TABOO NEDELJNIK - BROJ 118 (.pdf)
TABOO NEDELJNIK - BROJ 118 (.pdf) TABOO NEDELJNIK - BROJ 118 (.pdf)
HramSaakija sam prvi put upoznao u JIN centru (Jugoslovenskom institutu za novinarstvo) 1990. godine,kada sam pohađao jednogodišnju specijalizaciju iz oblasti marketinga i oglašavanja. u okvirunjegovog predavanja učestvovali smo u kreativnoj radionici u kojoj smo bili podeljeni po grupama.grupa studenata u kojoj smo bili Sonja Pecak i ja bila je pobednik. Kao nagradu Sakan nam jeponudio dve opcije. Prva je bila ručak u tadašnjem Interkontinentalu, a druga opcija bila je jedanceo dan u agenciji S Team Saatchi & Saatchi Advertising Balkans. Normalno, svi smo se opredelilida provedemo dan u tadašnjem hramu advertajzinga. Čini mi se, da smo u tom trenutku bili uslovljenida ne jedemo sedam dana kako bismo posetili Saatchi, opet bismo se opredelili za ovu opciju.Posle dana provedenog u Saatchiju prolazeći kroz projekte sa tadašnjom account direktorkomJelisavetom Bjelić, otišli smo u Sakanovu kancelariju u kojoj smo proveli nešto više od sat vremena.u prijatnom razgovoru i neformalnoj konverzaciji, iskoristio sam priliku da mu prezentujemnekoliko svojih ideja koje su mu se mnogo svidele. Posle tog sastanka Sonji Pecak i meni jeponuđeno da dođemo u Saatchi, što smo nas dvoje, bez oklevanja, prihvatili. od tada se moj životpromenio. Saaki me je primio kao tekstera – koncepcionera, ali sam ipak počeo kao rukovodilacprojekta, zbog manjka ljudi u tom odeljenju. Prvi projekat za kojisam bio zadužen bio je „kosmodisk”. to je bio veoma uspešanprojekat a ujedno i moja odskočna daska za dalji napredak uagenciji. tada su, pored Saakija, taj projekat kreativno vodilimajstori naše struke: Sanja Lončar, Nada Milenković i DejanBojović.Saaki se prema meni od samog početka ophodio kao premasinu. Često me je vodio sa sobom kad je išao kod klijenata. Bioje već tada živa legenda i na svakom koraku je prosipao svojmagični prah na sve oko sebe. Video je ono što drugi ne vide,imao je nos za ideje, ljude, ali i za posao. Većini ljudi je Sakanpoznat kao „ideja ČoVeK”, odnosno kao vanserijski KreatiVaCi Lider, što je on sa lakoćom pokazivao na svakom koraku nastotinama projekata. međutim, ne baš mnogo ljudi ga poznajekao izuzetno veštog pregovarača i poslovnog čoveka.Navešću jednu anegdotu koja otkriva i tu Saakijevu stranu.Bilo je to kada smo radili političku kampanju sredinom devedesetih godina za lokalne izbore umakedoniji. Na tom primeru me je Saaki učio kako da, kada radiš sa političarima, moraš naplatitiprvu polovinu honorara odmah posle potpisivanja ugovora a drugu polovinu najkasnije petnaestdana pred izbore. Pitao sam ga zašto, a on mi je rekao da, ako ne uzmemo svoj novac pre izbora,onda ga nećemo nikada videti, jer kad su ti političke partije klijenti, ne možeš ih naterati da ti plateako izgube izbore, a još manje ako ih dobiju. interesantno je da se na pregovorima sa tadašnjomvladajućom političkom partijom poslužio nesvakidašnjim metodom. u toku samih pregovora, kojisu bili naporni i neizvesni, neprimetno sam ispod stola doturio Saakiju cedulju na kojoj je pisalasuma ispod koje nikako ne bi trebalo da prihvatimo rad na ovom zahtevnom projektu. Saaki jekrajičkom oka bacio pogled na cedulju i, na moje veliko iznenađenje, teatralno je podigao uvis. imajućiu vidu da je preko puta nas sedelo pola tadašnje makedonske vlade, bio sam u šoku kada jeSaaki otkrio da sam mu, kao jedan od njegovih najbližih saradnika, napisao sumu ispod koje nesmemo da idemo. Čak je i pokazao o kojoj se sumi radi. to je u tom trenutku sve iznenadilo i sviXXVIPoZNajem mNogo LjudiKoji mogu da uradejedaN ProjeKat,aLi PraVe uSPeHe u ProFeSijiPoStiŽu Samo oNiKoji traju – maratoNCi.
