STR. 7-9 STR. 14-15 STR. 16-17 STR. 22 STR. 28-30 STR. 21 STR ...

RE^ UREDNIKAOJKF!EB!TFTBNP!QJWB!JJHSBBunjevcima ve} odavno nije ba{zdravo dobro, pa nekako i nije ~udnoda im nije dobro ni sada. A ne bi ba{tribalo tako da bude. Vrimena su nekakodruk~ija i svako se snalazi kakozna i ume. I „bili svit sada tu{ta voli dabrine kako je kome ovdi kod nas pa biba{ moglo i {togod da se na tom pitanjuporadi. Da se kako niki ka`u «samone igra i ne piva».A eto nije ba{ da se nije uvik {togodradilo za Bunjevce, ali su taki,kolko god bili znameniti i po{tovani iod svih drugih, nekako uvik bili samiu tome. Mora se priznat i to da im senije ba{ uvik kazlo i hvala. O znamenitimBunjevcima se trudimo da {to vi{epi{emo u ovim na{im „Bunjeva~kimnovinama, da ih se {to vi{e si}amo, dase vidi da ima i onih koji umeju to dacine a i da se vidi kako se triba radit.U ovim na{im novinama pi{emo ite kako i o onima koji danas za Bunjevceho}e {togod radit. A bogmeima takvih. Ne tu{ta, ali ipak ima. Rademnogo, uvik su gdi triba, i {to jeva`no kasti, ne `ale se nego se radujukada vide da je vridilo. Eto. Mi pi{emoo njima. I o onima koji o bunjeva~kimnevoljama divane gdi triba i rade natom da tih nevolja bude sve manje.Pi{emo bogme i o onima koji umeju ida «igradu i pivadu». I to triba znat(niki ni to na `alost ne znaju i lak{eim je da pripisivaju druge). Da to takodobro ne umeju da rade i o Bunjevcimabi se manje znalo. O onima kojivi{e vole divaniti kako rade a da to nikonije vidio, ili kako triba radit, a dato {to «znadu» kako triba nisu nikomni pokazli, ne}emo pisati. Koje novinedanas, osim ako nisu njiove privatne,pi{u o takvima?Vesna Vidakovi}SAOP[TENJE RADNEGRUPE ZA IZRADU SAJTABNS«BUNJEVCI NAINTERNETU»4Osna`ivanje pripadnika nacionalnihmanjina u Vojvodini za samostalno istupanjepred me|unarodnim institucijama uodbrani svojih prava” – bila je tema seminaraodr`anog u prostorijama Vojvo|anskogomladinskog centra. Organizatorovog skupa, Ladislav Sunkovi}, omogu}ioje zainteresovanim pridstavnicima nacionalnihmanjina obuku koju su izveli ekspertiiz Centra za multikulturalnost iz NovogSada. Oni su dva dana ovog seminaraorganizovali tako da kroz pridavanje i radu grupama, manjine nau~e da istupeprid me|unarodnim institucijama u ciljuskretanja pa`nje na svoj polo`aj u nemati~nojdr`avi.Seminar je odr`an 24. i 25. septembra2005. godine i njemu su prisustvovalipridstavnici ma|arske nacionalne manjine,zatim Hrvati i Bunjevci. Nemci se ovajput nisu odazvali pozivu.Prvi dan seminara bio je odre|en zau~enje pisanja intervencije koja se podnosiRadnoj Grupi za manjine UN (a kojaje organizovana u okviru potkomisijeza ljudska prava). Sadr`aj ove intervencijetriba da sadr`i koncizno i jasno obja{njenpolo`aj odre|ene nacionalne manjine,polo`aj u kakvom se ona kadgodnalazila, oslanjaju}i se pri tom na povride~lanova Deklaracije UN o pravima pripadnikamanjina. Pored toga u intervencijije priko potribno izneti i mogu}are{enja pomo}u kojih bi se nagla{eni problemiuspe{no sankcionisali ili re{ili.HRONIKA MISECA - DRUGI PIŠUSEMINAR O OSNA@IVANJU PRIPADNIKANACIONALNIH MANJINA U VOJVODINIZA SAMOSTALNO ISTUPANJEPRED ME\UNARODNIMINSTITUCIJAMA U ODBRANISVOJIH PRAVAPredsednik radne grupe za izradusajta Nacionalnog saveta bunjeva~kenacionalne manjine Ivan Vojni} Kortmi{ina~e ~lan BNS izdao je saop{tenjeza javnost kojim sve zainteresovaneobave{tava na kojoj Internet adresiKroz isti {ablon provla~i se intervencijakoja se dostavlja OEBS-u, sa razlikomda prva traje do 5, a druga do 7 minuta.Posli pridavanja stupilo se grupnomradu, u~esnici seminara su bili podiljeni udvi grupe. Na jednoj strani bili supridstavnici ma|arske, a na drugoj bunjeva~kei hrvatske nacionalne manjine.Pridstavnicima su bili dodiljeni izve{tajikoji opisuju povride prava u~injeni premamanjinama, odigrane u Vojvodini, naosnovu kojih su pridstavnici sastavljalisopstvenu intervenciju Radnoj GrupiUN.Drugi dan seminara obuhvatio je zahtevnijizadatak - obu~avanje za obra}anjeSavetu Evrope, koji ima u mnogomerazvijeniji sistem za{tite manjina nego {toto poseduju EU i OEBS.Posli pridvi|enog dvo~asovnog pridavanja,opet se pristupilo radu u grupama.Grupe su imale zadatak da u odre|enomvrimenskom roku i prema svom vi|enjupolo`aja manjine kojoj pripadaju, napi{uAlternativni izve{taj o primeni Okvirnekonvencije za za{titu nacionalnih manjina.U Alternativom izve{taju, sli~no intervenciji,normativni okvir pridstavlja pozivanjena povridu ~lanova slede}ih pravnihdokumenata: Ustavne povelje dr`avnezajednice Srbije i Crne Gore, UstavaRepublike Srbije, Povelje o ljudskim i manjinskimpravima i gra|anskim slobodamai Zakona o za{titi prava i sloboda nacionalnihmanjina.Mila Mamu`i}mogu videti prezentaciju Bunjevaca.U tekstu saop{tenja datog u integralnom obliku, bez lektorskih i jezi~kihkorekcija, na zahtev autora se ka`e:Bunjevci na InternetuZbog potribe pra}enja savrimene tehnologije u informisanju Bunjeva~ki nacionalnisavit je don´o odluku da se napravi prezentacija Bunjevaca na Internetu.Posli napornog rada tima koji je formiran za taj pos´o, 10.12.2005. godineprezentacija je ugledala svitlost dana na adresi:http://www.bunjevci.org.yu/Sve je krenilo polagano al´ cigurno. Za po~etak je metnuto nikoliko temaza probu a kasnije }e se to pro{irivat´ i dotiravat´. Tako }e se vrimenom tu mo}´na}i tu{ta materijala. Bi}e tekstova o pro{losti i sada{njosti Bunjevaca i pokri}ese cila tematika narodne k´o i savrimene kulture ba~ki´ Bunjevaca. Tekstovi }ebiti ulip~ani slikama i muzikom. Tribala bi se tu na}i i arhiva svi´ stariji´ brojovaBunjeva~ki´ novina.Molimo na{e cinjene positioce da svoje pridloge, primidbe, pa i prilogepo{alju na na{u elektronsku adresu: bunjevac@bunjevci.org.yuIvan Vojni} Kortmi{Hpejob!JPlupcbs!3116/HRONIKA MISECA - DRUGI PIŠU„BUNJEVA^KI INFORMATIVNI CENTAR”S U B O T I C ABunjeva~ka strankaSAOP[TENJE ZA JAVNOSTPredsednik Bunjeva~ke stranke Darko Babi}, poslao je 20. septembraotvoreno pismo Predsedniku vlade Republike Srbije dr Vojislavu Ko{tunici kojimizmedju ostalog upozorava Vladu RS da je svojim ne~injenjem stvorila takvupoliti~ku klimu da su umesto prestanka, napadi na Bunjevce intenzivirani.Otvoreno pismo upu}eno srpskom Premijeru ujedno je upu}eno i PredsednikuRepublike Srbije Borisu Tadi}u, predsednicima Odbora skup{tine RepublikeSrbije i to: Odboru za odbranu i bezbednost , Odboru za medjunacionalne odnosei Odboru za inostrane poslove sa ciljem i njihovog uklju~enja u re{avanje problemabunjeva~ake nacionalne zajednice.Prilog: pismo Predsedniku Vlade Republike SrbijePREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJEDr Vojislav Ko{tunicaPredmet: Molba za dobijanje povratne informacije od VladeRepublike Srbije i republi~kog javnog tu`ioca a u vezi podnetogzahteva Vladi Republike