) u drugim prilikama u kojima je predviđeno nošenjesvečane uniforme ili po naređenju nadležnog lica,d) svečanu uniformu Počasne jedinice i Vojnogorkest<strong>ra</strong> nose pripadnici Počasne jedinice i Vojnogorkest<strong>ra</strong> pri obavljanju počasno-ceremonijaln<strong>ih</strong><strong>ra</strong>dnji, u skladu s posebnim naređenjem.Član 18.(Nošenje dijelova kompleta svečane uniforme)(1) Dijelovi kompleta svečane vojne uniforme nose se nanačin kao i dijelovi službene uniforme.(2) Ešarpa se nosi tokom posebn<strong>ih</strong> vojn<strong>ih</strong> ceremonija isvečanosti kao opasač.(3) Akselbenderi nose se preko bluze na način da se kačeisp<strong>od</strong> epolete na lijevom <strong>ra</strong>menu i za posebno dugmeisp<strong>od</strong> reve<strong>ra</strong> bluze.(4) Pelerina (ogrtač) nosi se kao vanjski dio preko bluze, saprebačenim k<strong>ra</strong>jevima prednj<strong>ih</strong> dijelova preko <strong>ra</strong>mena.Član 19.(Zab<strong>ra</strong>na nošenja dijelova uniforme)(1) Vojnim licima nije dopušteno nošenje pojedin<strong>ih</strong> dijelovavojne uniforme u kombinaciji s civilnom <strong>od</strong>jećom, kao nikombinacije dijelova <strong>ra</strong>zličit<strong>ih</strong> kompleta uniforme.(2) Nije dozvoljeno samovoljno mijenjati izgled, kroj i sastavkompleta vojne uniforme.(3) Vjerska obilježja uz uniformu mogu se nositi na način daista ne budu vidljiva.Član 20.(Vremenski peri<strong>od</strong> za nošenje uniforme)(1) Ljetna uniforma se nosi <strong>od</strong> 15. aprila do 15. oktob<strong>ra</strong>, azimska uniforma u peri<strong>od</strong>u <strong>od</strong> 16. oktob<strong>ra</strong> do 14. aprila.(2) Ovisno o vremenskim uvjetima, komandanti lokacija OSBiH donose naredbu o izmjeni termina nošenja ljetne izimske vojne uniforme.Član 21.(Načini osigu<strong>ra</strong>nja uniformi vojnim licima)(1) Komplete Jedinstvene terenske uniforme i svečaneuniforme Počasne jedinice i Vojnog orkest<strong>ra</strong>, Ministarstvo<strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne osigu<strong>ra</strong>va bez naknade u propisanomvremenskom resursu.(2) Komplet službene i svečane uniforme pripadnicima OSBiH (koje sljeduje) Ministarstvo <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne prvi putosigu<strong>ra</strong>va bez naknade.(3) Zanavljanje službene i svečane uniforme pripadnika OSBiH, nakon isteka propisanog vremenskog resursa, vrši seuz regresi<strong>ra</strong>no učešće vojn<strong>ih</strong> lica, a prije isteka propisanogvremenskog resursa, u punom iznosu cijene koštanja kojusnose vojna lica.(4) Uvjete regresi<strong>ra</strong>nja za nabavku dijelova ili kompletaslužbene i svečane uniforme, propisat će <strong>ministar</strong> <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>neposebnom <strong>od</strong>lukom.POGLAVLJE III - POSEBNA ODJEĆA I OBUĆAČlan 22.(Vrste posebne <strong>od</strong>jeće i obuće)(1) Posebna <strong>od</strong>jeća i obuća namijenjena je vojnim licimaOružan<strong>ih</strong> snaga za obavljanje posebn<strong>ih</strong> zadataka i dijeli sena:a) <strong>ra</strong>dno-zaštitnu,b) specijalne namjene.(2) Funkcija posebne <strong>od</strong>jeće i obuće je da vojnim licimaOružan<strong>ih</strong> snaga pruži <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juću zaštitu i omogućiuspješno obnašanje d<strong>od</strong>ijeljen<strong>ih</strong> zadataka u i izvan BiH.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 17Član 23.(Radno-zaštitna <strong>od</strong>jeća i obuća)(1) U Oružanim snagama postoji sljedeća <strong>ra</strong>dno-zaštitna<strong>od</strong>jeća i obuća:a) zaštitna <strong>ra</strong>dna <strong>od</strong>jeća za mehaničare;b) zaštitna <strong>ra</strong>dna <strong>od</strong>jeća za kuhare i konobare;c) kecelja gumena za <strong>ra</strong>d sa: kiselinama i agresivnimmaterijama;d) ostala gumena zaštitna oprema za <strong>ra</strong>d po vlažnom iblatnjavom terenu.(2) Radno-zaštitnu <strong>od</strong>jeću vojna lica nose u p<strong>od</strong>ručjima iobjektima za vrijeme izvršenja službenog zadatka.(3) Sastave kompleta <strong>ra</strong>dno-zaštitne opreme iz stava 1, ovogčlana, <strong>ministar</strong> <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne će reguli<strong>ra</strong>ti posebnom <strong>od</strong>lukom.Član 24.(Specijalna <strong>od</strong>jeća u funkciji vojne uniforme)(1) U OS BiH postoje sljedeće vrste specijalne <strong>od</strong>jeće:a) specijalna <strong>od</strong>jeća za stalne posade borben<strong>ih</strong> vozila;b) specijalna <strong>od</strong>jeća za vozače motorn<strong>ih</strong> vozila saotvorenom kabinom;c) specijalna <strong>od</strong>jeća za vozače motocikla;d) specijalna <strong>od</strong>jeća za st<strong>ra</strong>žare;e) letačka <strong>od</strong>jeća;f) <strong>od</strong>jeća <strong>ra</strong>dna mehaničarska za <strong>od</strong>ržavanjez<strong>ra</strong>koplovnotehničk<strong>ih</strong> sredstava;g) <strong>od</strong>jeća za izviđače i diverzante;h) <strong>od</strong>jeća za protivpožarnu i zaštitu na <strong>ra</strong>du;i) sanitetska <strong>od</strong>jeća;j) sportska <strong>od</strong>jeća.(2) Specijalnu <strong>od</strong>jeću u funkciji vojne uniforme vojna licanose u p<strong>od</strong>ručjima i objektima za vrijeme izvršenjaslužbenog zadatka.(3) Sastave kompleta opreme iz stava 1, ovog člana, <strong>ministar</strong><strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne će reguli<strong>ra</strong>ti posebnom <strong>od</strong>lukom.POGLAVLJE IV - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBEČlan 25.(Donošenje ostal<strong>ih</strong> propisa)(1) Ministar <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne, u roku <strong>od</strong> 60 dana <strong>od</strong> dana stupanja nasnagu ovoga p<strong>ra</strong>vilnika, propisat će:a) Kriterije pripadanja, način osigu<strong>ra</strong>nja, ugova<strong>ra</strong>nja,snabdijevanja, lokacije distribucije, pr<strong>od</strong>aje i pitanjeregresi<strong>ra</strong>nja vojne uniforme;b) Tehničke uvjete za proizv<strong>od</strong>nju <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong> predmetaiz sastava kompleta vojne uniforme.(2) Izgled i sastav kompleta <strong>od</strong>jeće za pukove bit će defini<strong>ra</strong>niposebnom <strong>od</strong>lukom minist<strong>ra</strong> <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne.Član 26.(Stavljanje van snage)Stupanjem na snagu ovog p<strong>ra</strong>vilnika, stavljaju se vansnage:a) Odluka o sastavu kompleta jedinstvene terenskeuniforme i obilježjima Oružan<strong>ih</strong> snaga Bosne iHercego<strong>vine</strong>, broj 11-03-534/06 <strong>od</strong> 24.01.2006.g<strong>od</strong>ine;b) Odluka o dopuni Odluke, broj 11-03-534/06 <strong>od</strong>24.01.2006. g<strong>od</strong>ine, broj 11-03-26-1219/09 <strong>od</strong>27.02.2009. g<strong>od</strong>ine;c) Odluka o izmjeni i dopuni iste <strong>od</strong>luke, broj 11-03-26-6050/08 <strong>od</strong> 22.10.2008. g<strong>od</strong>ine,d) Odluka o <strong>od</strong>ređivanju pripadajuć<strong>ih</strong> kompletaslužben<strong>ih</strong> i svečan<strong>ih</strong> uniformi OS BiH, broj 11-03-26-1257/10 <strong>od</strong> 03.03.2010. g<strong>od</strong>ine,e) Odluka, broj 11-03-26-832-1/07 <strong>od</strong> 14.03.2007.g<strong>od</strong>ine.Član 27.(Stupanje na snagu)Ovaj p<strong>ra</strong>vilnik stupa na snagu danom objave u"Službenom glasniku BiH".Broj 11-02-3-4939/1227. decemb<strong>ra</strong> 2012. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoMinistarZekerijah Osmić, s. r.Prilog broj 1Pripadajući komplet Jedinstvene terenske uniforme:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Kapa kom 1 22. Potkapa vojnička, vunena kom 1 43. Jakna kom 1 34. Pantalone kom 2 25. Košulja kom 3 26. Jakna sa kapuljačom i uloškom zahladno i kišno vrijeme7. Pantalone sa uloškom za kišno <strong>ih</strong>ladno vrijemekom 1 4kom 1 48. Kaiš za pantalone, platneni kom 1 49. Opasač sa uprtačima, platneni kom 1 410. Ča<strong>ra</strong>pe vunene, dokoljenice par 4 211. Ča<strong>ra</strong>pe pamučne, zimske par 4 212. Ča<strong>ra</strong>pe pam. sintetičke, ljetne par 4 113. Majica k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong> rukava kom 3 114. Majica dug<strong>ih</strong> rukava kom 3 215. Džemper vuneni, digitalna ša<strong>ra</strong> kom 1 416. Rukavice vunene par 2 417. Gaće zimske, duge kom 2 218. Gaće k<strong>ra</strong>tke kom 3 119. Čizme za hladno vrijeme, kožne, par 1 3crne20. Cipele sa povišenim sa<strong>ra</strong>ma par 1 321. Cipela sa niskom sarom - par 1 3gojzerica22. Kabanica kišna kom 1 423. Šešir maskimi (za jed. koje se kom 1 Po misijiupućuju u misije)24. Donje rublje za žene (za misije) kpl 1 Po misiji25. Pripadajuće vojne oznake kpl 4 2Matrikula (za misije) kom 1 t<strong>ra</strong>jno26.Prilog broj 2a) Pripadajući komplet službene uniforme KoV-a(smeđa 18-1018), za muškarce:

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 18 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom 1 23. Beretka crna kom 1 44. Bluza zimska sa epoletama kom 1 25. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 26. Pantalone zimske kom 1 27. Pantalone ljetne kom 1 28. Košulja zimska, dugi rukav kom 3 2Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav sa9epoletamaKošulja ljetna, dugi rukav sa10.epoletamakom 3 2kom 3 211. K<strong>ra</strong>vata kom 2 212. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 213. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 114. Cipela duboka par 1 215. Cipela plitka par 1 216. Džemper kom 1 417. Šal kom 1 418. Kaput sa epoletama kom 1 419. Mantil kišni sa epoletama kom 1 420. Kabanica sa epoletama kom 1 421. Vjetrovka sa epoletama kom 1 422. Rukavice, kožne, crne par 1 423. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 424. Opasač kožni, cmi kom 1 425. Oznaka za šapku kom 2 4b) Pripadajući komplet službene uniforme KoV-a -(smeđa 18 -1018), za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Beretka cma kom 1 44. Bluza zimska sa epoletama kom 1 25. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 26. Pantalone zimske kom 1 27. Pantalone ljetne kom 1 28. Suknja zimska kom 1 29 Suknja ljetna kom 1 210. Košulja zimska, dugi rukav kom 3 211. Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav sa kom 3 2epoletama12. Košulja ljetna, dugi rukav kom 3 213. K<strong>ra</strong>vata kom 2 214. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 215. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 116. Ča<strong>ra</strong>pe ženske, duge par 4 117. Čizmice duboke par 1 218. Cipela plitka, salonka par 1 219. Džemper kom 1 420. Šal kom 1 421. Kaput sa epoletama kom 1 422. Mantil kišni sa epoletama kom 1 423. Kabanica sa epoletama kom 1 424. Vjetrovka sa epoletama kom 1 425. Rukavice, kožne, crne par 1 426. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 427. Opasač kožni, cmi kom 1 428. Oznaka za šapku kom 2 429. Torbica za žene kom 1 4c) Pripadajući komplet službene uniforme ZS i PZO -(plava 19 -4110 ) za muškarce:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka ( kožni suncob<strong>ra</strong>n ) zimska kom 1 22. Šapka ( kožni suncob<strong>ra</strong>n ) ljetna kom I 23. Beretka plava kom 1 44. Bluza zimska sa epoletama kom 1 25. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 26. Pantalone zimske kom 1 27. Pantalone ljetne kom 1 28. Košulja zimska, dugi rukav kom 3 29Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav saepoletamakom 3 210. Košulja ljetna, dugi rukav kom 3 211. K<strong>ra</strong>vata kom 2 212. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 213. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 114. Cipela duboka par 1 215. Cipela plitka par 1 216. Džemper kom 1 417. Šal kom 1 418. Kaput sa epoletama kom 1 419. Mantil kišni sa epoletama kom 1 420. Kabanica sa epoletama kom 1 4

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 1921. Vjetrovka sa epoletama kom 1 422. Rukavice, kožne, crne par 1 423. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 424. Opasač kožni, crni kom 1 425. Oznaka za šapku kom 2 4d) pripadajući komplet službene uniforme ZS i PZO -(plava 19 -4110) za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka ( kožni suncob<strong>ra</strong>n ) zimska kom 1 22. Šapka ( kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Beretka plava kom 1 44. Bluza zimska sa epoletama kom 1 25. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 26. Pantalone zimske kom 1 27. Pantalone ljetne kom 1 28. Suknja zimska kom 1 29 Suknja ljetna kom 1 210. Košulja zimska, dugi rukav kom 3 2Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav sa11.epoletamakom 3 212. Košulja ljetna, dugi rukav kom 3 213. K<strong>ra</strong>vata kom 2 214. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 215. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 116. Ča<strong>ra</strong>pe ženske, duge par 4 117. Čizmice duboke par 1 218. Cipela plitka, salonka par 1 219. Džemper kom 1 420. Šal kom 1 421. Kaput sa epoletama kom 1 422. Mantil kišni sa epoletama kom 1 423. Kabanica sa epoletama kom 1 424. Vjetrovka sa epoletama kom 1 425. Rukavice, kožne, crne par 1 426. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 427. Opasač kožni, cmi kom 1 428. Oznaka za šapku kom 2 429. Torbica za žene kom 1 4Prilog broj 2 (dva), st<strong>ra</strong>nica 4 (četiri), po sljedećem:a) Pripadajući komplet službene uniforme KoV-a -(smeđa 18 -1018), za muškarce;b) Pripadajući komplet službene uniforme KoV-a -(smeđa 18 -1018 ), za žene;c) Pripadajući komplet službene uniforme ZS i PZO -(plava 19 - 4110 ) za muškarce;d) pripadajući komplet službene uniforme ZS i PZO -(plava 19 - 4110 ) za žene.Prilog broj 3a) Pripadajući komplet svečane uniforme (plava 19 -4110) za muškarceR/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka kom 1 42. Bluza sa epoletama kom 1 43. Pantalone kom 1 44. Košulja dugi rukav, bijela kom 2 45. K<strong>ra</strong>vata (gene<strong>ra</strong>l i oficiri) kom 2 46. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 47. Ča<strong>ra</strong>pa par 4 28. Cipela duboka sa visokim sjajem par 1 49. Cipela plitka sa visokim sjajem par 1 410. Rukavice platnene, bijele par 1 411. Džemper tanki kom 1 412. Šal kom 1 413. Kaput sa epoletama kom 1 414. Mantil kišni sa epoletama kom 1 415. Ogrtač (pelerina) sa epoletama kom 1 416. Ešarpa kom 1 417. Opasač kožni, cmi kom 1 418. Akselbender kom 1 419. Oznaka za šapku kom 1 4b) Pripadajući komplet svečane uniforme - (plava 19 -4110 ) za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka kom 1 42. Bluza sa epoletama kom 1 43. Pantalone kom 1 44. Suknja kom 1 45. Košulja dugi rukav, bijela kom 2 46. K<strong>ra</strong>vata (gene<strong>ra</strong>l i oficiri) kom 2 47. Ča<strong>ra</strong>pa ženska, duga par 4 28. Ča<strong>ra</strong>pa par 4 29. Čizma duboka sa visokim sjajem par 1 4

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 20 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.10. Cipela plitka sa visokim sjajem par 1 411. Džemper tanki kom 1 412. Šal kom 1 413. Kaput sa epoletama kom 1 414. Mantil kišni sa epoletama kom 1 415. Ogrtač (pelerina) sa epoletama kom 1 416. Rukavice platnene, bijele par 1 417. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 418. Ešarpa kom 1 419. Opasač kožni, crni kom 1 420. Akselbender kom 1 421. Oznaka za šapku kom 1 4c) Pripadajući komplet uniforme Vojnog orkest<strong>ra</strong> OSBiH - (plava 19 - 4026) za muškarce:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (platneni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (platneni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom 1 23. Bluza zimska sa epoletama kom 1 24. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 25. Pantalone zimske kom 1 26. Pantalone ljetne kom 1 27. Košulja zimska, dugi rukav, bijela kom 3 28. Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav, bijela kom 3 2sa epoletama9. Košulja ljetna, dugi rukav sa kom 3 2epoletama10. K<strong>ra</strong>vata (oficiri) kom 2 211. Leptir mašna kom 2 212. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 213. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 114. Cipela duboka sa visokim sjajem par 1 215. Cipela plitka sa visokim sjajem par 1 216. Džemper tanki kom 1 217. Šal kom 1 218. Kaput sa epoletama kom 1 219. Mantil kišni sa epoletama kom 1 220. Rukavice platnene, bijele par 1 221. Akselbender kom 1 222. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 223. Opasač kožni, cmi kom 1 224. Ešarpa kom 1 225. Oznaka za šapku kom 2 2d) Pripadajući komplet uniforme Vojnog orkest<strong>ra</strong> OSBiH - (plava 19 - 4026) za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (platneni suncob<strong>ra</strong>n ) zimska kom 1 22. Šapka (platneni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Bluza zimska sa epoletama kom 1 24. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 25. Pantalone zimske kom 1 26. Pantalone ljetne kom 1 27. Suknja zimska kom 1 28. Suknja ljetna kom 1 29 Košulja zimska, dugi rukav, bijela kom 3 210. Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav, bijela kom 3 2sa epoletama11. Košulja ljetna, dugi rukav, bijela sa kom 3 2epoletama12. K<strong>ra</strong>vata kom 2 213. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 214. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 115. Ča<strong>ra</strong>pe ženske, duge par 4 116. Čizmice duboke sa visokim sjajem par 1 217. Cipela plitka, salonka sa visokim par 1 2sjajem18. Džemper tanki kom 1 219. Šal kom 1 220. Kaput sa epoletama kom 1 221. Mantil kišni sa epoletama kom 1 222. Rukavice platnene par 1 223. Akselbender kom 1 224. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 225. Opasač kožni, cmi kom 1 226. Ešarpa kom 1 227. Oznaka za šapku kom 2 2e) Pripadajući komplet uniforme Počasne jedinice OSBiH - (plava 19 - 4026) za muškarce:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 2

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 212. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Bluza zimska sa epoletama kom 1 24. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 25. Pantalone zimske kom 1 26. Pantalone ljetne kom l 27. Pantalone za stroj, zimske, crne kom 1 28. Pantalone za stroj, ljetne, crne kom 1 29. Košulja zimska, dugi rukav, bijela kom 3 210. Košulja dugi rukav, ljetna, bijela kom 3 211. K<strong>ra</strong>vata (oficiri) kom 2 212. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 213. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 l14. Cipela duboka sa visokim sjajem par 1 215. Cipela plitka sa visokim sjajem par 1 216. Čizma za stroj par 1 217. Džemper kom 1 218. Šal kom 1 219. Kaput sa epoletama kom 1 220. Mantil kišni sa epoletama kom 1 221. Rukavice platnene par 1 222. Akselbender kom 1 223. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 224. Opasač kožni, crni kom 1 225. Ešarpa kom 1 226. Oznaka za šapku kom 2 2f) Pripadajući komplet uniforme Počasne jedinice OSBiH - (plava 19 - 4026) za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimskakom 1 22. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom 1 23. Bluza zimska sa epoletama kom 1 24. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 25. Pantalone zimske kom 1 26. Pantalone ljetne kom 1 27. Pantalone za stroj, zimske, crne kom 1 28. Pantalone za stroj, ljetne, crne9. Košulja zimska, dugi rukav, bijela10. Košulja dugi rukav, ljetna, bijela11. K<strong>ra</strong>vata (oficiri)12. Ča<strong>ra</strong>pa zimska13. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna14. Čizmice duboke sa visokim sjajemkom 1 2kom 3 2kom 3 2kom 2 2par 4 2par 4 1par 1 215. Cipela plitka, salonka sa visokimsjajem16. Čizma za strojpar 1 2par 1 217. Džemper kom 1 218. Šal kom 1 219. Kaput sa epoletama kom 1 220. Mantil kišni sa epoletama kom 1 221. Rukavice platnenepar 1 222. Akselbender kom 1 223. Kaiš za pantalone, kožni kom 1 224. Opasač kožni, cmi kom 1 225. Ešarpa kom 1 226. Oznaka za šapku kom 2 2Prilog broj 3 (tri), st<strong>ra</strong>nica 6 (šest), po sljedećem:a) Pripadajući komplet svečane uniforme - (plava 19 -4110) za muškarce;b) Pripadajući komplet svečane uniforme - (plava 19 -4110) za žene;c) Pripadajući komplet uniforme Vojnog orkest<strong>ra</strong> OSBiH - (plava 19 - 4026) za muškarce;d) Pripadajući komplet uniforme Vojnog orkest<strong>ra</strong> OSBiH - (plava 19 - 4026) za žene;e) Pripadajući komplet uniforme Počasne jedinice OSBiH - (plava 19 - 4026) za muškarce;f) Pripadajući komplet uniforme Počasne jedinice OSBiH - (plava 19 - 4026) za žene.Temeljem članka 15. točka a) Zakona o ob<strong>ra</strong>ni ("Službeniglasnik BiH", broj 88/05) i članka 20. stavak 1. Zakona o službi uOružanim snagama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH", broj 88/05, 53/07, 59/09, 74/10 i 42/12), <strong>ministar</strong> ob<strong>ra</strong>nedonosiPRAVILNIKO ODORAMA ORUŽANIH SNAGA BOSNE IHERCEGOVINEPOGLAVLJE I - OPĆE ODREDBEČlanak 1.(Predmet P<strong>ra</strong>vilnika)Ovim p<strong>ra</strong>vilnikom propisuje se vrsta vojne <strong>od</strong>ore, sastavkompleta, način nošenja, vrijeme i prig<strong>od</strong>e u kojima vojnu <strong>od</strong>orunose vojne osobe na službi u Oružanim snagama Bosne iHercego<strong>vine</strong> (u daljnjem tekstu: OS BiH).Članak 2.(Pojam vojne <strong>od</strong>ore)Vojna <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> OS BiH je propisana vrsta <strong>od</strong>jeće i obuće kojunose vojne osobe za vrijeme obavljanja službe i koja na sebi imavojne oznake propisane P<strong>ra</strong>vilnikom o upo<strong>ra</strong>bi zastava i obilježjau OS BiH.Članak 3.(Nošenje vojne <strong>od</strong>ore)(1) Vojnu <strong>od</strong>oru, kao obilježje pripadnosti OS BiH, obveznonose vojne osobe za vrijeme obavljanja službe:a) u Ministarstvu ob<strong>ra</strong>ne, Zajedničkom stožeru,zapovjedništvima i postrojbama OS BiH,b) na vojnim vježbama i ostalim oblicima vojne obuke,školovanja i stručnog usavršavanja,

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 22 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.c) na svečanostima izvan OS BiH, kada na istimsudjeluju u svojstvu OS BiH,d) kada sudjeluju u ope<strong>ra</strong>cijama potpore miru i drugimaktivnostima u inozemstvu,e) u vojno-diplomatskim predstavništvima i vojnimpredstavništvima u inozemstvu,f) u drugim prig<strong>od</strong>ama, sukladno <strong>od</strong>lukama izapovijedima nadležn<strong>ih</strong> osoba.(2) Vojnu <strong>od</strong>oru, kao obilježje pripadnosti OS BiH, obveznonose pripadnici vjersk<strong>ih</strong> službi u OS BiH, izuzev u vrijemeobavljanja vjerske službe.(3) Osobe u pričuvnom sastavu, kada su angaži<strong>ra</strong>ne u OS BiH,nose vojnu <strong>od</strong>oru na isti način i p<strong>od</strong> istim uvjetima kao idjelatne vojne osobe.(4) Vojnu <strong>od</strong>oru mogu nositi članovi Predsjedništva BiH i<strong>ministar</strong> ob<strong>ra</strong>ne sa propisanom oznakom PredsjedništvaBiH i Ministarstva ob<strong>ra</strong>ne, prig<strong>od</strong>om posjetazapovjedništvima i postrojbama OS BiH za vrijeme vojn<strong>ih</strong>vježbi u BiH, kao i tijekom služben<strong>ih</strong> posjeta pripadnicimaOS BiH u ope<strong>ra</strong>cijama potpore miru i drugim aktivnostimau inozemstvu.(5) Vojne osobe ne nose vojnu <strong>od</strong>oru u sljedećim prig<strong>od</strong>ama:a) izvan <strong>ra</strong>dnoga vremena,b) u obavljanju posebn<strong>ih</strong> zadaća, sukladno <strong>od</strong>lukama izapovijedima nadležne osobe,c) kada su <strong>ra</strong>spoređene na <strong>ra</strong>d izvan MO i OS BiH, aposebnim propisom ili zapovijedi nije <strong>od</strong>ređeno danose vojnu <strong>od</strong>oru,d) kada su na školovanju u civilnim institucijama zaizob<strong>ra</strong>zbu u BiH i inozemstvu.Članak 4.(Namjena i vrste vojn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>o<strong>ra</strong>)(1) Vojne <strong>od</strong>ore OS BiH prema namjeni su:a) jedinstvena terenska <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> (u daljnjem tekstu: JTO),b) službena <strong>od</strong>o<strong>ra</strong>,c) svečana <strong>od</strong>o<strong>ra</strong>.(2) Vojne <strong>od</strong>ore OS BiH prema pripadnosti vidu su:a) <strong>od</strong>ore za pripadnike kopnene vojske (u daljnjemtekstu: KoV),b) <strong>od</strong>ore za pripadnike z<strong>ra</strong>čn<strong>ih</strong> snaga i protuz<strong>ra</strong>čneob<strong>ra</strong>ne (u daljnjem tekstu: ZS i PZO).(3) Vojne <strong>od</strong>ore prema vremenu u kojem se nose su:a) ljetne,b) zimske.(4) Vojne <strong>od</strong>ore prema spolu su:a) jedinstvene,b) ženske,c) muške.(5) Vojna <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> veličinom mo<strong>ra</strong> <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>ti tjelesnim mje<strong>ra</strong>mavojne osobe koja je nosi.(6) Izgled i tehničke ka<strong>ra</strong>kteristike vojn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> propisani sutehničkim uvjetima za dijelove i komplete <strong>od</strong>o<strong>ra</strong>.(7) Za pojedinu aktivnost <strong>od</strong>nosno zadaću, nadležna osobazapovijedi <strong>od</strong>ređuje vrstu vojne <strong>od</strong>ore, te sastav kompletaza aktivnosti ili zadaće.(8) Vojne osobe nose službene vojne <strong>od</strong>ore vida kojemupripadaju.(9) Kadeti nose vojne <strong>od</strong>ore <strong>od</strong>ređene ugovorom o školovanju.(10) Službene i svečane vojne <strong>od</strong>ore mogu nositi umirovljenipripadnici Oružan<strong>ih</strong> snaga BiH, koje su nosili u momentuumirovljenja, u svečanim prig<strong>od</strong>ama u Oružanim snagama(vojne svečanosti, vojne proslave, vojne počasti, vojnežalosti), kako je propisano P<strong>ra</strong>vilnikom o svečanostima ipočastima.Članak 5.(Nošenje vojn<strong>ih</strong> oznaka, <strong>od</strong>ličja i medalja)(1) Vojne oznake, <strong>od</strong>ličja i medalje, na vojnoj <strong>od</strong>ori nose se nanačin kako je propisano P<strong>ra</strong>vilnikom o upo<strong>ra</strong>bi zastava iobilježja u Oružanim snagama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.(2) Vojne oznake su stilizi<strong>ra</strong>ni elementi na vojnim <strong>od</strong>o<strong>ra</strong>ma,koje identifici<strong>ra</strong>ju pripadnika OS BiH u službi i prikazujunjegove <strong>od</strong>ređene profesionalne kvalitete.(3) Vojne oznake u OS BiH mogu biti u formi znački(bedževa) i amblema. Značke i amblemi ne mogu sadržatinepr<strong>ih</strong>vatljive sadržaje koji na bilo koji način vrijeđajug<strong>ra</strong>đane BiH ili pripadnike drug<strong>ih</strong> nacionalnosti. Vojneoznake se nose isključivo na vojnim <strong>od</strong>o<strong>ra</strong>ma.(4) Amblemi predstavljaju stilizi<strong>ra</strong>ne elemente koji doprinosejačanju osjećaja pripadnosti <strong>od</strong>ređenom zapovjedništvu ilipostrojbi. Amblemi OS BiH iz<strong>ra</strong>đuju se na platnu,tehnikom tkanja ili vezenja.(5) Amblemi za nošenje na <strong>od</strong>ori mogu da se iz<strong>ra</strong>đuju u dvijevarijante, i to: u punom koloru i u reduci<strong>ra</strong>nim bojamaJedinstvene terenske <strong>od</strong>ore.(6) Na službenoj i svečanoj <strong>od</strong>ori pripadnika OS BiH <strong>ra</strong>zlikujuse tri statusa: djelatni, službeni i osobni.(7) Djelatni status je defini<strong>ra</strong>n predjelom koji obuhvata glavu i<strong>ra</strong>mena, gdje se nalaze sljedeće oznake:a) značka (bedž) na šapki (beretki ili kapi);b) oznaka čina (navlake na epoletama - tvrde itubularne);c) oznake r<strong>od</strong>a ili službe (na reverima košulje ili bluze);d) <strong>ra</strong>mena zastavica BiH (na desnom <strong>ra</strong>menu <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong>predmeta službene <strong>od</strong>ore).(8) Službeni status je defini<strong>ra</strong>n predjelom koji obuhvata lijevust<strong>ra</strong>nu, gdje se nalaze sljedeće oznake:a) oznaka pripadnosti pukovniji (amblem na lijevom<strong>ra</strong>menu 40 mm isp<strong>od</strong> <strong>ra</strong>menog šava) i amblemzapovjedništva - postrojbe OS BiH (na lijevom<strong>ra</strong>menu 10 mm isp<strong>od</strong> amblema pripadnostipukovniji);b) nosač sa vrpcama <strong>od</strong>ličja, medalja i priznanja (iznadlijevog džepa na grudima);c) značka službene identifikacije (zakačena o dugmelijevog džepa ili na naboru lijevog džepa).(9) Osobni status je defini<strong>ra</strong>n predjelom koji obuhvata desnust<strong>ra</strong>nu, gdje se nalaze sljedeće oznake:a) oznaka za osobnu identifikaciju - identifikacijskapločica (na sredini iznad poklopca desnog džepa);b) značka najvišeg stupnja završenog tečaja,usavršavanja ili škole (na sredini nabo<strong>ra</strong> desnogdžepa).(10) Amblemi na Jedinstvenoj terenskoj <strong>od</strong>ori su iz<strong>ra</strong>đeni <strong>od</strong>tekstila u reduci<strong>ra</strong>nim bojama, sukladno bojama digitalnogdezena JTO, osim amblema pripadnosti pješačkoj pukovnijii amblema zapovjedništava i postrojbi OS BiH.(11) Djelatni status na JTO defini<strong>ra</strong>n je predjelom koji obuhvataglavu, <strong>ra</strong>mena i grudi. U predjelu glave nalazi se oznaka zakapu - beretku (metalna ili platnena); u predjelu grudi nalazise oznaka čina (na lijevoj st<strong>ra</strong>ni grudi iznad oznake "OSBiH"); u predjelu <strong>ra</strong>mena nalazi se <strong>ra</strong>mena zastavica BiH(na desnom <strong>ra</strong>menu).(12) Službeni status na JTO defini<strong>ra</strong>n je predjelom koji obuhvatalijevu st<strong>ra</strong>nu. U predjelu koji obuhvata lijevu st<strong>ra</strong>nu grudinalaze se prsna oznaka "ORUŽANE SNAGE BiH"(neposredno iznad desnog džepa); u predjelu lijevog<strong>ra</strong>mena nalaze se: oznaka pripadnosti pješačkoj pukovniji(na lijevom <strong>ra</strong>menu 40 mm isp<strong>od</strong> <strong>ra</strong>menog šava) i oznakapripadnosti zapovjedništvu - postrojbi OS BiH (na lijevom<strong>ra</strong>menu 10 mm isp<strong>od</strong> oznake pukovnije).

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 23(13) Osobni status na JTO defini<strong>ra</strong>n je predjelom koji obuhvatadesnu st<strong>ra</strong>nu. U predjelu koji obuhvata desnu st<strong>ra</strong>nu grudinalazi se: oznaka imena i prezimena (neposredno iznaddesnog džepa); značka najvišeg stupnja završenog tečaja,usavršavanja ili škole (na sredini desnog džepa),(14) Svi pripadnici OS BiH, osim časnika u činu gene<strong>ra</strong>la, naJTO mogu nositi najviše dva obilježja na lijevom rukavu.Časnici u činu gene<strong>ra</strong>la koji zapovijedaju brigadama, noseobilježja brigade na lijevom rukavu i ne mogu nositinikakvo drugo obilježje.POGLAVLJE II - SASTAV KOMPLETA I NOŠENJEVOJNIH ODORAČlanak 6.(Sastav kompleta jedinstvene terenske <strong>od</strong>ore)KapaDIJELOVI KOMPLETA ODOREPotkapa vojnička, vunenaJaknaHlačeKošuljaJakna sa kapuljačom i uloškom za hladno i kišnovrijemeHlače sa uloškom za kišno i hladno vrijemeKaiš za hlače, platneniOpasač sa uprtačima, platneniČa<strong>ra</strong>pe vunene, dokoljeniceČa<strong>ra</strong>pe pamučne, zimskeZIMSKAsmeđe,zelenesmeđe,zelenesmeđe,zeleneČa<strong>ra</strong>pe pam.sintetičke, ljetne -Majica k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong> rukava -Majica dug<strong>ih</strong> rukavasmeđe,zeleneBojadigitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>smeđe, zelenesmeđe, zeleneLJETNA---smeđe,zelenesmeđe,zeleneDžemper vuneni digitalna ša<strong>ra</strong> -Rukavice vuneneGaće zimske, dugesmeđe,zelenesmeđe,zeleneGaće k<strong>ra</strong>tke ----smeđe,zeleneČizme za hladno vrijeme, kožne, crne crna -Cipele sa povišenim sa<strong>ra</strong>ma - crnaCipela sa niskom sarom - gojzericaKabanica kišnaŠešir maskirni (za misije)Donje rublje za žene (za misije)Pripadajuće vojne oznakeMatrikula (za misije)smeđe, zelenedigitalna ša<strong>ra</strong>digitalna ša<strong>ra</strong>(1) Jakna, jakna i pantalone za kišno i hladno vrijeme, kabanicakišna, rukavice, džemper i čizme za hladno vrijeme, kožnecrne, nose se po potrebi, ovisno <strong>od</strong> vremensk<strong>ih</strong> uvjeta.(2) Ljeti se, kao vanjski dio <strong>od</strong>ore nose hlače, košulja spušten<strong>ih</strong>ili zavrnut<strong>ih</strong> rukava, kaiš za hlače, kapa i cipele sapovišenim sa<strong>ra</strong>ma, kožne, crne.(3) Kada treba osigu<strong>ra</strong>ti jednoob<strong>ra</strong>znost u <strong>od</strong>ijevanju, nošenje<strong>od</strong>ore reguli<strong>ra</strong> zapovjednik na položaju zapovjednika bojne,njemu <strong>ra</strong>vnom ili višem položaju.(4) Pripadanje <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong> predmeta iz sastava kompleta ivremenski resursi dati su u tabeli, Privitak broj 1 (jedan)ovoga p<strong>ra</strong>vilnika.(5) Jedinstvenu terensku <strong>od</strong>oru nose vojnici u svim uvjetimapotrebe službe, a ostale vojne osobe na vojnim vježbama,obuci, u borbenim i drugim ope<strong>ra</strong>cijama, za vrijemepovišene borbene spremnosti, u <strong>ra</strong>tnome stanju i u izvršenjudrug<strong>ih</strong> zadaća u BiH i inozemstvu, po zapovijedi nadležnogzapovjednika.(6) Jedinstvenu terensku <strong>od</strong>oru nose i kandidati za prijam u OSBiH za vrijeme dok su na obuci u zapovjedništvima ipostrojbama OS BiH.(7) Jedinstvena terenska <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> se iz<strong>ra</strong>đuje u jedinstvenoj ljetnozimskojformi za žene i muškarce.(8) Jedinstvena terenska <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> se iz<strong>ra</strong>đuje u digitalnoj šari"USCM Twill Wo<strong>od</strong>land Digitalized Camo; Nyco TwillCyres Multi Cam".(9) Za izvršenje posebn<strong>ih</strong> zadaća u misijama, može se koristitiposebna terenska vojna <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> prilagođena uvjetimaizvršenja t<strong>ih</strong> zadaća.(10) Po prestanku djelatne vojne službe, jedinstvena terenska<strong>od</strong>o<strong>ra</strong> se <strong>ra</strong>zdužuje.Članak 7.(Temeljni dijelovi maskirne <strong>od</strong>ore)Temeljni dijelovi kompleta jedinstvene terenske <strong>od</strong>ore su:a) kapa,b) jakna,c) džemper,d) hlače,e) košulja,f) majica,g) ča<strong>ra</strong>pe,h) čizme, cipele sa povišenom sarom, gojzerice,i) kaiš za hlače,j) opasač,k) kabanica kišna.Članak 8.(Nošenje temeljn<strong>ih</strong> dijelova kompleta)(1) Kapa se obvezno nosi na otvorenom prostoru, tako da obrubkape ide v<strong>od</strong>o<strong>ra</strong>vno po ivici najvećeg obima glave.(2) Jakna se nosi kao vanjski dio vojne <strong>od</strong>ore, preko košulje ilidžempe<strong>ra</strong>, obvezno zakopčana.(3) Džemper se nosi preko majice (dugog ili k<strong>ra</strong>tkog rukava),isp<strong>od</strong> jakne, kao vanjski ili unutarnji dio vojne <strong>od</strong>ore,ovisno o zadaći, meteorološkim uvjetima i tempe<strong>ra</strong>turi.(4) Hlače se nose s nogavicama uvučenima u čizme.(5) Košulja se nosi preko hlača kao unutarnji ili vanjski diovojne <strong>od</strong>ore. U ljetnom <strong>ra</strong>zdoblju može se nositi s rukavimap<strong>od</strong>vrnutima iznad lakta, ne prekrivajući propisane vojneoznake koje se nose na rukavima, na način da nije vidljivonaličje platna košulje.(6) Majica se nosi isp<strong>od</strong> košulje.(7) Vojničke čizme, cipele sa povišenom sarom ili gojzerice,nose se u ovisnosti <strong>od</strong> vrste zadaće i vremensk<strong>ih</strong> uvjeta, nanačin da se vezice (pertle) na navedenoj obući vežuunakrsno, a k<strong>ra</strong>jevi vezica mo<strong>ra</strong>ju biti uvučeni u obuću.(8) Kaiš platneni za hlače se nosi uvučen u hlače u svimprilikama.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 24 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.(9) Opasač platneni nosi se preko gornj<strong>ih</strong> vanjsk<strong>ih</strong> dijelovavojne <strong>od</strong>ore, sukladno Strojevom p<strong>ra</strong>vilu.Članak 9.(Dopunski dijelovi jedinstvene terenske <strong>od</strong>ore)(1) Dopunski dijelovi jedinstvene terenske <strong>od</strong>ore su:a) maskirni šešir,b) potkapa,c) rukavice,d) donje rublje,e) matrikula.(2) Matrikula se nosi oko v<strong>ra</strong>ta, a sadrži slijedeće p<strong>od</strong>atke:a) OSBiH,b) ime i prezime,c) vojni identifikacijski broj,d) krvna skupina,e) upozorenje na alergije (po osobnoj prijavi) if) oznaka vjeroispovijesti (po osobnom izboru).Članak 10.(Sastav kompleta službene <strong>od</strong>ore)(1) Sastav kompleta službene vojne <strong>od</strong>ore:KoV ViPVODIJELOVI KOMPLETA ODOREzimska ljetna zimskaBojaljetnaŠapka smeđa smeđa plava plavaBeretka crna plavaBluza smeđa smeđa plava plavaHlače smeđa smeđa plava plavaSuknja smeđa smeđa plava plavaKošulja zimska, dugi rukav bež - plava -K<strong>ra</strong>vata smeđa plavaKošulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav - bež - plavaKošulja ljetna, dugi rukav - bež - plavaKaiš za hlače, kožniČa<strong>ra</strong>pe smeđa smeđa plava plavaČa<strong>ra</strong>pe duge, ženskecrniboja kožeCipele plitke, muške - crna - crnaCipele duboke, muške crna - crna -Cipele plitke, salonke, ženske - crna - crnaČizmice duboke, ženske crna - crna -Rukavice kožne crna - crna -Džemper smeđa - plava -Šal bež - plava -Kaput smeđa - plava -Mantil kišni smeđa - plava -Vjetrovka smeđa plavaKabanica kišna smeđa plavaTorbica za ženeOpasač kožnicrnacrniČlanak 11.(Nošenje službene <strong>od</strong>ore)(1) Službenu vojnu <strong>od</strong>oru nose dočasnici, časnici i gene<strong>ra</strong>li zavrijeme obavljanja službe, kada ne nose jedinstvenuterensku <strong>od</strong>oru.(2) Na službenim prijamima u OS BiH, u vojn<strong>od</strong>iplomatskimmisijama, te sličnim prig<strong>od</strong>ama, po zapovijedi nadležnogzapovjednika OS BiH, obvezno se nosi bluza službenevojne <strong>od</strong>ore s k<strong>ra</strong>vatom i oznakama <strong>od</strong>ličja i medalja.(3) Kada vojne osobe dolaze na posao ili <strong>od</strong>laze s posla uslužbenoj vojnoj <strong>od</strong>ori ili obavljaju zadaće na otvorenomprostoru, kao gornji vanjski dio <strong>od</strong>ore, ovisno o g<strong>od</strong>išnjemudobu nošenja, nose službenu vjetrovku, mantil ili kaput,bluzu ili košulju k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong> ili dug<strong>ih</strong> rukava.Članak 12.(Način nošenja dijelova službene <strong>od</strong>ore)(1) Šapka se obvezno nosi na otvorenom prostoru.(2) Beretka se nosi umjesto šapke, na putovanjima iaktivnostima izvan BiH i u posebnim prig<strong>od</strong>ama, pozapovijedi nadležnog zapovjednika.(3) Košulja se nosi kao unutarnji i vanjski dio službene vojne<strong>od</strong>ore i uvijek je uvučena u hlače ili suknju.a) Košulja zimska, dug<strong>ih</strong> rukava, uvijek se nosi sk<strong>ra</strong>vatom.b) Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong> i dug<strong>ih</strong> rukava, kao vanjski dioslužbene vojne <strong>od</strong>ore, nosi se bez k<strong>ra</strong>vate.(4) Džemper se nosi kao unutarnji ili vanjski dio službenevojne <strong>od</strong>ore. Kao vanjski dio može se nositi u vojnimobjektima umjesto bluze tijekom zimskog <strong>ra</strong>zdoblja na<strong>ra</strong>dnom mjestu, na neformalnim sastancima, na <strong>ra</strong>dnimsastancima i ostalim prig<strong>od</strong>ama.(5) Bluza, bez obzi<strong>ra</strong> na vremensko <strong>ra</strong>zdoblje nošenja, uvijekse nosi zakopčana. Na <strong>ra</strong>dnom mjestu, na neformalnimsastancima, <strong>ra</strong>dnim sastancima i ostalim prig<strong>od</strong>ama, nijeobvezno nositi bluzu službene vojne <strong>od</strong>ore.(6) Hlače se nose tako da je donji dio kaiša na kosti kuka, aprednji pregib hlača doseže vrh gornjeg dijela stopalapropisan<strong>ih</strong> crn<strong>ih</strong> cipela.(7) Suknja se nosi tako da je donji rub suknje isp<strong>od</strong> koljena, nek<strong>ra</strong>ća isp<strong>od</strong> pregiba na st<strong>ra</strong>žnjoj st<strong>ra</strong>ni koljena.(8) Vjetrovka, mantil i kaput se nose preko bluze, džempe<strong>ra</strong> ilikošulje, uvijek zakopčani.(9) Šal i kožne rukavice se mogu nositi uz vjetrovku, mantil ilikaput.(10) Opasač se nosi preko gornjeg vanjskog dijela službene<strong>od</strong>ore, u posebno <strong>od</strong>ređenim prig<strong>od</strong>ama, temeljemzapovijedi nadležne osobe.(11) K<strong>ra</strong>vata se nosi uredno vezana i zategnuta.(12) Šal - nosi se u kompletu zimske <strong>od</strong>ore. Nosi se u kompletusa kaputom, kišnim mantilom i vjetrovkom, izvan stroja.(13) Rukavice - nose se u kompletu zimske <strong>od</strong>ore.(14) Kišna kabanica se nosi preko vanjsk<strong>ih</strong> dijelova <strong>od</strong>jeće samoza vrijeme atmosfersk<strong>ih</strong> padalina, uvijek zakopčana. Kadase ne koristi, kabanica se nosi preko ruke, presavijena sanaličjem svana.(15) Kaput, vjetrovka, mantil kišni, kabanica kišna, rukavice idžemper, nose se po potrebi, ovisno <strong>od</strong> vremensk<strong>ih</strong> uvjeta,a kada treba osigu<strong>ra</strong>ti jednoob<strong>ra</strong>znost u <strong>od</strong>ijevanju - nj<strong>ih</strong>ovonošenje reguli<strong>ra</strong> zapovjednik na položaju zapovjednikabojne, njemu <strong>ra</strong>vnome ili višem položaju.(16) Ljeti se, kao vanjski dio <strong>od</strong>ore za stroj, nosi, po želji, bluzaili košulja ljetnja. Kada treba osigu<strong>ra</strong>ti jednoob<strong>ra</strong>znost u<strong>od</strong>ijevanju, nj<strong>ih</strong>ovo nošenje reguli<strong>ra</strong> zapovjednik napoložaju zapovjednika bojne, njemu <strong>ra</strong>vnome ili višempoložaju.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 25(17) Pripadanje <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong> predmeta iz sastava kompleta ivremenski resursi, dati su u tabeli, Privitak broj 2 (dva),ovoga p<strong>ra</strong>vilnika.(18) Istekom resursa ili po prestanku djelatne vojne službe,vojne osobe ne <strong>ra</strong>zdužuju službenu <strong>od</strong>oru, osim u slučajunečasnog otpusta.Članak 13.(Svečane vojne <strong>od</strong>ore i <strong>od</strong>jeća)Svečane vojne <strong>od</strong>ore i <strong>od</strong>jeća su:a) Svečana <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> za gene<strong>ra</strong>le i brigadire: nose je svibrigadiri i gene<strong>ra</strong>li;b) Svečana <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> za časnike: nose je svi časnici u<strong>ra</strong>sponu čina potporučnik - pukovnik, osim pripadnikaPočasne postrojbe i Vojnog orkest<strong>ra</strong>;c) Svečana <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> za dočasnike: nose je svi dočasnici bezobzi<strong>ra</strong> na čin, osim pripadnika Počasne postrojbe iVojnog orkest<strong>ra</strong>;d) Svečana <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> Počasne postrojbe OS BiH: nose jesamo pripadnici Počasne postrojbe;e) Svečana <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> Vojnog orkest<strong>ra</strong> OS BiH: nose je samopripadnici Vojnog orkest<strong>ra</strong>;f) Svečana <strong>od</strong>jeća za pukovnije: nose je pripadnicipukovnija u posebnim prig<strong>od</strong>ama.Članak 14.(Sastav kompleta svečane <strong>od</strong>ore)(1) Sastav kompleta svečane <strong>od</strong>ore gene<strong>ra</strong>la, časnika idočasnika:ŠapkaBluzaHlačeSuknjaKošuljaK<strong>ra</strong>vataDIJELOVI KOMPLETA ODOREKaiš za hlače, kožniČa<strong>ra</strong>peČa<strong>ra</strong>pe ženske, dugeCipele plitke kožne, muške, sa visokim sjajemCipele duboke kožne, muške, sa visokim sjajemCipele kožne, ženske, salonke, sa visokim sjajemČizmice kožne, ženske, duboke, sa visokim sjajemBOJAplavaplavaplavaplavabijelaplavacrnaplavaboja kožecrnacrnacrnacrna(2) Pripadanje <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong> predmeta iz sastava kompletasvečan<strong>ih</strong> <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> i vremenski resursi, dati su u tabelama,Privitak broj 3 (tri), ovoga p<strong>ra</strong>vilnika.(3) Istekom resursa ili po prestanku djelatne vojne službe,vojne osobe ne <strong>ra</strong>zdužuju svečanu <strong>od</strong>oru, osim u slučajunečasnog otpusta.Članak 15.(Sastav kompleta svečane <strong>od</strong>ore Počasne postrojbe)DIJELOVI KOMPLETA ODOREZimskaBojaLjetnaŠapka plava plavaBluza plava plavaHlače plava plavaHlače za stroj crna crnaKošulja, dugi rukav bijela bijelaK<strong>ra</strong>vataKaiš za hlače, kožniplavacrnaČa<strong>ra</strong>pe plava plavaČizme za strojCipele plitke kožne, visoki sjajCipele duboke kožne, visoki sjajRukavice platnenecrnacrnacrnabijelaDžemper plava -Kaput plava -Mantil kišniAkselbenderŠalEšarpaOpasač kožniplavasrebrena, plavau bojama zastave BiHu bojama zastave BiHcrnaČlanak 16.(Sastav kompleta svečane <strong>od</strong>ore Vojnog orkest<strong>ra</strong>)DIJELOVI KOMPLETA ODOREZimskaBojaLjetnaRukavice platneneDžemperŠalKaputMantil kišniOgrtač (pelerina)EšarpaOpasačAkselbenderibijelaplavaboje-motiv zastave BiHplavaplavaplavau bojama zastave BiHcrnazlatna, srebrena, plavaŠapka plava plavaBluza plava plavaHlače plava plavaSuknja plava plavaKošulja zimska, dugi rukav bijela bijelaKošulja ljetna, dugi rukav bijela bijelaKošulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav bijela bijelaK<strong>ra</strong>vataplavaLeptir mašnaplavaKaiš za hlače, kožnicrnaCipele plitke, kožne, muške - crnaCipele duboke, kožne, muške crna -

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 26 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Cipele salonke, kožne, ženske - crnaČizmice duboke, kožne, ženske crna -Ča<strong>ra</strong>pe plava plavaČa<strong>ra</strong>pe ženske, dugeRukavice platneneboja kožebijelaDžemper plava -Šal motiv zastave BiH -Kaput plava -Mantil kišniEšarpaOpasač kožniAkselbenderiplavau bojama zastave BiHcrnasrebrena, plavaČlanak 17.(Prig<strong>od</strong>e u kojima se nosi svečana <strong>od</strong>o<strong>ra</strong>)Svečana <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> nosi se:a) na svečanim prijamima,b) na svečanostima u Oružanim snagama BiH,propisanim P<strong>ra</strong>vilnikom o svečanostima i počastima,c) u drugim prig<strong>od</strong>ama u kojima je predviđeno nošenjesvečane <strong>od</strong>ore ili po zapovijedi nadležne osobe,d) svečanu <strong>od</strong>oru Počasne postrojbe i Vojnog orkest<strong>ra</strong>nose pripadnici Počasne postrojbe i Vojnog orkest<strong>ra</strong>pri obavljanju počasno-ceremonijaln<strong>ih</strong> <strong>ra</strong>dnji,sukladno posebnoj zapovijedi.Članak 18.(Nošenje dijelova kompleta svečane <strong>od</strong>ore)(1) Dijelovi kompleta svečane vojne <strong>od</strong>ore nose se na načinkao i dijelovi službene <strong>od</strong>ore.(2) Ešarpa se nosi tijekom posebn<strong>ih</strong> vojn<strong>ih</strong> ceremonija isvečanosti kao opasač.(3) Akselbenderi nose se preko bluze na način da se kačeisp<strong>od</strong> epolete na lijevom <strong>ra</strong>menu i za posebno dugmeisp<strong>od</strong> reve<strong>ra</strong> bluze.(4) Pelerina (ogrtač) nosi se kao vanjski dio preko bluze, saprebačenim k<strong>ra</strong>jevima prednj<strong>ih</strong> dijelova preko <strong>ra</strong>mena.Članak 19.(Zab<strong>ra</strong>na nošenja dijelova <strong>od</strong>ore)(1) Vojnim osobama nije dopušteno nošenje pojedin<strong>ih</strong>dijelova vojne <strong>od</strong>ore u kombinaciji s civilnom <strong>od</strong>jećom,kao ni kombinacije dijelova <strong>ra</strong>zličit<strong>ih</strong> kompleta <strong>od</strong>ore.(2) Nije dozvoljeno samovoljno mijenjati izgled, kroj i sastavkompleta vojne <strong>od</strong>ore.(3) Vjerska obilježja uz <strong>od</strong>oru mogu se nositi na način da istane budu vidljiva.Članak 20.(Vremensko <strong>ra</strong>zdoblje za nošenje <strong>od</strong>ore)(1) Ljetna <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> se nosi <strong>od</strong> 15. t<strong>ra</strong>vnja do 15. listopada, azimska <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> u <strong>ra</strong>zdoblju <strong>od</strong> 16. listopada do 14. t<strong>ra</strong>vnja.(2) Ovisno o vremenskim uvjetima, zapovjednici lokacija OSBiH donose zapovijed o izmjeni termina nošenja ljetne izimske vojne <strong>od</strong>ore.Članak 21.(Načini osigu<strong>ra</strong>nja <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> vojnim osobama)(1) Komplete Jedinstvene terenske <strong>od</strong>ore i svečane <strong>od</strong>orePočasne postrojbe i Vojnog orkest<strong>ra</strong>, Ministarstvo ob<strong>ra</strong>neosigu<strong>ra</strong>va bez naknade u propisanom vremenskomresursu.(2) Komplet službene i svečane <strong>od</strong>ore pripadnicima OS BiH(koje sljeduje) Ministarstvo ob<strong>ra</strong>ne prvi put osigu<strong>ra</strong>va beznaknade.(3) Zanavljanje službene i svečane <strong>od</strong>ore pripadnika OS BiH,nakon isteka propisanog vremenskog resursa, vrši se uzregresi<strong>ra</strong>no sudjelovanje vojn<strong>ih</strong> osoba, a prije istekapropisanog vremenskog resursa, u punom iznosu cijenekoštanja koju snose vojne osobe.(4) Uvjete regresi<strong>ra</strong>nja za nabavku dijelova ili kompletaslužbene i svečane <strong>od</strong>ore, propisati će <strong>ministar</strong> ob<strong>ra</strong>neposebnom <strong>od</strong>lukom.POGLAVLJE III - POSEBNA ODJEĆA I OBUĆAČlanak 22.(Vrste posebne <strong>od</strong>jeće i obuće)(1) Posebna <strong>od</strong>jeća i obuća namijenjena je vojnim osobamaOružan<strong>ih</strong> snaga za obavljanje posebn<strong>ih</strong> zadaća i dijeli sena:a) <strong>ra</strong>dno-zaštitnu,b) specijalne namjene.(2) Funkcija posebne <strong>od</strong>jeće i obuće je da vojnim osobamaOružan<strong>ih</strong> snaga pruži <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juću zaštitu i omogućiuspješno obnašanje d<strong>od</strong>ijeljen<strong>ih</strong> zadaća u i izvan BiH.Članak 23.(Radno-zaštitna <strong>od</strong>jeća i obuća)(1) U Oružanim snagama postoji sljedeća <strong>ra</strong>dno-zaštitna<strong>od</strong>jeća i obuća:a) zaštitna <strong>ra</strong>dna <strong>od</strong>jeća za mehaničare;b) zaštitna <strong>ra</strong>dna <strong>od</strong>jeća za kuhare i konobare;c) kecelja gumena za <strong>ra</strong>d sa: kiselinama i agresivnimmaterijama;d) ostala gumena zaštitna oprema za <strong>ra</strong>d po vlažnom iblatnjavom terenu.(2) Radno-zaštitnu <strong>od</strong>jeću vojne osobe nose u p<strong>od</strong>ručjima iobjektima za vrijeme izvršenja službene zadaće.(3) Sastave kompleta <strong>ra</strong>dno-zaštitne opreme iz stavka 1, ovogčlanka, <strong>ministar</strong> ob<strong>ra</strong>ne će reguli<strong>ra</strong>ti posebnom <strong>od</strong>lukom.Članak 24.(Specijalna <strong>od</strong>jeća u funkciji vojne <strong>od</strong>ore)(1) U OS BiH postoje sljedeće vrste specijalne <strong>od</strong>jeće:a) specijalna <strong>od</strong>jeća za stalne posade borben<strong>ih</strong> vozila;b) specijalna <strong>od</strong>jeća za vozače motorn<strong>ih</strong> vozila saotvorenom kabinom;c) specijalna <strong>od</strong>jeća za vozače motocikla;d) specijalna <strong>od</strong>jeća za st<strong>ra</strong>žare;e) letačka <strong>od</strong>jeća;f) <strong>od</strong>jeća <strong>ra</strong>dna mehaničarska za <strong>od</strong>ržavanjez<strong>ra</strong>koplovnotehničk<strong>ih</strong> sredstava;g) <strong>od</strong>jeća za izviđače i diverzante;h) <strong>od</strong>jeća za protupožarnu i zaštitu na <strong>ra</strong>du;i) sanitetska <strong>od</strong>jeća;j) športska <strong>od</strong>jeća.(2) Specijalnu <strong>od</strong>jeću u funkciji vojne <strong>od</strong>ore vojne osobe noseu p<strong>od</strong>ručjima i objektima za vrijeme izvršenja službenezadaće.(3) Sastave kompleta opreme iz stavka 1, ovog članka,<strong>ministar</strong> ob<strong>ra</strong>ne će reguli<strong>ra</strong>ti posebnom <strong>od</strong>lukom.POGLAVLJE IV - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBEČlanak 25.(Donošenje ostal<strong>ih</strong> propisa)(1) Ministar ob<strong>ra</strong>ne, u roku <strong>od</strong> 60 dana <strong>od</strong> dana stupanja nasnagu ovoga p<strong>ra</strong>vilnika, propisati će:a) Kriterije pripadanja, način osigu<strong>ra</strong>nja, ugova<strong>ra</strong>nja,opskrbe, lokacije distribucije, pr<strong>od</strong>aje i pitanjeregresi<strong>ra</strong>nja vojne <strong>od</strong>ore;

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 27b) Tehničke uvjete za proizv<strong>od</strong>nju <strong>od</strong>jevn<strong>ih</strong> predmetaiz sastava kompleta vojne <strong>od</strong>ore.(2) Izgled i sastav kompleta <strong>od</strong>jeće za pukovnije biti ćedefini<strong>ra</strong>ni posebnom <strong>od</strong>lukom minist<strong>ra</strong> ob<strong>ra</strong>ne.Članak 26.(Stavljanje izvan snage)Stupanjem na snagu ovog p<strong>ra</strong>vilnika, stavljaju se izvansnage:a) Odluka o sastavu kompleta jedinstvene terenske<strong>od</strong>ore i obilježjima Oružan<strong>ih</strong> snaga Bosne iHercego<strong>vine</strong>, broj 11-03-534/06 <strong>od</strong> 24.01.2006.g<strong>od</strong>ine;b) Odluka o dopuni Odluke, broj 11-03-534/06 <strong>od</strong>24.01.2006. g<strong>od</strong>ine, broj 11-03-26-1219/09 <strong>od</strong>27.02.2009. g<strong>od</strong>ine;c) Odluka o izmjeni i dopuni iste <strong>od</strong>luke, broj 11-03-26-6050/08 <strong>od</strong> 22.10.2008. g<strong>od</strong>ine,d) Odluka o <strong>od</strong>ređivanju pripadajuć<strong>ih</strong> kompletaslužben<strong>ih</strong> i svečan<strong>ih</strong> <strong>od</strong>o<strong>ra</strong> OS BiH, broj l1-03-26-1257/10 <strong>od</strong> 03.03.2010. g<strong>od</strong>ine,e) Odluka, broj 11-03-26-832-1/07 <strong>od</strong> 14.03.2007.g<strong>od</strong>ine.Članak 27.(Stupanje na snagu)Ovaj p<strong>ra</strong>vilnik stupa na snagu danom objave u"Službenom glasniku BiH".Broj 11-02-3-4939/1227. prosinca 2012. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoMinistarZekerijah Osmić, v. r.Privitak broj 1Pripadajući komplet Jedinstvene terenske <strong>od</strong>ore:VREMENSKIR/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINA RESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Kapa kom 1 22. Potkapa vojnička, vunena kom 1 43. Jakna kom 1 34. Hlače kom 2 25. Košulja kom 3 2Jakna sa kapuljačom i uloškom za6.hladno i kišno vrijemeHlače sa uloškom za kišno i hladno7.vrijemekom 1 4kom 1 48. Kaiš za hlače, platneni kom 1 49. Opasač sa uprtačima, platneni kom 1 410. Ča<strong>ra</strong>pe vunene, dokoljenice par 4 211. Ča<strong>ra</strong>pe pamučne, zimske par 4 212. Ča<strong>ra</strong>pe pam.sintetičke, ljetne par 4 113. Majica k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong> rukava kom 3 114. Majica dug<strong>ih</strong> rukava kom 3 215. Džemper vuneni, digitalna ša<strong>ra</strong> kom 1 416. Rukavice vunene par 2 417. Gaće zimske, duge kom 2 218. Gaće k<strong>ra</strong>tke kom 3 119. Čizme za hladno vrijeme, kožne, crne par 1 320. Cipele sa povišenim sa<strong>ra</strong>ma par 1 321. Cipela sa niskom sarom - gojzerica par 1 322. Kabanica kišna kom 1 4Šešir maskirni (za postrojbe koje se23.upućuju u misije)kom 1 Po misiji24. Donje rublje za žene (za misije) kpl 1 Po misiji25. Pripadajuće vojne oznake kpl 226. Matrikula (za misije) kom 1 t<strong>ra</strong>jnoPrivitak broj 2a) Pripadajući komplet službene <strong>od</strong>ore KoV-a - (smeđa18 - 1018), zamuškarce:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom 1 23. Beretka crna kom 1 44. Bluza zimska sa epoletama kom 1 25. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 26. Hlače zimske kom 1 27. Hlače ljetne kom 1 28. Košulja zimska, dugi rukav kom 3 2Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav sa9epoletamaKošulja ljetna, dugi rukav sa10.epoletamakom 3 2kom 3 211. K<strong>ra</strong>vata kom 2 212. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 213. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 114. Cipela duboka par 1 215. Cipela plitka par 1 216. Džemper kom 1 417. Šal kom 1 418. Kaput sa epoletama kom 1 419. Mantil kišni sa epoletama kom 1 420. Kabanica sa epoletama kom 1 421. Vjetrovka sa epoletama kom 1 422. Rukavice, kožne, crne par 1 423. Kaiš za hlače, kožni kom 1 4

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 28 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.24. Opasač kožni, crni kom 1 425. Oznaka za šapku kom 2 4b) Pripadajući komplet službene <strong>od</strong>ore KoV-a (smeđa18 - 1018) za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Beretka crna kom 1 44. Bluza zimska sa epoletama kom 1 25. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 26. Hlače zimske kom 1 27. Hlače ljetne kom 1 28. Suknja zimska kom 1 29 Suknja ljetna kom 1 210. Košulja zimska, dugi rukav kom 3 211.Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav saepoletamakom 3 212. Košulja ljetna, dugi rukav kom 3 213. K<strong>ra</strong>vata kom 2 214. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 215. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 116. Ča<strong>ra</strong>pe ženske, duge par 4 117. Čizmice duboke par 1 218. Cipela plitka, salonka par 1 219. Džemper kom 1 420. Šal kom 1 421. Kaput sa epoletama kom 1 422. Mantil kišni sa epoletama kom 1 423. Kabanica sa epoletama kom 1 424. Vjetrovka sa epoletama kom 1 425. Rukavice, kožne, crne par 1 426. Kaiš za hlače, kožni kom 1 427. Opasač kožni, crni kom 1 428. Oznaka za šapku kom 2 429. Torbica za žene kom 1 4c) Pripadajući komplet službene <strong>od</strong>ore ZS i PZO -(plava 19 - 4110) za muškarce:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Beretka plava kom 1 44. Bluza zimska sa epoletama kom 1 25. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 26. Hlače zimske kom 1 27. Hlače ljetne kom 1 28. Košulja zimska, dugi rukav kom 3 29Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav saepoletamakom 3 210. Košulja ljetna, dugi rukav kom 3 211. K<strong>ra</strong>vata kom 2 212. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 213. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 114. Cipela duboka par 1 215. Cipela plitka par 1 216. Džemper kom 1 417. Šal kom 1 418. Kaput sa epoletama kom 1 419. Mantil kišni sa epoletama kom 1 420. Kabanica sa epoletama kom 1 421. Vjetrovka sa epoletama kom 1 422. Rukavice, kožne, crne par 1 423. Kaiš za hlače, kožni kom 1 424. Opasač kožni, crni kom 1 425. Oznaka za šapku kom 2 4d) Pripadajući komplet službene <strong>od</strong>ore ZS i PZO -(plava 19 - 4110) za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Beretka plava kom 1 44. Bluza zimska sa epoletama kom 1 25. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 26. Hlače zimske kom 1 27. Hlače ljetne kom 1 28. Suknja zimska kom 1 29 Suknja ljetna kom 1 210. Košulja zimska, dugi rukav kom 3 2Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav sa11.epoletamakom 3 212. Košulja ljetna, dugi rukav kom 3 213. K<strong>ra</strong>vata kom 2 214. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 215. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 116. Ča<strong>ra</strong>pe ženske, duge par 4 117. Čizmice duboke par 1 218. Cipela plitka, salonka par 1 2

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 2919. Džemper kom 1 420. Šal kom 1 421. Kaput sa epoletama kom 1 422. Mantil kišni sa epoletama kom 1 423. Kabanica sa epoletama kom 1 424. Vjetrovka sa epoletama kom 1 425. Rukavice, kožne, crne par 1 426. Kaiš za hlače, kožni kom 1 427. Opasač kožni, crni kom 1 428. Oznaka za šapku kom 2 429. Torbica za žene kom 1 4Privitak broj 2 (dva), st<strong>ra</strong>nica 4 (četiri), po sljedećem:a) Pripadajući komplet službene <strong>od</strong>ore KoV-a - (smeđa18 - 1018), za muškarce;b) Pripadajući komplet službene <strong>od</strong>ore KoV-a - (smeđa18 - 1018), za žene;c) Pripadajući komplet službene <strong>od</strong>ore ZS i PZO -(plava 19 - 4110) za muškarce;d) pripadajući komplet službene <strong>od</strong>ore ZS i PZO -(plava 19 - 4110) za žene.Privitak broj 3a) Pripadajući komplet svečane <strong>od</strong>ore - (plava 19 -4110) za muškarce:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka kom 1 42. Bluza sa epoletama kom 1 43. Hlače kom 1 44. Košulja dugi rukav, bijela kom 2 45. K<strong>ra</strong>vata (gene<strong>ra</strong>l i časnici) kom 2 46. Kaiš za hlače, kožni kom 1 47. Ča<strong>ra</strong>pa par 4 28. Cipela duboka sa visokim sjajem par 1 49. Cipela plitka sa visokim sjajem par 1 410. Rukavice platnene, bijele par 1 411. Džemper tanki kom 1 412. Šal kom 1 413. Kaput sa epoletama kom 1 414. Mantil kišni sa epoletama kom 1 415. Ogrtač (pelerina) sa epoletama kom 1 416. Ešarpa kom 1 417. Opasač kožni, crni kom 1 418. Akselbender kom 1 419. Oznaka za šapku kom t 4b) Pripadajući komplet svečane <strong>od</strong>ore (plava 19 - 4110)za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka kom 1 42. Bluza sa epoletama kom 1 43. Hlače kom 1 44. Suknja kom 1 45. Košulja dugi rukav, bijela kom 2 46. K<strong>ra</strong>vata (gene<strong>ra</strong>l i časnici) kom 2 47. Ča<strong>ra</strong>pa ženska, duga par 4 28. Ča<strong>ra</strong>pa par 4 29. Čizma duboka sa visokim sjajem par 1 410. Cipela plitka sa visokim sjajem par 1 411. Džemper tanki kom 1 412. Šal kom 1 413. Kaput sa epoletama kom 1 414. Mantil kišni sa epoletama kom 1 415. Ogrtač (pelerina) sa epoletama kom 1 416. Rukavice platnene, bijele par 1 417. Kaiš za hlače, kožni kom 1 418. Ešarpa kom 1 419. Opasač kožni, crni kom 1 420. Akselbender kom 1 421. Oznaka za šapku kom 1 4c) Pripadajući komplet <strong>od</strong>ore Vojnog orkest<strong>ra</strong> OS BiH- (plava 19 - 4026) za muškarce:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (platneni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (platneni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Bluza zimska sa epoletama kom 1 24. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 25. Hlače zimske kom 1 26. Hlače ljetne kom 1 27. Košulja zimska, dugi rukav, bijela kom 3 28.9.Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav, bijelasa epoletamaKošulja ljetna, dugi rukav saepoletamakom 3 2kom 3 2

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 30 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.10. K<strong>ra</strong>vata (časnici) kom 2 211. Leptir mašna kom 2 212. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 213. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 114. Cipela duboka sa visokim sjajem par 1 215. Cipela plitka sa visokim sjajem par 1 216. Džemper tanki kom 1 217. Šal kom 1 218. Kaput sa epoletama kom 1 219. Mantil kišni sa epoletama kom 1 220. Rukavice platnene, bijele par 1 221. Akselbender kom 1 222. Kaiš za hlače, kožni kom 1 223. Opasač kožni, crni kom 1 224. Ešarpa kom 1 225. Oznaka za šapku kom 2 2d) Pripadajući komplet <strong>od</strong>ore Vojnog orkest<strong>ra</strong> OS BiH- (plava 19 - 4026) za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (platneni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (platneni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Bluza zimska sa epoletama kom 1 24. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 25. Hlače zimske kom 1 26. Hlače ljetne kom 1 27. Suknja zimska kom 1 28. Suknja ljetna kom 1 29 Košulja zimska, dugi rukav, bijela kom 3 2Košulja ljetna, k<strong>ra</strong>tki rukav, bijela10.sa epoletamakom 3 2Košulja ljetna, dugi rukav, bijela sa11.epoletamakom 3 212. K<strong>ra</strong>vata kom 2 213. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 214. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 115. Ča<strong>ra</strong>pe ženske, duge par 4 116. Čizmice duboke sa visokim sjajem par 1 217.Cipela plitka, salonka sa visokimsjajempar 1 218. Džemper tanki kom 1 219. Šal kom 1 220. Kaput sa epoletama kom 1 221. Mantil kišni sa epoletama kom 1 222. Rukavice platnene par 1 223. Akselbender kom 1 224. Kaiš za hlače, kožni kom 1 225. Opasač kožni, crni kom 1 226. Ešarpa kom 1 227. Oznaka za šapku kom 2 2e) Pripadajući komplet <strong>od</strong>ore Počasne postrojbe OSBiH - (plava 19 - 4026) za muškarce:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom I 23. Bluza zimska sa epoletama kom 1 24. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 25. Hlače zimske kom 1 26. Hlače ljetne kom 1 27. Hlače za stroj, zimske, crne kom 1 28. Hlače za stroj, ljetne, crne kom 1 29. Košulja zimska, dugi rukav, bijela kom 3 210. Košulja dugi rukav, ljetna, bijela kom 3 211. K<strong>ra</strong>vata (časnici) kom 2 212. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 213. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 114. Cipela duboka sa visokim sjajem par 1 215. Cipela plitka sa visokim sjajem par 1 216. Čizma za stroj par 1 217. Džemper kom 1 218. Šal kom 1 219. Kaput sa epoletama kom 1 220. Mantil kišni sa epoletama kom 1 221. Rukavice platnene par 1 222. Akselbender kom 1 223. Kaiš za hlače, kožni kom 1 224. Opasač kožni, crni kom 1 225. Ešarpa kom 1 226. Oznaka za šapku kom 2 2

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 31f) Pripadajući komplet <strong>od</strong>ore Počasne postrojbe OSBiH - (plava 19 - 4026) za žene:R/B NAZIV ARTIKLA J/M KOLIČINAVREMENSKIRESURS(g<strong>od</strong>ina)1. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) zimska kom 1 22. Šapka (kožni suncob<strong>ra</strong>n) ljetna kom 1 23. Bluza zimska sa epoletama kom 1 24. Bluza ljetna sa epoletama kom 1 25. Hlače zimske kom 1 26. Hlače ljetne kom 1 27. Hlače za stroj, zimske, crne kom 1 28. Hlače za stroj, ljetne, crne kom 1 29 Košulja zimska, dugi rukav, bijela kom 3 210. Košulja dugi rukav, ljetna, bijela kom 3 211. K<strong>ra</strong>vata (časnici) kom 2 212. Ča<strong>ra</strong>pa zimska par 4 213. Ča<strong>ra</strong>pa ljetna par 4 114. Čizmice duboke sa visokim sjajem par 1 215.Cipela plitka, salonka sa visokimsjajempar 1 216. Čizma za stroj par 1 217. Džemper kom 1 218. Šal kom 1 219. Kaput sa epoletama kom 1 220. Mantil kišni sa epoletama kom 1 221. Rukavice platnene par 1 222. Akselbender kom 1 223. Kaiš za hlače, kožni kom 1 224. Opasač kožni, crni kom 1 225. Ešarpa kom 1 226. Oznaka za šapku kom 2 2Privitak broj 3 (tri) st<strong>ra</strong>nica 6 (šest), po sljedećem:a) Pripadajući komplet svečane <strong>od</strong>ore - (plava 19-4110)za muškarce;b) Pripadajući komplet svečane <strong>od</strong>ore - (plava 19-4110)za žene;c) Pripadajući komplet <strong>od</strong>ore Vojnog orkest<strong>ra</strong> OS BiH -(plava 19-4026) za muškarce;d) Pripadajući komplet <strong>od</strong>ore Vojnog orkest<strong>ra</strong> OS BiH -(plava 19-4026) za žene;e) Pripadajući komplet <strong>od</strong>ore Počasne postrojbe OS BiH- (plava 19-4026) za muškarce;f) Pripadajući komplet <strong>od</strong>ore Počasne postrojbe OS BiH- (plava 19-4026) za žene.На основу члана 15. тачка а) Закона о одбрани("Службени гласник БиХ", број 88/05) и члана 20. став 1.Закона о служби у Оружаним снагама Босне и Херцеговине("Службени гласник БиХ", број 88/05, 53/07, 59/09, 74/10 и42/12), министар одбране доносиПРАВИЛНИКО УНИФОРМАМА ОРУЖАНИХ СНАГА БОСНЕ ИХЕРЦЕГОВИНЕГЛАВА I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕЧлан 1.(Предмет Правилника)Овим правилником прописује се врста војне униформе,састав комплета, начин ношења, вријеме и прилике у којимавојну униформу носе војна лица на служби у Оружанимснагама Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ОС БиХ).Члан 2.(Појам војне униформе)Војна униформа ОС БиХ је прописана врста одјеће иобуће коју носе војна лица за вријеме обављања службе икоја на себи има војне ознаке прописане Правилником оупотреби застава и обиљежја у ОС БиХ.Члан 3.(Ношење војне униформе)(1) Војну униформу, као обиљежје припадности ОС БиХ,обавезно носе војна лица за вријеме обављања службе:а) у Министарству одбране, Заједничком штабу,командама и јединицама ОС БиХ,b) на војним вјежбама и осталим облицима војнеобуке, школовања и стручног усавршавања,c) на свечаностима изван ОС БиХ, када на истимучествују у својству ОС БиХ,d) када учествују у операцијама подршке миру идругим активностима у иностранству,е) у војно-дипломатским представништвима ивојним представништвима у иностранству,f) у другим приликама, у складу са одлукама инаредбама надлежних лица.(2) Војну униформу, као обиљежје припадности ОС БиХ,обавезно носе припадници вјерских служби у ОС БиХ,изузев у вријеме обављања вјерске службе.(3) Лица у резервном саставу, када су ангажована у ОСБиХ, носе војну униформу на исти начин и под истимусловима као и професионална војна лица.(4) Војну униформу могу носити чланови ПредсједништваБиХ и министар одбране са прописаном ознакомПредсједништва БиХ и Министарства одбране,приликом посјета командама и јединицама ОС БиХ завријеме војних вјежби у земљи, као и током службенихпосјета припадницима ОС БиХ у операцијама подршкемиру и другим активностима у иностранству.(5) Војна лица не носе војну униформу у сљедећимприликама:а) изван раднога времена,b) у обављању посебних задатака, у складу саодлукама и наредбама надлежног лица,c) када су распоређена на рад изван МО и ОС БиХ, апосебним прописом или наредбом није одређенода носе војну униформу,d) када су на школовању у цивилним образовниминституцијама у БиХ и иностранству.Члан 4.(Намјена и врсте војних униформи)(1) Војне униформе ОС БиХ према намјени су:а) јединствена теренска униформа (у даљњем тексту:ЈТУ),b) службена униформа,с) свечана униформа.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 32 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.(2) Војне униформе ОС БиХ према припадности виду су:а) униформе за припаднике копнене војске (удаљњем тексту: КоВ),b) униформе за припаднике ваздушних снага ипротивваздушне одбране (у даљњем тексту: ВС иПВО).(3) Војне униформе према времену у којем се носе су:а) љетне,b) зимске.(4) Војне униформе према полу су:а) јединствене,b) женске,c) мушке.(5) Војна униформа величином мора одговарати тјелесниммјерама војног лица које је носи.(6) Изглед и техничке карактеристике војних униформипрописани су техничким условима за дијелове икомплете униформи.(7) За поједину активност односно задатак, надлежно лиценаредбом одређује врсту војне униформе, те саставкомплета за активности или задатке.(8) Војна лица носе службене војне униформе вида којемприпадају.(9) Кадети носе војне униформе одређене уговором ошколовању.(10) Службене и свечане војне униформе могу носитипензионисани припадници Оружаних снага БиХ, којесу носили у моменту пензионисања, у свечанимприликама у Оружаним снагама (војне свечаности,војне прославе, војне почасти, војне жалости), како јепрописано Правилником о свечаностима и почастима.Члан 5.(Ношење војних ознака, одликовања и медаља)(1) Војне ознаке, одликовања и медаље, на војнојуниформи носе се на начин како је прописаноПравилником о употреби застава и обиљежја уОружаним снагама Босне и Херцеговине.(2) Војне ознаке су стилизовани елементи на војнимуниформама, које идентификују припадника ОС БиХ услужби и приказују његове одређене професионалнеквалитете.(3) Војне ознаке у ОС БиХ могу бити у форми значки(беџева) и амблема. Значке и амблеми не могусадржати неприхватљиве садржаје који на било којиначин вријеђају грађане БиХ или припаднике другихнационалности. Војне ознаке се носе искључиво навојним униформама.(4) Амблеми представљају стилизоване елементе којидоприносе јачању осјећаја припадности одређенојкоманди или јединици. Амблеми ОС БиХ израђују сена платну, техником ткања или везења.(5) Амблеми за ношење на униформи могу да се израђују удвије варијанте, и то: у пуном колору и у редукованимбојама Јединствене теренске униформе.(6) На службеној и свечаној униформи припадника ОСБиХ разликују се три статуса: професионални,службени и лични.(7) Професионални статус је дефинисан предјелом којиобухвата главу и рамена, гдје се налазе сљедеће ознаке:а) значка (беџ) на шапки (беретки или капи);b) ознака чина (навлаке на еполетама - тврде итубуларне);с) ознаке рода или службе (на реверима кошуље илиблузе);d) рамена заставица БиХ (на десном рамену одјевнихпредмета службене униформе).(8) Службени статус је дефинисан предјелом који обухваталијеву страну, гдје се налазе сљедеће ознаке:а) ознака припадности пуку (амблем на лијевомрамену 40 мм испод раменог шава) и амблемкоманде - јединице ОС БиХ (на лијевом рамену 10мм испод амблема припадности пуку);b) носач са врпцама одликовања, медаља и признања(изнад лијевог џепа на грудима);с) значка службене идентификације (закачена одугме лијевог џепа или на набору лијевог џепа).(9) Лични статус је дефинисан предјелом који обухватадесну страну, гдје се налазе сљедеће ознаке:а) ознака за личну идентификацију -идентификациона плочица (на средини изнадпоклопца десног џепа);b) значка највишег степена завршеног курса,усавршавања или школе (на средини наборадесног џепа).(10) Амблеми на Јединственој теренској униформи суизрађени од текстила у редукованим бојама, у складу сабојама дигиталног дезена ЈТУ, осим амблемаприпадности пјешадијском пуку и амблема команди ијединица ОС БиХ.(11) Професионални статус на ЈТУ дефинисан је предјеломкоји обухвата главу, рамена и груди. У предјелу главеналази се ознака за капу - беретку (метална илиплатнена); у предјелу груди налази се ознака чина (налијевој страни груди изнад ознаке "ОС БиХ"); упредјелу рамена налази се рамена заставица БиХ (надесном рамену).(12) Службени статус на ЈТУ дефинисан је предјелом којиобухвата лијеву страну. У предјелу који обухваталијеву страну груди налазе се прсна ознака"ОРУЖАНЕ СНАГЕ БиХ" (непосредно изнад десногџепа); у предјелу лијевог рамена налазе се: ознакаприпадности пјешадијском пуку (на лијевом рамену 40мм испод раменог шава) и ознака припадности команди- јединици ОС БиХ (на лијевом рамену 10 мм исподознаке пука).(13) Лични статус на ЈТУ дефинисан је предјелом којиобухвата десну страну. У предјелу који обухвата деснустрану груди налази се: ознака имена и презимена(непосредно изнад десног џепа); значка највишегстепена завршеног курса, усавршавања или школе (насредини десног џепа).(14) Сви припадници ОС БиХ, осим официра у чинугенерала, на ЈТУ могу носити највише два обиљежја налијевом рукаву. Официри у чину генерала којикомандују бригадама, носе обиљежја бригаде налијевом рукаву и не могу носити никакво другообиљежје.ГЛАВА II - САСТАВ КОМПЛЕТА И НОШЕЊЕВОЈНИХ УНИФОРМИЧлан 6.(Састав комплета јединствене теренске униформе)КапаДИЈЕЛОВИ КОМПЛЕТА УНИФОРМЕЗИМСКАБојаЉЕТНАдигитална шараПоткапа војничка, вунена смеђе, зелене -ЈакнаПанталонедигитална шарадигитална шара