su se, uključujući i mene, pitali šta mu je sledeći potez. Prvo je napravio kratku stanku a poslenastavio tihim i smirenim glasom. Ponudio je klijentu da ide i ispod najniže cene koju sam mu jasugerisao, ali da klijent takođe mora da napravi kompromis tako što bi nam isplatio bonus u slučajupobede na izborima, što je ukupno bilo znatno više od sume koju sam ja predložio. takođe jenapomenuo da se podrazumeva da cela suma, osim bonusa, bude uplaćena na račun agencije petnaestdana pre izbora a da bonus bude deponovan u banci, da bi odmah, nakon pozitivnog rezultata,bio prebačen na naš račun. Klijent se složio, a mi smo te izbore ubedljivo dobili u prvomizbornom krugu.Saaki je bio veliki mag. imao je moć kao niko drugi da vidi ideje u mraku. Saaki je bio i pravi alhemičar.Pretvarao je kamen u zlato pred živim svedocima. Bio je istinski genije koji nekad ni samsebe nije razumeo ali se tada upravljao instinktom, koji ga je nepogrešivo vodio napred. imao jenos da oseti talentovanog čoveka među hiljadama prosečnih. Svima koji su bili oko njega bilo jejasno da smo posebni samim tim što nas je on odabrao. Kada sam prvi put posle dve godine radanapuštao Saatchi (krajem 1992. godine), Saaki mi je ponudio da ostanem jer ću za koju godinubiti predsednik svih Saatchi kompanija u regionu. to je tada bilo toliko neverovatno da sam razmišljaoo tome da li uopšte da to pomenem svojoj supruzi. Prvo je bilo neverovatno to da Saatchirazvije osam ofisa u regiji, o kojima mi je govorio, pred sam građanski rat, a drugo, po meni jošneverovatnije, da ja kao jedan od njegovih najmlađih saradnikabudem predsednik takve holding kompanije. očiglednoje u meni video i nešto što verovatno niko, pa ni ja, u tomtrenutku nije mogao videti. Na moje odbijanje nije nikako pristajaoi kao prelazno rešenje mi je ponudio da budem direktorbugarskog Saatchija koji je nameravao da otvori za nekolikomeseci. tada sam shvatio da je ozbiljan, ali ipak nisam prihvatiotu primamljivu ponudu, već sam se odlučio za kuvajtskuavanturu, a Tucko je, umesto mene, otišao u Sofiju. Poslenekoliko godina ipak sam se odazvao njegovom drugompozivu i preuzeo Saatchi Bugarska. mnogo me lepih uspomenaveže za taj period, a naročito za ljude sa kojima samradio.Saaki i Saatchi su imali veliki uticaj na moj profesionalnirazvoj.Saaki je bio majstor da pronađe najbolje ljude a potom da izvuče najbolje iz njih. uvek je pričao daoni ljudi koji imaju visoke vrhove, imaju i duboke doline. razumeo je svakog od nas kada pokažemosvoje doline, ali se takođe uvek trudio da nas motiviše da koristimo samo svoje vrhove.što se tiče Saakijevog Saatchija, imao sam osećaj kao da svaki dan dolazim u Hram i da samneverovatno povlašćen što imam priliku da radim sa najkreativnijim ljudima u zemlji.imao bih neverovatno mnogo toga da napišem što je u vezi sa Sakanom, ali na ovom mestu to, zbogprostornog ograničenja, nije moguće.Na kraju bih samo napomenuo jedan interesantan detalj. Sakan se, iako lider Saatchija, uvekvodio Leo Burnett izrekom: When you reach for the stars you may not quite get one, but you won’tcome up with a handful of mud either.Kao što vidite, ništa nije slučajno, pa ni to što sam se opredelio da dovedem Leo Burnett u Srbiju.miša LukićXXVII
- Page 1: www.taboomagazine.orgnedeljnik mark
- Page 4 and 5: Tuga.Zlatni Boben: 6. oktobar 2010.
