TABOO NEDELJNIK - BROJ 118 (.pdf)

Ni zagrebački Startim nije odoleoLegenda za životau beskonačnostteško je započeti nekrolog nekome za koga nije lako prihvatitida više nije živ. moram da priznam da sam očekivaoda Saaki i ovu bitku dobije i da se opet pojavi u Hilandarskoj,sa nekim novim projektom, sa nekom novom idejom. to mi jenekako bilo normalno za njega.upoznao sam ga pre dvadeset pet godina u podrumčetu „Borbe”, gde je sedeo u zadimljenoj prostoriji,čudno skvrčen na stolici, u oblacima dima i u šarenom „lacosta” džemperu. iako su mu semnogi podsmevali i pravili šale na njegov račun, već je čvrsto verovao u ono što je radio. a to je, tada,bila čista jeres. Verovao je u svoju profesiju, u kreativnost, u ideje, u istrajnost i u ostvarivanje snova.imao je čudesnu istrajnost i moć da i druge ubedi u to. i mene je ubedio – u početku kao poznanik,posle kao direktor u Studiju marketing Delo, a kasnije kao partner i prijatelj u agenciji S TeamBates Saatchi & Saatchi Balkans.to je period u kome se reklamna scena na prostorima bivše jugoslavije transformiše u viši oblikoglašavanja – na tržišne a potom i na marketinške komunikacije. to je definitivno promenilo čitavureklamnu scenu na prostorima bivše jugoslavije. uvodilo se nešto novo, neobično, postajali smopriznati članovi društva, stotine ljudi uveli smo u profesiju. Ne računajući Mark-plan kao svojevrsnirasadnik kadrova, teško je naći neko značajnije ime u svim zemljama u okruženju, koje nije počelosvoju karijeru u tim, tada više nego čuvenim, agencijama. mnogi današnji ugledni marketinškiposlenici mnoge su stvari naučili od njega, od Saakija.Saakiju je reklama bila život i totalno posvećenje. on je bio jedan od onih koji bi uveče legali aujutru se budili sa mišlju o poslu, kreativnosti, novim idejama.uspeli smo da svoju saradnju i partnerstvo završimo na jedan dosta redak i neuobičajen način uovim krajevima – sa korektnim poslovnim odnosima i sa međusobnim uvažavanjem. Nakon togasmo se viđali ali ne tako često. uvek mi je bilo zadovoljstvo da čujem neku novu ideju koja ga jeopsedala, da popričamo o starim dobrim vremenima i da se nasmejemo nekim stvarima koje sunam se događale. došli smo do toga da mi je, pre nekoliko godina, rekao da shvata da sam mugodinama bio dobar prijatelj. Lepo je to bilo čuti.Saaki je mrzeo lekare. Nije dopuštao nikome, a pogotovo svojim najbližima, da mu bilo šta kažu ozanemarivanju svog zdravlja. imao sam utisak da sebi nije dozvoljavao da se razboli, imao je joštoliko toga da uradi.Bio je medicinski fenomen. Njegov mozak je kontrolisao njegovo telo, ne dajući mu da reaguje naneke stvari od kojih bi drugi ljudi odavno bili mrtvi. i kada ga je udar pogodio baš tu, sve je počeloda otkazuje.Svima će nam biti teško bez Saakija. Najteže njegovim najbližima – Maci, Žarku i Lakiju, njegovojmajci i bratu, ali i Tetki, Štajku, brojnim prijateljima, njegovim kolegama. Nedostajaće i svima onimakojima je bio i ostao inspiracija, učitelj, mentor, a takvih je mnogo, ovde i u inostranstvu.Za svojih 60 godina, uradio je mnogo. imao je planove za još više. ostavio nam je veliku prazninukoju će biti nemoguće popuniti.Za života je postao legenda. a sada je legenda otišla u legendu.Neka mu je večna slava i hvala.Xivan Stanković