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 33КошуљаЈакна са капуљачом и улошком за хладно икишно вријемеПанталоне са улошком за кишно и хладновријемеКаиш за панталоне, платнениОпасач са упртачима, платненидигитална шарадигитална шарадигитална шарасмеђе, зеленесмеђе, зеленеЧарапе вунене, докољенице смеђе, зелене -Чарапе памучне, зимске смеђе, зелене -Чарапе пам.синтетичке, љетнеМајица кратких рукава--смеђе,зеленесмеђе,зеленеМајица дугих рукава смеђе, зелене -Џемпер вуненидигиталнашараРукавице вунене смеђе, зелене -Гаће зимске, дуге смеђе, зелене -Гаће кратке--смеђе,зеленеЧизме за хладно вријеме, кожне, црне црна -Ципеле са повишеним сарама - црнаЦипела са ниском саром - гојзерицаКабаница кишнаШешир маскирни (за мисије)Доње рубље за жене (за мисије)Припадајуће војне ознакеМатрикула (за мисије)смеђе, зеленедигитална шарадигитална шара(1) Јакна, јакна и панталоне за кишно и хладно вријеме,кабаница кишна, рукавице, џемпер и чизме за хладновријеме, кожне црне, носе се по потреби, зависно одвременских услова.(2) Љети се, као спољни дио униформе носе панталоне,кошуља спуштених или заврнутих рукава, каиш запанталоне, капа и ципеле са повишеним сарама,кожне, црне.(3) Када треба обезбиједити једнообразност у одијевању,ношење униформе регулише старјешина на положајукоманданта батаљона, њему равном или вишемположају.(4) Припадање одјевних предмета из састава комплета ивременски ресурси дати су у табели, Прилог број 1(један) овог правилника.(5) Јединствену теренску униформу носе војници у свимусловима потребе службе, а остала војна лица навојним вјежбама, обуци, у борбеним и другимоперацијама, за вријеме повишене борбенеспремности, у ратноме стању и у извршавању другихзадатака у БиХ и иностранству, по наређењунадлежног старјешине.(6) Јединствену теренску униформу носе и кандидати запријем у ОС БиХ за вријеме док су на обуци укомандама и јединицама ОС БиХ.(7) Јединствена теренска униформа се израђује ујединственој љетно-зимској форми, за жене имушкарце.(8) Јединствена теренска униформа се израђује удигиталној шари "USCM Twill Wo<strong>od</strong>land DigitalizedCamo; Nyco Twill Cyres Multi Cam".(9) За извршавање посебних задатака у мисијама, може секористити посебна теренска војна униформаприлагођена условима извршавања тих задатака.(10) По престанку професионалне војне службе,јединствена теренска униформа се раздужује.Члан 7.(Основни дијелови маскирне униформе)Основни дијелови комплета јединствене теренскеуниформе су:a) капаb) јакнаc) џемперd) панталоне,e) кошуљаf) мајицаg) чарапе,h) чизме, ципеле са повишеном шаром, гојзерице,i) каиш за пантолне,j) опасачk) кабаница кишнаЧлан 8.(Ношење основних дијелова комплета)(1) Капа се обавезно носи на отвореном простору, тако даобруб капе иде водоравно по ивици највећег обимаглаве.(2) Јакна се носи као спољни дио војне униформе, прекокошуље или џемпера, обавезно закопчана.(3) Џемпер се носи преко мајице (дугог или краткогрукава), испод јакне, као спољни или унутрашњи диовојне униформе, зависно о задатку, метеоролошкимусловима и температури.(4) Панталоне се носе с ногавицама увученима у чизме.(5) Кошуља се носи преко панталона као унутрашњи илиспољни дио војне униформе. У љетном периоду можесе носити с рукавима подврнутима изнад лакта, непрекривајући прописане војне ознаке које се носе нарукавима, на начин да није видљиво наличје платнакошуље.(6) Мајица се носи испод кошуље.(7) Војничке чизме, ципеле са повишеном саром илигојзерице, носе се у зависности од врсте задатка ивременских услова, на начин да се везице (пертле) нанаведеној обући вежу унакрсно, а крајеви везицаморају бити увучени у обућу.(8) Каиш платнени за панталоне се носи увучен упанталоне у свим приликама.(9) Опасач платнени носи се преко горњих спољнихдијелова војне униформе, у складу са Стројевимправилом.Члан 9.(Допунски дијелови јединствене теренске униформе)(1) Допунски дијелови јединствене теренске униформесу:a) маскирни шеширb) поткапаc) рукавице,d) доње рубљеe) матрикула(2) Матрикула се носи око врата, а садржи слједећеподатке:a) ОСБиХ,b) име и презиме,

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 34 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.c) војни идентификациони број,d) крвна група,e) упозорење на алергије (по личној пријави) иf) ознака вјероисповијести (по личном избору).Члан 10.(Састав комплета службене униформе)(1) Састав комплета службене војне униформе:ДИЈЕЛОВИ КОМПЛЕТА УНИФОРМЕКоВВиПВОзимска љетна зимска љетнаБојаШапка смеђа смеђа плава плаваБеретка црна плаваБлуза смеђа смеђа плава плаваПанталоне смеђа смеђа плава плаваСукња смеђа смеђа плава плаваКошуља зимска, дуги рукав беж - плава -Кравата смеђа плаваКошуља љетна, кратки рукав - беж - плаваКошуља љетна, дуги рукав - беж - плаваКаиш за панталоне, кожницрниЧарапе смеђа смеђа плава плаваЧарапе дуге, женскебоја кожеЦипеле плитке, мушке - црна - црнаЦипеле дубоке, мушке црна - црна -Ципеле плитке, салонке, женске - црна - црнаЧизмице дубоке, женске црна - црна -Рукавице кожне црна - црна -Џемпер смеђа - плава -Шал беж - плава -Капут смеђа - плава -Мантил кишни смеђа - плава -Вјетровка смеђа плаваКабаница кишна смеђа плаваТорбица за женеОпасач кожницрнацрниЧлан 11.(Ношење службене униформе)(1) Службену војну униформу носе подофицири,официри и генерали за вријеме обављања службе,када не носе јединствену теренску униформу.(2) На службеним пријемима у ОС БиХ, увојнодипломатским мисијама, те сличним приликамапо наређењу надлежног старјешине ОС БиХ, обавезносе носи блуза службене војне униформе с краватом иознакама одликовања и медаља.(3) Када војна лица долазе на посао или одлазе с посла услужбеној војној униформи или обављају задатке наотвореном простору, као горњи спољни диоуниформе, зависно о годишњем добу ношења, носеслужбену вјетровку, мантил или капут, блузу иликошуљу кратких или дугих рукава.Члан 12.(Начин ношења дијелова службене униформе)(1) Шапка се обавезно носи на отвореном простору.(2) Беретка се носи умјесто шапке, на путовањима иактивностима изван БиХ и у посебним приликама, понаређењу надлежног старјешине.(3) Кошуља се носи као унутрашњи и спољни диослужбене војне униформе и увијек је увучена упанталоне или сукњу.а) Кошуља зимска, дугих рукава, увијек се носи скраватом.б) Кошуља љетна, кратких и дугих рукава, каоспољни дио службене војне униформе, носи себез кравате.(4) Џемпер се носи као унутрашњи или спољни диослужбене војне униформе. Као спољни дио може сеносити у војним објектима умјесто блузе токомзимског периода на радном мјесту, на неформалнимсастанцима, на радним састанцима и осталимприликама.(5) Блуза, без обзира на временски период ношења,увијек се носи закопчана. На радном мјесту, нанеформалним састанцима, радним састанцима иосталим приликама, није обавезно носити блузуслужбене војне униформе.(6) Панталоне се носе тако да је доњи дио каиша на костикука, а предњи прегиб панталона досеже врх горњегдијела стопала прописаних црних ципела.(7) Сукња се носи тако да је доњи руб сукње исподкољена, не краћа испод прегиба на стражњој страникољена.(8) Вјетровка, мантил и капут се носе преко блузе,џемпера или кошуље, увијек закопчани.(9) Шал и кожне рукавице се могу носити уз вјетровку,мантил или капут.(10) Опасач се носи преко горњег спољњег дијеласлужбене униформе, у посебно одређеним приликама,на основу наређења надлежног лица.(11) Кравата се носи уредно везана и затегнута.(12) Шал - носи се у комплету зимске униформе, Носи се укомплету са капутом, кишним мантилом и вјетровком,ван строја.(13) Рукавице - носе се у комплету зимске униформе.(14) Кишна кабаница се носи преко спољних дијеловаодјеће само за вријеме атмосферских падавина, увијекзакопчана. Када се не користи, кабаница се носи прекоруке, пресавијена са наличјем споља.(15) Капут, вјетровка, мантил кишни, кабаница кишна,рукавице и џемпер, носе се по потреби, зависно одвременских услова, а када треба обезбиједитиједнообразност у одијевању - њихово ношењерегулише старјешина на положају командантабатаљона, њему равном или вишем положају.(16) Љети се, као спољни дио униформе за строј, носи, пожељи, блуза или кошуља љетња. Када требаобезбиједити једнообразност у одијевању, њиховоношење регулише старјешина на положајукоманданта батаљона, њему равном или вишемположају.(17) Припадање одјевних предмета из састава комплета ивременски ресурси, дати су у табели, Прилог број 2(два) овог правилника.(18) Истеком ресурса или по престанку професионалневојне службе, војна лица не раздужују службенууниформу, осим у случају нечасног отпуста.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 35Члан 13.(Свечане војне униформе и одјећа)Свечане војне униформе и одјећа су:а) Свечана униформа за генерале и бригадире: носеје сви бригадири и генерали;b) Свечана униформа за официре: носе је свиофицири у распону чина потпоручник -пуковник, осим припадника Почасне јединице иВојног оркестра;с) Свечана униформа за подофицире: носе је свиподофицири без обзира на чин, осим припадникаПочасне јединице и Војног оркестра;d) Свечана униформа Почасне јединице ОС БиХ:носе је само припадници Почасне јединице;е) Свечана униформа Војног оркестра ОС БиХ:носе је само припадници Војног оркестра,f) Свечана одјећа за пукове: носе је припадниципукова у посебним приликама.Члан 14.(Састав комплета свечане униформе)(1) Састав комплета свечане униформе генерала, официраи подофицира:(3) Истеком ресурса или по престанку професионалневојне службе, војна лица не раздужују свечанууниформу, осим у случају нечасног отпуста.Члан 15.(Састав комплета свечане уннформе Почасне јединице)ДИЈЕЛОВИ КОМПЛЕТА УНИФОРМЕЗимскаБојаЉетнаШапка плава плаваБлуза плава плаваПанталоне плава плаваПанталоне за строј црна црнаКошуља. дуги рукав бијела бијелаКраватаКаиш за панталоне, кожниплавацрнаЧарапе плава плаваДИЈЕЛОВИ КОМПЛЕТА УНИФОРМЕБОЈАЧизме за стројцрнаШапкаплаваЦипеле плитке кожне, високи сјајцрнаБлузаПанталонеСукњаКошуљаКраватаКаиш за панталоне, кожниЧарапеЧарапе женске, дугеЦипеле плитке кожне, мушке, са високим сјајемплаваплаваплавабијелаплавацрнаплавабоја кожецрнаЦипеле дубоке кожне, високи сјајцрнаРукавице платненебијелаЏемпер плава -Капут плава -Мантил кишниплаваАкселбендерсребрена, плаваШалу бојама заставе БиХЕшарпау бојама заставе БиХОпасач кожницрнаЦипеле дубоке кожне, мушке, са високим сјајемЦипеле кожне, женске, салонке, са високим сјајемЧизмице кожне, женске, дубоке, са високим сјајемРукавице платненеЏемперШалКапутМантил кишниОгртач (пелерина)ЕшарпаОпасачАкселбендерицрнацрнацрнабијелаплавабоје-мотив заставе БиХплаваплаваплавау бојама заставе БиХцрназлатна, сребрена, плава(2) Припадање одјевних предмета из састава комплетасвечаних униформи и временски ресурси, дати су утабелама, Прилог број 3 (три) овог правилника.Члан 16.(Састав комплета свечане униформе Војног оркестра)ДИЈЕЛОВИ КОМПЛЕТА УНИФОРМЕ Зимска ЉетнаБојаШапка плава плаваБлуза плава плаваПанталоне плава плаваСукња плава плаваКошуља зимска, дуги рукав бијела бијелаКошуља љетна, дуги рукав бијела бијелаКошуља љетна, кратки рукав бијела бијелаКраватаЛептир машнаКаиш за панталоне, кожниплаваплавацрна

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 36 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Ципеле плитке, кожне, мушке - црнаЦипеле дубоке, кожне, мушке црна -Ципеле салонке, кожне, женске - срнаЧизмице дубоке, кожне, женске црна -Чарапе плава плаваЧарапе женске, дугеРукавице платненебоја кожебијелаЏемпер плава -Шалмотив заставеБиХКапут плава -Мантил кишниЕшарпаОпасач кожниАкселбендериплавау бојама заставе БиХцрнасребрена, плаваЧлан 17.(Прилике у којима се носи свечана униформа)Свечана униформа носи се:а) на свечаним пријемима,b) на свечаностима у Оружаним снагама БиХ.прописаним Правилником о свечаностима ипочастима,c) у другим приликама у којима је предвиђеноношење свечане униформе или по наређењунадлежног лица,d) свечану униформу Почасне јединице и Војногоркестра носе припадници Почасне јединице иВојног оркестра при обављању почасноцеремонијалнихрадњи, у складу с посебнимнаређењем.Члан 18.(Ношење дијелова комплета свечане униформе)(1) Дијелови комплета свечане војне униформе носе се наначин као и дијелови службене униформе.(2) Ешарпа се носи током посебних војних церемонија исвечаности као опасач.(3) Акселбендери носе се преко блузе, на начин да секаче испод еполете на лијевом рамену и за посебнодугме испод ревера блузе.(4) Пелерина (огртач) носи се као спољни дио прекоблузе, са пребаченим крајевима предњих дијеловапреко рамена.Члан 19.(Забрана ношења дијелова униформе)(1) Војним лицима није допуштено ношење појединихдијелова војне униформе у комбинацији с цивилномодјећом. као ни комбинације дијелова различитихкомплета униформе.(2) Није дозвољено самовољно мијењати изглед, крој исастав комплета војне униформе.(3) Вјерска обиљежја уз униформу могу се носити наначин да иста не буду видљива.-Члан 20.(Временски период за ношење униформе)(1) Љетна униформа се носи од 15. априла до 15. октобра,а зимска униформа у периоду од 16. октобрадо 14.априла.(2) Зависно о временским условима, команданти локацијаОС БиХ доносе наредбу о измјени термина ношењаљетне и зимске војне униформе.Члан 21.(Начини обезбјеђивања униформи војним лицима)(1) Комплете Јединствене теренске униформе и свечанеуниформе Почасне јединице и Војног оркестра,Министарство одбране обезбјеђује без накнаде упрописаном временском ресурсу.(2) Комплет службене и свечане униформе припадницимаОС БиХ (које сљедује) Министарство одбране првипут обезбјеђује без накнаде.(3) Занављање службене и свечане униформе припадникаОС БиХ, након истека прописаног временскогресурса, врши се уз регресовано учешће војних лица, априје истека прописаног временског ресурса, у пуномизносу цијене коштања коју сносе војна лица.(4) Услове регресовања за набавку дијелова или комплетаслужбене и свечане униформе, прописаће министародбране посебном одлуком.ГЛАВА III - ПОСЕБНА ОДЈЕЋА И ОБУЋАЧлан 22.(Врсте посебне одјеће и обуће)(1) Посебна одјећа и обућа намијењена је војним лицимаОружаних снага за обављање посебних задатака идијели се на:а) радно-заштитну,b) специјалне намјене.(2) Функција посебне одјеће и обуће је да војним лицимаОружаних снага пружи одговарајућу заштиту иомогући успјешно обављање додијељених задатака уи изван БиХ.Члан 23.(Радно-заштитна одјећа и обућа)(1) У Оружаним снагама постоји сљедећа радно-заштитнаодјећа и обућа:a) заштитна радна одјећа за механичаре;b) заштитна радна одјећа за куваре и конобаре;c) кецеља гумена за рад са: киселинама иагресивним материјама;d) остала гумена заштитна опрема за рад повлажном и блатњавом терену.(2) Радно-заштитну одјећу војна лица носе у подручјимаи објектима за вријеме извршавања службеногзадатка.(3) Саставе комплета радно-заштитне опреме из става 1,овог члана, министар одбране ће регулисати посебномодлуком.Члан 24.(Специјална одјећа у функцији војне униформе)(1) У ОС БиХ постоје сљедеће врсте специјалне одјеће:a) специјална одјећа за сталне посаде борбенихвозила;b) специјална одјећа за возаче моторних возила саотвореном кабином;c) специјална одјећа за возаче мотоцикла;d) специјална одјећа за стражаре;e) летачка одјећа;

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 37f) одјећа радна механичарска за одржавањеваздухопловнотехничких средстава;g) одјећа за извиђаче и диверзанте;h) одјећа за противпожарну и заштиту на раду;i) санитетска одјећа;j) спортска одјећа.(2) Специјалну одјећу у функцији војне униформе војналица носе у подручјима и објектима за вријемеизвршавања службеног задатка.(3) Саставе комплета опреме из става 1, овог члана,министар одбране ће регулисати посебном одлуком.ГЛАВА IV - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕЧлан 25.(Доношење осталих прописа)(1) Министар одбране, у року од 60 дана од дана ступањана снагу овога правилника, прописаће:а) Критеријуме припадања, начин обезбјеђења,уговарања, снабдијевања, локације дистрибуције,продаје и питање регресовања војне униформе;b) Техничке услове за производњу одјевнихпредмета из састава комплета војне униформе.(2) Изглед и састав комплета одјеће за пукове бићедефинисани посебном одлуком министра одбране.Члан 26.(Стављање ван снаге)Ступањем на снагу овог правилника, стављају се ванснаге:a) Одлука о саставу комплета јединствене теренскеуниформе и обиљежјима Оружаних снага Боснеи Херцеговине, број 11-03-534/06 од 24.01.2006.године;b) Одлука о допуни Одлуке, број 11-03-534/06 од24.01.2006. године, број 11-03-26-1219/09 од27.02.2009. године;c) Одлука о измјени и допуни исте одлуке, број 11-03-26-6050/08 од 22.10.2008. године, (1)d) Одлука о одређивању припадајућих комплетаслужбених и свечаних униформи ОС БиХ, број11-03-26-1257/10 од 03.03.2010. године,e) Одлука, број 11-03-26-832-1/07 од 14.03.2007.године.Члан 27.(Ступање на снагу)Овај правилник ступа на снагу даном објаве у"Службеном гласнику БиХ".Број 11-02-3-4939/1225. децембра 2012. годинеСарајевоМинистарЗекеријах Осмић, с. р.Прилог број 1Припадајући комплет Јединствене теренске униформе:Р/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНАВРЕМЕНСКИРЕСУРС(година)1. Капа ком 1 22. Поткапа војничка, вунена ком 1 43. Јакна ком 1 34. Панталоне ком 2 25. Кошуља ком 3 26. Јакна са капуљачом и улошком ком 1 47.за хладно и кишно вријемеПанталоне са улошком закишно и хладно вријемеком 1 48. Каиш за панталоне, платнени ком 1 49. Опасач са упртачима, платнени ком 1 410. Чарапе вунене, докољенице пар 4 211. Чарапе памучне, зимске пар 4 212. Чарапе пам.синтетичке, љетне пар 4 113. Мајица кратких рукава ком 3 114. Мајица дугих рукава ком 3 215.Џемпер вунени, дигиталнашараком 1 416. Рукавице вунене пар 2 417. Гаће зимске, дуге ком 2 218. Гаће кратке ком 3 119.Чизме за хладно вријеме,кожне, црнепар 1 320. Ципеле са повишеним сарама пар 1 321.Ципела са ниском саром -гојзерицапар 1 322. Кабаница кишна ком 1 4Шешир маскирни (за јед.које23.се упућују у мисије)Доње рубље за жене (за24.мисије)ком 1 По мисијикпл 1 По мисији25. Припадајуће војне ознаке кпл 4 226. Матрикула (за мисије) ком 1 трајноПрилог број 2а) Припадајући комплет службене униформе КоВ-а- (смеђа 18-1018), за мушкарце:ВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1.Шапка (кожни сунцобран)зимскаком 1 22. Шапка (кожни сунцобран) љетна ком 1 23. Беретка црна ком 1 44. Блуза зимска са еполетама ком 1 25. Блуза љетна са еполетама ком 1 26. Панталоне зимске ком 1 27. Панталоне љетне ком 1 28. Кошуља зимска, дуги рукав ком 3 2Кошуља љетна, кратки рукав са9еполетамаКошуља љетна, дуги рукав са10.еполетамаком 3 2ком 3 211. Кравата ком 2 2

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 38 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.12. Чарапа зимска пар 4 213. Чарапа љетна пар 4 114. Ципела дубока пар 1 215. Ципела плитка пар 1 216. Џемпер ком 1 417. Шал ком 1 418. Капут са еполетама ком 1 419. Мантил кишни са еполетама ком 1 420. Кабаница са еполетама ком 1 421. Вјетровка са еполетама ком 1 422. Рукавице, кожне, црне пар 1 423. Каиш за панталоне, кожни ком 1 424. Опасач кожни, црни ком 1 425. Ознака за шапку ком 2 4b) Припадајући комплет службене униформе КоВ-а(смеђа 18-1018) за жене:ВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1.Шапка (кожни сунцобран)зимскаком 1 22. Шапка (кожни сунцобран) љетна ком 1 23. Беретка црна ком 1 44. Блуза зимска са еполетама ком 1 25. Блуза љетна са еполетама ком 1 26. Панталоне зимске ком 1 27. Панталоне љетне ком 1 28. Сукња зимска ком 1 29 Сукња љетна ком 1 210. Кошуља зимска, дуги рукав ком 3 211.Кошуља љетна, кратки рукав саеполетамаком 3 212. Кошуља љетна, дуги рукав ком 3 213. Кравата ком 2 214. Чарапа зимска пар 4 215. Чарапа љетна пар 4 116. Чарапе женске, дуге пар 4 117. Чизмице дубоке пар 1 218. Ципела плитка, салонка пар 1 219. Џемпер ком 1 420. Шал ком 1 421. Капут са еполетама ком 1 422. Мантил кишни са еполетама ком 1 424. Вјетровка са еполетама ком 1 425. Рукавице, кожне, црне пар 1 426. Каиш за панталоне, кожни ком 1 427. Опасач кожни, црни ком 1 428. Ознака за шапку ком 2 429. Торбица за жене ком 1 4с) Припадајући комплет службене униформе ВС иПВО - ( плава 19 -4110 ) за мушкарце:ВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1.Шапка (кожни сунцобран)зимскаком 1 22. Шапка (кожни сунцобран) љетна ком 1 23. Беретка плава ком 1 44. Блуза зимска са еполетама ком 1 25. Блуза љетна са еполетама ком 1 26. Панталоне зимске ком 1 27. Панталоне љетне ком 1 28. Кошуља зимска, дуги рукав ком 3 29Кошуља љетна, кратки рукав саеполетамаком 3 210. Кошуља љетна, дуги рукав ком 3 211. Кравата ком 2 212. Чарапа зимска пар 4 213. Чарапа љетна пар 4 114. Ципела дубока пар 1 215. Ципела плитка пар 1 216. Џемпер ком 1 417. Шал ком 1 418. Капут са еполетама ком 1 419. Мантил кишни са еполетама ком 1 420. Кабаница са еполетама ком 1 421. Вјетровка са еполетама ком 1 422. Рукавице, кожне, црне пар 1 423. Кабаница са еполетама ком 1 4

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 3923. Каиш за панталоне, кожни ком 1 424. Опасач кожни, црни ком 1 425. Ознака за шапку ком 2 4d) Припадајући комплет службене униформе ВС иПВО - (плава 19-4110) за жене:ВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1.Шапка ( кожни сунцобран )зимскаком 1 22.Шапка ( кожни сунцобран )љетнаком 1 23. Беретка плава ком 1 44. Блуза зимска са еполетама ком 1 25. Блуза љетна са еполетама ком 1 26. Панталоне зимске ком 1 27. Панталоне љетне ком 1 28. Сукња зимска ком 1 29 Сукња љетна ком 1 210. Кошуља зимска, дуги рукав ком 3 211.Кошуља љетна, кратки рукав саеполетамаком 3 212. Кошуља љетна, дуги рукав ком 3 213. Кравата ком 2 214. Чарапа зимска пар 4 215. Чарапа љетна пар 4 116. Чарапе женске, дуге пар 4 117. Чизмице дубоке пар 1 218. Ципела плитка, салонка пар 1 219. Џемпер ком 1 420. Шал ком 1 421. Капут са еполетама ком 1 422. Мантил кишни са еполетама ком 1 423. Кабаница са еполетама ком 1 424. Вјетровка са еполетама ком 1 425. Рукавице, кожне, црне пар 1 426. Каиш за панталоне, кожни ком 1 427. Опасач кожни, црни ком 1 428. Ознака за шапку ком 2 429. Торбица за жене ком 1 4Прилог број 2 (два), страница 4 (четири), посљедећем:а) Припадајући комплет службене униформе КоВ-а- (смеђа 18 - 1018), за мушкарце;b) Припадајући комплет службене униформе КоВ-а- (смеђа 18 - 1018), за жене;с) Припадајући комплет службене униформе ВС иПВО - ( плава 19 - 4110) за мушкарце;d) припадајући комплет службене униформе ВС иПВО - (плава 19 - 4110) за жене.Прилог број 3a) Припадајући комплет свечане униформе - (плава19-4110) за мушкарцеВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1. Шапка ком 1 42. Блуза са еполетама ком 1 43. Панталоне ком 1 44. Кошуља дуги рукав, бијела ком 2 45. Кравата (генерал и официри) ком 2 46. Каиш за панталоне, кожни ком 1 47. Чарапа пар 4 28. Ципела дубока са високим сјајем пар 1 49. Ципела плитка са високим сјајем пар 1 410. Рукавице платнене, бијеле пар 1 411. Џемпер танки ком 1 412. Шал ком 1 413. Капут са еполетама ком 1 414. Мантил кишни са еполетама ком 1 415. Огртач (пелерина) са еполетама ком 1 416. Ешарпа ком 1 417. Опасач кожни, црни ком 1 418. Акселбендер ком 1 419. Ознака за шапку ком 1 4b) Припадајући комплет свечане униформе (плава19-4110) за жене:ВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1. Шапка ком 1 42. Блуза са еполетама ком 1 43. Панталоне ком 1 44. Сукња ком 1 45. Кошуља дуги рукав, бијела ком 2 46. Кравата (генерал и официри) ком 2 47. Чарапа женска, дуга пар 4 28. Чарапа пар 4 29. Чизма дубока са високим сјајем пар 1 4

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 40 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Ципела плитка са високим10.сјајемпар 1 411. Џемпер танки ком 1 412. Шал ком 1 413. Капут са еполетама ком 1 414. Мантил кишни са еполетама ком 1 415. Огртач (пелерина) са еполетама ком 1 416. Рукавице платнене, бијеле пар 1 417. Каиш за панталоне, кожни ком 1 418. Ешарпа ком 1 419. Опасач кожни, црни ком 1 420. Акселбендер ком 1 421. Ознака за шапку ком 1 4c) Припадајући комплет униформе Војног оркестраОС БиХ - (плава 19-4026) за мушкарце:ВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1.Шапка ( платнени сунцобран )зимскаком 1 22.Шапка ( платнени сунцобран )љетнаком 1 23. Блуза зимска са еполетама ком 1 24. Блуза љетна са еполетама ком 1 25. Панталоне зимске ком 1 26. Панталоне љетне ком 1 27.8.9.Кошуља зимска, дуги рукав,бијелаКошуља љстна, кратки рукав,бијела са еполетамаКошуља љетна, дуги рукав саеполетамаком 3 2ком 3 2ком 3 210. Кравата (официри) ком 2 211. Лептир машна ком 2 212. Чарапа зимска пар 4 213. Чарапа љетна пар 4 1Ципела дубока са високим14.сјајемЦипела плитка са високим15.сјајемпар 1 2пар 1 216. Џемпер танки ком 1 217. Шал ком 1 218. Капут са еполетама ком 1 219. Мантил кишни са еполетама ком 1 220. Рукавице платнене, бијеле пар 1 221. Акселбендер ком 1 222. Каиш за панталоне, кожни ком 1 223. Опасач кожни, црни ком 1 224. Ешарпа ком 1 225. Ознака за шапку ком 2 2d) Припадајући комплет униформе Војног оркестраОС БиХ (плава 19-4026) за жене:ВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1.Шапка (платнени сунцобран )зимскаком 1 22.Шапка (платнени сунцобран )љетнаком 1 23. Блуза зимска са еполетама ком 1 24. Блуза љетна са еполетама ком 1 25. Панталоне зимске ком 1 26. Панталоне љетне ком 1 27. Сукња зимска ком 1 28. Сукња љетна ком 1 2Кошуља зимска, дуги рукав,9бијелаКошуља љетна, кратки рукав,10.бијела са еполетамаКошуља љетна, дуги рукав,11.бијела са еполетамаком 3 2ком 3 2ком 3 212. Кравата ком 2 213. Чарапа зимска пар 4 214. Чарапа љетна пар 4 115. Чарапе женске, дуге пар 4 1Чизмице дубоке са високим16.сјајемЦипела плитка, салонка са17.високим сјајемпар 1 2пар 1 218. Џемпер танки ком 1 219. Шал ком 1 220. Капут са еполетама ком 1 221. Мантил кишни са еполетама ком 1 222. Рукавице платнене пар 1 223. Акселбендер ком 1 224. Каиш за панталоне, кожни ком 1 225. Опасач кожни, црни ком 1 226. Ешарпа ком 1 227. Ознака за шапку ком 2 2

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 41e) Припадајући комплет униформе Почасне јединицеОС БиХ (плава 19-4026) за мушкарце:ВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1.Шапка ( кожни сунцобран )зимскаком 1 22.Шапка (кожни сунцобран )љетнаком 1 23. Блуза зимска са еполетама ком 1 24. Блуза љетна са еполетама ком 1 25. Панталоне зимске ком 1 26. Панталоне љетне ком 1 27.Панталоне за строј, зимске,црне8.Панталоне за строј, љетне,црне9.Кошуља зимска, дуги рукав,бијелаКошуља дуги рукав, љетна,10.бијелаком 1 2ком 1 2ком 3 2ком 3 211. Кравата (официри) ком 2 212. Чарапа зимска пар 4 213. Чарапа љетна пар 4 1Ципела дубока са високим14.сјајемЦипела плитка са високим15.сјајемпар 1 2пар 1 216. Чизма за строј пар 1 217. Џемпер ком 1 218. Шал ком 1 219. Капут са еполетама ком 1 220. Мантил кишни са еполетама ком 1 221. Рукавице платнене пар 1 222. Акселбендер ком 1 223. Каиш за панталоне, кожни ком 1 224. Опасач кожни, црни ком 1 225. Ешарпа ком 1 226. Ознака за шапку ком 2 2f) Припадајући комплет униформе Почасне јединицеОС БиХ (плава 19-4026) за жене:ВРЕМЕНСКИР/Б НАЗИВ АРТИКЛА Ј/М КОЛИЧИНА РЕСУРС(година)1.Шапка (кожни сунцобран)зимскаком 1 22.Шапка (кожни сунцобран)љетнаком 1 23. Блуза зимска са еполетама ком 1 24. Блуза љетна са еполетама ком 1 25. Панталоне зимске ком 1 26. Панталоне љетне ком 1 27.Панталоне за строј, зимске.црнеком 1 2Панталоне за строј, љетне,8.црнеКошуља зимска, дуги рукав,9бијелаКошуља дуги рукав, љетна,10.бијелаком 1 2ком 3 2ком 3 211. Кравата (официри) ком 2 212. Чарапа зимска пар 4 213. Чарапа љетна пар 4 114.15.Чизмице дубоке са високимсјајемЦипела плитка, салонка сависоким сјајемпар 1 2пар 1 216. Чизма за строј пар 1 217. Џемпер ком 1 218. Шал ком 1 219. Капут са еполетама ком 1 220. Мантил кишни са еполетама ком 1 221. Рукавице платнене пар 1 222. Акселбендер ком 1 223. Каиш за панталоне, кожни ком 1 224. Опасач кожни, црни ком 1 225. Ешарпа ком 1 226. Ознака за шапку ком 2 2Прилог број 3 (три), страница 6 (шест), по сљедећем:а) Припадајући комплет свечане униформе - (плава19 - 4110) за мушкарце;b) Припадајући комплет свечане униформе - (плава19 - 4110) за жене;с) Припадајући комплет униформе Војног оркестраОС БиХ - (плава 19 - 4026) за мушкарце;d) Припадајући комплет униформе Војног оркестраОС БиХ - (плава 19 - 4026) за жене;е) Припадајући комплет униформе Почасне јединицеОС БиХ - (плава 19 - 4026) за мушкарце;f) Припадајући комплет униформе Почаснејединице ОС БиХ - (плава 19 - 4026) за жене.256Na osnovu člana 15. stav 1. tačka a) Zakona o <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>niBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05) ičlana 60. stav (2) Zakona o službi u Oružanim snagama Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05, 53/07 i59/09), <strong>ministar</strong> <strong>od</strong>b<strong>ra</strong>ne donosiPRAVILNIKO IZMJENI PRAVILNIKA O UTVRĐIVANJU NAČINA IKRITERIJA ZA KORIŠTENJE GODIŠNJEG ODMORA lODSUSTVA PROFESIONALNIH VOJNIH LICA NASLUŽBI U ORUŽANIM SNAGAMA BOSNE IHERCEGOVINEČlan 1.U P<strong>ra</strong>vilniku o utvrđivanju načina i kriterija za korištenjeg<strong>od</strong>išnjeg <strong>od</strong>mo<strong>ra</strong> i <strong>od</strong>sustva profesionaln<strong>ih</strong> vojn<strong>ih</strong> lica naslužbi u Oružanim snagama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, broj 13-02-3-1628/10 <strong>od</strong> 01.04.2010. g<strong>od</strong>ine, u članu 3. stavu (2) tačke b)alineje 3) broj "60" zamjenjuje se brojem "80".

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 42 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Član 2.MINISTARSTVO SIGURNOSTIOvaj P<strong>ra</strong>vilnik stupa na snagu danom donošenja.BOSNE I HERCEGOVINE257Broj 13-02-3-1628-1/10Na osnovu člana 17. stav (2) Zakona o g<strong>ra</strong>ničnoj kontroli18. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ineMinistar("Službeni glasnik BiH", broj 53/09 i 54/10), i <strong>od</strong>redbi P<strong>ra</strong>vilnikaSa<strong>ra</strong>jevoZekerijah Osmić, s. r. o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručja g<strong>ra</strong>ničnog prelaza ("Službeni glasnikBiH", broj 92/09), <strong>ministar</strong> Ministarstva sigurnosti Bosne iHercego<strong>vine</strong> donosiNa temelju članka 15. stavak 1. točka a) Zakona o ob<strong>ra</strong>niBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05) ičlanka 60. stavak (2) Zakona o službi u Oružanim snagamaBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05,53/07 i 59/09), <strong>ministar</strong> ob<strong>ra</strong>ne donosiPRAVILNIKO IZMJENI PRAVILNIKA O UTVRĐIVANJU NAČINA IKRITERIJA ZA KORIŠTENJE GODIŠNJEG ODMORA IODSUSTVA DJELATNIH VOJNIH OSOBA NA SLUŽBIU ORUŽANIM SNAGAMA BOSNE I HERCEGOVINEČlanak 1.U P<strong>ra</strong>vilniku o utvrđivanju načina i kriterija za korištenjeg<strong>od</strong>išnjeg <strong>od</strong>mo<strong>ra</strong> i <strong>od</strong>sustva djelatn<strong>ih</strong> vojn<strong>ih</strong> osoba na službi uoružanim snagama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, broj 13-02-3- 1628/10<strong>od</strong> 01.04.2010. g<strong>od</strong>ine, u članku 3. stavak (2) točke b) alineje 3)broj "60" mijenja se brojem "80".Članak 2.Ovaj P<strong>ra</strong>vilnik stupa na snagu danom donošenja.Broj 13-02-3-1628-1/1018. veljače 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoMinistarZekerijah Osmić, v. r.На основу члана 15. став 1. тачка а) Закона о одбраниБосне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број88/05) и члана 60. став (2) Закона о служби у Оружанимснагама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ",број 88/05, 53/07 и 59/09), министар одбране доносиПРАВИЛНИКО ИЗМЈЕНИ ПРАВИЛНИКА О УТВРЂИВАЊУНАЧИНА И КРИТЕРИЈА ЗА КОРИШТЕЊЕГОДИШЊЕГ ОДМОРА И ОДСУСТВАПРОФЕСИОНАЛНИХ ВОЈНИХ ЛИЦА НА СЛУЖБИУ ОРУЖАНИМ СНАГАМА БОСНЕ ИХЕРЦЕГОВИНЕЧлан 1.У Правилнику о утврђивању начина и критерија закориштење годишњег одмора и одсуства професионалнихвојних лица на служби у Оружаним снагама Босне иХерцеговине, број 13-02-3-1628/10 од 01.04.2010. године, учлану 3. ставу (2) тачке b) алинеје 3) број"60" замјењује себројем "80".Члан 2.Овај Правилник ступа на снагу даном доношења.Број 13-02-3-1628-1/1018. фебруара 2013. годинеСарајевоМинистарЗекеријах Осмић, с. р.RJEŠENJEO ODREĐIVANJU PODRUČJA DRUMSKOGMEĐUNARODNOG GRANIČNOG PRELAZA ZA ROBNIPROMET BOSANSKI ŠAMAC/ŠAMACOdređuje se p<strong>od</strong>ručje drumskog međunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnogprelaza za robni promet I kategorije Bosanski Šamac/Šamac, nalokalitetu Savulje, općina Domaljevac-Šamac, omeđen p<strong>ra</strong>vcimana čijim su presjecima ka<strong>ra</strong>kteristične tačke kako je to ucrtano uGe<strong>od</strong>etskoj skici parcele broj 1163/11 <strong>od</strong> 16.12.2011. g<strong>od</strong>ine,općine Domaljevac-Šamac, i Situacioni plan projektanta d.o.o. "€ing" B<strong>ih</strong>ać sa ucrtanim objektima na p<strong>od</strong>ručju g<strong>ra</strong>ničnog prelaza ipripadajućim dijelom javne saob<strong>ra</strong>ćajnice, površine 183.826 m 2 ,upisano u Katastarskoj općini Bosanski Šamac, općineDomaljevac-Šamac (broj 04-31-PL-48/06 <strong>od</strong> 03.05.2006. g<strong>od</strong>ine)sa brojevima parcela k.č. 1162/4, 1162/5, 1162/6, 1162/7, 1162/8,1196/2, 1481/1, 1481/2, 1481/3, 1481/4, upisano u Posjedovnilist broj 1661/4 Republičke up<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske i imovinskop<strong>ra</strong>vneposlove Banja Luka PJ Šamac (broj 21.952.1-1-4827/2011 <strong>od</strong> 22.11.2011. g<strong>od</strong>ine), kao i u Z.K. uložak broj 403političke općine Šamac, Republičke up<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske iimovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Banja Luka, p<strong>od</strong>ručna jedinica Šamac.Za izg<strong>ra</strong>đeni g<strong>ra</strong>nični prelaz Služba za gosp<strong>od</strong>arstvo, urbanizam iimovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Općine Domaljevac-Šamac, Up<strong>ra</strong>vi zaindirektno/neiz<strong>ra</strong>vno oporezivanje BiH, izdala je Upotrebnudozvolu broj 04-23-78-1/07 <strong>od</strong> 24.09.2007. g<strong>od</strong>ine.Ob<strong>ra</strong>zloženjeU postupku donošenja Rješenja o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručjadrumskog međunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnog prelaza za robni promet Ikategorije Bosanski Šamac/Šamac, preko kojeg se obavljameđunar<strong>od</strong>ni putnički promet i promet sv<strong>ih</strong> vrsta vozila i sv<strong>ih</strong>vrsta roba, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercego<strong>vine</strong>zaprimilo je Prijedlog za <strong>od</strong>ređivanje p<strong>od</strong>ručja navedenogmeđunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnog prelaza, broj 17-04-7-04-3-2379/10 <strong>od</strong>28.03.2012. g<strong>od</strong>ine, dostavljen <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne G<strong>ra</strong>nične policije Bosnei Hercego<strong>vine</strong>.U prilogu Prijedloga dostavljeno je mišljenje-saglasnost zadonošenje rješenja o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručja drumskogmeđunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnog prelaza Bosanski Šamac/ŠamacUp<strong>ra</strong>ve za indirektno/neiz<strong>ra</strong>vno oporezivanje BiH broj 50-5-88-124/12 <strong>od</strong> 11.12.2012. g<strong>od</strong>ine, Situacioni plan projektanta d.o.o."€ ing" B<strong>ih</strong>ać sa ucrtanim objektima na p<strong>od</strong>ručju g<strong>ra</strong>ničnogprelaza i pripadajućim dijelom javne saob<strong>ra</strong>ćajnice, Prepisposjedovnog lista broj 03-31-PL-1951/12 <strong>od</strong> 04.10.2012. g<strong>od</strong>ineSlužbe za p<strong>ra</strong>vne poslove, urbanizam i katastar općineDomaljevac-Šamac, Posjedovni list broj 1661/4 Republičkeup<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske i imovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Banja LukaP<strong>od</strong>ručna jedinica Šamac, Z.K. izvadak broj 403 Republičkeup<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske i imovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Banja Luka,politička općina Šamac, te Rješenje kojim općina Domaljevac-Šamac daje upotrebnu dozvolu za navedeni g<strong>ra</strong>nični prelaz.Na p<strong>od</strong>ručju g<strong>ra</strong>ničnog prelaza izg<strong>ra</strong>đeni su ili postavljenisljedeći objekti:- Zg<strong>ra</strong>da služben<strong>ih</strong> prostorija policijsk<strong>ih</strong> i carinsk<strong>ih</strong>službenika dimenzija 40,60 m x 10,66 m, površine432,79 m 2 ,

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 43- Objekat policije i carine dimenzija 44,00 m x 12,00m, površine 528,00 m 2 ,- Objekat inspekcija i energetski blok dimenzija 40,00m x 12,00 m, površine 480,00 m 2 ,- Objekat za detaljnu kontrolu dimenzija 20,20 m x25,30 m, površine 511,06 m 2 ,- Objekat špedite<strong>ra</strong> i komercijaln<strong>ih</strong> usluga dimenzija36,00 m x 12,00 m, površine 432,00 m 2 ,- Objekat sa vagom za kamione (kom. 2) dimenzija18,84 m x 3,53 m, površine 133,01 m 2 ,- Kontrolne kabine dimenzija 2,40 m x 2,40 m, 13komada,- Nadstrešnica za putnički saob<strong>ra</strong>ćaj dimenzija 46,80 mx 41,63 m, površine 1.948,28 m 2 ,- Nadstrešnica za teretni saob<strong>ra</strong>ćaj dimenzija 41,63 m x16,20 m, površine 674,41 m 2 .Razmat<strong>ra</strong>jući dostavljeni Prijedlog i priloženudokumentaciju, te <strong>od</strong>redbe člana 17. Zakona o g<strong>ra</strong>ničnoj kontroli,<strong>ministar</strong> Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercego<strong>vine</strong> donio jerješenje kako je to i navedeno u njegovom dispozitivu.Sastavni dio Rješenja čini:- Prepis posjedovnog lista sa katastarskim česticama isituacionim planom Službe za p<strong>ra</strong>vne poslove,urbanizam i katastar općine Domaljevac-Šamac;- Posjedovni list - izv<strong>od</strong>, Republičke up<strong>ra</strong>ve zage<strong>od</strong>etske i imovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Banja Luka,P<strong>od</strong>ručna jedinica Šamac,- Z.K. uložak Republičke up<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske iimovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove P<strong>od</strong>ručne jedinice Šamac,- Upotrebna dozvola Službe za gosp<strong>od</strong>arstvo,urbanizam i imovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove općineDomaljevac-Šamac.Ovo rješenje je konačno u up<strong>ra</strong>vnom postupku i na njega sene može uložiti žalba, ali se može pokrenuti up<strong>ra</strong>vni spor k<strong>od</strong>Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u roku <strong>od</strong> 60 dana <strong>od</strong> dana njegovogdonošenja.Ovo rješenje sa prilozima, te druga relevantnadokumentacija, čini Dosje drumskog međunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnogprelaza za robni promet Bosanski Šamac/Šamac, koji se čuva i sakojim <strong>ra</strong>spolaže Središnji ured Up<strong>ra</strong>ve za indirektno/neiz<strong>ra</strong>vnooporezivanje BiH.Rješenje o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručja međunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnogprelaza I kategorije Bosanski Šamac/Šamac objavit će se u"Službenom glasniku BiH".Broj 12-04-8-2189-14/1225. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoMinistarFahrudin Radončić, s. r.Na osnovu članka 17. stavak (2) Zakona o g<strong>ra</strong>ničnojkontroli ("Službeni glasnik BiH", broj 53/09 i 54/10), i <strong>od</strong>redbiP<strong>ra</strong>vilnika o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručja g<strong>ra</strong>ničnog prijelaza ("Službeniglasnik BiH", broj 92/09), <strong>ministar</strong> Ministarstva sigurnosti Bosnei Hercego<strong>vine</strong> donosiRJEŠENJEO ODREĐIVANJU PODRUČJA CESTOVNOGMEĐUNARODNOG GRANIČNOG PRIJELAZA ZAROBNI PROMET BOSANSKI ŠAMAC/ŠAMACOdređuje se p<strong>od</strong>ručje cestovnog međunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnogprijelaza za robni promet I kategorije Bosanski Šamac/Šamac, nalokalitetu Savulje, općina Domaljevac-Šamac, omeđen p<strong>ra</strong>vcimana čijim su presjecima ka<strong>ra</strong>kteristične točke kako je to ucrtano uGe<strong>od</strong>etskoj skici parcele broj 1163/11 <strong>od</strong> 16.12.2011. g<strong>od</strong>ine,općine Domaljevac-Šamac, i Situacioni plan projektanta d.o.o. "€ing" B<strong>ih</strong>ać sa ucrtanim objektima na p<strong>od</strong>ručju g<strong>ra</strong>ničnog prijelazai pripadajućim dijelom javne prometnice, površine 183.826 m 2 ,upisano u Katastarskoj općini Bosanski Šamac, općineDomaljevac-Šamac (broj 04-31-PL-48/06 <strong>od</strong> 03.05.2006. g<strong>od</strong>ine)sa brojevima parcela k.č. 1162/4, 1162/5, 1162/6, 1162/7, 1162/8,1196/2, 1481/1, 1481/2, 1481/3, 1481/4, upisano u Posjedovnilist broj 1661/4 Republičke up<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske i imovinskop<strong>ra</strong>vneposlove Banja Luka PJ Šamac (broj 21.952.1-1-4827/2011 <strong>od</strong> 22.11.2011. g<strong>od</strong>ine), kao i u Z.K. uložak broj 403Političke općine Šamac, Republičke up<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske iimovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Banja Luka, P<strong>od</strong>ručna jedinicaŠamac. Za izg<strong>ra</strong>đeni g<strong>ra</strong>nični prijelaz Služba za gosp<strong>od</strong>arstvo,urbanizam i imovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Općine Domaljevac-Šamac, Up<strong>ra</strong>vi za indirektno/neiz<strong>ra</strong>vno oporezivanje BiH, izdalaje Upotrebnu dozvolu broj 04-23-78-1/07 <strong>od</strong> 24.09.2007. g<strong>od</strong>ine.Ob<strong>ra</strong>zloženjeU postupku donošenja Rješenja o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručjacestovnog međunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnog prijelaza za robni promet Ikategorije Bosanski Šamac/Šamac, preko kojeg se obavljameđunar<strong>od</strong>ni putnički promet i promet sv<strong>ih</strong> vrsta vozila i sv<strong>ih</strong>vrsta roba, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercego<strong>vine</strong>zaprimilo je Prijedlog za <strong>od</strong>ređivanje p<strong>od</strong>ručja navedenogmeđunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnog prijelaza, broj 17-04-7-04-3-2379/10<strong>od</strong> 28.03.2012. g<strong>od</strong>ine, dostavljen <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne G<strong>ra</strong>nične policijeBosne i Hercego<strong>vine</strong>.U prilogu Prijedloga dostavljeno je mišljenje-saglasnost zadonošenje rješenja o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručja cestovnogmeđunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnog prijelaza Bosanski Šamac/ŠamacUp<strong>ra</strong>ve za indirektno/neiz<strong>ra</strong>vno oporezivanje BiH, broj 50-5-88-124/12 <strong>od</strong> 11.12.2012. g<strong>od</strong>ine, Situacioni plan projektanta d.o.o."€ ing" B<strong>ih</strong>ać sa ucrtanim objektima na p<strong>od</strong>ručju g<strong>ra</strong>ničnogprijelaza i pripadajućim dijelom javne prometnice, Prepisposjedovnog lista broj 03-31-PL-1951/12 <strong>od</strong> 04.10.2012. g<strong>od</strong>ineSlužbe za p<strong>ra</strong>vne poslove, urbanizam i katastar općineDomaljevac-Šamac, Posjedovni list broj 1661/4 Republičkeup<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske i imovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Banja LukaP<strong>od</strong>ručna jedinica Šamac, Z.K. izvadak broj 403 Republičkeup<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske i imovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Banja Luka,Politička općina Šamac, te Rješenje kojim općina Domaljevac-Šamac daje upotrebnu dozvolu za navedeni g<strong>ra</strong>nični prijelaz.Na p<strong>od</strong>ručju g<strong>ra</strong>ničnog prijelaza izg<strong>ra</strong>đeni su ili postavljenisljedeći objekti:- Zg<strong>ra</strong>da služben<strong>ih</strong> prostorija policijsk<strong>ih</strong> i carinsk<strong>ih</strong>službenika dimenzija 40,60 m x 10,66 m, površine432,79 m 2 ,- Objekat policije i carine dimenzija 44,00 m x 12,00m, površine 528,00 m 2 ,- Objekat inspekcija i energetski blok dimenzija 40,00m x 12,00 m, površine 480,00 m 2 ,- Objekat za detaljnu kontrolu dimenzija 20,20 m x25,30 m, površine 511,06 m 2 ,- Objekat špedite<strong>ra</strong> i komercijaln<strong>ih</strong> usluga dimenzija36,00 m x 12,00 m, površine 432,00 m 2 ,- Objekat sa vagom za kamione (kom. 2) dimenzija18,84 m x 3,53 m, površine 133,01 m 2 ,- Kontrolne kabine dimenzija 2,40 m x 2,40 m, 13komada,- Nadstrešnica za putnički saob<strong>ra</strong>ćaj dimenzija 46,80 mx 41,63 m, površine 1.948,28 m 2 ,- Nadstrešnica za teretni saob<strong>ra</strong>ćaj dimenzija 41,63 m x16,20 m, površine 674,41 m 2 .Razmat<strong>ra</strong>jući dostavljeni Prijedlog i priloženudokumentaciju, te <strong>od</strong>redbe članka 17. Zakona o g<strong>ra</strong>ničnojkontroli, <strong>ministar</strong> Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercego<strong>vine</strong>donio je rješenje kako je to i navedeno u njegovom dispozitivu.Sastavni dio Rješenja čini:

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 44 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.- Prepis posjedovnog lista sa katastarskim česticama isituacionim planom Službe za p<strong>ra</strong>vne poslove,urbanizam i katastar općine Domaljevac-Šamac;- Posjedovni list - izv<strong>od</strong>, Republičke up<strong>ra</strong>ve zage<strong>od</strong>etske i imovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove Banja Luka,P<strong>od</strong>ručna jedinica Šamac,- Z.K. uložak Republičke up<strong>ra</strong>ve za ge<strong>od</strong>etske iimovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove P<strong>od</strong>ručne jedinice Šamac,- Upotrebna dozvola Službe za gosp<strong>od</strong>arstvo,urbanizam i imovinsko-p<strong>ra</strong>vne poslove općineDomaljevac-Šamac.Ovo rješenje je konačno u up<strong>ra</strong>vnom postupku i na njega sene može uložiti žalba, ali se može pokrenuti up<strong>ra</strong>vni spor k<strong>od</strong>Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u roku <strong>od</strong> 60 dana <strong>od</strong> dana njegovogdonošenja.Ovo rješenje sa prilozima, te druga relevantnadokumentacija, čini Dosje cestovnog međunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnogprijelaza za robni promet Bosanski Šamac/Šamac, koji se čuva isa kojim <strong>ra</strong>spolaže Središnji ured Up<strong>ra</strong>ve za indirektno/neiz<strong>ra</strong>vnooporezivanje BiH.Rješenje o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručja međunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnogprijelaza I kategorije Bosanski Šamac/Šamac objavit će se u"Službenom glasniku BiH".Broj 12-04-8-2189-14/1225. veljače 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoMinistarFahrudin Radončić, v. r.На основу члана 17. став (2) Закона о граничнојконтроли ("Службени гласник БиХ", број 53/09 и 54/10), иодредби Правилника о одређивању подручја граничногпрелаза ("Службени гласник БиХ", број 92/09), министарМинистарства сигурности Босне и Херцеговине доносиРЈЕШЕЊЕО ОДРЕЂИВАЊУ ПОДРУЧЈА ДРУМСКОГМЕЂУНАРОДНОГ ГРАНИЧНОГ ПРЕЛАЗА ЗА РОБНИПРОМЕТ БОСАНСКИ ШАМАЦ/ШАМАЦОдређује се подручје друмског међународногграничног прелаза за робни промет I категорије БосанскиШамац/Шамац, на локалитету Савуље, опћина Домаљевац-Шамац, омеђен правцима на чијим су пресјецимакарактеристичне тачке како је то уцртано у Геодетској скиципарцеле број 1163/11 од 16.12.2011. године, опћинеДомаљевац-Шамац, и Ситуациони план пројектанта д.о.о. "€инг" Бихаћ са уцртаним објектима на подручју граничногпрелаза и припадајућим дијелом јавне саобраћајнице,површине 183.826 м 2 , уписано у Катастарској опћиниБосански Шамац, опћине Домаљевац-Шамац (број 04-31-ПЛ-48/06 од 03.05.2006. године) са бројевима парцела к.ч.1162/4, 1162/5, 1162/6, 1162/7, 1162/8, 1196/2, 1481/1, 1481/2,1481/3, 1481/4, уписано у Посједовни лист број 1661/4Републичке управе за геодетске и имовинско-правне пословеБања Лука ПЈ Шамац (број 21.952.1-1-4827/2011 од22.11.2011. године), као и у З.К. уложак број 403 политичкеопћине Шамац, Републичке управе за геодетске иимовинско-правне послове Бања Лука, подручна јединицаШамац. За изграђени гранични прелаз Служба загосподарство, урбанизам и имовинско-правне пословеОпћине Домаљевац-Шамац, Управи заиндиректно/неизравно опорезивање БиХ, издала јеУпотребну дозволу број 04-23-78-1/07 од 24.09.2007. године.ОбразложењеУ поступку доношења Рјешења о одређивању подручјадрумског међународног граничног прелаза за робни промет Iкатегорије Босански Шамац/Шамац, преко којег се обављамеђународни путнички промет и промет свих врста возила исвих врста роба, Министарство сигурности Босне иХерцеговине запримило је Приједлог за одређивањеподручја наведеног међународног граничног прелаза, број17-04-7-04-3-2379/10 од 28.03.2012. године, достављен одстране Граничне полиције Босне и Херцеговине.У прилогу Приједлога достављено је мишљењесагласностза доношење рјешења о одређивању подручјадрумског међународног граничног прелаза БосанскиШамац/Шамац Управе за индиректно/неизравноопорезивање БиХ број 50-5-88-124/12 од 11.12.2012. године,Ситуациони план пројектанта д.о.о. "€ инг" Бихаћ сауцртаним објектима на подручју граничног прелаза иприпадајућим дијелом јавне саобраћајнице, Преписпосједовног листа број 03-31-ПЛ-1951/12 од 04.10.2012.године Службе за правне послове, урбанизам и катастаропћине Домаљевац-Шамац, Посједовни лист број 1661/4Републичке управе за геодетске и имовинско-правне пословеБања Лука Подручна јединица Шамац, З.К. извадак број 403Републичке управе за геодетске и имовинско-правне пословеБања Лука, политичка опћина Шамац, те Рјешење којимопћина Домаљевац-Шамац даје употребну дозволу занаведени гранични прелаз.На подручју граничног прелаза изграђени су илипостављени сљедећи објекти:- Зграда службених просторија полицијских ицаринских службеника димензија 40,60 м x 10,66м, површине 432,79 м 2 ,- Објекат полиције и царине димензија 44,00 м x12,00 м, површине 528,00 м 2 ,- Објекат инспекција и енергетски блок димензија40,00 м x 12,00 м, површине 480,00 м 2 ,- Објекат за детаљну контролу димензија 20,20 м x25,30 м, површине 511,06 м 2 ,- Објекат шпедитера и комерцијалних услугадимензија 36,00 м x 12,00 м, површине 432,00 м 2 ,- Објекат са вагом за камионе (ком. 2) димензија18,84 м x 3,53 м, површине 133,01 м 2 ,- Контролне кабине димензија 2,40 м x 2,40 м, 13комада,- Надстрешница за путнички саобраћај димензија46,80 м x 41,63 м, површине 1.948,28 м 2 ,- Надстрешница за теретни саобраћај димензија41,63 м x 16,20 м, површине 674,41 м 2 .Разматрајући достављени Приједлог и приложенудокументацију, те одредбе члана 17. Закона о граничнојконтроли, министар Министарства сигурности Босне иХерцеговине донио је рјешење како је то и наведено уњеговом диспозитиву.Саставни дио Рјешења чини:- Препис посједовног листа са катастарскимчестицама и ситуационим планом Службе заправне послове, урбанизам и катастар опћинеДомаљевац-Шамац;- Посједовни лист - извод, Републичке управе загеодетске и имовинско-правне послове Бања Лука,Подручна јединица Шамац,- З.К. уложак Републичке управе за геодетске иимовинско-правне послове Подручне јединицеШамац,- Употребна дозвола Службе за господарство,урбанизам и имовинско-правне послове опћинеДомаљевац-Шамац.Ово рјешење је коначно у управном поступку и на његасе не може уложити жалба, али се може покренути управни

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 45спор код Суда Босне и Херцеговине у року од 60 дана оддана његовог доношења.Ово рјешење са прилозима, те друга релевантнадокументација, чини Досје друмског међународногграничног прелаза за робни промет Босански Шамац/Шамац,који се чува и са којим располаже Средишњи уред Управе заиндиректно/неизравно опорезивање БиХ.Рјешење о одређивању подручја међународногграничног прелаза I категорије Босански Шамац/Шамацобјавит ће се у "Службеном гласнику БиХ".Број 12-04-8-2189-14/1225. фебруара 2013. годинеСарајевоМинистарФахрудин Радончић, с. р.DRŽAVNA REGULATORNA KOMISIJA ZAELEKTRIČNU ENERGIJU - DERK258Na osnovu čl. 4.2, 4.7. i 7. Zakona o prijenosu, regulatoru iope<strong>ra</strong>toru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), člana 36.Poslovnika o <strong>ra</strong>du Državne regulatorne komisije za električnuenergiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i člana 16.P<strong>ra</strong>vilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj 87/12),Državna regulatorna komisija za električnu energiju, na sjednici<strong>od</strong>ržanoj 27. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ine, donijela jeODLUKUO IZDAVANJU PRIVREMENE LICENCE ZADJELATNOST MEĐUNARODNE TRGOVINEELEKTRIČNOM ENERGIJOM1. Izdaje se privremena licenca Društvu "PETROL BH OILCOMPANY" d.o.o. Sa<strong>ra</strong>jevo za obavljanje djelatnostimeđunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong> električnom energijom.2. Licenca iz tačke 1. ove <strong>od</strong>luke izdaje se za peri<strong>od</strong> <strong>od</strong> 1.marta 2013. g<strong>od</strong>ine do 28. februa<strong>ra</strong> 2015. g<strong>od</strong>ine.3. Sastavni dio privremene licence su Uvjeti za korištenjeprivremene licence za obavljanje djelatnosti međunar<strong>od</strong>netrgo<strong>vine</strong> električnom energijom.4. Ova <strong>od</strong>luka stupa na snagu danom donošenja i bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH" i službenimglasilima entiteta.Ob<strong>ra</strong>zloženje"PETROL BH OIL COMPANY" d.o.o. Sa<strong>ra</strong>jevo (udaljnjem tekstu: p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva) p<strong>od</strong>nio je Državnojregulatornoj komisiji za električnu energiju (u daljnjem tekstu:DERK) zahtjev za izdavanje licence za obavljanje djelatnostimeđunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong>, zaprimljen p<strong>od</strong> brojem: 05-28-12-412/12<strong>od</strong> 3. decemb<strong>ra</strong> 2012. g<strong>od</strong>ine.Sh<strong>od</strong>no članu 7. Zakona o prijenosu, regulatoru i ope<strong>ra</strong>torusistema električne energije u BiH ("Službeni glasnik BiH", br.7/02, 13/03, 76/09 i 1/11) za aktivnost međunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong>električnom energijom potrebna je licenca DERK-a, a p<strong>od</strong>nosilaczahtjeva je dužan zadovoljiti uvjete i kriterije za dobijanje licencekoje svojim p<strong>ra</strong>vilima i propisima <strong>od</strong>redi DERK.Zahtjev je p<strong>od</strong>nijet na propisanim ob<strong>ra</strong>scima, sa dokazom opreth<strong>od</strong>no izvršenoj uplati naknade za rješavanje zahtjeva irelevantnim dokumentima koji su, p<strong>od</strong>nijeti uz zahtjev ilipredočeni naknadno na zahtjev DERK-a, omogućili DERK-u da<strong>ra</strong>zumije, <strong>ra</strong>zmat<strong>ra</strong> i <strong>od</strong>lučuje o p<strong>od</strong>nijetom zahtjevu o čemu jeDERK obavijestio p<strong>od</strong>nosioca zahtjeva svojim aktom broj: 05-28-12-412-3/12 <strong>od</strong> 27. decemb<strong>ra</strong> 2012. g<strong>od</strong>ine.Po pregledu i provjeri sv<strong>ih</strong> formaln<strong>ih</strong> elemenata zahtjevaDERK je najprije 8. janua<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ine objavio u dnevnimnovinama i na svojoj internet st<strong>ra</strong>nici k<strong>ra</strong>tku obavijest za javnostsumi<strong>ra</strong>jući zahtjev za licencu i <strong>od</strong>redio rok do 22. janua<strong>ra</strong> 2013.g<strong>od</strong>ine za dostavljanje komenta<strong>ra</strong> javnosti na p<strong>od</strong>nijeti zahtjev zaizdavanje licence.DERK je konstati<strong>ra</strong>o da nisu dostavljani komentari javnostiu vezi p<strong>od</strong>nijetog zahtjeva za d<strong>od</strong>jelu privremene licence, niti jena javni poziv DERK-a bilo koje lice kandidi<strong>ra</strong>lo svoj interes daučestvuje u postupku u svojstvu umješača.DERK je izvršio provjeru p<strong>od</strong>ataka, dokumenata iinformacija priložen<strong>ih</strong> uz zahtjev i utvrdio da isti svjedoče otehničkim, p<strong>ra</strong>vnim i finansijskim mogućnostima p<strong>od</strong>nosiocazahtjeva da ispuni sve kriterije, uvjete i standarde propisanezakonom, p<strong>ra</strong>vilima i propisima DERK-a za d<strong>od</strong>jelu licence zaobavljanje djelatnosti međunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong>. DERK je stogapripremio početnu verziju Uvjeta za korištenje privremenelicence za obavljanje djelatnosti međunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong>. Ovajdokument je <strong>od</strong> 2. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ine učinjen dostupnimp<strong>od</strong>nosiocu zahtjeva, kao i svim drugim zainteresi<strong>ra</strong>nimčlanovima javnosti, a omogućena im je prilika da iznesu svojekomentare i na općoj <strong>ra</strong>sp<strong>ra</strong>vi obavljenoj 7. februa<strong>ra</strong> 2013.g<strong>od</strong>ine u sjedištu DERK-a u Tuzli, uz preth<strong>od</strong>nu objavu<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće obavijesti u dnevnim novinama i objavudokumenta na internet st<strong>ra</strong>nici DERK-a.Kako su na <strong>od</strong>ržanoj općoj <strong>ra</strong>sp<strong>ra</strong>vi izostali bilo čijikomentari koji su mogli utjecati da neki <strong>od</strong> uvjeta za korištenjelicence budu uređeni na drugačiji način, pripremljen je prijedlogda se zat<strong>ra</strong>žena licenca izda i dostavljen p<strong>od</strong>nosiocu zahtjevaaktom DERK-a, broj: 05-28-12-412-15/12 <strong>od</strong> 11. februa<strong>ra</strong> 2013.g<strong>od</strong>ine. U ostavljenom roku do 19. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ine,p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva je pismeno potvrdio da prijedlog smat<strong>ra</strong>sačinjenim u skladu sa Zakonom o prijenosu, regulatoru iope<strong>ra</strong>toru sistema električne energije u BiH i p<strong>od</strong>zakonskimpropisima koji reguli<strong>ra</strong>ju predmetnu materiju.Na osnovu svega naprijed izloženog, te respekti<strong>ra</strong>jući idokaz da je p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva preth<strong>od</strong>no ish<strong>od</strong>io dozvoluRegulatorne komisije za električnu energiju u Fede<strong>ra</strong>ciji Bosne iHercego<strong>vine</strong> za obavljanje djelatnosti snabdijevanja električnomenergijom drugog reda na teritoriji Bosne i Hercego<strong>vine</strong>,regist<strong>ra</strong>cijski broj: 06-03-875/45/12 <strong>od</strong> 19. novemb<strong>ra</strong> 2012.g<strong>od</strong>ine, DERK je <strong>od</strong>lučio kao u dispozitivu ove <strong>od</strong>luke.U skladu sa članom 9.2 Zakona o prijenosu, regulatoru iope<strong>ra</strong>toru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini,protiv ove <strong>od</strong>luke može se pokrenuti postupak pred SudomBosne i Hercego<strong>vine</strong> p<strong>od</strong>nošenjem tužbe u roku <strong>od</strong> 60 dana <strong>od</strong>dana objave ove <strong>od</strong>luke.Broj 05-28-12-412-17/1227. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ineTuzlaPredsjedavajući KomisijeMilo<strong>ra</strong>d Tuševljak, s. r.Na temelju čl. 4.2, 4.7. i 7. Zakona o prijenosu, regulatoru iope<strong>ra</strong>toru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), članka 36.Poslovnika o <strong>ra</strong>du Državne regulatorne komisije za električnuenergiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i člana 16.P<strong>ra</strong>vilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj 87/12),Državna regulatorna komisija za električnu energiju, na sjednici<strong>od</strong>ržanoj 27. veljače 2013. g<strong>od</strong>ine, donijela jeODLUKUO IZDAVANJU PRIVREMENE LICENCE ZADJELATNOST MEĐUNARODNE TRGOVINEELEKTRIČNOM ENERGIJOM1. Izdaje se privremena licenca Društvu " PETROL BH OILCOMPANY" d.o.o. Sa<strong>ra</strong>jevo za obavljanje djelatnostimeđunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong> električnom energijom.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 46 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.2. Licenca iz točke 1. ove <strong>od</strong>luke izdaje se za <strong>ra</strong>zdoblje <strong>od</strong> 1.ožujka 2013. g<strong>od</strong>ine do 28. veljače 2015. g<strong>od</strong>ine.3. Sastavni dio privremene licence su Uvjeti za korištenjeprivremene licence za obavljanje djelatnosti međunar<strong>od</strong>netrgo<strong>vine</strong> električnom energijom.4. Ova <strong>od</strong>luka stupa na snagu danom donošenja i bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH" i službenimglasilima entiteta.Ob<strong>ra</strong>zloženje"PETROL BH OIL COMPANY" d.o.o. Sa<strong>ra</strong>jevo (udaljnjem tekstu: p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva) p<strong>od</strong>nio je Državnojregulatornoj komisiji za električnu energiju (u daljnjem tekstu:DERK) zahtjev za izdavanje licence za obavljanje djelatnostimeđunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong>, zaprimljen p<strong>od</strong> brojem: 05-28-12-412/12<strong>od</strong> 3. prosinca 2012. g<strong>od</strong>ine.Sh<strong>od</strong>no članku 7. Zakona o prijenosu, regulatoru iope<strong>ra</strong>toru sustava električne energije u BiH ("Službeni glasnikBiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11) za aktivnost međunar<strong>od</strong>netrgo<strong>vine</strong> električnom energijom potrebna je licenca DERK-a, ap<strong>od</strong>nositelj zahtjeva je dužan zadovoljiti uvjete i kriterije zadobivanje licence koje svojim p<strong>ra</strong>vilima i propisima <strong>od</strong>rediDERK.Zahtjev je p<strong>od</strong>nijet na propisanim ob<strong>ra</strong>scima, sa dokazom opreth<strong>od</strong>no izvršenoj uplati naknade za rješavanje zahtjeva irelevantnim dokumentima koji su, p<strong>od</strong>nijeti uz zahtjev ilipredočeni naknadno na zahtjev DERK-a, omogućili DERK-u da<strong>ra</strong>zumije, <strong>ra</strong>zmat<strong>ra</strong> i <strong>od</strong>lučuje o p<strong>od</strong>nijetom zahtjevu o čemu jeDERK obavijestio p<strong>od</strong>nositelja zahtjeva svojim aktom broj: 05-28-12-412-3/12 <strong>od</strong> 27. prosinca 2012. g<strong>od</strong>ine.Po pregledu i provjeri sv<strong>ih</strong> formaln<strong>ih</strong> elemenata zahtjevaDERK je najprije 8. siječnja 2013. g<strong>od</strong>ine objavio u dnevnimnovinama i na svojoj mrežnoj st<strong>ra</strong>nici k<strong>ra</strong>tku obavijest za javnostsumi<strong>ra</strong>jući zahtjev za licencu i <strong>od</strong>redio rok do 22. siječnja 2013.g<strong>od</strong>ine za dostavljanje komenta<strong>ra</strong> javnosti na p<strong>od</strong>nijeti zahtjev zaizdavanje licence.DERK je konstati<strong>ra</strong>o da nisu dostavljani komentari javnostiu vezi p<strong>od</strong>nijetog zahtjeva za d<strong>od</strong>jelu privremene licence, niti jena javni poziv DERK-a bilo koja osoba kandidi<strong>ra</strong>la svoj interesda sudjeluje u postupku u svojstvu umješača.DERK je izvršio provjeru p<strong>od</strong>ataka, dokumenata iinformacija priložen<strong>ih</strong> uz zahtjev i utvrdio da isti svjedoče otehničkim, p<strong>ra</strong>vnim i financijskim mogućnostima p<strong>od</strong>nositeljazahtjeva da ispuni sve kriterije, uvjete i standarde propisanezakonom, p<strong>ra</strong>vilima i propisima DERK-a za d<strong>od</strong>jelu licence zaobavljanje djelatnosti međunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong>. DERK je stogapripremio početnu verziju Uvjeta za korištenje privremenelicence za obavljanje djelatnosti međunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong>. Ovajdokument je <strong>od</strong> 2. veljače 2013. g<strong>od</strong>ine učinjen dostupnimp<strong>od</strong>nositelju zahtjeva, kao i svim drugim zainteresi<strong>ra</strong>nimčlanovima javnosti, a omogućena im je prig<strong>od</strong>a da iznesu svojekomentare i na općoj <strong>ra</strong>sp<strong>ra</strong>vi obavljenoj 7. veljače 2013. g<strong>od</strong>ineu sjedištu DERK-a u Tuzli, uz preth<strong>od</strong>nu objavu <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućeobavijesti u dnevnim novinama i objavu dokumenta na mrežnojst<strong>ra</strong>nici DERK-a.Kako su na <strong>od</strong>ržanoj općoj <strong>ra</strong>sp<strong>ra</strong>vi izostali bilo čijikomentari koji su mogli utjecati da neki <strong>od</strong> uvjeta za korištenjelicence budu uređeni na drugačiji način, pripremljen je prijedlogda se zat<strong>ra</strong>žena licenca izda i dostavljen p<strong>od</strong>nositelju zahtjevaaktom DERK-a, broj 05-28-12-412-15/12 <strong>od</strong> 11. veljače 2013.g<strong>od</strong>ine. U ostavljenom roku do 19. veljače 2013. g<strong>od</strong>ine,p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva je pismeno potvrdio da prijedlog smat<strong>ra</strong>sačinjenim u skladu sa Zakonom o prijenosu, regulatoru iope<strong>ra</strong>toru sistema električne energije u BiH i p<strong>od</strong>zakonskimpropisima koji reguli<strong>ra</strong>ju predmetnu materiju.Na temelju svega naprijed izloženog, te respekti<strong>ra</strong>jući idokaz da je p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva preth<strong>od</strong>no ish<strong>od</strong>io dozvoluRegulatorne komisije za električnu energiju u Fede<strong>ra</strong>ciji Bosne iHercego<strong>vine</strong> za obavljanje djelatnosti opskrbe električnomenergijom drugog reda na teritoriju Bosne i Hercego<strong>vine</strong>,regist<strong>ra</strong>cijski broj: 06-03-875/45/12 <strong>od</strong> 19. studenoga 2012.g<strong>od</strong>ine, DERK je <strong>od</strong>lučio kao u izreci ove <strong>od</strong>luke.U skladu sa člankom 9.2 Zakona o prijenosu, regulatoru iope<strong>ra</strong>toru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini,protiv ove <strong>od</strong>luke može se pokrenuti postupak pred SudomBosne i Hercego<strong>vine</strong> p<strong>od</strong>nošenjem tužbe u roku <strong>od</strong> 60 dana <strong>od</strong>dana objave ove <strong>od</strong>luke.Broj 05-28-12-412-17/1227. veljače 2013. g<strong>od</strong>ineTuzlaPredsjedatelj KomisijeMilo<strong>ra</strong>d Tuševljak, v. r.На основу чл. 4.2, 4.7. и 7. Закона о преносу, регулаторуи оператору система електричне енергије у Босни иХерцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 7/02, 13/03,76/09 и 1/11), члана 36. Пословника о раду Државнерегулаторне комисије за електричну енергију ("Службенигласник БиХ", број 2/05) и члана 16. Правилника олиценцама ("Службени гласник БиХ", број 87/12), Државнарегулаторна комисија за електричну енергију, на сједнициодржаној 27. фебруара 2013. године, донијела јеОДЛУКУО ИЗДАВАЊУ ПРИВРЕМЕНЕ ЛИЦЕНЦЕ ЗАДЈЕЛАТНОСТ МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ1. Издаје се привремена лиценца Друштву "PETROL BHOIL COMPANY" д.о.о. Сарајево за обављање дјелатностимеђународне трговине електричном енергијом.2. Привремена лиценца из тачке 1. ове одлуке издаје се запериод од 1. марта 2013. године до 28. фебруара 2015.године.3. Саставни дио лиценце су Услови за коришћењепривремене лиценце за обављање дјелатностимеђународне трговине електричном енергијом.4. Ова одлука ступа на снагу даном доношења и бићеобјављена у "Службеном гласнику БиХ" и службенимгласилима ентитета.Образложење"PETROL BH OIL COMPANY" д.о.о. Сарајево (удаљњем тексту: подносилац захтјева) подниo је Државнојрегулаторној комисији за електричну енергију (у даљњемтексту: ДЕРК) захтјев за издавање лиценце за обављањедјелатности међународне трговине, запримљeн под брoјeм:05-28-12-412/12 од 3. децембра 2012. године.Сходно члану 7. Закона о преносу, регулатору иоператору система електричне енергије у БиХ ("Службенигласник БиХ", бр. 7/02, 13/03, 76/09 и 1/11) за активностмеђународне трговине електричном енергијом потребна јелиценца ДЕРК-а, а подносилац захтјева је дужан задовољитиуслове и критеријуме за добијање лиценце које својимправилима и прописима одреди ДЕРК.Захтјев је поднијет на прописаним обрасцима, садоказом о претходно извршеној уплати накнаде за рјешавањезахтјева и релевантним документима који су, поднијети уззахтјев или предочени накнадно на захтјев ДЕРК-а,омогућили ДЕРК-у да разумије, разматра и одлучује оподнијетом захтјеву о чему је ДЕРК обавијестио подносиocaзахтјева својим актом број: 05-28-12-412-3/12 од 27.децембра 2012. године.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 47По прегледу и провјери свих формалних елеменатазахтјева ДЕРК је најприје 8. јануара 2013. године објавио удневним новинама и на својој интернет страници краткообавјештење за јавност сумирајући захтјев за лиценцу иодредио рок до 22. јануара 2013. године за достављањекоментара јавности на поднијети захтјев за издавањелиценце.ДЕРК је констатовао да нису достављани коментаријавности у вези поднијетог захтјева за додјелу привременелиценце, нити је на јавни позив ДЕРК-а било које лицекандидовало свој интерес да учествује у поступку у својствуумјешача.ДЕРК је извршио провјеру података, докумената иинформација приложених уз захтјев и утврдио да истисвједоче о техничким, правним и финансијскиммогућностима подносиоца захтјева да испуни свекритеријуме, услове и стандарде прописане законом,правилима и прописима ДЕРК-а за додјелу лиценце заобављање дјелатности међународне трговине. ДЕРК је стогаприпремио почетну верзију Услова за коришћењепривремене лиценце за обављање дјелатности међународнетрговине. Овај документ је од 2. фебруара 2013. годинеучињен доступним подносиоцу захтјева, као и свим другимзаинтересованим члановима јавности, а омогућена им јеприлика да изнесу своје коментаре и на општој расправиобављеној 7. фебруара 2013. године у сједишту ДЕРК-а уТузли, уз претходну објаву одговарајућег обавјештења удневним новинама и објаву документа на интернет странициДЕРК-а.Како су на одржаној општој расправи изостали билочији коментари који су могли утицати да неки од услова закоришћење лиценце буду уређени на другачији начин,припремљен је приједлог да се затражена лиценца изда идостављен подносиоцу захтјева актом ДЕРК-а, број: 05-28-12-412-15/12 од 11. фебруара 2013. године. У остављеномроку до 19. фебруара 2013. године, подносилац захтјева јеписмено потврдио да приједлог сматра сачињеним у складуса Законом о преносу, регулатору и оператору системаелектричне енергије у БиХ и подзаконским прописима којирегулишу предметну материју.На основу свега напријед изложеног, те респектујући идоказ да је подносилац захтјева претходно прибaвио дозволуРегулаторне комисије за електричну енергију у ФедерацијиБосне и Херцеговине за обављање дјелатности снабдијевањаелектричном енергијом другог реда на територији Босне иХерцеговине, регистарски број: 06-03-875/45/12 од 19.новембра 2012. године, ДЕРК је одлучио као у диспозитивуове одлуке.У складу са чланом 9.2 Закона о преносу, регулатору иоператору система електричне енергије у Босни иХерцеговини, против ове одлуке може се покренутипоступак пред Судом Босне и Херцеговине подношењемтужбе у року од 60 дана од дана објављивања ове одлуке.Број 05-28-12-412-17/1227. фебруара 2013. године Предсједавајући КомисијеТузлаМилорад Тушевљак, с. р.(Sl-261/13-G)KONKURENCIJSKO VIJEĆEBOSNE I HERCEGOVINE259U skladu sa članom 25. stav (1) tačka e), a na osnovučlana 42. stav (2), u vezi s čl. 12., 14. i 16. Zakona okonkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09),rješavajući po Prijavi koncent<strong>ra</strong>cije privrednog subjektaDioničko društvo za promet nafte, naftn<strong>ih</strong> derivata i prir<strong>od</strong>noggasa "Nestro Petrol" Banja Luka, K<strong>ra</strong>lja Alfonsa XIII broj 9,78000 Banja Luka, Bosna i Hercegovina, zaprimljenoj dana24.12.2012. g<strong>od</strong>ine p<strong>od</strong> brojem: 03-26-1-024-II/12,Konkurencijsko vijeće, na 52. (pedesetdrugoj) sjednici <strong>od</strong>ržanojdana 13.02.2013. g<strong>od</strong>ine, donijelo jeZAKLJUČAK1. Odbacuje se Prijava koncent<strong>ra</strong>cije privrednog subjektaDioničko društvo za promet nafte, naftn<strong>ih</strong> derivata iprir<strong>od</strong>nog gasa Nestro Petrol Banja Luka, K<strong>ra</strong>lja AlfonsaXIII broj 9, 78000 Banja Luka, Bosna i Hercegovina, <strong>ra</strong>dinepostojanja obaveze prijave koncent<strong>ra</strong>cije, u smislu člana14. Zakona o konkurenciji.2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasnikuBiH", službenim glasilima entiteta i Brčko DistriktaBosne i Hercego<strong>vine</strong>.Ob<strong>ra</strong>zloženjeKonkurencijsko vijeće je dana 24.12.2012. g<strong>od</strong>ine p<strong>od</strong>brojem 03-26-1-024-II/12, zaprimilo Prijavu koncent<strong>ra</strong>cije (udaljem tekstu: Prijava), p<strong>od</strong>nesenu <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne privrednogsubjekta Nestro Petrol a.d. Banja Luka, K<strong>ra</strong>lja Alfonsa XIIIbroj 9, 78000 Banja Luka (u daljem tekstu: P<strong>od</strong>nosilac prijaveili Nestro Petrol), kojom namje<strong>ra</strong>va kupiti nekretninu -benzinsku pumpu u Mostaru, R<strong>od</strong>oč, u vlasništvu fizičkog licaNike D<strong>od</strong>iga i steći isključivu kontrolu nad istom.Uvidom u p<strong>od</strong>nesenu Prijavu utvrđeno je da je ista urednai kompletna, u smislu člana 30. stav (1) Zakona o konkurenciji(u daljem tekstu: Zakon) i Odluke o načinu p<strong>od</strong>nošenja prijave ikriterijima za ocjenu koncent<strong>ra</strong>cija privredn<strong>ih</strong> subjekta("Službeni glasnik BiH", broj 34/10), te je Konkurencijskovijeće, u skladu sa članom 30. stav (3) Zakona, dana04.02.2013. g<strong>od</strong>ine P<strong>od</strong>nosiocu prijave izdalo Potvrdu broj: 03-26-1-024-1-II/12 o prijemu uredne i kompletne Prijave.P<strong>od</strong>nosilac prijave je naveo, u smislu člana 30. stav (2)Zakona, da ne namje<strong>ra</strong>va p<strong>od</strong>nijeti zahtjev za ocjenunamje<strong>ra</strong>vane koncent<strong>ra</strong>cije drugim nadležnim tijelima zakonkurenciju van g<strong>ra</strong>nica Bosne i Hercego<strong>vine</strong> s obzirom daučesnici koncent<strong>ra</strong>cije posluju isključivo na teritoriji Bosne iHercego<strong>vine</strong>.Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je Prijava p<strong>od</strong>nesenau skladu sa članom 16. stav (2) Zakona, budući da ista sadržidokaze o namjeri za koncent<strong>ra</strong>cijom (Pismo namjere potpisano<strong>od</strong> učesnika koncent<strong>ra</strong>cije).1. Učesnici u postupkuUčesnici u postupku su privredni subjekt "Nestro Petrol"a.d. Banja Luka, K<strong>ra</strong>lja Alfonsa XIII broj 9, 78000 Banja Lukai Benzinska pumpa, R<strong>od</strong>oč, 88000 Mostar u vlasništvu fizičkoglica Nike D<strong>od</strong>iga (..)** 1 .1.1. Privredni subjekt Nestro Petrol a.d. Banja LukaPrivredni subjekt Dioničko društvo za promet nafte,naftn<strong>ih</strong> derivata i prir<strong>od</strong>nog plina "Nestro Petrol" Banja Luka,K<strong>ra</strong>lja Alfonsa XIII br. 9, Banja Luka, je prema izv<strong>od</strong>u izsudskog regist<strong>ra</strong> broj: Reg-Z-I-1541/12 <strong>od</strong> 23.10.2012.g<strong>od</strong>ine,Okružnog privrednog suda u Banjoj Luci, registrovan usudskom registru p<strong>od</strong> brojem MBS: 1-10073-00. Osnovnaregistrovana djelatnost privrednog subjekta "Nestro Petrol" jetrgovina na malo motornim gorivima i mazivima i distribucija ipr<strong>od</strong>aja plinovit<strong>ih</strong> goriva distributivnom mrežom. Većinskivlasnik privrednog subjekta "Nestro Petrol" je privredni subjektOtvoreno dioničko društvo NeftegazInKor, Kalanchovskaѕa 11,Build 2, Moskva, Ruska Fede<strong>ra</strong>cija sa 80,0031% vlasničkog1(..)** p<strong>od</strong>aci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu člana 38. Zakona okonkurenciji