Srbije od 11.07.2005. godine ikrivi~ne prijave podnete republi~kom javnom tu`iocu od15.07.2005.godineSubotica, 27. septembar 2005.Po{tovani gospodine Predsedni~e,ovim putem `elimo da Vam uka`emo na posledice nereagovanjaVlade Republike Srbije povodom podnetog zahteva VladiRepublike Srbije od 11.07.2005.godine koji su potpisale sve institucijebunjeva~ke nacionalne zajednice i krivi~ne prijavepodnete republi~kom javnom tu`iocu od 15.07.2005. godinekoju je podnela Bunjeva~ka stranka.Pre svega `eleli bi smo da istaknemo da se Bunjeva~ka strankazala`e za afirmaciju tolerancije, prihvatanje razli~itosti, {toomogu}ava nesmetano o~uvanje nacionalnog identiteta Bunjevacai pripadnika drugih nacija i nacionalnih manjina.Bunjevci sa svojim jezikom, nacionalnim identitetom, kulturomi tradicijom pripadaju ju`noslovenskim narodima sa kojimaimaju istorijske i kulturne veze vekovima.Bunjevci ne `ele da se asimiliraju ni u jedan drugi narod.Bunjevci imaju dr`avljanstvo samo Srbije odnosno DZSCGjer drugu dr`avu nemamo a i nije nam potrebna.@elimo da se u Srbiji stvore takve pravne pretpostavke koje}e nama Bunjevcima, kao ravnopravnim gra|anima, pru`itiose}aj sigurnosti da smo kod ku}e, u svojoj domovini.Smatramo da u Srbiji ne sme da se toleri{e bilo koji oblikdiskriminacija i te`nje za superiorno{}u. Bunjeva~ka stranka jespremna za saradnju sa svim politi~kim organizacijama idrugim institucijama i organizacijama koje se zala`u za sli~neciljeve.U dosada{njem periodu nama Bunjevcima nije datamogu}nost da uti~emo na odluke koje su od vitalnog zna~ajaza na{e `ivote i budu}nost.Radi ostvarenja navedenih ciljeva zala`emo se da Srbija budeslobodna, demokratska i pravna dr`ava koja }e izgraditi multikulturalnodru{tvo u kojem }e se sudbina i polo`aj svih njenihgra|ana uklju~iju}i nas Bunjevce re{avati na jednakim ipravednim principima.U cilju ostvarivanja specifi~nih nacionalnih interesa BS smatraizuzetno va`nim priznavanje i primenjivanje kolektivnihprava manjinama kao osnova demokratije.Samoorganizovanje i svest o nacionalnoj pripadnosti kojusu Bunjevci iskazali na poslednjem popisu stanovni{tva na kojemnam je po drugi put omogu}eno da se izjasnimo kao Bunjevciizazvalo je uznemirenost u Republici Hrvatskoj i kod delapripadnika hrvatske nacionalne manjine u Subotici i Somboru.O~igledno je da asimilacija Bunjevacau Hrvate nije uspe{no zavr{ena.Osnivanje Nacionalnog saveta bunjeva~kenacionalne manjine i u~e{}e BS narepubli~kim izborima 2003. godine kadasmo dali podr{ku DSS izazvalo je jo{ ve}enapade na nas Bunjevce.Smatrali smo da }e nova Vlada RepublikeSrbije striktno sprovoditi pravo. Da}e u skladu sa zakonom spre~iti politi~ko– pravno nasilje nad Bunjevcima. Da }ese ste}i uslovi da lak{e ostvarimo svojaprava kroz legalne institucije dr`ave uoblastima kulture, obrazovanja, informisanjai slu`bene upotrebe jezika.Na`alost nismo bili u pravu.Vlada je svojim ne~injenjem stvorilatakvu politi~ku klimu da su umestoprestanka intenzivirani napadi na nasBunjevce.Na osnovu prikupljenih podataka u 2005. godini dostupnihBS i analizom istih napravili smo procenu o daljim merama iaktivnostima koje su usmerene na asimilaciji Bunjevaca uHrvate. Procenili smo da }e kao i do sada nosioci biti DSHV iHNV uz podr{ku institucija Republike Hrvatske irimokatoli~kog klera.Prihvataju}i realnu opasnost za opstanak nas Bunjevaca BSje odlu~ila da usvoji dokument :«MEMORANDUM O UZROCIMA I POSLEDICAMA POLI-TI^KO-PRAVNE ODLUKE O NESTANKU BUNJEVACA » ipru`i ga na uvid doma}oj i {iroj javnosti.Namera nam je bila da ovim dokumentom poku{amo daiznesemo {iri prikaz i genezu doga|anja u XX. i XXI. veku uvezi nas Bunjevaca, uz otkrivanje razloga zbog kojih je Glavninarodnoslobodila~ki odbor Vojvodine (GNOOV) – Odeljenjeza unutra{nje poslove, poslalo depe{u broj: 1040/1945 od 14.maja 1945. godine „SVIM OKRU@NIM NARODNOOSLO-BODILA^KIM ODBORIMA” kojom se nare|uje slede}e: …„Kako bunjeva~ke i {oka~ke narodnosti ne postoje, to vam senare|uje da sve Bunjevce i [okce imadete tretirati isklju~ivokao Hrvate bez obzira na njihovu izjavu” i da BS ne}e biti nemiposmatra~ u vremenu koje predstoji ve} da }emo tra`iti dau~estvujemo u dono{enju svih odluka u koje }e biti uklju~enii predstavnici drugih nacionalnih manjina.Na`alost izostala je bilo kakva aktivnost od strane Vlade RepublikeSrbije i Republi~kog saveta za nacionalne manjine uza{titi i ostvarenju na{ih prava.Za ostvarenje zacrtanog cilja institucije hrvatske nacionalnemanjine preduzele su slede}e aktivnosti:1. spre~ili su uvo|enje izbornog predmeta za prva tri razredaosnovne {kole «Bunjeva~ki jezik sa elementima nacionalnekulture»;2. podneli su inicijativu za ga{enje i utapanje BNS u HNV;3. zala`u se da u predstoje}em Ustavu Srbije onemogu}epostojanje Bunjevaca;4. iskoristili su `etela~ke sve~anosti « Du`ijanca » za decidnoizno{enje stava Rimokatoli~ke crkve o Bunjevcima kao etni~kojgrupi hrvatskog naroda;5. iskoristili su sve~anu Skup{tinu povodom petnaeste godi{njiceosnivanja DSHV da formiraju mi{ljenje u javnom mnjenjuda su Bunjevci izmi{ljena nacija od strane Republike Srbijesa ciljem asimilacije pripadnika hrvatske nacionalne manjineu Bunjevce.Iz gore navedenih razloga obra}amo se Vama i o~ekujemo Va{skori odgovor.U Subotici, 20. septembra 2005.PREDSEDNIK BUNJEVA^KE STRANKEDARKO BABI]Hpejob!JPlupcbs!3116/ 5

NAU^NI SKUP «DECA I BIBLIOTEKE»KULTURNO NASLI\EBUNJEVACA IZVAN [KULANa ovaj problem je isprid oko 80 izlaga~a referata iz 11 zemaljasvita ukazala Nevenka Ba{i} Palkovi}, pridstavnik BNSna mlogim medjunarodnim skupovima.Medjunarodni nau~ni skup na temu«Deca i biblioteke» odr`an od 5.do 8. oktobra u Beogradu bio je jo{jedna od prilika da se uka`e na probleme,ovaj put bunjeva~ke dice koja jo{uvik nisu u priliki da svoje jezi~ko ikulturno naslidje u op{te niguju u okviru{kulskog programa kao dica pripadnicidrugih nacionalnih zajednica.Na ovu temu u ime Nacionalnog savetabunjeva~ke nacionalne manjine govorilaje isprid oko 80 izlaga~a referataiz 11 zemalja svita Nevenka Ba{i} Palkovi},pridstavnik BNS-a na medjunarodnimskupovima, na kojima se govorio problemima o~uvanja nacionalnogidentiteta i kulture.