TABOO NEDELJNIK - BROJ 118 (.pdf)

Reklame iz carstva idejaone su svuda. Nagrnu odmah posle najavnih špica. utrpavaju se u filmoveuoči završne scene. Nekada su „raspričane” i dosadne. Nekad – kratke i priglupe.Sa manjkom duhovitosti. Sa viškom didaktičnosti. Zamorne od učestalostii ponavljanja... reklame.Nužno zlo za odrasle tV gledaoce. omiljen program jedino jednogodišnjacimakojima je dovoljno da se na ekranu nešto šareni i živahno se mrda.u svetu, kažu stručnjaci, drugi vidovi oglašavanja postepeno potiskuju tVoglasne poruke. ali ponuđači robe i usluga u njih i dalje mnogo ulažu. No, vrednostproizvoda nije uvek srazmerna utrošenom novcu. tu je dobra ideja većagarancija uspeha.upravo je iz života otišao čovek koji je za života uporno ponavljao da su idejesvuda oko nas. Sakupljao ih je, pa širio, stvarao, pa upotrebljavao za delatnostkoja se naziva tržišne a sada sve više i marketinške komunikacije.Dragan Sakan.mnogo šta izašlo je iz kreativne radionice ovog štedrog i neumornog majstora ideja.ali u početku svega ipak je bila ekonomsko-propagandna poruka u užem smislu.Najbolje što se danas može videti u ponudi oglašavanja na televizijskim stanicamaplemenito je nasleđe onih već davnih Sakanovih ranih radova. Kad su upitanju sažete, vickaste dosetke – nama u sećanje dođe Sakanova reklama za„negro” bombone – zatamnjen ekran, samo crni kvadrat „a la maljevič”, uztekst: Nije sve tako crno kao što izgleda. Kad je reč o animaciji – bez sadašnje3d tehnike i sličnih digitalnih pomagala, plenila je jednostavnost za keks „čičagliša - čudo od slatkiša” ili „žvazbuka” sa oživljenim crtežima Duška Petričićau stilu „Poletarca”. i korišćenja popularnih tV junaka u propagandne svrhe setiose onomad Dragan Sakan pa je angažovao Miju Aleksića i partnere mu iz čuveneserije Lole Đukića za dramolet o „štednjaku genijalcu”. i tako redom...osobene u pojedinim svojstvima, sadržaju, likovnom izrazu, interpretaciji, alizapažene kao celina, te oglasne poruke su, bez sumnje, valjano služile svojojosnovnoj svrsi: privlačenju potrošača.Ličnu opštu kulturu i profesionalno znanje, maštovitost i domišljatost ovaj magtržišnih komunikacija udruživao je sa najboljim rediteljima, kompozitorima,montažerima, dizajnerima. u toj sinergiji nastajale su oglasne poruke prijatneza gledanje, zanimljive, zabavne, umetnički oblikovane, zanatski doterane, iznenađujućepoetične, vesele, šaljive (Ne blejite u mene, idite u muzej – poručivalaje ovca u tV oglasnoj poruci „Lepše je s kulturom”).Na tom tragu su, istina malobrojni, neki aktuelni ePP primeri. među tekućimoglasnim porukama, naročito preko televizijskog gledališta, zgodnim zamislimai efektno uobličenim ističu se one koje promovišu izvesne operatere mobilnetelefonije i brzog interneta, pojedine kafe i piva, deterdžente i delikatese.Kad već mora da bude oglašavanja na televiziji, neka što više liči na Sakanovo.Branka otaševićobjavljeno u Politici 10. oktobra 2010.VII