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 48 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.udjela, čiji je opet većinski vlasnik <strong>od</strong> 95% akcija, ruskadržavna kompanija "Zarubežneft" o.a.d. Moskva.Privredni subjekt "Nestro Petrol" ima (..)**% udjela uosnovnom kapitalu društva registrovanog za trgovinu naftom inaftnim derivatima "Nestro Sava" d.o.o. Zadar, RepublikaHrvatska, dok na p<strong>od</strong>ručju Bosne i Hercego<strong>vine</strong> nema udjela uosnovnom kapitalu drug<strong>ih</strong> privredn<strong>ih</strong> subjekata.Na tržištu Bosne i Hercego<strong>vine</strong> "Nestro Petrol" je u 2011.g<strong>od</strong>ini djelovao u malopr<strong>od</strong>aji naftn<strong>ih</strong> derivata kroz ukupno 88benzinsk<strong>ih</strong> pumpi, <strong>od</strong> toga u Republici Srpskoj 78, u Fede<strong>ra</strong>cijiBosne i Hercego<strong>vine</strong> 8, i u Brčko Distriktu 2 benzinske pumpe.Pumpe na teritoriji Fede<strong>ra</strong>cije BiH su u zakupu, a sve ostalepumpe su u vlasništvu ovog privrednog subjekta.Prema procjeni P<strong>od</strong>nosioca prijave na tržištu Bosne iHerego<strong>vine</strong> privredni subjekt "Nestro Petrol" ima trenutno udio<strong>od</strong> 7,49% u ukupnom broju benzinsk<strong>ih</strong> pumpi, obzirom da na83 pumpe trenutno obavlja djelatnost, a nakon provođenjapredmetne koncent<strong>ra</strong>cije ovaj udio će se neznatno povećati iiznositi 7,58%.1.2. Benzinska pumpa R<strong>od</strong>oč MostarPrema p<strong>od</strong>acima iz Prijave, benzinska pumpa R<strong>od</strong>očMostar, predmet koncent<strong>ra</strong>cije je u vlasništvu fizičkog licaNike D<strong>od</strong>iga (..)**.Na osnovu ugovo<strong>ra</strong> o zakupu, djelatnost trgo<strong>vine</strong> na malomotornim gorivima i mazivima na predmetnoj benzinskoj pumpitrenutno obavlja privredno društvo "Circle International" d.o.o.Međugorje, P<strong>od</strong>ružnica Mostar, Općina Jugozapad, R<strong>od</strong>oč bb, ačiji je osnivač fizičko lice Niko D<strong>od</strong>ig, po osnovu rješenja službedruštven<strong>ih</strong> djelatnosti i gosp<strong>od</strong>arstva, G<strong>ra</strong>dska općina Mostarjugozapad,G<strong>ra</strong>d Mostar broj: 01-IV-4-22-130/03.2. P<strong>ra</strong>vni osnov i oblik koncent<strong>ra</strong>cijeP<strong>ra</strong>vni osnov namje<strong>ra</strong>vane koncent<strong>ra</strong>cije je Pismonamjere, potpisano dana 10.12.2012. g<strong>od</strong>ine u Banjoj Luci,između fizičkog lica Nike D<strong>od</strong>iga kao pr<strong>od</strong>avca i privrednogsubjekta "Nestro Petrol" kao kupca. Pismom namjere seiz<strong>ra</strong>žava namje<strong>ra</strong> kupo<strong>vine</strong> tj. pr<strong>od</strong>aje benzinske pumpe uvlasništvu fizičkog lica Nike D<strong>od</strong>iga, upisane uzemljišnoknjižni uložak broj: 17 LO SP RODOČ, 88000Mostar, te sklapanje kupopr<strong>od</strong>ajnog ugovo<strong>ra</strong> nakon donošenjarješenja Konkurencijskog vijeća o predmetnoj koncent<strong>ra</strong>ciji.P<strong>ra</strong>vni oblik koncent<strong>ra</strong>cije je stjecanje kontrole jednogprivrednog subjekata nad drugim privrednim subjektomkupovinom većine akcija ili udjela u osnovnom kapitalu, usmislu člana 12. stav (1) tačka b) p<strong>od</strong> 1) Zakona.3. Obaveza prijave koncent<strong>ra</strong>cijeObaveza prijave koncent<strong>ra</strong>cije privredn<strong>ih</strong> subjekta, usmislu člana 14. stav (1) tačke a) i b) Zakona, postoji akoukupni g<strong>od</strong>išnji pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i učesnika koncent<strong>ra</strong>cije ostvarenipr<strong>od</strong>ajom roba i/ili usluga na svjetskom tržištu iznose100.000.000,00 KM, po završnom <strong>ra</strong>čunu u g<strong>od</strong>ini koja jepreth<strong>od</strong>ila predmetnoj koncent<strong>ra</strong>ciji, i da ukupan pr<strong>ih</strong><strong>od</strong> svakog<strong>od</strong> najmanje dva privredna subjekta učesnika koncent<strong>ra</strong>cijeostvaren pr<strong>od</strong>ajom roba i/ili usluga na tržištu Bosne iHercego<strong>vine</strong> iznosi najmanje 8.000.000,00 KM, ili ako jezajedničko tržišno učešće učesnika koncent<strong>ra</strong>cije narelevantnom tržištu veće <strong>od</strong> 40,0%.Ukupni ostvareni g<strong>od</strong>išnji pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i privredn<strong>ih</strong> subjekataučesnika predmetne koncent<strong>ra</strong>cije na dan 31.12.2011. g<strong>od</strong>ineiznosili su:Tabela 1.Učesnici:BiHNESTO PETROL(..)** 1 KMBenzinska pumpa R<strong>od</strong>oč*(..)**KMMostarIzvor: p<strong>od</strong>aci iz Prijave*pr<strong>ih</strong><strong>od</strong> privrednog subjekta "Circle International",zakupca koji trenutno obavlja djelatnost na predmetnojbenzinskoj pumpiKonkurencijsko vijeće je utvrdilo (Tabela 1.) da privrednisubjekt "Nestro Petrol" i benzinska pumpa R<strong>od</strong>oč Mostar, nisuostvarili ukupan pr<strong>ih</strong><strong>od</strong> <strong>od</strong> po 8 mil. KM, te ne p<strong>od</strong>liježuobavezi prijave koncent<strong>ra</strong>cije.4. Relevantno tržište koncent<strong>ra</strong>cijeRelevantno tržište koncent<strong>ra</strong>cije, u smislu člana 3.Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta,čini tržište <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> proizv<strong>od</strong>a/usluga koje su predmetobavljanja djelatnosti na <strong>od</strong>ređenom geog<strong>ra</strong>fskom tržištu.Članom 4. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta,relevantno tržište proizv<strong>od</strong>a obuhvata sve proizv<strong>od</strong>e i/ili uslugekoje potrošači i/ili korisnici smat<strong>ra</strong>ju međusobno zamjenjivim,p<strong>od</strong> pr<strong>ih</strong>vatljivim uslovima, imajući u vidu posebno nj<strong>ih</strong>ovebitne ka<strong>ra</strong>kteristike, kvalitet, uobičajenu namjenu, načinupotrebe, uslove pr<strong>od</strong>aje i cijene.Prema članu 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta,relevantno tržište u geog<strong>ra</strong>fskom smislu obuhvata cjelokupnuili dio teritorije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> na kojem privrednisubjekt djeluje u pr<strong>od</strong>aji i/ili kupovini relevantnog proizv<strong>od</strong>ap<strong>od</strong> jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima i koji totržište bitno <strong>ra</strong>zlikuje <strong>od</strong> uslova tržišne konkurencije nasusjednim geog<strong>ra</strong>fskim tržištima.Na osnovu navedenoga, kao relevantno tržište proizv<strong>od</strong>a<strong>od</strong>ređena je trgovina na malo motornim gorivima i mazivima idistribucija i pr<strong>od</strong>aja plinovit<strong>ih</strong> goriva distributivnom mrežom,dok je za relevantno tržište u geog<strong>ra</strong>fskom smislu <strong>od</strong>ređenateritorija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.5. Analiza relevantnog tržištaTržišni udjeli učesnika koncent<strong>ra</strong>cije i nj<strong>ih</strong>ov<strong>ih</strong>konkurenata <strong>od</strong>ređeni prema broju benzinsk<strong>ih</strong> pumpi narelevantnom tržištu u 2011. g<strong>od</strong>ini su slijedeći:Tabela 2.Red. br. Naziv privrednog subjekta Broj benzinsk<strong>ih</strong> Tržišni udio %pumpi01. Energopetrol d.d. Sa<strong>ra</strong>jevo 65 (..)** 202. HOLDINA d.o.o. Sa<strong>ra</strong>jevo 45 (..)**03. Petrol BiH Oil Co37 (..)**d.o.o.Sa<strong>ra</strong>jevo04. NIS PETROL d.o.o.34 (..)**Banja Luka*05. Nešković d.o.o. Bijeljina 15 (..)**06. K<strong>ra</strong>jina Petrol a.d. Banja 14 (..)**Luka07. Hifa Oil d.o.o. Tešanj 14 (..)**08. Nestro Petrol a.d.88 (..)**Banja LukaOstali 796 (..)**Ukupno (04+08) 122 (..)**Ukupno: 1108 100,00Izvor: P<strong>od</strong>aci iz Prijave i p<strong>od</strong>aci Konkurencijskog vijeća1(..)** p<strong>od</strong>aci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu člana 38. Zakona okonkurenciji2(..)** p<strong>od</strong>aci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu člana 38. Zakona okonkurenciji

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 49* NIS PETROL BiH je posredno u vlasništvu privrednogsubjekta Gasprom, čiji je većinski vlasnik Ruska Fede<strong>ra</strong>cija.Prema p<strong>od</strong>acima (Tabele 2.) privredni subjekt "NestroPetrol" je u 2011. g<strong>od</strong>ini na relevantnom tržištu imao tržišniudio <strong>od</strong> (..)** % s poslovanjem na 88 benzinsk<strong>ih</strong> pumpi.6. Ocjena predmetne prijaveAnalizom naveden<strong>ih</strong> p<strong>od</strong>ataka utvrđeno je da učesnicipredmetne koncent<strong>ra</strong>cije ne ispunjavaju uslove iz člana 14. stav(1) tačka b) Zakona, jer ukupan pr<strong>ih</strong><strong>od</strong> benzinske pumpe RadočMostar ostvaren pr<strong>od</strong>ajom roba i/ili usluga na tržištu Bosne iHercego<strong>vine</strong> iznosi manje <strong>od</strong> 8.000.000,00 KM (Tabela 1.), azajednički tržišni udio učesnika koncent<strong>ra</strong>cije na relevantnomtržištu nije veći <strong>od</strong> 40,0%.Na osnovu naprijed navedenog, utvrđeno je da privrednisubjekt "Nestro Petrol" nije bio obavezan p<strong>od</strong>nijeti prijavukoncent<strong>ra</strong>cije.Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je <strong>od</strong>lučilokao u dispozitivu ovog Zaključka.7. Administ<strong>ra</strong>tivna taksaP<strong>od</strong>nosilac prijave na ovaj Zaključak, u skladu sa članom2. tarifni broj 108. tačka c) Odluke o administ<strong>ra</strong>tivnim taksamau vezi procesn<strong>ih</strong> <strong>ra</strong>dnji pred Konkurencijskim vijećem("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) je dužan platitiadminist<strong>ra</strong>tivnu taksu u ukupnom iznosu <strong>od</strong> 1.000,00 KM, ukorist Budžeta institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.8. Pouka o p<strong>ra</strong>vnom lijekuProtiv ovog Zaključka nije dozvoljena žalba.Nezadovoljna st<strong>ra</strong>na može pokrenuti up<strong>ra</strong>vni spor predSudom Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u roku <strong>od</strong> 30 dana <strong>od</strong> danaprijema, <strong>od</strong>nosno objavljivanja ovog Zaključka.Broj 03-26-1-024-3-II/1213. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoPredsjednikGordana Živković, s. r.Sukladno članku 25. stavak (1) točka e), a na temeljučlanka 42. stavak (2), u svezi s čl. 12., 14. i 16. Zakona okonkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09),rješavajući po Prijavi koncent<strong>ra</strong>cije gosp<strong>od</strong>arskog subjektaDioničko društvo za promet nafte, naftn<strong>ih</strong> derivata i prir<strong>od</strong>noggasa "Nestro Petrol" Banja Luka, K<strong>ra</strong>lja Alfonsa XIII broj 9,78000 Banja Luka, Bosna i Hercegovina, zaprimljenoj dana24.12.2012. g<strong>od</strong>ine p<strong>od</strong> brojem: 03-26-1-024-II/12,Konkurencijsko vijeće, na 52. (pedesetdrugoj) sjednici <strong>od</strong>ržanojdana 13.02.2013. g<strong>od</strong>ine, donijelo jeZAKLJUČAK1. Odbacuje se Prijava koncent<strong>ra</strong>cije gosp<strong>od</strong>arskog subjektaDioničko društvo za promet nafte, naftn<strong>ih</strong> derivata iprir<strong>od</strong>nog gasa Nestro Petrol Banja Luka, K<strong>ra</strong>lja AlfonsaXIII broj 9, 78000 Banja Luka, Bosna i Hercegovina, <strong>ra</strong>dinepostojanja obveze prijave koncent<strong>ra</strong>cije, u smislučlanka 14. Zakona o konkurenciji.2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasnikuBiH", službenim glasilima entiteta i Brčko DistriktaBosne i Hercego<strong>vine</strong>.Ob<strong>ra</strong>zloženjeKonkurencijsko vijeće je dana 24.12.2012. g<strong>od</strong>ine p<strong>od</strong>brojem 03-26-1-024-II/12, zaprimilo Prijavu koncent<strong>ra</strong>cije(dalje u tekstu: Prijava), p<strong>od</strong>nesenu <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne gosp<strong>od</strong>arskogsubjekta Nestro Petrol a.d. Banja Luka, K<strong>ra</strong>lja Alfonsa XIIIbroj 9, 78000 Banja Luka (dalje u tekstu: P<strong>od</strong>nositelj prijave iliNestro Petrol), kojom namje<strong>ra</strong>va kupiti nekretninu - benzinskucrpku u Mostaru, R<strong>od</strong>oč, u vlasništvu fizičke osobe NikeD<strong>od</strong>iga i steći isključivu kontrolu nad istom.Uvidom u p<strong>od</strong>nesenu Prijavu, utvrđeno je da je istauredna i kompletna, u smislu članka 30. stavak (1) Zakona okonkurenciji (dalje u tekstu: Zakon) i Odluke o načinup<strong>od</strong>nošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncent<strong>ra</strong>cijagosp<strong>od</strong>arsk<strong>ih</strong> subjekta ("Službeni glasnik BiH", broj 34/10), teje Konkurencijsko vijeće, sukladno članku 30. stavak (3)Zakona, dana 04.02.2013. g<strong>od</strong>ine P<strong>od</strong>nositelju prijave izdaloPotvrdu broj: 03-26-1-024-1-II/12 o prijemu uredne ikompletne Prijave.P<strong>od</strong>nositelj prijave je naveo, u smislu članka 30. stavak(2) Zakona, da ne namje<strong>ra</strong>va p<strong>od</strong>nijeti zahtjev za ocjenunamje<strong>ra</strong>vane koncent<strong>ra</strong>cije drugim nadležnim tijelima zakonkurenciju izvan g<strong>ra</strong>nica Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, obzirom daučesnici koncent<strong>ra</strong>cije posluju isključivo na teritoriju Bosne iHercego<strong>vine</strong>.Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je Prijava p<strong>od</strong>nesenasukladno članku 16. stavak (2) Zakona, budući da ista sadržidokaze o namjeri za koncent<strong>ra</strong>cijom (Pismo namjere potpisano<strong>od</strong> učesnika koncent<strong>ra</strong>cije).1. Učesnici u postupkuUčesnici u postupku su gosp<strong>od</strong>arski subjekt "NestroPetrol" a.d. Banja Luka, K<strong>ra</strong>lja Alfonsa XIII broj 9, 78000Banja Luka i Benzinska crpka, R<strong>od</strong>oč, 88000 Mostar uvlasništvu fizičke osobe Nike D<strong>od</strong>iga (..)** 1 .1.1. Gosp<strong>od</strong>arski subjekt Nestro Petrol a.d. Banja LukaGosp<strong>od</strong>arski subjekt Dioničko društvo za promet nafte,naftn<strong>ih</strong> derivata i prir<strong>od</strong>nog plina "Nestro Petrol" Banja Luka,K<strong>ra</strong>lja Alfonsa XIII br. 9, Banja Luka, je prema izv<strong>od</strong>u izsudskog regist<strong>ra</strong> broj: Reg-Z-I-1541/12 <strong>od</strong> 23.10.2012.g<strong>od</strong>ine,Okružnog gosp<strong>od</strong>arskog suda u Banjoj Luci, registri<strong>ra</strong>n usudskom registru p<strong>od</strong> brojem MBS: 1-10073-00. Temeljnaregistri<strong>ra</strong>na djelatnost gosp<strong>od</strong>arskog subjekta "Nestro Petrol" jetrgovina na malo motornim gorivima i mazivima i distribucija ipr<strong>od</strong>aja plinovit<strong>ih</strong> goriva distributivnom mrežom.Većinski vlasnik gosp<strong>od</strong>arskog subjekta "Nestro Petrol" jegosp<strong>od</strong>arski subjekt Otvoreno dioničko društvo NeftegazInKor,Kalanchovskaѕa 11, Build 2, Moskva, Ruska Fede<strong>ra</strong>cija sa80,0031% vlasničkog udjela, čiji je opet većinski vlasnik <strong>od</strong>95% akcija, ruska državna tvrtka "Zarubežneft" o.a.d. Moskva.Gosp<strong>od</strong>arski subjekt "Nestro Petrol" ima (..)**% udjela utemeljnom kapitalu društva registri<strong>ra</strong>nog za trgovinu naftom inaftnim derivatima "Nestro Sava" d.o.o. Zadar, RepublikaHrvatska, dok na p<strong>od</strong>ručju Bosne i Hercego<strong>vine</strong> nema udjela utemeljnom kapitalu drug<strong>ih</strong> gosp<strong>od</strong>arsk<strong>ih</strong> subjekata.Na tržištu Bosne i Hercego<strong>vine</strong> "Nestro Petrol" je u 2011.g<strong>od</strong>ini djelovao u malopr<strong>od</strong>aji naftn<strong>ih</strong> derivata kroz ukupno 88benzinsk<strong>ih</strong> crpki, <strong>od</strong> toga u Republici Srpskoj 78, u Fede<strong>ra</strong>cijiBosne i Hercego<strong>vine</strong> 8, i u Brčko Distriktu 2 benzinske crpke.Crpke na teritoriji Fede<strong>ra</strong>cije BiH su u zakupu, a sve ostalecrpke su u vlasništvu ovog gosp<strong>od</strong>arskog subjekta.Prema procjeni P<strong>od</strong>nositelja prijave na tržištu Bosne iHerego<strong>vine</strong> gosp<strong>od</strong>arski subjekt "Nestro Petrol" ima trenutnoudjel <strong>od</strong> 7,49% u ukupnom broju benzinsk<strong>ih</strong> crpki, obzirom dana 83 crpke trenutačno obavlja djelatnost, a nakon provedbepredmetne koncent<strong>ra</strong>cije ovaj udjel će se neznatno povećati iiznositi 7,58%.1 (..)** p<strong>od</strong>aci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu članka 38. Zakona okonkurenciji

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 50 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.1.2. Benzinska crpka R<strong>od</strong>oč MostarPrema p<strong>od</strong>acima iz Prijave, benzinska crpka R<strong>od</strong>očMostar, predmet koncent<strong>ra</strong>cije je u vlasništvu fizičke osobeNike D<strong>od</strong>iga (..)**.Na temelju Ugovo<strong>ra</strong> o zakupu, djelatnost trgo<strong>vine</strong> na malomotornim gorivima i mazivima na predmetnoj benzinskoj crpkitrenutno obavlja gosp<strong>od</strong>arsko društvo "Circle International"d.o.o. Međugorje, P<strong>od</strong>ružnica Mostar, Općina Jugozapad,R<strong>od</strong>oč bb, a čiji je utemeljitelj fizička osoba Niko D<strong>od</strong>ig, natemelju rješenja službe društven<strong>ih</strong> djelatnosti i gosp<strong>od</strong>arstva,G<strong>ra</strong>dska općina Mostar-jugozapad, G<strong>ra</strong>d Mostar broj:01-IV-4-22-130/03.2. P<strong>ra</strong>vni temelj i oblik koncent<strong>ra</strong>cijeP<strong>ra</strong>vni temelj namje<strong>ra</strong>vane koncent<strong>ra</strong>cije je Pismonamjere, potpisano dana 10.12.2012. g<strong>od</strong>ine u Banjoj Luci,između fizičke osobe Nike D<strong>od</strong>iga kao pr<strong>od</strong>avca igosp<strong>od</strong>arskog subjekta "Nestro Petrol" kao kupca. Pismomnamjere se iz<strong>ra</strong>žava namje<strong>ra</strong> kupo<strong>vine</strong> tj. pr<strong>od</strong>aje benzinskecrpke u vlasništvu fizičke osobe Nike D<strong>od</strong>iga, upisane uzemljišnoknjižni uložak broj: 17 LO SP RODOČ, 88000Mostar, te sklapanje kupopr<strong>od</strong>ajnog ugovo<strong>ra</strong> nakon donošenjarješenja Konkurencijskog vijeća o predmetnoj koncent<strong>ra</strong>ciji.P<strong>ra</strong>vni temelj koncent<strong>ra</strong>cije je stjecanje kontrole jednoggosp<strong>od</strong>arskog subjekata nad drugim gosp<strong>od</strong>arskim subjektomkupovinom većine akcija ili udjela u temeljnom kapitalu, usmislu članka 12. stavak (1) točka b) p<strong>od</strong> 1) Zakona.3. Obveza prijave koncent<strong>ra</strong>cijeObveza prijave koncent<strong>ra</strong>cije gosp<strong>od</strong>arsk<strong>ih</strong> subjekta, usmislu članka 14. stavak (1) točke a) i b) Zakona, postoji akoukupni g<strong>od</strong>išnji pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i učesnika koncent<strong>ra</strong>cije ostvarenipr<strong>od</strong>ajom roba i/ili usluga na svjetskom tržištu iznose100.000.000,00 KM, po završnom <strong>ra</strong>čunu u g<strong>od</strong>ini koja jepreth<strong>od</strong>ila predmetnoj koncent<strong>ra</strong>ciji, i da ukupan pr<strong>ih</strong><strong>od</strong> svakog<strong>od</strong> najmanje dva gosp<strong>od</strong>arska subjekta učesnika koncent<strong>ra</strong>cijeostvaren pr<strong>od</strong>ajom roba i/ili usluga na tržištu Bosne iHercego<strong>vine</strong> iznosi najmanje 8.000.000,00 KM, ili ako jezajedničko tržišno učešće učesnika koncent<strong>ra</strong>cije namjer<strong>od</strong>avnom tržištu veće <strong>od</strong> 40,0%.Ukupni ostvareni g<strong>od</strong>išnji pr<strong>ih</strong><strong>od</strong>i gosp<strong>od</strong>arsk<strong>ih</strong> subjekataučesnika predmetne koncent<strong>ra</strong>cije na dan 31.12.2011. g<strong>od</strong>ineiznosili su:Tablica 1.Učesnici:BiHNESTO PETROL(..)** 1 KMBenzinska crpka R<strong>od</strong>oč Mostar*(..)**KMIzvor: p<strong>od</strong>aci iz Prijave* pr<strong>ih</strong><strong>od</strong> gosp<strong>od</strong>arskog subjekta "Circle International",zakupca koji trenutno obavlja djelatnost na predmetnojbenzinskoj crpkiKonkurencijsko vijeće je utvrdilo (Tablica 1.) dagosp<strong>od</strong>arski subjekt "Nestro Petrol" i benzinska crpka R<strong>od</strong>očMostar nisu ostvarili ukupan pr<strong>ih</strong><strong>od</strong> <strong>od</strong> po 8 mil. KM, te nep<strong>od</strong>liježu obvezi prijave koncent<strong>ra</strong>cije.4. Mjer<strong>od</strong>avno tržište koncent<strong>ra</strong>cijeMjer<strong>od</strong>avno tržište koncent<strong>ra</strong>cije, u smislu članka 3.Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju mjer<strong>od</strong>avnog tržišta,čini tržište <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> proizv<strong>od</strong>a/usluga koje su predmetobavljanja djelatnosti na <strong>od</strong>ređenom zemljopisnom tržištu.Člankom 4. Odluke o utvrđivanju mjer<strong>od</strong>avnog tržišta,mjer<strong>od</strong>avno tržište proizv<strong>od</strong>a obuhvata sve proizv<strong>od</strong>e i/iliusluge koje potrošači i/ili korisnici smat<strong>ra</strong>ju međusobnozamjenjivim, p<strong>od</strong> pr<strong>ih</strong>vatljivim uvjetima, imajući u viduposebno nj<strong>ih</strong>ove bitne značajke, kvalitetu, uobičajenu namjenu,način upo<strong>ra</strong>be, uvjete pr<strong>od</strong>aje i cijene.Prema članku 5. Odluke o utvrđivanju mjer<strong>od</strong>avnogtržišta, mjer<strong>od</strong>avno tržište u zemljopisnom smislu obuhvatacjelokupnu ili dio teritorija Bosne i Hercego<strong>vine</strong> na kojemgosp<strong>od</strong>arski subjekt djeluje u pr<strong>od</strong>aji i/ili kupovinimjer<strong>od</strong>avnog proizv<strong>od</strong>a p<strong>od</strong> jednakim ili dovoljno ujednačenimuvjetima i koji to tržište znatno <strong>ra</strong>zlikuje <strong>od</strong> uvjeta tržišnekonkurencije na susjednim zemljopisnim tržištima.Na temelju navedenoga, kao mjer<strong>od</strong>avno tržište proizv<strong>od</strong>a<strong>od</strong>ređena je trgovina na malo motornim gorivima i mazivima idistribucija i pr<strong>od</strong>aja plinovit<strong>ih</strong> goriva distributivnom mrežom,dok je za mjer<strong>od</strong>avno tržište u zemljopisnom smislu <strong>od</strong>ređenteritorij Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.5. Analiza mjer<strong>od</strong>avnog tržištaTržišni udjeli učesnika koncent<strong>ra</strong>cije i nj<strong>ih</strong>ov<strong>ih</strong>konkurenata <strong>od</strong>ređeni prema broju benzinsk<strong>ih</strong> crpki namjer<strong>od</strong>avnom tržištu u 2011. g<strong>od</strong>ini su sljedeći:Tablica 2.Red. br.Naziv gosp<strong>od</strong>arskogsubjektaBroj benzinsk<strong>ih</strong> crpki Tržišni udjel%01. Energopetrol d.d. Sa<strong>ra</strong>jevo 65 (..)** 202. HOLDINA d.o.o. Sa<strong>ra</strong>jevo 45 (..)**03. Petrol BiH Oil Co37 (..)**d.o.o.Sa<strong>ra</strong>jevo04. NIS PETROL d.o.o.34 (..)**Banja Luka*05. Nešković d.o.o. Bijeljina 15 (..)**06. K<strong>ra</strong>jina Petrol a.d. Banja Luka 14 (..)**07. Hifa Oil d.o.o. Tešanj 14 (..)**08. Nestro Petrol a.d.88 (..)**Banja LukaOstali 796 (..)**Ukupno (04+08) 122 (..)**Ukupno: 1108 100,00Izvor: P<strong>od</strong>aci iz Prijave i p<strong>od</strong>aci Konkurencijskog vijeća*NIS PETROL BiH je posredno u vlasništvugosp<strong>od</strong>arskog subjekta Gasprom, čiji je većinski vlasnik RuskaFede<strong>ra</strong>cija.Prema p<strong>od</strong>acima (Tablica 2.) gosp<strong>od</strong>arski subjekt "NestroPetrol" je u 2011. g<strong>od</strong>ini na mjer<strong>od</strong>avnom tržištu imao tržišniudjel <strong>od</strong> (..)** % s poslovanjem na 88 benzinsk<strong>ih</strong> crpki.6. Ocjena predmetne prijaveAnalizom naveden<strong>ih</strong> p<strong>od</strong>ataka, utvrđeno je da učesnicipredmetne koncent<strong>ra</strong>cije ne ispunjavaju uvjete iz članka 14.stavak (1) točka b) Zakona, jer ukupan pr<strong>ih</strong><strong>od</strong> benzinske crpkeRadoč Mostar ostvaren pr<strong>od</strong>ajom roba i/ili usluga na tržištuBosne i Hercego<strong>vine</strong> iznosi manje <strong>od</strong> 8.000.000,00 KM(Tablica 1.), a zajednički tržišni udjel učesnika koncent<strong>ra</strong>cije namjer<strong>od</strong>avnom tržištu nije veći <strong>od</strong> 40,0%.Na temelju naprijed navedenog, utvrđeno je dagosp<strong>od</strong>arski subjekt "Nestro Petrol" nije bio obvezan p<strong>od</strong>nijetiprijavu koncent<strong>ra</strong>cije.Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je <strong>od</strong>lučilokao u izreci ovog Zaključka.7. Administ<strong>ra</strong>tivna pristojbaP<strong>od</strong>nositelj prijave je na ovaj Zaključak, sukladno članku2. tarifni broj 108. točka c) Odluke o administ<strong>ra</strong>tivnimpristojbama u svezi s procesnim <strong>ra</strong>dnjama predKonkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i1 (..)** p<strong>od</strong>aci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu članka 38. Zakona okonkurenciji2 (..)** p<strong>od</strong>aci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu članka 38. Zakona okonkurenciji

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 5118/11), je dužan platiti administ<strong>ra</strong>tivnu pristojbu u ukupnomiznosu <strong>od</strong> 1.000,00 KM, u korist Pro<strong>ra</strong>čuna institucija Bosne iHercego<strong>vine</strong>.8. Pouka o p<strong>ra</strong>vnom lijekuProtiv ovog Zaključka nije dozvoljen priziv.Nezadovoljna st<strong>ra</strong>na može pokrenuti up<strong>ra</strong>vni spor predSudom Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u roku <strong>od</strong> 30 dana <strong>od</strong> danaprimitka, <strong>od</strong>nosno objave ovog Zaključka.Broj 03-26-1-024-3-II/1213. veljače 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoPredsjednikGordana Živković, v. r.У складу са чланом 25. став (1) тачка е), а на основучлана 42. став (2), у вези с чл. 12., 14. и 16. Закона оконкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и80/09), рјешавајући по Пријави концентрације привредногсубјекта Дионичко друштво за промет нафте, нафтнихдеривата и природног гаса "Нестро Петрол" Бањалука,Краља Алфонса XIII број 9, 78000 Бањалука, Босна иХерцеговина, запримљеној дана 24.12.2012. године подбројем: 03-26-1-024-II/12, Конкуренцијски савјет, на 52.(педесетдругој) сједници одржаној дана 13.02.2013.године,донио јеЗАКЉУЧАК1. Одбацује се Пријава концентрације привредногсубјекта Дионичко друштво за промет нафте, нафтнихдеривата и природног гаса Нестро Петрол Бањалука,Краља Алфонса XIII број 9, 78000 Бањалука, Босна иХерцеговина, ради непостојања обавезе пријавеконцентрације, у смислу члана 14. Закона оконкуренцији.2. Овај Закључак биће објављен у "Службеном гласникуБиХ", службеним гласилима ентитета и БрчкоДистрикта Босне и Херцеговине.ОбразложењеКонкуренцијски савјет је дана 24.12.2012. године подбројем 03-26-1-024-II/12, запримио Пријаву концентрације(у даљем тексту: Пријава), поднесену од стране привредногсубјекта Нестро Петрол а.д. Бањалука, Краља Алфонса XIIIброј 9, 78000 Бањалука (у даљем тексту: Подносилацпријаве или Нестро Петрол), којом намјерава купитинепокретнину - бензинску пумпу у Мостару, Родоч, увласништву физичког лица Нике Додига и стећиискључиву контролу над истом.Увидом у поднесену Пријаву утврђено је да је истауредна и комплетна, у смислу члана 30. став (1) Закона оконкуренцији (у даљем тексту: Закон) и Одлуке о начинуподношења пријаве и критеријумима за оцјенуконцентрација привредних субјекта ("Службени гласникБиХ", број 34/10), те је Конкуренцијски савјет, у складу сачланом 30. став (3) Закона, дана 04.02.2013. годинеПодносиоцу пријаве издао Потврду број: 03-26-1-024-1-II/12 о пријему уредне и комплетне Пријаве.Подносилац пријаве је навео, у смислу члана 30. став(2) Закона, да не намјерава поднијети захтјев за оцјенунамјераване концентрације другим надлежним тијелима законкуренцију ван граница Босне и Херцеговине с обзиромда учесници концентрације послују искључиво натериторији Босне и Херцеговине.Конкуренцијски савјет је утврдио да је Пријаваподнесена у складу са чланом 16. став (2) Закона, будући даиста садржи доказе о намјери за концентрацијом (Писмонамјере потписано од учесника концентрације).1. Учесници у поступкуУчесници у поступку су привредни субјект "НестроПетрол" а.д. Бања Лука, Краља Алфонса XIII број 9, 78000Бања Лука и Бензинска пумпа, Родоч, 88000 Мостар увласништву физичког лица Нике Додига (..)** 1 .1.1. Привредни субјект Нестро Петрол а.д. Бања ЛукаПривредни субјект Дионичко друштво за прометнафте, нафтних деривата и природног плина "НестроПетрол" Бањалука, Краља Алфонса XIII бр. 9, Бањалука, јепрема изводу из судског регистра број: Reg-З-I-1541/12 од23.10.2012. године, Окружног привредног суда у Бањалуци,регистрован у судском регистру под бројем MBS: 1-10073-00. Основна регистрована дјелатност привредног субјекта"Нестро Петрол" је трговина на мало моторним горивима имазивима и дистрибуција и продаја плиновитих горивадистрибутивном мрежом.Већински власник привредног субјекта "НестроПетрол" је привредни субјект Отворено дионичко друштвоНефтегазИнКор, Каланцховскаѕа 11, Буилд 2, Москва,Руска Федерација са 80,0031% власничког удјела, чији јеопет већински власник од 95% акција, руска државнакомпанија "Зарубежнефт" о.а.д. Москва.Привредни субјект "Нестро Петрол" има (..)**%удјела у основном капиталу друштва регистрованог затрговину нафтом и нафтним дериватима "Нестро Сава"д.о.о. Задар, Република Хрватска, док на подручју Босне иХерцеговине нема удјела у основном капиталу другихпривредних субјеката.На тржишту Босне и Херцеговине "Нестро Петрол" јеу 2011. години дјеловао у малопродаји нафтних дериватакроз укупно 88 бензинских пумпи, од тога у РепублициСрпској 78, у Федерацији Босне и Херцеговине 8, и у БрчкоДистрикту 2 бензинске пумпе. Пумпе на територијиФедерације БиХ су у закупу, а све остале пумпе су увласништву овог привредног субјекта.Према процјени Подносиоца пријаве, на тржиштуБосне и Хереговине привредни субјект "Нестро Петрол"има тренутно удио од 7,49% у укупном броју бензинскихпумпи, обзиром да на 83 пумпе тренутно обављадјелатност, а након провођења предметне концентрацијеовај удио ће се незнатно повећати и износити 7,58%.1.2. Бензинска пумпа Родоч МостарПрема подацима из Пријаве, бензинска пумпа РодочМостар, предмет концентрације је у власништву физичкоглица Нике Додига (..)**.На основу уговора о закупу, дјелатност трговине намало моторним горивима и мазивима на предметнојбензинској пумпи тренутно обавља привредно друштво"Circle International" д.о.о. Међугорје, Подружница Мостар,Општина Југозапад, Родоч бб, а чији је оснивач физичколице Нико Додиг, по основу рјешења службе друштвенихдјелатности и господарства, Градска општина Мостарјугозапад,Град Мостар број:01-IV-4-22-130/03.2. Правни основ и облик концентрацијеПравни основ намјераване концентрације је Писмонамјере, потписано дана 10.12.2012. године у Бањалуци,између физичког лица Нике Додига као продавца ипривредног субјекта "Нестро Петрол" као купца. Писмомнамјере се изражава намјера куповине тј. продаје бензинскепумпе у власништву физичког лица Нике Додига, уписанеу земљишнокњижни уложак број: 17 LO SP RODOČ, 880001 (..)** подаци представљају пословну тајну у смислу члана 38. Закона оконкуренцији

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 52 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Мостар, те склапање купопродајног уговора накондоношења рјешења Конкуренцијског савјета о предметнојконцентрацији.Правни облик концентрације је стицање контролеједног привредног субјеката над другим привреднимсубјектом куповином већине акција или удјела у основномкапиталу, у смислу члана 12. став (1) тачка б) под 1)Закона.3. Обавеза пријаве концентрацијеОбавеза пријаве концентрације привредних субјекта, усмислу члана 14. став (1) тачке а) и б) Закона, постоји акоукупни годишњи приходи учесника концентрацијеостварени продајом роба и/или услуга на свјетскомтржишту износе 100.000.000,00 КМ, по завршном рачуну угодини која је претходила предметној концентрацији, и даукупан приход сваког од најмање два привредна субјектаучесника концентрације остварен продајом роба и/илиуслуга на тржишту Босне и Херцеговине износи најмање8.000.000,00 КМ, или ако је заједничко тржишно учешћеучесника концентрације на релевантном тржишту веће од40,0%.Укупни остварени годишњи приходи привреднихсубјеката учесника предметне концентрације на дан31.12.2011. године износили су:Учесници:НЕСТО ПЕТРОЛБензинска пумпа Родоч МостарИзвор: подаци из ПријавеБиХ(..)** 1 КМ*(..)**КМТабела 1.* приход привредног субјекта "Circle International",закупца који тренутно обавља дјелатност на предметнојбензинској пумпиКонкуренцијски савјет је утврдио (Табела 1.) дапривредни субјект "Нестро Петрол" и бензинска пумпаРодоч Мостар, нису остварили укупан приход од по 8 мил.КМ, те не подлијежу обавези пријаве концентрације.4. Релевантно тржиште концентрацијеРелевантно тржиште концентрације, у смислу члана 3.Закона, те чл. 4. и 5. Одлуке о утврђивању релевантногтржишта, чини тржиште одређених производа/услуга којесу предмет обављања дјелатности на одређеномгеографском тржишту.Чланом 4. Одлуке о утврђивању релевантногтржишта, релевантно тржиште производа обухвата свепроизводе и/или услуге које потрошачи и/или корисницисматрају међусобно замјењивим, под прихватљивимусловима, имајући у виду посебно њихове битнекарактеристике, квалитет, уобичајену намјену, начинупотребе, услове продаје и цијене.Према члану 5. Одлуке о утврђивању релевантногтржишта, релевантно тржиште у географском смислуобухвата цјелокупну или дио територије Босне иХерцеговине на којем привредни субјект дјелује у продајии/или куповини релевантног производа под једнаким илидовољно уједначеним условима и који то тржиште битноразликује од услова тржишне конкуренције на сусједнимгеографским тржиштима.На основу наведенога, као релевантно тржиштепроизвода одређена је трговина на мало моторнимгоривима и мазивима и дистрибуција и продаја плиновитихгорива дистрибутивном мрежом, док је за релевантнотржиште у географском смислу одређена територија Боснеи Херцеговине.5. Анализа релевантног тржиштаТржишни удјели учесника концентрације и њиховихконкурената одређени према броју бензинских пумпи нарелевантном тржишту у 2011. години су сљедећи:Ред. бр. Назив привредног субјекта Број бензинскихпумпиТабела 2.Тржишни удио%01. Енергопетрол д.д. Сарајево 65 (..)** 202. ХОЛДИНА д.о.о. Сарајево 45 (..)**03. Петрол БиХ Оил Цо37 (..)**д.о.о.Сарајево04. НИС ПЕТРОЛ д.о.о.34 (..)**Бањалука*05. Нешковић д.о.о. Бијељина 15 (..)**06. Крајина Петрол а.д.14 (..)**Бањалука07. Хифа Оил д.о.о. Тешањ 14 (..)**08. Нестро Петрол а.д.88 (..)**Бања ЛукаОстали 796 (..)**Укупно (04+08) 122 (..)**Укупно: 1108 100,00Извор: Подаци из Пријаве и подаци Конкуренцијског савјета*НИС ПЕТРОЛ БиХ је посредно у власништвупривредног субјекта Гаспром, чији је већински власникРуска Федерација.Према подацима (Табеле 2.) привредни субјект"Нестро Петрол" је у 2011. години на релевантномтржишту имао тржишни удио од (..)** % с пословањем на88 бензинских пумпи.6. Оцјена предметне пријавеАнализом наведених података утврђено је даучесници предметне концентрације не испуњавају условеиз члана 14. став (1) тачка б) Закона, јер укупан приходбензинске пумпе Радоч Мостар остварен продајом робаи/или услуга на тржишту Босне и Херцеговине износимање од 8.000.000,00 КМ (Табела 1.), а заједничкитржишни удио учесника концентрације на релевантномтржишту није већи од 40,0%.На основу напријед наведеног, утврђено је дапривредни субјект "Нестро Петрол" није био обавезанподнијети пријаву концентрације.Слиједом наведеног, Конкуренцијски савјет јеодлучио као у диспозитиву овог Закључка.7. Административна таксаПодносилац пријаве на овај Закључак, у складу сачланом 2. тарифни број 108. тачка ц) Одлуке оадминистративним таксама у вези процесних радњи предКонкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ", бр.30/06 и 18/11) је дужан платити административну таксу уукупном износу од 1.000,00 КМ, у корист Буџетаинституција Босне и Херцеговине.8. Поука о правном лијекуПротив овог Закључка није дозвољена жалба.1 (..)** подаци представљају пословну тајну у смислу члана 38. Закона оконкуренцији2 (..)** подаци представљају пословну тајну у смислу члана 38. Закона оконкуренцији

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 53Незадовољна страна може покренути управни спорпред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од данапријема, односно објављивања овог Закључка.Број 03-26-1-024-3-II/1213. фебруара 2013. годинеСарајевоПредсједникГордана Живковић, с. р.REGULATORNA AGENCIJA ZAKOMUNIKACIJE BOSNE I HERCEGOVINE260Na osnovu člana 8. stav 4, člana 11. stav 1. i člana 39. stav1, a u vezi s članom 4. stav 2, tačke c), d) i e) i članom 7. stav 1.Zakona o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", broj 31/03,75/06, 32/10 i 98/12), Vijeće Regulatorne agencije zakomunikacije, na 61. sjednici <strong>od</strong>ržanoj 12.02.2013. g<strong>od</strong>ine,usvojilo jePRAVILO 68/2013O OBAVLJANJU DJELATNOSTI DAVAOCA FIKSNIHJAVNIH TELEFONSKIH USLUGADIO PRVI - OPĆE ODREDBEČlan 1.(Predmet p<strong>ra</strong>vila)(1) P<strong>ra</strong>vilom o obavljanju djelatnosti davaoca fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> usluga (u daljnjem tekstu: P<strong>ra</strong>vilo) propisuju seuslovi za stjecanje p<strong>ra</strong>va i osnovna p<strong>ra</strong>vila za obavljanjedjelatnosti komercijalnog davaoca fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> usluga u Bosni i Hercegovini.(2) P<strong>od</strong> fiksnom javnom telefonskom uslugom u smislu ovogP<strong>ra</strong>vila smat<strong>ra</strong> se fiksna javna telefonska usluga koju pružap<strong>ra</strong>vno lice kojem je, u skladu s ovim P<strong>ra</strong>vilom, d<strong>od</strong>ijeljenadozvola, a usluga se pruža prema korisniku koji se nalazi uBosni i Hercegovini ili inost<strong>ra</strong>nstvu, p<strong>od</strong> uslovom da se zapružanje takve usluge koristi telefonska nume<strong>ra</strong>cija Bosne iHercego<strong>vine</strong> i da se usluga u cjelini ili djelimično pružaputem javne elektronske komunikacijske mreže, opreme zakomutaciju i ruti<strong>ra</strong>nje poziva koja se nalazi na teritorijiBosne i Hercego<strong>vine</strong>.Član 2.(P<strong>ra</strong>vo na obavljanje djelatnosti)(1) P<strong>ra</strong>vo na obavljanje djelatnosti davaoca fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> usluga ima p<strong>ra</strong>vno lice koje je k<strong>od</strong> nadležnogSuda registrovano za obavljanje djelatnosti telekomunikacija(61.10 i 61.20) standardne klasifikacije djelatnosti.(2) P<strong>ra</strong>vo na obavljanje djelatnosti stječe se izdavanjemDozvole za pružanje fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga (udaljnjem tekstu: dozvola) <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne Regulatorne agencije zakomunikacije.(3) Dozvola se izdaje uz saglasnost Zajedničkog up<strong>ra</strong>vnog<strong>od</strong>bo<strong>ra</strong> za zakonito presretanje, na način propisan"Odlukom o posebnim obavezama p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong> i fizičk<strong>ih</strong> licakoja pružaju telekomunikacijske usluge, administri<strong>ra</strong>jutelekomunikacijske mreže i vrše telekomunikacijskedjelatnosti, u pogledu obezbjeđenja i <strong>od</strong>ržavanja kapacitetakoji će omogućiti ovlaštenim agencijama da vrše zakonitopresretanje telekomunikacija, kao i kapaciteta za čuvanje iobezbjeđenje telekomunikacijsk<strong>ih</strong> p<strong>od</strong>ataka" ("Službeniglasnik BiH", broj 104/06, 58/07).DIO DRUGI - PRAVA DAVAOCA FIKSNIH JAVNIHTELEFONSKIH USLUGAČlan 3.(Minimalna lista p<strong>ra</strong>va)(1) Svaki davalac fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga može:a) da pruža javne telefonske usluge na fiksnim javnimelektronskim komunikacijskim mrežama u Bosni iHercegovini;b) da za potrebe pružanja svoj<strong>ih</strong> usluga koristi telefonskunume<strong>ra</strong>ciju Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i posebneidentifikacijske i signalizacijske k<strong>od</strong>ove, u skladu spropisima Agencije;c) da bude vlasnik ili posjeduje javne elektronskekomunikacijske mreže namijenjene za pružanjefiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga i drug<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga, p<strong>od</strong> uslovom da jepribavio propisanu dozvolu za obavljanje djelatnostiope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> javne elektronske telekomunikacijskemreže, <strong>od</strong>nosno da je zaključio spo<strong>ra</strong>zum o korištenjutakve mreže s ovlaštenim ope<strong>ra</strong>torom;d) da prema propisanim uslovima ostvaruje pristupizdvojenoj lokalnoj petlji i međupovezivanje sope<strong>ra</strong>torom sa značajnom tržišnom snagom, a sdrugim ope<strong>ra</strong>torima prema uslovima komercijalnogdogovo<strong>ra</strong> i interesa;e) da pruža <strong>ra</strong>zličite forme univerzaln<strong>ih</strong> usluga, kao i dapokriva <strong>ra</strong>zličita geog<strong>ra</strong>fska p<strong>od</strong>ručja u vezi spružanjem univerzaln<strong>ih</strong> usluga, kada je u skladu s<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućim propisom ovlašten ili zadužen da točini;f) ispunjava i druge obaveze definisane Zakonom okomunikacijama i propisima donesenim na osnovutog zakona, kao i drugim propisima.Član 4.(P<strong>od</strong>ručje pružanja usluga)(1) D<strong>od</strong>ijeljenom dozvolom davalac usluge stječe p<strong>ra</strong>vo dadjeluje i pruža svoje usluge na javnim elektronskimtelekomunikacijskim mrežama u Bosni i Hercegovini,prema uslovima pristupa i korištenja t<strong>ih</strong> mreža i na principuda svaki korisnik javne telefonske usluge ima neometanpristup drugom takvom korisniku na p<strong>od</strong>ručju Bosne iHercego<strong>vine</strong>, a pristup korisniku u inost<strong>ra</strong>nstvu premaposebnim uslovima i cijenama takvog pristupa.(2) D<strong>od</strong>ijeljenom dozvolom davalac usluge stječe p<strong>ra</strong>vopružanja javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga u domaćem imeđunar<strong>od</strong>nom saob<strong>ra</strong>ćaju korisnicima s prebivalištem uBosni i Hercegovini, <strong>od</strong>nosno st<strong>ra</strong>ncima koji u skladu svažećim propisima bo<strong>ra</strong>ve na teritoriji Bosne iHercego<strong>vine</strong>.(3) Ukoliko <strong>od</strong>ređena vrsta usluge to zahtijeva, Agencija možeposebnim aneksom dozvole urediti <strong>od</strong>ređene tehničke ilisigurnosne detalje <strong>ra</strong>da i pružanja usluge.Član 5.(Obaveze korisnika dozvole)(1) Davalac usluge će osigu<strong>ra</strong>vati pristup fiksnim javnimtelefonskim uslugama. Pristup će omogućiti korisnicima da<strong>od</strong>ašilju i/ili primaju nacionalne i međunar<strong>od</strong>ne pozive,unajmanje p<strong>od</strong>ržavajući govor, faks i prenos p<strong>od</strong>ataka.(2) Davalac usluge dužan je izvršiti međupovezivanjeisključivo u skladu s važećim propisima.(3) Korisniku dozvole mogu biti d<strong>od</strong>ijeljene i d<strong>od</strong>atne obavezeu skladu s posebnim propisima.(4) Davalac usluge dužan je da uspostavi i stalno <strong>od</strong>ržavaažurnom bazu p<strong>od</strong>ataka o nosiocima p<strong>ra</strong>va korištenja sv<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> brojeva koje d<strong>od</strong>jeljuje svojim korisnicima <strong>ra</strong>dipružanja usluge, te na osnovu takve baze p<strong>od</strong>ataka formi<strong>ra</strong>tielektronski imenik koji će sadržavati p<strong>od</strong>atke o onimaktivnim korisnicima koji su dozvolili prikaz svoj<strong>ih</strong>informacija. Imenik je javno <strong>ra</strong>spoloživ svakomzainteresovanom licu, a na zahtjev Agencije ili nadležne

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 54 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.institucije za provođenje zakona, davalac usluge je dužanomogućiti uvid u bazu sv<strong>ih</strong> aktivn<strong>ih</strong> korisnika, kao ip<strong>od</strong>atke o <strong>ra</strong>nijim korisnicima telefonsk<strong>ih</strong> brojeva.(5) Posebno, davalac usluge će:a) osigu<strong>ra</strong>ti službu za davanje informacija iz imenika iliće osigu<strong>ra</strong>ti da te informacije budu dostupne putemslužbe za davanje informacija iz imenika kojuobezbjeđuje barem jedan <strong>od</strong> postojeć<strong>ih</strong> ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>,prema t<strong>ra</strong>nsparentnim i <strong>ra</strong>zumnim uslovima;b) objaviti imenik u elektronskoj formi na svojoj webst<strong>ra</strong>nici u takvoj formi da je moguće primijenitiprog<strong>ra</strong>me "čitače ek<strong>ra</strong>na" a u cilju omogućavanjapristupa za slijepa i slabovidna lica;c) na zahtjev dostavljaju, Agenciji besplatno a ostalimpružaocima uz <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juću naplatu, imenikpretplatnika u elektronskoj formi ili on-line u svrhupružanja informacija ili objavljivanja imenika;d) najmanje jednom u dvije g<strong>od</strong>ine, objaviti printanitelefonski imenik u kojem će privatni i poslovnipretplatnici, kao i javne institucije, biti <strong>od</strong>vojenouvršteni ili će osigu<strong>ra</strong>ti da te informacije buduuvrštene u imenik koji objavljuje barem jedan <strong>od</strong>postojeć<strong>ih</strong> ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>;e) omogućiti da pretplatnik <strong>od</strong>luči da li će njegov brojbiti dostupan u telefonskom imeniku.(6) Davalac usluge osigu<strong>ra</strong>t će besplatan pristup pretplatnicimau svrhu pozivanja službi hitne pomoći, policije, vatrogasacaili drug<strong>ih</strong> službi uspostavljen<strong>ih</strong> na osnovu zakona ili premaposebnom provedbenom propisu koji može donijetiAgencija.(7) Davalac usluge će osigu<strong>ra</strong>ti službu za p<strong>od</strong>ršku usluge, kojaće biti namijenjena i dostupna korisnicima.(8) Za vrijeme proglašenja zakonom <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> posebn<strong>ih</strong> stanjaopasnosti, ili kada takvo stanje nije proglašeno a očitonastupe vanredne okolnosti ili opća opasnost, davalacusluge će pružiti svu moguću pomoć institucijama iosobama koje su uključene u rješavanje takv<strong>ih</strong> stanja, ipotpuni prioritet k<strong>od</strong> pružanja usluga će dati funkcionisanjutakv<strong>ih</strong> službi.(9) Davalac usluge će na zahtjev nadležne institucije i u skladus <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućim zakonskim propisima pružiti puni ineometani pristup svojim bazama p<strong>od</strong>ataka u vezi suslugom, i omogućiti neometane veze za obavljanjefunkcija zakonitog presretanja telekomunikacija na načinutvrđen posebnim propisima. Detalji ov<strong>ih</strong> funkcija supovjerljive informacije i s njima davalac usluge postupa nanačin propisan posebnim propisima.(10) Davalac usluge dužan je da osigu<strong>ra</strong> da su njegove uslugepog<strong>od</strong>ne za lica s invaliditetom.(11) U slučaju da je korisniku dozvole d<strong>od</strong>ijeljena obavezapostavljanja telefonsk<strong>ih</strong> govornica, davalac usluge će:a) osigu<strong>ra</strong>ti javne telefonske govornice i zadovoljit ćepotrebe korisnika u smislu broja javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong>govornica i geog<strong>ra</strong>fskog pokrivanja u skladu s<strong>ra</strong>zvojnim planom,b) osigu<strong>ra</strong>ti sljedeće usluge na svim javnim telefonskimgovornicama:1) pristup govornim uslugama i službi davanjainformacija iz Imenika;2) mogućnost besplatnog pozivanja hitn<strong>ih</strong> službi;3) pristup uslugama besplatnim za pozivaoca(pozivi prema "080").c) osigu<strong>ra</strong>ti da su na svim javnim telefonskimgovornicama, koje <strong>od</strong>ržava davalac usluge, prikazanasljedeća obavještenja:1) minimalna tarifa za uspostavljanje poziva,informacije o cijenama poziva i dozvoljeni načinplaćanja;2) lokacija javne telefonske govornice;3) izjava da se hitni pozivi mogu obaviti besplatno;4) izjava da li dolazni pozivi mogu ili ne mogu bitiprimljeni;5) kontakt informacije u slučaju prigovo<strong>ra</strong> nausluge.(12) Davalac usluge je <strong>od</strong>govo<strong>ra</strong>n za instalaciju, pop<strong>ra</strong>vak i<strong>od</strong>ržavanje vlastit<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> govornica.(13) Davalac usluge će osigu<strong>ra</strong>ti mjesta za kupovinu telefonsk<strong>ih</strong>kartica i informaciju gdje se iste mogu kupiti.(14) Ukoliko davalac usluge želi da povuče iz upotrebe javnutelefonsku govornicu, tada će se, gdje je to moguće, nagovornici prikazivati obavještenje o tome najmanje 30 danaprije povlačenja govornice iz upotrebe.(15) Davalac usluge <strong>od</strong>ređuje uslove svog poslovanja, opisujeusluge koje nudi i <strong>od</strong>ređuje cijene takv<strong>ih</strong> usluga. Usloviposlovanja, opis usluga i cijene, kao i izmjene ist<strong>ih</strong>,dostavljaju se Agenciji u skladu sa Zakonom okomunikacijama i <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućim p<strong>ra</strong>vilom Agencije.(16) Davalac usluge dužan je uspostaviti sistem zaštitepretplatnika što uključuje i obavezu <strong>ra</strong>zmat<strong>ra</strong>njareklamacija i pritužbi u vezi s pružanjem javne telefonskeusluge.(17) Davalac usluge može započeti s pružanjem usluga tek kadau skladu sa zakonom bude obavljen tehnički prijemnjegov<strong>ih</strong> uređaja i opreme i izvršeno testi<strong>ra</strong>nja <strong>ra</strong>da i uslugau skladu s Referentnom interkonekcijskom ponudom (RIP),ako je to slučaj.(18) Davalac usluge je dužan prije početka pružanja uslugadostaviti Agenciji pismenu izjavu u kojoj će navesti na kojinačin su ispunjene obaveze iz ovog člana.Član 6.(Pretplatnički <strong>od</strong>nosi)(1) O pružanju usluge zaključuje se pismeni ugovor skorisnikom, <strong>od</strong>nosno smat<strong>ra</strong> se da je takav ugovorzaključen kupovinom kartice, dopunskog kredita ili drugog<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućeg sredstva kojim se ostvaruje p<strong>ra</strong>vo nakorištenje usluge.(2) Ugovor o pružanja usluga se objavljuje u tipskoj formi uskladu s posebnim propisima Agencije kojima se uređujuuslovi pružanja javn<strong>ih</strong> telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga i <strong>od</strong>nosisa korisnicima. Agencija može zahtijevati izmjenupojedin<strong>ih</strong> <strong>od</strong>redbi ugovo<strong>ra</strong> u cilju zaštite p<strong>ra</strong>va pretplatnika.(3) U slučaju da pretplatnik nije platio cijeli ili dio <strong>ra</strong>čuna zakorištenje usluga koje su predmet ovog P<strong>ra</strong>vila, bilo kojemjere koje preduzima davalac usluge:a) bit će proporcionalne i nediskriminatorne;b) bit će preth<strong>od</strong>no definisane i kao takve objavljene uuslovima poslovanja davaoca usluge;c) osigu<strong>ra</strong>t će pretplatniku p<strong>ra</strong>vovremeno upozorenje omogućem prekidu pružanja usluga ili isključenjupretplatnika i prije bilo kakvog prekida u pružanjuusluga ili isključenja pretplatnika, pri čemu će sesmat<strong>ra</strong>ti da je takvo upozorenje dato i kada jenaznačeno uz <strong>ra</strong>čun za pružanje usluge;(4) U d<strong>od</strong>atku obaveza iz preth<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> stavova ovog člana,davalac usluge će detaljno informisati korisnike o mje<strong>ra</strong>makoje se preduzimaju u slučaju neplaćanja.(5) Davalac usluge dužan je postupati u skladu s<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućim p<strong>ra</strong>vilima Agencije kojima se uređujepitanje uslova pružanja javn<strong>ih</strong> telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 55Član 7.(Kvalitet usluga)(1) Davalac usluge dužan je, po pitanju pokazatelja kvalitetausluga i met<strong>od</strong>a mjerenja za fiksne javne telefonske usluge,pružati uslugu u skladu s propisanim standardima u Bosni iHercegovini (BAS), Evropskog instituta za telekomunikacijskestandarde (ETSI), p<strong>ra</strong>vilima i uputama koje izdajeAgencija.(2) Davalac usluge će osigu<strong>ra</strong>ti pružanje javn<strong>ih</strong>telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga 24 sata dnevno, sedam dana usedmici.(3) U slučaju da davalac usluge namje<strong>ra</strong>va t<strong>ra</strong>jno prestati spružanjem usluga, dužan je da to na <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući način i navrijeme najavi svojim pretplatnicima, kao i ope<strong>ra</strong>torima usa<strong>ra</strong>dnji s kojima pruža uslugu, a u skladu s RIP-om, ako jeto slučaj.(4) Davalac usluge dužan je, na način kako se to <strong>od</strong> njegazat<strong>ra</strong>ži, dostaviti Agenciji rezultate vlastit<strong>ih</strong> mjerenjauspješnosti pružanja usluga i kvaliteta <strong>ra</strong>da.(5) Davalac usluge dužan je osigu<strong>ra</strong>ti <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući kvalitetusluga, definisan pa<strong>ra</strong>metrima i rokovima datim u<strong>ra</strong>zvojnom planu.Član 8.(Ob<strong>ra</strong>čunavanje)(1) Davalac usluge dužan je uspostaviti vlastiti sistem zaregistrovanje, mjerenje i ob<strong>ra</strong>čun ostvaren<strong>ih</strong> fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> usluga.(2) Davalac usluge će osigu<strong>ra</strong>ti svojim pretplatnicima <strong>ra</strong>čune sprikazom ob<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong> stavki koji omogućavaju verifikacijui kontrolu naknada ob<strong>ra</strong>čunat<strong>ih</strong> za korištenje fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> usluga u skladu s posebnim propisima Agencije,kojima se uređuju uslovi pružanja javn<strong>ih</strong>telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga i <strong>od</strong>nosi s korisnicima.(3) Na zahtjev korisnika usluge, davalac usluge možem<strong>od</strong>ifikovati prikaz ob<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong> stavki u <strong>ra</strong>čunu ako je totehnički izv<strong>od</strong>ljivo i ako ne zahtijeva posebne troškove.(4) Davalac usluge dužan je v<strong>od</strong>iti propisnu evidenciju sv<strong>ih</strong>izdat<strong>ih</strong> ob<strong>ra</strong>čuna za uslugu i čuvati datu dokumentaciju urokovima predviđenim zakonskim propisima, te istu nazahtjev Agencije ili drugog nadležnog organa staviti nauvid.Član 9.(Međunar<strong>od</strong>ne usluge)(1) Davalac usluge je dužan na zahtjev Agencije dostavitiinformacije o svim međunar<strong>od</strong>nim ugovorima o pružanjujavne telefonske usluge koje je zaključio sa st<strong>ra</strong>nimope<strong>ra</strong>torima, bilo da se usluga ostvaruje direktno ilit<strong>ra</strong>nzitom.(2) Agencija može zahtijevati izmjenu <strong>od</strong>redbi međunar<strong>od</strong>nogugovo<strong>ra</strong> koji je davalac usluge zaključio sa st<strong>ra</strong>nimope<strong>ra</strong>torom, ukoliko takve <strong>od</strong>redbe nisu u skladu sp<strong>ra</strong>vilima Agencije i Zakonom o komunikacijama, <strong>od</strong>nosnomože predmet delegi<strong>ra</strong>ti Konkurencijskom vijeću Bosne iHercego<strong>vine</strong> ako se smat<strong>ra</strong> da se spo<strong>ra</strong>zumom narušavakonkurencija na tržištu telekomunikacija.(3) Davalac usluge slob<strong>od</strong>no <strong>od</strong>abire ruti<strong>ra</strong>nje međunar<strong>od</strong>nogsaob<strong>ra</strong>ćaja.(4) Korisniku dozvole nije dozvoljeno da zaključuje ugovore sast<strong>ra</strong>nim ope<strong>ra</strong>torom kojima se og<strong>ra</strong>ničava drugimope<strong>ra</strong>torima iz Bosne i Hercego<strong>vine</strong> da zaključuju iste ilislične ugovore s tim st<strong>ra</strong>nim ope<strong>ra</strong>torom.Član 10.(Tehnički standardi i specifikacije)Davalac usluge će osigu<strong>ra</strong>ti da sva oprema koja budepuštena u upotrebu, vezano za funkcionisanje mreže, bude uskladu s P<strong>ra</strong>vilom o tehničkim zahtjevima za <strong>ra</strong>dio itelekomunikacijsku opremu u javnim telekomunikacijskimmrežama, drugim p<strong>ra</strong>vilima i propisima koje može da doneseAgencija ili druga nadležna institucija, i u skladu s RIP-om, akoje to slučaj.Član 11.(Zab<strong>ra</strong>na nelojalne konkurencije)(1) Davalac usluge neće, na bilo koji način, uslovljavatipretplatnicima pružanje svoje osnovne telefonske usluge uzobavezu da pretplatnici pr<strong>ih</strong>vate i neku drugu uslugu, ilizbog pružene usluge budu obavezni da zaključe ugovor okorištenju druge telekomunikacijske usluge, sličan p<strong>ra</strong>vni iliekonomski posao. Izuzetak čine usluge koje se iz tehničk<strong>ih</strong><strong>ra</strong>zloga ne mogu isključiti ili predstavljaju preduslov zarealizaciju neke druge telekomunikacijske usluge.(2) Izuzetno, uz osnovnu telefonsku uslugu davalac uslugemože nuditi na tržištu druge vidove vezan<strong>ih</strong> ponuda,međutim mo<strong>ra</strong> ostaviti korisniku mogućnost da koristisvaku uslugu i zasebno, p<strong>od</strong> uslovima koji neće biti znatnonepovoljniji u <strong>od</strong>nosu na korištenje vezane ponude.(3) Davalac usluge za kojeg je utvrđeno da ima značajnutržišnu snagu na tržištu koje može, ali ne mo<strong>ra</strong> bititelekomunikacijsko, ili uživa posebne ekonomskepog<strong>od</strong>nosti ili p<strong>ra</strong>vo na subvencioni<strong>ra</strong>nje iz javn<strong>ih</strong> ili drug<strong>ih</strong>izvo<strong>ra</strong>, neće vršiti subvencioni<strong>ra</strong>nje cijena usluga pružen<strong>ih</strong>na osnovu dozvole, kako ne bi uzrokovao nelojalnukonkurenciju drugim ope<strong>ra</strong>torima koji nemaju takvupoziciju ili povoljnosti.(4) U cilju osigu<strong>ra</strong>vanja t<strong>ra</strong>nsparentnosti protoka usluga isredstava između <strong>ra</strong>zličit<strong>ih</strong> sekto<strong>ra</strong> u kojima posluje,korisnik iz stava (2) ovog člana će na adekvatan način<strong>ra</strong>zdvajati svoje poslovne aktivnosti koje se ne <strong>od</strong>nose napružanje usluge po ovoj dozvoli. Preth<strong>od</strong>no će se učinitiputem zasebne <strong>ra</strong>čunov<strong>od</strong>stvene evidencije ob<strong>ra</strong>čunatroškova i dobiti ostvarene po usluzi iz dozvole.(5) Ukoliko postoji op<strong>ra</strong>vdana sumnja da davalac usluge vršinep<strong>ra</strong>vično subvencioni<strong>ra</strong>nje telekomunikacijsk<strong>ih</strong> uslugakoje pruža u skladu s ovom dozvolom, Agencija će poslužbenoj dužnosti ili na zahtjev lica koje ima p<strong>ra</strong>vni interespokrenuti <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući postupak. U svrhu provođenjapostupka davalac usluge će, na zahtjev Agencije, omogućitiuvid u poslovne knjige i evidencije, kao i pojedinosti o<strong>ra</strong>sp<strong>od</strong>jeli troškova.(6) U slučaju da Agencija utvrdi da postoji nep<strong>ra</strong>vičnosubvencioni<strong>ra</strong>nje telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga koje pružadavalac javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga, Agencija će izdati<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući nalog po tom pitanju, a po potrebi će provestii postupak <strong>ra</strong>di izricanja sankcija ako za to postoji osnova.Član 12.(Zab<strong>ra</strong>na diskriminacije)K<strong>od</strong> pružanja usluga davalac neće u bilo kom smislu datiprednost niti diskriminisati korisnike, pri čemu se p<strong>od</strong>diskriminacijom neće smat<strong>ra</strong>ti primjena <strong>ra</strong>zličit<strong>ih</strong> uslova zapružanje usluge prema <strong>od</strong>ređenim jasno definisanimkategorijama i kriterijima koji su uspostavljeni uz poštivanjepropisane procedure najave uslova poslovanja i cijena. Primjenapovoljnij<strong>ih</strong> uslova ne može se definisati pojedinačno, samo <strong>ra</strong>didavanja povlaštenog položaja <strong>od</strong>ređenom licu ili licima, već mo<strong>ra</strong>imati gene<strong>ra</strong>lni ka<strong>ra</strong>kter za svako lice koje ispunjava <strong>od</strong>ređenijasno definisani kriterij i koje to zat<strong>ra</strong>ži.Član 13.(Korištenje telefonske nume<strong>ra</strong>cije, signalizacijsk<strong>ih</strong> iidentifikacijsk<strong>ih</strong> k<strong>od</strong>ova)Davalac usluge dužan je da za pružanje svoj<strong>ih</strong> usluga ujavnoj telefonskoj mreži koristi telefonsku nume<strong>ra</strong>ciju,