«Deca pripadnici bunjeva~ke nacionalnemanjine poslednjih decenijanemaju mogu}nosti da neguju svojejezi~ko , kulturno i folklorno nasledjeu SCG, to jest u okviru {kole, bibliotekei drugih zvani~nih institucija svojedomovine Srbije. Sve je prepu{tenoli~noj inicijativi ili porodici. Preko Nacionalnogsaveta bunjeva~ke nacionalnemanjine preduzimaju se svi koracida se to izmeni, ali jo{ uvek ima dostaproblema oko statusa Bunjevaca, obrazovanjai negovanja svih obele`ja identitetai prava koja nam kao nacionalnojmanjini u SCG pripadaju – pre svegana{oj deci.» - zapisan je u Zbornikurezimea svih referata dio izlaganja NevenkeBa{i} Palkovi}.Organizatori skupa su Filolo{ki fakultetiz Beograda, Institut za knji`evnost iumetnost u Beogradu, Narodna bibliotekaSrbije, Biblioteka Matice srpske kaoi beogradska, novosadska i cetinjska biblioteka.Skup je odr`an uz podr{ku Ministarstvaza nauku i za{titu `ivotne sredine,Ministarstva za prosvetu i sport, Ministarstvaza kulturu, Skup{tine gradaBeograda , Gradskog sekretarijata za kulturuAmbasade SAD, Ruskog centra zakulturu i informisanje, Instituta «Servantes»i A banke. V. Vidakovi}KONFERENCIJA U ORGANIZACIJI REPUBLI^KOGMINISTARSTVA ZA LJUDSKA PRAVAO HRVATSKOJ I BUNJEVA^KOJSAMOBITNOSTII o ovoj temi se izmedju ostalog po prvi put veoma ozbiljno razgovaralou okviru glavne teme „Stepen implementacije okvirnekonvencije Saveta Evrope za za{titu nacionalnih manjina, kazaoje Mirko Baji} koji je prisustvovao kao ~lan BNS.U organizaciji republi~kog Ministarstvaza ljudska prava, a uz prisustvopridstavnika Saveta Evrope, u Beograduje 10. oktobra 2005. godineodr`ana konferencija na temu „Stepenimplementacije okvirne konvencijeSaveta Evrope za za{titu nacionalnihmanjina. Na konferenciji suu~estvovali pridstavnici Nacionalnihsaveta manjinskih zajednica Dr`avnezajednice Srbije i Crne Gore. U imeNacionalnog saveta bunjeva~ke nacionalnemanjine na konferenciji su prisustvovaliMirko Baji} i Nikola Vizinkao ~lanovi Bunjeva~kog nacionalnogsaveta.Na konferenciji se razgovaralo, pori~ima Mirka Baji}a, o tome do kojemire i na kojina~in seprimenjujekonvencijakao osnovnidokumenatkoji manjinskuproblematikudefini{ena evropskom nivou. Konvencijaje ina~e usvojena u Strazburu u februarumisecu 1995. godine. Brez njenepune implementacije nema ni govorao evropskim integracijama.- Prikazana su stanovi{ta i konstatacijeSavetodavnog komiteta Saveta Evrope.Jedna od najbitnijih ta~aka kojese ti~u nas Bunjevaca je stav, odnosnoHRONIKA MISECA - DRUGI PI[Ukonstatacija Savetodavnog komiteta,da je u SCG bilo rasprava vezanih zamedjusobni odnos porid ostalih izmej|uHrvata i Bunjevaca i njiove samobitnosti.Savetodavni komitet podvla~ida ovom pitanju triba pri}i sa punimpo{tovanjem principa sadr`anihu ~lanu 3. Okvirne konvencije (pravona samobitnost) i da ne bi tribalo dabude poku{aja da se odre|ena samobitnostname}e bilo kojem licu kojegse ovo pitanje ti~e.- istakao je Baji}.U~estvuju}i u raspravi Baji} je istakaozna~aj ovakvog pristupa tom pitanjui ukazao na potpuno suprotne tendencijeod, prija svega pojedinaca izhrvatskog nacionalnog korpusa. Pritom je naveo primer istupanja pridsidnikaDemokratskog saveza Hrvata VojvodinePetra Kunti}a prilikom posetepridsidnika Republike Hrvatske StjepanaMesi}a i u prisustvu pridsidnikaRepublike Srbije Borisa Tadi}a i drugihvisokih republi~kih i pokrajinskihfunkcionera u kojem je direktno osporavaoi negirao pravo Bunjevaca na samobitnosti pripadnost bunjeva~kojnacionalnoj zajednici.- Tra`io sam da se tom pitanju posvetiodgovaraju}a pa`nja kako bi miBunjevci u potpunosti mogli da ostvarimosvoja prava iz ~lana 3. Okvirnekonvencije . Porid tog istakao sam dapostoje ozbiljni problemi u pogleduimplenetacije ove konvecnije kada jeri~ o upotribi jezika u odredjenim sridinama.Na{im Zakonom su mlogadruga prava, kao {to je upotriba simbolai tome sli~no, vezana za slu`benostupotribe jezika u odre|enoj sridini,a Zakonom je definisano da jeslu`beni jezik obavezan tek sa 15odsto pripadnika odredjene manjineu jednoj sridini. Ali, Zakon ne ograni~avamogu}nost da bude uveden i samanjim procentom. – kazao je Baji}.Baji} je naveo i primer da je u Suboticiuveden hrvatski kao slu`benijezik, a da Bunjevci to pravo ni sadanemaju iako su zastupljeni u ukupnomstanovni{tvu u Subotici u skoroistom procentu i to oko 11 odsto.- Mi ne mo`emo to druk~ije shvatitinego da je to najobi~nija diskriminacija.A kada je u pitanju pravo na{kulovanje i izu~avanje jezika i nacionalnekulture, nailazimo na nerazumljivetehni~ke barijere da ostvarimosvoje pravo iz Okvirne konvencije i dana{a dica mogu da izu~avaju bunjeva~kijezik sa elementima nacionalnekulture. – kazao je za kraj Mirko Baji},ina~e pokrajinski poslanik i ~lan Odboraza medjunacionalne odnose APVojvodine.V. Vidakovi}POLITIKAOKRUGLI STO U ORGANIZACIJI LISTA «DANI»MEDJUNACIONALNI ODNOSI IODGOVORNOSTI OBJEKTIVNOST MEDIJANeposredan povod za okupljanje u Plavoj sali Gradske ku}e je Rezolucija Evropskog parlamentakojom se izra`ava nezadovoljstvo medjunacionalnim odnosima u Vojvodini.Pkrugli sto na temu «Stanje medjunacionalnihodnosa i uloga lokalnihmedija u istinitom i pravovremenominformisanju gradjana»koji je organizaovao regionalni nedeljnik«DANI», odr`an je 13. oktobra ove2005. godine u Plavoj ve}nici Gradskeku}e povodom Rezolucije evropskogparlamenta kojom je izra`eno nezadovoljstvomedjunacionalnim odnosima izbog ugro`avanja ljudskih prava u Vojvodini.Prema strukturi svih onih koji se pozivunisu odazvali, medijator Dragan Zeki},ina~e direktor i v.d. glavnog i odgovornogurednika ovog lista, odmah jedao op{tu konstatciju da skup nije uspeo.Medjutim voljom i anga`ovanjemprisutnih diskusija se razvila i pokazalada je svima i to poodavno sve jasno i danekih ve}ih dilema u principu niti ima,niti je bilo.- Mogu re}i da ljudi koji su poslednjihdana potencirali pitanje medjunacionalnihodnosa nisu tu, niti su poslaliizvinjenje. Nema predsednika op{tineSubotica niti predsednika Skup{tineop{tine. Ne}emo prejudicirati ali i tu seSkrivanje iza SVMIzra`avaju}i `aljenje {to se ba{ izpravosudja niko pozivu nije odazvao,Zeki} je naveo svoj stav da je za jednuovako me{ovitu sredinu sasvim normalnoda dodje do nekih incidenatapo~ev od vrti}a preko disko klubovado bilo kojih drugih javnih mesta alida po njegovim saznanjima te`ihmedjunacionalnih sukoba jednostavnonema. O tom pitanju se ni dobardeo stranke Savez VojvodjanskihMadjara ne sla`e sa svojim lideromJo`efom Kasom koji ovakve informacijeplasira.- Kasa se vi{e ne mo`e kriti iza svojestranke SVM. – naglasio je Zeki} prise}aju}ise predja{njeg stanja u Osjeku izkoga je do{ao u Suboticu. – I tada samjednom prilikom rekao da }e `alosno ite{ko biti ako nas neko dodje da brani izKragujevca ili Brisela. I sada ka`em dane}e biti dobro ni da neko dodje da nadgledane{to ~ega nema.vidi koliko je komestalo dore{enja. – rekaoje Zeki} nakonzaklju~ka na samomstartu okruglogstola. Istakaoje da ulica nijemesto gde seraspravlja o medjunacionalnimodnosima, negoda re{enje trebatra`iti upravo zaovim stolom.Po re~ima Zeki}a, nije slu~ajno da jetog dana zakazan okrugli sto, jer je istimpovodom tog dana i tog momenta zasedaoEvropski parlament. @elja mu je bilada se sakupe svi predstavnici lokalnih iostalih medijskih ku}a te ~elni ljudi aktuelnihstranaka na ovim prostorima, saciljem da se izda jedno zajedni~ko saop{tenjekojim bi se jasno dalo do znanja{ta je prava istina.