- Page 6 and 7: Fondacija Dragan SakanBerlinska šk
- Page 8 and 9: Kreativni direktor!rečnik jednog j
- Page 11 and 12: NotHiNg iS CreateduNLeSS it iS drea
- Page 13 and 14: Lepa žena ga je dovela,lepa žena
- Page 15 and 16: Odlazak vizionaraNestao je jedan od
- Page 17: Beogradski sajampod sjajem Sakanovi
- Page 21 and 22: hovitim. ubrzo plačemo od smeha. S
- Page 23 and 24: Jednog dana...mislim da svako od na
- Page 25 and 26: ilustracija iz internihnovina Studi
- Page 27: Hilandarska 14ako ćemo pošteno, s
- Page 32 and 33: Bojao sam seda me ne „provali”Z
- Page 35 and 36: eŽirao Sam PoSLedNjiHtrideSet Pet
HramSaakija sam prvi put upoznao u JIN centru (Jugoslovenskom institutu za novinarstvo) 1990. godine,kada sam pohađao jednogodišnju specijalizaciju iz oblasti marketinga i oglašavanja. u okvirunjegovog predavanja učestvovali smo u kreativnoj radionici u kojoj smo bili podeljeni po grupama.grupa studenata u kojoj smo bili Sonja Pecak i ja bila je pobednik. Kao nagradu Sakan nam jeponudio dve opcije. Prva je bila ručak u tadašnjem Interkontinentalu, a druga opcija bila je jedanceo dan u agenciji S Team Saatchi & Saatchi Advertising Balkans. Normalno, svi smo se opredelilida provedemo dan u tadašnjem hramu advertajzinga. Čini mi se, da smo u tom trenutku bili uslovljenida ne jedemo sedam dana kako bismo posetili Saatchi, opet bismo se opredelili za ovu opciju.Posle dana provedenog u Saatchiju prolazeći kroz projekte sa tadašnjom account direktorkomJelisavetom Bjelić, otišli smo u Sakanovu kancelariju u kojoj smo proveli nešto više od sat vremena.u prijatnom razgovoru i neformalnoj konverzaciji, iskoristio sam priliku da mu prezentujemnekoliko svojih ideja koje su mu se mnogo svidele. Posle tog sastanka Sonji Pecak i meni jeponuđeno da dođemo u Saatchi, što smo nas dvoje, bez oklevanja, prihvatili. od tada se moj životpromenio. Saaki me je primio kao tekstera – koncepcionera, ali sam ipak počeo kao rukovodilacprojekta, zbog manjka ljudi u tom odeljenju. Prvi projekat za kojisam bio zadužen bio je „kosmodisk”. to je bio veoma uspešanprojekat a ujedno i moja odskočna daska za dalji napredak uagenciji. tada su, pored Saakija, taj projekat kreativno vodilimajstori naše struke: Sanja Lončar, Nada Milenković i DejanBojović.Saaki se prema meni od samog početka ophodio kao premasinu. Često me je vodio sa sobom kad je išao kod klijenata. Bioje već tada živa legenda i na svakom koraku je prosipao svojmagični prah na sve oko sebe. Video je ono što drugi ne vide,imao je nos za ideje, ljude, ali i za posao. Većini ljudi je Sakanpoznat kao „ideja ČoVeK”, odnosno kao vanserijski KreatiVaCi Lider, što je on sa lakoćom pokazivao na svakom koraku nastotinama projekata. međutim, ne baš mnogo ljudi ga poznajekao izuzetno veštog pregovarača i poslovnog čoveka.Navešću jednu anegdotu koja otkriva i tu Saakijevu stranu.Bilo je to kada smo radili političku kampanju sredinom devedesetih godina za lokalne izbore umakedoniji. Na tom primeru me je Saaki učio kako da, kada radiš sa političarima, moraš naplatitiprvu polovinu honorara odmah posle potpisivanja ugovora a drugu polovinu najkasnije petnaestdana pred izbore. Pitao sam ga zašto, a on mi je rekao da, ako ne uzmemo svoj novac pre izbora,onda ga nećemo nikada videti, jer kad su ti političke partije klijenti, ne možeš ih naterati da ti plateako izgube izbore, a još manje ako ih dobiju. interesantno je da se na pregovorima sa tadašnjomvladajućom političkom partijom poslužio nesvakidašnjim metodom. u toku samih pregovora, kojisu bili naporni i neizvesni, neprimetno sam ispod stola doturio Saakiju cedulju na kojoj je pisalasuma ispod koje nikako ne bi trebalo da prihvatimo rad na ovom zahtevnom projektu. Saaki jekrajičkom oka bacio pogled na cedulju i, na moje veliko iznenađenje, teatralno je podigao uvis. imajućiu vidu da je preko puta nas sedelo pola tadašnje makedonske vlade, bio sam u šoku kada jeSaaki otkrio da sam mu, kao jedan od njegovih najbližih saradnika, napisao sumu ispod koje nesmemo da idemo. Čak je i pokazao o kojoj se sumi radi. to je u tom trenutku sve iznenadilo i sviXXVIPoZNajem mNogo LjudiKoji mogu da uradejedaN ProjeKat,aLi PraVe uSPeHe u ProFeSijiPoStiŽu Samo oNiKoji traju – maratoNCi.
Change language