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 56 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.signalizacijske i identifikacijske k<strong>od</strong>ove koji su u skladu sPlanom brojeva za telefonske usluge u BiH i P<strong>ra</strong>vilom oup<strong>ra</strong>vljanju planom brojeva za telefonske usluge u BiH, kao idrugim propisima Agencije.Član 14.(Dostavljanje informacija)(1) Davalac usluge dužan je, u roku koji <strong>od</strong>redi Agencija,dostaviti bilo koje informacije u vezi s obavljanjemdjelatnosti po osnovu d<strong>od</strong>jeljivanja dozvole.(2) Davalac usluge dužan je jednom g<strong>od</strong>išnje, do roka koji<strong>od</strong>redi Agencija, dostaviti Agenciji g<strong>od</strong>išnji izvještaj o:a) postignutom <strong>ra</strong>zvoju mreže;b) novim uslugama koje se uv<strong>od</strong>e;c) upotrebi kapaciteta sistema (broj korisnika);d) skopljenim ugovorima o interkonekciji i iznajmljenimlinijama;e) zaključenim međunar<strong>od</strong>nim ugovorima.(3) Agencija može propisati <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće ob<strong>ra</strong>sce na kojima ćese dostavljati informacije i izvještaji iz stavova (1) i (2)ovog člana, te će dobijene p<strong>od</strong>atke <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće ob<strong>ra</strong>diti ipo potrebi javno objavljivati <strong>ra</strong>di p<strong>ra</strong>ćenja stanja i statistiketržišta telekomunikacija, uz poštivanje propisa opovjerljivosti informacija.Član 15.(Tajnost telekomunikacije)(1) Davalac usluge će preduzeti sve neoph<strong>od</strong>ne mjere potrebneza zaštitu privatnosti i povjerljivosti informacija do koj<strong>ih</strong>dođe u vezi s pružanjem usluge iz dozvole. Takveinformacije se mogu koristiti samo na zakonom propisaninačin.(2) U slučaju da su informacije koje davalac usluge dostavljaAgenciji komercijalno ili na drugi način povjerljive,Agencija će koristiti takve informacije samo u okviru svojezakonske nadležnosti, <strong>od</strong>nosno proslijedit će <strong>ih</strong> drugimnadležnim organima ako je to zakonom izričito predviđeno.(3) Davalac usluge dužan je prilikom davanja informacija iliizvještaja na zahtjev Agencije navesti za koje <strong>od</strong>dostavljen<strong>ih</strong> informacija smat<strong>ra</strong> da su povjerljive prir<strong>od</strong>e.Tajnost i povjerljivost takv<strong>ih</strong> informacija <strong>ra</strong>zmat<strong>ra</strong>t će se uskladu sa Zakonom o slob<strong>od</strong>i pristupa informacijama idrugim <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućim propisima, uz maksimalnu zaštituinteresa korisnika dozvole i drug<strong>ih</strong> lica.Član 16.(Sigurnosne i ekološke obaveze)(1) Davalac usluge će preduzeti sve neoph<strong>od</strong>ne mjere iprimijeniti propise o tehničkoj zaštiti u vezi s pruženomuslugom, bilo da se isto <strong>od</strong>nosi na njegove zaposlenike ilikorisnike.(2) Davalac usluge dužan je da osigu<strong>ra</strong> da su instalacija, <strong>ra</strong>d i<strong>od</strong>ržavanje cjelokupne opreme vezane za pružanje usluga uskladu s važećim propisima i standardima iz p<strong>od</strong>ručjasigurnosti i zaštite okoline.Član 17.(Rješavanje reklamacija i pritužbi)(1) Davalac usluge dužan je rješavati reklamacije i pritužbekorisnika usluge na način koji <strong>od</strong>redi općim uslovimaposlovanja i u skladu s p<strong>ra</strong>vilima koje propiše Agencija.(2) Davalac usluge učinit će dostupnim na svojoj web st<strong>ra</strong>nici,kao i pr<strong>od</strong>ajnim mjestima usluge, <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući link, ilibarem jedan printani primje<strong>ra</strong>k "P<strong>ra</strong>vila o vrstama i načinurješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge kojerješava Regulatorna agencija za komunikacije" ("Službeniglasnik BiH", broj 61/12), a također će na svakoj negativnoj<strong>od</strong>luci po reklamaciji ili pritužbi korisnika usluge naznačitikorisniku gdje se može upoznati s uslovima za p<strong>od</strong>nošenjepritužbe Agenciji.(3) Izuzev u obimu koji je propisan stavom (2) ovog člana,davalac usluge u svojim <strong>od</strong>lukama po reklamacijama ilipritužbama korisnika neće poučavati korisnike da jedozvoljena žalba protiv takve <strong>od</strong>luke pred Agencijom,<strong>od</strong>nosno da se trebaju ob<strong>ra</strong>titi Agenciji.DIO TREĆI - POSTUPAK ZA STJECANJE PRAVA NAOBAVLJANJE DJELATNOSTIČlan 18.(Preth<strong>od</strong>na saglasnost)(1) Prije p<strong>od</strong>nošenja zahtjeva za izdavanje dozvole, p<strong>ra</strong>vno liceiz člana 2. stav (1) ovog P<strong>ra</strong>vila dužno je da zat<strong>ra</strong>žiizdavanje saglasnosti iz člana 30. stav (2) "Odluke oposebnim obavezama p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong> i fizičk<strong>ih</strong> lica koja pružajutelekomunikacijske usluge, administri<strong>ra</strong>ju telekomunikacijskemreže i vrše telekomunikacijske djelatnosti, u pogleduosigu<strong>ra</strong>nja i <strong>od</strong>ržavanja kapaciteta koji će omogućitiovlaštenim agencijama da vrše zakonito presretanjetelekomunikacija, kao i kapaciteta za čuvanje i osigu<strong>ra</strong>vanjetelekomunikacijsk<strong>ih</strong> p<strong>od</strong>ataka" ("Službeni glasnik BiH",broj 104/06 i 58/07).(2) Zahtjev za izdavanje saglasnosti iz stava (1) ovog članap<strong>od</strong>nosi se na ob<strong>ra</strong>scu koji će zainteresovanom licuosigu<strong>ra</strong>ti Agencija na njegov pismeni zahtjev. Uz zahtjev,p<strong>od</strong>nosilac će dobiti uputu o daljnjem postupanju. O izdatojsaglasnosti nadležni organ obavještava Agenciju službenimputem.(3) Po prijemu obavijesti o tome da li p<strong>ra</strong>vno lice iz člana 2.stav (1) ovog P<strong>ra</strong>vila ispunjava uslove za primjenu funkcijezakonitog presretanja, Agencija će bez <strong>od</strong>laganjaobavijestiti to lice o mišljenju nadležnog organa i uputiti gao mogućnosti p<strong>od</strong>nošenja zahtjeva za izdavanje dozvole.Član 19.(P<strong>od</strong>nošenje zahtjeva)(1) P<strong>ra</strong>vno lice iz člana 2. stav (1) ovog P<strong>ra</strong>vila, koje ispunjavauslove za primjenu funkcije zakonitog presretanja, dužno jeda prije početka obavljanja djelatnosti p<strong>od</strong>neseRegulatornoj agenciji za komunikacije zahtjev za izdavanjedozvole. Zahtjev se p<strong>od</strong>nosi na ob<strong>ra</strong>scu koji će biti<strong>ra</strong>spoloživ na web st<strong>ra</strong>nici Agencije: www.<strong>ra</strong>k.ba.(2) Zahtjev za izdavanje dozvole je kompleti<strong>ra</strong>n ako sadrži:a) uredno popunjen ob<strong>ra</strong>zac zahtjeva sa svim prilozima,ovjeren potpisom i pečatom lica ovlaštenog zazastupanje i sačinjenim prema uputi koja je<strong>ra</strong>spoloživa na web st<strong>ra</strong>nici Agencije: www.<strong>ra</strong>k.ba;b) izv<strong>od</strong> iz sudskog regist<strong>ra</strong> o regist<strong>ra</strong>ciji firme ne stariji<strong>od</strong> mjesec dana, prije dana p<strong>od</strong>nošenja zahtjeva;c) ovjerenu kopiju uvjerenja o regist<strong>ra</strong>ciji k<strong>od</strong> nadležneporezne up<strong>ra</strong>ve;d) ovjerenu kopiju uvjerenja o <strong>od</strong>ređivanju Jedinstvenogidentifikacijskog broja firme.(3) Po prijemu zahtjeva, Agencija će zaključkom pozvatip<strong>od</strong>nosioca zahtjeva da u roku <strong>od</strong> 15 dana izvrši uplatunaknade za ob<strong>ra</strong>du zahtjeva, kao i da izvrši uplatuadminist<strong>ra</strong>tivne takse na zahtjev.Član 20.(Izdavanje dozvole)(1) O ispunjenju uslova za izdavanje dozvole Agencija donosiposeban zaključak kojim će se pozvati p<strong>od</strong>nosilac zahtjevada u roku <strong>od</strong> 15 dana, <strong>od</strong> dana izvršene dostave zaključka,dostavi Agenciji dokaz o izvršenoj uplati administ<strong>ra</strong>tivnetakse na rješenje, kao i prvog iznosa naknade za korištenjedozvole prema <strong>ra</strong>čunu koji će se p<strong>od</strong>nosiocu dostaviti uzzaključak. P<strong>od</strong>nosilac zahtjeva neće se posebno opominjati

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 57u slučaju propusta da izvrši uplatu po zaključku iz ovogstava.(2) Po dostavljanju dokaza o izvršenom plaćanju iz stava (1)ovog člana, Agencija izdaje dozvolu i dostavlja jep<strong>od</strong>nosiocu zahtjeva.(3) U slučaju da u roku <strong>od</strong> 30 dana <strong>od</strong> dana dostave zaključkaiz stava (1) ovog člana ne bude izvršeno plaćanjeadminist<strong>ra</strong>tivne takse na rješenje i prvog iznosa naknade zakorištenje dozvole, smat<strong>ra</strong>t će se da je p<strong>od</strong>nosilac <strong>od</strong>ustao<strong>od</strong> zahtjeva. U tom slučaju uplaćena administ<strong>ra</strong>tivna taksana zahtjev i naknada za ob<strong>ra</strong>du zahtjeva za izdavanjedozvole nepov<strong>ra</strong>tno propada.Član 21.(Sadržaj dozvole)(1) U dozvoli se nav<strong>od</strong>e osnovni p<strong>od</strong>aci o nosiocu dozvole,p<strong>od</strong>ručje obavljanja usluge, deklariše se p<strong>ra</strong>vo nosiocadozvole da obavlja djelatnost davaoca fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> usluga, a može sadržavati i druge potrebne<strong>od</strong>redbe.(2) Dozvola se izdaje na peri<strong>od</strong> važenja deset g<strong>od</strong>ina, uzmogućnost pr<strong>od</strong>uženja tog peri<strong>od</strong>a.Član 22.(Obavještavanje o izdatoj dozvoli)Agencija na svojoj web st<strong>ra</strong>nici: www.<strong>ra</strong>k.ba objavljujelistu aktivn<strong>ih</strong> ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> s p<strong>ra</strong>tećim informacijama o izdatojdozvoli.DIO ČETVRTI - TRŽIŠNA POZICIJAČlan 23.(Nametanje posebn<strong>ih</strong> obaveza)Agencija je ovlaštena da ope<strong>ra</strong>torima, za koje se utvrdi daprema <strong>od</strong>redbama Zakona o komunikacijama ili propisimadonesenim na osnovu tog zakona imaju značajnu tržišnu snagu narelevantnom tržištu telekomunikacija, nametne, osim opć<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>vai obaveza propisan<strong>ih</strong> ovim P<strong>ra</strong>vilom, i druge posebne obaveze.DIO PETI - FIKSNE JAVNE TELEFONSKE USLUGEČlan 24.(Fiksne javne telefonske usluge)(1) Fiksnim javnim telefonskim uslugama smat<strong>ra</strong>ju se uslugekoje su dostupne javnosti za upućivanje i primanje, direktnoili indirektno, domać<strong>ih</strong> ili domać<strong>ih</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> pozivapreko broja, <strong>od</strong>nosno brojeva u nacionalnom iliinternacionalnom planu numerisanja.(2) Pored osnovne usluge iz stava (1), fiksne javne telefonskeusluge uključuju i:a) posebne telekomunikacijske usluge, za koje jepropisima donesenim na osnovu zakona utvrđena obaveznostpružanja ("prenosivost telefonsk<strong>ih</strong> brojeva","predizbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>", "izbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>", "imenik" iostale slične usluge);b) d<strong>od</strong>atne usluge, koje predstavljaju dopunu osnovnojusluzi i koje se ne mogu koristiti bez osnovn<strong>ih</strong> usluga,ili p<strong>od</strong><strong>ra</strong>zumijevaju <strong>ra</strong>zne opcije korištenja javnetelefonske usluge, što može uključivati npr. zab<strong>ra</strong>nuprikaza identifikacije, preusmje<strong>ra</strong>vanje poziva, pozivna čekanju, zab<strong>ra</strong>nu poziva, formi<strong>ra</strong>nje korisničk<strong>ih</strong>grupa, kao i druge <strong>ra</strong>spoložive tehničke opcijekorištenja koje nudi davalac usluge, bez obzi<strong>ra</strong> da li seza korištenje takv<strong>ih</strong> opcija naplaćuje posebnanaknada;c) druge usluge koje ne potpadaju p<strong>od</strong> naprijed opisane uovom stavu, a koje može da uvede ovlašteni ope<strong>ra</strong>torjavn<strong>ih</strong> telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga i koje se zasnivajuna obavljanju telekomunikacije na zahtjev korisnika,izuzimajući usluge koje nisu uređene Zakonom okomunikacijama već su uređene posebnim zakonimaili propisima donesenim na osnovu t<strong>ih</strong> zakona;d) obavezne usluge, uz osnovne fiksne javne telefonskeusluge, su:1) imenik2) prenosivost telefonsk<strong>ih</strong> brojevae) davaoci fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga imaju p<strong>ra</strong>v<strong>od</strong>a zahtijevaju zaključenje interkonekcijsk<strong>ih</strong> i drug<strong>ih</strong>spo<strong>ra</strong>zuma s ope<strong>ra</strong>torima sa značajnom tržišnomsnagom <strong>ra</strong>di pružanja usluga iz stava (2) tačke c) i d)ovog člana, u skladu s posebnim obavezama i u obimunametnutom takvim ope<strong>ra</strong>torima.(3) Korisnici fiksn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga mogu koristitiisključivo telefonske uređaje koji su, u skladu s evropskimstandardima, <strong>od</strong>nosno uređaje koji na sebi imaju oznakuCE, i ne smiju korištenjem bežičn<strong>ih</strong> uređaja uzrokovatištetne smetnje drugim telekomunikacijskim uslugama,uređajima ili posebnim uslugama.Član 25.(Telefonski poziv)(1) Pozivajućim i pozvanim brojem smat<strong>ra</strong> se broj sa kojeg jeinici<strong>ra</strong>n poziv i broj prema kojem je usmjeren poziv.Pozivajući i pozvani broj koriste se za identifikaciju st<strong>ra</strong>nau pokušanom ili ostvarenom telefonskom pozivu, bezobzi<strong>ra</strong> da li se bi<strong>ra</strong>nje vrši <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne korisnika usluge, iliautomatski posredstvom <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućeg korisničkog ilidrugog uređaja.(2) Telefonskim pozivom smat<strong>ra</strong> se jedna ili više veza(komunikacija) ostvaren<strong>ih</strong> između dva ili više korisnika i/iliusluga posredstvom pružene fiksne javne telefonske usluge.Posredstvom terminalnog uređaja, koji može biti telefon ilidrugi uređaj koji omogućava korištenje javne telefonskeusluge, omogućava se korisniku i/ili usluzi da putemostvarenog telefonskog poziva pristupi drugom korisnikui/ili usluzi, bez obzi<strong>ra</strong> da li je takav drugi korisnik/usluga uBosni i Hercegovini ili inost<strong>ra</strong>nstvu.(3) Telefonski poziv smat<strong>ra</strong> se uspostavljenim kada se zatvorikomunikacija između pozivajućeg terminalnog uređaja ipozvanog terminalnog uređaja, a što je potvrđeno<strong>ra</strong>zmjenom <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućeg signalizacijskog saob<strong>ra</strong>ćaja.Odgovorenim pozivom smat<strong>ra</strong> se pr<strong>ih</strong>vatanje dolaznogpoziva <strong>od</strong> pozvane st<strong>ra</strong>ne, bilo da je to učinjeno ličnimjavljanjem, ili javljanjem <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućeg terminalnoguređaja/posebne usluge.(4) Poziv upozorenja je poziv uspostavljen s ciljem da sekorisnik obavijesti da mu je upućen drugi poziv, ali tajdrugi poziv još uvijek nije uspostavljen i uspostavit će senakon <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće akcije pozivane st<strong>ra</strong>ne.(5) Pokušaj telefonskog poziva označava <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući niz<strong>ra</strong>dnji koje je preduzeo korisnik javne telefonske uslugepokušavajući da uspostavi poziv s drugim korisnikom,terminalnim uređajem ili uslugom. Prekinut pokušajtelefonskog poziva je pokušaj poziva prekinut <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>nepozivajuće st<strong>ra</strong>ne.(6) Raskinut telefonski poziv označava prekid uspostavljenogpoziva bez obzi<strong>ra</strong> da li je pozivanje prekinuto po željipozivaoca ili iz tehničk<strong>ih</strong>/drug<strong>ih</strong> <strong>ra</strong>zloga.(7) Zlonamje<strong>ra</strong>n poziv je poziv koji za cilj ima uznemi<strong>ra</strong>vanjekorisnika telefonskog broja, ometanje, prijetnju ili drugusličnu zloupotrebu mogućnosti javne telefonske usluge.(8) Poziv prema hitnim službama označava poziv uspostavljenbi<strong>ra</strong>njem nekog <strong>od</strong> posebn<strong>ih</strong> brojeva <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> zaostvarivanje posebn<strong>ih</strong> funkcija javn<strong>ih</strong> službi sigurnosti,bezbjednosti, informacija ili pomoći.(9) Poziv prema uslugama d<strong>od</strong>ane vrijednosti označava pozivuspostavljen bi<strong>ra</strong>njem nekog <strong>od</strong> posebn<strong>ih</strong> brojeva <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong>

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 58 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.s ciljem omogućavanja posebn<strong>ih</strong> usluga koju pruža nosilacbi<strong>ra</strong>nog broja ili treće lice uz naplatu tarife poziva <strong>ra</strong>zličite<strong>od</strong> uobičajene.(10) Poziv prema službi telefonsk<strong>ih</strong> informacija i drug<strong>ih</strong> službidavaoca javne telefonske usluge označava pozivuspostavljen bi<strong>ra</strong>njem nekog <strong>od</strong> posebn<strong>ih</strong> brojeva/k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong>k<strong>od</strong>ova <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> za potrebe izvršenja servisn<strong>ih</strong> obaveza ifunkcija davaoca javne telefonske usluge.(11) Poziv u domaćem saob<strong>ra</strong>ćaju označava poziv započet sbroja i uspostavljen prema broju iz telefonske nume<strong>ra</strong>cijeBosne i Hercego<strong>vine</strong>.(12) Poziv u međunar<strong>od</strong>nom saob<strong>ra</strong>ćaju označava poziv započets broja iz telefonske nume<strong>ra</strong>cije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> iuspostavljen prema broju iz telefonske nume<strong>ra</strong>cije uinost<strong>ra</strong>nstvu.(13) Poziv u fiksnoj telefonskoj mreži označava pozivuspostavljen između dva telefonska broja <strong>od</strong> koj<strong>ih</strong> se obanalaze u fiksnoj telefonskoj mreži.(14) Poziv prema mobilnoj telefonskoj mreži označava pozivk<strong>od</strong> kojeg je pozivajuća st<strong>ra</strong>na u fiksnoj telefonskoj mreži apozvana st<strong>ra</strong>na u mobilnoj telefonskoj mreži.(15) Poziv prema satelitskom telefonu označava poziv k<strong>od</strong> kojegje pozvana st<strong>ra</strong>na korisnik u satelitskoj telefonskoj mreži(16) Poziv na zahtjev označava poziv koji je započeo davalacjavne telefonske usluge ili treća st<strong>ra</strong>na na preth<strong>od</strong>noučinjeni zahtjev korisnika, bez obzi<strong>ra</strong> da li je taj zahtjevgenerisan korištenjem tehničke opcije ili na drugi način.Član 26.(Izbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> - Carrier Selection)(1) Izbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> (Carrier Selection) označava mogućnost dapretplatnik jednog davaoca javne telefonske usluge ostvaritelefonski poziv putem drugog davaoca javne telefonskeusluge bi<strong>ra</strong>njem posebnog broja.(2) Agencija može provedbenim propisima urediti posebneuslove za pružanje usluge Izbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>.Član 27.(Predizbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> - Carrier Preselection)(1) Predizbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> (Carrier Preselection) označavamogućnost da pretplatnik jednog davaoca javne telefonskeusluge ostvari sve ili <strong>od</strong>ređene vrste telefonsk<strong>ih</strong> pozivaputem drugog davaoca javne telefonske usluge korištenjem<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće tehničke opcije.(2) Agencija može provedbenim propisima urediti posebneuslove za pružanje usluge Predizbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>.Član 28.(Telefonska kartica - Calling Card)(1) Telefonska kartica (Calling Card) je usluga kojaomogućava uspostavu poziva bi<strong>ra</strong>njem posebno <strong>od</strong>ređenogtelefonskog broja i identifikacije putem posebnog PIN brojaili elektronskog zapisa kartice, pri čemu se naplata pozivavrši umanjenjem <strong>ra</strong>spoloživog iznosa novčanog kreditavezanog za konkretnu telefonsku karticu.(2) Agencija može provedbenim propisima urediti posebneuslove za pružanje usluge Telefonska kartica.Član 29.(Nomadska telefonija)(1) Nomadska telefonija je usluga koja omogućava korisnikukojem je ope<strong>ra</strong>tor d<strong>od</strong>ijelio priključak s nomadskimtelefonskim brojem i čije korištenje je nezavisno <strong>od</strong>geog<strong>ra</strong>fske lokacije, da realizuje <strong>od</strong>lazni i dolazni telefonskisaob<strong>ra</strong>ćaj u telekomunikacijskim mrežama na p<strong>od</strong>ručju BiHp<strong>od</strong> uslovima koji su kompa<strong>ra</strong>tivni onim p<strong>od</strong> kojima istisaob<strong>ra</strong>ćaj realizuje korisnik usluge kojem je d<strong>od</strong>ijeljenpriključak s geog<strong>ra</strong>fskim brojem.(2) Agencija može provedbenim propisima urediti posebneuslove za pružanje usluge Nomadska telefonija.DIO ŠESTI - DODATNE TELEFONSKE USLUGEČlan 30.(Korisnička grupa)Korisnička grupa je usluga k<strong>od</strong> koje davalac uslugeomogućava formi<strong>ra</strong>nje <strong>od</strong>ređene grupe telefonsk<strong>ih</strong> brojeva/grupapo izboru korisnika usluge kojima će se javna telefonska uslugapružati p<strong>od</strong> uslovima <strong>ra</strong>zličitim <strong>od</strong> uslova osnovne telefonskeusluge.Član 31.(Identifikacija broja)(1) Identifikacija broja je usluga koja omogućava da se prikažepozivajući broj sa mogućim d<strong>od</strong>atnim informacijama opozivajućoj st<strong>ra</strong>ni.(2) Og<strong>ra</strong>ničenje prikaza pozivajućeg broja je usluga kojaomogućava pozivajućoj st<strong>ra</strong>ni da onemogući prikaz svogbroja pozvanoj st<strong>ra</strong>ni.Član 32.(Zab<strong>ra</strong>na dolazn<strong>ih</strong> poziva)Zab<strong>ra</strong>na dolazn<strong>ih</strong> poziva je usluga koja omogućavakorisniku da zab<strong>ra</strong>ni <strong>od</strong>ređene dolazne pozive, bilo da se <strong>ra</strong>di o<strong>od</strong>ređenim kategorijama dolazn<strong>ih</strong> poziva <strong>od</strong>ab<strong>ra</strong>nim iz grupejedne ili više kategorija brojeva/usluga, ili se <strong>od</strong>nosi na svedolazne pozive. Pri tome mogućnost korisnika da obavljapozivanje ostaje omogućena.Član 33.(Zab<strong>ra</strong>na <strong>od</strong>lazn<strong>ih</strong> poziva)(1) Zab<strong>ra</strong>na <strong>od</strong>lazn<strong>ih</strong> poziva je usluga koja omogućavakorisniku da zab<strong>ra</strong>ni <strong>od</strong>ređene <strong>od</strong>lazne pozive, bilo da se<strong>ra</strong>di o <strong>od</strong>ređenim kategorijama <strong>od</strong>lazn<strong>ih</strong> poziva <strong>od</strong>ab<strong>ra</strong>nimiz grupe jedne ili više kategorija brojeva/usluga, ili se<strong>od</strong>nosi na sve <strong>od</strong>lazne pozive. Pri tome mogućnostkorisnika da prima pozive ostaje omogućena, kao imogućnost pozivanja hitn<strong>ih</strong> službi.(2) Zab<strong>ra</strong>na <strong>od</strong>laznog pozivanja može se izvršiti i samo zameđunar<strong>od</strong>ni saob<strong>ra</strong>ćaj.Član 34.(Preusmje<strong>ra</strong>vanje poziva)(1) Prosljeđivanje poziva je usluga koja omogućava da sedolazni pozivi prosljeđuju na <strong>ra</strong>zličitu lokaciju definisanu<strong>od</strong> pozvane st<strong>ra</strong>ne.(2) Prosljeđivanje s preusmje<strong>ra</strong>vanjem je usluga kojaomogućava da se dolazni poziv preusmjeri u slučaju da jebi<strong>ra</strong>ni broj zauzet, ili nakon <strong>od</strong>ređenog broja zvonjenja, ili uslučaju preopterećenja brojem poziva na čekanju.(3) Prosljeđivanje poziva u <strong>od</strong>nosu na <strong>od</strong>redište je usluga kojaomogućava korisniku da se dolazni pozivi preusmje<strong>ra</strong>vajuna osnovu geog<strong>ra</strong>fske lokacije pozivajuće st<strong>ra</strong>ne, vremena idatuma, dana u sedmici i sl., identiteta pozivajuće linijekorisnika, ka<strong>ra</strong>kteristika usluge, prioriteta ili iznosa tarifekoja se primjenjuje.Član 35.(Poziv na čekanju)(1) Poziv na čekanju je usluga koja omogućava prekidkomunikacije na uspostavljenom telefonskom pozivu, azatim, ukoliko se to želi, ponovnu uspostavu komunikacije.Za vrijeme čekanja drugoj st<strong>ra</strong>ni se može emitovati<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juća poruka ili zvuk.(2) Poziv na čekanju može se primijeniti i kada više pozivalacačeka u redu pozivanja dok se ne oslob<strong>od</strong>i linija zaostvarenje poziva.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 59(3) Agencija može provedbenim propisom utvrditi maksimalniperi<strong>od</strong> čekanja, nakon kojeg se poziv mo<strong>ra</strong> ponovouspostaviti ili <strong>ra</strong>skinuti.(4) Za <strong>od</strong>ređene vrste usluga Agencija može provedbenimpropisom zab<strong>ra</strong>niti korištenje usluge poziva na čekanju.(5) Indikacija poziva na čekanju je usluga koja <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućimzvučnim signalom naznačava korisniku koji je u tokurealizacije poziva da postoji i drugi dolazni poziv koji je načekanju kako bi on mogao <strong>od</strong>govoriti na taj poziv, <strong>od</strong>biti gaili ignorisati.Član 36.(Og<strong>ra</strong>ničenje poziva)(1) Og<strong>ra</strong>ničenje poziva je usluga koja omogućava mjerenjeukupnog broja poziva, vremena ili količine saob<strong>ra</strong>ćajaprema nekom <strong>od</strong>ređenom broju/usluzi ili grupibrojeva/usluga i koja automatski bloki<strong>ra</strong> daljnje pozivanjeprema njima čim mjerena vrijednost dostigne preth<strong>od</strong>nozadati pa<strong>ra</strong>metar.(2) Za <strong>od</strong>ređene vrste usluga Agencija može provedbenimpropisom uspostaviti maksimalni pa<strong>ra</strong>metar čijimdostizanjem je davalac usluge dužan da bloki<strong>ra</strong> korisnikudaljnje pozivanje, izuzev ako je korisnik posebno ugovori<strong>od</strong>ruge pa<strong>ra</strong>metre ili neog<strong>ra</strong>ničeno pozivanje <strong>od</strong>ređenogbroju/usluge ili grupe brojeva/usluga.Član 37.(Vrijeme između poziva)Vrijeme između poziva je usluga kojom se na zahtjevkorisnika uspostavlja <strong>od</strong>ređeni peri<strong>od</strong> vremena koji mo<strong>ra</strong> protećiprije nego se omogući naredni poziv.Član 38.(Bilježenje poziva)Bilježenje poziva je usluga koja omogućava da se zapis sap<strong>od</strong>acima o pozivanju poh<strong>ra</strong>ni svaki put kada se ostvari pozivprema <strong>od</strong>ređenom broju <strong>ra</strong>di daljnjeg korištenja za potrebekorisnika.Član 39.(Up<strong>ra</strong>vljanje pozivima)Up<strong>ra</strong>vljanje pozivima je usluga koja omogućavakorisnicima da <strong>od</strong>rede način postupanja s dolaznim pozivimaputem <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> pa<strong>ra</strong>meta<strong>ra</strong> koje oni mogu sami da postavljajupreko svog korisničkog profila.Član 40.(Emitovani poziv)(1) Emitovani poziv je istovremeni poziv pozivajuće st<strong>ra</strong>neprema više pozivan<strong>ih</strong> korisnika s ciljem emitovanja<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće poruke.(2) Emitovani poziv prema svim korisnicima mogu vršiti samoposebno <strong>od</strong>ređene javne službe obavještavanja iuzbunjivanja u okviru obavljanja svoje djelatnosti.(3) Emitovani poziv mogu vršiti i davaoci usluga premakorisnicima koji su posebno pr<strong>ih</strong>vatili primanje emitovan<strong>ih</strong>poziva u okviru neke usluge ili posebnog poslovnog <strong>od</strong>nosakoji imaju s davaocem usluge koji emituje poziv.Član 41.(Izvršenje poziva zauzetom/nedostupnom pretplatniku)(1) Izvršenje poziva zauzetom pretplatniku je usluga kojaomogućava pozivajućoj st<strong>ra</strong>ni da bude obaviještena ozauzetosti bi<strong>ra</strong>nog broja i da se poziv dovrši kada onpostane slob<strong>od</strong>an, bez ponovnog bi<strong>ra</strong>nja.(2) Izvršenje poziva nedostupnom pretplatniku je usluga kojase veže za korisničku/terminalnu mobilnost i koja se možekoristiti da se uspostavi poziv kada mreža loci<strong>ra</strong> korisnikačija lokacija preth<strong>od</strong>no nije bila poznata.Član 42.(Konferencijski poziv)Konferencijski poziv je usluga koja omogućava da višepozivajuć<strong>ih</strong>/pozvan<strong>ih</strong> st<strong>ra</strong>na učestvuje u zajedničkoj konverzaciji.Član 43.(Konsultativni poziv)Konsultativni poziv je usluga koja omogućava mogućnostda se poziv stavi na čekanje, uspostavi drugi poziv i mijenjapozvana st<strong>ra</strong>na prebacivanjem s jednog na drugi poziv.Član 44.(Poziv uz korištenje kreditne kartice)Poziv uz korištenje kreditne kartice je usluga kojaomogućava pozivajućoj st<strong>ra</strong>ni da joj se poziv naplati na teretbroja <strong>ra</strong>čuna naznačenog na validnoj kreditnoj kartici koja sekoristi za plaćanje poziva.Član 45.(M<strong>od</strong>ifikacija u toku poziva)M<strong>od</strong>ifikacija u toku poziva je usluga koja omogućavakorisniku da unutar uspostavljenog poziva pređe s jedne vrstepoziva na drugu vrstu poziva bez promjene uspostavljene k<strong>ra</strong>jnjekonekcije.Član 46.(Naručeni automatski poziv)Naručeni automatski poziv je usluga koja omogućava da seu zadato vrijeme i dan izvrši automatsko pozivanje s terminalnoguređaja korisnika prema <strong>od</strong>ređenom broju ili službi (isključujućiuslugu buđenja).Član 47.(Druge usluge i opcije)(1) Davalac usluge može definisati i drugu uslugu ili opcijupružanja usluge, <strong>ra</strong>zličitu <strong>od</strong> usluga naveden<strong>ih</strong> u članovima31. do 46. ovog P<strong>ra</strong>vila, p<strong>od</strong> uslovom da se takva uslugajasno <strong>ra</strong>zlikuje <strong>od</strong> on<strong>ih</strong> naveden<strong>ih</strong> u članovima 31. do 46.ovog P<strong>ra</strong>vila. Davalac usluge dužan je jasno opisati takvuuslugu ili opciju pružanja usluge.(2) U opisu usluge i javnoj ponudi usluge davalac možekoristiti i druge nazive <strong>od</strong> on<strong>ih</strong> naveden<strong>ih</strong> u članovima 31.do 46. ovog P<strong>ra</strong>vila, ali je k<strong>od</strong> pribavljanja saglasnosti ilipredočavanja uslova poslovanja dužan da naznači na kojuuslugu/opciju definisanu ovim P<strong>ra</strong>vilom se <strong>od</strong>nosi takavdrugačiji naziv.DIO SEDMI - ZAKLJUČIVANJEMEĐUOPERATORSKIH UGOVORAČlan 48.(Međuope<strong>ra</strong>torski ugovori)(1) O pružanju fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga na mrežidrugog ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> zaključuje se pisani ugovor(međuope<strong>ra</strong>torski ugovor). Obavijest o zaključenju ugovo<strong>ra</strong>dostavlja se Agenciji u roku <strong>od</strong> 15 dana <strong>od</strong> dana zaključenjana ob<strong>ra</strong>scu koji će biti <strong>ra</strong>spoloživ na web st<strong>ra</strong>nici Agencije:www.<strong>ra</strong>k.ba.(2) Međuope<strong>ra</strong>torskim ugovorom smat<strong>ra</strong> se svaki ugovorzaključen između davaoca fiksne javne telefonske usluge idrugog davaoca javne telekomunikacijske usluge/ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>javne elektronske komunikacijske mreže, p<strong>od</strong> uslovom dase takav ugovor <strong>od</strong>nosi na pružanje ili sa<strong>ra</strong>dnju u pružanjufiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga.(3) Međuope<strong>ra</strong>torski ugovori, pored opć<strong>ih</strong> obligaciono-p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong>elemenata, mo<strong>ra</strong>ju da sadrže:a) naznačenje p<strong>ra</strong>vnog osnova za obavljanje djelatnosti utelekomunikacijama ili pružanje javn<strong>ih</strong> telekomunikacijsk<strong>ih</strong>usluga svake <strong>od</strong> ugovorn<strong>ih</strong> st<strong>ra</strong>na;b) opis telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga ili predmeta poslovnesa<strong>ra</strong>dnje;

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 60 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.c) obim telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga ili poslovnesa<strong>ra</strong>dnje, opisano uz upotrebu tehničk<strong>ih</strong> pa<strong>ra</strong>meta<strong>ra</strong>,kapaciteta, drug<strong>ih</strong> ka<strong>ra</strong>kteristika, standarda ili opisanona drugi pog<strong>od</strong>an način;d) vremensko t<strong>ra</strong>janje ugovo<strong>ra</strong> s tačnom naznakomperi<strong>od</strong>a na koji je zaključen, <strong>od</strong>nosno naznakomminimalnog peri<strong>od</strong>a na koji je ugovor zaključenukoliko se isti zaključuje na ne<strong>od</strong>ređeno vrijeme;e) uslove <strong>ra</strong>skida ugovo<strong>ra</strong> uz precizan opis postupanja spostojećim korisnicima usluga kako bi se osigu<strong>ra</strong>laneprekidnost pružanja usluga.(4) Davaoci usluga su dužni koristiti javnu elektronskukomunikacijsku mrežu i pružati usluge na takvoj mreži uskladu s <strong>od</strong>redbama međuope<strong>ra</strong>torskog ugovo<strong>ra</strong> i u skladu svažećim propisima, a posebno poštivajući:a) p<strong>ra</strong>va postojeć<strong>ih</strong> korisnika usluge;b) sigurnost <strong>ra</strong>da i integritet mreže;c) međuope<strong>ra</strong>tivnost usluga;d) neprekidnost usluga.DIO OSMI - PREKRŠAJIČlan 49.(Prekršaji)Prekršaji, vrste kazni i iznosi novčan<strong>ih</strong> kazni za kršenjaovog P<strong>ra</strong>vila propisani su Pregledom povreda i <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juć<strong>ih</strong>kazni koje izriče Regulatorna agencija za komunikacije("Službeni glasnik BiH", broj 35/2009).DIO DEVETI - NAKNADE ZA OBAVLJANJEDJELATNOSTIČlan 50.(Naknade)(1) Iznosi i uslovi plaćanja naknade za ob<strong>ra</strong>du zahtjeva zaizdavanje dozvole i naknade za g<strong>od</strong>išnje korištenje dozvoleuređuju se posebnim p<strong>ra</strong>vilom Agencije.(2) U slučaju neplaćanja u propisanom roku naknade zag<strong>od</strong>išnje korištenje dozvole, Agencija će istekom 30 dana<strong>od</strong> dana kada se trebalo izvršiti plaćanje po službenojdužnosti donijeti rješenje kojim će oglasiti da je dozvola zakoju nije plaćena naknada prestala da važi.(3) U slučaju da je onemogućena dostava rješenja iz stava (2)ovog člana na adresu poslovanja ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> upisanu usudskom registru p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong> lica, dostava će se izvršiti putemoglasne ploče Agencije, a obavijest o tome će se staviti i naweb st<strong>ra</strong>nicu Agencije: www.<strong>ra</strong>k.ba. Dostava će se smat<strong>ra</strong>tiizvršenom 15 dana <strong>od</strong> dana stavljanja rješenja na oglasnuploču Agencije.(4) Na osnovu rješenja iz stava (2) ovog člana, Agencija će onaplati neizmirene naknade <strong>od</strong>lučiti posebnim rješenjemkojim se nalaže plaćanje naknade, i koje se donosi usk<strong>ra</strong>ćenom up<strong>ra</strong>vnom postupku.Član 51.(Prestanak važenja dozvole po izjavi)(1) Po izjavi ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> da prestaje s korištenjem dozvole,Agencija će po službenoj dužnosti donijeti rješenje kojim ćeoglasiti da je dozvola prestala da važi s danom <strong>od</strong>ređenimtim rješenjem.(2) U slučaju da postoji neizmiren dug s danom prestankavaženja dozvole, Agencija će o naplati neizmirene naknade<strong>od</strong>lučiti po službenoj dužnosti posebnim rješenjem koje sedonosi u sk<strong>ra</strong>ćenom up<strong>ra</strong>vnom postupku.(3) Prestankom važenja dozvole prestaje i p<strong>ra</strong>vo na obavljanjedjelatnosti. Ope<strong>ra</strong>tor je dužan danom davanja izjave oprestanku obavljanja djelatnosti, ili posebno naznačenimdanom, obustaviti obavljanje djelatnosti i korištenje p<strong>ra</strong>va izdozvole.DIO DESETI - STATUSNE PROMJENEČlan 52.(Statusne promjene ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>)(1) Ukoliko ope<strong>ra</strong>tor izvrši statusne promjene u vidu spajanja,pripajanja, p<strong>od</strong>jele ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> ili osnivanja nove firme uzizdvajanje djelatnosti telekomunikacija <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne ist<strong>ih</strong>osnivača, novo p<strong>ra</strong>vno lice zadržat će p<strong>ra</strong>vo na korištenjedozvole samo ako ispuni uslove iz člana 2. stav (2) ovogP<strong>ra</strong>vila.(2) U slučaju statusn<strong>ih</strong> promjena iz stava (1) ovog člana,spo<strong>ra</strong>zumom ili ugovorom kojim se uređuju te statusnepromjene ujedno se mo<strong>ra</strong>ju urediti i pitanja nastavkaobavljanja djelatnosti ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> i preuzimanja postojeć<strong>ih</strong>p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong> obaveza nastal<strong>ih</strong> u vezi s pružanjem usluga namreži ili ugovorenog pristupa mreži koji je prije nastupanjastatusne promjene pružen drugom ope<strong>ra</strong>toru telekomunikacija.(3) K<strong>od</strong> izdvajanja djelatnosti uz osnivanje nove firme, smat<strong>ra</strong>se da se <strong>ra</strong>di o istim osnivačima ako je osnivački kapitalnove firme istovjetan najmanje 51% osnivačkog kapitala sviše <strong>od</strong> 50% ist<strong>ih</strong> osnivača preth<strong>od</strong>nog ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>, i p<strong>od</strong>uslovom da postoji <strong>od</strong>luka osnivača postojećeg ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> oizdvajanju djelatnosti.(4) Ope<strong>ra</strong>tor je dužan da prije izvršenog spajanja, pripajanja,p<strong>od</strong>jele ili izdvajanja djelatnosti dostavi Agenciji pismenuobavijest o namjeri izvršenja statusne promjene, te je uz tuobavijest dužan da dostavi <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juću <strong>od</strong>luku osnivačakao i spo<strong>ra</strong>zum ili ugovor kojim se uređuje promjena.(5) P<strong>ra</strong>vno lice koje je preuzelo obavljanje djelatnosti dužno jenajkasnije 15 dana, po izvršenoj statusnoj promjeni iz ovogčlana, o tome pismeno obavijestiti Agenciju.(6) Uz obavijest iz stava (5) ovog člana, p<strong>ra</strong>vno lice koje jepreuzelo djelatnost dužno je p<strong>od</strong>nijeti zahtjev za prenosdozvole. Dozvola će se prenijeti ako se ispune uslovi zaizdavanje dozvole propisani ovim P<strong>ra</strong>vilom. O izvršenomprenosu dozvole donosi se posebno rješenje.(7) Do donošenja rješenja iz stava (6) ovog člana, p<strong>ra</strong>vno licekoje je preuzelo djelatnost ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> nastavlja pružatiugovorene usluge prema uslovima dozvole ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> koji sespojio ili pripojio, što će se utvrditi posebnim rješenjem. Zapružanje usluge u navedenom peri<strong>od</strong>u naplaćuje se naknadakao da je p<strong>ra</strong>vnom licu koje je preuzelo djelatnost ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>d<strong>od</strong>ijeljena dozvola.(8) Ukoliko se utvrdi da p<strong>ra</strong>vno lice koje je preuzelo djelatnostope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> ne ispunjava uslove za d<strong>od</strong>jelu dozvole, ali da se<strong>ra</strong>di o otklonjivim nedostacima, naložit će se posebnimzaključkom rok za otklanjanje nedostataka koji neće bitiduži <strong>od</strong> tri mjeseca.(9) Na postupak iz ovog člana naplaćuje se administ<strong>ra</strong>tivnataksa na zahtjev i administ<strong>ra</strong>tivna taksa na rješenje.DIO JEDANAESTI - PRENOS PRAVA IZ DOZVOLEČlan 53.(Prenos p<strong>ra</strong>va iz dozvole)(1) Na zahtjev ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> izvršit će se prenos p<strong>ra</strong>va iz dozvolena drugo p<strong>ra</strong>vno lice koje namje<strong>ra</strong>va nastaviti obavljanjedjelatnosti s p<strong>ra</strong>vima i obavezama iz postojeće dozvole.(2) P<strong>ra</strong>vno lice na koje se prenose p<strong>ra</strong>va iz dozvole, a koje umomentu p<strong>od</strong>nošenja zahtjeva za prenos p<strong>ra</strong>va iz dozvolene posjeduje Dozvolu za pružanje fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong>usluga, dužno je p<strong>od</strong>nijeti zahtjev za izdavanje Dozvole zapružanje fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga prema uslovimaovog P<strong>ra</strong>vila, kao i dati pismenu izjavu o preuzimanju sv<strong>ih</strong>p<strong>ra</strong>va i obaveza nastal<strong>ih</strong> u vezi s pružanjem usluga p<strong>od</strong>ozvoli na koju se <strong>od</strong>nosi prenos, a posebno on<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 61obaveza koja se <strong>od</strong>nose na realizaciju zaključen<strong>ih</strong>međuope<strong>ra</strong>torsk<strong>ih</strong> i korisničk<strong>ih</strong> ugovo<strong>ra</strong>.DIO DVANAESTI - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBEČlan 54.(Prelazne <strong>od</strong>redbe)Agencija će po službenoj dužnosti i bez obaveze plaćanjaposebne naknade izdati dozvole u skladu s uslovima ovog P<strong>ra</strong>vilasvim ope<strong>ra</strong>torima kojima je izdata Dozvola za pružanje fiksn<strong>ih</strong>javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga. Agencija može t<strong>ra</strong>žiti dostavuinformacija i dokumentacije u svrhu tog postupka.Član 55.(Usklađivanje)(1) Svi davaoci fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga dužni su uroku <strong>od</strong> tri mjeseca, <strong>od</strong> dana stupanja na snagu ovogP<strong>ra</strong>vila, uskladiti svoje poslovanje s ovim P<strong>ra</strong>vilom.(2) Svi davaoci fiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga, koji steknup<strong>ra</strong>vo na obavljanje djelatnosti nakon stupanja na snaguovog P<strong>ra</strong>vila, dužni su djelatnost obavljati u skladu s ovimP<strong>ra</strong>vilom.Član 56.(Primjena drug<strong>ih</strong> propisa)(1) Na sva pitanja koja nisu posebno uređena ovim P<strong>ra</strong>vilomprimjenjuju se <strong>od</strong>redbe Zakona o komunikacijama,<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući propisi Agencije doneseni na osnovu togzakona, drugi <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući propisi, kao i poslovni akti,spo<strong>ra</strong>zumi i ugovori samog davaoca usluge.(2) Na <strong>od</strong>ređena pitanja za koja se utvrdi da nisu detaljnouređena ovim P<strong>ra</strong>vilom ili <strong>od</strong>redbama Zakona okomunikacija i propisa Agencije donesen<strong>ih</strong> na osnovuzakona, primijenit će se poznata p<strong>ra</strong>vna p<strong>ra</strong>ksa, direktive ipreporuke Evropske unije, ITU ili <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juć<strong>ih</strong>međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> udruženja i asocijacija davalaca javn<strong>ih</strong>telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga ukoliko to nije u suprotnosti saZakonom o komunikacijama i propisima Bosne iHercego<strong>vine</strong>.(3) Primjenjivost <strong>od</strong>ređene međunar<strong>od</strong>ne p<strong>ra</strong>kse ili standardamože dokazivati i sam davalac usluge, te ako se dokaže dase takva p<strong>ra</strong>ksa ili međunar<strong>od</strong>ni standardi mogu koristitikao osnov za donošenje <strong>od</strong>luka Agencije.Član 57.(Provedbeni propisi)Kada je to potrebno <strong>ra</strong>di provedbe ovog P<strong>ra</strong>vila, Agencija jeovlaštena da u skladu s članom 61. stav (2) i članom 99. Zakonao up<strong>ra</strong>vi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02, 102/09) donese<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juća uputstva, instrukcije i naredbe. Za donošenje takv<strong>ih</strong>propisa ovlašten je gene<strong>ra</strong>lni direktor Agencije.Član 58.(Stupanje na snagu i objava)Ovo P<strong>ra</strong>vilo stupa na snagu osmog dana <strong>od</strong> danaobjavljivanja u "Službenom glasniku BiH".Broj 01-02-556-1/1326. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoPredsjedavajućiVijeća AgencijeNeven Tomić, s. r.Temeljem članka 8. stavak 4, članka 11. stavak 1. i članka39. stavak 1, a u svezi s člankom 4. stavak 2, točke c), d) i e) ičlankom 7. stavak 1. Zakona o komunikacijama ("Službeniglasnik BiH", broj 31/03, 75/06, 32/10 i 98/12), VijećeRegulatorne agencije za komunikacije, na 61. sjednici <strong>od</strong>ržanoj12.02.2013. g<strong>od</strong>ine, usvojilo jePRAVILO 68/2013O OBAVLJANJU DJELATNOSTI DAVATELJANEPOKRETNIH JAVNIH TELEFONSKIH USLUGADIO PRVI - OPĆE ODREDBEČlanak 1.(Predmet p<strong>ra</strong>vila)(1) P<strong>ra</strong>vilom o obavljanju djelatnosti davatelja nepokretn<strong>ih</strong>javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga (u daljnjem tekstu: P<strong>ra</strong>vilo)propisuju se uvjeti za stjecanje p<strong>ra</strong>va i temeljna p<strong>ra</strong>vila zaobavljanje djelatnosti komercijalnog davatelja nepokretn<strong>ih</strong>javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga u Bosni i Hercegovini.(2) P<strong>od</strong> nepokretnom javnom telefonskom uslugom u smisluovog P<strong>ra</strong>vila smat<strong>ra</strong> se nepokretna javna telefonska uslugakoju pruža p<strong>ra</strong>vna osoba kojoj je, sukladno ovom P<strong>ra</strong>vilu,d<strong>od</strong>ijeljena dozvola, a usluga se pruža prema korisniku kojise nalazi u Bosni i Hercegovini ili inozemstvu, p<strong>od</strong> uvjetomda se za pružanje takve usluge koristi telefonska nume<strong>ra</strong>cijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> i da se usluga u cijelosti ili djelomicepruža putom javne elektroničke komunikacijske mreže,opreme za komutaciju i ruti<strong>ra</strong>nje poziva koja se nalazi nateritoriji Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.Članak 2.(P<strong>ra</strong>vo na obavljanje djelatnosti)(1) P<strong>ra</strong>vo na obavljanje djelatnosti davatelja nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> usluga ima p<strong>ra</strong>vna osoba koja je k<strong>od</strong> nadležnogSuda registri<strong>ra</strong>na za obavljanje djelatnosti telekomunikacija(61.10 i 61.20) standardne klasifikacije djelatnosti.(2) P<strong>ra</strong>vo na obavljanje djelatnosti stječe se izdavanjemDozvole za pružanje nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga(u daljnjem tekstu: dozvola) <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne Regulatorne agencijeza komunikacije.(3) Dozvola se izdaje uz suglasnost Zajedničkog up<strong>ra</strong>vnog<strong>od</strong>bo<strong>ra</strong> za zakonito presretanje, na način propisan"Odlukom o posebnim obvezama p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong> i fizičk<strong>ih</strong> osobakoje pružaju telekomunikacijske usluge, administri<strong>ra</strong>jutelekomunikacijske mreže i vrše telekomunikacijskedjelatnosti, glede osigu<strong>ra</strong>nja i <strong>od</strong>ržavanja kapaciteta koji ćeomogućiti ovlaštenim agencijama da vrše zakonitopresretanje telekomunikacija, kao i kapaciteta za čuvanje iosigu<strong>ra</strong>nje telekomunikacijsk<strong>ih</strong> p<strong>od</strong>ataka" ("Službeniglasnik BiH", broj 104/06, 58/07).DIO DRUGI - PRAVA DAVATELJA NEPOKRETNIHJAVNIH TELEFONSKIH USLUGAČlanak 3.(Minimalna lista p<strong>ra</strong>va)(1) Svaki davatelj nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga može:a) da pruža javne telefonske usluge na nepokretnimjavnim elektroničkim komunikacijskim mrežama uBosni i Hercegovini;b) da za potrebe pružanja svoj<strong>ih</strong> usluga koristi telefonskunume<strong>ra</strong>ciju Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i posebneidentifikacijske i signalizacijske k<strong>od</strong>ove, sukladnopropisima Agencije;c) da bude vlasnik ili posjeduje javne elektroničkekomunikacijske mreže namijenjene za pružanjenepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga i drug<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga, p<strong>od</strong> uvjetom da jepribavio propisanu dozvolu za obavljanje djelatnostiope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> javne elektroničke telekomunikacijskemreže, <strong>od</strong>nosno da je zaključio spo<strong>ra</strong>zum o korištenjutakve mreže s ovlaštenim ope<strong>ra</strong>torom;d) da prema propisanim uvjetima ostvaruje pristupizdvojenoj lokalnoj petlji i međupovezivanje sope<strong>ra</strong>torom sa značajnom tržišnom snagom, a s

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 62 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.drugim ope<strong>ra</strong>torima prema uvjetima komercijalnogdogovo<strong>ra</strong> i interesa;e) da pruža <strong>ra</strong>zličite forme univerzaln<strong>ih</strong> usluga, kao i dapokriva <strong>ra</strong>zličita geog<strong>ra</strong>fska p<strong>od</strong>ručja u svezi spružanjem univerzaln<strong>ih</strong> usluga, kada je sukladno<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućim propisom ovlašten ili zadužen da točini;f) ispunjava i druge obveze defini<strong>ra</strong>ne Zakonom okomunikacijama i propisima donesenim temeljem togzakona, kao i drugim propisima.Članak 4.(P<strong>od</strong>ručje pružanja usluga)(1) D<strong>od</strong>ijeljenom dozvolom davatelj usluge stječe p<strong>ra</strong>vo dadjeluje i pruža svoje usluge na javnim elektroničkimtelekomunikacijskim mrežama u Bosni i Hercegovini,prema uvjetima pristupa i korištenja t<strong>ih</strong> mreža i na načeluda svaki korisnik javne telefonske usluge ima neometanpristup drugom takvom korisniku na p<strong>od</strong>ručju Bosne iHercego<strong>vine</strong>, a pristup korisniku u inozemstvu premaposebnim uvjetima i cijenama takvog pristupa.(2) D<strong>od</strong>ijeljenom dozvolom davatelj usluge stječe p<strong>ra</strong>vopružanja javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga u domaćem imeđunar<strong>od</strong>nom prometu korisnicima s prebivalištem uBosni i Hercegovini, <strong>od</strong>nosno st<strong>ra</strong>ncima koji sukladnovažećim propisima bo<strong>ra</strong>ve na teritoriji Bosne iHercego<strong>vine</strong>.(3) Ukoliko <strong>od</strong>ređena vrsta usluge to zahtijeva, Agencija možeposebnim aneksom dozvole urediti <strong>od</strong>ređene tehničke ilisigurnosne detalje <strong>ra</strong>da i pružanja usluge.Članak 5.(Obveze korisnika dozvole)(1) Davatelj usluge će osigu<strong>ra</strong>vati pristup nepokretnim javnimtelefonskim uslugama. Pristup će omogućiti korisnicima da<strong>od</strong>ašilju i/ili primaju nacionalne i međunar<strong>od</strong>ne pozive,unajmanje p<strong>od</strong>ržavajući govor, faks i prijenos p<strong>od</strong>ataka.(2) Davatelj usluge dužan je izvršiti međupovezivanjeisključivo sukladno važećim propisima.(3) Korisniku dozvole mogu biti d<strong>od</strong>ijeljene i d<strong>od</strong>atne obvezesukladno posebnim propisima.(4) Davatelj usluge dužan je da uspostavi i stalno <strong>od</strong>ržavaažurnom bazu p<strong>od</strong>ataka o nositeljima p<strong>ra</strong>va korištenja sv<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> brojeva koje d<strong>od</strong>jeljuje svojim korisnicima <strong>ra</strong>dipružanja usluge, te na temelju takve baze p<strong>od</strong>ataka formi<strong>ra</strong>tielektronički imenik koji će sadržavati p<strong>od</strong>atke o onimaktivnim korisnicima koji su dozvolili prikaz svoj<strong>ih</strong>informacija. Imenik je javno <strong>ra</strong>spoloživ svakojzainteresi<strong>ra</strong>noj osobi, a na zahtjev Agencije ili nadležneinstitucije za provođenje zakona, davatelj usluge je dužanomogućiti uvid u bazu sv<strong>ih</strong> aktivn<strong>ih</strong> korisnika, kao ip<strong>od</strong>atke o <strong>ra</strong>nijim korisnicima telefonsk<strong>ih</strong> brojeva.(5) Posebice, davatelj usluge će:a) osigu<strong>ra</strong>ti službu za davanje informacija iz imenika iliće osigu<strong>ra</strong>ti da te informacije budu dostupne putomslužbe za davanje informacija iz imenika kojuosigu<strong>ra</strong>va barem jedan <strong>od</strong> postojeć<strong>ih</strong> ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>, premat<strong>ra</strong>nsparentnim i <strong>ra</strong>zumnim uvjetima;b) objaviti imenik u elektroničkoj formi na svojoj webst<strong>ra</strong>nici u takvoj formi da je moguće primijenitiprog<strong>ra</strong>me "čitače ek<strong>ra</strong>na" a u cilju omogućavanjapristupa za slijepe i slabovidne osobe;c) na zahtjev dostavljaju, Agenciji besplatno a ostalimpružateljima uz <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juću naplatu, imenikpretplatnika u elektroničkoj formi ili on-line u svrhupružanja informacija ili objavljivanja imenika;d) najmanje jednom u dvije g<strong>od</strong>ine, objaviti tiskanitelefonski imenik u kojem će privatni i poslovnipretplatnici, kao i javne institucije, biti <strong>od</strong>vojenouvršteni ili će osigu<strong>ra</strong>ti da te informacije buduuvrštene u imenik koji objavljuje barem jedan <strong>od</strong>postojeć<strong>ih</strong> ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>;e) omogućiti da pretplatnik <strong>od</strong>luči da li će njegov brojbiti dostupan u telefonskom imeniku.(6) Davatelj usluge osigu<strong>ra</strong>t će besplatan pristup pretplatnicimau svrhu pozivanja službi hitne pomoći, policije, vatrogasacaili drug<strong>ih</strong> službi uspostavljen<strong>ih</strong> na temelju zakona ili premaposebnom provedbenom propisu koji može donijetiAgencija.(7) Davatelj usluge će osigu<strong>ra</strong>ti službu za p<strong>od</strong>ršku usluge, kojaće biti namijenjena i dostupna korisnicima.(8) Za vrijeme proglašenja zakonom <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> posebn<strong>ih</strong> stanjaopasnosti, ili kada takvo stanje nije proglašeno a očitonastupe izvanredne okolnosti ili opća opasnost, davateljusluge će pružiti svu moguću pomoć institucijama iosobama koje su uključene u rješavanje takv<strong>ih</strong> stanja, ipotpuni prioritet k<strong>od</strong> pružanja usluga će dati funkcioni<strong>ra</strong>njutakv<strong>ih</strong> službi.(9) Davatelj usluge će na zahtjev nadležne institucije i sukladno<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućim zakonskim propisima pružiti puni ineometani pristup svojim bazama p<strong>od</strong>ataka u svezi suslugom, i omogućiti neometane veze za obavljanjefunkcija zakonitog presretanja telekomunikacija na načinutvrđen posebnim propisima. Detalji ov<strong>ih</strong> funkcija supovjerljive informacije i s njima davatelj usluge postupa nanačin propisan posebnim propisima.(10) Davatelj usluge dužan je da osigu<strong>ra</strong> da su njegove uslugepog<strong>od</strong>ne za osobe s invaliditetom.(11) U slučaju da je korisniku dozvole d<strong>od</strong>ijeljena obvezapostavljanja telefonsk<strong>ih</strong> govornica, davatelj usluge će:a) osigu<strong>ra</strong>ti javne telefonske govornice i zadovoljit ćepotrebe korisnika u smislu broja javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong>govornica i geog<strong>ra</strong>fskog pokrivanja sukladno<strong>ra</strong>zvojnom planu,b) osigu<strong>ra</strong>ti sljedeće usluge na svim javnim telefonskimgovornicama:1) pristup govornim uslugama i službi davanjainformacija iz Imenika;2) mogućnost besplatnog pozivanja hitn<strong>ih</strong> službi;3) pristup uslugama besplatnim za pozivatelja(pozivi prema "080").c) osigu<strong>ra</strong>ti da su na svim javnim telefonskimgovornicama, koje <strong>od</strong>ržava davatelj usluge, prikazanasljedeća obavještenja:1) minimalna tarifa za uspostavljanje poziva,informacije o cijenama poziva i dozvoljeni načinplaćanja;2) lokacija javne telefonske govornice;3) izjava da se hitni pozivi mogu obaviti besplatno;4) izjava da li dolazni pozivi mogu ili ne mogu bitiprimljeni;5) kontakt informacije u slučaju prigovo<strong>ra</strong> nausluge.(12) Davatelj usluge je <strong>od</strong>govo<strong>ra</strong>n za instalaciju, pop<strong>ra</strong>vak i<strong>od</strong>ržavanje vlastit<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> govornica.(13) Davatelj usluge će osigu<strong>ra</strong>ti mjesta za kupovinu telefonsk<strong>ih</strong>kartica i informaciju gdje se iste mogu kupiti.(14) Ukoliko davatelj usluge želi da povuče iz upo<strong>ra</strong>be javnutelefonsku govornicu, tada će se, gdje je to moguće, nagovornici prikazivati obavještenje o tomu najmanje 30 danaprije povlačenja govornice iz upo<strong>ra</strong>be.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 63(15) Davatelj usluge <strong>od</strong>ređuje uvjete svog poslovanja, opisujeusluge koje nudi i <strong>od</strong>ređuje cijene takv<strong>ih</strong> usluga. Uvjetiposlovanja, opis usluga i cijene, kao i izmjene ist<strong>ih</strong>,dostavljaju se Agenciji sukladno Zakonu o komunikacijamai <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućem p<strong>ra</strong>vilu Agencije.(16) Davatelj usluge dužan je uspostaviti sustav zaštitepretplatnika što uključuje i obvezu <strong>ra</strong>zmat<strong>ra</strong>nja reklamacijai pritužbi u svezi s pružanjem javne telefonske usluge.(17) Davatelj usluge može započeti s pružanjem usluga tek kadasukladno zakonu bude obavljen tehnički prijam njegov<strong>ih</strong>uređaja i opreme i izvršeno testi<strong>ra</strong>nja <strong>ra</strong>da i usluga sukladnoReferentnoj interkonekcijskoj ponudi (RIP), ako je toslučaj.(18) Davatelj usluge je dužan prije početka pružanja uslugadostaviti Agenciji pismenu izjavu u kojoj će navesti na kojinačin su ispunjene obveze iz ovog članka.Članak 6.(Pretplatnički <strong>od</strong>nosi)(1) O pružanju usluge zaključuje se pismeni ugovor skorisnikom, <strong>od</strong>nosno smat<strong>ra</strong> se da je takav ugovorzaključen kupovinom kartice, dopunskog kredita ili drugog<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućeg sredstva kojim se ostvaruje p<strong>ra</strong>vo nakorištenje usluge.(2) Ugovor o pružanja usluga se objavljuje u tipskoj formisukladno posebnim propisima Agencije kojima se uređujuuvjeti pružanja javn<strong>ih</strong> telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga i <strong>od</strong>nosi skorisnicima. Agencija može zahtijevati izmjenu pojedin<strong>ih</strong><strong>od</strong>redbi ugovo<strong>ra</strong> u cilju zaštite p<strong>ra</strong>va pretplatnika.(3) U slučaju da pretplatnik nije platio cijeli ili dio <strong>ra</strong>čuna zakorištenje usluga koje su predmet ovog P<strong>ra</strong>vila, bilo kojemjere koje p<strong>od</strong>uzima davatelj usluge:a) bit će proporcionalne i nediskriminatorne;b) bit će preth<strong>od</strong>no defini<strong>ra</strong>ne i kao takve objavljene uuvjetima poslovanja davatelja usluge;c) osigu<strong>ra</strong>t će pretplatniku p<strong>ra</strong>v<strong>od</strong>obno upozorenje omogućem prekidu pružanja usluga ili isključenjupretplatnika i prije bilo kakvog prekida u pružanjuusluga ili isključenja pretplatnika, pri čemu će sesmat<strong>ra</strong>ti da je takvo upozorenje dano i kada jenaznačeno uz <strong>ra</strong>čun za pružanje usluge;(4) U d<strong>od</strong>atku obveza iz preth<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> stavova ovog članka,davatelj usluge će detaljno informi<strong>ra</strong>ti korisnike o mje<strong>ra</strong>makoje se p<strong>od</strong>uzimaju u slučaju neplaćanja.(5) Davatelj usluge dužan je postupati sukladno <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućimp<strong>ra</strong>vilima Agencije kojima se uređuje pitanje uvjetapružanja javn<strong>ih</strong> telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga.Članak 7.(Kvalitet usluga)(1) Davatelj usluge dužan je, po pitanju pokazatelja kvalitetausluga i met<strong>od</strong>a mjerenja za nepokretne javne telefonskeusluge, pružati uslugu sukladno propisanim standardima uBosni i Hercegovini (BAS), Europskog instituta zatelekomunikacijske standarde (ETSI), p<strong>ra</strong>vilima i uputamakoje izdaje Agencija.(2) Davatelj usluge će osigu<strong>ra</strong>ti pružanje javn<strong>ih</strong> telekomunikacijsk<strong>ih</strong>usluga 24 sata dnevno, sedam dana u tjednu.(3) U slučaju da davatelj usluge namje<strong>ra</strong>va t<strong>ra</strong>jno prestati spružanjem usluga, dužan je da to na <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući način i navrijeme najavi svojim pretplatnicima, kao i ope<strong>ra</strong>torima usu<strong>ra</strong>dnji s kojima pruža uslugu, a sukladno RIP-u, ako je toslučaj.(4) Davatelj usluge dužan je, na način kako se to <strong>od</strong> njegazat<strong>ra</strong>ži, dostaviti Agenciji rezultate vlastit<strong>ih</strong> mjerenjauspješnosti pružanja usluga i kvaliteta <strong>ra</strong>da.(5) Davatelj usluge dužan je osigu<strong>ra</strong>ti <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući kvalitetusluga, defini<strong>ra</strong>n pa<strong>ra</strong>metrima i rokovima danim u<strong>ra</strong>zvojnom planu.Članak 8.(Ob<strong>ra</strong>čunavanje)(1) Davatelj usluge dužan je uspostaviti vlastiti sustav zaregistri<strong>ra</strong>nje, mjerenje i ob<strong>ra</strong>čun ostvaren<strong>ih</strong> nepokretn<strong>ih</strong>javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga.(2) Davatelj usluge će osigu<strong>ra</strong>ti svojim pretplatnicima <strong>ra</strong>čune sprikazom ob<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong> stavki koji omogućavaju verifikacijui kontrolu naknada ob<strong>ra</strong>čunat<strong>ih</strong> za korištenje nepokretn<strong>ih</strong>javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga sukladno posebnim propisimaAgencije, kojima se uređuju uvjeti pružanja javn<strong>ih</strong>telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga i <strong>od</strong>nosi s korisnicima.(3) Na zahtjev korisnika usluge, davatelj usluge možem<strong>od</strong>ifici<strong>ra</strong>ti prikaz ob<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong> stavki u <strong>ra</strong>čunu ako je totehnički izv<strong>od</strong>ljivo i ako ne zahtijeva posebne troškove.(4) Davatelj usluge dužan je v<strong>od</strong>iti propisnu evidenciju sv<strong>ih</strong>izdan<strong>ih</strong> ob<strong>ra</strong>čuna za uslugu i čuvati danu dokumentaciju urokovima predviđenim zakonskim propisima, te istu nazahtjev Agencije ili drugog nadležnog organa staviti nauvid.Članak 9.(Međunar<strong>od</strong>ne usluge)(1) Davatalj usluge je dužan na zahtjev Agencije dostavitiinformacije o svim međunar<strong>od</strong>nim ugovorima o pružanjujavne telefonske usluge koje je zaključio sa st<strong>ra</strong>nimope<strong>ra</strong>torima, bilo da se usluga ostvaruje iz<strong>ra</strong>vno ilit<strong>ra</strong>nzitom.(2) Agencija može zahtijevati izmjenu <strong>od</strong>redbi međunar<strong>od</strong>nogugovo<strong>ra</strong> koji je davatelj usluge zaključio sa st<strong>ra</strong>nimope<strong>ra</strong>torom, ukoliko takve <strong>od</strong>redbe nisu sukladne p<strong>ra</strong>vilimaAgencije i Zakonu o komunikacijama, <strong>od</strong>nosno možepredmet delegi<strong>ra</strong>ti Konkurencijskom vijeću Bosne iHercego<strong>vine</strong> ako se smat<strong>ra</strong> da se spo<strong>ra</strong>zumom narušavakonkurencija na tržištu telekomunikacija.(3) Davatelj usluge slob<strong>od</strong>no <strong>od</strong>abire ruti<strong>ra</strong>nje međunar<strong>od</strong>nogprometa.(4) Korisniku dozvole nije dozvoljeno da zaključuje ugovore sast<strong>ra</strong>nim ope<strong>ra</strong>torom kojima se og<strong>ra</strong>ničava drugimope<strong>ra</strong>torima iz Bosne i Hercego<strong>vine</strong> da zaključuju iste ilislične ugovore s tim st<strong>ra</strong>nim ope<strong>ra</strong>torom.Članak 10.(Tehnički standardi i specifikacije)Davatelj usluge će osigu<strong>ra</strong>ti da sva oprema koja budepuštena u upo<strong>ra</strong>bu, vezano za funkcioni<strong>ra</strong>nje mreže, budesukladna P<strong>ra</strong>vilu o tehničkim zahtjevima za <strong>ra</strong>dio itelekomunikacijsku opremu u javnim telekomunikacijskimmrežama, drugim p<strong>ra</strong>vilima i propisima koje može da doneseAgencija ili druga nadležna institucija, i sukladne RIP-u, ako je toslučaj.Članak 11.(Zab<strong>ra</strong>na nelojalne konkurencije)(1) Davatelj usluge neće, na bilo koji način, uvjetovatipretplatnicima pružanje svoje osnovne telefonske usluge uzobvezu da pretplatnici pr<strong>ih</strong>vate i neku drugu uslugu, ilizbog pružene usluge budu obvezni da zaključe ugovor okorištenju druge telekomunikacijske usluge, sličan p<strong>ra</strong>vni iliekonomski posao. Izuzetak čine usluge koje se iz tehničk<strong>ih</strong><strong>ra</strong>zloga ne mogu isključiti ili predstavljaju preduvjet zarealizaciju neke druge telekomunikacijske usluge.(2) Izuzetno, uz osnovnu telefonsku uslugu davatelj uslugemože nuditi na tržištu druge vidove vezan<strong>ih</strong> ponuda,međutim mo<strong>ra</strong> ostaviti korisniku mogućnost da koristi

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 64 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.svaku uslugu i zasebno, p<strong>od</strong> uvjetima koji neće biti znatnonepovoljniji u <strong>od</strong>nosu na korištenje vezane ponude.(3) Davatelj usluge za kojeg je utvrđeno da ima značajnutržišnu snagu na tržištu koje može, ali ne mo<strong>ra</strong> bititelekomunikacijsko, ili uživa posebne ekonomskepog<strong>od</strong>nosti ili p<strong>ra</strong>vo na subvencioni<strong>ra</strong>nje iz javn<strong>ih</strong> ili drug<strong>ih</strong>izvo<strong>ra</strong>, neće vršiti subvencioni<strong>ra</strong>nje cijena usluga pružen<strong>ih</strong>na temelju dozvole, kako ne bi uzrokovao nelojalnukonkurenciju drugim ope<strong>ra</strong>torima koji nemaju takvupoziciju ili povoljnosti.(4) U cilju osigu<strong>ra</strong>vanja t<strong>ra</strong>nsparentnosti protoka usluga isredstava između <strong>ra</strong>zličit<strong>ih</strong> sekto<strong>ra</strong> u kojima posluje,korisnik iz stavka (2) ovog članka će na <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući način<strong>ra</strong>zdvajati svoje poslovne aktivnosti koje se ne <strong>od</strong>nose napružanje usluge po ovoj dozvoli. Preth<strong>od</strong>no će se učinitiputom zasebne <strong>ra</strong>čunov<strong>od</strong>stvene evidencije ob<strong>ra</strong>čunatroškova i dobiti ostvarene po usluzi iz dozvole.(5) Ukoliko postoji op<strong>ra</strong>vdana sumnja da davatelj usluge vršinep<strong>ra</strong>vično subvencioni<strong>ra</strong>nje telekomunikacijsk<strong>ih</strong> uslugakoje pruža sukladno ovoj dozvoli, Agencija će po službenojdužnosti ili na zahtjev osobe koja ima p<strong>ra</strong>vni interespokrenuti <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući postupak. U svrhu provođenjapostupka davatelj usluge će, na zahtjev Agencije, omogućitiuvid u poslovne knjige i evidencije, kao i pojedinosti o<strong>ra</strong>sp<strong>od</strong>jeli troškova.(6) U slučaju da Agencija utvrdi da postoji nep<strong>ra</strong>vičnosubvencioni<strong>ra</strong>nje telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga koje pružadavatelj javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga, Agencija će izdati<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući nalog po tom pitanju, a po potrebi će provestii postupak <strong>ra</strong>di izricanja sankcija ako za to postoji temelj.Članak 12.(Zab<strong>ra</strong>na diskriminacije)K<strong>od</strong> pružanja usluga davatelj neće u bilo kom smislu datiprednost niti diskrimini<strong>ra</strong>ti korisnike, pri čemu se p<strong>od</strong>diskriminacijom neće smat<strong>ra</strong>ti primjena <strong>ra</strong>zličit<strong>ih</strong> uvjeta zapružanje usluge prema <strong>od</strong>ređenim jasno defini<strong>ra</strong>nim kategorijamai kriterijima koji su uspostavljeni uz poštivanje propisaneprocedure najave uvjeta poslovanja i cijena. Primjena povoljnij<strong>ih</strong>uvjeta ne može se defini<strong>ra</strong>ti pojedinačno, samo <strong>ra</strong>di davanjapovlaštenog položaja <strong>od</strong>ređenoj osobi ili osobama, već mo<strong>ra</strong>imati opći ka<strong>ra</strong>kter za svaku osobu koja ispunjava <strong>od</strong>ređeni jasn<strong>od</strong>efini<strong>ra</strong>ni kriterij i koja to zat<strong>ra</strong>ži.Članak 13.(Korištenje telefonske nume<strong>ra</strong>cije, signalizacijsk<strong>ih</strong> iidentifikacijsk<strong>ih</strong> k<strong>od</strong>ova)Davatelj usluge dužan je da za pružanje svoj<strong>ih</strong> usluga ujavnoj telefonskoj mreži koristi telefonsku nume<strong>ra</strong>ciju,signalizacijske i identifikacijske k<strong>od</strong>ove koji su sukladni Planubrojeva za telefonske usluge u BiH i P<strong>ra</strong>vilu o up<strong>ra</strong>vljanjuplanom brojeva za telefonske usluge u BiH, kao i drugimpropisima Agencije.Članak 14.(Dostavljanje informacija)(1) Davatelj usluge dužan je, u roku koji <strong>od</strong>redi Agencija,dostaviti bilo koje informacije u svezi s obavljanjemdjelatnosti temeljem d<strong>od</strong>jeljivanja dozvole.(2) Davatelj usluge dužan je jednom g<strong>od</strong>išnje, do roka koji<strong>od</strong>redi Agencija, dostaviti Agenciji g<strong>od</strong>išnje izvješće o:a) postignutom <strong>ra</strong>zvoju mreže;b) novim uslugama koje se uv<strong>od</strong>e;c) upo<strong>ra</strong>bi kapaciteta sustava (broj korisnika);d) skopljenim ugovorima o interkonekciji i iznajmljenimlinijama;e) zaključenim međunar<strong>od</strong>nim ugovorima.(3) Agencija može propisati <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće ob<strong>ra</strong>sce na kojima ćese dostavljati informacije i izvješća iz stavaka (1) i (2) ovogčlanka, te će dobivene p<strong>od</strong>atke <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće ob<strong>ra</strong>diti i popotrebi javno objavljivati <strong>ra</strong>di p<strong>ra</strong>ćenja stanja i statistiketržišta telekomunikacija, uz poštivanje propisa opovjerljivosti informacija.Članak 15.(Tajnost telekomunikacije)(1) Davatelj usluge će p<strong>od</strong>uzeti sve neoph<strong>od</strong>ne mjere potrebneza zaštitu privatnosti i povjerljivosti informacija do koj<strong>ih</strong>dođe u svezi s pružanjem usluge iz dozvole. Takveinformacije se mogu koristiti samo na zakonom propisaninačin.(2) U slučaju da su informacije koje davatelj usluge dostavljaAgenciji komercijalno ili na drugi način povjerljive,Agencija će koristiti takve informacije samo u okviru svojezakonske nadležnosti, <strong>od</strong>nosno proslijedit će <strong>ih</strong> drugimnadležnim organima ako je to zakonom izričito predviđeno.(3) Davatelj usluge dužan je prilikom davanja informacija iliizvješća na zahtjev Agencije navesti za koje <strong>od</strong> dostavljen<strong>ih</strong>informacija smat<strong>ra</strong> da su povjerljive prir<strong>od</strong>e. Tajnost ipovjerljivost takv<strong>ih</strong> informacija <strong>ra</strong>zmat<strong>ra</strong>t će se sukladnoZakonu o slob<strong>od</strong>i pristupa informacijama i drugim<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućim propisima, uz maksimalnu zaštitu interesakorisnika dozvole i drug<strong>ih</strong> osoba.Članak 16.(Sigurnosne i ekološke obveze)(1) Davatelj usluge će p<strong>od</strong>uzeti sve neoph<strong>od</strong>ne mjere iprimijeniti propise o tehničkoj zaštiti u svezi s pruženomuslugom, bilo da se isto <strong>od</strong>nosi na njegove zaposlenike ilikorisnike.(2) Davatelj usluge dužan je da osigu<strong>ra</strong> da su instalacija, <strong>ra</strong>d i<strong>od</strong>ržavanje cjelokupne opreme vezane za pružanje uslugasukladne važećim propisima i standardima iz p<strong>od</strong>ručjasigurnosti i zaštite okoliša.Članak 17.(Rješavanje reklamacija i pritužbi)(1) Davatelj usluge dužan je rješavati reklamacije i pritužbekorisnika usluge na način koji <strong>od</strong>redi općim uvjetimaposlovanja i sukladno p<strong>ra</strong>vilima koje propiše Agencija.(2) Davatelj usluge učinit će dostupnim na svojoj web st<strong>ra</strong>nici,kao i pr<strong>od</strong>ajnim mjestima usluge, <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući link, ilibarem jedan tiskani primje<strong>ra</strong>k "P<strong>ra</strong>vila o vrstama i načinurješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge kojerješava Regulatorna agencija za komunikacije" ("Službeniglasnik BiH", broj 61/12), a također će na svakoj negativnoj<strong>od</strong>luci po reklamaciji ili pritužbi korisnika usluge naznačitikorisniku gdje se može upoznati s uvjetima za p<strong>od</strong>nošenjepritužbe Agenciji.(3) Izuzev u obimu koji je propisan stavkom (2) ovog članka,davatelj usluge u svojim <strong>od</strong>lukama po reklamacijama ilipritužbama korisnika neće poučavati korisnike da jedozvoljena žalba protiv takve <strong>od</strong>luke pred Agencijom,<strong>od</strong>nosno da se trebaju ob<strong>ra</strong>titi Agenciji.DIO TREĆI - POSTUPAK ZA STJECANJE PRAVA NAOBAVLJANJE DJELATNOSTIČlanak 18.(Preth<strong>od</strong>na suglasnost)(1) Prije p<strong>od</strong>nošenja zahtjeva za izdavanje dozvole, p<strong>ra</strong>vnaosoba iz članka 2. stavak (1) ovog P<strong>ra</strong>vila dužna je dazat<strong>ra</strong>ži izdavanje suglasnosti iz članka 30. stavak (2)"Odluke o posebnim obvezama p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong> i fizičk<strong>ih</strong> osobakoje pružaju telekomunikacijske usluge, administri<strong>ra</strong>jutelekomunikacijske mreže i vrše telekomunikacijske