- Apelujem na sve nas a pogotovo izmedija i isti~em da smo mi ti koji moramoizneti stvar na svojim ledjima i re}i istinu.– istakao je Zeki} obja{njavaju}i danema smisla praviti od mi{a slona te dase od samo jedne ~injenice ne pravi maltene ~itav komentar bez pravih argumenata.Medjunacionalne tenzije, li~niinteresi- Ose}am obavezu da se prvi javim zadiskusiju zato {to sam i do sada u javnostiiznosio izmedju ostalog i to o ~emu sesada govori. – rekao je Mirko Baji}, navode}ida ovaj put za okruglim stolomu~estvuje kao pokrajinski poslanik i kaopredsednik Odbora za medjunacionalneodnose pri pokrajinskom parlamentu,ali i kao ~lan jednog nacionalnog saveta(Nacionalnog saveta bunjeva~ke nacionalnemanjine).Po Baji}u to o~igledno vi{e nije temasamo njega nego i svih ostalih. Jer, `alosnoje da SVM kao najja~a stranka i strankana vlasti u Subotici podle`e neobjektivnim,tendencioznim i iz li~nih interesaiskonstruisanim izjavama.- Sada, kada se potegne pitanje«bomba{kog napada» na Kasu, ka`ese «to vi{e nijeva`no i ne treba vi{e o tome govoriti».E, ja ka`em va`no je! Da se javnostida na uvid da li je bilo napadaili ne. Jer i o tome se raspravlja u Evropskomparlamentu. – rekao je Baji}.– Ko sme Kasu sada da ispita zakrivi~na dela posle napada na njega?Niko! A nikad ni ne}e odgovarati, toznam. Krije se iza tog napada. Ina~etakodje smatram da kriminal i medjunacionalneodnose u svakomslu~aju ne bi trebalo povezivati.- U Novom Sadu sam na konferencijiza {tampu rekao da ukoliko se to dozvoli,zaista }emo imati lo{e medjunacionalneodnose jer sve {to se govori upravo iindukuje takva stanja. Jer ako se u Madjarskojobjavi da je u kanji`i streljanMadjar a ne da je nastradao u kafanskojtu~i, to izaziva strah i kod Madjara i kodSrba. – objasnio je Baji}.Baji} je uputio apel SVM-u da se da upamet i da nadje puteve za komunikacijusa drugima i dijalog.- Da se ljudi o svemu obaveste i da sesankcioni{u ljudi koji izazivaju medjuancionalnumr`nju. Da uputimo porukustanovni{tvu da se ne pla{e me|unacionalnihproblema u gradu.Za incidente krivi pojedinciBla{ko Gabri}, op{tinski odbornikkoalicije «Da Subotici svane» je podsetio6Hpejob!JPlupcbs!3116/Hpejob!JPlupcbs!3116/ 7

Zbog velikog interesovanja kako publike koja je prisustvovala knji`evnojve~eri posvi}enoj biskupu Ivanu Antunovi}u odr`anoj nedavno u okviru Festivalabunjeva~kog stvarala{tva, a posebno zbog svih onih koji su izrazili `aljenje{to su izlaganje Ivana Sedlaka, diplomiranog pravnika, do sada najdetaljnijeanalize `ivota i rada ovog bunjeva~kog velikana propustili iz bilo kojeg razloga,veliko nam je zadovoljstvo {to ovim feljtonom to mo`emo da im nadoknadimo.WFMJLJ!QSPTWJUJUFMK!J!QSJQPSPEJUFMK!CVOKFWBDB!)2*Mladomisnika do~eko cili Aljma{. Prvu svetu misu dr`ao je 4.novembra 1838. godine u Aljma{u. Bilo je to veliko slavlje. SavAljma{ bio je na nogama i sve~ano do~eko mladog misnika.Posli mise prire|ena je sve~ana u`na u ku}i njegovog dobrotvoraAlberta Antunovi}a gdi su bili prisutni svi plemi}i, spaije,mnogobrojna rodbina, velike porodice, ko i sve{tenstvo izcile okoline.PLEMI]KI GRBKo i sve plemi}ke porodice Antunovi}isu imali svoj grb. Na plavom{titu i zelenoj tratini stoji vitez,obu~en u crvene i zlatnom vrpcomure{ene haljine, u ~izmama i {ubaromna glavi; sa pojasa mu visi tok odma~a, u desnici dr`i visoko savijenusablju a liva mu ruka na boku. Na kacigipelikan ra{irenih krila koji ugnjizdu krvlju hrani svoje mlade.Pla{tevi su plavi sa pozlatom i crveniposrebreni.Jvan Antunovi} se rodio 19.juna (lipnja}1815. godine u Kunbaji od ocaJosipa i majke Mande ro|ene Petri}.Kr{ten je u Aljma{u, u `upskoj crkvi kojojje u to vrime pripadala i Kunbaja kofilijala. Imao je tri sestre, od kojih Macukoja je `ivila i umrla u Subotici i jednogbrata. Po starosti je bio drugi.Ivan Antunovi} je potomak StjepanaAntunovi}a koji je 18.novembra (studenoga)1698. godine poveljom dobioplemstvo i plemi}ki naziv aljma{ki” odcara i kralja Leopolda.Ovo plemstvo jeutvrdila 1754.godine i komisija za prigledplemi}ki povelja. Matija Antunovi},dida Ivana Antunovi}a, na osnovu izdatepovelje po podnetoj molbi skup{tiniba~ke `upanije izdejstvovo je odluku dase on i njegovi zakonski naslidnici, me|ukojima je bio i Josip (biskupov otac),upi{u u spisak plemi}a `upanije.[kulovanjePleme Antunovi}a bilo je ugledno izaslu`no med ba~vanskim Bunjevcima.Ugledse pove}avo i rodbinskim vezamasa najuglednijim ba~kim porodicamako {to su Rudi}i, Guganovi}-[i{kovi},Latinovi}i, Vojni}i, Su~i}i i drugi.Biskupov otac Joso nije dugo `ivio,razbolio se i za kratko vrime umro. Dicasu bila mala i ostala su majki na brigi kojaje morala puno raditi da bi ih sve odhranilai dala valjano kr{}ansko vaspitanje.Upomo} je pritekao Albert Antunovi},kasnije pod`upan ba~ke `upanije kojije uo~io obdarenost sinovca Ivana idao ga je na vi{e {kule.Ivan je osnovnu {kulu poha|ao od1821. do 1825. godine u Aljma{u.Gimnazijuje upiso 1825. godine u Subotici,koju je tu 1828. godine i zavr{io. Za vrime{kulovanja u Subotici ovladao jedu{om Ivana Antunovi}a slavenski duhkojeg su doneli bosansko-franjeva~ki klericiko i u~enici svetovnjaci kojih je biloiz svih slavenskih krajeva. Iz tog dru`enjau njiovim mladim srcima u~vr{}ivalase ideja sveslavenske uzajamnosti.^etvrtirazred gramatike zavr{io je u Kala~i1929.godine. Zatim se upisuje na humaniornenauke u Pe~uj gdi 1830.godinezavr{ava prvi razred. Zatim prilazi u Segedingdi 1831. godine zavr{ava drugirazred humaniora i dvi godine filozofije,da bi 1834. godine stupio u klerike islu{o bogosloviju godinu dana.Kako je bio odli~an u naukama,biskup ga je odredio da nastavi bogoslovskenauke u poznatom zavodu Pozmanejuu Be~u. Antunovi} je tribo 24. sektembra{rujna} 1835. godine po}i u be~kikolegijum, al se te{ko razbolio, pa mu jedoktor zabranio da nastavi studije. Poslipo godine kad je ozdravio upisao je uKala~i bogoslovske nauke koje je sa odli~nimuspihom zavr{io./(nastavi}e se)KULTURACunjeva~ku knji`evnost XIII vikakrase ovi desetera~ki stihovi u dilu~iji puni naslov glasi: «Dostojnaplemenite Ba~ke starih uspomenasada{nji i drugi slavinske krvi delijahslava ba~kim plemi}em, s prigodom~uvanja Svete krune i okrunjenjaLeopolda II-ga od domorodca u Bajiprikazana»; {tampano u Kala~i 1790.godine.Knjiga je prvi put {tampana u Kalo~i,da bi kasnije bila izdavana jo{ triputa: 1866. ( prire|iva~ Bo`idar Vuji}),1890. godine kao jubilarno izdanje (prire|iva~ Mijo Mandi}) i 1929. ( prire|iva~Vasa Staji}) u Subotici, {to govorio njenom zna~aju za Bunjevce.Sva izdanja osim ~etvrtog sad su ve}veoma ritko sa~uvana i to je bio razlog{to je Vasa Staji} jo{ 1929. godine diloponovo {tampao u Izve{taju Dr`avnemu{ke gimnazije u Subotici, a zatim ikao posebnu knjigu u Gradskoj {tamparijiu Subotici iste godine.Vasa