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 65djelatnosti, glede osigu<strong>ra</strong>nja i <strong>od</strong>ržavanja kapaciteta koji ćeomogućiti ovlaštenim agencijama da vrše zakonitopresretanje telekomunikacija, kao i kapaciteta za čuvanje iosigu<strong>ra</strong>vanje telekomunikacijsk<strong>ih</strong> p<strong>od</strong>ataka" ("Službeniglasnik BiH", broj 104/06 i 58/07).(2) Zahtjev za izdavanje suglasnosti iz stavka (1) ovog člankap<strong>od</strong>nosi se na ob<strong>ra</strong>scu koji će zainteresi<strong>ra</strong>noj osobi osigu<strong>ra</strong>tiAgencija na njen pismeni zahtjev. Uz zahtjev, p<strong>od</strong>nositeljće dobiti uputu o daljnjem postupanju. O izdanojsuglasnosti nadležni organ obavještava Agenciju službenimputom.(3) Po prijamu obavijesti o tome da li p<strong>ra</strong>vna osoba iz članka 2.stavak (1) ovog P<strong>ra</strong>vila ispunjava uvjete za primjenufunkcije zakonitog presretanja, Agencija će bez <strong>od</strong>laganjaobavijestiti tu osobu o mišljenju nadležnog organa i uputitije o mogućnosti p<strong>od</strong>nošenja zahtjeva za izdavanje dozvole.Članak 19.(P<strong>od</strong>nošenje zahtjeva)(1) P<strong>ra</strong>vna osoba iz članka 2. stavak (1) ovog P<strong>ra</strong>vila, kojaispunjava uvjete za primjenu funkcije zakonitog presretanja,dužna je da prije početka obavljanja djelatnosti p<strong>od</strong>neseRegulatornoj agenciji za komunikacije zahtjev za izdavanjedozvole. Zahtjev se p<strong>od</strong>nosi na ob<strong>ra</strong>scu koji će biti<strong>ra</strong>spoloživ na web st<strong>ra</strong>nici Agencije: www.<strong>ra</strong>k.ba.(2) Zahtjev za izdavanje dozvole je kompleti<strong>ra</strong>n ako sadrži:a) uredno popunjen ob<strong>ra</strong>zac zahtjeva sa svim prilozima,ovjeren potpisom i pečatom osobe ovlaštene zazastupanje i sačinjenim prema uputi koja je<strong>ra</strong>spoloživa na web st<strong>ra</strong>nici Agencije: www.<strong>ra</strong>k.ba;b) izv<strong>od</strong> iz sudskog regist<strong>ra</strong> o regist<strong>ra</strong>ciji tvrtke ne stariji<strong>od</strong> mjesec dana, prije dana p<strong>od</strong>nošenja zahtjeva;c) ovjerenu kopiju uvjerenja o regist<strong>ra</strong>ciji k<strong>od</strong> nadležneporezne up<strong>ra</strong>ve;d) ovjerenu kopiju uvjerenja o <strong>od</strong>ređivanju Jedinstvenogidentifikacijskog broja tvrtke.(3) Po prijamu zahtjeva, Agencija će zaključkom pozvatip<strong>od</strong>nositelja zahtjeva da u roku <strong>od</strong> 15 dana izvrši uplatunaknade za ob<strong>ra</strong>du zahtjeva, kao i da izvrši uplatuadminist<strong>ra</strong>tivne pristojbe na zahtjev.Članak 20.(Izdavanje dozvole)(1) O ispunjenju uvjeta za izdavanje dozvole Agencija donosiposeban zaključak kojim će se pozvati p<strong>od</strong>nositelj zahtjevada u roku <strong>od</strong> 15 dana, <strong>od</strong> dana izvršene dostave zaključka,dostavi Agenciji dokaz o izvršenoj uplati administ<strong>ra</strong>tivnepristojbe na rješenje, kao i prvog iznosa naknade zakorištenje dozvole prema <strong>ra</strong>čunu koji će se p<strong>od</strong>nositeljudostaviti uz zaključak. P<strong>od</strong>nositelj zahtjeva neće seposebice opominjati u slučaju propusta da izvrši uplatu pozaključku iz ovog stavka.(2) Po dostavljanju dokaza o izvršenom plaćanju iz stavka (1)ovog članka, Agencija izdaje dozvolu i dostavlja jep<strong>od</strong>nositelju zahtjeva.(3) U slučaju da u roku <strong>od</strong> 30 dana <strong>od</strong> dana dostave zaključkaiz stavka (1) ovog članka ne bude izvršeno plaćanjeadminist<strong>ra</strong>tivne pristojbe na rješenje i prvog iznosa naknadeza korištenje dozvole, smat<strong>ra</strong>t će se da je p<strong>od</strong>nositelj<strong>od</strong>ustao <strong>od</strong> zahtjeva. U tom slučaju uplaćena administ<strong>ra</strong>tivnapristojba na zahtjev i naknada za ob<strong>ra</strong>du zahtjeva zaizdavanje dozvole nepov<strong>ra</strong>tno propada.Članak 21.(Sadržaj dozvole)(1) U dozvoli se nav<strong>od</strong>e osnovni p<strong>od</strong>aci o nositelju dozvole,p<strong>od</strong>ručje obavljanja usluge, deklari<strong>ra</strong> se p<strong>ra</strong>vo nositeljadozvole da obavlja djelatnost davatelja nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> usluga, a može sadržavati i druge potrebne<strong>od</strong>redbe.(2) Dozvola se izdaje na <strong>ra</strong>zdoblje važenja deset g<strong>od</strong>ina, uzmogućnost pr<strong>od</strong>uljenja tog <strong>ra</strong>zdoblja.Članak 22.(Obavještavanje o izdanoj dozvoli)Agencija na svojoj web st<strong>ra</strong>nici: www.<strong>ra</strong>k.ba objavljujelistu aktivn<strong>ih</strong> ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> s p<strong>ra</strong>tećim informacijama o izdanojdozvoli.DIO ČETVRTI - TRŽIŠNA POZICIJAČlanak 23.(Nametanje posebn<strong>ih</strong> obveza)Agencija je ovlaštena da ope<strong>ra</strong>torima, za koje se utvrdi daprema <strong>od</strong>redbama Zakona o komunikacijama ili propisimadonesenim na temelju tog zakona imaju značajnu tržišnu snaguna mjer<strong>od</strong>avnom tržištu telekomunikacija, nametne, osim opć<strong>ih</strong>p<strong>ra</strong>va i obveza propisan<strong>ih</strong> ovim P<strong>ra</strong>vilom, i druge posebneobveze.DIO PETI - NEPOKRETNE JAVNE TELEFONSKEUSLUGEČlanak 24.(Nepokretne javne telefonske usluge)(1) Nepokretnim javnim telefonskim uslugama smat<strong>ra</strong>ju seusluge koje su dostupne javnosti za upućivanje i primanje,iz<strong>ra</strong>vno ili neiz<strong>ra</strong>vno, domać<strong>ih</strong> ili domać<strong>ih</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong>poziva preko broja, <strong>od</strong>nosno brojeva u nacionalnom iliinternacionalnom planu numeri<strong>ra</strong>nja.(2) Pored osnovne usluge iz stavka (1), nepokretne javnetelefonske usluge uključuju i:a) posebne telekomunikacijske usluge, za koje jepropisima donesenim temeljem zakona utvrđenaobveznost pružanja ("prenosivost telefonsk<strong>ih</strong>brojeva", "predizbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>", "izbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>","imenik" i ostale slične usluge);b) d<strong>od</strong>atne usluge, koje predstavljaju dopunu osnovnojusluzi i koje se ne mogu koristiti bez osnovn<strong>ih</strong> usluga,ili p<strong>od</strong><strong>ra</strong>zumijevaju <strong>ra</strong>zne opcije korištenja javnetelefonske usluge, što može uključivati npr. zab<strong>ra</strong>nuprikaza identifikacije, preusmje<strong>ra</strong>vanje poziva, pozivna čekanju, zab<strong>ra</strong>nu poziva, formi<strong>ra</strong>nje korisničk<strong>ih</strong>skupina, kao i druge <strong>ra</strong>spoložive tehničke opcijekorištenja koje nudi davatelj usluge, bez obzi<strong>ra</strong> da lise za korištenje takv<strong>ih</strong> opcija naplaćuje posebnanaknada;c) druge usluge koje ne potpadaju p<strong>od</strong> naprijed opisane uovom stavku, a koje može da uvede ovlašteni ope<strong>ra</strong>torjavn<strong>ih</strong> telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga i koje se temelje naobavljanju telekomunikacije na zahtjev korisnika,izuzimajući usluge koje nisu uređene Zakonom okomunikacijama već su uređene posebnim zakonimaili propisima donesenim na temelju t<strong>ih</strong> zakona;d) obvezne usluge, uz osnovne nepokretne javnetelefonske usluge, su:1) imenik2) prenosivost telefonsk<strong>ih</strong> brojevae) davatelji nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga imajup<strong>ra</strong>vo da zahtijevaju zaključenje interkonekcijsk<strong>ih</strong> idrug<strong>ih</strong> spo<strong>ra</strong>zuma s ope<strong>ra</strong>torima sa značajnomtržišnom snagom <strong>ra</strong>di pružanja usluga iz stavka (2)točke c) i d) ovog članka, sukladno posebnimobvezama i u obimu nametnutom takvim ope<strong>ra</strong>torima.(3) Korisnici nepokretn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga mogu koristitiisključivo telefonske uređaje koji su, sukladno europskimstandardima, <strong>od</strong>nosno uređaje koji na sebi imaju oznaku

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 66 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.CE, i ne smiju korištenjem bežičn<strong>ih</strong> uređaja uzrokovatištetne smetnje drugim telekomunikacijskim uslugama,uređajima ili posebnim uslugama.Članak 25.(Telefonski poziv)(1) Pozivajućim i pozvanim brojem smat<strong>ra</strong> se broj sa kojeg jeinici<strong>ra</strong>n poziv i broj prema kojem je usmjeren poziv.Pozivajući i pozvani broj koriste se za identifikaciju st<strong>ra</strong>nau pokušanom ili ostvarenom telefonskom pozivu, bezobzi<strong>ra</strong> da li se bi<strong>ra</strong>nje vrši <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne korisnika usluge, iliautomatski posredstvom <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućeg korisničkog ilidrugog uređaja.(2) Telefonskim pozivom smat<strong>ra</strong> se jedna ili više veza(komunikacija) ostvaren<strong>ih</strong> između dva ili više korisnika i/iliusluga posredstvom pružene nepokretne javne telefonskeusluge. Posredstvom terminalnog uređaja, koji može bititelefon ili drugi uređaj koji omogućava korištenje javnetelefonske usluge, omogućava se korisniku i/ili usluzi daputom ostvarenog telefonskog poziva pristupi drugomkorisniku i/ili usluzi, bez obzi<strong>ra</strong> da li je takav drugikorisnik/usluga u Bosni i Hercegovini ili inozemstvu.(3) Telefonski poziv smat<strong>ra</strong> se uspostavljenim kada se zatvorikomunikacija između pozivajućeg terminalnog uređaja ipozvanog terminalnog uređaja, a što je potvrđeno<strong>ra</strong>zmjenom <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućeg signalizacijskog prometa.Odgovorenim pozivom smat<strong>ra</strong> se pr<strong>ih</strong>vatanje dolaznogpoziva <strong>od</strong> pozvane st<strong>ra</strong>ne, bilo da je to učinjeno osobnimjavljanjem, ili javljanjem <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućeg terminalnoguređaja/posebne usluge.(4) Poziv upozorenja je poziv uspostavljen s ciljem da sekorisnik obavijesti da mu je upućen drugi poziv, ali tajdrugi poziv još uvijek nije uspostavljen i uspostavit će senakon <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće akcije pozivane st<strong>ra</strong>ne.(5) Pokušaj telefonskog poziva označava <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući niz<strong>ra</strong>dnji koje je p<strong>od</strong>uzeo korisnik javne telefonske uslugepokušavajući da uspostavi poziv s drugim korisnikom,terminalnim uređajem ili uslugom. Prekinut pokušajtelefonskog poziva je pokušaj poziva prekinut <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>nepozivajuće st<strong>ra</strong>ne.(6) Raskinut telefonski poziv označava prekid uspostavljenogpoziva bez obzi<strong>ra</strong> da li je pozivanje prekinuto po željipozivatelja ili iz tehničk<strong>ih</strong>/drug<strong>ih</strong> <strong>ra</strong>zloga.(7) Zlonamje<strong>ra</strong>n poziv je poziv koji za cilj ima uznemi<strong>ra</strong>vanjekorisnika telefonskog broja, ometanje, prijetnju ili drugusličnu zloupo<strong>ra</strong>bu mogućnosti javne telefonske usluge.(8) Poziv prema hitnim službama označava poziv uspostavljenbi<strong>ra</strong>njem nekog <strong>od</strong> posebn<strong>ih</strong> brojeva <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> zaostvarivanje posebn<strong>ih</strong> funkcija javn<strong>ih</strong> službi sigurnosti,informacija ili pomoći.(9) Poziv prema uslugama d<strong>od</strong>ane vrijednosti označava pozivuspostavljen bi<strong>ra</strong>njem nekog <strong>od</strong> posebn<strong>ih</strong> brojeva <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong>s ciljem omogućavanja posebn<strong>ih</strong> usluga koju pruža nositeljbi<strong>ra</strong>nog broja ili treća osoba uz naplatu tarife poziva<strong>ra</strong>zličite <strong>od</strong> uobičajene.(10) Poziv prema službi telefonsk<strong>ih</strong> informacija i drug<strong>ih</strong> službidavatelja javne telefonske usluge označava pozivuspostavljen bi<strong>ra</strong>njem nekog <strong>od</strong> posebn<strong>ih</strong> brojeva/k<strong>ra</strong>tk<strong>ih</strong>k<strong>od</strong>ova <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> za potrebe izvršenja servisn<strong>ih</strong> obveza ifunkcija davatelja javne telefonske usluge.(11) Poziv u domaćem prometu označava poziv započet s broja iuspostavljen prema broju iz telefonske nume<strong>ra</strong>cije Bosne iHercego<strong>vine</strong>.(12) Poziv u međunar<strong>od</strong>nom prometu označava poziv započet sbroja iz telefonske nume<strong>ra</strong>cije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> iuspostavljen prema broju iz telefonske nume<strong>ra</strong>cije uinozemstvu.(13) Poziv u fiksnoj telefonskoj mreži označava pozivuspostavljen između dva telefonska broja <strong>od</strong> koj<strong>ih</strong> se obanalaze u nepokretnoj telefonskoj mreži.(14) Poziv prema pokretnoj telefonskoj mreži označava pozivk<strong>od</strong> kojeg je pozivajuća st<strong>ra</strong>na u nepokretnoj telefonskojmreži a pozvana st<strong>ra</strong>na u pokretnoj telefonskoj mreži.(15) Poziv prema satelitskom telefonu označava poziv k<strong>od</strong> kojegje pozvana st<strong>ra</strong>na korisnik u satelitskoj telefonskoj mreži(16) Poziv na zahtjev označava poziv koji je započeo davateljjavne telefonske usluge ili treća st<strong>ra</strong>na na preth<strong>od</strong>noučinjeni zahtjev korisnika, bez obzi<strong>ra</strong> da li je taj zahtjevgeneri<strong>ra</strong>n korištenjem tehničke opcije ili na drugi način.Članak 26.(Izbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> - Carrier Selection)(1) Izbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> (Carrier Selection) označava mogućnost dapretplatnik jednog davatelja javne telefonske usluge ostvaritelefonski poziv putom drugog davatelja javne telefonskeusluge bi<strong>ra</strong>njem posebnog broja.(2) Agencija može provedbenim propisima urediti posebneuvjete za pružanje usluge Izbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>.Članak 27.(Predizbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> - Carrier Preselection)(1) Predizbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> (Carrier Preselection) označavamogućnost da pretplatnik jednog davatelja javne telefonskeusluge ostvari sve ili <strong>od</strong>ređene vrste telefonsk<strong>ih</strong> pozivaputom drugog davatelja javne telefonske usluge korištenjem<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće tehničke opcije.(2) Agencija može provedbenim propisima urediti posebneuvjete za pružanje usluge Predizbor ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>.Članak 28.(Telefonska kartica - Calling Card)(1) Telefonska kartica (Calling Card) je usluga kojaomogućava uspostavu poziva bi<strong>ra</strong>njem posebno <strong>od</strong>ređenogtelefonskog broja i identifikacije putem posebnog PIN brojaili elektroničkog zapisa kartice, pri čemu se naplata pozivavrši umanjenjem <strong>ra</strong>spoloživog iznosa novčanog kreditavezanog za konkretnu telefonsku karticu.(2) Agencija može provedbenim propisima urediti posebneuvjete za pružanje usluge Telefonska kartica.Člana 29.(Nomadska telefonija)(1) Nomadska telefonija je usluga koja omogućava korisnikukojem je ope<strong>ra</strong>tor d<strong>od</strong>ijelio priključak s nomadskimtelefonskim brojem i čije korištenje je neovisno <strong>od</strong>geog<strong>ra</strong>fske lokacije, da realizi<strong>ra</strong> <strong>od</strong>lazni i dolazni telefonskipromet u telekomunikacijskim mrežama na p<strong>od</strong>ručju BiHp<strong>od</strong> uvjetima koji su uporedni onima p<strong>od</strong> kojima isti prometrealizi<strong>ra</strong> korisnik usluge kojem je d<strong>od</strong>ijeljen priključak sgeog<strong>ra</strong>fskim brojem.(2) Agencija može provedbenim propisima urediti posebneuvjete za pružanje usluge Nomadska telefonija.DIO ŠESTI - DODATNE TELEFONSKE USLUGEČlanak 30(Korisnička skupina)Korisnička skupina je usluga k<strong>od</strong> koje davatelj uslugeomogućava stva<strong>ra</strong>nje <strong>od</strong>ređene skupine telefonsk<strong>ih</strong> brojeva/skupinapo izboru korisnika usluge kojima će se javna telefonskausluga pružati p<strong>od</strong> uvjetima <strong>ra</strong>zličitim <strong>od</strong> uvjeta osnovnetelefonske usluge.Članak 31.(Identifikacija broja)(1) Identifikacija broja je usluga koja omogućava da se prikažepozivajući broj s mogućim d<strong>od</strong>atnim informacijama opozivajućoj st<strong>ra</strong>ni.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 67(2) Og<strong>ra</strong>ničenje prikaza pozivajućeg broja je usluga kojaomogućava pozivajućoj st<strong>ra</strong>ni da onemogući prikaz svogbroja pozvanoj st<strong>ra</strong>ni.Članak 32.(Zab<strong>ra</strong>na dolazn<strong>ih</strong> poziva)Zab<strong>ra</strong>na dolazn<strong>ih</strong> poziva je usluga koja omogućavakorisniku da zab<strong>ra</strong>ni <strong>od</strong>ređene dolazne pozive, bilo da se <strong>ra</strong>di o<strong>od</strong>ređenim kategorijama dolazn<strong>ih</strong> poziva <strong>od</strong>ab<strong>ra</strong>nim iz skupinejedne ili više kategorija brojeva/usluga, ili se <strong>od</strong>nosi na svedolazne pozive. Pri tome mogućnost korisnika da obavljapozivanje ostaje omogućena.Članak 33.(Zab<strong>ra</strong>na <strong>od</strong>lazn<strong>ih</strong> poziva)(1) Zab<strong>ra</strong>na <strong>od</strong>lazn<strong>ih</strong> poziva je usluga koja omogućavakorisniku da zab<strong>ra</strong>ni <strong>od</strong>ređene <strong>od</strong>lazne pozive, bilo da se<strong>ra</strong>di o <strong>od</strong>ređenim kategorijama <strong>od</strong>lazn<strong>ih</strong> poziva <strong>od</strong>ab<strong>ra</strong>nimiz skupine jedne ili više kategorija brojeva/usluga, ili se<strong>od</strong>nosi na sve <strong>od</strong>lazne pozive. Pri tome mogućnostkorisnika da prima pozive ostaje omogućena, kao imogućnost pozivanja hitn<strong>ih</strong> službi.(2) Zab<strong>ra</strong>na <strong>od</strong>laznog pozivanja može se izvršiti i samo zameđunar<strong>od</strong>ni promet.Članak 34.(Preusmje<strong>ra</strong>vanje poziva)(1) Prosljeđivanje poziva je usluga koja omogućava da sedolazni pozivi prosljeđuju na <strong>ra</strong>zličitu lokaciju defini<strong>ra</strong>nu<strong>od</strong> pozvane st<strong>ra</strong>ne.(2) Prosljeđivanje s preusmje<strong>ra</strong>vanjem je usluga kojaomogućava da se dolazni poziv preusmjeri u slučaju da jebi<strong>ra</strong>ni broj zauzet, ili nakon <strong>od</strong>ređenog broja zvonjenja, ili uslučaju preopterećenja brojem poziva na čekanju.(3) Prosljeđivanje poziva u <strong>od</strong>nosu na <strong>od</strong>redište je usluga kojaomogućava korisniku da se dolazni pozivi preusmje<strong>ra</strong>vajuna temelju geog<strong>ra</strong>fske lokacije pozivajuće st<strong>ra</strong>ne, vremena idatuma, dana u tjednu i sl., identiteta pozivajuće linijekorisnika, ka<strong>ra</strong>kteristika usluge, prioriteta ili iznosa tarifekoja se primjenjuje.Članak 35.(Poziv na čekanju)(1) Poziv na čekanju je usluga koja omogućava prekidkomunikacije na uspostavljenom telefonskom pozivu, azatim, ukoliko se to želi, ponovnu uspostavu komunikacije.Za vrijeme čekanja drugoj st<strong>ra</strong>ni se može emiti<strong>ra</strong>ti<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juća poruka ili zvuk.(2) Poziv na čekanju može se primijeniti i kada više pozivateljačeka u redu pozivanja dok se ne oslob<strong>od</strong>i linija zaostvarenje poziva.(3) Agencija može provedbenim propisom utvrditi maksimalniperi<strong>od</strong> čekanja, nakon kojeg se poziv mo<strong>ra</strong> ponovouspostaviti ili <strong>ra</strong>skinuti.(4) Za <strong>od</strong>ređene vrste usluga Agencija može provedbenimpropisom zab<strong>ra</strong>niti korištenje usluge poziva na čekanju.(5) Pokazivanje poziva na čekanju je usluga koja<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućim zvučnim signalom naznačava korisniku kojije u tijeku realizacije poziva da postoji i drugi dolazni pozivkoji je na čekanju kako bi on mogao <strong>od</strong>govoriti na taj poziv,<strong>od</strong>biti ga ili ignori<strong>ra</strong>ti.Članak 36.(Og<strong>ra</strong>ničenje poziva)(1) Og<strong>ra</strong>ničenje poziva je usluga koja omogućava mjerenjeukupnog broja poziva, vremena ili količine prometa premanekom <strong>od</strong>ređenom broju/usluzi ili skupini brojeva/usluga ikoja automatski bloki<strong>ra</strong> daljnje pozivanje prema njima čimmjerena vrijednost dostigne preth<strong>od</strong>no zadani pa<strong>ra</strong>metar.(2) Za <strong>od</strong>ređene vrste usluga Agencija može provedbenimpropisom uspostaviti maksimalni pa<strong>ra</strong>metar čijimdostizanjem je davatelj usluge dužan da bloki<strong>ra</strong> korisnikudaljnje pozivanje, izuzev ako je korisnik posebno ugovori<strong>od</strong>ruge pa<strong>ra</strong>metre ili neog<strong>ra</strong>ničeno pozivanje <strong>od</strong>ređenogbroju/usluge ili skupine brojeva/usluga.Članak 37.(Vrijeme između poziva)Vrijeme između poziva je usluga kojom se na zahtjevkorisnika uspostavlja <strong>od</strong>ređeni peri<strong>od</strong> vremena koji mo<strong>ra</strong> protećiprije nego se omogući naredni poziv.Članak 38.(Bilježenje poziva)Bilježenje poziva je usluga koja omogućava da se zapis sap<strong>od</strong>acima o pozivanju poh<strong>ra</strong>ni svaki put kada se ostvari pozivprema <strong>od</strong>ređenom broju <strong>ra</strong>di daljnjeg korištenja za potrebekorisnika.Članak 39.(Up<strong>ra</strong>vljanje pozivima)Up<strong>ra</strong>vljanje pozivima je usluga koja omogućavakorisnicima da <strong>od</strong>rede način postupanja s dolaznim pozivimaputom <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> pa<strong>ra</strong>meta<strong>ra</strong> koje oni mogu sami da postavljajupreko svog korisničkog profila.Članak 40.(Emiti<strong>ra</strong>ni poziv)(1) Emiti<strong>ra</strong>ni poziv je istovremeni poziv pozivajuće st<strong>ra</strong>neprema više pozivan<strong>ih</strong> korisnika s ciljem emiti<strong>ra</strong>nja<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće poruke.(2) Emiti<strong>ra</strong>ni poziv prema svim korisnicima mogu vršiti samoposebno <strong>od</strong>ređene javne službe obavještavanja iuzbunjivanja u okviru obavljanja svoje djelatnosti.(3) Emiti<strong>ra</strong>ni poziv mogu vršiti i davatelji usluga premakorisnicima koji su posebno pr<strong>ih</strong>vatili primanje emiti<strong>ra</strong>n<strong>ih</strong>poziva u okviru neke usluge ili posebnog poslovnog <strong>od</strong>nosakoji imaju s davateljem usluge koji emiti<strong>ra</strong> poziv.Članak 41.(Izvršenje poziva zauzetom/nedostupnom pretplatniku)(1) Izvršenje poziva zauzetom pretplatniku je usluga kojaomogućava pozivajućoj st<strong>ra</strong>ni da bude obaviještena ozauzetosti bi<strong>ra</strong>nog broja i da se poziv dovrši kada onpostane slob<strong>od</strong>an, bez ponovnog bi<strong>ra</strong>nja.(2) Izvršenje poziva nedostupnom pretplatniku je usluga kojase veže za korisničku/terminalnu pokretnost i koja se možekoristiti da se uspostavi poziv kada mreža loci<strong>ra</strong> korisnikačija lokacija preth<strong>od</strong>no nije bila poznata.Članak 42.(Konferencijski poziv)Konferencijski poziv je usluga koja omogućava da višepozivajuć<strong>ih</strong>/pozvan<strong>ih</strong> st<strong>ra</strong>na učestvuje u zajedničkoj konverzaciji.Članak 43.(Konzultativni poziv)Konzultativni poziv je usluga koja omogućava mogućnostda se poziv stavi na čekanje, uspostavi drugi poziv i mijenjapozvana st<strong>ra</strong>na prebacivanjem s jednog na drugi poziv.Članak 44.(Poziv uz korištenje kreditne kartice)Poziv uz korištenje kreditne kartice je usluga kojaomogućava pozivajućoj st<strong>ra</strong>ni da joj se poziv naplati na teretbroja <strong>ra</strong>čuna naznačenog na validnoj kreditnoj kartici koja sekoristi za plaćanje poziva.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 68 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Članak 45.(M<strong>od</strong>ifikacija tijekom poziva)M<strong>od</strong>ifikacija tijekom poziva je usluga koja omogućavakorisniku da unutar uspostavljenog poziva pređe s jedne vrstepoziva na drugu vrstu poziva bez promjene uspostavljene k<strong>ra</strong>jnjekonekcije.Članak 46.(Naručeni automatski poziv)Naručeni automatski poziv je usluga koja omogućava da seu zadano vrijeme i dan izvrši automatsko pozivanje s terminalnoguređaja korisnika prema <strong>od</strong>ređenom broju ili službi (isključujućiuslugu buđenja).Članak 47.(Druge usluge i opcije)(1) Davatelj usluge može defini<strong>ra</strong>ti i drugu uslugu ili opcijupružanja usluge, <strong>ra</strong>zličitu <strong>od</strong> usluga naveden<strong>ih</strong> u člancima31. do 46. ovog P<strong>ra</strong>vila, p<strong>od</strong> uvjetom da se takva uslugajasno <strong>ra</strong>zlikuje <strong>od</strong> on<strong>ih</strong> naveden<strong>ih</strong> u člancima 31. do 46.ovog P<strong>ra</strong>vila. Davatelj usluge dužan je jasno opisati takvuuslugu ili opciju pružanja usluge.(2) U opisu usluge i javnoj ponudi usluge davatelj možekoristiti i druge nazive <strong>od</strong> on<strong>ih</strong> naveden<strong>ih</strong> u člancima 31. do46. ovog P<strong>ra</strong>vila, ali je k<strong>od</strong> pribavljanja suglasnosti ilipredočavanja uvjeta poslovanja dužan da naznači na kojuuslugu/opciju defini<strong>ra</strong>nu ovim P<strong>ra</strong>vilom se <strong>od</strong>nosi takavdrukčiji naziv.DIO SEDMI - ZAKLJUČIVANJEMEĐUOPERATORSKIH UGOVORAČlanak 48.(Međuope<strong>ra</strong>torski ugovori)(1) O pružanju nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga na mrežidrugog ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> zaključuje se pisani ugovor(međuope<strong>ra</strong>torski ugovor). Obavijest o zaključenju ugovo<strong>ra</strong>dostavlja se Agenciji u roku <strong>od</strong> 15 dana <strong>od</strong> dana zaključenjana ob<strong>ra</strong>scu koji će biti <strong>ra</strong>spoloživ na web st<strong>ra</strong>nici Agencije:www.<strong>ra</strong>k.ba.(2) Međuope<strong>ra</strong>torskim ugovorom smat<strong>ra</strong> se svaki ugovorzaključen između davatelja nepokretne javne telefonskeusluge i drugog davatelja javne telekomunikacijskeusluge/ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> javne elektroničke komunikacijske mreže,p<strong>od</strong> uvjetom da se takav ugovor <strong>od</strong>nosi na pružanje ilisu<strong>ra</strong>dnju u pružanju nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga.(3) Međuope<strong>ra</strong>torski ugovori, pored opć<strong>ih</strong> obligaciono-p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong>elemenata, mo<strong>ra</strong>ju da sadrže:a) naznačenje p<strong>ra</strong>vnog temelja za obavljanje djelatnostiu telekomunikacijama ili pružanje javn<strong>ih</strong>telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga svake <strong>od</strong> ugovorn<strong>ih</strong>st<strong>ra</strong>na;b) opis telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga ili predmeta poslovnesu<strong>ra</strong>dnje;c) obim telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga ili poslovnesu<strong>ra</strong>dnje, opisano uz upo<strong>ra</strong>bu tehničk<strong>ih</strong> pa<strong>ra</strong>meta<strong>ra</strong>,kapaciteta, drug<strong>ih</strong> ka<strong>ra</strong>kteristika, standarda ili opisanona drugi pog<strong>od</strong>an način;d) vremensko t<strong>ra</strong>janje ugovo<strong>ra</strong> s točnom naznakom<strong>ra</strong>zdoblja na koji je zaključen, <strong>od</strong>nosno naznakomnajk<strong>ra</strong>ćeg <strong>ra</strong>zdoblja na koji je ugovor zaključenukoliko se isti zaključuje na ne<strong>od</strong>ređeno vrijeme;e) uvjete <strong>ra</strong>skida ugovo<strong>ra</strong> uz precizan opis postupanja spostojećim korisnicima usluga kako bi se osigu<strong>ra</strong>laneprekidnost pružanja usluga.(4) Davatelji usluga su dužni koristiti javnu elektroničkukomunikacijsku mrežu i pružati usluge na takvoj mrežisukladno <strong>od</strong>redbama međuope<strong>ra</strong>torskog ugovo<strong>ra</strong> i sukladnovažećim propisima, a posebice poštivajući:a) p<strong>ra</strong>va postojeć<strong>ih</strong> korisnika usluge;b) sigurnost <strong>ra</strong>da i integritet mreže;c) međuope<strong>ra</strong>tivnost usluga;d) neprekidnost usluga.DIO OSMI - PREKRŠAJIČlanak 49.(Prekršaji)Prekršaji, vrste kazni i iznosi novčan<strong>ih</strong> kazni za kršenjaovog P<strong>ra</strong>vila propisani su Pregledom povreda i <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juć<strong>ih</strong>kazni koje izriče Regulatorna agencija za komunikacije("Službeni glasnik BiH", broj 35/2009).DIO DEVETI - NAKNADE ZA OBAVLJANJEDJELATNOSTIČlanak 50.(Naknade)(1) Iznosi i uvjeti plaćanja naknade za ob<strong>ra</strong>du zahtjeva zaizdavanje dozvole i naknade za g<strong>od</strong>išnje korištenje dozvoleuređuju se posebnim p<strong>ra</strong>vilom Agencije.(2) U slučaju neplaćanja u propisanom roku naknade zag<strong>od</strong>išnje korištenje dozvole, Agencija će istekom 30 dana<strong>od</strong> dana kada se trebalo izvršiti plaćanje po službenojdužnosti donijeti rješenje kojim će oglasiti da je dozvola zakoju nije plaćena naknada prestala da važi.(3) U slučaju da je onemogućena dostava rješenja iz stavka (2)ovog članka na adresu poslovanja ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> upisanu usudskom registru p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong> osoba, dostava će se izvršitiputom oglasne ploče Agencije, a obavijest o tome će sestaviti i na web st<strong>ra</strong>nicu Agencije: www.<strong>ra</strong>k.ba. Dostava ćese smat<strong>ra</strong>ti izvršenom 15 dana <strong>od</strong> dana stavljanja rješenja naoglasnu ploču Agencije.(4) Temeljem rješenja iz stavka (2) ovog članka, Agencija će onaplati neizmirene naknade <strong>od</strong>lučiti posebnim rješenjemkojim se nalaže plaćanje naknade, i koje se donosi usk<strong>ra</strong>ćenom up<strong>ra</strong>vnom postupku.Članak 51.(Prestanak važenja dozvole po izjavi)(1) Po izjavi ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> da prestaje s korištenjem dozvole,Agencija će po službenoj dužnosti donijeti rješenje kojim ćeoglasiti da je dozvola prestala da važi s danom <strong>od</strong>ređenimtim rješenjem.(2) U slučaju da postoji neizmiren dug s danom prestankavaženja dozvole, Agencija će o naplati neizmirene naknade<strong>od</strong>lučiti po službenoj dužnosti posebnim rješenjem koje sedonosi u sk<strong>ra</strong>ćenom up<strong>ra</strong>vnom postupku.(3) Prestankom važenja dozvole prestaje i p<strong>ra</strong>vo na obavljanjedjelatnosti. Ope<strong>ra</strong>tor je dužan danom davanja izjave oprestanku obavljanja djelatnosti, ili posebno naznačenimdanom, obustaviti obavljanje djelatnosti i korištenje p<strong>ra</strong>va izdozvole.DIO DESETI - STATUSNE PROMJENEČlanak 52.(Statusne promjene ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>)(1) Ukoliko ope<strong>ra</strong>tor izvrši statusne promjene u vidu spajanja,pripajanja, p<strong>od</strong>jele ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> ili osnivanja nove tvrtke uzizdvajanje djelatnosti telekomunikacija <strong>od</strong> st<strong>ra</strong>ne ist<strong>ih</strong>osnivatelja, nova p<strong>ra</strong>vna osoba zadržat će p<strong>ra</strong>vo nakorištenje dozvole samo ako ispuni uvjete iz članka 2.stavak (2) ovog P<strong>ra</strong>vila.(2) U slučaju statusn<strong>ih</strong> promjena iz stavka (1) ovog članka,spo<strong>ra</strong>zumom ili ugovorom kojim se uređuju te statusnepromjene ujedno se mo<strong>ra</strong>ju urediti i pitanja nastavkaobavljanja djelatnosti ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> i preuzimanja postojeć<strong>ih</strong>p<strong>ra</strong>vn<strong>ih</strong> obveza nastal<strong>ih</strong> u svezi s pružanjem usluga namreži ili ugovorenog pristupa mreži koji je prije nastupanja

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 69statusne promjene pružen drugom ope<strong>ra</strong>torutelekomunikacija.(3) K<strong>od</strong> izdvajanja djelatnosti uz osnivanje nove tvrtke, smat<strong>ra</strong>se da se <strong>ra</strong>di o istim osnivateljima ako je osnivateljskikapital nove tvrtke istovjetan najmanje 51% osnivateljskogkapitala s više <strong>od</strong> 50% ist<strong>ih</strong> osnivatelja preth<strong>od</strong>nogope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong>, i p<strong>od</strong> uvjetom da postoji <strong>od</strong>luka osnivateljapostojećeg ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> o izdvajanju djelatnosti.(4) Ope<strong>ra</strong>tor je dužan da prije izvršenog spajanja, pripajanja,p<strong>od</strong>jele ili izdvajanja djelatnosti dostavi Agenciji pismenuobavijest o namjeri izvršenja statusne promjene, te je uz tuobavijest dužan da dostavi <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juću <strong>od</strong>luku osnivateljakao i spo<strong>ra</strong>zum ili ugovor kojim se uređuje promjena.(5) P<strong>ra</strong>vna osoba koja je preuzela obavljanje djelatnosti dužnaje najkasnije 15 dana, po izvršenoj statusnoj promjeni izovog članka, o tome pismeno obavijestiti Agenciju.(6) Uz obavijest iz stavka (5) ovog članka, p<strong>ra</strong>vna osoba koja jepreuzela djelatnost dužna je p<strong>od</strong>nijeti zahtjev za prijenosdozvole. Dozvola će se prenijeti ako se ispune uvjeti zaizdavanje dozvole propisani ovim P<strong>ra</strong>vilom. O izvršenomprijenosu dozvole donosi se posebno rješenje.(7) Do donošenja rješenja iz stavka (6) ovog članka, p<strong>ra</strong>vnaosoba koja je preuzela djelatnost ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> nastavlja pružatiugovorene usluge prema uvjetima dozvole ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> koji sespojio ili pripojio, što će se utvrditi posebnim rješenjem. Zapružanje usluge u navedenom <strong>ra</strong>zdoblju naplaćuje senaknada kao da je p<strong>ra</strong>vnoj osobi koja je preuzela djelatnostope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> d<strong>od</strong>ijeljena dozvola.(8) Ukoliko se utvrdi da p<strong>ra</strong>vna osoba koja je preuzeladjelatnost ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> ne ispunjava uvjete za d<strong>od</strong>jelu dozvole,ali da se <strong>ra</strong>di o otklonjivim nedostacima, naložit će seposebnim zaključkom rok za otklanjanje nedostataka kojineće biti dulji <strong>od</strong> tri mjeseca.(9) Na postupak iz ovog članka naplaćuje se administ<strong>ra</strong>tivnapristojba na zahtjev i administ<strong>ra</strong>tivna pristojba na rješenje.DIO JEDANAESTI - PRIJENOS PRAVA IZ DOZVOLEČlanak 53.(Prijenos p<strong>ra</strong>va iz dozvole)(1) Na zahtjev ope<strong>ra</strong>to<strong>ra</strong> izvršit će se prijenos p<strong>ra</strong>va iz dozvolena drugu p<strong>ra</strong>vnu osobu koje namje<strong>ra</strong>va nastaviti obavljanjedjelatnosti s p<strong>ra</strong>vima i obvezama iz postojeće dozvole.(2) P<strong>ra</strong>vna osoba na koje se prenose p<strong>ra</strong>va iz dozvole, a koja utrenutku p<strong>od</strong>nošenja zahtjeva za prijenos p<strong>ra</strong>va iz dozvolene posjeduje Dozvolu za pružanje nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong>telefonsk<strong>ih</strong> usluga, dužna je p<strong>od</strong>nijeti zahtjev za izdavanjeDozvole za pružanje nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> uslugaprema uvjetima ovog P<strong>ra</strong>vila, kao i dati pismenu izjavu opreuzimanju sv<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i obveza nastal<strong>ih</strong> u svezi spružanjem usluga po dozvoli na koju se <strong>od</strong>nosi prijenos, aposebice on<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i obveza koja se <strong>od</strong>nose na realizacijuzaključen<strong>ih</strong> međuope<strong>ra</strong>torsk<strong>ih</strong> i korisničk<strong>ih</strong> ugovo<strong>ra</strong>.DIO DVANAESTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBEČlanak 54.(Prijelazne <strong>od</strong>redbe)Agencija će po službenoj dužnosti i bez obveze plaćanjaposebne naknade izdati dozvole sukladno uvjetima ovog P<strong>ra</strong>vilasvim ope<strong>ra</strong>torima kojima je izdana Dozvola za pružanjenepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga. Agencija može t<strong>ra</strong>žitidostavu informacija i dokumentacije u svrhu tog postupka.Članak 55.(Usklađivanje)(1) Svi davatelji nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga dužni suu roku <strong>od</strong> tri mjeseca, <strong>od</strong> dana stupanja na snagu ovogP<strong>ra</strong>vila, uskladiti svoje poslovanje s ovim P<strong>ra</strong>vilom.(2) Svi davatelji nepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga, kojisteknu p<strong>ra</strong>vo na obavljanje djelatnosti nakon stupanja nasnagu ovog P<strong>ra</strong>vila, dužni su djelatnost obavljati sukladnoovom P<strong>ra</strong>vilu.Članak 56.(Primjena drug<strong>ih</strong> propisa)(1) Na sva pitanja koja nisu posebno uređena ovim P<strong>ra</strong>vilomprimjenjuju se <strong>od</strong>redbe Zakona o komunikacijama,<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući propisi Agencije doneseni temeljem togzakona, drugi <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jući propisi, kao i poslovni akti,spo<strong>ra</strong>zumi i ugovori samog davatelja usluge.(2) Na <strong>od</strong>ređena pitanja za koja se utvrdi da nisu detaljnouređena ovim P<strong>ra</strong>vilom ili <strong>od</strong>redbama Zakona okomunikacija i propisa Agencije donesen<strong>ih</strong> na temeljuzakona, primijenit će se poznata p<strong>ra</strong>vna p<strong>ra</strong>ksa, direktive ipreporuke Europske unije, ITU ili <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juć<strong>ih</strong>međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> udruga i asocijacija davatelja javn<strong>ih</strong>telekomunikacijsk<strong>ih</strong> usluga ukoliko to nije u suprotnosti saZakonom o komunikacijama i propisima Bosne iHercego<strong>vine</strong>.(3) Primjenjivost <strong>od</strong>ređene međunar<strong>od</strong>ne p<strong>ra</strong>kse ili standardamože dokazivati i sam davatelj usluge, te ako se dokaže dase takva p<strong>ra</strong>ksa ili međunar<strong>od</strong>ni standardi mogu koristitikao temelj za donošenje <strong>od</strong>luka Agencije.Članak 57.(Provedbeni propisi)Kada je to potrebno <strong>ra</strong>di provedbe ovog P<strong>ra</strong>vila, Agencija jeovlaštena da sukladno članku 61. stavak (2) i članku 99. Zakonao up<strong>ra</strong>vi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02, 102/09) donese<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće upute, instrukcije i naredbe. Za donošenje takv<strong>ih</strong>propisa ovlašten je gene<strong>ra</strong>lni direktor Agencije.Članak 58.(Stupanje na snagu i objava)Ovo P<strong>ra</strong>vilo stupa na snagu osmog dana <strong>od</strong> danaobjavljivanja u "Službenom glasniku BiH".Broj 01-02-556-1/1326. veljače 2013. g<strong>od</strong>ineSa<strong>ra</strong>jevoPredsjedateljVijeća AgencijeNeven Tomić, v. r.На основу члана 8. став 4, члана 11. став 1. и члана 39.став 1, а у вези с чланом 4. став 2, тачке ц), д) и е) и чланом7. став 1. Закона о комуникацијама ("Службени гласникБиХ", број 31/03, 75/06, 32/10 и 98/12), Савјет Регулаторнеагенције за комуникације, на 61. сједници одржаној12.02.2013. године, усвојио јеПРАВИЛО 68/2013О ОБАВЉАЊУ ДЈЕЛАТНОСТИ ДАВАОЦАФИКСНИХ ЈАВНИХ ТЕЛЕФОНСКИХ УСЛУГАДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕЧлан 1.(Предмет правила)(1) Правилом о обављању дјелатности даваоца фикснихјавних телефонских услуга (у даљем тексту: Правило)прописују се услови за стицање права и основнаправила за обављање дјелатности комерцијалногдаваоца фиксних јавних телефонских услуга у Босни иХерцеговини.(2) Под фиксном јавном телефонском услугом у смислуовог Правила сматра се фиксна јавна телефонска услугакоју пружа правно лице којем је, у складу с овимПравилом, додијељена дозвола, а услуга се пружапрема кориснику који се налази у Босни и Херцеговини

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 70 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.или иностранству, под условом да се за пружање таквеуслуге користи телефонска нумерација Босне иХерцеговине и да се услуга у цјелини или дјелимичнопружа путем јавне електронске комуникационе мреже,опреме за комутацију и рутирање позива која се налазина територији Босне и Херцеговине.Члан 2.(Право на обављање дјелатности)(1) Право на обављање дјелатности даваоца фикснихјавних телефонских услуга има правно лице које је коднадлежног Суда регистровано за обављање дјелатностителекомуникација (61.10 и 61.20) стандардне класификациједјелатности.(2) Право на обављање дјелатности стиче се издавањемДозволе за пружање фиксних јавних телефонскихуслуга (у даљем тексту: дозвола) од стране Регулаторнеагенције за комуникације.(3) Дозвола се издаје уз сагласност Заједничког управногодбора за законито пресретање, на начин прописан"Одлуком о посебним обавезама правних и физичкихлица која пружају телекомуникационе услуге,администрирају телекомуникационе мреже и вршетелекомуникационе дјелатности, у погледу обезбјеђењаи одржавања капацитета који ће омогућитиовлашћеним агенцијама да врше законито пресретањетелекомуникација, као и капацитета за чување иобезбјеђење телекомуникационих података"("Службени гласник БиХ", број 104/06, 58/07).ДИО ДРУГИ - ПРАВА ДАВАОЦА ФИКСНИХ ЈАВНИХТЕЛЕФОНСКИХ УСЛУГАЧлан 3.(Минимална листа права)(1) Сваки давалац фиксних јавних телефонских услугаможе:a) да пружа јавне телефонске услуге на фикснимјавним електронским комуникационим мрежама уБосни и Херцеговини;б) да за потребе пружања својих услуга користителефонску нумерацију Босне и Херцеговине ипосебне идентификационе и сигнализационекодове, у складу с прописима Агенције;ц) да буде власник или посједује јавне електронскекомуникационе мреже намијењене за пружањефиксних јавних телефонских услуга и другихјавних телекомуникационих услуга, под условомда је прибавио прописану дозволу за обављањедјелатности оператора јавне електронскетелекомуникационе мреже, односно да језакључио споразум о кориштењу такве мреже совлашћеним оператором;д) да према прописаним условима остварује приступиздвојеној локалној петљи и међуповезивање соператором са значајном тржишном снагом, а сдругим операторима према условимакомерцијалног договора и интереса;e) да пружа различите форме универзалних услуга,као и да покрива различите географске области увези с пружањем универзалних услуга, када је ускладу с одговарајућим прописом овлашћен илизадужен да то чини;ф) испуњава и друге обавезе дефинисане Законом окомуникацијама и прописима донесеним наоснову тог закона, као и другим прописима.Члан 4.(Подручје пружања услуга)(1) Додијељеном дозволом давалац услуге стиче право дадјелује и пружа своје услуге на јавним електронскимтелекомуникационим мрежама у Босни и Херцеговини,према условима приступа и кориштења тих мрежа и напринципу да сваки корисник јавне телефонске услугеима неометан приступ другом таквом кориснику наподручју Босне и Херцеговине, а приступ кориснику уиностранству према посебним условима и цијенаматаквог приступа.(2) Додијељеном дозволом давалац услуге стиче правопружања јавних телефонских услуга у домаћем и међународномсаобраћају корисницима с пребивалиштем уБосни и Херцеговини, односно странцима који у складус важећим прописима бораве на територији Босне иХерцеговине.(3) Уколико одређена врста услуге то захтијева, Агенцијаможе посебним анексом дозволе уредити одређенетехничке или сигурносне детаље рада и пружањауслуге.Члан 5.(Обавезе корисника дозволе)(1) Давалац услуге ће обезбјеђивати приступ фикснимјавним телефонским услугама. Приступ ће омогућитикорисницима да одашиљу и/или примају националне имеђународне позиве, унајмање подржавајући говор,факс и пренос података.(2) Давалац услуге дужан је извршити међуповезивањеискључиво у складу с важећим прописима.(3) Кориснику дозволе могу бити додијељене и додатнеобавезе у складу с посебним прописима.(4) Давалац услуге дужан је да успостави и стално одржаваажурном базу података о носиоцима права коришћењасвих телефонских бројева које додјељује својимкорисницима ради пружања услуге, те на основу таквебазе података формирати електронски именик који ћесадржавати податке о оним активним корисницима којису дозволили приказ својих информација. Именик јејавно расположив сваком заинтересованом лицу, а назахтјев Агенције или надлежне институције заспровођење закона, давалац услуге је дужан омогућитиувид у базу свих активних корисника, као и податке оранијим корисницима телефонских бројева.(5) Посебно, давалац услуге ће:а) обезбиједити службу за давање информација изименика или ће обезбиједити да те информацијебуду доступне путем службе за давањеинформација из именика коју обезбјеђује баремједан од постојећих оператора, прематранспарентним и разумним условима;б) објавити именик у електронској форми на својојвеб страници у таквој форми да је могућепримијенити програме "читаче екрана" а у циљуомогућавања приступа за слијепа и слабовидналица;ц) на захтјев достављају, Агенцији бесплатно аосталим пружаоцима уз одговарајућу наплату,именик претплатника у електронској форми илионлајн у сврху пружања информација илиобјављивања именика;д) најмање једном у двије године, објавити принтанителефонски именик у којем ће приватни ипословни претплатници, као и јавне институције,бити одвојено уврштени или ће обезбиједити да те

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 71информације буду уврштене у именик којиобјављује барем један од постојећих оператора;е) омогућити да претплатник одлучи да ли ће његовброј бити доступан у телефонском именику.(6) Давалац услуге обезбиједиће бесплатан приступпретплатницима у сврху позивања служби хитнепомоћи, полиције, ватрогасаца или других службиуспостављених на основу закона или према посебномпроведбеном пропису који може донијети Агенција.(7) Давалац услуге ће обезбиједити службу за подршкууслуге, која ће бити намијењена и доступнакорисницима.(8) За вријеме проглашења законом одређених посебнихстања опасности, или када такво стање нијепроглашено а очигледно наступе ванредне околностиили општа опасност, давалац услуге ће пружити свумогућу помоћ институцијама и особама које суукључене у рјешавање таквих стања, и потпуниприоритет код пружања услуга ће дати функционисањутаквих служби.(9) Давалац услуге ће на захтјев надлежне институције и ускладу с одговарајућим законским прописима пружитипуни и неометани приступ својим базама података увези с услугом, и омогућити неометане везе заобављање функција законитог пресретања телекомуникацијана начин утврђен посебним прописима.Детаљи ових функција су повјерљиве информације и сњима давалац услуге поступа на начин прописанпосебним прописима.(10) Давалац услуге дужан је да обезбиједи да су његовеуслуге погодне за лица с инвалидитетом.(11) У случају да је кориснику дозволе додијељена обавезапостављања телефонских говорница, давалац услуге ће:а) обезбиједити јавне телефонске говорнице изадовољиће потребе корисника у смислу бројајавних телефонских говорница и географскогпокривања у складу с развојним планом,б) обезбиједити сљедеће услуге на свим јавнимтелефонским говорницама:1) приступ говорним услугама и служби давањаинформација из Именика;2) могућност бесплатног позивања хитнихслужби;3) приступ услугама бесплатним за позиваоца(позиви према "080").ц) обезбиједити да су на свим јавним телефонскимговорницама, које одржава давалац услуге,приказана сљедећа обавјештења:1) минимална тарифа за успостављање позива,информације о цијенама позива и дозвољениначин плаћања;2) локација јавне телефонске говорнице;3) изјава да се хитни позиви могу обавитибесплатно;4) изјава да ли долазни позиви могу или немогу бити примљени;5) контакт информације у случају приговора науслуге.(12) Давалац услуге је одговоран за инсталацију, поправак иодржавање сопствених јавних телефонских говорница.(13) Давалац услуге ће обезбиједити мјеста за куповинутелефонских картица и информацију гдје се исте могукупити.(14) Уколико давалац услуге жели да повуче из употребејавну телефонску говорницу, тада ће се, гдје је томогуће, на говорници приказивати обавјештење о томенајмање 30 дана прије повлачења говорнице изупотребе.(15) Давалац услуге одређује услове свог пословања,описује услуге које нуди и одређује цијене таквихуслуга. Услови пословања, опис услуга и цијене, као иизмјене истих, достављају се Агенцији у складу саЗаконом о комуникацијама и одговарајућим правиломАгенције.(16) Давалац услуге дужан је успоставити систем заштитепретплатника што укључује и обавезу разматрањарекламација и притужби у вези с пружањем јавнетелефонске услуге.(17) Давалац услуге може започети с пружањем услуга теккада у складу са законом буде обављен техничкипријем његових апарата и опреме и извршенотестирања рада и услуга у складу с Референтноминтерконекционом понудом (РИП), ако је то случај.(18) Давалац услуге је дужан прије почетка пружања услугадоставити Агенцији писмену изјаву у којој ће навестина који начин су испуњене обавезе из овог члана.Члан 6.(Претплатнички односи)(1) О пружању услуге закључује се писмени уговор скорисником, односно сматра се да је такав уговорзакључен куповином картице, допунског кредита илидругог одговарајућег средства којим се остварује правона коришћење услуге.(2) Уговор о пружања услуга се објављује у типској формиу складу с посебним прописима Агенције којима сеуређују услови пружања јавних телекомуникационихуслуга и односи са корисницима. Агенција можезахтијевати измјену појединих одредби уговора у циљузаштите права претплатника.(3) У случају да претплатник није платио цијели или диорачуна за коришћење услуга које су предмет овогПравила, било које мјере које предузима давалацуслуге:а) биће пропорционалне и недискриминаторне;б) биће претходно дефинисане и као такве објављенеу условима пословања даваоца услуге;ц) обезбиједиће претплатнику правовременоупозорење о могућем прекиду пружања услугаили искључењу претплатника и прије било каквогпрекида у пружању услуга или искључењапретплатника, при чему ће се сматрати да је таквоупозорење дато и када је назначено уз рачун запружање услуге;(4) У додатку обавеза из претходних ставова овог члана,давалац услуге ће детаљно информисати кориснике омјерама које се предузимају у случају неплаћања.(5) Давалац услуге дужан је поступати у складу содговарајућим правилима Агенције којима се уређујепитање услова пружања јавних телекомуникационихуслуга.Члан 7.(Квалитет услуга)(1) Давалац услуге дужан је, по питању показатељаквалитета услуга и метода мјерења за фиксне јавнетелефонске услуге, пружати услугу у складу спрописаним стандардима у Босни и Херцеговини(BAS), Европског института за телекомуникационестандарде (ETSI), правилима и упутствима које издајеАгенција.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 72 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.(2) Давалац услуге ће обезбиједити пружање јавнихтелекомуникационих услуга 24 часа дневно, седам данау недјељи.(3) У случају да давалац услуге намјерава трајно престати спружањем услуга, дужан је да то на одговарајући начини на вријеме најави својим претплатницима, као иоператорима у сарадњи с којима пружа услугу, а ускладу с РИП-ом, ако је то случај.(4) Давалац услуге дужан је, на начин како се то од његазатражи, доставити Агенцији резултате сопственихмјерења успјешности пружања услуга и квалитета рада.(5) Давалац услуге дужан је обезбиједити одговарајућиквалитет услуга, дефинисан параметрима и роковимадатим у развојном плану.Члан 8.(Обрачунавање)(1) Давалац услуге дужан је успоставити сопствени системза регистровање, мјерење и обрачун остваренихфиксних јавних телефонских услуга.(2) Давалац услуге ће обезбиједити својим претплатницимарачуне с приказом обрачунских ставки којиомогућавају верификацију и контролу накнадаобрачунатих за коришћење фиксних јавнихтелефонских услуга у складу с посебним прописимаАгенције, којима се уређују услови пружања јавнихтелекомуникационих услуга и односи с корисницима.(3) На захтјев корисника услуге, давалац услуге можемодификовати приказ обрачунских ставки у рачуну акоје то технички изводљиво и ако не захтијева посебнетрошкове.(4) Давалац услуге дужан је водити прописну евиденцијусвих издатих обрачуна за услугу и чувати датудокументацију у роковима предвиђеним законскимпрописима, те исту на захтјев Агенције или другогнадлежног органа ставити на увид.Члан 9.(Међународне услуге)(1) Давалац услуге је дужан на захтјев Агенције доставитиинформације о свим међународним уговорима опружању јавне телефонске услуге које је закључио састраним операторима, било да се услуга остваруједиректно или транзитом.(2) Агенција може захтијевати измјену одредби међународногуговора који је давалац услуге закључио састраним оператором, уколико такве одредбе нису ускладу с правилима Агенције и Законом окомуникацијама, односно може предмет делегиратиКонкуренцијском савјету Босне и Херцеговине ако сесматра да се споразумом нарушава конкуренција натржишту телекомуникација.(3) Давалац услуге слободно одабире рутирање међународногсаобраћаја.(4) Кориснику дозволе није дозвољено да закључујеуговоре са страним оператором којима се ограничавадругим операторима из Босне и Херцеговине дазакључују исте или сличне уговоре с тим странимоператoром.Члан 10.(Технички стандарди и спецификације)Давалац услуге ће обезбиједити да сва опрема која будепуштена у употребу, везано за функционисање мреже, буде ускладу с Правилом о техничким захтјевима за радио ителекомуникациону опрему у јавним телекомуникациониммрежама, другим правилима и прописима које може дадонесе Агенција или друга надлежна институција, и у складус РИП-ом, ако је то случај.Члан 11.(Забрана нелојалне конкуренције)(1) Давалац услуге неће, на било који начин, условљаватипретплатницима пружање своје основне телефонскеуслуге уз обавезу да претплатници прихвате и некудругу услугу, или због пружене услуге буду обавезнида закључе уговор о коришћењу друге телекомуникационеуслуге, сличан правни или економски посао.Изузетак чине услуге које се из техничких разлога немогу искључити или представљају предуслов зареализацију неке друге телекомуникационе услуге.(2) Изузетно, уз основну телефонску услугу давалац услугеможе нудити на тржишту друге видове везаних понуда,међутим мора оставити кориснику могућност дакористи сваку услугу и засебно, под условима који нећебити знатно неповољнији у односу на коришћењевезане понуде.(3) Давалац услуге за којег је утврђено да има значајнутржишну снагу на тржишту које може, али не морабити телекомуникационо, или ужива посебнеекономске погодности или право на субвенционисањеиз јавних или других извора, неће вршитисубвенционисање цијена услуга пружених на основудозволе, како не би узроковао нелојалну конкуренцијудругим операторима који немају такву позицију илиповољности.(4) У циљу обезбјеђивања транспарентности протокауслуга и средстава између различитих сектора у којимапослује, корисник из става (2) овог члана ће наадекватан начин раздвајати своје пословне активностикоје се не односе на пружање услуге по овој дозволи.Претходно ће се учинити путем засебнерачуноводствене евиденције обрачуна трошкова идобити остварене по услузи из дозволе.(5) Уколико постоји оправдана сумња да давалац услугеврши неправично субвенционисање телекомуникационихуслуга које пружа у складу с овом дозволом,Агенција ће по службеној дужности или на захтјев лицакоје има правни интерес покренути одговарајућипоступак. У сврху спровођења поступка давалац услугеће, на захтјев Агенције, омогућити увид у пословнекњиге и евиденције, као и појединости о расподјелитрошкова.(6) У случају да Агенција утврди да постоји неправичносубвенционисање телекомуникационих услуга којепружа давалац јавних телефонских услуга, Агенција ћеиздати одговарајући налог по том питању, а по потребиће спровести и поступак ради изрицања санкција ако зато постоји основа.Члан 12.(Забрана дискриминације)Код пружања услуга давалац неће у било ком смислудати предност нити дискриминисати кориснике, при чему сепод дискриминацијом неће сматрати примјена различитихуслова за пружање услуге према одређеним јаснодефинисаним категоријама и критеријумима који сууспостављени уз поштивање прописане процедуре најавеуслова пословања и цијена. Примјена повољнијих услова неможе се дефинисати појединачно, само ради давањаповлашћеног положаја одређеном лицу или лицима, већмора имати уопштени карактер за свако лице које испуњаваодређени јасно дефинисани критеријум и које то затражи.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 73Члан 13.(Коришћење телефонске нумерације, сигнализационих иидентификационих кодова)Давалац услуге дужан је да за пружање својих услуга ујавној телефонској мрежи користи телефонску нумерацију,сигнализационе и идентификационе кодове који су у складус Планом бројева за телефонске услуге у БиХ и Правилом оуправљању планом бројева за телефонске услуге у БиХ, каои другим прописима Агенције.Члан 14.(Достављање информација)(1) Давалац услуге дужан је, у року који одреди Агенција,доставити било које информације у вези с обављањемдјелатности по основу додјељивања дозволе.(2) Давалац услуге дужан је једном годишње, до рока којиодреди Агенција, доставити Агенцији годишњиизвјештај о:а) постигнутом развоју мреже;б) новим услугама које се уводе;ц) употреби капацитета система (број корисника);д) скопљеним уговорима о интерконекцији иизнајмљеним линијама;е) закљученим међународним уговорима.(3) Агенција може прописати одговарајуће обрасце накојима ће се достављати информације и извјештаји изставова (1) и (2) овог члана, те ће добијене податкеодговарајуће обрадити и по потреби јавно објављиватиради праћења стања и статистике тржишта телекомуникација,уз поштивање прописа о повјерљивостиинформација.Члан 15.(Тајност телекомуникације)(1) Давалац услуге ће предузети све неопходне мјерепотребне за заштиту приватности и повјерљивостиинформација до којих дође у вези с пружањем услугеиз дозволе. Такве информације се могу користити самона законом прописани начин.(2) У случају да су информације које давалац услугедоставља Агенцији комерцијално или на други начинповјерљиве, Агенција ће користити такве информацијесамо у оквиру своје законске надлежности, односнопрослиједиће их другим надлежним органима ако је тозаконом изричито предвиђено.(3) Давалац услуге дужан је приликом давањаинформација или извјештаја на захтјев Агенцијенавести за које од достављених информација сматра дасу повјерљиве природе. Тајност и повјерљивост таквихинформација разматраће се у складу са Законом ослободи приступа информацијама и другимодговарајућим прописима, уз максималну заштитуинтереса корисника дозволе и других лица.Члан 16.(Безбједоносне и еколошке обавезе)(1) Давалац услуге ће предузети све неопходне мјере ипримијенити прописе о техничкој заштити у вези спруженом услугом, било да се исто односи на његовезапосленике или кориснике.(2) Давалац услуге дужан је да обезбиједи да суинсталација, рад и одржавање цјелокупне опремевезане за пружање услуга у складу с важећимпрописима и стандардима из области безбједности изаштите околине.Члан 17.(Рјешавање рекламација и притужби)(1) Давалац услуге дужан је рјешавати рекламације ипритужбе корисника услуге на начин који одредиопштим условима пословања и у складу с правилимакоје пропише Агенција.(2) Давалац услуге учиниће доступним на својој вебстраници, као и продајним мјестима услуге,одговарајући линк, или барем један штампанипримјерак "Правила о врстама и начину рјешавањапритужби на јавне телекомуникационе услуге којерјешава Регулаторна агенција за комуникације"("Службени гласник БиХ", број 61/12), а такође ће насвакој негативној одлуци по рекламацији или притужбикорисника услуге назначити кориснику гдје се можеупознати с условима за подношење притужбеАгенцији.(3) Изузев у обиму који је прописан ставом (2) овог члана,давалац услуге у својим одлукама по рекламацијамаили притужбама корисника неће поучавати корисникеда је дозвољена жалба против такве одлуке предАгенцијом, односно да се требају обратити Агенцији.ДИО ТРЕЋИ - ПОСТУПАК ЗА СТИЦАЊЕ ПРАВА НАОБАВЉАЊЕ ДЈЕЛАТНОСТИЧлан 18.(Претходна сагласност)(1) Прије подношења захтјева за издавање дозволе, правнолице из члана 2. став (1) овог Правила дужно је дазатражи издавање сагласности из члана 30. став (2)"Одлуке о посебним обавезама правних и физичкихлица која пружају телекомуникационе услуге,администрирају телекомуникационе мреже и вршетелекомуникационе дјелатности, у погледу обезбјеђењаи одржавања капацитета који ће омогућитиовлашћеним агенцијама да врше законито пресретањетелекомуникација, као и капацитета за чување иобезбјеђивање телекомуникационих података" ("Службенигласник БиХ", број 104/06 и 58/07).(2) Захтјев за издавање сагласности из става (1) овог чланаподноси се на обрасцу који ће заинтересованом лицуобезбиједити Агенција на његов писмени захтјев. Уззахтјев, подносилац ће добити упутство о даљемпоступању. О издатој сагласности надлежни органобавјештава Агенцију службеним путем.(3) По пријему обавијести о томе да ли правно лице изчлана 2. став (1) овог Правила испуњава услове запримјену функције законитог пресретања, Агенција ћебез одлагања обавијестити то лице о мишљењунадлежног органа и упутити га о могућностиподношења захтјева за издавање дозволе.Члан 19.(Подношење захтјева)(1) Правно лице из члана 2. став (1) овог Правила, којеиспуњава услове за примјену функције законитогпресретања, дужно је да прије почетка обављањадјелатности поднесе Регулаторној агенцији закомуникације захтјев за издавање дозволе. Захтјев сеподноси на обрасцу који ће бити расположив на вебстраници Агенције: www.<strong>ra</strong>k.ba.(2) Захтјев за издавање дозволе је комплетиран ако садржи:а) уредно попуњен образац захтјева са свимприлозима, овјерен потписом и печатом лицаовлашћеног за заступање и сачињеним премаупутству које је расположиво на веб странициАгенције: www.<strong>ra</strong>k.ba;

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 74 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.б) извод из судског регистра о регистрацији фирмене старији од мјесец дана, прије дана подношењазахтјева;ц) овјерену копију увјерења о регистрацији коднадлежне пореске управе;д) овјерену копију увјерења о одређивању Јединственогидентификационог броја фирме.(3) По пријему захтјева, Агенција ће закључком позватиподносиоца захтјева да у року од 15 дана извршиуплату накнаде за обраду захтјева, као и да извршиуплату административне таксе на захтјев.Члан 20.(Издавање дозволе)(1) О испуњењу услова за издавање дозволе Агенцијадоноси посебан закључак којим ће се позватиподносилац захтјева да у року од 15 дана, од данаизвршене доставе закључка, достави Агенцији доказ оизвршеној уплати административне таксе на рјешење,као и првог износа накнаде за коришћење дозволепрема рачуну који ће се подносиоцу доставити уззакључак. Подносилац захтјева неће се посебноопомињати у случају пропуста да изврши уплату позакључку из овог става.(2) По достављању доказа о извршеном плаћању из става(1) овог члана, Агенција издаје дозволу и доставља јеподносиоцу захтјева.(3) У случају да у року од 30 дана од дана доставезакључка из става (1) овог члана не буде извршеноплаћање административне таксе на рјешење и првогизноса накнаде за коришћење дозволе, сматраће се да јеподносилац одустао од захтјева. У том случајууплаћена административна такса на захтјев и накнада заобраду захтјева за издавање дозволе неповратнопропада.Члан 21.(Садржај дозволе)(1) У дозволи се наводе основни подаци о носиоцудозволе, подручје обављања услуге, декларише сеправо носиоца дозволе да обавља дјелатност даваоцафиксних јавних телефонских услуга, а можесадржавати и друге потребне одредбе.(2) Дозвола се издаје на период важења десет година, узмогућност продужења тог периода.Члан 22.(Обавјештавање о издатој дозволи)Агенција на својој web страници: www.<strong>ra</strong>k.ba објављујелисту активних оператора с пратећим информацијама оиздатој дозволи.ДИО ЧЕТВРТИ - ТРЖИШНА ПОЗИЦИЈАЧлан 23.(Наметање посебних обавеза)Агенција је овлашћена да операторима, за које сеутврди да према одредбама Закона о комуникацијама илипрописима донесеним на основу тог закона имају значајнутржишну снагу на релевантном тржишту телекомуникација,наметне, сем општих права и обавеза прописаних овимПравилом, и друге посебне обавезе.ДИО ПЕТИ - ФИКСНЕ ЈАВНЕ ТЕЛЕФОНСКЕУСЛУГЕЧлан 24.(Фиксне јавне телефонске услуге)(1) Фиксним јавним телефонским услугама сматрају сеуслуге које су доступне јавности за упућивање ипримање, директно или индиректно, домаћих илидомаћих и међународних позива преко броја, односнобројева у националном или интернационалном планунумерисања.(2) Поред основне услуге из става (1), фиксне јавнетелефонске услуге укључују и:a) посебне телекомуникационе услуге, за које јепрописима донесеним на основу закона утврђенаобавезност пружања ("преносивост телефонскихбројева", "предизбор оператора", "избороператора", "именик" и остале сличне услуге);б) додатне услуге, које представљају допунуосновној услузи и које се не могу користити безосновних услуга, или подразумијевају разнеопције коришћења јавне телефонске услуге, штоможе укључивати нпр. забрану приказаидентификације, преусмјеравање позива, позив начекању, забрану позива, формирање корисничкихгрупа, као и друге расположиве техничке опцијекоришћења које нуди давалац услуге, без обзирада ли се за коришћење таквих опција наплаћујепосебна накнада;ц) друге услуге које не потпадају под наприједописане у овом ставу, а које може да уведеовлашћени оператор јавних телекомуникационихуслуга и које се заснивају на обављањутелекомуникације на захтјев корисника,изузимајући услуге које нису уређене Законом окомуникацијама већ су уређене посебнимзаконима или прописима донесеним на основу тихзакона;д) обавезне услуге, уз основне фиксне јавнетелефонске услуге, су:1) именик2) преносивост телефонских бројеваe) даваоци фиксних јавних телефонских услугаимају право да захтијевају закључење интерконекционихи других споразума с операторима сазначајном тржишном снагом ради пружања услугаиз става (2) тачке ц) и д) овог члана, у складу спосебним обавезама и у обиму наметнутом таквимоператорима.(3) Корисници фиксних телефонских услуга могукористити искључиво телефонске апарате који су, ускладу с европским стандардима, односно апарате којина себи имају ознаку ЦЕ, и не смију коришћењембежичних апарата узроковати штетне сметње другимтелекомуникационим услугама, апаратима илипосебним услугама.Члан 25.(Телефонски позив)(1) Позивајућим и позваним бројем сматра се број са којегје инициран позив и број према којем је усмјерен позив.Позивајући и позвани број користе се заидентификацију страна у покушаном или оствареномтелефонском позиву, без обзира да ли се бирање вршиод стране корисника услуге, или аутоматскипосредством одговарајућег корисничког или другогуређаја.(2) Телефонским позивом сматра се једна или више веза(комуникација) остварених између два или вишекорисника и/или услуга посредством пружене фикснејавне телефонске услуге. Посредством терминалногуређаја, који може бити телефон или други апарат којиомогућава коришћење јавне телефонске услуге,омогућава се кориснику и/или услузи да путемоствареног телефонског позива приступи другом

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 75кориснику и/или услузи, без обзира да ли је такав другикорисник/услуга у Босни и Херцеговини илииностранству.(3) Телефонски позив сматра се успостављеним када сезатвори комуникација између позивајућег терминалногуређаја и позваног терминалног уређаја, а што јепотврђено размјеном одговарајућег сигнализационогсаобраћаја. Одговореним позивом сматра сеприхватање долазног позива од позване стране, било даје то учињено личним јављањем, или јављањемодговарајућег терминалног уређаја/посебне услуге.(4) Позив упозорења је позив успостављен с циљем да секорисник обавијести да му је упућен други позив, алитај други позив још увијек није успостављен иуспоставиће се након одговарајуће акције позиванестране.(5) Покушај телефонског позива означава одговарајући низрадњи које је предузео корисник јавне телефонскеуслуге покушавајући да успостави позив с другимкорисником, терминалним уређајем или услугом.Прекинут покушај телефонског позива је покушајпозива прекинут од стране позивајуће стране.(6) Раскинут телефонски позив означава прекидуспостављеног позива без обзира да ли је позивањепрекинуто по жељи позиваоца или из техничких/другихразлога.(7) Злонамјеран позив је позив који за циљ имаузнемиравање корисника телефонског броја, ометање,пријетњу или другу сличну злоупотребу могућностијавне телефонске услуге.(8) Позив према хитним службама означава позивуспостављен бирањем неког од посебних бројеваодређених за остваривање посебних функција јавнихслужби сигурности, безбједности, информација илипомоћи.(9) Позив према услугама додане вриједности означавапозив успостављен бирањем неког од посебних бројеваодређених с циљем омогућавања посебних услуга којупружа носилац бираног броја или треће лице уз наплатутарифе позива различите од уобичајене.(10) Позив према служби телефонских информација идругих служби даваоца јавне телефонске услугеозначава позив успостављен бирањем неког одпосебних бројева/кратких кодова одређених за потребеизвршења сервисних обавеза и функција даваоца јавнетелефонске услуге.(11) Позив у домаћем саобраћају означава позив започет сброја и успостављен према броју из телефонскенумерације Босне и Херцеговине.(12) Позив у међународном саобраћају означава позивзапочет с броја из телефонске нумерације Босне иХерцеговине и успостављен према броју из телефонскенумерације у иностранству.(13) Позив у фиксној телефонској мрежи означава позивуспостављен између два телефонска броја од којих сеоба налазе у фиксној телефонској мрежи.(14) Позив према мобилној телефонској мрежи означавапозив код којег је позивајућа страна у фикснојтелефонској мрежи а позвана страна у мобилнојтелефонској мрежи.(15) Позив према сателитском телефону означава позив кодкојег је позвана страна корисник у сателитскојтелефонској мрежи(16) Позив на захтјев означава позив који је започео давалацјавне телефонске услуге или трећа страна на претходноучињени захтјев корисника, без обзира да ли је тајзахтјев генерисан коришћењем техничке опције или надруги начин.Члан 26.(Избор оператора - Carrier Selection)(1) Избор оператора (Carrier Selection) означава могућностда претплатник једног даваоца јавне телефонске услугеоствари телефонски позив путем другог даваоца јавнетелефонске услуге бирањем посебног броја.(2) Агенција може проведбеним прописима уредитипосебне услове за пружање услуге Избор оператора.Члан 27.(Предизбор оператора - Carrier Preselection)(1) Предизбор оператора (Carrier Preselection) означавамогућност да претплатник једног даваоца јавнетелефонске услуге оствари све или одређене врстетелефонских позива путем другог даваоца јавнетелефонске услуге коришћењем одговарајуће техничкеопције.(2) Агенција може проведбеним прописима уредитипосебне услове за пружање услуге Предизбороператора.Члан 28.(Телефонска картица - Calling Card)(1) Телефонска картица (Calling Card) је услуга којаомогућава успоставу позива бирањем посебноодређеног телефонског броја и идентификације путемпосебног ПИН броја или електронског записа картице,при чему се наплата позива врши умањењемрасположивог износа новчаног кредита везаног законкретну телефонску картицу.(2) Агенција може проведбеним прописима уредитипосебне услове за пружање услуге Телефонска картица.Члан 29.(Номадска телефонија)(1) Номадска телефонија је услуга која омогућавакориснику којем је оператор додијелио прикључак сномадским телефонским бројем и чије коришћење јенезависно од географске локације, да реализује одлазнии долазни телефонски саобраћај у телекомуникациониммрежама на подручју БиХ под условима који сукомпаративни оним под којима исти саобраћајреализује корисник услуге којем је додијељенприкључак с географским бројем.(2) Агенција може проведбеним прописима уредитипосебне услове за пружање услуге Номадскателефонија.ДИО ШЕСТИ - ДОДАТНЕ ТЕЛЕФОНСКЕ УСЛУГЕЧлан 30.(Корисничка група)Корисничка група је услуга код које давалац услугеомогућава формирање одређене групе телефонскихбројева/група по избору корисника услуге којима ће се јавнателефонска услуга пружати под условима различитим одуслова основне телефонске услуге.Члан 31.(Идентификација броја)(1) Идентификација броја је услуга која омогућава да сеприкаже позивајући број са могућим додатниминформацијама о позивајућој страни.(2) Ограничење приказа позивајућег броја је услуга којаомогућава позивајућој страни да онемогући приказ свогброја позваној страни.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 76 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Члан 32.(Забрана долазних позива)Забрана долазних позива је услуга која омогућавакориснику да забрани одређене долазне позиве, било да серади о одређеним категоријама долазних позива одабранимиз групе једне или више категорија бројева/услуга, или сеодноси на све долазне позиве. При томе могућносткорисника да обавља позивање остаје омогућена.Члан 33.(Забрана одлазних позива)(1) Забрана одлазних позива је услуга која омогућавакориснику да забрани одређене одлазне позиве, било дасе ради о одређеним категоријама одлазних позиваодабраним из групе једне или више категоријабројева/услуга, или се односи на све одлазне позиве.При томе могућност корисника да прима позиве остајеомогућена, као и могућност позивања хитних служби.(2) Забрана одлазног позивања може се извршити и само замеђународни саобраћај.Члан 34.(Преусмјеравање позива)(1) Просљеђивање позива је услуга која омогућава да седолазни позиви просљеђују на различиту локацијудефинисану од позване стране.(2) Просљеђивање с преусмјеравањем је услуга којаомогућава да се долазни позив преусмјери у случају даје бирани број заузет, или након одређеног бројазвоњења, или у случају преоптерећења бројем позивана чекању.(3) Просљеђивање позива у односу на одредиште је услугакоја омогућава кориснику да се долазни позивипреусмјеравају на основу географске локацијепозивајуће стране, времена и датума, дана у недјељи исл., идентитета позивајуће линије корисника,карактеристика услуге, приоритета или износа тарифекоја се примјењује.Члан 35.(Позив на чекању)(1) Позив на чекању је услуга која омогућава прекидкомуникације на успостављеном телефонском позиву, азатим, уколико се то жели, поновну успоставукомуникације. За вријеме чекања другој страни се можеемитовати одговарајућа порука или звук.(2) Позив на чекању може се примијенити и када вишепозивалаца чека у реду позивања док се не ослободилинија за остварење позива.(3) Агенција може проведбеним прописом утврдитимаксимални период чекања, након којег се позив морапоново успоставити или раскинути.(4) За одређене врсте услуга Агенција може проведбенимпрописом забранити коришћење услуге позива начекању.(5) Индикација позива на чекању је услуга којаодговарајућим звучним сигналом назначава корисникукоји је у току реализације позива да постоји и другидолазни позив који је на чекању како би он могаоодговорити на тај позив, одбити га или игнорисати.Члан 36.(Ограничење позива)(1) Ограничење позива је услуга која омогућава мјерењеукупног броја позива, времена или количине саобраћајапрема неком одређеном броју/услузи или групибројева/услуга и која аутоматски блокира даљепозивање према њима чим мјерена вриједност достигнепретходно задати параметар.(2) За одређене врсте услуга Агенција може проведбенимпрописом успоставити максимални параметар чијимдостизањем је давалац услуге дужан да блокиракориснику даље позивање, изузев ако је корисникпосебно уговорио друге параметре или неограниченопозивање одређеног броју/услуге или скупинебројева/услуга.Члан 37.(Вријеме између позива)Вријеме између позива је услуга којом се на захтјевкорисника успоставља одређени период времена који морапротећи прије него се омогући наредни позив.Члан 38.(Биљежење позива)Биљежење позива је услуга која омогућава да се записса подацима о позивању похрани сваки пут када се остварипозив према одређеном броју ради даљег коришћења запотребе корисника.Члан 39.(Управљање позивима)Управљање позивима је услуга која омогућавакорисницима да одреде начин поступања с долазнимпозивима путем одређених параметара које они могу сами дапостављају преко свог корисничког профила.Члан 40.(Емитовани позив)(1) Емитовани позив је истовремени позив позивајућестране према више позиваних корисника с циљемемитовања одговарајуће поруке.(2) Емитовани позив према свим корисницима могувршити само посебно одређене јавне службеобавјештавања и узбуњивања у оквиру обављања своједјелатности.(3) Емитовани позив могу вршити и даваоци услуга премакорисницима који су посебно прихватили примањеемитованих позива у оквиру неке услуге или посебногпословног односа који имају с даваоцем услуге којиемитује позив.Члан 41.(Извршење позива заузетом/недоступном претплатнику)(1) Извршење позива заузетом претплатнику је услуга којаомогућава позивајућој страни да буде обавијештена озаузетости бираног броја и да се позив доврши када онпостане слободан, без поновног бирања.(2) Извршење позива недоступном претплатнику је услугакоја се веже за корисничку/терминалну мобилност икоја се може користити да се успостави позив кадамрежа лоцира корисника чија локација претходно нијебила позната.Члан 42.(Конференцијски позив)Конференцијски позив је услуга која омогућава давише позивајућих/позваних страна учествује у заједничкојконверзацији.Члан 43.(Консултативни позив)Консултативни позив је услуга која омогућавамогућност да се позив стави на чекање, успостави другипозив и мијења позвана страна пребацивањем с једног надруги позив.Члан 44.(Позив уз коришћење кредитне картице)Позив уз коришћење кредитне картице је услуга којаомогућава позивајућој страни да јој се позив наплати на

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 77терет броја рачуна назначеног на валидној кредитнојкартици која се користи за плаћање позива.Члан 45.(Модификација у току позива)Модификација у току позива је услуга која омогућавакориснику да унутар успостављеног позива пређе с једневрсте позива на другу врсту позива без промјенеуспостављене крајње конекције.Члан 46.(Наручени аутоматски позив)Наручени аутоматски позив је услуга која омогућава дасе у задато вријеме и дан изврши аутоматско позивање стерминалног уређаја корисника према одређеном броју илислужби (искључујући услугу буђења).Члан 47.(Друге услуге и опције)(1) Давалац услуге може дефинисати и другу услугу илиопцију пружања услуге, различиту од услуга наведениху члановима 31. до 46. овог Правила, под условом да сетаква услуга јасно разликује од оних наведених учлановима 31. до 46. овог Правила. Давалац услугедужан је јасно описати такву услугу или опцијупружања услуге.(2) У опису услуге и јавној понуди услуге давалац можекористити и друге називе од оних наведених учлановима 31. до 46. овог Правила, али је кодприбављања сагласности или предочавања условапословања дужан да назначи на коју услугу/опцијудефинисану овим Правилом се односи такав другачијиназив.ДИО СЕДМИ - ЗАКЉУЧИВАЊЕМЕЂУОПЕРАТОРСКИХ УГОВОРАЧлан 48.(Међуоператорски уговори)(1) О пружању фиксних јавних телефонских услуга намрежи другог оператора закључује се писани уговор(међуоператорски уговор). Обавијест о закључењууговора доставља се Агенцији у року од 15 дана од даназакључења на обрасцу који ће бити расположив на вебстраници Агенције: www.рак.ба.(2) Међуоператорским уговором сматра се сваки уговорзакључен између даваоца фиксне јавне телефонскеуслуге и другог даваоца јавне телекомуникационеуслуге/оператора јавне електронске комуникационемреже, под условом да се такав уговор односи напружање или сарадњу у пружању фиксних јавнихтелефонских услуга.(3) Међуоператорски уговори, поред општих облигационоправнихелемената, морају да садрже:а) назначење правног основа за обављањедјелатности у телекомуникацијама или пружањејавних телекомуникационих услуга сваке одуговорних страна;б) опис телекомуникационих услуга или предметапословне сарадње;ц) обим телекомуникационих услуга или пословнесарадње, описано уз употребу техничкихпараметара, капацитета, других карактеристика,стандарда или описано на други погодан начин;д) временско трајање уговора с тачном назнакомпериода на који је закључен, односно назнакомминималног периода на који је уговор закљученуколико се исти закључује на неодређено вријеме;е) услове раскида уговора уз прецизан описпоступања с постојећим корисницима услуга какоби се обезбиједила непрекидност пружања услуга.(4) Даваоци услуга су дужни користити јавну електронскукомуникациону мрежу и пружати услуге на таквојмрежи у складу с одредбама међуоператорског уговораи у складу с важећим прописима, а посебнопоштивајући:а) права постојећих корисника услуге;б) безбједност рада и интегритет мреже;ц) међуоперативност услуга;д) непрекидност услуга.ДИО ОСМИ - ПРЕКРШАЈИЧлан 49.(Прекршаји)Прекршаји, врсте казни и износи новчаних казни закршења овог Правила прописани су Прегледом повреда иодговарајућих казни које изриче Регулаторна агенција закомуникације ("Службени гласник БиХ", број 35/2009).ДИО ДЕВЕТИ - НАКНАДЕ ЗА ОБАВЉАЊЕДЈЕЛАТНОСТИЧлан 50.(Накнаде)(1) Износи и услови плаћања накнаде за обраду захтјева заиздавање дозволе и накнаде за годишње коришћењедозволе уређују се посебним правилом Агенције.(2) У случају неплаћања у прописаном року накнаде загодишње коришћење дозволе, Агенција ће истеком 30дана од дана када се требало извршити плаћање послужбеној дужности донијети рјешење којим ћеогласити да је дозвола за коју није плаћена накнадапрестала да важи.(3) У случају да је онемогућена достава рјешења из става(2) овог члана на адресу пословања оператора уписануу судском регистру правних лица, достава ће сеизвршити путем огласне плоче Агенције, а обавијест отоме ће се ставити и на веб страницу Агенције:www.<strong>ra</strong>k.ba. Достава ће се сматрати извршеном 15 данаод дана стављања рјешења на огласну плочу Агенције.(4) На основу рјешења из става (2) овог члана, Агенција ћео наплати неизмирене накнаде одлучити посебнимрјешењем којим се налаже плаћање накнаде, и које седоноси у скраћеном управном поступку.Члан 51.(Престанак важења дозволе по изјави)(1) По изјави оператора да престаје с коришћењем дозволе,Агенција ће по службеној дужности донијети рјешењекојим ће огласити да је дозвола престала да важи сданом одређеним тим рјешењем.(2) У случају да постоји неизмирен дуг с даном престанкаважења дозволе, Агенција ће о наплати неизмирененакнаде одлучити по службеној дужности посебнимрјешењем које се доноси у скраћеном управномпоступку.(3) Престанком важења дозволе престаје и право наобављање дјелатности. Оператор је дужан даномдавања изјаве о престанку обављања дјелатности, илипосебно назначеним даном, обуставити обављањедјелатности и коришћење права из дозволе.ДИО ДЕСЕТИ - СТАТУСНЕ ПРОМЈЕНЕЧлан 52.(Статусне промјене оператора)(1) Уколико оператор изврши статусне промјене у видуспајања, припајања, подјеле оператора или оснивања

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 78 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.нове фирме уз издвајање дјелатности телекомуникацијаод стране истих оснивача, ново правно лице задржаћеправо на коришћење дозволе само ако испуни услове изчлана 2. став (2) овог Правила.(2) У случају статусних промјена из става (1) овог члана,споразумом или уговором којим се уређују те статуснепромјене уједно се морају уредити и питања наставкаобављања дјелатности оператора и преузимањапостојећих правних обавеза насталих у вези спружањем услуга на мрежи или уговореног приступамрежи који је прије наступања статусне промјенепружен другом оператору телекомуникација.(3) Код издвајања дјелатности уз оснивање нове фирме,сматра се да се ради о истим оснивачима ако јеоснивачки капитал нове фирме истовјетан најмање 51%оснивачког капитала с више од 50% истих оснивачапретходног оператора, и под условом да постоји одлукаоснивача постојећег оператора о издвајању дјелатности.(4) Оператор је дужан да прије извршеног спајања,припајања, подјеле или издвајања дјелатности доставиАгенцији писмену обавијест о намјери извршењастатусне промјене, те је уз ту обавијест дужан дадостави одговарајућу одлуку оснивача као и споразумили уговор којим се уређује промјена.(5) Правно лице које је преузело обављање дјелатностидужно је најкасније 15 дана, по извршеној статуснојпромјени из овог члана, о томе писмено обавијеститиАгенцију.(6) Уз обавијести из става (5) овог члана, правно лице којеје преузело дјелатност дужно је поднијети захтјев запренос дозволе. Дозвола ће се пренијети ако се испунеуслови за издавање дозволе прописани овим Правилом.О извршеном преносу дозволе доноси се посебнорјешење.(7) До доношења рјешења из става (6) овог члана, правнолице које је преузело дјелатност оператора настављапружати уговорене услуге према условима дозволеоператора који се спојио или припојио, што ће сеутврдити посебним рјешењем. За пружање услуге унаведеном периоду наплаћује се накнада као да јеправном лицу које је преузело дјелатност операторадодијељена дозвола.(8) Уколико се утврди да правно лице које је преузелодјелатност оператора не испуњава услове за додјелудозволе, али да се ради о отклоњивим недостацима,наложиће се посебним закључком рок за отклањањенедостатака који неће бити дужи од три мјесеца.(9) На поступак из овог члана наплаћује се административнатакса на захтјев и административна такса нарјешење.ДИО ЈЕДАНАЕСТИ - ПРЕНОС ПРАВА ИЗ ДОЗВОЛЕЧлан 53.(Пренос права из дозволе)(1) На захтјев оператора извршиће се пренос права издозволе на друго правно лице које намјерава наставитиобављање дјелатности с правима и обавезама изпостојеће дозволе.(2) Правно лице на које се преносе права из дозволе, а којеу моменту подношења захтјева за пренос права издозволе не посједује Дозволу за пружање фикснихјавних телефонских услуга, дужно је поднијети захтјевза издавање Дозволе за пружање фиксних јавнихтелефонских услуга према условима овог Правила, каои дати писмену изјаву о преузимању свих права иобавеза насталих у вези с пружањем услуга по дозволина коју се односи пренос, а посебно оних права иобавеза која се односе на реализацију закљученихмеђуоператорских и корисничких уговора.ДИО ДВАНАЕСТИ - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕОДРЕДБЕЧлан 54.(Прелазне одредбе)Агенција ће по службеној дужности и без обавезеплаћања посебне накнаде издати дозволе у складу сусловима овог Правила свим операторима којима је издатаДозвола за пружање фиксних јавних телефонских услуга.Агенција може тражити доставу информација идокументације у сврху тог поступка.Члан 55.(Усклађивање)(1) Сви даваоци фиксних јавних телефонских услугадужни су у року од три мјесеца, од дана ступања наснагу овог Правила, ускладити своје пословање с овимПравилом.(2) Сви даваоци фиксних јавних телефонских услуга, којистекну право на обављање дјелатности након ступањана снагу овог Правила, дужни су дјелатност обављати ускладу с овим Правилом.Члан 56.(Примјена других прописа)(1) На сва питања која нису посебно уређена овимПравилом примјењују се одредбе Закона окомуникацијама, одговарајући прописи Агенциједонесени на основу тог закона, други одговарајућипрописи, као и пословни акти, споразуми и уговорисамог даваоца услуге.(2) На одређена питања за која се утврди да нису детаљноуређена овим Правилом или одредбама Закона окомуникација и прописа Агенције донесених на основузакона, примијениће се позната правна пракса,директиве и препоруке Европске уније, ИТУ илиодговарајућих међународних удружења и асоцијацијадавалаца јавних телекомуникационих услуга уколикото није у супротности са Законом о комуникацијама ипрописима Босне и Херцеговине.(3) Примјењивост одређене међународне праксе илистандарда може доказивати и сам давалац услуге, те акосе докаже да се таква пракса или међународнистандарди могу користити као основ за доношењеодлука Агенције.Члан 57.(Проведбени прописи)Када је то потребно ради проведбе овог Правила,Агенција је овлашћена да у складу с чланом 61. став (2) ичланом 99. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", број32/02, 102/09) донесе одговарајућа упутства, инструкције инаредбе. За доношење таквих прописа овлашћен јегенерални директор Агенције.Члан 58.(Ступање на снагу и објава)Ово Правило ступа на снагу осмог дана од данаобјављивања у "Службеном гласнику БиХ".Број 01-02-556-1/1326. фебруара 2013. годинеСарајевоПредсједавајућиСавјетa АгенцијеНевен Томић, с. р.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 79VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆEBOSNE I HERCEGOVINE261Na osnovu člana 15. stav (2) Zakona o Visokom sudskom itužilačkom vijeću Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH",br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u skladu sa članom 28. stav (2)Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04,37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 08/10 i 40/12), Visoko sudsko itužilačko vijeće Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, na sjednici <strong>od</strong>ržanoj18.02.2013. g<strong>od</strong>ine, donosiRJEŠENJE1. Admir Suljagić, imenuje se za direkto<strong>ra</strong> SekretarijataVisokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercego<strong>vine</strong>,u statusu rukov<strong>od</strong>ećeg državnog službenika na mjestusekreta<strong>ra</strong> sa posebnim zadatkom, na mandat <strong>od</strong> četiri (4)g<strong>od</strong>ine.2. Imenovanom se <strong>od</strong>ređuje plaća u skladu sa članom 17. stav1. tačka a) Zakona o plaćama i drugim naknadama usudskim i tužilačkim institucijama na nivou Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 90/05 i 32/07).3. Imenovani ima p<strong>ra</strong>vo da se v<strong>ra</strong>ti na isto ili slično <strong>ra</strong>dnomjesto u statusu državnog službenika ukoliko bi izgubioposebni zadatak u slučajevima iz člana 17. Zakona <strong>od</strong>ržavnoj službi u institucijama BiH.4. Imenovani stupa na dužnost 01.03.2013. g<strong>od</strong>ine.5. Rješenje će se objaviti u "Službenom glasniku BiH".PredsjednikBroj 14-34-176-48/2013Visokog sudskog18. februa<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ine i tužilačkog vijeća BiHSa<strong>ra</strong>jevoMilo<strong>ra</strong>d Novković, s. r.На основу члана 15. став (2) Закона о Високом судскоми тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службенигласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), а у складу сачланом 28. став (2) Закона о државној служби уинституцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласникБиХ", бр. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06,32/07, 43/09, 08/10 и 40/12), Високи судски и тужилачкисавјет Босне и Херцеговине, на сједници одржаној18.02.2013. године, доносиРЈЕШЕЊЕ1. Адмир Суљагић, именује се за директора СекретаријатаВисоког судског и тужилачког савјета Босне иХерцеговине, у статусу руководећег државногслужбеника на мјесту секретара са посебним задатком,на мандат од четири (4) године.2. Именованом се одређује плата у складу са чланом 17.став 1. тачка а) Закона о платама и другим накнадама усудским и тужилачким институцијама на нивоу Босне иХерцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 90/05 и32/07).3. Именовани има право да се врати на исто или сличнорадно мјесто у статусу државног службеника уколикоби изгубио посебни задатак у случајевима из члана 17.Закона о државној служби у институцијама БиХ.4. Именовани ступа на дужност 01.03.2013. године.5. Рјешење ће се објавити у "Службеном гласнику БиХ".Број 14-34-176-48/201318. фебруара 2013. годинеСарајевоПредсједникВисоког судскоги тужилачког савјета БиХМилорад Новковић, с. р.Temeljem članka 15. stavak (2) Zakona o Visokomsudbenom i tužilteljskom vijeću Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeniglasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a sukladno članku28. stavak (2) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04,17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 08/10 i 40/12),Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, nasjednici <strong>od</strong>ržanoj 18.02.2013. g<strong>od</strong>ine, donosiRJEŠENJE1. Admir Suljagić, imenuje se za <strong>ra</strong>vnatelja Tajništva Visokogsudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, ustatusu rukov<strong>od</strong>ećeg državnoga službenika na mjestusekreta<strong>ra</strong> sa posebnim zadatkom, na mandat <strong>od</strong> četiri (4)g<strong>od</strong>ine.2. Imenovanom se <strong>od</strong>ređuje plaća sukladno članku 17. stavak1. točka a) Zakona o plaćama i drugim naknadama usudbenim i tužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 90/05 i 32/07).3. Imenovani ima p<strong>ra</strong>vo da se v<strong>ra</strong>ti na isto ili slično <strong>ra</strong>dnomjesto u statusu državnoga službenika ukoliko bi izgubioposebni zadatak u slučajevima iz članka 17. Zakona <strong>od</strong>ržavnoj službi u institucijama BiH.4. Imenovani stupa na dužnost 01.03.2013. g<strong>od</strong>ine.5. Rješenje će se objaviti u "Službenom glasniku BiH".PredsjednikBroj 14-34-176-48/2013 Visokog sudbenog18. veljače 2013. g<strong>od</strong>ine i tužiteljskog vijeća BiHSa<strong>ra</strong>jevoMilo<strong>ra</strong>d Novković, v. r.USTAVNI SUDBOSNE I HERCEGOVINE262Ustavni sud Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u plenarnom sazivu, upredmetu broj U 7/12, rješavajući zahtjev Suda Bosne iHercego<strong>vine</strong> (sudije Šahbaza Dž<strong>ih</strong>anovića), na osnovu članaVI/3.c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, člana 59. stav 2. alineja 2,člana 61. st. 1. i 2. i člana 63. stav 4. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog sudaBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik Bosne i Hercego<strong>vine</strong>"br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMi<strong>od</strong><strong>ra</strong>g Simović, potpredsjednikTudor Pantiru, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaConstance Grewe, sutkinjaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijaMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici <strong>od</strong>ržanoj 30. janua<strong>ra</strong> 2013. g<strong>od</strong>ine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se zahtjev Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (sudijeŠahbaza Dž<strong>ih</strong>anovića) za ocjenu kompatibilnosti Zakona oplaćama i drugim naknadama u sudskim i tužilačkiminstitucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH" br. 90/05 i 32/07).Utvrđuje se da Zakon o plaćama i drugim naknadama usudskim i tužilačkim institucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) nije u skladu sa<strong>od</strong>redbama člana I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i <strong>od</strong>redbamačlana II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, u vezi sa članom 14.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 80 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Evropske konvencije za zaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i osnovn<strong>ih</strong>slob<strong>od</strong>a, članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju zazaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i osnovn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a, kao i članom 26.Međunar<strong>od</strong>nog pakta o g<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima, jer nesadrži <strong>od</strong>redbe u pogledu naknada na ime troškova prijevoza,toplog obroka i <strong>od</strong>vojenog života.Nalaže se Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>da, u skladu sa članom 63. stav 4. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda Bosne iHercego<strong>vine</strong>, najkasnije u roku <strong>od</strong> šest mjeseci <strong>od</strong> danadostavljanja ove <strong>od</strong>luke, uskladi Zakon o plaćama i drugimnaknadama u sudskim i tužilačkim institucijama na nivou Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) upogledu naknada na ime troškova prijevoza, toplog obroka i<strong>od</strong>vojenog života sa <strong>od</strong>redbama člana I/2. Ustava Bosne iHercego<strong>vine</strong> i <strong>od</strong>redbama člana II/4. Ustava Bosne iHercego<strong>vine</strong>, u vezi sa članom 14. Evropske konvencije zazaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i osnovn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a, članom 1. Protokolabroj 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va iosnovn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a, kao i članom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta og<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima.Nalaže se Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>da, u skladu sa članom 74. stav 5. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda Bosne iHercego<strong>vine</strong>, u roku iz preth<strong>od</strong>nog stava, obavijesti Ustavni sudBosne i Hercego<strong>vine</strong> o preduzetim mje<strong>ra</strong>ma s ciljem izvršenjaove <strong>od</strong>luke.O<strong>dluku</strong> objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercego<strong>vine</strong>", "Službenim novinama Fede<strong>ra</strong>cije Bosne iHercego<strong>vine</strong>", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercego<strong>vine</strong>".OBRAZLOŽENJEI. Uv<strong>od</strong>1. Sud Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (sudija Šahbaz Dž<strong>ih</strong>anović; udaljnjem tekstu: p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva), u predmetu pov<strong>od</strong>om tužbitužilaca za isplatu naknada na ime troškova prijevoza, toplogobroka i <strong>od</strong>vojenog života, koji se v<strong>od</strong>i u Sudu Bosne iHercego<strong>vine</strong> (u daljnjem tekstu: Sud BiH) p<strong>od</strong> brojem S1 3 P008980 12 P <strong>od</strong> 29. aprila 2012. g<strong>od</strong>ine, p<strong>od</strong>nio je 30. aprila2012. g<strong>od</strong>ine Ustavnom sudu Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (u daljnjemtekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu kompatibilnosti Zakona oplaćama i drugim naknadama u sudskim i tužilačkiminstitucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH" br. 90/05 i 32/07) sa <strong>od</strong>redbama čl. I/2. i II/4. Ustava Bosnei Hercego<strong>vine</strong>, u vezi sa članom 14. Evropske konvencije zazaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i osnovn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a (u daljnjem tekstu:Evropska konvencija), članom 1. Protokola broj 12 uz Evropskukonvenciju, kao i članom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta o g<strong>ra</strong>đanskimi političkim p<strong>ra</strong>vima. Također, smat<strong>ra</strong> da je navedeni zakon usuprotnosti sa sljedećim međunar<strong>od</strong>nim instrumentima: Osnovniprincipi UN-a o nezavisnosti sudova iz novemb<strong>ra</strong> 1995. g<strong>od</strong>ine,Preporuka 94 (12) Odbo<strong>ra</strong> <strong>ministar</strong>a Vijeća Evrope <strong>od</strong> 13.oktob<strong>ra</strong> 1994. g<strong>od</strong>ine, zaključak p<strong>od</strong> tačkom 4. multilate<strong>ra</strong>lnogsastanka predstavnica članica Vijeća Evrope o ga<strong>ra</strong>ncijamanezavisnosti sudstva, Budimpešta, maj 1998. g<strong>od</strong>ine, Evropskapovelja o zakonima za sudije, 1998, Opća povelja sudija izTaipeia (Tajvan), novembar 1999. g<strong>od</strong>ine, Zakon o zab<strong>ra</strong>nidiskriminacije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" broj59/09).II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. stav 1. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda, <strong>od</strong>Parlamentarne skupštine Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (u daljnjem tekstu:Parlamentarna skupština BiH) zat<strong>ra</strong>ženo je 9. maja 2012. g<strong>od</strong>ineda dostavi <strong>od</strong>govor na zahtjev.3. Predstavnički dom i Dom nar<strong>od</strong>a Parlamentarneskupštine BiH su 6. i 21. juna 2012. g<strong>od</strong>ine dostavili <strong>od</strong>govore nazahtjev.4. Na osnovu člana 26. stav 2. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda,<strong>od</strong>govori na zahtjev dostavljeni su p<strong>od</strong>nosiocu zahtjeva 19. juna i5. jula 2012. g<strong>od</strong>ine.III. Zahtjeva) Nav<strong>od</strong>i iz zahtjeva5. P<strong>od</strong>nosilac zahtjeva t<strong>ra</strong>ži <strong>od</strong> Ustavnog suda ocjenukompatibilnosti Zakona o plaćama i drugim naknadama usudskim i tužilačkim institucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) sa <strong>od</strong>redbama čl. I/2. iII/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, u vezi sa članom 14. Evropskekonvencije, članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju,kao i članom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta o g<strong>ra</strong>đanskim i političkimp<strong>ra</strong>vima. Također, smat<strong>ra</strong> da je navedeni zakon u suprotnosti sasljedećim međunar<strong>od</strong>nim instrumentima: Osnovni principi UN-ao nezavisnosti sudova iz novemb<strong>ra</strong> 1995. g<strong>od</strong>ine, Preporuka 94(12) Odbo<strong>ra</strong> <strong>ministar</strong>a Vijeća Evrope <strong>od</strong> 13. oktob<strong>ra</strong> 1994.g<strong>od</strong>ine, zaključak p<strong>od</strong> tačkom 4. multilate<strong>ra</strong>lnog sastankapredstavnica članica Vijeća Evrope o ga<strong>ra</strong>ncijama nezavisnostisudstva, Budimpešta, maj 1998. g<strong>od</strong>ine, Evropska povelja ozakonima za sudije, 1998, Opća povelja sudija iz Taipeia(Tajvan), novembar 1999. g<strong>od</strong>ine, Zakon o zab<strong>ra</strong>nidiskriminacije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" broj59/09).6. P<strong>od</strong>nosilac zahtjeva je naveo da je u Sudu BiH pokrenutparnični postupak pov<strong>od</strong>om tužbi 98 tužilaca-sudija i ostal<strong>ih</strong>zaposlenika tog suda <strong>ra</strong>di zaštite <strong>od</strong> diskriminacije u <strong>ra</strong>dnim<strong>od</strong>nosima i isplate naknada na ime troškova prijevoza, toplogobroka i <strong>od</strong>vojenog života, v. sp. 799.500,00 KM. Istaknuto je daje u tužbi navedeno da su plaće i druge naknade koje nemajuka<strong>ra</strong>kter plaće i <strong>od</strong>ređena materijalna p<strong>ra</strong>va sv<strong>ih</strong> tužilacareguli<strong>ra</strong>ni Zakonom o plaćama i drugim naknadama u sudskim itužilačkim institucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH" broj 90/05), koji je stupio na snagu 1.janua<strong>ra</strong> 2006. g<strong>od</strong>ine i <strong>od</strong> tada nije mijenjan. Navedenimzakonom nije <strong>od</strong>ređeno p<strong>ra</strong>vo tužilaca na naknadu za ish<strong>ra</strong>nu utoku <strong>ra</strong>dnog vremena (topli obrok), naknada za prijevoz na posaoi sa posla i naknada za <strong>od</strong>vojeni život, iako su ove naknade jedno<strong>od</strong> osnovn<strong>ih</strong> stečen<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va sv<strong>ih</strong> zaposlenika, bilo u privatnom,bilo u javnom sektoru, na bilo kojem nivou teritorijalno-političk<strong>ih</strong>zajednica u Bosni i Hercegovini. Nasuprot tome, predmetnenaknade su predviđene Općim kolektivnim ugovorom zap<strong>od</strong>ručje Fede<strong>ra</strong>cije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službene no<strong>vine</strong>Fede<strong>ra</strong>cije BiH" br. 54/05 i 62/08) kojim se uređuju p<strong>ra</strong>va iobaveze sv<strong>ih</strong> posl<strong>od</strong>avaca i zaposlenika i koji važi za sveposl<strong>od</strong>avce bez obzi<strong>ra</strong> na strukturu kapitala, organe up<strong>ra</strong>ve islužbe za up<strong>ra</strong>vu, policiju, javne ustanove i druge p<strong>ra</strong>vnesubjekte. Također, Općim kolektivnim ugovorom za p<strong>od</strong>ručjeRepublike Srpske ("Službeni glasnik RS" broj 40/10) propisanoje da posl<strong>od</strong>avac <strong>ra</strong>dniku isplaćuje navedene naknade.7. Dalje je p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva naveo da na nivou Bosne iHercego<strong>vine</strong>, u skladu sa Zakonom o plaćama i naknadama uinstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br.50/08, 35/09 i 75/09), državni službenici, namještenici, izab<strong>ra</strong>nidužnosnici i svi ostali zaposlenici uživaju sva pobrojana p<strong>ra</strong>va iz<strong>ra</strong>dn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>nosa. U smislu navedenog, sudije, tužioci i drugostručno osoblje zaposleno u p<strong>ra</strong>vosudnim institucijama Bosne iHercego<strong>vine</strong> su jedina kategorija zaposlenika na teritoriji Bosne iHercego<strong>vine</strong> koja nema p<strong>ra</strong>vo na naknade za prijevoz na posao isa posla, ish<strong>ra</strong>nu u toku <strong>ra</strong>dnog vremena ili p<strong>ra</strong>vo da im se isplatinaknada za <strong>od</strong>vojeni život <strong>od</strong> por<strong>od</strong>ice, što predstavljadiskriminaciju koja se ne može op<strong>ra</strong>vdati bilo kakvim"objektivnim i <strong>ra</strong>zumnim" postupanjem zakon<strong>od</strong>avca. Istaknutoje da su tužioci stanovišta da se reduci<strong>ra</strong>njem obima naknada iz<strong>ra</strong>dnog <strong>od</strong>nosa na svega tri u <strong>od</strong>nosu na devet koliko <strong>ih</strong> uživajusvi ostali zaposlenici u Bosni i Hercegovini nosioci p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong>

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 81funkcija diskrimini<strong>ra</strong>ni u <strong>od</strong>nosu na zaposlenike u zakon<strong>od</strong>avnoj iizvršnoj vlasti, kao i u <strong>od</strong>nosu na izab<strong>ra</strong>ne dužnosnike, državneslužbenike i namještenike. Navedenim postupanjem zakon<strong>od</strong>avnevlasti krši se princip p<strong>od</strong>jele vlasti, a ukoliko sudska vlast nijedovoljno finansi<strong>ra</strong>na ili je finansi<strong>ra</strong>na zavisno <strong>od</strong> volje drugevlasti, utoliko je nezavisnost i djelotvornost sudske vlasti manja amaterijalni status sudija ne samo da nije zaštićen <strong>od</strong> nepovoljn<strong>ih</strong>ekonomsk<strong>ih</strong> kretanja nego je u potpunosti zavisan <strong>od</strong> izvršne izakon<strong>od</strong>avne vlasti, što je suprotno međunar<strong>od</strong>nim standardima.8. Imajući u vidu navedeno, tužioci smat<strong>ra</strong>ju da je Zakon oplaćama i drugim naknadama u sudskim i tužilačkiminstitucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u suprotnosti sameđunar<strong>od</strong>nim principima sadržanim u sljedećim dokumentima:Osnovni principi UN-a o nezavisnosti sudova iz novemb<strong>ra</strong> 1995.g<strong>od</strong>ine, Preporuka 94 (12) Odbo<strong>ra</strong> <strong>ministar</strong>a Vijeća Evrope <strong>od</strong>13. oktob<strong>ra</strong> 1994. g<strong>od</strong>ine, zaključak p<strong>od</strong> tačkom 4.multilate<strong>ra</strong>lnog sastanka predstavnica članica Vijeća Evrope oga<strong>ra</strong>ncijama nezavisnosti sudstva, Budimpešta, maj 1998. g<strong>od</strong>ine,Evropska povelja o zakonima za sudije, St<strong>ra</strong>sbourg 1998, te Općapovelja sudija iz Taipeia (Tajvan), novembar 1999. g<strong>od</strong>ine.Prema tim dokumentima, svrha sv<strong>ih</strong> posebnosti materijesudijsk<strong>ih</strong> plaća je snažno i efikasno osigu<strong>ra</strong>nje sudijskenezavisnosti i autonomije sudstva, zatim osigu<strong>ra</strong>nje efikasnogobavljanja sudijske dužnosti, zaštita dostojanstva, integriteta imaterijalne nezavisnosti sudija, osigu<strong>ra</strong>nje objektivnenepotkupljivosti sudija u očima st<strong>ra</strong>naka i opće javnosti, iz čeganesporno proizlazi da su tužioci neposredno diskrimini<strong>ra</strong>ni poosnovu izbo<strong>ra</strong> zanimanja i <strong>ra</strong>dnog mjesta, što je izričitozab<strong>ra</strong>njeno <strong>od</strong>redbama člana 2. stav 2, u vezi sa članom 6. stav1.a) Zakona o zab<strong>ra</strong>ni diskriminacije ("Službeni glasnik BiH"broj 59/09).9. Prema mišljenju p<strong>od</strong>nosioca zahtjeva, navedenimeđunar<strong>od</strong>ni standardi polaze <strong>od</strong> specifičnosti sudijske službe ibez <strong>ra</strong>zlike propisuju i zaključuju da je <strong>ra</strong>zumna svrha sv<strong>ih</strong>posebnosti materije sudijsk<strong>ih</strong> plaća snažno i efikasno osigu<strong>ra</strong>njesudijske nezavisnosti i autonomije sudstva u sistemu p<strong>od</strong>jelevlasti u cjelini, zatim osigu<strong>ra</strong>nje efikasnog vršenja sudijskedužnosti, zaštita dostojanstva, integriteta i materijalnenezavisnosti sudija, osigu<strong>ra</strong>nje objektivne nepotkupljivosti sudijau očima st<strong>ra</strong>naka i javnosti uopće.10. P<strong>od</strong>nosilac zahtjeva p<strong>od</strong>sjeća i na Presudu Ustavnogsuda Fede<strong>ra</strong>cije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavnisud FBiH) broj U-28/11 <strong>od</strong> 24. janua<strong>ra</strong> 2012. g<strong>od</strong>ine kojom jeutvrđeno da Zakon o plaćama i drugim naknadama sudija itužilaca u FBiH u dijelu koji se <strong>od</strong>nosi na naknade sudija,tužilaca i stručn<strong>ih</strong> sa<strong>ra</strong>dnika nije u saglasnosti sa Ustavom FBiH.Navedenom <strong>od</strong>lukom naloženo je Parlamentu FBiH da u roku <strong>od</strong>šest mjeseci <strong>od</strong> dana objavljivanja presude u "Službenimnovinama FBiH" dopuni zakon iz tačke 1. ove presude poštujućiustavni princip jednakosti pred zakonom i reguli<strong>ra</strong>, kao i ostalimbudžetskim korisnicima, p<strong>ra</strong>va sudija, tužilaca i stručn<strong>ih</strong>sa<strong>ra</strong>dnika na naknadu za troškove ish<strong>ra</strong>ne, naknadu troškovaprijevoza na posao i sa posla, naknadu za prekovremeni <strong>ra</strong>d, <strong>ra</strong>d une<strong>ra</strong>dne dane, noćni <strong>ra</strong>d i <strong>ra</strong>d u dane državn<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>znika, naknaduzbog bolesti ili povrede, naknadu troškova za slučaj smrti, teškebolesti ili invalidnosti, naknadu za por<strong>od</strong>iljski dopust i naotpremninu prilikom <strong>od</strong>laska u penziju. Odbijen je dio zahtjevaza utvrđivanje naknada za <strong>od</strong>vojeni život, za troškove selidbe i zajubilarnu nag<strong>ra</strong>du. Određeno je da u slučaju da Parlament FBiHne postupi prema nalogu Ustavnog suda FBiH i u ostavljenomroku ne izvrši dopunu zakona iz tačke 1. izreke ove presude,p<strong>ra</strong>vo na navedene naknade sudija, tužilaca i stručn<strong>ih</strong> sa<strong>ra</strong>dnikaće biti rješavano <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućom primjenom propisa kojim suuređene naknade izab<strong>ra</strong>n<strong>ih</strong> dužnosnika, nosioca izvršn<strong>ih</strong> funkcijai savjetnika u organima zakon<strong>od</strong>avne i izvršne vlasti u FBiH,državn<strong>ih</strong> službenika i namještenika u organima državne službeFBiH, p<strong>ra</strong>vob<strong>ra</strong>nilaca, službenika sudske policije i zatvorsk<strong>ih</strong>policajaca – st<strong>ra</strong>ža<strong>ra</strong> u kazneno-pop<strong>ra</strong>vnim zav<strong>od</strong>ima FBiH.b) Odgovor na zahtjev11. U svom <strong>od</strong>govoru Predstavnički dom Parlamentarneskupštine BiH je naveo da Ustavnop<strong>ra</strong>vna komisija tog domanakon <strong>ra</strong>sp<strong>ra</strong>ve sa dva glasa "za", dva glasa "protiv" i tri glasa"uzdržan" nije p<strong>od</strong>ržala predmetni zahtjev.12. Dom nar<strong>od</strong>a je u svom <strong>od</strong>govoru naveo da jeUstavnop<strong>ra</strong>vna komisija tog doma nakon <strong>ra</strong>sp<strong>ra</strong>ve sa jednimglasom "za", dva glasa "protiv" i jednim glasom "uzdržan"<strong>od</strong>lučila da ne p<strong>od</strong>rži predmetni zahtjev.IV. Relevantni propisi13. Zakon o plaćama i drugim naknadama u sudskim itužilačkim institucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) u relevantnom dijeluglasi:Član 1.Okvir ZakonaOvim Zakonom utvrđuju se plaće, naknade i <strong>od</strong>ređenamaterijalna p<strong>ra</strong>va sudija i tužilaca i <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> kategorijastručnog osoblja u p<strong>ra</strong>vosudnim institucijama na nivou Bosne iHercego<strong>vine</strong>.Član 3.Osnovna mjesečna plaća sudija Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>Osnovna mjesečna plaća sudija iznosi:a) Za sudije Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>: 3.800 KM.b) Za šefove <strong>od</strong>jeljenja Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>: 4.000KM.c) Za predsjednike Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>: 4.400 KM.Član 4.Osnovna mjesečna plaća tužilaca Tužilaštva Bosne i Hercego<strong>vine</strong>Osnovna mjesečna plaća tužilaca iznosi:a) Za tužioce Tužilaštva Bosne i Hercego<strong>vine</strong>: 3.800 KM.b) Za šefove <strong>od</strong>sjeka Tužilaštva Bosne i Hercego<strong>vine</strong>: 4.000KM.c) Za glavnog tužioca Tužilaštva Bosne i Hercego<strong>vine</strong>:4.400 KM.Član 5.D<strong>od</strong>atak na <strong>ra</strong>dni stažOsnovna mjesečna plaća svakog sudije i tužioca iz člana 2.<strong>od</strong>nosno 3. i 4. ovog Zakona povećava se za 0,5% za svaku punug<strong>od</strong>inu <strong>ra</strong>dnog staža, najviše do 40 g<strong>od</strong>ina.Član 8.Plaćeni g<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor i <strong>od</strong>sustvo za zadovoljavanje vjersk<strong>ih</strong>potreba1. Sudije i tužioci imaju p<strong>ra</strong>vo na plaćeni g<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor ut<strong>ra</strong>janju <strong>od</strong> 30 <strong>ra</strong>dn<strong>ih</strong> dana.3. Svi sudije i tužioci imaju p<strong>ra</strong>vo na neto naknadu zag<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor u iznosu <strong>od</strong> 50% osnovne mjesečne plaće iz tačkea) člana 2. ovog Zakona.Član 11.Naknada prilikom <strong>od</strong>laska u penzijuSudije i tužioci imaju p<strong>ra</strong>vo na jednu osnovnu mjesečnuplaću kao naknadu prilikom <strong>od</strong>laska u penziju, kao što je topropisano u članu 2. <strong>od</strong>nosno 3. i 4. ovog Zakona.Član 14.Naknada za putne troškoveVisoko sudsko i tužilačko vijeće u sa<strong>ra</strong>dnji saMinistarstvom p<strong>ra</strong>vde Bosne i Hercego<strong>vine</strong> donosi propise u vezisa okolnostima p<strong>od</strong> kojim sudija <strong>od</strong>nosno tužilac ima p<strong>ra</strong>vo nanaknadu za putne troškove nastale tokom obavljanja služben<strong>ih</strong>dužnosti (dnevnice, prevoz i smještaj) i iznosu te naknade. [...]

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 82 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Član 16.Naknada za upućivanje na drugi sud sa ili bez pristanka sudijeU slučaju upućivanja sudije da vrši dužnost sudije udrugom sudu u skladu sa članom 50. ili 51. Zakona o Visokomsudskom i tužilačkom vijeću, taj sudija ima p<strong>ra</strong>vo na naknadu zatroškove u skladu sa <strong>od</strong>redbama koje donese Visoko sudsko itužilačko vijeće u sa<strong>ra</strong>dnji sa Ministarstvom p<strong>ra</strong>vde Bosne iHercego<strong>vine</strong>.14. Zakon o plaćama i naknadama u institucijamaBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 50/08, 35/09,75/09, 32/12, 42/12 i 50/12) u relevantnom dijelu glasi:Član 2.(Pojmovi)Pojmovi korišteni u ovom zakonu imaju sljedeće značenje:a) Institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, u smislu ovog zakona,predstavlja budžetskog korisnika koji se finansi<strong>ra</strong> iz budžetainstitucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obaveza Bosne iHercego<strong>vine</strong> u skladu sa Zakonom o finansi<strong>ra</strong>nju institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong>;Član 30.(Vrste naknada)(1) Ovim zakonom utvrđuju se sljedeće naknade za:a) g<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor i plaćeno <strong>od</strong>sustvo;b) ish<strong>ra</strong>nu u toku <strong>ra</strong>da;c) regres za g<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor;d) bolovanje;e) por<strong>od</strong>iljsko <strong>od</strong>sustvo;f) prekovremeni <strong>ra</strong>d, <strong>ra</strong>d u ne<strong>ra</strong>dne dane, noćni <strong>ra</strong>d i <strong>ra</strong>d udane državn<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>znika;g) p<strong>ra</strong>vo na troškove smještaja, naknada za <strong>od</strong>vojeni život inaknada za privremeno <strong>ra</strong>spoređivanje;h) obavljanje poslova drugog <strong>ra</strong>dnog mjesta;i) <strong>ra</strong>d u up<strong>ra</strong>vnim <strong>od</strong>borima, nadzornim i drugim <strong>ra</strong>dnimtijelima;j) službeno putovanje;k) prijevoz na posao i prijevoz s posla;l) slučaj teške povrede na <strong>ra</strong>du zaposlenog, teške bolesti iinvalidnosti zaposlenog ili člana njegove uže por<strong>od</strong>ice i smrtičlana uže por<strong>od</strong>ice zaposlenog;m) slučaj smrti zaposlenog;n) ob<strong>ra</strong>zovanje i stručno usavršavanje;o) jubilarne nag<strong>ra</strong>de;p) otpremninu za <strong>od</strong>lazak u penziju;r) slučaj prekobrojnosti;s) vrijeme pr<strong>od</strong>uženja <strong>ra</strong>dnop<strong>ra</strong>vnog statusa izab<strong>ra</strong>n<strong>ih</strong> licai imenovan<strong>ih</strong> zvaničnika.[...]15. Magna charta sudija (Osnovni principi),Konsultativno vijeće evropsk<strong>ih</strong> sudija Vijeća Evrope (CCJE),St<strong>ra</strong>sbourg, novembar 2010. g<strong>od</strong>ine, u relevantnom dijelu glasi:Vladavina p<strong>ra</strong>va i p<strong>ra</strong>vda1. Sudstvo je jedna <strong>od</strong> tri g<strong>ra</strong>ne vlasti u svakojdemok<strong>ra</strong>tskoj državi. Njegova misija je da ga<strong>ra</strong>ntuje postojanjevlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va i, stoga, da obezbijedi p<strong>ra</strong>vilnu primjenu zakonana neprist<strong>ra</strong>san, p<strong>ra</strong>vičan i efikasan način.Nezavisnost sudstva2. Nezavisnost i samostalnost sudstva su osnovni predusloviza funkcionisanje p<strong>ra</strong>vosuđa.3. Sudska nezavisnost treba da bude statutarna,funkcionalna i finansijska. Ona će biti ga<strong>ra</strong>ntovana u pogledudrug<strong>ih</strong> vlasti u državi, onima koji t<strong>ra</strong>že p<strong>ra</strong>vdu, drugim sudijamai društvu uopšte, sredstvima nacionaln<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>vila na najvišemnivou. Država i svaki sudija pojedinačno su <strong>od</strong>govorni zaunapređenje i zaštitu sudske nezavisnosti.4. Nezavisnost sudstva će biti ga<strong>ra</strong>ntovana u pogledusudske aktivnosti a posebno u pogledu regrutovanja, imenovanjado g<strong>od</strong>ina za penzionisanje, unapređenja, neuklanjanja safunkcije, obuka, sudijskog imuniteta, discipline, nag<strong>ra</strong>da ifinansi<strong>ra</strong>nja sudstva.Ga<strong>ra</strong>ncije nezavisnosti7. Nakon konsultacija sa sudstvom, država će obezbijeditiljudske, materijalne i finansijske resurse, neoph<strong>od</strong>ne za p<strong>ra</strong>vilnofunkcionisanje sudskog sistema. Da bi se izbjegao nezakonitiuticaj, sudije će primati adekvatnu naknadu i biće imobezbijeđena adekvatna penzijska šema, koja će se utvrditizakonom.Međunar<strong>od</strong>ni sudovi23. Ova načela će se primjenjivati mutatis mutandis nasudije sv<strong>ih</strong> evropsk<strong>ih</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> sudova.16. Evropska povelja o zakonu za sudije, 1998. g<strong>od</strong>ina, urelevantnom dijelu glasi:1. Opšta načela1.1. Zakon za sudije ima za cilj da obezbijedi stručnost,nezavisnost i neprist<strong>ra</strong>snost, koju svako lice op<strong>ra</strong>vdano očekuje<strong>od</strong> sudova i svakog sudije kojem je povjerena zaštita njegov<strong>ih</strong>p<strong>ra</strong>va. Ovo isključuje svaku <strong>od</strong>redbu i svaki postupak koji biv<strong>od</strong>io umanjenu povjerenja u takvu stručnost, nezavisnost ineprist<strong>ra</strong>snost. Ovu Povelju čine <strong>od</strong>redbe koje na najbolji načinmogu ga<strong>ra</strong>ntovati postizanje ov<strong>ih</strong> ciljeva. Njene <strong>od</strong>redbe imaju zacilj da povećaju stepen ga<strong>ra</strong>ncija u <strong>ra</strong>zličitim evropskimdržavama. One ne mogu poslužiti kao op<strong>ra</strong>vdanje za izmjenunacionaln<strong>ih</strong> zakona u namjeri umanjenja već postignutog nivoaga<strong>ra</strong>ncija u dotičnim državama.V. Dopustivost17. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva, Ustavni sud jepošao <strong>od</strong> <strong>od</strong>redbe člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.Član VI/3.c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> glasi:c) Ustavni sud je nadležan u pitanjima koja mu jeproslijedio bilo koji sud u Bosni i Hercegovini u pogledu toga dali je zakon, o čijem važenju njegova <strong>od</strong>luka ovisi, kompatibilan saovim Ustavom, sa Evropskom konvencijom o ljudskim p<strong>ra</strong>vima iosnovnim slob<strong>od</strong>ama i njenim protokolima, ili sa zakonima Bosnei Hercego<strong>vine</strong>, ili u pogledu postojanja ili domašaja nekog opštegp<strong>ra</strong>vila međunar<strong>od</strong>nog javnog p<strong>ra</strong>va koje je bitno za <strong>od</strong>lukusuda.18. Zahtjev za ocjenu ustavnosti p<strong>od</strong>nio je Sud BiH (sudijaŠahbaz Dž<strong>ih</strong>anović), što znači da je zahtjev p<strong>od</strong>nijelo ovlaštenolice iz člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (vidi Ustavnisud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 5/10 <strong>od</strong> 26.novemb<strong>ra</strong> 2010. g<strong>od</strong>ine, tačke 7-14, objavljena u "Službenomglasniku Bosne i Hercego<strong>vine</strong>" broj 37/11). Imajući u vidu<strong>od</strong>redbe člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i člana 17.stav 1. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda, Ustavni sud smat<strong>ra</strong> da jepredmetni zahtjev dopustiv zato što ga je p<strong>od</strong>nio ovlaštenisubjekt, te da ne postoji nijedan formalni <strong>ra</strong>zlog iz člana 17. stav1. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev ne bi bio dopustiv.VI. Meritum19. P<strong>od</strong>nosilac zahtjeva je zat<strong>ra</strong>žio ocjenu kompatibilnostiZakona o plaćama i drugim naknadama u sudskim i tužilačkiminstitucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong> sa <strong>od</strong>redbama čl. I/2.i II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, u vezi sa članom 14.Evropske konvencije, članom 1. Protokola broj 12 uz Evropskukonvenciju, kao i članom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta o g<strong>ra</strong>đanskimi političkim p<strong>ra</strong>vima. Također je zat<strong>ra</strong>žio ocjenu kompatibilnostisa sljedećim međunar<strong>od</strong>nim instrumentima: Osnovni principiUN-a o nezavisnosti sudova iz novemb<strong>ra</strong> 1995. g<strong>od</strong>ine,Preporuka 94 (12) Odbo<strong>ra</strong> <strong>ministar</strong>a Vijeća Evrope <strong>od</strong> 13.oktob<strong>ra</strong> 1994. g<strong>od</strong>ine, zaključak p<strong>od</strong> tačkom 4. multilate<strong>ra</strong>lnogsastanka predstavnica članica Vijeća Evrope o ga<strong>ra</strong>ncijama

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 83nezavisnosti sudstva, Budimpešta, maj 1998. g<strong>od</strong>ine, Evropskapovelja o zakonima za sudije, 1998, Opća povelja sudija izTaipeia (Tajvan), novembar 1999. g<strong>od</strong>ine i Zakon o zab<strong>ra</strong>nidiskriminacije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" broj59/09).Član I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> glasi:Bosna i Hercegovina je demok<strong>ra</strong>tska država kojafunkcioniše u skladu sa zakonom i na osnovu slob<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> idemok<strong>ra</strong>tsk<strong>ih</strong> izbo<strong>ra</strong>.Član II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> glasi:Uživanje p<strong>ra</strong>va i slob<strong>od</strong>a, predviđen<strong>ih</strong> u ovom članu ili umeđunar<strong>od</strong>nim spo<strong>ra</strong>zumima navedenim u Aneksu I ovog Ustava,osigu<strong>ra</strong>no je svim licima u Bosni i Hercegovini bezdiskriminacije po bilo kojem osnovu kao što je pol, <strong>ra</strong>sa, boja,jezik, vje<strong>ra</strong>, političko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalnoporijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina,rođenje ili drugi status.Član 14. Evropske konvencije glasi:Uživanje p<strong>ra</strong>va i slob<strong>od</strong>a predviđen<strong>ih</strong> ovom konvencijomosigu<strong>ra</strong>va se bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao što suspol, <strong>ra</strong>sa, boja kože, jezik, vjeroispovijest, političko ili drugomišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, veza s nekomnacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.Član 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju glasi:Član 1.Opća zab<strong>ra</strong>na diskriminacije1. Uživanje sv<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> zakonom osigu<strong>ra</strong>t će sebez diskriminacije na bilo kojoj osnovi kao što je spol, <strong>ra</strong>sa, bojakože, jezik, vje<strong>ra</strong>, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ilisocijalno porijeklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina,rođenje ili drugi status.2. Nikoga ne smiju diskrimini<strong>ra</strong>ti javna tijela na bilo kojojosnovi, kako je i navedeno u stavu 1.20. Međunar<strong>od</strong>ni pakt o g<strong>ra</strong>đanskim i političkimp<strong>ra</strong>vima <strong>od</strong> 16. decemb<strong>ra</strong> 1966. g<strong>od</strong>ine u relevantnom dijeluglasi:Član 26.Sva su lica jednaka pred zakonom i imaju p<strong>ra</strong>vo bez ikakvediskriminacije na p<strong>od</strong>jednaku zaštitu zakona. U tom smislu,zakon mo<strong>ra</strong> da zab<strong>ra</strong>njuje svaku diskriminaciju i da obezbijedisvim licima p<strong>od</strong>jednaku i uspješnu zaštitu protiv svakediskriminacije, naročito u pogledu <strong>ra</strong>se, boje, spola, jezika,političkog ili drugog ubjeđenja, nacionalnog ili socijalnogporijekla, imovnog stanja, rođenja ili svakog drugog stanja.21. Ustavni sud zapaža da p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva t<strong>ra</strong>ži ocjenuda li su sudije, tužioci i ostali zaposlenici u Sudu BiHdiskrimini<strong>ra</strong>ni zbog nepostojanja relevantn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>redbi u Zakonu oplaćama i drugim naknadama u sudskim i tužilačkiminstitucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong> kojima bi sereguli<strong>ra</strong>lo pitanje naknada na ime troškova prijevoza, toplogobroka i <strong>od</strong>vojenog života. S tim u vezi, p<strong>od</strong>nosilac zahtjevaupućuje na zaposlenike u izvršnoj i zakon<strong>od</strong>avnoj vlasti kojiuživaju p<strong>ra</strong>vo na ove naknade. Osim navedenog, p<strong>od</strong>nosilaczahtjeva ukazuje i na Presudu Ustavnog suda FBiH broj U-28/11<strong>od</strong> 24. janua<strong>ra</strong> 2012. g<strong>od</strong>ine, prema kojoj sudije, tužioci i stručnisa<strong>ra</strong>dnici na "fede<strong>ra</strong>lnom nivou" imaju p<strong>ra</strong>vo na naknadutroškova prijevoza i toplog obroka. Dakle, p<strong>od</strong>nosilac zahtjevaukazuje na ozbiljno kršenje ustavnog p<strong>ra</strong>va na nediskriminacijuiz člana II/4. Ustava BiH, u vezi sa članom 14. Evropskekonvencije, članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvencijui članom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta o g<strong>ra</strong>đanskim i političkimp<strong>ra</strong>vima.22. Osim spomenut<strong>ih</strong> nav<strong>od</strong>a o diskriminaciji, p<strong>od</strong>nosilaczahtjeva t<strong>ra</strong>ži ocjenu i da li sporni zakon zbog nepostojanjarelevantn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>redbi kojima bi se reguli<strong>ra</strong>lo pitanje naknada naime troškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenog života krši iprincip nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa koji je sastavni dio principavlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va, proklami<strong>ra</strong>n u članu I/2. Ustava Bosne iHercego<strong>vine</strong>.23. S obzirom na navedeno, Ustavni sud će u ovoj <strong>od</strong>luciispitati kompatibilnost Zakona o plaćama i drugim naknadama usudskim i tužilačkim institucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>u <strong>od</strong>nosu na princip nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa i u <strong>od</strong>nosu nadiskriminaciju.a) Nav<strong>od</strong>i u <strong>od</strong>nosu na princip nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa24. Ustavni sud će kao prvo ispitati da li sporni zakonnepropisivanjem spomenut<strong>ih</strong> naknada zadire u principnezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa, koji je sastavni dio principa vlada<strong>vine</strong>p<strong>ra</strong>va proklami<strong>ra</strong>n u članu I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.25. Da bi to ispitao, Ustavni sud će utvrditi šta je bio <strong>ra</strong>tiospornog zakona. S tim u vezi, Ustavni sud p<strong>od</strong>sjeća na to da jeBosna i Hercegovina država sa složenim državnim uređenjem.Rezultat tako složenog državnog uređenja su i <strong>ra</strong>zličita zakonskarješenja, kako na istom nivou vlasti, tako i na <strong>ra</strong>zličitim nivoimavlasti, koja su moguća i u skladu sa ustavnom organizacijomBosne i Hercego<strong>vine</strong>. Dakle, u skladu sa svojim nadležnostima,zakon<strong>od</strong>avac na istim ili <strong>ra</strong>zličitim nivoima vlasti u Bosni iHercegovini donosi propise koji nužno ne mo<strong>ra</strong>ju biti istovjetni.U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da je spornimzakonom zakon<strong>od</strong>avac na "državnom nivou" posebnim zakonomuredio plaće i druge naknade u sudskim i tužilačkim institucijamana nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Dakle, intencija zakon<strong>od</strong>avca jebila da se pitanje plaća i naknada ovim nosiocima p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong>funkcija uredi posebnim zakonom kao lex specialis. Pri tome jevažno napomenuti da je sporni zakon donio Visoki predstavnikza BiH, te da je stupio na snagu 1. janua<strong>ra</strong> 2006. g<strong>od</strong>ine. Kasnijega je, u istovjetnom tekstu, usvojila Parlamentarna skupština BiHna sjednici <strong>od</strong>ržanoj 30. marta 2007. g<strong>od</strong>ine.26. Ustavni sud zapaža da je u suštini <strong>ra</strong>tio spornog zakonaobjašnjen u njegovoj preambuli. Iz preambule spornog zakonaproizlazi da je zakon<strong>od</strong>avac kao prvo imao u vidu "kritičnu"finansijsku situaciju u sudstvu i tužilaštvu na svim nivoima uBosni i Hercegovini, te zaključio da je takva situacija ne<strong>od</strong>rživajer bi mogla dovesti do kolapsa u p<strong>ra</strong>vosuđu u Bosni iHercegovini. S ciljem poboljšanja navedene situacijezakon<strong>od</strong>avac je uzeo u obzir stav Up<strong>ra</strong>vnog <strong>od</strong>bo<strong>ra</strong> Vijeća zaimplementaciju mi<strong>ra</strong> <strong>od</strong> 3. decemb<strong>ra</strong> 2004. g<strong>od</strong>ine kojim jenaglašeno da je efikasan <strong>ra</strong>d p<strong>ra</strong>vosuđa ključni elementposlije<strong>ra</strong>tnog opo<strong>ra</strong>vka Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, a da on zavisi <strong>od</strong>p<strong>ra</strong>vilnog funkcionisanja i <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće nag<strong>ra</strong>đenostip<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> organa. S tim u vezi, Up<strong>ra</strong>vni <strong>od</strong>bor je iz<strong>ra</strong>zio ip<strong>od</strong>ršku stavu da je potrebno hitno izvršiti reviziju plaća up<strong>ra</strong>vosuđu da bi se osigu<strong>ra</strong>la <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juća <strong>ra</strong>sp<strong>od</strong>jela sredstavakoja će omogućiti efikasan <strong>ra</strong>d p<strong>ra</strong>vosudnog sistema. Zbog takvesituacije, a da bi se spriječilo njeno daljnje pogoršanje, Visokipredstavnik je zamrznuo plaće u entitetskom p<strong>ra</strong>vosuđudecemb<strong>ra</strong> 2004. g<strong>od</strong>ine i uspostavio <strong>ra</strong>dnu grupu koju činepredstavnici <strong>ministar</strong>stava p<strong>ra</strong>vde na nivou entiteta i Bosne iHercego<strong>vine</strong>, P<strong>ra</strong>vosudne komisije Distrikta Brčko, Visokogsudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercego<strong>vine</strong> kao i udruženjasudija i tužilaca u oba entiteta sa zadatkom da izvrši revizijuplaća u p<strong>ra</strong>vosuđu i iz<strong>ra</strong>di nove zakonske propise. Dalje jenavedeno da su pr<strong>ih</strong>vaćene preporuke <strong>ra</strong>dne grupe da bi plaćesudija i tužilaca trebale biti usklađene između entiteta, danaknade koje su ukinuli entitetski parlamenti 2003. g<strong>od</strong>ine ne bitrebalo da se ponovo uvedu, da bi plaće za sudije i tužioce trebal<strong>od</strong>a budu umjereno umanjene, da bi sadašnje plaće trebalo daostanu i dalje zamrznute sve dok prosječna plaća u Bosni iHercegovini ne dostigne <strong>od</strong>ređeni nivo, te da će, nakon štoponovo počnu da <strong>ra</strong>stu, plaće <strong>ra</strong>sti u istom procentu kao i

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 84 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.prosječna plaća u Bosni i Hercegovini i plaća u p<strong>ra</strong>vosuđu, kao idaljnje usklađivanje između entiteta. Osim navedenog, u obzir jeuzet i stav Up<strong>ra</strong>vnog <strong>od</strong>bo<strong>ra</strong> Vijeća za implementaciju mi<strong>ra</strong> <strong>od</strong>24. juna 2005. g<strong>od</strong>ine kojim je iz<strong>ra</strong>zio zabrinutost zbog izazovafiskalne <strong>od</strong>rživosti sa kojim se suočavaju vlasti u BiH, naročitona entitetskom nivou.27. Dakle, <strong>ra</strong>tio zakon<strong>od</strong>avca je bio da se donošenjemspornog zakona poboljša situacija u p<strong>ra</strong>vosuđu u Bosni iHercegovini, te na taj način osigu<strong>ra</strong> najviši stepen nezavisnosti iefikasnosti p<strong>ra</strong>vosudnog sistema na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.Intencija zakon<strong>od</strong>avca je bila da zbog zakonom propisane"<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće nag<strong>ra</strong>đenosti p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> organa", kako je to upreambuli spornog zakona naveo Up<strong>ra</strong>vni <strong>od</strong>bor Vijeća zaimplementaciju mi<strong>ra</strong> <strong>od</strong> 3. decemb<strong>ra</strong> 2004. g<strong>od</strong>ine, ipr<strong>ih</strong>vatanjem preporuka <strong>ra</strong>dne grupe koja je učestvovala u revizijiplaća u p<strong>ra</strong>vosuđu, nosioci p<strong>ra</strong>vosudne funkcije na nivou BiHnemaju p<strong>ra</strong>vo na naknadu po osnovu prijevoza, toplog obroka i<strong>od</strong>vojenog života.28. Da bi utvrdio da li je <strong>ra</strong>tio spornog zakona zadovoljioprincip nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa, Ustavni sud će kao prvo datiosvrt na ovaj vrlo važan segment vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va. S tim u vezi,Ustavni sud naglašava da princip vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va naveden učlanu I/2. Ustava BiH znači da država Bosna i Hercegovinafunkcioni<strong>ra</strong> u skladu sa postojećim zakonima i prije svega uskladu sa Ustavom Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Ova obaveza se <strong>od</strong>nosijednako na zakon<strong>od</strong>avnu, izvršnu i sudsku vlast Bosne iHercego<strong>vine</strong>. Osim toga, unut<strong>ra</strong>šnje uređenje Bosne iHercego<strong>vine</strong> zasnovano je, između ostalog, i na principu p<strong>od</strong>jelevlasti koji je bitan za koncept vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va, s naglaskom nanezavisnost sudova pred kojima se ostvaruje princip kontrolevlasti putem p<strong>ra</strong>va.29. Ustavni sud ukazuje na to da princip nezavisnostip<strong>ra</strong>vosuđa, mada nije eksplicitno naveden u Ustavu Bosne iHercego<strong>vine</strong>, predstavlja opći princip koji mo<strong>ra</strong> biti poštovan jerje ne<strong>od</strong>vojiv <strong>od</strong> principa vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va iz<strong>ra</strong>ženog u članu I/2.Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Međutim, princip vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va inezavisnost sudske vlasti kao njegov ne<strong>od</strong>vojiv dio, a naročitoprincip p<strong>od</strong>jele vlasti, ne znači da zakon<strong>od</strong>avac ne možezakonima i propisima reguli<strong>ra</strong>ti pitanja koja su <strong>od</strong> važnosti zafunkcioni<strong>ra</strong>nje državn<strong>ih</strong> institucija, čak i ako se <strong>ra</strong>di o sudovima,ali samo onako kako je to predviđeno i u skladu sa Ustavom BiH(vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 6/06<strong>od</strong> 29. marta 2008. g<strong>od</strong>ine, tačke 22. i 23, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercego<strong>vine</strong>" broj 40/08).30. Dakle, vladavina p<strong>ra</strong>va počiva na dva bitna obilježja, ato su jednakost sv<strong>ih</strong> pred zakonom i tr<strong>od</strong>ioba vlasti. Nezavisnostp<strong>ra</strong>vosuđa je temelj diobe vlasti, a p<strong>ra</strong>vosuđe jedna <strong>od</strong> tri g<strong>ra</strong>nevlasti u svakoj demok<strong>ra</strong>tskoj državi. Ono zauzima posebnomjesto i značajnu ulogu u svakom demok<strong>ra</strong>tskom društvu.Ustavni sud naglašava da p<strong>ra</strong>vosuđe nije samo u jednakompoložaju sa ostale dvije g<strong>ra</strong>ne vlasti (izvršnom i zakon<strong>od</strong>avnom)već je posebna g<strong>ra</strong>na i zbog toga što kontroli<strong>ra</strong> <strong>od</strong>luke druge dvijeg<strong>ra</strong>ne vlasti. Dalje, nezavisnost p<strong>ra</strong>vosuđa je temelj ga<strong>ra</strong>ncijavlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va, demok<strong>ra</strong>tije i poštovanje ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va.Ostvareni stepen nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosudnog sistema predstavljaključni indikator dostignutog nivoa vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va udemok<strong>ra</strong>tskom društvu.31. P<strong>ra</strong>vosudni sistem ima vrlo važnu ulogu i u zaštitiljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i osnovn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a u čemu ključnu ulogu ima iprincip nezavisnosti sudova. Ovaj princip je zaga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>n i<strong>od</strong>redbom člana 6. Evropske konvencije, koji zahtijeva da svaku<strong>od</strong>luku mo<strong>ra</strong> donijeti nezavisni i neprist<strong>ra</strong>ni sud uspostavljen uskladu sa zakonom. S tim u vezi je i zahtjev Evropskog suda zaljudska p<strong>ra</strong>va da sud mo<strong>ra</strong> biti nezavisan i <strong>od</strong> izvršne vlasti i <strong>od</strong>st<strong>ra</strong>naka (vidi Evropski sud za ljudska p<strong>ra</strong>va, Ringeisen protivAustrije, presuda <strong>od</strong> 16. jula 1971. g<strong>od</strong>ine, stav 95). Također,Ustavni sud zapaža da Osnovni principi Ujedinjen<strong>ih</strong> nar<strong>od</strong>a onezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa <strong>od</strong> 1985. g<strong>od</strong>ine propisuju da državaga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong> nezavisnost sudstva, što će biti zaga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>no ustavomili zakonom zemlje. Dužnost vladin<strong>ih</strong> i drug<strong>ih</strong> institucija je dapoštuju nezavisnost sudstva.32. Pitanje nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa je bilo i predmetmišljenja Evropske komisije za demok<strong>ra</strong>tiju kroz p<strong>ra</strong>vo(Venecijanska komisija) o p<strong>ra</strong>vnoj sigurnosti i nezavisnostip<strong>ra</strong>vosuđa u Bosni i Hercegovini <strong>od</strong> 15. i 16. juna 2012. g<strong>od</strong>ine(u daljnjem tekstu: Mišljenje). Mišljenje je pripremljeno nazahtjev Evropske komisije u kontekstu Strukturi<strong>ra</strong>nog dijalogaEvropske unije i Bosne i Hercego<strong>vine</strong> o <strong>ra</strong>du p<strong>ra</strong>vosuđa. UMišljenju je istaknuto da je Venecijanska komisija u svomizvještaju o vladavini p<strong>ra</strong>va naglasila da princip p<strong>ra</strong>vne sigurnostiima osnovnu ulogu u očuvanju povjerenja u p<strong>ra</strong>vosuđe ivladavinu p<strong>ra</strong>va. Postojanje p<strong>ra</strong>vne sigurnosti (ili nepostojanje)ima bitan ekonomski utjecaj, te treba da je promovi<strong>ra</strong>ju sva trioblika državne vlasti. Ona apeli<strong>ra</strong> na zakon<strong>od</strong>avca da osigu<strong>ra</strong>kvalitetne zakone i ostale p<strong>ra</strong>vne instrumente koje usvaja.Venecijanska komisija ukazuje na to da p<strong>ra</strong>vna sigurnost nalažeizvršnoj vlasti da je poštuje kada primjenjuje te p<strong>ra</strong>vneinstrumente i donosi <strong>od</strong>luke, bilo uopće ili u pojedinim stvarima.Također, sudska vlast mo<strong>ra</strong> da se pridržava ovog principa kadaprimjenjuje p<strong>ra</strong>vne instrumente na konkretne predmete i kadatumači zakonske <strong>od</strong>redbe.33. U Mišljenju je ukazano na to da postoje dva osnovnaoblika nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa: institucionalni i individualni.Institucionalna nezavisnost p<strong>ra</strong>vosuđa se <strong>od</strong>nosi na pitanjesposobnosti p<strong>ra</strong>vosuđa da djeluje bez pritiska ostal<strong>ih</strong> organavlasti – izvršne i zakon<strong>od</strong>avne. Institucionalna nezavisnostsudstva se fokusi<strong>ra</strong> na nezavisnost sudstva <strong>od</strong> ostal<strong>ih</strong> g<strong>ra</strong>nadržavne vlasti (vanjska institucionalna nezavisnost). Odnosizmeđu sudova unutar istog p<strong>ra</strong>vosudnog sistema također trebauzeti u obzir (unut<strong>ra</strong>šnja institucionalna nezavisnost).Institucionalna nezavisnost se može ocijeniti kroz četiri kriterija.Jedan <strong>od</strong> t<strong>ih</strong> kriterija je i zahtjev da sudstvo mo<strong>ra</strong> biti nezavisno ufinansijskim pitanjima. S tim u vezi je istaknuto da p<strong>ra</strong>vosuđemo<strong>ra</strong> dobiti dovoljna sredstva za p<strong>ra</strong>vilno obavljanje funkcija imo<strong>ra</strong> imati ulogu u <strong>od</strong>lučivanju kako se ta sredstva doznačavaju.Individualna nezavisnost <strong>od</strong>nosi se na nezavisnost koju imajusudije kao pojedinci u izvršavanju svoj<strong>ih</strong> profesionaln<strong>ih</strong> dužnosti.Sudije mo<strong>ra</strong>ju biti nezavisni i neprist<strong>ra</strong>ni. Ti uvjeti su integ<strong>ra</strong>lnidio osnovnog demok<strong>ra</strong>tskog principa p<strong>od</strong>jele vlasti: sudija nesmije biti p<strong>od</strong>ložan političkom utjecaju, a p<strong>ra</strong>vosuđe mo<strong>ra</strong> uvijekbiti neprist<strong>ra</strong>no. Naglašeno je da individualna nezavisnost imaviše aspekata, te da je jedan <strong>od</strong> nj<strong>ih</strong> i sigurnost mandata ifinansijska sigurnost.34. Iz navedenog proizlazi da je bitan preduvjet zanezavisnost p<strong>ra</strong>vosuđa finansijska nezavisnost sudstva uopće, kaoi finansijska sigurnost sudije kao pojedinca. S tim u vezi, Ustavnisud upućuje i na Preporuku Vijeća <strong>ministar</strong>a Vijeća Evropezemljama članicama o sudijama: nezavisnost, učinkovitost i<strong>od</strong>govornosti, <strong>od</strong> 17. novemb<strong>ra</strong> 2010. g<strong>od</strong>ine, u kojoj je u tački11. istaknuto da vanjska nezavisnost sudija nije prednost nitiprivilegija d<strong>od</strong>ijeljena sudijama zbog nj<strong>ih</strong>ov<strong>ih</strong> ličn<strong>ih</strong> interesa većinteresa vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va i lica koja t<strong>ra</strong>že i očekuju neprist<strong>ra</strong>nup<strong>ra</strong>vdu. Na nezavisnost sudija treba gledati kao na jamstvoslob<strong>od</strong>e, poštivanja ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i neprist<strong>ra</strong>ne provedbe zakona.Neprist<strong>ra</strong>nost i nezavisnost sudija su ključne za jamstvojednakosti st<strong>ra</strong>naka pred sudom. U tački 33. Preporuke se nav<strong>od</strong>ida svaka država treba d<strong>od</strong>ijeliti <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juća sredstva, objekte iopremu kako bi im omogućili djelovanje u skladu sa standardima<strong>od</strong>ređenim članom 6. Evropske konvencije.35. Prema tome, Ustavni sud ukazuje na to da je nesporn<strong>od</strong>a finansijska nezavisnost sudstva predstavlja važan preduvjet zasudsku nezavisnost uopće. Ustavni sud primjećuje da se sudska

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 85vlast finansi<strong>ra</strong> iz budžeta o kojem <strong>od</strong>lučuju druge dvije g<strong>ra</strong>nevlasti, zakon<strong>od</strong>avna i izvršna, a bez učešća sudske vlasti. S drugest<strong>ra</strong>ne, nedovoljna sredstva i og<strong>ra</strong>ničavanje finansijsk<strong>ih</strong> sredstavap<strong>ra</strong>vosuđu mogu dovesti u pitanje i princip nezavisnostip<strong>ra</strong>vosuđa. Na navedeno upućuje i Magna charta sudija u kojojse u tački 4. propisuje da će nezavisnost sudstva biti ga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>na ikroz njegovo finansi<strong>ra</strong>nje. Također, Ustavni sud zapaža da iOsnovni principi Ujedinjen<strong>ih</strong> nar<strong>od</strong>a o nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa(UN 1985) utvrđuju obavezu svake države članice da osigu<strong>ra</strong>neoph<strong>od</strong>na sredstva kako bi se osigu<strong>ra</strong>o p<strong>ra</strong>vilan <strong>ra</strong>d p<strong>ra</strong>vosuđa.36. Ustavni sud nalazi da je u uv<strong>od</strong>nom dijelu Evropskepovelje o zakonu za sudije, na koju se poziva i p<strong>od</strong>nosilaczahtjeva, ukazano da je cilj usvajanja navedene povelje biounapređenje sudijske nezavisnosti, a kako bi se osigu<strong>ra</strong>o visokstepen vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va i kako bi zaštita individualn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a udemok<strong>ra</strong>tskim državama bila što djelotvornija. U navedenojPovelji je navedeno sljedeće: "Svjesni potrebe da se <strong>od</strong>redbe kojetreba da obezbijede najbolje ga<strong>ra</strong>ncije stručnosti, nezavisnosti ineprist<strong>ra</strong>snosti sudija uvrste u formalni dokument namijenjensvim evropskim državama. Želeći da zakoni za sudije <strong>ra</strong>zličit<strong>ih</strong>evropsk<strong>ih</strong> država uzmu u obzir ove <strong>od</strong>redbe kako bi se nakonkretan način osigu<strong>ra</strong>o najviši stepen ga<strong>ra</strong>ncija". Dakle, ciljPovelje je svakako unapređenje statusa sudija kroz osigu<strong>ra</strong>vanjenajvišeg nivoa stručnosti, nezavisnosti i neprist<strong>ra</strong>nosti sudija. Izopć<strong>ih</strong> principa Evropske povelje proizlazi da njene <strong>od</strong>redbe nemogu poslužiti kao op<strong>ra</strong>vdanje za izmjenu nacionaln<strong>ih</strong> zakona unamjeri umanjenja već postignutog nivoa ga<strong>ra</strong>ncija u dotičnimdržavama.37. Razmat<strong>ra</strong>jući predmetni zahtjev u kontekstu sveganavedenog, Ustavni sud primjećuje da je zakon<strong>od</strong>avna vlastspornim zakonom onemogućila sudijama, tužiocima i ostalimzaposlenicima u Sudu BiH p<strong>ra</strong>vo na naknade na ime troškovaprijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenog života. Pri tome, Ustavnisud naglašava da je materijalni osnov ujedno i osnov očuvanjanezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa, na što upućuju brojni međunar<strong>od</strong>nidokumenti. Prema mišljenju Ustavnog suda, onemogućavanjemp<strong>ra</strong>va sudija, tužioca i ostal<strong>ih</strong> zaposlenika u Sudu BiH nauživanje spomenut<strong>ih</strong> naknada, u situaciji nepostojanjasamostaln<strong>ih</strong> sudsk<strong>ih</strong> i tužilačk<strong>ih</strong> budžeta, zakon<strong>od</strong>avna vlastutječe na strukturu materijalne osnove i naknada, a time utječe ina ulogu p<strong>ra</strong>vosuđa koje ono ima u svakom demok<strong>ra</strong>tskomdruštvu. Također, Ustavni sud naglašava da je principnezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa temelj za <strong>ra</strong>zvoj svake zemlje, te da nemademok<strong>ra</strong>tskog društva i vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va bez nezavisnogp<strong>ra</strong>vosuđa. Za svaku demok<strong>ra</strong>tsku državu m<strong>od</strong>ernizacija iefikasnost p<strong>ra</strong>vosuđa bi trebalo da predstavljaju prioritet.Neosigu<strong>ra</strong>nje sporn<strong>ih</strong> naknada predstavlja očiglednu regresiju uga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>nju pojedinačne nezavisnosti sudija i tužilaca i slabljenjeuloge koju ima p<strong>ra</strong>vosuđe koje služi g<strong>ra</strong>đanima i čiju poziciju,posebno u ovim vremenima, treba ojačati a ne oslabiti. Dakle, <strong>od</strong>velike je važnosti da se ne dopusti marginalizacija p<strong>ra</strong>vosuđa nabilo koji način. Ustavni sud posebno skreće pažnju na potrebu dase nosiocima p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> funkcija osigu<strong>ra</strong> naknada za <strong>od</strong>vojeniživot, a kako bi se zadovoljio princip <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće teritorijalne inacionalne zastupljenosti sudija i tužilaca u p<strong>ra</strong>vosudniminstitucijama. Naime, prema mišljenju Ustavnog suda, imajući uvidu društveno-političko uređenje Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, te <strong>ra</strong>tnadešavanja koja su, između ostalog, imala za posljedicu promjenustrukture stanovništva u Bosni i Hercegovini, unut<strong>ra</strong>šnjumig<strong>ra</strong>ciju, postoji potreba da se u p<strong>ra</strong>vosudnim institucijamaosigu<strong>ra</strong> <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juća teritorijalna zastupljenost konstitutivn<strong>ih</strong>nar<strong>od</strong>a i Ostal<strong>ih</strong>. Prema tome, propisivanje navedene naknadev<strong>od</strong>i ka osigu<strong>ra</strong>nju <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće teritorijalne zastupljenostikonstitutivn<strong>ih</strong> nar<strong>od</strong>a i Ostal<strong>ih</strong> u p<strong>ra</strong>vosuđu, što, prema mišljenjuUstavnog suda, jača povjerenje i ugled p<strong>ra</strong>vosuđa u očimajavnosti, <strong>od</strong>nosno g<strong>ra</strong>đana Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Navedeno je,prema mišljenju Ustavnog suda, u skladu sa <strong>od</strong>redbom člana 43.stav 2. Zakona o visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 25/04, 93/05, 32/07,48/07 i 15/08), kojom su propisani kriteriji za imenovanje sudija itužilaca. Tom <strong>od</strong>redbom je propisano da Vijeće primjenjuje<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće ustavne <strong>od</strong>redbe kojim se uređuju jednaka p<strong>ra</strong>va izastupljenost konstitutivn<strong>ih</strong> nar<strong>od</strong>a i Ostal<strong>ih</strong>.38. Prema tome, Ustavni sud smat<strong>ra</strong> da nepropisivanjemnaknada na ime troškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenogživota sudijama, tužiocima i ostalim zaposlenicima u Sudu BiH uZakonu o plaćama i drugim naknadama u sudskim i tužilačkiminstitucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong> zakon<strong>od</strong>avna vlastzadire u princip nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa kao ga<strong>ra</strong>nta vlada<strong>vine</strong>p<strong>ra</strong>va. Stoga, proizlazi da je sporni zakon u suprotnosti saprincipom nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa kao ga<strong>ra</strong>nta vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>vakoji je sadržan u članu I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.39. Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud zaključuje daZakon o plaćama i drugim naknadama u sudskim i tužilačkiminstitucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong> zbog nepropisivanjap<strong>ra</strong>va sudijama, tužiocima i ostalim zaposlenicima u Sudu BiHna naknade na ime troškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenogživota nije u skladu sa članom I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.b) Nav<strong>od</strong>i u <strong>od</strong>nosu na diskriminaciju40. U daljnjem tekstu <strong>od</strong>luke Ustavni sud će ispitatikompatibilnost spornog zakona u <strong>od</strong>nosu na diskriminaciju.P<strong>od</strong>nosilac zahtjeva t<strong>ra</strong>ži ocjenu da li su zbog nepostojanjarelevantn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>redbi u Zakonu o plaćama i drugim naknadama usudskim i tužilačkim institucijama na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>,kojima bi se reguli<strong>ra</strong>lo pitanje naknada na ime troškovaprijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenog života, sudije, tužioci iostali zaposlenici u Sudu BiH diskrimini<strong>ra</strong>ni. Pri tome,p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva ukazuje na moguće kršenje ustavnog p<strong>ra</strong>vana nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava BiH, u vezi sa članom14. Evropske konvencije, članom 1. Protokola broj 12 uzEvropsku konvenciju i članom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta og<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima.41. Ispitujući navedeno, Ustavni sud naglašava da član 1.Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju sadrži opći principzab<strong>ra</strong>ne diskriminacije i ga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong> uživanje sv<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong>zakonom bez diskriminacije na bilo kojem osnovu kao što suspol, <strong>ra</strong>sa, boja kože, jezik, vje<strong>ra</strong>, političko ili drugo mišljenje,nacionalno ili socijalno porijeklo, pripadnost nacionalnoj manjini,imovina, rođenje ili drugi status. Dalje, <strong>od</strong>redba Protokola broj 12uz Evropsku konvenciju p<strong>od</strong><strong>ra</strong>zumijeva i da javni organi nikogane mogu diskrimini<strong>ra</strong>ti prema bilo kojem osnovu, dakle osnovniprincip nediskriminacije je proširen i na domaće zakone, a nesamo na p<strong>ra</strong>va ga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>na Evropskom konvencijom, kako topredviđa član 14. Evropske konvencije.42. Primjenjujući navedene principe na konkretan slučaj,Ustavni sud p<strong>od</strong>sjeća na to da, prema p<strong>ra</strong>ksi Evropskog suda zaljudska p<strong>ra</strong>va, diskriminacija nastupa ako se lice ili grupa licakoji se nalaze u analognoj situaciji <strong>ra</strong>zličito treti<strong>ra</strong>ju na osnovuspola, <strong>ra</strong>se, boje, jezika, vjere (...) u pogledu uživanja p<strong>ra</strong>va izEvropske konvencije, a ne postoji objektivno i <strong>ra</strong>zumnoop<strong>ra</strong>vdanje za takav tretman ili upotrebu sredstava nasp<strong>ra</strong>mželjenog cilja koji nisu u proporcionalnom <strong>od</strong>nosu (vidi Evropskisud za ljudska p<strong>ra</strong>va, Belgijski jezički slučaj, presuda <strong>od</strong> 9.februa<strong>ra</strong> 1967. g<strong>od</strong>ine, serija A, broj 6, stav 10). Pri tome jenevažno je li diskriminacija posljedica <strong>ra</strong>zličitog zakonskogtretmana ili primjene samog zakona (vidi Evropski sud za ljudskap<strong>ra</strong>va, Irska protiv Velike Britanije, presuda <strong>od</strong> 18. janua<strong>ra</strong> 1978.g<strong>od</strong>ine, serija A, broj 25, stav 226).43. Također, Ustavni sud p<strong>od</strong>sjeća na to da svako <strong>ra</strong>zličitopostupanje ne p<strong>od</strong><strong>ra</strong>zumijeva i diskriminaciju ukoliko za takvo<strong>ra</strong>zlikovanje postoji <strong>ra</strong>zumno i objektivno op<strong>ra</strong>vdanje. S tim u