Staji} (1878-1947), do`ivotnipo~asni pridsidnik Matice srpske, pisaci dru{tveni radnik, u pridgovoru ~etvrtomizdanju isti~e zna~aj Grgura Pe{tali}a,autora ovog speva, kao jednog odprvi bunjeva~ki knji`evnika i dajeop{iran napis o njemu. Ovaj pisnik inau~nik ro|en je u Ma|arskoj (uKULTURAISTORIJA BUNJEVA^KOG IZDAVA[TVADOSTOJNA PLEMENITEBA^KE…Va{kutu) 1755. godine, a umro je u Baji1809. Zavr{io je bogosloviju i filozofijusa doktoratom iz 1779. godine, nakon~ega postaje profesor u Baji, a kasnijei u Vukovaru. Radove je objavljivaona bunjeva~koj ikavici (knji`evna dila)i na latinskom jeziku (nau~na izdanjaiz oblasti filozofije). Pisme su mu bileborbene i rodoljubive jer je pivao oborbi Ju`nih Slovena protiva Turaka. UBudimu je 1797. godine objavio«Uti{enje o`alo{}enih u sedam pokornihpisama Kralja Davida». To dilo jedokaz da su na{i fratri Bunjevci prviposlije dubrova~kih pjesnika XVIII stolje}aparafrazirali Davidove pokorni~kepsalme”(Matija Evetovi}, «Ne{to o Bunjevcima»,Knji`evni sever, 1/1925).Ep «Dostojna plemenite Ba~ke…»po~inje prigodni~arskim desetercimavezanim za vrime nakon ukidanja reformiJosifa II i za vrime vladavine LeopoldaII, kada je Ma|arima odobrenoda se kruna Svetog Stipana prinese izBe~a u Budim. Taj doga|aj je pokrenioveliki nacionalni zanos kod Ma|ara, alije zahvatio i Srbe i Hrvate, koji suodu{evljeno ~uvali krunu po plemi}kim~etama(banderijama”). [tampanoje vi{e knji`ica o tome na ma|arskomi latinskom jeziku, kao i ova na bunjeva~kom,a novine i protokoli vo|enisu po `upanijama, uz brojno u~e{}eplemi}a iz Ugarske.Ovaj doga|aj je bio samo povod GrguruPe{tali}u da napi{e jo{ sedam stotinastihova punih ideja o ju`noslovenskomjedinstvu (Bunjevaca, Srba i drugihnaroda). U njima se slave svi junacislavinske krvi” i pozivaju se u noveokr{aje protiv Turaka: Sanak snila vilau gorici,Na Tele~koj le`e}i travici,Koja ohlo kiti Ba~ku ravnu,Gdi dolinu ti ne vidi{ tavnu,Da se slavi malo i veliko,[to je krvi na{e svekoliko;Po svoj Liki, i po Crnoj Gori,Kojano se uvik s Turci bori…”Qj|f;!Ofwfolb!Cb|j~!Qbmlpwj~Ba~ke delije imaju vi{e ~eta: suboti~ku,potisku, somborsku i bajsku, ukojima su preminuli pridstavnici bunjeva~kihi srpskih porodica severneBa~ke: Vidakovi}a, Su~i}a, Rudi}a, Vojni}a,Bukvi}a, Crnkovi}a, Pr}i}a, Vukovi}ai Skenderovi}a, te Puzi}a, Stanti}a,Kopunovi}a, Bioglavi}a i drugih.Pe{tali}evu uspavanu vilu budi bri`anglas iz Crne Gore: dal jo{ nije i{~ezlostaro dalmatinsko i slavinsko juna{tvokoje triba narod da oslobodi od Turaka?” Kao odgovor vila po~me pivati oplemi}ima ravne Ba~ke i drugimju`noslovenskim junacima, pod uticajemnarodnih pisama i «Razgovoraugodnog» A. Ka~i}a, a to su: MarkoKraljevi}, Kotromani}i, Senjanin Juri{a,Plav{a Aramba{a, Car Lazar, Relja,Novak i Grujica…Oni triba da buduuzor omladini ba~koj i da ih ohrabreza nove pobede, a sve Slovene da podsitena prija{nju slavu i slogu pradidova,jer ve} su ih neki zavadili i u dvi crkvepodilili - te sad vi{e misle o neslozi,nego o uzajamnoj ljubavi i juna{tvu po~em su se svudan poznavali. Kako aktuelnoi danas zvu~e ove ri~i ispivane prijadvisto godina! Zato Bo{ko Vuji} udrugom izdanju speva, 1866. godine,na samom po~etku knjige citira Gunduli}evedivne stihove: Ne pitajmo kose kako krsti, ve} kakva mu krvca grijeprsi?” U nastavku B. Vuji} se obra}a{tiocima, daje obja{njenja o pravopisu inavodi spisak jedne kompanije konjanikaiz 1743.godine, pored originalnogteksta samog speva i Podsko~ice JoziKrmpoti}u, vojni~kom sve}eniku izpivane.Ba~ki plemi}i koji ~uvaju krunuSvetog Stipana opisuju se na slede}ina~in:Pokroji{e seb novu opravu,Od najskuplje u kraljestvu ~oje,Svitlo-plave, ko nebeske boje;Na glavi im samuski kalpaciA prikrivci, kano i oblacih,U crljenom skerletu viju se,Svrhu obrvah savijaju se;Niz kalpak jim vitezko pletenje,Kano drago svitli se kamenje…”Me|u bunjeva~kim, pobrojani su iplemi}i pravoslavne vire: Had`i-Markovi},pop Simo i druge varme|ske delije,oru`ane s duga~kim pu{kama, a naprsih {arenim tokama”. Pivaju se pismekano ona: Vino pije Doj~in Petar. Uticajsrpske narodne poezije je o~igledani govori nam da je to uvik bila zajedni~kaba{tina Srba i Bunjevaca na ovimprostorima gdi zajedno `ive vi{e stotinagodina i stare se slave si}aju, a ona tribada je uzor milom rodu”.Tre}e, jubilarno izdanjeiz 1890. godine,Mijo Mandi} ve} nijemogao da poka`e VasiStaji}u 1929. godinejer ga Gradska bibliotekau Subotici nijeimala. Ona koja trebada nabavi svu literaturuo Bunjevcima i [okcima,jer ko }e je druginabavljati” pita seVasa Staji} i isti~e potribuda se stihovi po~etvrti put izdaju, novimpravopisom, {to jei u~inio 1929. godine,zajedno sa komentarima.VasaStaji} na krajusvoje studije ka`e oPe{tali}u da on i posletoliko godina mo`e bitiu~itelj jugoslovenskogose}anja i sveslovenskesolidarnosti, a ijedno i drugo je ve}stole}ima san plemenitihduhova, san kojise razbija o grubu i nesmislenustvarnost”./10Hpejob!JPlupcbs!3116/Hpejob!JPlupcbs!3116/ 11

KULTURAKULTURABUNJEVA^KI NACIONALNI SAVET PRED KONA^NOMODLUKOMJ!CVOKFWDJ!QPETWPKJN!HSCPN!J[BTUBWPNPosao oko izrade je poveren proverenim stru~njacima.Lao narodnost u biv{em Austrijskomcarstvu, odnosno Austrougarskojmonarhiji, Bunjevci suimali odre|en broj porodica koje sustekli vladarevu milost i dobili svoj porodi~nigrb koji je, s obzirom da je jedinstveni neponovljiv, ozna~avao njihovupripadnosti odre|enoj porodici.Kada je Austrijska carica i ugarska kraljicaMarija Terezija poveljom dodelilaprivilegovanoj komorskoj varo{i SentMariji (kako se tada zvani~no zvala Subotica)status Slobodnog kraljevskoggrada, Marijatereziopolu, svi Bunjevcizajedno sa ostalim stanovnicima kojisu `iveli u gradu i koji su istom poveljomprimili cari~inu i kralji~inu milost,postali su kolektivni plemi} koji jekoristio gradski grb i zastavu.Sa demokratskim promenama kojesu devedesetih godina dvadesetog stole}ausledile na prostorima biv{e SFRJugolavije, Bunjevci sti~u status narodnosti,a sa tim i mogu}nost da, kao idruge narodnosti u Saveznoj RepubliciJugoslaviji, formiraju svoja udru`enja,kulturna dru{tva a naposletku i Nacionalnisavet. Sa njegovim osnivanjem,usledio je i jedan od zadataka,rad na izradi nacionalnih obele`ja. Takoje i osnovana rada grupa za izradugrba i zastave Bunjevaca.Povodom toga smo i uprili~ili razgovorsa Mijom Mandi}em, istaknutim bunjeva~kimintelektualcem srednje generacijei predsednikom radne grupeza izradu bunjeva~kih znamenja.Radna grupa u potraziza grbomHptqpejof! Nboej~v-! lbp! qswpobnf~f! tf! qjubokf! lp! kf! pesfejp! mjdblpkb! tv! v•ftuwpwbmb! v! j{sbej! hscb! j{btubwf!Cvokfwbdb@!- Nacionalni savet Bunjevaca jeodredio radnu grupu za izradu grbaBunjevaca i zastave Bunjevaca.Lp!•joj!sbeov!hsvqv@- Radna grupa se sastoji iz slede}ihosoba: Mijo Mandi}, dipl. in`enjer arhitekturekao rukovodilac radne grupe,Ivan Sedlak, diplomirani pravnik,Nikola Vizin, ~lan Nacionalnog saveta,Rade [umonja, istori~ar – arhivista, zaposlenu Istorijskom arhivu u Somboru.Ova radna grupa je dobila zadatakda detaljno pripremi elemente za formiranjeznamenja Bunjevaca. Mi smose odlu~ili da anga`ujemo proverenestru~njake. Prvo smo i{li u Sombor uIstorijski arhiv i tamo je ve} bio spremljenjedan pridlog ali sa tim pridlogomnismo bili zadovoljni, pa smo se ondaopredelili za g-dina Mirka Stojni}a, dipl.in`enjera arhitekture, proverenogheraldi~ara. ^ovika koji je iza sebe ostaviozaista zna~ajnih radova i kojipridstavlja autoritet me|u heraldi~arimau zemlji i van nje. U njegove referenceimali smo sami prilike da se uverimou njegovom ateljeu. Osim togadobro poznaje istoriju Bunjevaca jelmu je `ena Bunjevka. Sve ovo je bilogarancija da }e cio projekat da budeura|en na onaj na~in koji i prili~iovom poslu, jel mi smo se opredelillida se izrada grba zasniva na istorijskojpodlozi a ne na nikim naivnim pridlozima,kao na primer: tarana, lakumi}i,|eram itd. Mislim da ipak ovo triba dabude jedan ozbiljan simbol.Ob!lsbkv!lsbkfwb!hscpwj!tv!vuf.nfmkfoj! ob! ptopwv! tupmf~oph! sb{wpkbifsbmejlf!lbp!qpnp~of!jtupsjktlf!obv.lf!b!ob!ptopwv!tjncpmb!lpkj!qsfdj{opqsjlb{vkv!ptpcjof!j!qsjqbeoptu!kfeopkqpspejdj-! csbutuwv-! qmfnfov-! jmj! qsj.qbeoptuj!vpq|uf/- Tako je. To nam je i objasnio g-dinStojni}, da su to pravila heraldike kojasu stroga i koja se primenjuju u svakompostupku izrade grba. I ti elementisu sastavljeni od takvih elemenata ipravila koja va`e u Evropi: boja, zatimkakav je oblik recimo samog blazonaitd. U na{em slu~aju on se opredelioza barokni oblik blazona koji je i estetskilip a i odnosi se i na period izme|u1600. i 1700. godine kad su Bunjevcinajvi{e dobili tih plemi}kih grbova kaozasluga u ratu. Tu je i sama veza sa timvrimenom.U tom za{titnom znaku mi smo seopredelili za zastavu koja je nalik zastaviIlira – Dalmata. To je ta plavo-bila bojagdi imamo nikih svojih istorijskih podataka,a ostale elemente smo snimili i analiziraliiz mno{tva grbova plemi}a Bunjevaca.Uzeli smo ono {to je naj~e{}a pojava.Eblmf! lpob•oj! qsfemph! obdjp.obmoph!tjncpmb!Cvokfwbdb!tb•jokfo!kfjtlmkv•jwp! j{! fmfnfobub! lpkj! tf! obmb{fob! hscpwjnb! Cvokfwbdb! j{! njovmjiwsfnfob/- Dabome, i to iz autenti~nih grbovazna~ajnih familija koje su te grbovedobili u zasluzi kao u~esnici u Vojnojkrajini i to iz niza doga|aja. Recimo iz1740. godine, samo Su~i}a je bilo sedamkoji su imali svoj grb i u samomutvr|enom mistu (tada pod nazivomVojni {anac Subotica). To tada jo{ nijebila varo{ gdi su oni bili kapetani, zastavnici,barjaktari, {to se u arhivamamo`e lako dokazati i op{te je poznato.Elementi koji sa~injavajuBunjeva~ki grbIp~fnp! mj! sf~j! {b! ob|f! •jubpdfpe!lpkji!kf!fmfnfobub!tb•jokfo!hsc!Cv.okfwbdb/- Osnovni elemenat, odnosno simbolje lav i to dvorepi lav. Po obja{njenjusamog g-dina Mirka Stojni}a taj selav pojavljuje i u grbu Sombora. On jeu centralnom delu blazona sa ma~emu ruci (pridstavlja Bunjevce kao ratnike).Onda imamo kacigu koja nije turnirska,jel turnirska kaciga je slu`ila zazabavu i turnire, a ova kaciga simbolizijeratnika jel u samoj borbi, jel je zatvorena,i {titi od prodora koplja i takodalje. Dakle, za tu kacigu smo se opredelilipo savitu g-dina Mirka Stojni}a.Iznad je «korona moralis»zna~i, simbolizujetvr|avu, a tvr|ava jebila i u Somboru, Baji,Subotici pa i u Ba~u iu takvoj tvr|avi su boravilete porodice kojesu i dobile plemstvo,odnosno grbove, kao{to su Su~i}, Mar~eti},Kaji}, Vujevi}, Mandi},Vidakovi} i takodalje. Iznad koronemoralis je ruka kojaobi~no dr`i ma~ krivo{iju,dakle nehand`ar nego ma~ krivo{iju.Pokadgod sepojavljuje i topuz, kaorecimo kod grba Mandi}a, ali i to istosimbolizuje ta zanimanja koja su onaimali. I onda se pojavljuje u blazonukoji je plavo-bile boje (ba{ kao i zastava)druga delatnost ili zanimanje Bunjevacai to je ta poljoprivredna: to suta tri klasa. Ona su povezana i takosimbolizuju zajedni{tvo. Iznad su trizvizde – u na{em slu~aju petokrake,mogle su biti i {estokrake i osmokrake,a one simbolizuju mnogo {to {ta: i hrabrosti milost vladara u tri grada gdi suBunjevci zastupljeni a to su: Sombor,Baja i Subotica. Zvizde su `ute boje. Tosu ti simboli koji se tako|e ugra|uju iu sve~anu zastavu. Tu se pojavljuje i lacin–to je pla{t pokrov koji je slu`iokao za{tita kacige od vru}ine, ali poslise to pojavljuje kao ukras koji je vi{estilizovanog karaktera.Mogu samo da napomenem da sena dosta bunjeva~kih grbova pojavljujutakozvani ilirski znaci- to je polumiseci {estokraka zvizda, pokadgod jei vi{ekraka. No mi smo mislili da iova petokraka zvizda mo`e dapridstavlja ovaj element milosti iplemenitosti vladara. Zna~i moglesu biti i tri {estokrake zvizde, ali biloje i nikih primedbi da one asocirajuna Jevreje, polumisec asocira naTurke i onda smo se ipak odlu~ili napetokrake zvizde.Nf}v!tjncpmjnb!v!qsp|mptuj!{wf{.eb!kf!tubsj!tjncpm/!- Pa to su simboli jo{ iz praistorijei istorije. Njih su koristili stare civilizacije:Sumeri, Kaldejci, Arapikod kojih ~ak i u |amijama mo`emoviditi petokrake i {estokrake zvizde;kod Jevreja {estokraka zvizda ozna~avajedinstvo suprotnosti. To jejedan univerzalni simbol kao {to se pojavljuje,i krst jednakih krakova, kao{to je i petokraka, kao {to je na krajukrajeva i svastika (kukasti krst). Dakleto su drevni simboli koji su se javljali ikoristili u drevnim civilizacijamana kamenu,pe~atima, itd.Bunjeva~ke zastaveEpcsp-! qsf}jnpob! {btubwv/! [ob•j! qp.sfe! hscb-! v! qsfemphvjnbnp! usj! wstuf! {btub.wb/! Bmj! eb! lsfofnp! sf.epn/- Ovo je strogora|eno po pravilimaveksilologije (nauke ozastavama). Prvi pridlogje sve~ana zastavakoja je najbogatija i najbogatije}e bitiobra|ena jel }e biti maltene tkana.Sadr`i plavo-bilu boju. U bilom polju}e biti potpuno prikazan osnovni grb au plavom polju }e biti prikazane te tripetokrake zvizde koje simbolizuju ihrabrost i plemenitost i milost vladarai tri grada Sombor, Baja i Subotica, pamo`emo kazat Ba~ku, Srem i Banat.Te bogati zlatni ukras koji }e bitiobra|en posebnim radom kao {tosve~ana zastava triba da izgleda. Ondasmo i{li na stolnu zastavu koja mo`e dastoji na stolu za vrime sednica, u prostorijamaBunjeva~ke matice, KUDU«Bunjevka». Ona }e biti malo lak{e izrade,dakle ne tkana i ne tako skupocena.Ovde se pojavljuje blazon, bez lacinai ruke koja dr`i, zna~i samo blazongrba koji sadr`i lava i tri klasa, a iznadklasova tri petokrake zvizde saovakvom podilom koja je po pravilimaheraldike. I ova takozvana «dvorepazastava» koja se i pojavljuje na grbovimaBunjevaca {to je ovde i prikazanona grbu zastavnika Gaje Sudarevi}a kojase lipo vidi. Ona se nosi na raznim«banderijama», ~ak i na konju se nosilajel ima oblik koji mo`e da se vijori. Itu se isto pojavljuje samo blazon.Epcsp-!b!lblwb!kf!qspdfevsb!ebmkf@- Ovaj pridlog nacionalnih simbolaBunjevaca je izlo`en u prostorijamaNacionalnog saveta Bunjevaca od 10.do 25. oktobra 2005. godine radi javnerasprave i da bi gra|anstvo do{lo i vidiloi upisalo se u knjigu kojoj su numerisanestranice. Onda }e se sastati Nacionalnisavet Bunjevaca koji }e donetikona~nu odluku usvajanja. Zatim sveto i|e u republi~ko Ministarstvo kojeje ta~no propisalo {ta sve tamo triba dase nosi: osim iscrtanih pridloga sa obja{njenjima,ova knjiga, materijal sasidnica idt. I onda se to zvani~no usvajasa jednim dokumentom i nacionalnisimboli postaju va`e}i./Zo. Ve.12Hpejob!JPlupcbs!3116/Hpejob!JPlupcbs!3116/ 13