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 86 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.vezi, Evropski sud je u nekoliko svoj<strong>ih</strong> presuda istakao da visokest<strong>ra</strong>ne ugovornice uživaju izvjesno "unut<strong>ra</strong>šnje polje slob<strong>od</strong>neprocjene" k<strong>od</strong> procjenjivanja o tome postoje li ili ne postoje<strong>ra</strong>zlike u inače sličnim situacijama kojima bi se mogao op<strong>ra</strong>vdati<strong>ra</strong>zličit zakonski tretman (vidi Evropski sud za ljudska p<strong>ra</strong>va,Belgijski jezički slučaj, presuda <strong>od</strong> 23. jula 1968. g<strong>od</strong>ine, serija A,broj 6, st<strong>ra</strong>nica 35, stav 10; Nacionalni savez belgijsk<strong>ih</strong>policajaca, presuda <strong>od</strong> 27. oktob<strong>ra</strong> 1975. g<strong>od</strong>ine, serija A, broj19, st<strong>ra</strong>nica 47, stav 20, str. 47, kao i st<strong>ra</strong>nice 21. i 22, stav 49;Švedski sindikat vozača, presuda <strong>od</strong> 6. februa<strong>ra</strong> 1976, serija A,broj 20, st<strong>ra</strong>nica 17, stav 72; Irska protiv UjedinjenogK<strong>ra</strong>ljevstva, presuda <strong>od</strong> 18. janua<strong>ra</strong> 1978. g<strong>od</strong>ine, serija A, broj25, st<strong>ra</strong>nica 87, stav 229). Širina unut<strong>ra</strong>šnjeg polja slob<strong>od</strong>neprocjene <strong>ra</strong>zlikuje se <strong>od</strong> slučaja do slučaja, u zavisnosti <strong>od</strong> suštinespo<strong>ra</strong> i historijata cijelog slučaja. U tom smislu, jedan <strong>od</strong>relevantn<strong>ih</strong> činilaca moglo bi da bude postojanje ili nepostojanjezajedničkog osnova između zakona država-ugovornica (vidi,mutatis mutandis, The Sunday Times, presuda <strong>od</strong> 26. aprila 1979.g<strong>od</strong>ine, serija A, broj 30, st<strong>ra</strong>nica 36, stav 59).44. Ovu široku diskreciju procjene Evropski sud objašnjavastavom da su "zbog nj<strong>ih</strong>ovog neposrednog poznavanja matičnogdruštva i njegov<strong>ih</strong> potreba, domaće vlasti, u principu, u boljempoložaju da <strong>ra</strong>zluče šta je 'u javnom interesu' nego međunar<strong>od</strong>nisudija". Evropski sud zaključuje da će "poštivati stavzakon<strong>od</strong>avca o tome šta je 'u javnom interesu' ukoliko taj stavnije očigledno bez <strong>ra</strong>zumnog osnova" (vidi Evropski sud zaljudska p<strong>ra</strong>va, James i dr. protiv Ujedinjenog K<strong>ra</strong>ljevstva,presuda <strong>od</strong> 21. februa<strong>ra</strong> 1986. g<strong>od</strong>ine, serija A, broj 98, tačka 46).45. Dakle, da bi <strong>ra</strong>zličit tretman bio objektivno i <strong>ra</strong>zumnoop<strong>ra</strong>vdan, mo<strong>ra</strong>ju biti ispunjena dva uvjeta: a) princip <strong>ra</strong>zličitogtretmana se može primijeniti u svrhu postizanja legitimnog cilja ib) mo<strong>ra</strong> postojati <strong>ra</strong>zuman <strong>od</strong>nos proporcionalnosti izmeđuprimijenjen<strong>ih</strong> sredstava i cilja čijem se ostvarenju teži.46. Međutim, Ustavni sud mo<strong>ra</strong> prije svega utvrditi"oštećena lica", tj. grupu ljudi za koju p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva smat<strong>ra</strong>da su im ugrožena p<strong>ra</strong>va na osnovu spornog zakona, a zatim<strong>od</strong>govoriti na pitanje da li postoji <strong>ra</strong>zličit tretman.47. Ustavni sud zapaža da su "oštećena lica" tužioci, sudije iostali zaposlenici Suda BiH. P<strong>od</strong>nosilac zahtjeva t<strong>ra</strong>ži ocjenu dali su navedene kategorije diskrimini<strong>ra</strong>ne u <strong>od</strong>nosu na zaposlenikeu zakon<strong>od</strong>avnoj i izvršnoj vlasti, kao i u <strong>od</strong>nosu na izab<strong>ra</strong>nedužnosnike, državne službenike i namještenike koji uživaju p<strong>ra</strong>vona naknadu troškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenog života.Osim navedenog, p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva ukazuje i na PresuduUstavnog suda FBiH broj U-28/11 <strong>od</strong> 24. janua<strong>ra</strong> 2012. g<strong>od</strong>ine,prema kojoj sudije, tužioci i stručni sa<strong>ra</strong>dnici na "fede<strong>ra</strong>lnomnivou" imaju p<strong>ra</strong>vo na naknadu troškova prijevoza i toplogobroka. Iz navedenog proizlazi da p<strong>od</strong>nosilac zahtjeva smat<strong>ra</strong> dasu nosioci p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> funkcija na "državnom nivou"diskrimini<strong>ra</strong>ni i u <strong>od</strong>nosu na sudije, tužioce i stručne sa<strong>ra</strong>dnike na"fede<strong>ra</strong>lnom nivou" kada su u pitanju navedene naknade.48. Na osnovu navedenog, prema mišljenju Ustavnog suda,"oštećena lica" čija su p<strong>ra</strong>va ugrožena spornim zakonom sutužioci, sudije i ostali zaposlenici Suda BiH.49. S obzirom na to da je utvrdio kategoriju "oštećen<strong>ih</strong>lica", dalje se za Ustavni sud postavlja pitanje da li postoji <strong>ra</strong>zličittretman ove kategorije "oštećen<strong>ih</strong> lica" u <strong>od</strong>nosu na druga licakoja se nalaze u analognoj situaciji, <strong>od</strong>nosno ukoliko takav<strong>ra</strong>zličiti tretman postoji, da li za njega postoji objektivno i<strong>ra</strong>zumno op<strong>ra</strong>vdanje.50. Ustavni sud je već u ovoj <strong>od</strong>luci utvrdio šta je bio <strong>ra</strong>tiozakon<strong>od</strong>avca prilikom donošenja spornog zakona. Naime, <strong>ra</strong>tiozakon<strong>od</strong>avca je bio da se donošenjem spornog zakona poboljšasituacija u p<strong>ra</strong>vosuđu u Bosni i Hercegovini, te na taj načinosigu<strong>ra</strong> najviši stepen nezavisnosti i efikasnosti p<strong>ra</strong>vosudnogsistema na nivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Intencija zakon<strong>od</strong>avca jebila da zbog zakonom propisane "<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće nag<strong>ra</strong>đenostip<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> organa" nosioci p<strong>ra</strong>vosudne funkcije na nivou BiHnemaju p<strong>ra</strong>vo na naknadu po osnovu prijevoza, toplog obroka i<strong>od</strong>vojenog života.51. Na osnovu navedenog, Ustavni sud nalazi da je princip<strong>ra</strong>zličitog tretmana služio legitimnom cilju. Međutim, za Ustavnisud se postavlja pitanje da li postoji <strong>ra</strong>zuman <strong>od</strong>nosproporcionalnosti između primijenjen<strong>ih</strong> sredstava i cilja čijemostvarenju se teži. Odgova<strong>ra</strong>jući na ovo pitanje, Ustavni sudp<strong>od</strong>sjeća na to da je sporni zakon stupio na snagu 1. janua<strong>ra</strong>2006. g<strong>od</strong>ine, te da <strong>od</strong> tada nije mijenjan. Dakle, navedeni zakon<strong>od</strong> 2006. g<strong>od</strong>ine nije na bilo koji način usklađivan u smisluekonomsko-finansijsk<strong>ih</strong> kretanja u zemlji.52. Ustavni sud zapaža da sudije i tužioci i <strong>od</strong>ređenekategorije stručnog osoblja u p<strong>ra</strong>vosudnim institucijama na nivouBosne i Hercego<strong>vine</strong> iz osporenog zakona nemaju istovrsnenaknade kao izab<strong>ra</strong>ni dužnosnici, državni službenici,namještenici i ostali uposleni u zakon<strong>od</strong>avnoj i izvršnoj vlasti nanivou Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Pitanje ov<strong>ih</strong> naknada u ostaliminstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> reguli<strong>ra</strong>no je Zakonom oplaćama i naknadama u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH" br. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12, 42/12 i50/12). Ustavni sud naglašava specifičnost i društveni značajnaveden<strong>ih</strong> kategorija iz osporenog zakona za svaku državu kojapočiva na demok<strong>ra</strong>tskim principima. Zakon<strong>od</strong>avac mo<strong>ra</strong> imati naumu da se nj<strong>ih</strong>ov nezavisni položaj ne može porediti sa bilokojim drugim kategorijama. Ustavni sud ponovo p<strong>od</strong>sjeća i naMagna charta sudija, kojom se država obavezuje da će osigu<strong>ra</strong>tiljudske, materijalne i finansijske resurse kako bi se osigu<strong>ra</strong>lanezavisnost p<strong>ra</strong>vosuđa.53. Ustavni sud ne može u spornom zakonu pronaćiop<strong>ra</strong>vdanje za <strong>ra</strong>zličito postupanje u pogledu strukture primanjakorisnika državnog budžeta, posebno imajući u vidu da jep<strong>ra</strong>vosuđe specifična kategorija korisnika budžeta kao i da jesporni zakon donesen prije sedam g<strong>od</strong>ina i <strong>od</strong> tada nije nikadamijenjan niti usklađivan sa potrebama u smislu ekonomskofinansijskesituacije u zemlji. Prema tome, Ustavni sud smat<strong>ra</strong> dane postoji <strong>ra</strong>zuman <strong>od</strong>nos proporcionalnosti izmeđuprimijenjen<strong>ih</strong> sredstava i cilja čijem ostvarenju se težil<strong>od</strong>onošenjem spornog zakona. Štaviše, može se zaključiti danepropisivanje ov<strong>ih</strong> naknada u spornom zakonu za ovu kategorijubudžetsk<strong>ih</strong> korisnika predstavlja diskriminaciju budući da kršiustavni princip jednakosti iz <strong>od</strong>redbe člana II/4. Ustava Bosne iHercego<strong>vine</strong>. Pri tome, Ustavni sud poštuje diskreciono p<strong>ra</strong>vozakon<strong>od</strong>avca da uredi pojedine oblasti na način kako smat<strong>ra</strong> da jeto najprikladnije. U tom smislu, Ustavni sud je u Odluci broj U12/09 iskazao da poštuje specifičnost ustavnog poretka Bosne iHercego<strong>vine</strong>, ali da se zajednički ustavni standardi kompleksn<strong>ih</strong>država – posebno na evropskom nivou – mo<strong>ra</strong>ju uzeti u obzir, a<strong>od</strong>stupanja se mogu desiti jedino kada postoji dovoljnoop<strong>ra</strong>vdanje (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 12/09 <strong>od</strong> 28. maja2010. g<strong>od</strong>ine, tačka 34). Međutim, Ustavni sud ponovo naglašavada primanja nosilaca p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> funkcija mo<strong>ra</strong>ju biti na<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućem nivou kako bi se osigu<strong>ra</strong>la efikasnost inezavisnost p<strong>ra</strong>vosuđa.54. Dakle, imajući u vidu standarde propisanemeđunar<strong>od</strong>nim instrumentima, na koje se poziva p<strong>od</strong>nosilaczahtjeva, a koji se tiču statusa sudija i imaju intenciju da sep<strong>ra</strong>vosudni sistem dovede na najviši nivo, kao i činjenicu daUstavni sud u spornom zakonu nije mogao naći <strong>ra</strong>zumno iobjektivno op<strong>ra</strong>vdanje za <strong>ra</strong>zličito postupanje u pogledu struktureprimanja, niti mu je takvo op<strong>ra</strong>vdanje dostavio zakon<strong>od</strong>avac, ovajsud je mišljenja da sporni zakon nije proporcionalan cilju kojemse težilo prilikom njegovog donošenja. Također, nijeproporcionalan ni sa uspostavljenim evropskim standardima upogledu statusa sudija.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 8755. Na osnovu navedenog, Ustavni sud zaključuje da spornizakon nije u skladu sa članom II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>,u vezi sa članom 14. Evropske konvencije, članom 1. Protokolabroj 12 uz Evropsku konvenciju i članom 26. Međunar<strong>od</strong>nogpakta o g<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima.56. S obzirom na navedene zaključke u pogledudiskriminacije, Ustavni sud neće <strong>ra</strong>zmat<strong>ra</strong>ti nav<strong>od</strong>e p<strong>od</strong>nosiocazahtjeva o mogućoj diskriminaciji u <strong>od</strong>nosu na ostalemeđunar<strong>od</strong>ne instrumente i Zakon o zab<strong>ra</strong>ni diskriminacijeBosne i Hercego<strong>vine</strong>, jer su zahtjevi p<strong>od</strong>nosioca zahtjeva u ovoj<strong>od</strong>luci ispitani kroz član 1. Protokola broj 12 uz Evropskukonvenciju koji sadrži opći princip zab<strong>ra</strong>ne diskriminacije.VII. Zaključak57. Ustavni sud zaključuje da Zakon o plaćama i drugimnaknadama u sudskim i tužilačkim institucijama na nivou Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) nije uskladu sa <strong>od</strong>redbama člana I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> jerkrši princip nezavisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa kao osnovne ga<strong>ra</strong>ncijevlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va.58. Ustavni sud ističe da Zakon o plaćama i drugimnaknadama u sudskim i tužilačkim institucijama na nivou Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) nije uskladu sa <strong>od</strong>redbama člana II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, uvezi sa članom 14. Evropske konvencije, članom 1. Protokolabroj 12 uz Evropsku konvenciju i članom 26. Međunar<strong>od</strong>nogpakta o g<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima.59. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. i člana 63. stav 4. P<strong>ra</strong>vilaUstavnog suda, Ustavni sud je <strong>od</strong>lučio kao u dispozitivu ove<strong>od</strong>luke.60. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, <strong>od</strong>lukeUstavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u plenarnome sazivu, upredmetu broj U 7/12, rješavajući zahtjev Suda Bosne iHercego<strong>vine</strong> (suca Šahbaza Dž<strong>ih</strong>anovića), na temelju člankaVI/3.(c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, članka 59. stavak 2. alineja2, članka 61. st. 1. i 2. i članka 63. stavak 4. P<strong>ra</strong>vila Ustavnogsuda Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik Bosne iHercego<strong>vine</strong>" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMi<strong>od</strong><strong>ra</strong>g Simović, dopredsjednikTudor Pantiru, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaConstance Grewe, sutkinjaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudacna sjednici <strong>od</strong>ržanoj 30. siječnja 2013. g<strong>od</strong>ine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se zahtjev Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (sucaŠahbaza Dž<strong>ih</strong>anovića) za ocjenu kompatibilnosti Zakona oplaćama i drugim naknadama u sudbenim i tužiteljskiminstitucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH" br. 90/05 i 32/07).Utvrđuje se da Zakon o plaćama i drugim naknadama usudbenim i tužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) nijesukladan <strong>od</strong>redbama članka I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i<strong>od</strong>redbama članka II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, u vezi sačlankom 14. Europske konvencije za zaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va itemeljn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a, člankom 1. Protokola broj 12 uz Europskukonvenciju za zaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i temeljn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a, kao ičlankom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta o g<strong>ra</strong>đanskim i političkimp<strong>ra</strong>vima, jer ne sadrži <strong>od</strong>redbe u pogledu naknada na imetroškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenog života.Nalaže se Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>da, sukladno članku 63. stavak 4. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda Bosne iHercego<strong>vine</strong>, najkasnije u roku <strong>od</strong> šest mjeseci <strong>od</strong> dana dostaveove <strong>od</strong>luke, uskladi Zakon o plaćama i drugim naknadama usudbenim i tužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) upogledu naknada na ime troškova prijevoza, toplog obroka i<strong>od</strong>vojenog života sa <strong>od</strong>redbama članka I/2. Ustava Bosne iHercego<strong>vine</strong> i <strong>od</strong>redbama članka II/4. Ustava Bosne iHercego<strong>vine</strong>, u vezi sa člankom 14. Europske konvencije zazaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i temeljn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a, člankom 1. Protokolabroj 12 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va itemeljn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a, kao i člankom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta og<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima.Nalaže se Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>da, sukladno članku 74. stavak 5. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda Bosne iHercego<strong>vine</strong>, u roku iz preth<strong>od</strong>nog stavka, obavijesti Ustavni sudBosne i Hercego<strong>vine</strong> o p<strong>od</strong>uzetim mje<strong>ra</strong>ma s ciljem izvršenja ove<strong>od</strong>luke.O<strong>dluku</strong> objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercego<strong>vine</strong>", "Službenim novinama Fede<strong>ra</strong>cije Bosne iHercego<strong>vine</strong>", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercego<strong>vine</strong>".OBRAZLOŽENJEI. Uv<strong>od</strong>1. Sud Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (sudac Šahbaz Dž<strong>ih</strong>anović; udaljnjem tekstu: p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva), u predmetu pov<strong>od</strong>om tužbitužitelja za isplatu naknada na ime troškova prijevoza, toplogobroka i <strong>od</strong>vojenog života, koji se v<strong>od</strong>i u Sudu Bosne iHercego<strong>vine</strong> (u daljnjem tekstu: Sud BiH) p<strong>od</strong> brojem S1 3 P008980 12 P <strong>od</strong> 29. t<strong>ra</strong>vnja 2012. g<strong>od</strong>ine, p<strong>od</strong>nio je 30. t<strong>ra</strong>vnja2012. g<strong>od</strong>ine Ustavnom sudu Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (u daljnjemtekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu kompatibilnosti Zakona oplaćama i drugim naknadama u sudbenim i tužiteljskiminstitucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH" br. 90/05 i 32/07) sa <strong>od</strong>redbama čl. I/2. i II/4. Ustava Bosnei Hercego<strong>vine</strong>, u vezi sa člankom 14. Europske konvencije zazaštitu ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i temeljn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a (u daljnjem tekstu:Europska konvencija), člankom 1. Protokola broj 12 uz Europskukonvenciju, kao i člankom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta og<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima. Također, smat<strong>ra</strong> da je navedenizakon u suprotnosti sa sljedećim međunar<strong>od</strong>nim instrumentima:Temeljna načela UN-a o neovisnosti sudova iz studenoga 1995.g<strong>od</strong>ine, Preporuka 94 (12) Odbo<strong>ra</strong> <strong>ministar</strong>a Vijeća Europe <strong>od</strong>13. listopada 1994. g<strong>od</strong>ine, zaključak p<strong>od</strong> točkom 4.multilate<strong>ra</strong>lnog sastanka predstavnica članica Vijeća Europe oga<strong>ra</strong>ncijama neovisnosti sudstva, Budimpešta, svibanj 1998.g<strong>od</strong>ine, Europska povelja o zakonima za suce, 1998, Općapovelja sudaca iz Taipeia (Tajvan), studeni 1999. g<strong>od</strong>ine, Zakono zab<strong>ra</strong>ni diskriminacije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH" broj 59/09).II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. stavak 1. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda,<strong>od</strong> Parlamentarne skupštine Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (u daljnjemtekstu: Parlamentarna skupština BiH) zat<strong>ra</strong>ženo je 9. svibnja2012. g<strong>od</strong>ine da dostavi <strong>od</strong>govor na zahtjev.3. Zastupnički dom i Dom nar<strong>od</strong>a Parlamentarne skupštineBiH su 6. i 21. lipnja 2012. g<strong>od</strong>ine dostavili <strong>od</strong>govore na zahtjev.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 88 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.4. Na temelju članka 26. stavak 2. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda,<strong>od</strong>govori na zahtjev dostavljeni su p<strong>od</strong>nositelju zahtjeva 19.lipnja i 5. srpnja 2012. g<strong>od</strong>ine.III. Zahtjeva) Nav<strong>od</strong>i iz zahtjeva5. P<strong>od</strong>nositelj zahtjeva t<strong>ra</strong>ži <strong>od</strong> Ustavnog suda ocjenukompatibilnosti Zakona o plaćama i drugim naknadama usudbenim i tužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne iHercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) sa<strong>od</strong>redbama čl. I/2. i II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, u vezi sačlankom 14. Europske konvencije, člankom 1. Protokola broj 12uz Europsku konvenciju, kao i člankom 26. Međunar<strong>od</strong>nog paktao g<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima. Također, smat<strong>ra</strong> da jenavedeni zakon u suprotnosti sa sljedećim međunar<strong>od</strong>niminstrumentima: Temeljna načela UN-a o neovisnosti sudova izstudenoga 1995. g<strong>od</strong>ine, Preporuka 94 (12) Odbo<strong>ra</strong> <strong>ministar</strong>aVijeća Europe <strong>od</strong> 13. listopada 1994. g<strong>od</strong>ine, zaključak p<strong>od</strong>točkom 4. multilate<strong>ra</strong>lnog sastanka predstavnica članica VijećaEurope o ga<strong>ra</strong>ncijama neovisnosti sudstva, Budimpešta, svibanj1998. g<strong>od</strong>ine, Europska povelja o zakonima za suce, 1998, Općapovelja sudaca iz Taipeia (Tajvan), studeni 1999. g<strong>od</strong>ine, Zakono zab<strong>ra</strong>ni diskriminacije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH" broj 59/09).6. P<strong>od</strong>nositelj zahtjeva je naveo da je u Sudu BiH pokrenutparnični postupak pov<strong>od</strong>om tužbi 98 tužitelja-sudaca i ostal<strong>ih</strong>uposlenika tog suda <strong>ra</strong>di zaštite <strong>od</strong> diskriminacije u <strong>ra</strong>dnim<strong>od</strong>nosima i isplate naknada na ime troškova prijevoza, toplogobroka i <strong>od</strong>vojenog života, v. sp. 799.500,00 KM. Istaknuto je daje u tužbi navedeno da su plaće i druge naknade koje nemajuka<strong>ra</strong>kter plaće i <strong>od</strong>ređena materijalna p<strong>ra</strong>va sv<strong>ih</strong> tužiteljareguli<strong>ra</strong>ni Zakonom o plaćama i drugim naknadama u sudbenim itužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH" broj 90/05), koji je stupio na snagu 1.siječnja 2006. g<strong>od</strong>ine i <strong>od</strong> tada nije mijenjan. Navedenimzakonom nije <strong>od</strong>ređeno p<strong>ra</strong>vo tužitelja na naknadu za ish<strong>ra</strong>nu utijeku <strong>ra</strong>dnog vremena (topli obrok), naknada za prijevoz naposao i sa posla i naknada za <strong>od</strong>vojeni život, iako su ove naknadejedno <strong>od</strong> temeljn<strong>ih</strong> stečen<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va sv<strong>ih</strong> uposlenika, bilo uprivatnome, bilo u javnome sektoru, na bilo kojoj <strong>ra</strong>ziniteritorijalno-političk<strong>ih</strong> zajednica u Bosni i Hercegovini. Nasuprottome, predmetne naknade su predviđene Općim kolektivnimugovorom za p<strong>od</strong>ručje Fede<strong>ra</strong>cije Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službene no<strong>vine</strong> Fede<strong>ra</strong>cije BiH" br. 54/05 i 62/08) kojim seuređuju p<strong>ra</strong>va i obveze sv<strong>ih</strong> posl<strong>od</strong>avaca i uposlenika i koji važiza sve posl<strong>od</strong>avce bez obzi<strong>ra</strong> na strukturu kapitala, tijela up<strong>ra</strong>ve islužbe za up<strong>ra</strong>vu, policiju, javne ustanove i druge p<strong>ra</strong>vnesubjekte. Također, Općim kolektivnim ugovorom za p<strong>od</strong>ručjeRepublike Srpske ("Službeni glasnik RS" broj 40/10) propisanoje da posl<strong>od</strong>avac <strong>ra</strong>dniku isplaćuje navedene naknade.7. Dalje je p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva naveo da na <strong>ra</strong>zini Bosne iHercego<strong>vine</strong>, sukladno Zakonu o plaćama i naknadama uinstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br.50/08, 35/09 i 75/09), državni službenici, namještenici, izab<strong>ra</strong>nidužnosnici i svi ostali uposlenici uživaju sva pobrojana p<strong>ra</strong>va iz<strong>ra</strong>dn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>nosa. U smislu navedenoga, suci, tužitelji i drugostručno osoblje uposleno u p<strong>ra</strong>vosudnim institucijama Bosne iHercego<strong>vine</strong> su jedina kategorija uposlenika na teritoriju Bosne iHercego<strong>vine</strong> koja nema p<strong>ra</strong>vo na naknade za prijevoz na posao isa posla, ish<strong>ra</strong>nu u tijeku <strong>ra</strong>dnog vremena ili p<strong>ra</strong>vo da im seisplati naknada za <strong>od</strong>vojeni život <strong>od</strong> obitelji, što predstavljadiskriminaciju koja se ne može op<strong>ra</strong>vdati bilo kakvim"objektivnim i <strong>ra</strong>zumnim" postupanjem zakon<strong>od</strong>avca. Istaknutoje da su tužitelji stajališta da se reduci<strong>ra</strong>njem obujma naknada iz<strong>ra</strong>dnog <strong>od</strong>nosa na svega tri u <strong>od</strong>nosu na devet koliko <strong>ih</strong> uživajusvi ostali uposlenici u Bosni i Hercegovini nositelji p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong>funkcija diskrimini<strong>ra</strong>ni u <strong>od</strong>nosu na uposlenike u zakon<strong>od</strong>avnoj iizvršnoj vlasti, kao i u <strong>od</strong>nosu na izab<strong>ra</strong>ne dužnosnike, državneslužbenike i namještenike. Navedenim postupanjem zakon<strong>od</strong>avnevlasti krši se načelo p<strong>od</strong>jele vlasti, a ukoliko sudska vlast nijedovoljno financi<strong>ra</strong>na ili je financi<strong>ra</strong>na ovisno o volji druge vlasti,utoliko je neovisnost i djelotvornost sudske vlasti manja amaterijalni status sudaca ne samo da nije zaštićen <strong>od</strong> nepovoljn<strong>ih</strong>ekonomsk<strong>ih</strong> kretanja nego je u potpunosti ovisan o izvršnoj izakon<strong>od</strong>avnoj vlasti, što je suprotno međunar<strong>od</strong>nim standardima.8. Imajući u vidu navedeno, tužitelji smat<strong>ra</strong>ju da je Zakon oplaćama i drugim naknadama u sudbenim i tužiteljskiminstitucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong> u suprotnosti sameđunar<strong>od</strong>nim načelima sadržanim u sljedećim dokumentima:Temeljna načela UN-a o neovisnosti sudova iz studenoga 1995.g<strong>od</strong>ine, Preporuka 94 (12) Odbo<strong>ra</strong> <strong>ministar</strong>a Vijeća Europe <strong>od</strong>13. listopada 1994. g<strong>od</strong>ine, zaključak p<strong>od</strong> točkom 4.multilate<strong>ra</strong>lnog sastanka predstavnica članica Vijeća Europe oga<strong>ra</strong>ncijama neovisnosti sudstva, Budimpešta, svibanj 1998.g<strong>od</strong>ine, Europska povelja o zakonima za suce, St<strong>ra</strong>sbourg 1998,te Opća povelja sudaca iz Taipeia (Tajvan), studeni 1999. g<strong>od</strong>ine.Prema tim dokumentima, svrha sv<strong>ih</strong> posebnosti materije sudačk<strong>ih</strong>plaća je snažno i efikasno osigu<strong>ra</strong>nje sudačke neovisnosti iautonomije sudstva, zatim osigu<strong>ra</strong>nje efikasnog obavljanjasudačke dužnosti, zaštita dostojanstva, integriteta i materijalneneovisnosti sudaca, osigu<strong>ra</strong>nje objektivne nepotkupljivosti sudacau očima st<strong>ra</strong>naka i opće javnosti, iz čega nesporno proizlazi da sutužitelji neposredno diskrimini<strong>ra</strong>ni po osnovi izbo<strong>ra</strong> zanimanja i<strong>ra</strong>dnog mjesta, što je izričito zab<strong>ra</strong>njeno <strong>od</strong>redbama članka 2.stavak 2, u vezi sa člankom 6. stavak 1.(a) Zakona o zab<strong>ra</strong>nidiskriminacije ("Službeni glasnik BiH" broj 59/09).9. Prema mišljenju p<strong>od</strong>nositelja zahtjeva, navedenimeđunar<strong>od</strong>ni standardi polaze <strong>od</strong> specifičnosti sudačke službe ibez <strong>ra</strong>zlike propisuju i zaključuju da je <strong>ra</strong>zumna svrha sv<strong>ih</strong>posebnosti materije sudačk<strong>ih</strong> plaća snažno i efikasno osigu<strong>ra</strong>njesudačke neovisnosti i autonomije sudstva u sustavu p<strong>od</strong>jele vlastiu cjelini, zatim osigu<strong>ra</strong>nje efikasnog vršenja sudačke dužnosti,zaštita dostojanstva, integriteta i materijalne neovisnosti sudaca,osigu<strong>ra</strong>nje objektivne nepotkupljivosti sudaca u očima st<strong>ra</strong>naka ijavnosti uopće.10. P<strong>od</strong>nositelj zahtjeva p<strong>od</strong>sjeća i na Presudu Ustavnogsuda Fede<strong>ra</strong>cije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavnisud FBiH) broj U-28/11 <strong>od</strong> 24. siječnja 2012. g<strong>od</strong>ine kojom jeutvrđeno da Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca itužitelja u FBiH u dijelu koji se <strong>od</strong>nosi na naknade sudaca,tužitelja i stručn<strong>ih</strong> su<strong>ra</strong>dnika nije u suglasnosti sa Ustavom FBiH.Navedenom <strong>od</strong>lukom naloženo je Parlamentu FBiH da u roku <strong>od</strong>šest mjeseci <strong>od</strong> dana objave presude u "Službenim novinamaFBiH" dopuni zakon iz točke 1. ove presude poštujući ustavnonačelo jednakosti pred zakonom i reguli<strong>ra</strong>, kao i ostalimpro<strong>ra</strong>čunskim korisnicima, p<strong>ra</strong>va sudaca, tužitelja i stručn<strong>ih</strong>su<strong>ra</strong>dnika na naknadu za troškove ish<strong>ra</strong>ne, naknadu troškovaprijevoza na posao i sa posla, naknadu za prekovremeni <strong>ra</strong>d, <strong>ra</strong>d une<strong>ra</strong>dne dane, noćni <strong>ra</strong>d i <strong>ra</strong>d u dane državn<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>znika, naknaduzbog bolesti ili povrede, naknadu troškova za slučaj smrti, teškebolesti ili invalidnosti, naknadu za por<strong>od</strong>iljski dopust i naotpremninu prilikom <strong>od</strong>laska u mirovinu. Odbijen je dio zahtjevaza utvrđivanje naknada za <strong>od</strong>vojeni život, za troškove selidbe i zajubilarnu nag<strong>ra</strong>du. Određeno je da u slučaju da Parlament FBiHne postupi prema nalogu Ustavnog suda FBiH i u ostavljenomroku ne izvrši dopunu zakona iz točke 1. izreke ove presude,p<strong>ra</strong>vo na navedene naknade sudaca, tužitelja i stručn<strong>ih</strong> su<strong>ra</strong>dnikaće biti rješavano <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućom primjenom propisa kojim suuređene naknade izab<strong>ra</strong>n<strong>ih</strong> dužnosnika, nositelja izvršn<strong>ih</strong>funkcija i savjetnika u tijelima zakon<strong>od</strong>avne i izvršne vlasti uFBiH, državn<strong>ih</strong> službenika i namještenika u tijelima državneslužbe FBiH, p<strong>ra</strong>vob<strong>ra</strong>nitelja, službenika sudbene policije i

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 89zatvorsk<strong>ih</strong> policajaca – st<strong>ra</strong>ža<strong>ra</strong> u kazneno-pop<strong>ra</strong>vnim zav<strong>od</strong>imaFBiH.b) Odgovor na zahtjev11. U svom <strong>od</strong>govoru Zastupnički dom Parlamentarneskupštine BiH je naveo da Ustavnop<strong>ra</strong>vno povjerenstvo tog domanakon <strong>ra</strong>sp<strong>ra</strong>ve sa dva glasa "za", dva glasa "protiv" i tri glasa"uzdržan" nije p<strong>od</strong>ržalo predmetni zahtjev.12. Dom nar<strong>od</strong>a je u svom <strong>od</strong>govoru naveo da jeUstavnop<strong>ra</strong>vno povjerenstvo tog doma nakon <strong>ra</strong>sp<strong>ra</strong>ve sa jednimglasom "za", dva glasa "protiv" i jednim glasom "uzdržan"<strong>od</strong>lučilo ne p<strong>od</strong>ržati predmetni zahtjev.IV. Relevantni propisi13. Zakon o plaćama i drugim naknadama u sudbenim itužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07) u relevantnom dijeluglasi:Članak 1.Okvir ZakonaOvim Zakonom utvrđuju se plaće, naknade i <strong>od</strong>ređenamaterijalna p<strong>ra</strong>va sudaca i tužitelja i <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> kategorijastručnog osoblja u p<strong>ra</strong>vosudnim institucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne iHercego<strong>vine</strong>.Članak 3.Osnovna mjesečna plaća sudaca Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>Osnovna mjesečna plaća sudaca iznosi:a) Za suce Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>: 3.800 KM.b) Za šefove <strong>od</strong>jeljenja Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>: 4.000KM.c) Za predsjednike Suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>: 4.400 KM.Članak 4.Osnovna mjesečna plaća tužitelja Tužiteljstva Bosne iHercego<strong>vine</strong>Osnovna mjesečna plaća tužitelja iznosi:a) Za tužitelje Tužiteljstva Bosne i Hercego<strong>vine</strong>: 3.800 KM.b) Za šefove <strong>od</strong>sjeka Tužiteljstva Bosne i Hercego<strong>vine</strong>:4.000 KM.c) Za glavnog tužitelja Tužiteljstva Bosne i Hercego<strong>vine</strong>:4.400 KM.Članak 5.D<strong>od</strong>atak na <strong>ra</strong>dni stažOsnovna mjesečna plaća svakog suca i tužitelja iz članka 2.<strong>od</strong>nosno 3. i 4. ovog Zakona povećava se za 0,5% za svaku punug<strong>od</strong>inu <strong>ra</strong>dnog staža, najviše do 40 g<strong>od</strong>ina.Članak 8.Plaćeni g<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor i <strong>od</strong>sustvo za zadovoljavanje vjersk<strong>ih</strong>potreba1. Suci i tužitelji imaju p<strong>ra</strong>vo na plaćeni g<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor ut<strong>ra</strong>janju <strong>od</strong> 30 <strong>ra</strong>dn<strong>ih</strong> dana.3. Svi suci i tužitelji imaju p<strong>ra</strong>vo na neto naknadu zag<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor u iznosu <strong>od</strong> 50% osnovne mjesečne plaće iz točkea) članka 2. ovog Zakona.Članak 11.Naknada prilikom <strong>od</strong>laska u mirovinuSuci i tužitelji imaju p<strong>ra</strong>vo na jednu osnovnu mjesečnuplaću kao naknadu prilikom <strong>od</strong>laska u mirovinu, kao što je topropisano u članku 2. <strong>od</strong>nosno 3. i 4. ovog Zakona.Članak 14.Naknada za putne troškoveVisoko sudbeno i tužiteljsko vijeće u su<strong>ra</strong>dnji saMinistarstvom p<strong>ra</strong>vde Bosne i Hercego<strong>vine</strong> donosi propise u vezisa okolnostima p<strong>od</strong> kojim sudac <strong>od</strong>nosno tužitelj ima p<strong>ra</strong>vo nanaknadu za putne troškove nastale tijekom obavljanja služben<strong>ih</strong>dužnosti (dnevnice, prijevoz i smještaj) i iznosu te naknade. [...]Članak 16.Naknada za upućivanje na drugi sud sa ili bez pristanka sucaU slučaju upućivanja suca da vrši dužnost suca u drugomsudu sukladno članku 50. ili 51. Zakona o Visokom sudbenom itužiteljskom vijeću, taj sudac ima p<strong>ra</strong>vo na naknadu za troškovesukladno <strong>od</strong>redbama koje donese Visoko sudbeno i tužiteljskovijeće u su<strong>ra</strong>dnji sa Ministarstvom p<strong>ra</strong>vde Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.14. Zakon o plaćama i naknadama u institucijamaBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 50/08, 35/09,75/09, 32/12, 42/12 i 50/12) u relevantnom dijelu glasi:Članak 2.(Pojmovi)Pojmovi <strong>ra</strong>bljeni u ovome Zakonu imaju sljedeće značenje:a) institucija Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, u smislu ovoga Zakona,pro<strong>ra</strong>čunski je korisnik koji se financi<strong>ra</strong> iz pro<strong>ra</strong>čuna institucijaBosne i Hercego<strong>vine</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> obveza Bosne iHercego<strong>vine</strong> sukladno Zakonu o financi<strong>ra</strong>nju institucija Bosne iHercego<strong>vine</strong>;Članak 30.(Vrste naknada)(1) Ovim se Zakonom utvrđuju sljedeće naknade:a) za g<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor i plaćeni dopust;b) za preh<strong>ra</strong>nu tijekom <strong>ra</strong>da;c) regres za g<strong>od</strong>išnji <strong>od</strong>mor;d) za bolovanje;e) za r<strong>od</strong>iljni dopust;f) za prekovremeni <strong>ra</strong>d, <strong>ra</strong>d u ne<strong>ra</strong>dne dane, noćni <strong>ra</strong>d i <strong>ra</strong>du dane državn<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>znika;g) p<strong>ra</strong>vo na troškove smještaja, naknada za <strong>od</strong>vojeni život inaknada za privremeno <strong>ra</strong>spoređivanje;h) za obavljanje poslova drugog <strong>ra</strong>dnog mjesta;i) za <strong>ra</strong>d u up<strong>ra</strong>vnim <strong>od</strong>borima, nadzornim i drugim <strong>ra</strong>dnimtijelima;j) za službeno putovanje;k) za prijevoz na posao i prijevoz s posla;l) u slučaju teške ozljede na <strong>ra</strong>du zaposlenika, teške bolesti iinvalidnosti zaposlenika ili člana njegove uže obitelji i smrtičlana uže obitelji zaposlenika;m) u slučaju smrti zaposlenika;n) za ob<strong>ra</strong>zovanje i strukovno usavršavanje;o) jubilarne nag<strong>ra</strong>de;p) otpremninu za <strong>od</strong>lazak u mirovinu;r) u slučaju prekobrojnosti;s) za vrijeme pr<strong>od</strong>uljenja <strong>ra</strong>dno-p<strong>ra</strong>vnog statusa izab<strong>ra</strong>n<strong>ih</strong>osoba i imenovan<strong>ih</strong> dužnosnika.[...]15. Magna charta sudaca (Temeljna načela),Konzultativno vijeće europsk<strong>ih</strong> sudaca Vijeća Europe (CCJE),St<strong>ra</strong>sbourg, studeni 2010. g<strong>od</strong>ine, u relevantnom dijelu glasi:Vladavina p<strong>ra</strong>va i p<strong>ra</strong>vda1. Sudstvo je jedna <strong>od</strong> tri g<strong>ra</strong>ne vlasti u svakojdemok<strong>ra</strong>tskoj državi. Njegova misija je da ga<strong>ra</strong>ntuje postojanjevlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va i, stoga, da obezbijedi p<strong>ra</strong>vilnu primjenu zakonana neprist<strong>ra</strong>san, p<strong>ra</strong>vičan i efikasan način.Nezavisnost sudstva2. Nezavisnost i samostalnost sudstva su osnovni predusloviza funkcionisanje p<strong>ra</strong>vosuđa.3. Sudska nezavisnost treba da bude statutarna,funkcionalna i finansijska. Ona će biti ga<strong>ra</strong>ntovana u pogledudrug<strong>ih</strong> vlasti u državi, onima koji t<strong>ra</strong>že p<strong>ra</strong>vdu, drugim sudijamai društvu uopšte, sredstvima nacionaln<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>vila na najvišemnivou. Država i svaki sudija pojedinačno su <strong>od</strong>govorni zaunapređenje i zaštitu sudske nezavisnosti.4. Nezavisnost sudstva će biti ga<strong>ra</strong>ntovana u pogledusudske aktivnosti a posebno u pogledu regrutovanja, imenovanja

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 90 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.do g<strong>od</strong>ina za penzionisanje, unapređenja, neuklanjanja safunkcije, obuka, sudijskog imuniteta, discipline, nag<strong>ra</strong>da ifinansi<strong>ra</strong>nja sudstva.Ga<strong>ra</strong>ncije nezavisnosti7. Nakon konsultacija sa sudstvom, država će obezbijeditiljudske, materijalne i finansijske resurse, neoph<strong>od</strong>ne za p<strong>ra</strong>vilnofunkcionisanje sudskog sistema. Da bi se izbjegao nezakonitiuticaj, sudije će primati adekvatnu naknadu i biće imobezbijeđena adekvatna penzijska šema, koja će se utvrditizakonom.Međunar<strong>od</strong>ni sudovi23. Ova načela će se primjenjivati mutatis mutandis nasudije sv<strong>ih</strong> evropsk<strong>ih</strong> i međunar<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> sudova.16. Europska povelja o zakonu za suce, 1998. g<strong>od</strong>ina, urelevantnom dijelu glasi:1. Opšta načela1.1. Zakon za sudije ima za cilj da obezbijedi stručnost,nezavisnost i neprist<strong>ra</strong>snost, koju svako lice op<strong>ra</strong>vdano očekuje<strong>od</strong> sudova i svakog sudije kojem je povjerena zaštita njegov<strong>ih</strong>p<strong>ra</strong>va. Ovo isključuje svaku <strong>od</strong>redbu i svaki postupak koji biv<strong>od</strong>io umanjenu povjerenja u takvu stručnost, nezavisnost ineprist<strong>ra</strong>snost. Ovu Povelju čine <strong>od</strong>redbe koje na najbolji načinmogu ga<strong>ra</strong>ntovati postizanje ov<strong>ih</strong> ciljeva. Njene <strong>od</strong>redbe imaju zacilj da povećaju stepen ga<strong>ra</strong>ncija u <strong>ra</strong>zličitim evropskimdržavama. One ne mogu poslužiti kao op<strong>ra</strong>vdanje za izmjenunacionaln<strong>ih</strong> zakona u namjeri umanjenja već postignutog nivoaga<strong>ra</strong>ncija u dotičnim državama.V. Dopustivost17. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva, Ustavni sud jepošao <strong>od</strong> <strong>od</strong>redbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.Članak VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> glasi:c) Ustavni sud će imati nadležnost za pitanja koja mup<strong>od</strong>nese bilo koji sud u Bosni i Hercegovini, a koja se tiču toga jeli zakon o čijoj valjanosti ovisi njegova <strong>od</strong>luka sukladno ovomUstavu, s Europskom konvencijom za ljudska p<strong>ra</strong>va i temeljneslob<strong>od</strong>e i njezinim protokolima, ili sa zakonima Bosne iHercego<strong>vine</strong>; ili koja se tiču postojanja ili djelokruga nekogopćeg p<strong>ra</strong>vila međunar<strong>od</strong>nog javnog p<strong>ra</strong>va koje je bitno za<strong>od</strong>luku suda.18. Zahtjev za ocjenu ustavnosti p<strong>od</strong>nio je Sud BiH (sudacŠahbaz Dž<strong>ih</strong>anović), što znači da je zahtjev p<strong>od</strong>nijela ovlaštenaosoba iz članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (vidiUstavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 5/10 <strong>od</strong> 26.studenoga 2010. g<strong>od</strong>ine, točke 7-14, objavljena u "Službenomglasniku Bosne i Hercego<strong>vine</strong>" broj 37/11). Imajući u vidu<strong>od</strong>redbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> i članka 17.stavak 1. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda, Ustavni sud smat<strong>ra</strong> da jepredmetni zahtjev dopustiv zato što ga je p<strong>od</strong>nio ovlaštenisubjekt, te da ne postoji nijedan formalni <strong>ra</strong>zlog iz članka 17.stavak 1. P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev ne bi bi<strong>od</strong>opustiv.VI. Meritum19. P<strong>od</strong>nositelj zahtjeva je zat<strong>ra</strong>žio ocjenu kompatibilnostiZakona o plaćama i drugim naknadama u sudbenim i tužiteljskiminstitucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong> sa <strong>od</strong>redbama čl. I/2.i II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, u vezi sa člankom 14.Europske konvencije, člankom 1. Protokola broj 12 uz Europskukonvenciju, kao i člankom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta og<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima. Također je zat<strong>ra</strong>žio ocjenukompatibilnosti sa sljedećim međunar<strong>od</strong>nim instrumentima:Temeljna načela UN-a o neovisnosti sudova iz studenoga 1995.g<strong>od</strong>ine, Preporuka 94 (12) Odbo<strong>ra</strong> <strong>ministar</strong>a Vijeća Europe <strong>od</strong>13. listopada 1994. g<strong>od</strong>ine, zaključak p<strong>od</strong> točkom 4.multilate<strong>ra</strong>lnog sastanka predstavnica članica Vijeća Europe oga<strong>ra</strong>ncijama neovisnosti sudstva, Budimpešta, svibanj 1998.g<strong>od</strong>ine, Europska povelja o zakonima za suce, 1998, Općapovelja sudaca iz Taipeia (Tajvan), studeni 1999. g<strong>od</strong>ine i Zakono zab<strong>ra</strong>ni diskriminacije Bosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnikBiH" broj 59/09).Članak I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> glasi:Bosna i Hercegovina je demok<strong>ra</strong>tska država, kojafunkcioni<strong>ra</strong> sukladno zakonu i temeljem slob<strong>od</strong>n<strong>ih</strong> i demok<strong>ra</strong>tsk<strong>ih</strong>izbo<strong>ra</strong>.Članak II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong> glasi:Uživanje p<strong>ra</strong>va i slob<strong>od</strong>a predviđen<strong>ih</strong> ovim člankom ili umeđunar<strong>od</strong>nim spo<strong>ra</strong>zumima navedenim u Aneksu I ovomUstavu, osigu<strong>ra</strong>no je za sve osobe u Bosni i Hercegovini bezdiskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, <strong>ra</strong>sa, boja,jezik, vje<strong>ra</strong>, političko i drugo uvjerenje, nacionalno ili društvenop<strong>od</strong>rijetlo, vezivanje sa neku nacionalnu manjinu, imovina,rođenje ili drugi status.Članak 14. Europske konvencije glasi:Uživanje p<strong>ra</strong>va i slob<strong>od</strong>a predviđen<strong>ih</strong> ovom konvencijomosigu<strong>ra</strong>va se bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao što suspol, <strong>ra</strong>sa, boja kože, jezik, vjeroispovijest, političko ili drugomišljenje, nacionalno ili socijalno p<strong>od</strong>rijetlo, sveza s nekomnacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.Članak 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvencijuglasi:Članak 1.1. Uživanje sv<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong> zakonom osigu<strong>ra</strong>t će sebez diskriminacije na bilo kojoj osnovi kao što je spol, <strong>ra</strong>sa, bojakože, jezik, vje<strong>ra</strong>, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ilisocijalno p<strong>od</strong>rijetlo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina,rođenje ili drugi status.2. Nikoga ne smiju diskrimini<strong>ra</strong>ti javna tijela na bilo kojojosnovi, kako je i navedeno u stavku 1.20. Međunar<strong>od</strong>ni pakt o g<strong>ra</strong>đanskim i političkimp<strong>ra</strong>vima <strong>od</strong> 16. prosinca 1966. g<strong>od</strong>ine u relevantnom dijeluglasi:Član 26.Sva su lica jednaka pred zakonom i imaju p<strong>ra</strong>vo bez ikakvediskriminacije na p<strong>od</strong>jednaku zaštitu zakona. U tom smislu,zakon mo<strong>ra</strong> da zab<strong>ra</strong>njuje svaku diskriminaciju i da obezbijedisvim licima p<strong>od</strong>jednaku i uspješnu zaštitu protiv svakediskriminacije, naročito u pogledu <strong>ra</strong>se, boje, spola, jezika,političkog ili drugog ubjeđenja, nacionalnog ili socijalnogporijekla, imovnog stanja, rođenja ili svakog drugog stanja.21. Ustavni sud zapaža da p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva t<strong>ra</strong>ži ocjenujesu li suci, tužitelji i ostali uposlenici u Sudu BiH diskrimini<strong>ra</strong>nizbog nepostojanja relevantn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>redaba u Zakonu o plaćama idrugim naknadama u sudbenim i tužiteljskim institucijama na<strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong> kojima bi se reguli<strong>ra</strong>lo pitanjenaknada na ime troškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenogživota. S tim u vezi, p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva upućuje na uposlenike uizvršnoj i zakon<strong>od</strong>avnoj vlasti koji uživaju p<strong>ra</strong>vo na ove naknade.Osim navedenoga, p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva ukazuje i na PresuduUstavnog suda FBiH broj U-28/11 <strong>od</strong> 24. siječnja 2012. g<strong>od</strong>ine,prema kojoj suci, tužitelji i stručni su<strong>ra</strong>dnici na "fede<strong>ra</strong>lnoj<strong>ra</strong>zini" imaju p<strong>ra</strong>vo na naknadu troškova prijevoza i toplogobroka. Dakle, p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva ukazuje na ozbiljno kršenjeustavnog p<strong>ra</strong>va na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava BiH, uvezi sa člankom 14. Europske konvencije, člankom 1. Protokolabroj 12 uz Europsku konvenciju i člankom 26. Međunar<strong>od</strong>nogpakta o g<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima.22. Osim spomenut<strong>ih</strong> nav<strong>od</strong>a o diskriminaciji, p<strong>od</strong>nositeljzahtjeva t<strong>ra</strong>ži ocjenu krši li sporni zakon zbog nepostojanjarelevantn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>redaba kojima bi se reguli<strong>ra</strong>lo pitanje naknada naime troškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenog života i načelo

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 91neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa koji je sastavni dio načela vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va,proklami<strong>ra</strong>n u članku I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.23. S obzirom na navedeno, Ustavni sud će u ovoj <strong>od</strong>luciispitati kompatibilnost Zakona o plaćama i drugim naknadama usudbenim i tužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne iHercego<strong>vine</strong> u <strong>od</strong>nosu na načelo neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa i u<strong>od</strong>nosu na diskriminaciju.a) Nav<strong>od</strong>i u <strong>od</strong>nosu na načelo neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa24. Ustavni sud će kao prvo ispitati zadire li sporni zakonnepropisivanjem spomenut<strong>ih</strong> naknada u načelo neovisnostip<strong>ra</strong>vosuđa, koje je sastavni dio načela vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>vaproklami<strong>ra</strong>n u članku I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.25. Da bi to ispitao, Ustavni sud će utvrditi što je bio <strong>ra</strong>tiospornog zakona. S tim u vezi, Ustavni sud p<strong>od</strong>sjeća na to da jeBosna i Hercegovina država sa složenim državnim uređenjem.Rezultat tako složenog državnog uređenja su i <strong>ra</strong>zličita zakonskarješenja, kako na istoj <strong>ra</strong>zini vlasti, tako i na <strong>ra</strong>zličitim <strong>ra</strong>zinamavlasti, koja su moguća i sukladno ustavnoj organizaciji Bosne iHercego<strong>vine</strong>. Dakle, sukladno svojim nadležnostima,zakon<strong>od</strong>avac na istim ili <strong>ra</strong>zličitim <strong>ra</strong>zinama vlasti u Bosni iHercegovini donosi propise koji nužno ne mo<strong>ra</strong>ju biti istovjetni.U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da je spornimzakonom zakon<strong>od</strong>avac na "državnoj <strong>ra</strong>zini" posebnim zakonomuredio plaće i druge naknade u sudskim i tužiteljskiminstitucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Dakle, intencijazakon<strong>od</strong>avca je bila da se pitanje plaća i naknada ovimnositeljima p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> funkcija uredi posebnim zakonom kaolex specialis. Pri tome je važno napomenuti da je sporni zakondonio Visoki predstavnik za BiH, te da je stupio na snagu 1.siječnja 2006. g<strong>od</strong>ine. Kasnije ga je, u istovjetnom tekstu,usvojila Parlamentarna skupština BiH na sjednici <strong>od</strong>ržanoj 30.ožujka 2007. g<strong>od</strong>ine.26. Ustavni sud zapaža da je u biti <strong>ra</strong>tio spornog zakonaobjašnjen u njegovoj preambuli. Iz preambule spornog zakonaproizlazi da je zakon<strong>od</strong>avac kao prvo imao u vidu "kritičnu"financijsku situaciju u sudstvu i tužiteljstvu na svim <strong>ra</strong>zinama uBosni i Hercegovini, te zaključio da je takva situacija ne<strong>od</strong>rživajer bi mogla dovesti do kolapsa u p<strong>ra</strong>vosuđu u Bosni iHercegovini. S ciljem poboljšanja navedene situacijezakon<strong>od</strong>avac je uzeo u obzir stav Up<strong>ra</strong>vnog <strong>od</strong>bo<strong>ra</strong> Vijeća zaimplementaciju mi<strong>ra</strong> <strong>od</strong> 3. prosinca 2004. g<strong>od</strong>ine kojim jenaglašeno da je efikasan <strong>ra</strong>d p<strong>ra</strong>vosuđa ključni elementposlije<strong>ra</strong>tnog opo<strong>ra</strong>vka Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, a da on ovisi op<strong>ra</strong>vilnom funkcioni<strong>ra</strong>nju i <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućoj nag<strong>ra</strong>đenostip<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> tijela. S tim u vezi, Up<strong>ra</strong>vni <strong>od</strong>bor je iz<strong>ra</strong>zio ip<strong>od</strong>ršku stavu da je potrebno hitno izvršiti reviziju plaća up<strong>ra</strong>vosuđu da bi se osigu<strong>ra</strong>la <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juća <strong>ra</strong>sp<strong>od</strong>jela sredstavakoja će omogućiti efikasan <strong>ra</strong>d p<strong>ra</strong>vosudnog sustava. Zbog takvesituacije, a da bi se spriječilo njezino daljnje pogoršanje, Visokipredstavnik je zamrznuo plaće u entitetskom p<strong>ra</strong>vosuđu prosinca2004. g<strong>od</strong>ine i uspostavio <strong>ra</strong>dnu skupinu koju čine predstavnici<strong>ministar</strong>stava p<strong>ra</strong>vde na <strong>ra</strong>zini entiteta i Bosne i Hercego<strong>vine</strong>,P<strong>ra</strong>vosudnog povjerenstva Distrikta Brčko, Visokog sudbenog itužiteljskog vijeća Bosne i Hercego<strong>vine</strong> kao i udruženja sudaca itužitelja u oba entiteta sa zadatkom da izvrši reviziju plaća up<strong>ra</strong>vosuđu i iz<strong>ra</strong>di nove zakonske propise. Dalje je navedeno dasu pr<strong>ih</strong>vaćene preporuke <strong>ra</strong>dne skupine da bi plaće sudaca itužitelja trebale biti usklađene između entiteta, da se naknadekoje su ukinuli entitetski parlamenti 2003. g<strong>od</strong>ine ne bi trebaleponovno uvesti, da bi plaće za suce i tužitelje trebale bitiumjereno umanjene, da bi sadašnje plaće trebale ostati i daljezamrznute sve dok prosječna plaća u Bosni i Hercegovini nedostigne <strong>od</strong>ređenu <strong>ra</strong>zinu, te da će, nakon što ponovno počnu<strong>ra</strong>sti, plaće <strong>ra</strong>sti u istom procentu kao i prosječna plaća u Bosni iHercegovini i plaća u p<strong>ra</strong>vosuđu, kao i daljnje usklađivanjeizmeđu entiteta. Osim navedenog, u obzir je uzet i stav Up<strong>ra</strong>vnog<strong>od</strong>bo<strong>ra</strong> Vijeća za implementaciju mi<strong>ra</strong> <strong>od</strong> 24. lipnja 2005. g<strong>od</strong>inekojim je iz<strong>ra</strong>zio zabrinutost zbog izazova fiskalne <strong>od</strong>rživosti sakojim se suočavaju vlasti u BiH, naročito na entitetskoj <strong>ra</strong>zini.27. Dakle, <strong>ra</strong>tio zakon<strong>od</strong>avca je bio da se donošenjemspornog zakona poboljša situacija u p<strong>ra</strong>vosuđu u Bosni iHercegovini, te na taj način osigu<strong>ra</strong> najviši stupanj neovisnosti iefikasnosti p<strong>ra</strong>vosudnog sustava na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.Intencija zakon<strong>od</strong>avca je bila da zbog zakonom propisane"<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće nag<strong>ra</strong>đenosti p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> tijela", kako je to upreambuli spornog zakona naveo Up<strong>ra</strong>vni <strong>od</strong>bor Vijeća zaimplementaciju mi<strong>ra</strong> <strong>od</strong> 3. prosinca 2004. g<strong>od</strong>ine, i pr<strong>ih</strong>vaćanjempreporuka <strong>ra</strong>dne skupine koja je sudjelovala u reviziji plaća up<strong>ra</strong>vosuđu, nositelji p<strong>ra</strong>vosudne funkcije na <strong>ra</strong>zini BiH nemajup<strong>ra</strong>vo na naknadu po osnovi prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenogživota.28. Da bi utvrdio je li <strong>ra</strong>tio spornog zakona zadovoljionačelo neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa, Ustavni sud će kao prvo dati osvrtna ovaj vrlo važan segment vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va. S tim u vezi,Ustavni sud naglašava da načelo vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va navedeno učlanku I/2. Ustava BiH znači da država Bosna i Hercegovinafunkcioni<strong>ra</strong> sukladno postojećim zakonima i prije svega sukladnoUstavu Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Ova obveza se <strong>od</strong>nosi jednako nazakon<strong>od</strong>avnu, izvršnu i sudsku vlast Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Osimtoga, unutarnje uređenje Bosne i Hercego<strong>vine</strong> utemeljeno je,između ostaloga, i na načelu p<strong>od</strong>jele vlasti koje je bitno zakoncept vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va, s naglaskom na neovisnost sudova predkojima se ostvaruje načelo kontrole vlasti putem p<strong>ra</strong>va.29. Ustavni sud ukazuje na to da načelo neovisnostip<strong>ra</strong>vosuđa, mada nije eksplicitno navedeno u Ustavu Bosne iHercego<strong>vine</strong>, predstavlja opće načelo koje mo<strong>ra</strong> biti poštovanojer je ne<strong>od</strong>vojivo <strong>od</strong> načela vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va iz<strong>ra</strong>ženog u člankuI/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Međutim, načelo vlada<strong>vine</strong>p<strong>ra</strong>va i neovisnost sudske vlasti kao njegov ne<strong>od</strong>vojiv dio, anaročito načelo p<strong>od</strong>jele vlasti, ne znači da zakon<strong>od</strong>avac ne možezakonima i propisima reguli<strong>ra</strong>ti pitanja koja su <strong>od</strong> važnosti zafunkcioni<strong>ra</strong>nje državn<strong>ih</strong> institucija, čak i ako se <strong>ra</strong>di o sudovima,ali samo onako kako je to predviđeno i sukladno Ustavu BiH(vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 6/06<strong>od</strong> 29. ožujka 2008. g<strong>od</strong>ine, točke 22. i 23, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercego<strong>vine</strong>" broj 40/08).30. Dakle, vladavina p<strong>ra</strong>va počiva na dva bitna obilježja, ato su jednakost sv<strong>ih</strong> pred zakonom i tr<strong>od</strong>ioba vlasti. Neovisnostp<strong>ra</strong>vosuđa je temelj diobe vlasti, a p<strong>ra</strong>vosuđe jedna <strong>od</strong> tri g<strong>ra</strong>nevlasti u svakoj demok<strong>ra</strong>tskoj državi. Ono zauzima posebnomjesto i značajnu ulogu u svakom demok<strong>ra</strong>tskom društvu.Ustavni sud naglašava da p<strong>ra</strong>vosuđe nije samo u jednakompoložaju sa ostale dvije g<strong>ra</strong>ne vlasti (izvršnom i zakon<strong>od</strong>avnom)već je posebna g<strong>ra</strong>na i zbog toga što kontroli<strong>ra</strong> <strong>od</strong>luke druge dvijeg<strong>ra</strong>ne vlasti. Dalje, neovisnost p<strong>ra</strong>vosuđa je temelj ga<strong>ra</strong>ncijavlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va, demok<strong>ra</strong>cije i poštovanje ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va.Ostvareni stupanj neovisnosti p<strong>ra</strong>vosudnog sustava predstavljaključni indikator dostignute <strong>ra</strong>zine vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va udemok<strong>ra</strong>tskom društvu.31. P<strong>ra</strong>vosudni sustav ima vrlo važnu ulogu i u zaštitiljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i temeljn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a u čemu ključnu ulogu ima inačelo neovisnosti sudova. Ovo načelo je zaga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>no i<strong>od</strong>redbom članka 6. Europske konvencije, koji zahtijeva da svaku<strong>od</strong>luku mo<strong>ra</strong> donijeti neovisni i neprist<strong>ra</strong>ni sud uspostavljensukladno zakonu. S tim u vezi je i zahtjev Europskog suda zaljudska p<strong>ra</strong>va da sud mo<strong>ra</strong> biti neovisan i <strong>od</strong> izvršne vlasti i <strong>od</strong>st<strong>ra</strong>naka (vidi Europski sud za ljudska p<strong>ra</strong>va, Ringeisen protivAustrije, presuda <strong>od</strong> 16. srpnja 1971. g<strong>od</strong>ine, stavak 95). Također,Ustavni sud zapaža da Temeljna načela Ujedinjen<strong>ih</strong> nar<strong>od</strong>a oneovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa <strong>od</strong> 1985. g<strong>od</strong>ine propisuju da državaga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong> neovisnost sudstva, što će biti zaga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>no ustavom ili

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 92 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.zakonom zemlje. Dužnost vladin<strong>ih</strong> i drug<strong>ih</strong> institucija je dapoštuju neovisnost sudstva.32. Pitanje neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa je bilo i predmetmišljenja Europskog povjerenstva za demok<strong>ra</strong>ciju kroz p<strong>ra</strong>vo(Venecijansko povjerenstvo) o p<strong>ra</strong>vnoj sigurnosti i neovisnostip<strong>ra</strong>vosuđa u Bosni i Hercegovini <strong>od</strong> 15. i 16. lipnja 2012. g<strong>od</strong>ine(u daljnjem tekstu: Mišljenje). Mišljenje je pripremljeno nazahtjev Europskog povjerenstva u kontekstu Strukturi<strong>ra</strong>nogdijaloga Europske unije i Bosne i Hercego<strong>vine</strong> o <strong>ra</strong>du p<strong>ra</strong>vosuđa.U Mišljenju je istaknuto da je Venecijansko povjerenstvo usvome izvješću o vladavini p<strong>ra</strong>va naglasilo da načelo p<strong>ra</strong>vnesigurnosti ima temeljnu ulogu u očuvanju povjerenja u p<strong>ra</strong>vosuđei vladavinu p<strong>ra</strong>va. Postojanje p<strong>ra</strong>vne sigurnosti (ili nepostojanje)ima bitan ekonomski utjecaj, te treba da je promovi<strong>ra</strong>ju sva trioblika državne vlasti. Ona apeli<strong>ra</strong> na zakon<strong>od</strong>avca da osigu<strong>ra</strong>kvalitetne zakone i ostale p<strong>ra</strong>vne instrumente koje usvaja.Venecijansko povjerenstvo ukazuje na to da p<strong>ra</strong>vna sigurnostnalaže izvršnoj vlasti da je poštuje kada primjenjuje te p<strong>ra</strong>vneinstrumente i donosi <strong>od</strong>luke, bilo uopće ili u pojedinim stvarima.Također, sudska vlast mo<strong>ra</strong> se pridržavati ovog načela kadaprimjenjuje p<strong>ra</strong>vne instrumente na konkretne predmete i kadatumači zakonske <strong>od</strong>redbe.33. U Mišljenju je ukazano na to da postoje dva temeljnaoblika neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa: institucionalni i individualni.Institucionalna neovisnost p<strong>ra</strong>vosuđa se <strong>od</strong>nosi na pitanjesposobnosti p<strong>ra</strong>vosuđa da djeluje bez pritiska ostal<strong>ih</strong> tijela vlasti– izvršne i zakon<strong>od</strong>avne. Institucionalna neovisnost sudstva sefokusi<strong>ra</strong> na neovisnost sudstva <strong>od</strong> ostal<strong>ih</strong> g<strong>ra</strong>na državne vlasti(vanjska institucionalna neovisnost). Odnos između sudovaunutar istog p<strong>ra</strong>vosudnog sustava također treba uzeti u obzir(unutarnja institucionalna neovisnost). Institucionalna neovisnostse može ocijeniti kroz četiri kriterija. Jedan <strong>od</strong> t<strong>ih</strong> kriterija je izahtjev da sudstvo mo<strong>ra</strong> biti neovisno u financijskim pitanjima. Stim u vezi je istaknuto da p<strong>ra</strong>vosuđe mo<strong>ra</strong> dobiti dovoljnasredstva za p<strong>ra</strong>vilno obavljanje funkcija i mo<strong>ra</strong> imati ulogu u<strong>od</strong>lučivanju kako se ta sredstva doznačavaju. Individualnaneovisnost <strong>od</strong>nosi se na neovisnost koju imaju suci kao pojedinciu izvršavanju svoj<strong>ih</strong> profesionaln<strong>ih</strong> dužnosti. Suci mo<strong>ra</strong>ju bitineovisni i neprist<strong>ra</strong>ni. Ti uvjeti su integ<strong>ra</strong>lni dio temeljnogdemok<strong>ra</strong>tskog načela p<strong>od</strong>jele vlasti: sudac ne smije biti p<strong>od</strong>ložanpolitičkom utjecaju, a p<strong>ra</strong>vosuđe mo<strong>ra</strong> uvijek biti neprist<strong>ra</strong>no.Naglašeno je da individualna neovisnost ima više aspekata, te daje jedan <strong>od</strong> nj<strong>ih</strong> i sigurnost mandata i financijska sigurnost.34. Iz navedenog proizlazi da je bitan preduvjet zaneovisnost p<strong>ra</strong>vosuđa financijska neovisnost sudstva uopće, kao ifinancijska sigurnost suca kao pojedinca. S tim u vezi, Ustavnisud upućuje i na Preporuku Vijeća <strong>ministar</strong>a Vijeća Europezemljama članicama o sucima: neovisnost, učinkovitost i<strong>od</strong>govornosti, <strong>od</strong> 17. studenoga 2010. g<strong>od</strong>ine, u kojoj je u točki11. istaknuto da vanjska neovisnost sudaca nije prednost nitiprivilegija d<strong>od</strong>ijeljena sucima zbog nj<strong>ih</strong>ov<strong>ih</strong> osobn<strong>ih</strong> interesa većinteresa vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va i osoba koje t<strong>ra</strong>že i očekuju neprist<strong>ra</strong>nup<strong>ra</strong>vdu. Na neovisnost sudaca treba gledati kao na jamstvoslob<strong>od</strong>e, poštivanja ljudsk<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va i neprist<strong>ra</strong>ne provedbe zakona.Neprist<strong>ra</strong>nost i neovisnost sudaca su ključne za jamstvojednakosti st<strong>ra</strong>naka pred sudom. U točki 33. Preporuke se nav<strong>od</strong>ida svaka država treba d<strong>od</strong>ijeliti <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juća sredstva, objekte iopremu kako bi im omogućili djelovanje sukladno standardima<strong>od</strong>ređenim člankom 6. Europske konvencije.35. Prema tome, Ustavni sud ukazuje na to da je nesporn<strong>od</strong>a financijska neovisnost sudstva predstavlja važan preduvjet zasudsku neovisnost uopće. Ustavni sud primjećuje da se sudskavlast financi<strong>ra</strong> iz pro<strong>ra</strong>čuna o kojem <strong>od</strong>lučuju druge dvije g<strong>ra</strong>nevlasti, zakon<strong>od</strong>avna i izvršna, a bez učešća sudske vlasti. S drugest<strong>ra</strong>ne, nedovoljna sredstva i og<strong>ra</strong>ničavanje financijsk<strong>ih</strong> sredstavap<strong>ra</strong>vosuđu mogu dovesti u pitanje i načelo neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa.Na navedeno upućuje i Magna charta sudaca u kojoj se u točki 4.propisuje da će neovisnost sudstva biti ga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>na i kroz njegovofinanci<strong>ra</strong>nje. Također, Ustavni sud zapaža da i Temeljna načelaUjedinjen<strong>ih</strong> nar<strong>od</strong>a o neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa (UN 1985) utvrđujuobvezu svake države članice da osigu<strong>ra</strong> nužna sredstva kako bi seosigu<strong>ra</strong>o p<strong>ra</strong>vilan <strong>ra</strong>d p<strong>ra</strong>vosuđa.36. Ustavni sud nalazi da je u uv<strong>od</strong>nome dijelu Europskepovelje o zakonu za suce, na koju se poziva i p<strong>od</strong>nositeljzahtjeva, ukazano da je cilj usvajanja navedene povelje biounapređenje sudačke neovisnosti, a kako bi se osigu<strong>ra</strong>o visokstupanj vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va i kako bi zaštita individualn<strong>ih</strong> slob<strong>od</strong>a udemok<strong>ra</strong>tskim državama bila što djelotvornija. U navedenojPovelji je navedeno sljedeće: "Svjesni potrebe da se <strong>od</strong>redbe kojetreba da obezbijede najbolje ga<strong>ra</strong>ncije stručnosti, nezavisnosti ineprist<strong>ra</strong>snosti sudija uvrste u formalni dokument namijenjensvim evropskim državama. Želeći da zakoni za sudije <strong>ra</strong>zličit<strong>ih</strong>evropsk<strong>ih</strong> država uzmu u obzir ove <strong>od</strong>redbe kako bi se nakonkretan način osigu<strong>ra</strong>o najviši stepen ga<strong>ra</strong>ncija". Dakle, ciljPovelje je svakako unapređenje statusa sudaca kroz osigu<strong>ra</strong>vanjenajviše <strong>ra</strong>zine stručnosti, neovisnosti i neprist<strong>ra</strong>nosti sudaca. Izopć<strong>ih</strong> načela Europske povelje proizlazi da njezine <strong>od</strong>redbe nemogu poslužiti kao op<strong>ra</strong>vdanje za izmjenu nacionaln<strong>ih</strong> zakona unamjeri umanjenja već postignute <strong>ra</strong>zine ga<strong>ra</strong>ncija u dotičnimdržavama.37. Razmat<strong>ra</strong>jući predmetni zahtjev u kontekstu sveganavedenoga, Ustavni sud primjećuje da je zakon<strong>od</strong>avna vlastspornim zakonom onemogućila sucima, tužiteljima i ostalimuposlenicima u Sudu BiH p<strong>ra</strong>vo na naknade na ime troškovaprijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenog života. Pri tome, Ustavnisud naglašava da je materijalna osnova ujedno i osnova očuvanjaneovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa, na što upućuju brojni međunar<strong>od</strong>nidokumenti. Prema mišljenju Ustavnog suda, onemogućavanjemp<strong>ra</strong>va sudaca, tužitelja i ostal<strong>ih</strong> uposlenika u Sudu BiH nauživanje spomenut<strong>ih</strong> naknada, u situaciji nepostojanjasamostaln<strong>ih</strong> sudsk<strong>ih</strong> i tužiteljsk<strong>ih</strong> pro<strong>ra</strong>čuna, zakon<strong>od</strong>avna vlastutječe na strukturu materijalne osnove i naknada, a time utječe ina ulogu p<strong>ra</strong>vosuđa koje ono ima u svakom demok<strong>ra</strong>tskomdruštvu. Također, Ustavni sud naglašava da je načelo neovisnostip<strong>ra</strong>vosuđa temelj za <strong>ra</strong>zvoj svake zemlje, te da nemademok<strong>ra</strong>tskog društva i vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va bez neovisnogp<strong>ra</strong>vosuđa. Za svaku demok<strong>ra</strong>tsku državu m<strong>od</strong>ernizacija iefikasnost p<strong>ra</strong>vosuđa bi trebali predstavljati prioritet.Neosigu<strong>ra</strong>nje sporn<strong>ih</strong> naknada predstavlja očitu regresiju uga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>nju pojedinačne neovisnosti sudaca i tužitelja i slabljenjeuloge koju ima p<strong>ra</strong>vosuđe koje služi g<strong>ra</strong>đanima i čiju poziciju,posebno u ovim vremenima, treba ojačati a ne oslabiti. Dakle, <strong>od</strong>velike je važnosti da se ne dopusti marginalizacija p<strong>ra</strong>vosuđa nabilo koji način. Ustavni sud posebno skreće pažnju na potrebu dase nositeljima p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> funkcija osigu<strong>ra</strong> naknada za <strong>od</strong>vojeniživot, a kako bi se zadovoljilo načelo <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće teritorijalne inacionalne zastupljenosti sudaca i tužitelja u p<strong>ra</strong>vosudniminstitucijama. Naime, prema mišljenju Ustavnog suda, imajući uvidu društveno-političko uređenje Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, te <strong>ra</strong>tnadešavanja koja su, između ostalog, imala za posljedicu promjenustrukture stanovništva u Bosni i Hercegovini, unutarnjumig<strong>ra</strong>ciju, postoji potreba da se u p<strong>ra</strong>vosudnim institucijamaosigu<strong>ra</strong> <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juća teritorijalna zastupljenost konstitutivn<strong>ih</strong>nar<strong>od</strong>a i Ostal<strong>ih</strong>. Prema tome, propisivanje navedene naknadev<strong>od</strong>i ka osigu<strong>ra</strong>nju <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće teritorijalne zastupljenostikonstitutivn<strong>ih</strong> nar<strong>od</strong>a i Ostal<strong>ih</strong> u p<strong>ra</strong>vosuđu, što, prema mišljenjuUstavnog suda, jača povjerenje i ugled p<strong>ra</strong>vosuđa u očimajavnosti, <strong>od</strong>nosno g<strong>ra</strong>đana Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Navedeno je,prema mišljenju Ustavnog suda, sukladno <strong>od</strong>redbi članka 43.stavak 2. Zakona o visokom sudbenom i tužiteljskom vijećuBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 25/04, 93/05,32/07, 48/07 i 15/08), kojom su propisani kriteriji za imenovanje