MANIFESTACIJEMANIFESTACIJESA IVANOM BE[LI]EM, SLIKAROM – NAIVCEM IZ BAJMOKAUBMFOBU!TF!OF!EBTBLSJUJNaiva ra|ena na caklu sa motivima sa sela, radovima na njivi,u avliji i prvenstveno pivcima, stil je Ivana Be{li}a koji je prikosvoji dila stigao do Amerike, Kanade, Japana, Gr~ke, Rusije…,ali je on i dalje tihi i skromni ~ovik, sri}an, jel je uspilo-njegovodilo.Samo skromnost mo`e da u ~ovekuprikrije njegovu superiornost nad drugim~ovekom; da ukroti zavist okoline,i da ne opominje druge na njihovuinferiornost. Skromnost talentovanihljudi treba da bude u tom da sakrijukao porok ono {to je u njima bo`ansko”,zapisao je Du~i}.I ma koliko se trudio da sakrije tobo`ansko u sebi Ivan Be{li}, slikar naivaciz Bajmoka, nije uspio u tom. Ostaoje skroman ali pripoznatljiv i nenametljivumetnik koji svojim dilima,uglavnom naivama na caklu, govori osebi, svojim `eljama, ljubavima premaonom {to ga okru`uje, bolje od ri~i.Stigli su njegovi pivci”, ina~e naj~e{}imotivi njegovih dila, u mloge krajovesvita. Na{li su svoje misto na ~uvenimzidovima, a Be{li} je i dalje onaj tihi iskromni ~ovik koji `ivi u svom Bajmoku,okru`en porodicom, sri}an, jel jeuspilo - njegovo dilo.Prvi koraci uz StojkovaIako je od malena pokazivao dar zaumetnost, hobi satkan od boja i platnapostao je {togod vi{e kada se 1978. godineIvan Be{li} susreo sa ~uvenim SavomStojkovom.- Mogu slobodno kazati da me jeStojkov nau~io prve korake, otkrio mije tehniku na caklu, dru`ili smo se ikroz to prijateljstvo tu{ta sam i nau~io.Da do tog susreta nije do{lo verovatnodanas ne bi ni slikao. Nisam imao ambicijada se odlu~im za umetnost, alion nije odustajao, uporno me je nagovaraoda slikam i samo slikam i ja samga poslu{ao. I dan danas ~uvam svojuprvu sliku Ciganski tabor”. Ali, priznajem,nerado slikam pejsa`e, jel ma kolikose trudio da pobignem od Stojkovana kraju ipak ispadne on. Tolikosam studirao njegove slike da u pejsa`une mogu pobi}i od njega. Uglavnomradim na caklu i to je moj stil.Slike iz ditinjstva, radove na njivi,branje kukuruza, kosidba `ita, posloveu seoskoj avliji, Be{li} ~uva na – caklu.I ne ~udi {to su ga proslavili ba{ ti motivia prija svih - pivci.- Nisam nikad imao ambicija da budemniki veliki umetnik, radio samzbog sebe, to me ispunjava. Ipak, mojeslike stigle su do Japana gdi je Piksikao poklon poslao jednog mog pivcakoga je kupio na izlo`bi u Beogradu.Radio sam portrete po narud`bi nikihBunjevaca za Kanadu, u [vajcarskoj,Austriji, Nema~koj i Rusiji imam dostaslika. Par slika imam i u Gr~koj. Morampriznati da mi je pokadgod `ao{to nisam od 1985.godine, kada sampo~eo da izla`em i imao po pet-{est izlo`bigodi{nje bio uporniji i vi{e izlagao.Ali, bio sam zadovoljan sa postignutimi sada sam uveren da skromnostnije uvik vrlina. Veliki slikari su me savetovalida izla`em {to vi{e, da budemprisutniji na toj sceni i da radim samopivce, ali ja sam se i time zadovoljavaoi radio zbog sebe, jel slikati se ne mo`ena silu. Prosto ima dana kada mogu dauradim sve i kada slika jednostavnoiza|e iz mene, ali pokadgod kist ba{ ine slu{a, a tada sam nervozan, spu{tamse doli, pa opet i|em gori, na sprat, {tonaravno ne promi~e oku moje Ljubicekoja samo konstatuje sigurno ti nei|e”.Porodica pa umetnostZa Be{li}a porodica je uvek bila prioritet.Trebalo je decu izvesti na put,posvetiti im se, a s druge strane od njegasu to o~ekivala i njegova dela. On jeizabrao dom. U me|uvremenu deca suporasla i krenula svojim putem.Ivan je oti{ao u penziju i sa suprugomLjubicom uplovio”umirnije dane kada od ranog jutrapovu~en u svoj atelje (odnosnokako on ka`e sobu namenjenu zagarderobu pa prilago|enu njegovomnekada hobiju, a sada biznisu)mo`e u ti{ini da stvara.- Supruga i deca su me uvekpodr`avali. Oni su me i terali daslikam, mira su mi davali. Ali ja,na primer, ne volim da putujem.Zvali su me na razna mesta gde jesve pla}eno za dve osobe, po sedamdana, ali nisam prihvatao.Tada su me uku}ani kritikovaliali nikada me nisu uspeli pokrenuti”na put. Mo`da me i to sputalona putu nekog ve}eg uspehaza kojim, moram priznati, nikadanisam ~eznuo.Mada nikada nije pomislio, a nipo`eleo da napusti Bajmok, IvanBe{li} obe}ava preseljenje u Suboticu.Naravno, na to su ga nateraladeca i unuka Milica koja, po njegovimre~ima, pokazuje sklonost ka ovojumetnosti, pa i ona u dedinom ateljeuima svoje platno i ~etkice.- Ne verujem da }e me ovo preseljenjeu grad inspirisati druga~ije i odrazitise na moje slike. Selo je moja inspiracijakoja verujem ne}e nestati promenommesta stanovanja. Te su sliketoliko duboko u meni, mom se}anju,da ih je nemogu}e zameniti drugimgradskim motivima.Po njegovim re~ima na staklu dosadiraditi, jer za jednu sliku potrebnoje najmanje dvadesetak dana.- Kada me o~i zabole od slikanja nastaklu, tada uporedo poku{avam da radimdve- tri slike, ali to onda nije to.Volim da radim naivu na platnu, jer kadato ~inim vidim {ta }e da bude - zarazliku tehnike na staklu. Kada slikuna staklu po~ne{ raditi mora{ da ima{viziju u glavi , jasnu sliku onoga {to`eli{, jer se ona mora odraditi bezgre{ke i do kraja, tada se tek vidi {ta jenaslikano. Na staklu se po~inje od de-talja, a na platnu od pozadine.Ku}u Ivana Be{li}a i danas obilazeSlovenci, Italijani, Rusi i galeristi izmnogih krajeva na{e zemlje u potraziza njegovom naivom. Mnogi ga nagovarajuda izla`e, da se pojavljuje, kakobi ga ljubitelji ove umetnosti upoznali,ali on istrajava u svojoj anonimnosti”ba{ kao da se talenat da sakriti.- Jednostavno ne volim da se eksponiram.Ovo je selo i uvek mi je bilova`no {ta }e drugi re}i. Strahovao samod komentara vidi ga, gura se, {ta }eon tamo” i sli~no. Desilo se da su nekikupci dolazili i u kom{iluku se , na stometara od moje ku}e, raspitivali za slikaraBe{li}a, ali ljudi nisu znali da”postojim”. Mnogonjih u Bajmoku ne zna za moje slike, mislimda sam ovde prodao dve ili tri, iako sumnoge oti{le u Ameriku, Japan, Kanadu…Propustio je Be{li} mnoge {anse, imao odli~nekritike nakon svojih izlo`bi, ali svestansvog dara sla`e se da nikada nije kasno. Otkrivada ima ve} jednu seriju, da priprema ne{to,ali to }e biti iznena|enje za sve ljubitelje naive.Mo`da i uvidi da je mo`da i trebao da seodrekne hiljadu malih sre}a da bi do{ao doone velike – uspeha koga je vredno njegovodelo.T.D.14Hpejob!JPlupcbs!3116/Hpejob!JPlupcbs!3116/15