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 93sudaca i tužitelja. Tom <strong>od</strong>redbom je propisano da Vijećeprimjenjuje <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće ustavne <strong>od</strong>redbe kojim se uređujujednaka p<strong>ra</strong>va i zastupljenost konstitutivn<strong>ih</strong> nar<strong>od</strong>a i Ostal<strong>ih</strong>.38. Prema tome, Ustavni sud smat<strong>ra</strong> da nepropisivanjemnaknada na ime troškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenogživota sucima, tužiteljima i ostalim uposlenicima u Sudu BiH uZakonu o plaćama i drugim naknadama u sudbenim i tužiteljskiminstitucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong> zakon<strong>od</strong>avna vlastzadire u načelo neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa kao ga<strong>ra</strong>nta vlada<strong>vine</strong>p<strong>ra</strong>va. Stoga, proizlazi da je sporni zakon u suprotnosti sanačelom neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa kao ga<strong>ra</strong>nta vlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va kojije sadržan u članku I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.39. Na temelju svega navedenog, Ustavni sud zaključuje daZakon o plaćama i drugim naknadama u sudbenim i tužiteljskiminstitucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong> zbog nepropisivanjap<strong>ra</strong>va sucima, tužiteljima i ostalim uposlenicima u Sudu BiH nanaknade na ime troškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenogživota nije sukladan članku I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>.b) Nav<strong>od</strong>i u <strong>od</strong>nosu na diskriminaciju40. U daljnjem tekstu <strong>od</strong>luke Ustavni sud će ispitatikompatibilnost spornog zakona u <strong>od</strong>nosu na diskriminaciju.P<strong>od</strong>nositelj zahtjeva t<strong>ra</strong>ži ocjenu jesu li zbog nepostojanjarelevantn<strong>ih</strong> <strong>od</strong>redaba u Zakonu o plaćama i drugim naknadama usudbenim i tužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>zini Bosne iHercego<strong>vine</strong>, kojima bi se reguli<strong>ra</strong>lo pitanje naknada na imetroškova prijevoza, toplog obroka i <strong>od</strong>vojenog života, suci,tužitelji i ostali uposlenici u Sudu BiH diskrimini<strong>ra</strong>ni. Pri tome,p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva ukazuje na moguće kršenje ustavnog p<strong>ra</strong>vana nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava BiH, u vezi sa člankom14. Europske konvencije, člankom 1. Protokola broj 12 uzEuropsku konvenciju i člankom 26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta og<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima.41. Ispitujući navedeno, Ustavni sud naglašava da članak 1.Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju sadrži opće načelozab<strong>ra</strong>ne diskriminacije i ga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong> uživanje sv<strong>ih</strong> p<strong>ra</strong>va <strong>od</strong>ređen<strong>ih</strong>zakonom bez diskriminacije na bilo kojoj osnovi kao što su spol,<strong>ra</strong>sa, boja kože, jezik, vje<strong>ra</strong>, političko ili drugo mišljenje,nacionalno ili socijalno p<strong>od</strong>rijetlo, pripadnost nacionalnojmanjini, imovina, rođenje ili drugi status. Dalje, <strong>od</strong>redbaProtokola broj 12 uz Europsku konvenciju p<strong>od</strong><strong>ra</strong>zumijeva i dajavna tijela nikoga ne mogu diskrimini<strong>ra</strong>ti prema bilo kojojosnovi, dakle temeljno načelo nediskriminacije je prošireno i nadomaće zakone, a ne samo na p<strong>ra</strong>va ga<strong>ra</strong>nti<strong>ra</strong>na Europskomkonvencijom, kako to predviđa članak 14. Europske konvencije.42. Primjenjujući navedena načela na konkretan slučaj,Ustavni sud p<strong>od</strong>sjeća na to da, prema p<strong>ra</strong>ksi Europskog suda zaljudska p<strong>ra</strong>va, diskriminacija nastupa ako se osoba ili skupinaosoba koje se nalaze u analognoj situaciji <strong>ra</strong>zličito treti<strong>ra</strong>ju natemelju spola, <strong>ra</strong>se, boje, jezika, vjere (...) u pogledu uživanjap<strong>ra</strong>va iz Europske konvencije, a ne postoji objektivno i <strong>ra</strong>zumnoop<strong>ra</strong>vdanje za takav tretman ili upotrebu sredstava nasp<strong>ra</strong>mželjenog cilja koji nisu u proporcionalnom <strong>od</strong>nosu (vidi Europskisud za ljudska p<strong>ra</strong>va, Belgijski jezični slučaj, presuda <strong>od</strong> 9.veljače 1967. g<strong>od</strong>ine, serija A, broj 6, stavak 10). Pri tome jenevažno je li diskriminacija posljedica <strong>ra</strong>zličitog zakonskogtretmana ili primjene samog zakona (vidi Europski sud za ljudskap<strong>ra</strong>va, Irska protiv Velike Britanije, presuda <strong>od</strong> 18. siječnja 1978.g<strong>od</strong>ine, serija A, broj 25, stavak 226).43. Također, Ustavni sud p<strong>od</strong>sjeća na to da svako <strong>ra</strong>zličitopostupanje ne p<strong>od</strong><strong>ra</strong>zumijeva i diskriminaciju ukoliko za takvo<strong>ra</strong>zlikovanje postoji <strong>ra</strong>zumno i objektivno op<strong>ra</strong>vdanje. S tim uvezi, Europski sud je u nekoliko svoj<strong>ih</strong> presuda istakao da visokest<strong>ra</strong>ne ugovornice uživaju izvjesno "unutarnje polje slob<strong>od</strong>neprocjene" k<strong>od</strong> procjenjivanja o tome postoje li ili ne postoje<strong>ra</strong>zlike u inače sličnim situacijama kojima bi se mogao op<strong>ra</strong>vdati<strong>ra</strong>zličit zakonski tretman (vidi Europski sud za ljudska p<strong>ra</strong>va,Belgijski jezični slučaj, presuda <strong>od</strong> 23. srpnja 1968. g<strong>od</strong>ine, serijaA, broj 6, st<strong>ra</strong>nica 35, stavak 10; Nacionalni savez belgijsk<strong>ih</strong>policajaca, presuda <strong>od</strong> 27. listopada 1975. g<strong>od</strong>ine, serija A, broj19, st<strong>ra</strong>nica 47, stavak 20, str. 47, kao i st<strong>ra</strong>nice 21. i 22, stavak49; Švedski sindikat vozača, presuda <strong>od</strong> 6. veljače 1976, serija A,broj 20, st<strong>ra</strong>nica 17, stavak 72; Irska protiv UjedinjenogK<strong>ra</strong>ljevstva, presuda <strong>od</strong> 18. siječnja 1978. g<strong>od</strong>ine, serija A, broj25, st<strong>ra</strong>nica 87, stavak 229). Širina unutarnjeg polja slob<strong>od</strong>neprocjene <strong>ra</strong>zlikuje se <strong>od</strong> slučaja do slučaja, u ovisnosti o suštinispo<strong>ra</strong> i historijatu cijelog slučaja. U tom smislu, jedan <strong>od</strong>relevantn<strong>ih</strong> činitelja moglo bi biti postojanje ili nepostojanjezajedničke osnove između zakona država-ugovornica (vidi,mutatis mutandis, The Sunday Times, presuda <strong>od</strong> 26. t<strong>ra</strong>vnja1979. g<strong>od</strong>ine, serija A, broj 30, st<strong>ra</strong>nica 36, stavak 59).44. Ovu široku diskreciju procjene Europski sud objašnjavastavom da su "zbog nj<strong>ih</strong>ovog neposrednog poznavanja matičnogdruštva i njegov<strong>ih</strong> potreba, domaće vlasti, u načelu, u boljempoložaju da <strong>ra</strong>zluče što je 'u javnom interesu' nego međunar<strong>od</strong>nisudac". Europski sud zaključuje da će "poštivati stavzakon<strong>od</strong>avca o tome što je 'u javnom interesu' ukoliko taj stavnije očito bez <strong>ra</strong>zumne osnove" (vidi Europski sud za ljudskap<strong>ra</strong>va, James i dr. protiv Ujedinjenog K<strong>ra</strong>ljevstva, presuda <strong>od</strong> 21.veljače 1986. g<strong>od</strong>ine, serija A, broj 98, točka 46).45. Dakle, da bi <strong>ra</strong>zličit tretman bio objektivno i <strong>ra</strong>zumnoop<strong>ra</strong>vdan, mo<strong>ra</strong>ju biti ispunjena dva uvjeta: a) načelo <strong>ra</strong>zličitogtretmana se može primijeniti u svrhu postizanja legitimnog cilja ib) mo<strong>ra</strong> postojati <strong>ra</strong>zuman <strong>od</strong>nos proporcionalnosti izmeđuprimijenjen<strong>ih</strong> sredstava i cilja čijem se ostvarenju teži.46. Međutim, Ustavni sud mo<strong>ra</strong> prije svega utvrditi"oštećene osobe", tj. skupinu ljudi za koju p<strong>od</strong>nositelj zahtjevasmat<strong>ra</strong> da su im ugrožena p<strong>ra</strong>va na temelju spornog zakona, azatim <strong>od</strong>govoriti na pitanje postoji li <strong>ra</strong>zličit tretman.47. Ustavni sud zapaža da su "oštećene osobe" tužitelji, sucii ostali uposlenici Suda BiH. P<strong>od</strong>nositelj zahtjeva t<strong>ra</strong>ži ocjenujesu li navedene kategorije diskrimini<strong>ra</strong>ne u <strong>od</strong>nosu nauposlenike u zakon<strong>od</strong>avnoj i izvršnoj vlasti, kao i u <strong>od</strong>nosu naizab<strong>ra</strong>ne dužnosnike, državne službenike i namještenike kojiuživaju p<strong>ra</strong>vo na naknadu troškova prijevoza, toplog obroka i<strong>od</strong>vojenog života. Osim navedenog, p<strong>od</strong>nositelj zahtjeva ukazujei na Presudu Ustavnog suda FBiH broj U-28/11 <strong>od</strong> 24. siječnja2012. g<strong>od</strong>ine, prema kojoj suci, tužitelji i stručni su<strong>ra</strong>dnici na"fede<strong>ra</strong>lnoj <strong>ra</strong>zini" imaju p<strong>ra</strong>vo na naknadu troškova prijevoza itoplog obroka. Iz navedenog proizlazi da p<strong>od</strong>nositelj zahtjevasmat<strong>ra</strong> da su nositelji p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> funkcija na "državnoj <strong>ra</strong>zini"diskrimini<strong>ra</strong>ni i u <strong>od</strong>nosu na suce, tužitelje i stručne su<strong>ra</strong>dnike na"fede<strong>ra</strong>lnoj <strong>ra</strong>zini" kada su u pitanju navedene naknade.48. Na temelju navedenog, prema mišljenju Ustavnog suda,"oštećene osobe" čija su p<strong>ra</strong>va ugrožena spornim zakonom sutužitelji, suci i ostali uposlenici Suda BiH.49. S obzirom na to da je utvrdio kategoriju "oštećen<strong>ih</strong>osoba", dalje se za Ustavni sud postavlja pitanje postoji li <strong>ra</strong>zličittretman ove kategorije "oštećen<strong>ih</strong> osoba" u <strong>od</strong>nosu na drugeosobe koje se nalaze u analognoj situaciji, <strong>od</strong>nosno ukoliko takav<strong>ra</strong>zličiti tretman postoji, postoji li za njega objektivno i <strong>ra</strong>zumnoop<strong>ra</strong>vdanje.50. Ustavni sud je već u ovoj <strong>od</strong>luci utvrdio što je bio <strong>ra</strong>tiozakon<strong>od</strong>avca prilikom donošenja spornog zakona. Naime, <strong>ra</strong>tiozakon<strong>od</strong>avca je bio da se donošenjem spornog zakona poboljšasituacija u p<strong>ra</strong>vosuđu u Bosni i Hercegovini, te na taj načinosigu<strong>ra</strong> najviši stupanj neovisnosti i efikasnosti p<strong>ra</strong>vosudnogsustava na <strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Intencija zakon<strong>od</strong>avca jebila da zbog zakonom propisane "<strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>juće nag<strong>ra</strong>đenostip<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> tijela" nositelji p<strong>ra</strong>vosudne funkcije na <strong>ra</strong>zini BiHnemaju p<strong>ra</strong>vo na naknadu po osnovi prijevoza, toplog obroka i<strong>od</strong>vojenog života.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 94 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.51. Na temelju navedenog, Ustavni sud nalazi da je načelo<strong>ra</strong>zličitog tretmana služilo legitimnom cilju. Međutim, za Ustavnisud se postavlja pitanje postoji li <strong>ra</strong>zuman <strong>od</strong>nosproporcionalnosti između primijenjen<strong>ih</strong> sredstava i cilja čijemostvarenju se teži. Odgova<strong>ra</strong>jući na ovo pitanje, Ustavni sudp<strong>od</strong>sjeća na to da je sporni zakon stupio na snagu 1. siječnja2006. g<strong>od</strong>ine, te da <strong>od</strong> tada nije mijenjan. Dakle, navedeni zakon<strong>od</strong> 2006. g<strong>od</strong>ine nije na bilo koji način usklađivan u smisluekonomsko-financijsk<strong>ih</strong> kretanja u zemlji.52. Ustavni sud zapaža da suci i tužitelji i <strong>od</strong>ređenekategorije stručnog osoblja u p<strong>ra</strong>vosudnim institucijama na <strong>ra</strong>ziniBosne i Hercego<strong>vine</strong> iz pobijanog zakona nemaju istovrsnenaknade kao izab<strong>ra</strong>ni dužnosnici, državni službenici,namještenici i ostali uposleni u zakon<strong>od</strong>avnoj i izvršnoj vlasti na<strong>ra</strong>zini Bosne i Hercego<strong>vine</strong>. Pitanje ov<strong>ih</strong> naknada u ostaliminstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> reguli<strong>ra</strong>no je Zakonom oplaćama i naknadama u institucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>("Službeni glasnik BiH" br. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12, 42/12 i50/12). Ustavni sud naglašava specifičnost i društveni značajnaveden<strong>ih</strong> kategorija iz pobijanog zakona za svaku državu kojapočiva na demok<strong>ra</strong>tskim načelima. Zakon<strong>od</strong>avac mo<strong>ra</strong> imati naumu da se nj<strong>ih</strong>ov neovisni položaj ne može usporediti sa bilokojim drugim kategorijama. Ustavni sud ponovno p<strong>od</strong>sjeća i naMagna charta sudaca, kojom se država obvezuje da će osigu<strong>ra</strong>tiljudske, materijalne i financijske resurse kako bi se osigu<strong>ra</strong>laneovisnost p<strong>ra</strong>vosuđa.53. Ustavni sud ne može u spornom zakonu pronaćiop<strong>ra</strong>vdanje za <strong>ra</strong>zličito postupanje u pogledu strukture primanjakorisnika državnog pro<strong>ra</strong>čuna, posebno imajući u vidu da jep<strong>ra</strong>vosuđe specifična kategorija korisnika pro<strong>ra</strong>čuna kao i da jesporni zakon donesen prije sedam g<strong>od</strong>ina i <strong>od</strong> tada nije nikadamijenjan niti usklađivan sa potrebama u smislu ekonomskofinancijskesituacije u zemlji. Prema tome, Ustavni sud smat<strong>ra</strong> dane postoji <strong>ra</strong>zuman <strong>od</strong>nos proporcionalnosti izmeđuprimijenjen<strong>ih</strong> sredstava i cilja čijem ostvarenju se težil<strong>od</strong>onošenjem spornog zakona. Štoviše, može se zaključiti danepropisivanje ov<strong>ih</strong> naknada u spornom zakonu za ovu kategorijupro<strong>ra</strong>čunsk<strong>ih</strong> korisnika predstavlja diskriminaciju budući da kršiustavno načelo jednakosti iz <strong>od</strong>redbe članka II/4. Ustava Bosne iHercego<strong>vine</strong>. Pri tome, Ustavni sud poštuje diskreciono p<strong>ra</strong>vozakon<strong>od</strong>avca da uredi pojedine oblasti na način kako smat<strong>ra</strong> da jeto najprikladnije. U tom smislu, Ustavni sud je u Odluci broj U12/09 iskazao da poštuje specifičnost ustavnog poretka Bosne iHercego<strong>vine</strong>, ali da se zajednički ustavni standardi kompleksn<strong>ih</strong>država – posebno na europskoj <strong>ra</strong>zini – mo<strong>ra</strong>ju uzeti u obzir, a<strong>od</strong>stupanja se mogu desiti jedino kada postoji dovoljnoop<strong>ra</strong>vdanje (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 12/09 <strong>od</strong> 28. svibnja2010. g<strong>od</strong>ine, točka 34). Međutim, Ustavni sud ponovnonaglašava da primanja nositelja p<strong>ra</strong>vosudn<strong>ih</strong> funkcija mo<strong>ra</strong>ju bitina <strong>od</strong>gova<strong>ra</strong>jućoj <strong>ra</strong>zini kako bi se osigu<strong>ra</strong>la efikasnost ineovisnost p<strong>ra</strong>vosuđa.54. Dakle, imajući u vidu standarde propisanemeđunar<strong>od</strong>nim instrumentima, na koje se poziva p<strong>od</strong>nositeljzahtjeva, a koji se tiču statusa sudaca i imaju intenciju da sep<strong>ra</strong>vosudni sustav dovede na najvišu <strong>ra</strong>zinu, kao i činjenicu daUstavni sud u spornom zakonu nije mogao naći <strong>ra</strong>zumno iobjektivno op<strong>ra</strong>vdanje za <strong>ra</strong>zličito postupanje u pogledu struktureprimanja, niti mu je takvo op<strong>ra</strong>vdanje dostavio zakon<strong>od</strong>avac, ovajsud je mišljenja da sporni zakon nije proporcionalan cilju kojemse težilo prilikom njegovog donošenja. Također, nijeproporcionalan ni sa uspostavljenim europskim standardima upogledu statusa sudaca.55. Na temelju navedenog, Ustavni sud zaključuje da spornizakon nije sukladan članku II/4. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>, uvezi sa člankom 14. Europske konvencije, člankom 1. Protokolabroj 12 uz Europsku konvenciju i člankom 26. Međunar<strong>od</strong>nogpakta o g<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima.56. S obzirom na navedene zaključke u pogledudiskriminacije, Ustavni sud neće <strong>ra</strong>zmat<strong>ra</strong>ti nav<strong>od</strong>e p<strong>od</strong>nositeljazahtjeva o mogućoj diskriminaciji u <strong>od</strong>nosu na ostalemeđunar<strong>od</strong>ne instrumente i Zakon o zab<strong>ra</strong>ni diskriminacijeBosne i Hercego<strong>vine</strong>, jer su zahtjevi p<strong>od</strong>nositelja zahtjeva u ovoj<strong>od</strong>luci ispitani kroz članak 1. Protokola broj 12 uz Europskukonvenciju koji sadrži opće načelo zab<strong>ra</strong>ne diskriminacije.VII. Zaključak57. Ustavni sud zaključuje da Zakon o plaćama i drugimnaknadama u sudbenim i tužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>ziniBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07)nije sukladan <strong>od</strong>redbama članka I/2. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>jer krši načelo neovisnosti p<strong>ra</strong>vosuđa kao temeljne ga<strong>ra</strong>ncijevlada<strong>vine</strong> p<strong>ra</strong>va.58. Ustavni sud ističe da Zakon o plaćama i drugimnaknadama u sudbenim i tužiteljskim institucijama na <strong>ra</strong>ziniBosne i Hercego<strong>vine</strong> ("Službeni glasnik BiH" br. 90/05 i 32/07)nije sukladan <strong>od</strong>redbama članka II/4. Ustava Bosne iHercego<strong>vine</strong>, u vezi sa člankom 14. Europske konvencije,člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju i člankom26. Međunar<strong>od</strong>nog pakta o g<strong>ra</strong>đanskim i političkim p<strong>ra</strong>vima.59. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 63. stavak 4.P<strong>ra</strong>vila Ustavnog suda, Ustavni sud je <strong>od</strong>lučio kao u dispozitivuove <strong>od</strong>luke.60. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercego<strong>vine</strong>,<strong>od</strong>luke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i Hercego<strong>vine</strong>Valerija Galić, v. r.Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву,у предмету број У 7/12, рјешавајући захтјев Суда Босне иХерцеговине (судије Шахбаза Џихановића), на основучлана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2алинеја 2, члана 61 ст. 1 и 2 и члана 63 став 4 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласникБосне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникTudor Pantiru, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаConstance Grewe, суткињаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијаMargarita Caca-Nikolovska, суткињаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 30. јануара 2013. године донио јеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУУсваја се захтјев Суда Босне и Херцеговине (судијеШахбаза Џихановића) за оцјену компатибилности Закона оплатама и другим накнадама у судским и тужилачкиминституцијама на нивоу Босне и Херцеговине ("Службенигласник БиХ" бр. 90/05 и 32/07).Утврђује се да Закон о платама и другим накнадама усудским и тужилачким институцијама на нивоу Босне иХерцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 90/05 и 32/07)није у складу са одредбама члана I/2 Устава Босне иХерцеговине и одредбама члана II/4 Устава Босне иХерцеговине, у вези са чланом 14 Европске конвенције зазаштиту људских права и основних слобода, чланом 1Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштитуљудских права и основних слобода, као и чланом 26

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 95Међународног пакта о грађанским и политичким правима,јер не садржи одредбе у погледу накнада на име трошковапревоза, топлог оброка и одвојеног живота.Налаже се Парламентарној скупштини Босне иХерцеговине да, у складу са чланом 63 став 4 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине, најкасније у року одшест мјесеци од дана достављања ове одлуке, усклади Законо платама и другим накнадама у судским и тужилачкиминституцијама на нивоу Босне и Херцеговине ("Службенигласник БиХ" бр. 90/05 и 32/07) у погледу накнада на иметрошкова превоза, топлог оброка и одвојеног живота саодредбама члана I/2 Устава Босне и Херцеговине иодредбама члана II/4 Устава Босне и Херцеговине, у вези сачланом 14 Европске конвенције за заштиту људских права иосновних слобода, чланом 1 Протокола број 12 уз Европскуконвенцију за заштиту људских права и основних слобода,као и чланом 26 Међународног пакта о грађанским иполитичким правима.Налаже се Парламентарној скупштини Босне иХерцеговине да, у складу са чланом 74 став 5 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине, у року из претходногстава, обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине опредузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у"Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине".ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Суд Босне и Херцеговине (судија ШахбазЏихановић; у даљњем тексту: подносилац захтјева), упредмету поводом тужби тужилаца за исплату накнада наиме трошкова превоза, топлог оброка и одвојеног живота,који се води у Суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:Суд БиХ) под бројем С1 3 П 008980 12 П од 29. априла 2012.године, поднио је 30. априла 2012. године Уставном судуБосне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) захтјевза оцјену компатибилности Закона о платама и другимнакнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоуБосне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 90/05 и32/07) са одредбама чл. I/2 и II/4 Устава Босне иХерцеговине, у вези са чланом 14 Европске конвенције зазаштиту људских права и основних слобода (у даљњемтексту: Европска конвенција), чланом 1 Протокола број 12 узЕвропску конвенцију, као и чланом 26 Међународног пакта ограђанским и политичким правима. Такође, сматра да јенаведени закон у супротности са сљедећим међународниминструментима: Основни принципи УН-а о независностисудова из новембра 1995. године, Препорука 94 (12) Одбораминистара Савјета Европе од 13. октобра 1994. године,закључак под тачком 4 мултилатералног састанкапредставница чланица Савјета Европе о гаранцијаманезависности судства, Будимпешта, мај 1998. године,Европска повеља о законима за судије, 1998, Општа повељасудија из Taipeia (Тајван), новембар 1999. године, Закон озабрани дискриминације Босне и Херцеговине ("Службенигласник БиХ" број 59/09).II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда, одПарламентарне скупштине Босне и Херцеговине (у даљњемтексту: Парламентарна скупштина БиХ) затражено је 9. маја2012. године да достави одговор на захтјев.3. Представнички дом и Дом народа Парламентарнескупштине БиХ су 6. и 21. јуна 2012. године доставилиодговоре на захтјев.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на захтјев достављени су подносиоцу захтјева 19.јуна и 5. јула 2012. године.III. Захтјева) Наводи из захтјева5. Подносилац захтјева тражи од Уставног суда оцјенукомпатибилности Закона о платама и другим накнадама усудским и тужилачким институцијама на нивоу Босне иХерцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 90/05 и 32/07) саодредбама чл. I/2 и II/4 Устава Босне и Херцеговине, у везиса чланом 14 Европске конвенције, чланом 1 Протокола број12 уз Европску конвенцију, као и чланом 26 Међународногпакта о грађанским и политичким правима. Такође, сматрада је наведени закон у супротности са сљедећиммеђународним инструментима: Основни принципи УН-а онезависности судова из новембра 1995. године, Препорука94 (12) Одбора министара Савјета Европе од 13. октобра1994. године, закључак под тачком 4 мултилатералногсастанка представница чланица Савјета Европе огаранцијама независности судства, Будимпешта, мај 1998.године, Европска повеља о законима за судије, 1998, Општаповеља судија из Taipeia (Тајван), новембар 1999. године,Закон о забрани дискриминације Босне и Херцеговине("Службени гласник БиХ" број 59/09).6. Подносилац захтјева је навео да је у Суду БиХпокренут парнични поступак поводом тужби 98 тужилацасудијаи осталих запосленика тог суда ради заштите оддискриминације у радним односима и исплате накнада наиме трошкова превоза, топлог оброка и одвојеног живота, в.сп. 799.500,00 КМ. Истакнуто је да је у тужби наведено да суплате и друге накнаде које немају карактер плате и одређенаматеријална права свих тужилаца регулисани Законом оплатама и другим накнадама у судским и тужилачкиминституцијама на нивоу Босне и Херцеговине ("Службенигласник БиХ" број 90/05), који је ступио на снагу 1. јануара2006. године и од тада није мијењан. Наведеним закономније одређено право тужилаца на накнаду за исхрану у токурадног времена (топли оброк), накнада за превоз на посао иса посла и накнада за одвојени живот, иако су ове накнадеједно од основних стечених права свих запосленика, било уприватном, било у јавном сектору, на било ком нивоутериторијално-политичких заједница у Босни иХерцеговини. Насупрот томе, предметне накнаде супредвиђене Општим колективним уговором за подручјеФедерације Босне и Херцеговине ("Службене новинеФедерације БиХ" бр. 54/05 и 62/08) којим се уређују права иобавезе свих послодаваца и запосленика и који важи за свепослодавце без обзира на структуру капитала, органе управеи службе за управу, полицију, јавне установе и друге правнесубјекте. Такође, Општим колективним уговором заподручје Републике Српске ("Службени гласник РС" број40/10) прописано је да послодавац раднику исплаћујенаведене накнаде.7. Даље је подносилац захтјева навео да на нивоу Боснеи Херцеговине, у складу са Законом о платама и накнадама уинституцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласникБиХ" бр. 50/08, 35/09 и 75/09), државни службеници,намјештеници, изабрани званичници и сви остализапосленици уживају сва набројана права из радних односа.У смислу наведеног, судије, тужиоци и друго стручноособље запослено у правосудним институцијама Босне иХерцеговине су једина категорија запосленика на територији

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 96 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Босне и Херцеговине која нема право на накнаде за превоз напосао и са посла, исхрану у току радног времена или правода им се исплати накнада за одвојени живот од породице,што представља дискриминацију која се не може оправдатибило каквим "објективним и разумним" поступањемзаконодавца. Истакнуто је да су тужиоци становишта да середуцирањем обима накнада из радног односа на свега три уодносу на девет колико их уживају сви остали запосленици уБосни и Херцеговини носиоци правосудних функцијадискриминисани у односу на запосленике у законодавној иизвршној власти, као и у односу на изабране званичнике,државне службенике и намјештенике. Наведенимпоступањем законодавне власти крши се принцип подјелевласти, а уколико судска власт није довољно финансиранаили је финансирана зависно од воље друге власти, утолико јенезависност и дјелотворност судске власти мања аматеријални статус судија не само да није заштићен однеповољних економских кретања него је у потпуностизависан од извршне и законодавне власти, што је супротномеђународним стандардима.8. Имајући у виду наведено, тужиоци сматрају да јеЗакон о платама и другим накнадама у судским итужилачким институцијама на нивоу Босне и Херцеговине усупротности са међународним принципима садржаним усљедећим документима: Основни принципи УН-а онезависности судова из новембра 1995. године, Препорука94 (12) Одбора министара Савјета Европе од 13. октобра1994. године, закључак под тачком 4 мултилатералногсастанка представница чланица Савјета Европе огаранцијама независности судства, Будимпешта, мај 1998.године, Европска повеља о законима за судије, St<strong>ra</strong>sbourg1998, те Општа повеља судија из Taipeia (Тајван), новембар1999. године. Према тим документима, сврха свихпосебности материје судијских плата је снажно и ефикаснообезбјеђење судијске независности и аутономије судства,затим обезбјеђење ефикасног обављања судијске дужности,заштита достојанства, интегритета и материјалне независностисудија, обезбјеђење објективне непоткупљивостисудија у очима странака и опште јавности, из чега неспорнопроизилази да су тужиоци непосредно дискриминисани пооснову избора занимања и радног мјеста, што је изричитозабрањено одредбама члана 2 став 2, у вези са чланом 6 став1а) Закона о забрани дискриминације ("Службени гласникБиХ" број 59/09).9. Према мишљењу подносиоца захтјева, наведенимеђународни стандарди полазе од специфичности судијскеслужбе и без разлике прописују и закључују да је разумнасврха свих посебности материје судијских плата снажно иефикасно обезбјеђење судијске независности и аутономијесудства у систему подјеле власти у цјелини, затимобезбјеђење ефикасног вршења судијске дужности, заштитадостојанства, интегритета и материјалне независностисудија, обезбјеђење објективне непоткупљивости судија уочима странака и јавности уопште.10. Подносилац захтјева подсјећа и на ПресудуУставног суда Федерације Босне и Херцеговине (у даљњемтексту: Уставни суд ФБиХ) број У-28/11 од 24. јануара 2012.године којом је утврђено да Закон о платама и другимнакнадама судија и тужилаца у ФБиХ у дијелу који сеодноси на накнаде судија, тужилаца и стручних сарадниканије у сагласности са Уставом ФБиХ. Наведеном одлукомналожено је Парламенту ФБиХ да у року од шест мјесеци оддана објављивања пресуде у "Службеним новинама ФБиХ"допуни закон из тачке 1 ове пресуде поштујући уставнипринцип једнакости пред законом и регулише, као и осталимбуџетским корисницима, права судија, тужилаца и стручнихсарадника на накнаду за трошкове исхране, накнадутрошкова превоза на посао и са посла, накнаду запрековремени рад, рад у нерадне дане, ноћни рад и рад удане државних празника, накнаду због болести или повреде,накнаду трошкова за случај смрти, тешке болести илиинвалидности, накнаду за породиљски допуст и наотпремнину приликом одласка у пензију. Одбијен је диозахтјева за утврђивање накнада за одвојени живот, затрошкове селидбе и за јубиларну награду. Одређено је да услучају да Парламент ФБиХ не поступи према налогуУставног суда ФБиХ и у остављеном року не изврши допунузакона из тачке 1 изреке ове пресуде, право на наведененакнаде судија, тужилаца и стручних сарадника ће битирјешавано одговарајућом примјеном прописа којим сууређене накнаде изабраних званичника, носиоца извршнихфункција и савјетника у органима законодавне и извршневласти у ФБиХ, државних службеника и намјештеника уорганима државне службе ФБиХ, правобранилаца,службеника судске полиције и затворских полицајаца –стражара у казнено-поправним заводима ФБиХ.б) Одговор на захтјев11. У свом одговору Представнички домПарламентарне скупштине БиХ је навео да Уставноправнакомисија тог дома након расправе са два гласа "за", два гласа"против" и три гласа "уздржан" није подржала предметнизахтјев.12. Дом народа је у свом одговору навео да јеУставноправна комисија тог дома након расправе са једнимгласом "за", два гласа "против" и једним гласом "уздржан"одлучила да не подржи предметни захтјев.IV. Релевантни прописи13. Закон о платама и другим накнадама у судскими тужилачким институцијама на нивоу Босне иХерцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 90/05 и 32/07) урелевантном дијелу гласи:Члан 1.Оквир ЗаконаОвим законом утврђују се плате, накнаде и одређенаматеријална права судија и тужилаца и одређенихкатегорија стручног особља у правосудним институцијамана нивоу Босне и Херцеговине.Члан 3.Основна мјесечна плата судија Суда Босне и ХерцеговинеОсновна мјесечна плата судија износи:а) За судије Суда Босне и Херцеговине: 3.800 КМ.б) За шефове одјељења Суда Босне и Херцеговине:4.000 КМ.ц) За предсједнике Суда Босне и Херцеговине: 4.400 КМ.Члан 4.Основна мјесечна плата тужилаца Тужилаштва Босне иХерцеговинеОсновна мјесечна плата тужилаца износи:а) За тужиоце Тужилаштва Босне и Херцеговине:3.800 КМ.б) За шефове одсјека Тужилаштва Босне иХерцеговине: 4.000 КМ.ц) За главног тужиоца Тужилаштва Босне иХерцеговине: 4.400 КМ.Члан 5.Додатак на радни стажОсновна мјесечна плата сваког судије и тужиоца изчлана 2. односно 3. и 4. овог Закона повећава се за 0,5% засваку пуну годину радног стажа, највише до 40 година.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 97Члан 8.Плаћени годишњи одмор и одсуство за задовољавањевјерских потреба1. Судије и тужиоци имају право на плаћени годишњиодмор у трајању од 30 радних дана.3. Сви судије и тужиоци имају право на нето накнадуза годишњи одмор у износу од 50% основне мјесечне платеиз тачке а) члана 2. овог Закона.Члан 11.Накнада приликом одласка у пензијуСудије и тужиоци имају право на једну основнумјесечну плату као накнаду приликом одласка у пензију, каошто је то прописано у члану 2. односно 3. и 4. овог Закона.Члан 14.Накнада за путне трошковеВисоки судски и тужилачки савјет у сарадњи саМинистарством правде Босне и Херцеговине доноси прописеу вези са околностима под којим судија односно тужилацима право на накнаду за путне трошкове настале токомобављања службених дужности (дневнице, превоз исмјештај) и износу те накнаде. [...]Члан 16.Накнада за упућивање на други суд са или без пристанкасудијеУ случају упућивања судије да врши дужност судије удругом суду у складу са чланом 50. или 51. Закона о Високомсудском и тужилачком савјету, тај судија има право нанакнаду за трошкове у складу са одредбама које донесеВисоки судски и тужилачки савјет у сарадњи саМинистарством правде Босне и Херцеговине.14. Закон о платама и накнадама у институцијамаБосне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 50/08,35/09, 75/09, 32/12, 42/12 и 50/12) у релевантном дијелугласи:Члан 2.(Појмови)Појмови коришћени у овом закону имају сљедећезначење:а) институција Босне и Херцеговине, у смислу овогзакона, подразумијева буџетског корисника који сефинансира из буџета институција Босне и Херцеговине имеђународних обавеза Босне и Херцеговине, у складу саЗаконом о финансирању институција Босне и Херцеговине;Члан 30.(Врсте накнада)(1) Овим законом утврђују се сљедеће накнаде за:а) годишњи одмор и плаћено одсуство;б) исхрану у току рада;ц) регрес за годишњи одмор;д) боловање;е) породиљско одсуство;ф) прековремени рад, рад у нерадне дане, ноћни рад ирад у дане државних празника;г) право на трошкове смјештаја, накнада за одвојениживот и накнада за привремено распоређивање;х) обављање послова другог радног мјеста;и) рад у управним одборима, надзорним и другимрадним тијелима;ј) службено путовање;к) превоз на посао и превоз с посла;л) случај тешке повреде на раду запосленог, тешкеболести и инвалидности запосленог или члана његове ужепородице и смрти члана уже породице запосленог;м) случај смрти запосленог;н) образовање и стручно усавршавање;о) јубиларне награде;п) отпремнину за одлазак у пензију;р) случај прекобројности;с) вријеме продужења радноправног статусаизабраних лица и именованих функционера.[...]15. Magna charta судија (Основни принципи),Консултативни савјет европских судија Савјета Европе(CCJE), St<strong>ra</strong>sbourg, новембар 2010. године, у релевантномдијелу гласи:Владавина права и правда1. Судство је једна од три гране власти у свакојдемократској држави. Његова мисија је да гарантујепостојање владавине права и, стога, да обезбиједи правилнупримјену закона на непристрасан, правичан и ефикасанначин.Независност судства2. Независност и самосталност судства су основнипредуслови за функционисање правосуђа.3. Судска независност треба да буде статутарна,функционална и финансијска. Она ће бити гарантована упогледу других власти у држави, онима који траже правду,другим судијама и друштву уопште, средствиманационалних правила на највишем нивоу. Држава и свакисудија појединачно су одговорни за унапређење и заштитусудске независности.4. Независност судства ће бити гарантована у погледусудске активности а посебно у погледу регрутовања,именовања до година за пензионисање, унапређења,неуклањања са функције, обука, судијског имунитета,дисциплине, награда и финансирања судства.Гаранције независности7. Након консултација са судством, држава ћеобезбиједити људске, материјалне и финансијске ресурсе,неопходне за правилно функционисање судског система. Даби се избјегао незаконити утицај, судије ће приматиадекватну накнаду и биће им обезбијеђена адекватнапензијска шема, која ће се утврдити законом.Међународни судови23. Ова начела ће се примјењивати mutatis mutandis насудије свих европских и међународних судова.16. Европска повеља о закону за судије, 1998.година, у релевантном дијелу гласи:1. Општа начела1.1. Закон за судије има за циљ да обезбиједистручност, независност и непристрасност, коју свако лицеоправдано очекује од судова и сваког судије којем јеповјерена заштита његових права. Ово искључује свакуодредбу и сваки поступак који би водио умањену повјерења утакву стручност, независност и непристрасност. ОвуПовељу чине одредбе које на најбољи начин могугарантовати постизање ових циљева. Њене одредбе имајуза циљ да повећају степен гаранција у различитимевропским државама. Оне не могу послужити каооправдање за измјену националних закона у намјериумањења већ постигнутог нивоа гаранција у дотичнимдржавама.V. Допустивост17. При испитивању допустивости захтјева, Уставнисуд је пошао од одредбе члана VI/3ц) Устава Босне иХерцеговине.Члан VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине гласи:ц) Уставни суд има надлежност у питањима која муупути било који суд у Босни и Херцеговини, а односи се на то

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 98 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.да ли је закон на чијој ваљаности почива његова одлука,сагласан са овим Уставом, Европском конвенцијом ољудским правима и основним слободама и њенимпротоколима, или са законима Босне и Херцеговине, или упогледу постојања или дјелокруга неког општег правиламеђународног јавног права које је од значаја за одлуку тогсуда.18. Захтјев за оцјену уставности поднио је Суд БиХ(судија Шахбаз Џихановић), што значи да је захтјевподнијело овлашћено лице из члана VI/3ц) Устава Босне иХерцеговине (види Уставни суд, Одлука о допустивости имеритуму број У 5/10 од 26. новембра 2010. године, тачке 7-14, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине"број 37/11). Имајући у виду одредбе члана VI/3ц) УставаБосне и Херцеговине и члана 17 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд сматра да је предметни захтјев допустивзато што га је поднио овлашћени субјекат, те да не постојиниједан формални разлог из члана 17 став 1 ПравилаУставног суда због ког захтјев не би био допустив.VI. Меритум19. Подносилац захтјева је затражио оцјенукомпатибилности Закона о платама и другим накнадама усудским и тужилачким институцијама на нивоу Босне иХерцеговине са одредбама чл. I/2 и II/4 Устава Босне иХерцеговине, у вези са чланом 14 Европске конвенције,чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, као ичланом 26 Међународног пакта о грађанским и политичкимправима. Такође је затражио оцјену компатибилности сасљедећим међународним инструментима: Основнипринципи УН-а о независности судова из новембра 1995.године, Препорука 94 (12) Одбора министара Савјета Европеод 13. октобра 1994. године, закључак под тачком 4мултилатералног састанка представница чланица СавјетаЕвропе о гаранцијама независности судства, Будимпешта,мај 1998. године, Европска повеља о законима за судије,1998, Општа повеља судија из Taipeia (Тајван), новембар1999. године и Закон о забрани дискриминације Босне иХерцеговине ("Службени гласник БиХ" број 59/09).Члан I/2 Устава Босне и Херцеговине гласи:Босна и Херцеговина је демократска држава, којафункционише на принципу владавине права и на основуслободних и демократских избора.Члан II/4 Устава Босне и Херцеговине гласи:Уживање права и слобода, предвиђених овим чланомили међународним споразумима наведеним у Анексу I овогУстава, обезбјеђено је свим лицима у Босни и Херцеговинибез дискриминације по било којој основи као што су пол,раса, боја, језик, вјероисповијест, политичко или другомишљење, национално или социјално поријекло илиповезаност са националном мањином, имовина, рођење илидруги статус.Члан 14 Европске конвенције гласи:Уживање права и слобода предвиђених овомконвенцијом обезбјеђује се без дискриминације по било којојоснови, као што су пол, раса, боја коже, језик,вјероисповијест, политичко или друго мишљење, националноили социјално поријекло, веза с неком националном мањином,имовно стање, рођење или други статус.Члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцијугласи:Члан 1Општа забрана дискриминације1. Уживање свих права одређених законом обезбиједићесе без дискриминације на било ком основу као што је пол,раса, боја коже, језик, вјера, политичко или друго мишљење,национално или социјално поријекло, припадностнационалној мањини, имовина, рођење или други статус.2. Никога не смију да дискриминишу јавни органи набило ком основу, како је и наведено у ставу 1.20. Међународни пакт о грађанским и политичкимправима од 16. децембра 1966. године у релевантном дијелугласи:Члан 26.Сва су лица једнака пред законом и имају право безикакве дискриминације на подједнаку заштиту закона. Утом смислу, закон мора да забрањује сваку дискриминацијуи да обезбиједи свим лицима подједнаку и успјешну заштитупротив сваке дискриминације, нарочито у погледу расе, боје,спола, језика, политичког или другог убјеђења, националногили социјалног поријекла, имовног стања, рођења или свакогдругог стања.21. Уставни суд запажа да подносилац захтјева тражиоцјену да ли су судије, тужиоци и остали запосленици уСуду БиХ дискриминисани због непостојања релевантниходредби у Закону о платама и другим накнадама у судским итужилачким институцијама на нивоу Босне и Херцеговинекојима би се регулисало питање накнада на име трошковапревоза, топлог оброка и одвојеног живота. С тим у вези,подносилац захтјева упућује на запосленике у извршној изаконодавној власти који уживају право на ове накнаде. Семнаведеног, подносилац захтјева указује и на ПресудуУставног суда ФБиХ број У-28/11 од 24. јануара 2012.године, према којој судије, тужиоци и стручни сарадници на"федералном нивоу" имају право на накнаду трошковапревоза и топлог оброка. Дакле, подносилац захтјева указујена озбиљно кршење уставног права на недискриминацију изчлана II/4 Устава БиХ, у вези са чланом 14 Европскеконвенције, чланом 1 Протокола број 12 уз Европскуконвенцију и чланом 26 Међународног пакта о грађанским иполитичким правима.22. Сем поменутих навода о дискриминацији,подносилац захтјева тражи оцјену и да ли спорни закон збогнепостојања релевантних одредби којима би се регулисалопитање накнада на име трошкова превоза, топлог оброка иодвојеног живота крши и принцип независности правосуђакоји је саставни дио принципа владавине права, прокламовану члану I/2 Устава Босне и Херцеговине.23. С обзиром на наведено, Уставни суд ће у овојодлуци испитати компатибилност Закона о платама и другимнакнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоуБосне и Херцеговине у односу на принцип независностиправосуђа и у односу на дискриминацију.а) Наводи у односу на принцип независности правосуђа24. Уставни суд ће као прво испитати да ли спорнизакон непрописивањем поменутих накнада задире у принципнезависности правосуђа, који је саставни дио принципавладавине права прокламован у члану I/2 Устава Босне иХерцеговине.25. Да би то испитао, Уставни суд ће утврдити шта јебио <strong>ra</strong>tio спорног закона. С тим у вези, Уставни суд подсјећана то да је Босна и Херцеговина држава са сложенимдржавним уређењем. Резултат тако сложеног државногуређења су и различита законска рјешења, како на истомнивоу власти, тако и на различитим нивоима власти, која сумогућа и у складу са уставном организацијом Босне иХерцеговине. Дакле, у складу са својим надлежностима,законодавац на истим или различитим нивоима власти уБосни и Херцеговини доноси прописе који нужно не морајубити истовјетни. У конкретном случају, Уставни суд запажада је спорним законом законодавац на "државном нивоу"

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 99посебним законом уредио плате и друге накнаде у судским итужилачким институцијама на нивоу Босне и Херцеговине.Дакле, интенција законодавца је била да се питање плата инакнада овим носиоцима правосудних функција уредипосебним законом као lex specialis. При томе је важнонапоменути да је спорни закон донио Високи представник заБиХ, те да је ступио на снагу 1. јануара 2006. године. Каснијега је, у истовјетном тексту, усвојила Парламентарнаскупштина БиХ на сједници одржаној 30. марта 2007.године.26. Уставни суд запажа да је у суштини <strong>ra</strong>tio спорногзакона објашњен у његовој преамбули. Из преамбулеспорног закона произилази да је законодавац као прво имаоу виду "критичну" финансијску ситуацију у судству итужилаштву на свим нивоима у Босни и Херцеговини, тезакључио да је таква ситуација неодржива јер би могладовести до колапса у правосуђу у Босни и Херцеговини. Сциљем побољшања наведене ситуације законодавац је узео уобзир став Управног одбора Савјета за имплементацију мираод 3. децембра 2004. године којим је наглашено да јеефикасан рад правосуђа кључни елемент послијератногопоравка Босне и Херцеговине, а да он зависи од правилногфункционисања и одговарајуће награђености правосуднихоргана. С тим у вези, Управни одбор је изразио и подршкуставу да је потребно хитно извршити ревизију плата управосуђу да би се обезбиједила одговарајућа расподјеласредстава која ће омогућити ефикасан рад правосудногсистема. Због такве ситуације, а да би се спријечило њенодаљње погоршање, Високи представник је замрзнуо плате уентитетском правосуђу децембра 2004. године и успоставиорадну групу коју чине представници министарстава правдена нивоу ентитета и Босне и Херцеговине, Правосуднекомисије Дистрикта Брчко, Високог судског и тужилачкогсавјета Босне и Херцеговине као и удружења судија итужилаца у оба ентитета са задатком да изврши ревизијуплата у правосуђу и изради нове законске прописе. Даље јенаведено да су прихваћене препоруке радне групе да биплате судија и тужилаца требале бити усклађене измеђуентитета, да накнаде које су укинули ентитетски парламенти2003. године не би требало да се поново уведу, да би плате засудије и тужиоце требало да буду умјерено умањене, да бисадашње плате требало да остану и даље замрзнуте све докпросјечна плата у Босни и Херцеговини не достигнеодређени ниво, те да ће, након што поново почну да расту,плате расти у истом проценту као и просјечна плата у Боснии Херцеговини и плата у правосуђу, као и даљњеусклађивање између ентитета. Сем наведеног, у обзир је узети став Управног одбора Савјета за имплементацију мира од24. јуна 2005. године којим је изразио забринутост збогизазова фискалне одрживости са којим се суочавају власти уБиХ, нарочито на ентитетском нивоу.27. Дакле, <strong>ra</strong>tio законодавца је био да се доношењемспорног закона побољша ситуација у правосуђу у Босни иХерцеговини, те на тај начин обезбиједи највиши степеннезависности и ефикасности правосудног система на нивоуБосне и Херцеговине. Интенција законодавца је била да збогзаконом прописане "одговарајуће награђености правосуднихоргана", како је то у преамбули спорног закона навеоУправни одбор Савјета за имплементацију мира од 3.децембра 2004. године, и прихватањем препорука раднегрупе која је учествовала у ревизији плата у правосуђу,носиоци правосудне функције на нивоу БиХ немају право нанакнаду по основу превоза, топлог оброка и одвојеногживота.28. Да би утврдио да ли је <strong>ra</strong>tio спорног законазадовољио принцип независности правосуђа, Уставни суд ћекао прво дати осврт на овај врло важан сегмент владавинеправа. С тим у вези, Уставни суд наглашава да принципвладавине права наведен у члану I/2 Устава БиХ значи дадржава Босна и Херцеговина функционише у складу сапостојећим законима и прије свега у складу са УставомБосне и Херцеговине. Ова обавеза се односи једнако назаконодавну, извршну и судску власт Босне и Херцеговине.Сем тога, унутрашње уређење Босне и Херцеговинезасновано је, између осталог, и на принципу подјеле властикоји је битан за концепт владавине права, с нагласком нанезависност судова пред којима се остварује принципконтроле власти путем права.29. Уставни суд указује на то да принцип независностиправосуђа, мада није експлицитно наведен у Уставу Босне иХерцеговине, представља општи принцип који мора битипоштован јер је неодвојив од принципа владавине праваизраженог у члану I/2 Устава Босне и Херцеговине.Међутим, принцип владавине права и независност судскевласти као његов неодвојив дио, а нарочито принцип подјелевласти, не значи да законодавац не може законима ипрописима регулисати питања која су од важности зафункционисање државних институција, чак и ако се ради осудовима, али само онако како је то предвиђено и у складу саУставом БиХ (види Уставни суд, Одлука о допустивости имеритуму број У 6/06 од 29. марта 2008. године, тачке 22 и23, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине"број 40/08).30. Дакле, владавина права почива на два битнаобиљежја, а то су једнакост свих пред законом и тродиобавласти. Независност правосуђа је темељ диобе власти, аправосуђе једна од три гране власти у свакој демократскојдржави. Оно заузима посебно мјесто и значајну улогу усваком демократском друштву. Уставни суд наглашава даправосуђе није само у једнаком положају са остале двијегране власти (извршном и законодавном) већ је посебнаграна и због тога што контролише одлуке друге двије граневласти. Даље, независност правосуђа је темељ гаранцијавладавине права, демократије и поштовање људских права.Остварени степен независности правосудног системапредставља кључни индикатор достигнутог нивоа владавинеправа у демократском друштву.31. Правосудни систем има врло важну улогу и узаштити људских права и основних слобода у чему кључнуулогу има и принцип независности судова. Овај принцип језагарантован и одредбом члана 6 Европске конвенције, којизахтијева да сваку одлуку мора донијети независни инепристрасни суд успостављен у складу са законом. С тим увези је и захтјев Европског суда за људска права да суд морабити независан и од извршне власти и од странака (видиЕвропски суд за људска права, Ringeisen против Аустрије,пресуда од 16. јула 1971. године, став 95). Такође, Уставнисуд запажа да Основни принципи Уједињених народа онезависности правосуђа од 1985. године прописују дадржава гарантује независност судства, што ће битизагарантовано уставом или законом земље. Дужноствладиних и других институција је да поштују независностсудства.32. Питање независности правосуђа је било и предметмишљења Европске комисије за демократију кроз право(Венецијанска комисија) о правној сигурности инезависности правосуђа у Босни и Херцеговини од 15. и 16.јуна 2012. године (у даљњем тексту: Мишљење). Мишљењеје припремљено на захтјев Европске комисије у контекстуСтруктурисаног дијалога Европске уније и Босне иХерцеговине о раду правосуђа. У Мишљењу је истакнуто даје Венецијанска комисија у свом извјештају о владавини

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 100 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.права нагласила да принцип правне сигурности има основнуулогу у очувању повјерења у правосуђе и владавину права.Постојање правне сигурности (или непостојање) има битанекономски утицај, те треба да је промовишу сва три обликадржавне власти. Она апелује на законодавца да обезбиједиквалитетне законе и остале правне инструменте које усваја.Венецијанска комисија указује на то да правна сигурностналаже извршној власти да је поштује када примјењује теправне инструменте и доноси одлуке, било уопште или упојединим стварима. Такође, судска власт мора да сепридржава овог принципа када примјењује правнеинструменте на конкретне предмете и када тумачи законскеодредбе.33. У Мишљењу је указано на то да постоје два основнаоблика независности правосуђа: институционални ииндивидуални. Институционална независност правосуђа сеодноси на питање способности правосуђа да дјелује безпритиска осталих органа власти – извршне и законодавне.Институционална независност судства се фокусира нанезависност судства од осталих грана државне власти(вањска институционална независност). Однос измеђусудова унутар истог правосудног система такође треба узетиу обзир (унутрашња институционална независност).Институционална независност се може оцијенити крозчетири критеријума. Један од тих критеријума је и захтјев дасудство мора бити независно у финансијским питањима. Стим у вези је истакнуто да правосуђе мора добити довољнасредства за правилно обављање функција и мора иматиулогу у одлучивању како се та средства дозначавају.Индивидуална независност односи се на независност којуимају судије као појединци у извршавању својихпрофесионалних дужности. Судије морају бити независни инепристрасни. Ти услови су интегрални дио основногдемократског принципа подјеле власти: судија не смије битиподложан политичком утицају, а правосуђе мора увијек битинепристрасно. Наглашено је да индивидуална независностима више аспеката, те да је један од њих и безбједностмандата и финансијска безбједност.34. Из наведеног произилази да је битан предуслов занезависност правосуђа финансијска независност судствауопште, као и финансијска безбједност судије као појединца.С тим у вези, Уставни суд упућује и на Препоруку Савјетаминистара Савјета Европе земљама чланицама о судијама:независност, учинковитост и одговорности, од 17. новембра2010. године, у којој је у тачки 11 истакнуто да вањсканезависност судија није предност нити привилегијадодијељена судијама због њихових личних интереса већинтереса владавине права и лица која траже и очекујунепристрасну правду. На независност судија треба гледатикао на јамство слободе, поштовања људских права инепристрасног спровођења закона. Непристрасност инезависност судија су кључне за јамство једнакости странакапред судом. У тачки 33 Препоруке се наводи да свака државатреба да додијели одговарајућа средства, објекте и опремукако би им омогућили дјеловање у складу са стандардимаодређеним чланом 6 Европске конвенције.35. Према томе, Уставни суд указује на то да јенеспорно да финансијска независност судства представљаважан предуслов за судску независност уопште. Уставни судпримјећује да се судска власт финансира из буџета о комодлучују друге двије гране власти, законодавна и извршна, абез учешћа судске власти. С друге стране, недовољнасредства и ограничавање финансијских средстава правосуђумогу довести у питање и принцип независности правосуђа.На наведено упућује и Magna charta судија у којој се у тачки4 прописује да ће независност судства бити гарантована икроз његово финансирање. Такође, Уставни суд запажа да иОсновни принципи Уједињених народа о независностиправосуђа (УН 1985) утврђују обавезу сваке државе чланицеда обезбиједи неопходна средства како би се обезбиједиоправилан рад правосуђа.36. Уставни суд налази да је у уводном дијелу Европскеповеље о закону за судије, на коју се позива и подносилацзахтјева, указано да је циљ усвајања наведене повеље биоунапређење судијске независности, а како би се обезбиједиовисок степен владавине права и како би заштитаиндивидуалних слобода у демократским државама била штодјелотворнија. У наведеној Повељи је наведено сљедеће:"Свјесни потребе да се одредбе које треба да обезбиједенајбоље гаранције стручности, независности инепристрасности судија уврсте у формални документнамијењен свим европским државама. Желећи да закони засудије различитих европских држава узму у обзир овеодредбе како би се на конкретан начин осигурао највишистепен гаранција". Дакле, циљ Повеље је свакакоунапређење статуса судија кроз обезбјеђење највишег нивоастручности, независности и непристрасности судија. Изопштих принципа Европске повеље произилази да њенеодредбе не могу послужити као оправдање за измјенунационалних закона у намјери умањења већ постигнутогнивоа гаранција у дотичним државама.37. Разматрајући предметни захтјев у контексту свеганаведеног, Уставни суд примјећује да је законодавна властспорним законом онемогућила судијама, тужиоцима иосталим запосленицима у Суду БиХ право на накнаде на иметрошкова превоза, топлог оброка и одвојеног живота. Притоме, Уставни суд наглашава да је материјални основ уједнои основ очувања независности правосуђа, на што упућујубројни међународни документи. Према мишљењу Уставногсуда, онемогућавањем права судија, тужиоца и осталихзапосленика у Суду БиХ на уживање поменутих накнада, уситуацији непостојања самосталних судских и тужилачкихбуџета, законодавна власт утиче на структуру материјалнеоснове и накнада, а тиме утиче и на улогу правосуђа које оноима у сваком демократском друштву. Такође, Уставни суднаглашава да је принцип независности правосуђа темељ заразвој сваке земље, те да нема демократског друштва ивладавине права без независног правосуђа. За свакудемократску државу модернизација и ефикасност правосуђаби требало да представљају приоритет. Необезбјеђењеспорних накнада представља очигледну регресију угарантовању појединачне независности судија и тужилаца ислабљење улоге коју има правосуђе које служи грађанима ичију позицију, посебно у овим временима, треба ојачати а неослабити. Дакле, од велике је важности да се не дозволимаргинализовање правосуђа на било који начин. Уставни судпосебно скреће пажњу на потребу да се носиоцимаправосудних функција обезбиједи накнада за одвојениживот, а како би се задовољио принцип одговарајућетериторијалне и националне заступљености судија итужилаца у правосудним институцијама. Наиме, премамишљењу Уставног суда, имајући у виду друштвенополитичкоуређење Босне и Херцеговине, те ратна дешавањакоја су, између осталог, имала за посљедицу промјенуструктуре становништва у Босни и Херцеговини, унутрашњумиграцију, постоји потреба да се у правосудниминституцијама обезбиједи одговарајућа територијалназаступљеност конститутивних народа и Осталих. Прематоме, прописивање наведене накнаде води ка обезбјеђењуодговарајуће територијалне заступљености конститутивнихнарода и Осталих у правосуђу, што, према мишљењуУставног суда, јача повјерење и углед правосуђа у очима

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 101јавности, односно грађана Босне и Херцеговине. Наведено је,према мишљењу Уставног суда, у складу са одредбом члана43 став 2 Закона о високом судском и тужилачком савјетуБосне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 25/04,93/05, 32/07, 48/07 и 15/08), којом су прописани критеријумиза именовање судија и тужилаца. Том одредбом је прописанода Савјет примјењује одговарајуће уставне одредбе којим сеуређују једнака права и заступљеност конститутивнихнарода и Осталих.38. Према томе, Уставни суд сматра данепрописивањем накнада на име трошкова превоза, топлогоброка и одвојеног живота судијама, тужиоцима и осталимзапосленицима у Суду БиХ у Закону о платама и другимнакнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоуБосне и Херцеговине законодавна власт задире у принципнезависности правосуђа као гаранта владавине права. Стога,произилази да је спорни закон у супротности са принципомнезависности правосуђа као гаранта владавине права који јесадржан у члану I/2 Устава Босне и Херцеговине.39. На основу свега наведеног, Уставни суд закључуједа Закон о платама и другим накнадама у судским итужилачким институцијама на нивоу Босне и Херцеговинезбог непрописивања права судијама, тужиоцима и осталимзапосленицима у Суду БиХ на накнаде на име трошковапревоза, топлог оброка и одвојеног живота није у складу сачланом I/2 Устава Босне и Херцеговине.б) Наводи у односу на дискриминацију40. У даљњем тексту одлуке Уставни суд ће испитатикомпатибилност спорног закона у односу надискриминацију. Подносилац захтјева тражи оцјену да ли сузбог непостојања релевантних одредби у Закону о платама идругим накнадама у судским и тужилачким институцијамана нивоу Босне и Херцеговине, којима би се регулисалопитање накнада на име трошкова превоза, топлог оброка иодвојеног живота, судије, тужиоци и остали запосленици уСуду БиХ дискриминисани. При томе, подносилац захтјевауказује на могуће кршење уставног права нанедискриминацију из члана II/4 Устава БиХ, у вези сачланом 14 Европске конвенције, чланом 1 Протокола број 12уз Европску конвенцију и чланом 26 Међународног пакта ограђанским и политичким правима.41. Испитујући наведено, Уставни суд наглашава дачлан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију садржиопшти принцип забране дискриминације и гарантујеуживање свих права одређених законом без дискриминацијена било ком основу као што су пол, раса, боја коже, језик,вјера, политичко или друго мишљење, национално илисоцијално поријекло, припадност националној мањини,имовина, рођење или други статус. Даље, одредба Протоколаброј 12 уз Европску конвенцију подразумијева и да јавниоргани никога не могу дискриминисати према било комоснову, дакле основни принцип недискриминације јепроширен и на домаће законе, а не само на правагарантована Европском конвенцијом, како то предвиђа члан14 Европске конвенције.42. Примјењујући наведене принципе на конкретанслучај, Уставни суд подсјећа на то да, према праксиЕвропског суда за људска права, дискриминација наступаако се лице или група лица који се налазе у аналогнојситуацији различито третирају на основу пола, расе, боје,језика, вјере (...) у погледу уживања права из Европскеконвенције, а не постоји објективно и разумно оправдање затакав третман или употребу средстава наспрам жељеногциља који нису у пропорционалном односу (види Европскисуд за људска права, Белгијски језички случај, пресуда од 9.фебруара 1967. године, серија А, број 6, став 10). При томе јеневажно да ли је дискриминација посљедица различитогзаконског третмана или примјене самог закона (видиЕвропски суд за људска права, Ирска против ВеликеБританије, пресуда од 18. јануара 1978. године, серија А,број 25, став 226).43. Такође, Уставни суд подсјећа на то да свакоразличито поступање не подразумијева и дискриминацијууколико за такво разликовање постоји разумно и објективнооправдање. С тим у вези, Европски суд је у неколико својихпресуда истакао да високе стране уговорнице уживајуизвјесно "унутрашње поље слободне процјене" кодпроцјењивања о томе постоје ли или не постоје разлике уиначе сличним ситуацијама којима би се могао оправдатиразличит законски третман (види Европски суд за људскаправа, Белгијски језички случај, пресуда од 23. јула 1968.године, серија А, број 6, страна 35, став 10; Национални савезбелгијских полицајаца, пресуда од 27. октобра 1975. године,серија А, број 19, страна 47, став 20, стр. 47, као и стране 21и 22, став 49; Шведски синдикат возача, пресуда од 6.фебруара 1976, серија А, број 20, страна 17, став 72; Ирскапротив Уједињеног Краљевства, пресуда од 18. јануара1978. године, серија А, број 25, страна 87, став 229). Ширинаунутрашњег поља слободне процјене разликује се од случајадо случаја, у зависности од суштине спора и историјатацијелог случаја. У том смислу, један од релевантнихчинилаца могло би да буде постојање или непостојањезаједничког основа између закона држава-уговорница (види,mutatis mutandis, The Sunday Times, пресуда од 26. априла1979. године, серија А, број 30, страна 36, став 59).44. Ову широку дискрецију процјене Европски судобјашњава ставом да су "због њиховог непосредногпознавања матичног друштва и његових потреба, домаћевласти, у принципу, у бољем положају да разлуче шта је 'ујавном интересу' него међународни судија". Европски судзакључује да ће "поштовати став законодавца о томе шта је 'ујавном интересу' уколико тај став није очигледно безразумног основа" (види Европски суд за људска права, Jamesи др. против Уједињеног Краљевства, пресуда од 21.фебруара 1986. године, серија А, број 98, тачка 46).45. Дакле, да би различит третман био објективно иразумно оправдан, морају бити испуњена два услова: а)принцип различитог третмана се може примијенити у сврхупостизања легитимног циља и б) мора постојати разуманоднос пропорционалности између примијењених средстава ициља чијем се остварењу тежи.46. Међутим, Уставни суд мора прије свега утврдити"оштећена лица", тј. групу људи за коју подносилац захтјевасматра да су им угрожена права на основу спорног закона, азатим одговорити на питање да ли постоји различит третман.47. Уставни суд запажа да су "оштећена лица" тужиоци,судије и остали запосленици Суда БиХ. Подносилац захтјеватражи оцјену да ли су наведене категорије дискриминисане уодносу на запосленике у законодавној и извршној власти,као и у односу на изабране званичнике, државне службеникеи намјештенике који уживају право на накнаду трошковапревоза, топлог оброка и одвојеног живота. Сем наведеног,подносилац захтјева указује и на Пресуду Уставног судаФБиХ број У-28/11 од 24. јануара 2012. године, према којојсудије, тужиоци и стручни сарадници на "федералномнивоу" имају право на накнаду трошкова превоза и топлогоброка. Из наведеног произилази да подносилац захтјевасматра да су носиоци правосудних функција на "државномнивоу" дискриминисани и у односу на судије, тужиоце истручне сараднике на "федералном нивоу" када су у питањунаведене накнаде.

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 102 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.48. На основу наведеног, према мишљењу Уставногсуда, "оштећена лица" чија су права угрожена спорнимзаконом су тужиоци, судије и остали запосленици Суда БиХ.49. С обзиром на то да је утврдио категорију"оштећених лица", даље се за Уставни суд поставља питањеда ли постоји различит третман ове категорије "оштећенихлица" у односу на друга лица која се налазе у аналогнојситуацији, односно уколико такав различити третманпостоји, да ли за њега постоји објективно и разумнооправдање.50. Уставни суд је већ у овој одлуци утврдио шта је био<strong>ra</strong>tio законодавца приликом доношења спорног закона.Наиме, <strong>ra</strong>tio законодавца је био да се доношењем спорногзакона побољша ситуација у правосуђу у Босни иХерцеговини, те на тај начин обезбиједи највиши степеннезависности и ефикасности правосудног система на нивоуБосне и Херцеговине. Интенција законодавца је била да збогзаконом прописане "одговарајуће награђености правосуднихоргана" носиоци правосудне функције на нивоу БиХ немајуправо на накнаду по основу превоза, топлог оброка иодвојеног живота.51. На основу наведеног, Уставни суд налази да јепринцип различитог третмана служио легитимном циљу.Међутим, за Уставни суд се поставља питање да ли постојиразуман однос пропорционалности између примијењенихсредстава и циља чијем остварењу се тежи. Одговарајући наово питање, Уставни суд подсјећа на то да је спорни законступио на снагу 1. јануара 2006. године, те да од тада нијемијењан. Дакле, наведени закон од 2006. године није на билокоји начин усклађиван у смислу економско-финансијскихкретања у земљи.52. Уставни суд запажа да судије и тужиоци и одређенекатегорије стручног особља у правосудним институцијама нанивоу Босне и Херцеговине из оспореног закона немајуистоврсне накнаде као изабрани званичници, државнислужбеници, намјештеници и остали запослени узаконодавној и извршној власти на нивоу Босне иХерцеговине. Питање ових накнада у осталим институцијамаБосне и Херцеговине регулисано је Законом о платама инакнадама у институцијама Босне и Херцеговине("Службени гласник БиХ" бр. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12,42/12 и 50/12). Уставни суд наглашава специфичност идруштвени значај наведених категорија из оспореног законаза сваку државу која почива на демократским принципима.Законодавац мора имати на уму да се њихов независниположај не може поредити са било којим другимкатегоријама. Уставни суд поново подсјећа и на Magnacharta судија, којом се држава обавезује да ће обезбиједитиљудске, материјалне и финансијске ресурсе како би сеобезбиједила независност правосуђа.53. Уставни суд не може у спорном закону пронаћиоправдање за различито поступање у погледу структурепримања корисника државног буџета, посебно имајући увиду да је правосуђе специфична категорија корисникабуџета као и да је спорни закон донесен прије седам година иод тада није никада мијењан нити усклађиван са потребама усмислу економско-финансијске ситуације у земљи. Прематоме, Уставни суд сматра да не постоји разуман односпропорционалности између примијењених средстава и циљачијем остварењу се тежило доношењем спорног закона.Штавише, може се закључити да непрописивање овихнакнада у спорном закону за ову категорију буџетскихкорисника представља дискриминацију будући да кршиуставни принцип једнакости из одредбе члана II/4 УставаБосне и Херцеговине. При томе, Уставни суд поштуједискреционо право законодавца да уреди поједине областина начин како сматра да је то најприкладније. У том смислу,Уставни суд је у Одлуци број У 12/09 исказао да поштујеспецифичност уставног поретка Босне и Херцеговине, али дасе заједнички уставни стандарди комплексних држава –посебно на европском нивоу – морају узети у обзир, аодступања се могу десити једино када постоји довољнооправдање (види Уставни суд, Одлука број У 12/09 од 28.маја 2010. године, тачка 34). Међутим, Уставни суд поновонаглашава да примања носилаца правосудних функцијаморају бити на одговарајућем нивоу како би се обезбиједилаефикасност и независност правосуђа.54. Дакле, имајући у виду стандарде прописанемеђународним инструментима, на које се позива подносилацзахтјева, а који се тичу статуса судија и имају интенцију дасе правосудни систем доведе на највиши ниво, као ичињеницу да Уставни суд у спорном закону није могао наћиразумно и објективно оправдање за различито поступање упогледу структуре примања, нити му је такво оправдањедоставио законодавац, овај суд је мишљења да спорни законније пропорционалан циљу ком се тежило приликом његовогдоношења. Такође, није пропорционалан ни сауспостављеним европским стандардима у погледу статусасудија.55. На основу наведеног, Уставни суд закључује даспорни закон није у складу са чланом II/4 Устава Босне иХерцеговине, у вези са чланом 14 Европске конвенције,чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију ичланом 26 Међународног пакта о грађанским и политичкимправима.56. С обзиром на наведене закључке у погледудискриминације, Уставни суд неће разматрати наводеподносиоца захтјева о могућој дискриминацији у односу наостале међународне инструменте и Закон о забранидискриминације Босне и Херцеговине, јер су захтјевиподносиоца захтјева у овој одлуци испитани кроз члан 1Протокола број 12 уз Европску конвенцију који садржиопшти принцип забране дискриминације.VII. Закључак57. Уставни суд закључује да Закон о платама и другимнакнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоуБосне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 90/05 и32/07) није у складу са одредбама члана I/2 Устава Босне иХерцеговине јер крши принцип независности правосуђа каоосновне гаранције владавине права.58. Уставни суд истиче да Закон о платама и другимнакнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоуБосне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 90/05 и32/07) није у складу са одредбама члана II/4 Устава Босне иХерцеговине, у вези са чланом 14 Европске конвенције,чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију ичланом 26 Међународног пакта о грађанским и политичкимправима.59. На основу члана 61 ст. 1 и 2 и члана 63 став 4Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као удиспозитиву ове одлуке.60. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.

Uto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 103S A D R Ž A JVIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE<strong>251</strong> Odluka o usvajanju Analize fiskalne <strong>od</strong>rživosti uinstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (bosanskijezik) 1Odluka o usvajanju Analize fiskalne <strong>od</strong>rživosti uinstitucijama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (hrvatski jezik) 3Одлука о усвајању Анализе фискалне одрживостиу институцијама Босне и Херцеговине(српски језик) 6252 Odluka o interventnom korištenju sredstavatekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 8Odluka o interventnom korištenju sredstavatekuće pro<strong>ra</strong>čunske pričuve (hrvatski jezik) 9Oдлукa о интервентном коришћењу средставатекуће буџетске резерве (српски језик) 9253 Odluka o interventnom korištenju sredstavatekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 9Odluka o interventnom korištenju sredstavatekuće pro<strong>ra</strong>čunske pričuve (hrvatski jezik) 9Одлука о интервентном коришћењу средставатекуће буџетске резерве (српски језик) 10MINISTARSTVO ODBRANE BOSNE I HERCEGOVINE254 P<strong>ra</strong>vilnik o izmjenama i dopunama P<strong>ra</strong>vilnika ovojnoj disciplini i disciplinskom postupku(bosanski jezik) 10P<strong>ra</strong>vilnik o izmjenama i dopunama P<strong>ra</strong>vilnika ovojnog stegi i stegovnom postupku (hrvatskijezik) 11Правилник о измјенама и допунама Правилникао војној дисциплини и дисциплинскомпоступку (српски језик) 11255 P<strong>ra</strong>vilnik o uniformama Oružan<strong>ih</strong> snaga Bosne iHercego<strong>vine</strong> (bosanski jezik) 12P<strong>ra</strong>vilnik o <strong>od</strong>o<strong>ra</strong>ma Oružan<strong>ih</strong> snaga Bosne iHercego<strong>vine</strong> (hrvatski jezik) 22Правилник о униформама Oружаних снагаБосне и Херцеговине (српски језик) 32256 P<strong>ra</strong>vilnik o izmjeni P<strong>ra</strong>vilnika o utvrđivanjunačina i kriterija za korištenje g<strong>od</strong>išnjeg <strong>od</strong>mo<strong>ra</strong> i<strong>od</strong>sustva profesionaln<strong>ih</strong> vojn<strong>ih</strong> lica na službi uoružanim snagama Bosne i Hercego<strong>vine</strong>(bosanski jezik) 41P<strong>ra</strong>vilnik o izmjeni P<strong>ra</strong>vilnika o utvrđivanjunačina i kriterija za korištenje g<strong>od</strong>išnjeg <strong>od</strong>mo<strong>ra</strong> i<strong>od</strong>sustva djelatn<strong>ih</strong> vojn<strong>ih</strong> osoba na službi uoružanim snagama Bosne i Hercego<strong>vine</strong> (hrvatskijezik) 42Правилник о измјени Правилника о утврђивањуначина и критерија за кориштење годишњегодмора и одсуства професионалнихвојних лица на служби у оружаним снагамаБосне и Херцеговине (српски језик) 42MINISTARSTVO SIGURNOSTIBOSNE I HERCEGOVINE257 Rješenje o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručja drumskogmeđunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnog prelaza za robni prometBosanski Šamac/Šamac (bosanski jezik) 42Rješenje o <strong>od</strong>ređivanju p<strong>od</strong>ručja cestovnogmeđunar<strong>od</strong>nog g<strong>ra</strong>ničnog prijelaza za robnipromet Bosanski Šamac/Šamac (hrvatski jezik) 43Рјешење о одређивању подручја друмскогмеђународног граничног прелаза за робнипромет Босански Шамац/Шамац (српски језик) 44DRŽAVNA REGULATORNA KOMISIJA ZAELEKTRIČNU ENERGIJU - DERK258 Odluka o izdavanju privremene licence zadjelatnost međunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong> električnomenergijom (bosanski jezik) 45Odluka o izdavanju privremene licence zadjelatnost međunar<strong>od</strong>ne trgo<strong>vine</strong> električnomenergijom (hrvatski jezik) 45Одлука о издавању привремене лиценце задјелатност међународне трговине електричноменергијом (српски језик) 46KONKURENCIJSKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE259 Zaključak broj 03-26-1-024-3-II/12 (bosanskijezik) 47Zaključak broj 03-26-1-024-3-II/12 (hrvatskijezik) 49Закључак број 03-26-1-024-3-II/12 (српскијезик) 51REGULATORNA AGENCIJA ZA KOMUNIKACIJEBOSNE I HERCEGOVINE260 P<strong>ra</strong>vilo 68/2013 o obavljanju djelatnosti davaocafiksn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga (bosanski jezik) 53P<strong>ra</strong>vilo 68/2013 o obavljanju djelatnosti davateljanepokretn<strong>ih</strong> javn<strong>ih</strong> telefonsk<strong>ih</strong> usluga (hrvatskijezik) 61Правило 68/2013 о обављању дјелатностидаваоца фиксних јавних телефонских услуга(српски језик) 69VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆEBOSNE I HERCEGOVINE261 Rješenje broj 14-34-176-48/2013 (bosanski jezik) 79Rješenje broj 14-34-176-48/2013 (hrvatski jezik) 79Рјешење број 14-34-176-48/2013 (српски језик) 79USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE262 Odluka broj U 7/12 (bosanski jezik) 79Odluka broj U 7/12 (hrvatski jezik) 87Одлука број У 7/12 (српски језик) 94

Broj 17 - St<strong>ra</strong>na 104S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HUto<strong>ra</strong>k, 5. 3. 2013.Izdavač: Ovlaštena služba Doma nar<strong>od</strong>a Parlamentarne skupštine Bosnee i Hercego<strong>vine</strong>, Trg BiH 1, Sa<strong>ra</strong>jevo - Za izdavača: sekretar Doma nar<strong>od</strong>a Parlamentarneskupštine Bosne i Hercego<strong>vine</strong> Marin Vukoja - Priprema i distribucija: <strong>JP</strong> <strong>NIO</strong> Službeni list BiH Sa<strong>ra</strong>jevo, Džemala Bijedićaa 39/III - Direktor: D<strong>ra</strong>gan Prusina -Telefoni: Cent<strong>ra</strong>la: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni <strong>od</strong>jel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 -Služba za p<strong>ra</strong>vne i opće poslove:722-051 - Računov<strong>od</strong>stvo: 722-044 722-046, faks - Komercijala: 722-042 - Pretplata seutvrđuje polug<strong>od</strong>išnje, a uplata se vrši UNAPRIJEDu korist <strong>ra</strong>čuna:UNICREDIT BANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sa<strong>ra</strong>jevo 160-200-00005746-51,HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja B Luka, filijalaBrčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.dBiH Sa<strong>ra</strong>jevo 161-000-00071700-577 - Štampa: GIK "OKO" d.d. Sa<strong>ra</strong>jevoo - Za štampariju: Mevludin Hamzić -Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 danaa <strong>od</strong> izlaska glasila."Službeni glasnikBiH" je upisan u evidenciju javn<strong>ih</strong> glasila p<strong>od</strong> rednim brojem 731.Upis u sudski registar k<strong>od</strong> Kantonalnog suda u Sa<strong>ra</strong>jevu, broj UF/I - 2168/97 <strong>od</strong> 10.07.1997. g<strong>od</strong>ine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj <strong>ra</strong>di izdavanja poreske fakture.Pretplata za I polug<strong>od</strong>ište 2013. za " Službeni glasnik BiH" i "Međunar<strong>od</strong>nee ugovore" 120,00 KM, "Službene no<strong>vine</strong> Fede<strong>ra</strong>cije BiH" " 110,00 KM.Web izdanje: http://www.sluzbenilist.ba - g<strong>od</strong>išnja pretplata 200,00 KM

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!