Lad spomenemo ri~ „sefir” oma sesitimo ruva u kojem su cure kadgodi{le na malu misu, gledat svatove,ili na bal. Sefirsko ruvo se sastojiod: leve{a, gornje suknje, donje suknje,keceljca i turnira potpasa~a. Uzsve ovo obavezno se nose ra|ene papu~esa malom petom, a na glavi delinskamarama. Delin je tanak materijalna pla{e u raznim bojama.Put nas vodi u Tavankut di „Sefir” uDeset godina KUD-a “SEFIR” iz Tavankutadomu penzionera slavi „Sun~anu jesen`ivota”. Prvo divanimo sa gospojomEmilijom Pr}i}. Ona je 28. VIII 1995.zajedno sa pokojnim Perom Kalorom iNadom Kozari} iz Subotice organizovalaokupljanje oni koji vole da igraje.”Sri}na sam”, ka`e Emilija, „sve svoje`elje sam uspila da ostvarim”. „Sefir” izTavankuta je pro{o zonsko i pokrajinskotakmi~enje, a stiglo se i do republi~kog.Stipan Stanti} jekumovo imenu „Sefir”.„Svako ima svoj li~ni sefir,al' kad se i|e digod na stranuKUD-ovi iz Tavankutaim uzajme no{nju”, ka`eEmilija. Prosek godinaigra~a je oko 66. „Sefir” jenajvi{e gostovo u Mad`arskoju Tompi, Baji, Kalo~i,Budimpe{ti itd. U Seksarduu Mad`arskoj 1999. godineodr`ano je takmi~enje podunavskigradova. Izme|u~etrdest u~esnika „Sefir” jezauzo tre}e misto. Ina~eima 12 parova koji igraje.Morali smo malo podivanitisa igra~ima mada suimali goste iz M.Z. „Pe{~ara”i Male Bosne i oma suse uvatili u kolo. Joca Bilinovi}(73) od svoje 17-tegodine igra po raznimKUD-ovima, a u „Sefiru” jeAMATERIZAMQPSFE!TWJI!QPUF\LP^B!POJQPTUPKF!J!JHSBKV9 godina. Ru`a Kukec (63) ka`e da jenaporno igrati al' kad se voli nijete{ko. Irena Kolar (60) ka`e da iako jeMad`arica zdravo voli bunjeva~ke igre,cijo dan je u vinogradu, al' uve~e radozaigra u kolu. Bela Reme{ (66), vo|agrupe, u „Sefiru” je od 1996. godine.Moma~ko kolo mu je najdra`a igra.„Zbog zdravlja tribo bi pristati daigram al' mi se ne da”, ka`e Bela. StipanPifko (73), je jo{ 1948. po~o igratfolklor u zlatnoj {kuli, a u „Sefiru” jeod po~etka. „Ne dam se godinama izdravo volim Tandr~ak”. Stipan obja{njavada u mu{ku no{nju spadaju crne~ak{ire, prusluk, bila ko{ulja, crni{e{ir i cipele. Andrija Tumbas (61) ~etirigodine igra u „Sefiru”. EmeraPoljakovi} (61) igra u sefiru nasle|enomod mame i majke. Emeraka`e da su one znale igrati ali nije bilodru{tava di bi mogle da igraju. MiroslavBuljov~i} (49), najmla|i ~lan „Sefira”,voli Moma~ko i Ba~ko kolo.Svi su oni prete`no penzioneri.Okuplja ih Sefir” i ljubav prema igri,putovanjima, dru`enjima. Emilija sapuno rada i strpljenja vodi ovo KUD. izTavankuta, bori se sa finansijama,te{ko je raditi brez novaca.Napomena autora: sefir kao odi}anosio se u raznim prilikama kod Bunjevaca(u raznim mistima)./Marija HorvatZANIMLJIVOSTIPO BROJU OBOLELIH OD DIJABETESA SUBOTICA PRE-MA[ILA I EVROPSKI PROSEKSA TRPEZE MAMII - BOLESTProcenjuje se da je u Subotici od tipa dijabet dva obolelo oko12.000 stanovnika, odnosno svaki deseti. Zabrinjavaju}e je i toda gotovo svakodnevno u ambulanti op{te Bolnice lekari registrujupo jednog, novoobolelog pacijenta.Pd tipa dijabet dva koji se ispoljavanakon 25. godine`ivota u Subotici je premaprocenama obolelo oko 12.000 stanovnika,{to je u procentima desetodsto i prema{uje prosek u Evropikoji je od tri do osam odsto. Ovomprocentu osim naslednog faktorasvakako doprinosi specifi~nost ovogpodru~ja, prvenstveno u ishrani kojaje bogata masnim, te{kim obrocima,hlebom, bra{nom, testeninama.Tako|e je prisutan manjak fizi~keaktivnosti, {to je do{lo sa civilizacijom,automobilima, kompjuterima…Pretnja srcu- Na`alost, istina je da smo specifi~nopodru~je za dijabetes. Kadaprecizni registar, koji je u izradi,bude gotov, ta~no }emo znatibroj obolelih, ali ono {to smo manuelnona osnovu na{eg registra procenilije da je u Subotici oboleo svaki desetistanovnik. Polovina pacijenata otprilikeredovno dolazi na kontrolu, ne{tomanje od jedne tre}ine je na insulinu,dok su ostali pacijenti na tabletama.Uzrok ovako velikog broja obolelih oddijabetesa svakako je nasledstvo u 50odsto slu~ajeva, ali i na~in ishrane i`ivota. Naravno, poslednjih deset i vi{egodina nismo bili po{te|eni stresa isveukupno gledano zdravstveno stanjestanovni{tva je pogor{ano – isti~e drKlara Tuci}.Dijabetes je bolest koja preti celomorganizmu, o ~emu stanovni{tvo,mo`e se re}i, nije dovoljno edukovano.- Jednostavno, ljudi nisu dovoljnoinformisani na koji na~in treba da `ivekako bi sa~uvali zdravlje i spre~ili dado bolesti do|e. Ova bolest predstavljaopasnost od mnogih hroni~nih komplikacija,kao {to su kardiovaskularnaoboljenja, oboljenja krvnih sudova srcai ekstremiteta, pogotovo nogu, malihkrvnih sudova u bubrezima, mozgui o~ima. [e}erna bolest danas vi{e nijemetaboli~ko oboljenje, ve} se zbog velikeopasnosti od infarkta i visokog pritiskasmatra kardiovaskularnim oboljenjem– ka`e dr Tuci}.O prevenciji ipak malo ko razmi{lja,posebno kada sedne za punu trpezu.Piramida zdrave ishrane mo`danekima i jeste poznata ali sigurno nijeprioritetna. Razni gurmanluci kojimaodi{u na{e trpeze prosto „mame u bolest”,a kada ona zavlada od lekara seo~ekuje – lek.- Poku{avamo svakom pacijentu daobjasnimo da ne ~eka da mu damo leku ruke ve} da i on mora ne{to da uradina menjanju na~ina `ivota i ishrane.Ali, na`alost de{ava se da ovu bolestneki pacijenti nose ~ak i deceniju ali seza pomo} obra}aju tek kada se pojavekarakteristi~ni simptomi, a to su poja~ana`e|, ~esto mokrenje, stalni umor.De{ava se da su nekada prvi simptomive} hroni~na komplikacija {e}ernebolesti. Preporu~ila bih pacijentima,posebno onima koji imaju genetskepredispozicije za dijabetes, da negdeoko ~etrdesete godine `ivota povremeno,polugodi{nje, kontroli{u {e}er. Poredtoga nikome ne}e nauditi da i bezporodi~nog optere}enja po~ne sa jednomzdravom ishranom i na~inom`ivota – nagla{ava dr Tuci}.Zalogaj s meromMalo ljudi, naravno, vodi ra~una o kalorijskomunosu i u kolikoj meri je onprimeren potrebama organizma. Za topostoje dijete koje lekari preporu~ujui one nisu za ve} obolele nego je tona~in zdrave ishrane, kako bi svakotrebao da se hrani da do bolesti ne bido{lo.- I pove}an kalorijski unos donosisam po sebi do poreme}aja razgradnje{e}era i masti. Potrebno je po{tovati,takozvanu piramidu ishrane, a po njojunos treba da budenajve}im delom sastavljenod neprera|enihugljenih hidrata,zatim od integralnog,a ne od belogbra{na. Potrebnoje unositi masti alibiljne, a to su suncokretovo,maslinovoili riblje ulje, jer oniza razliku od masti`ivotinjskog poreklane dovode do za~epljenjakrvnih sudova iu odre|enom procentubelan~evine,{to zna~i potrebno jekonzumirati krto meso,piletinu i ribu, aizbegavati masnosvinjsko meso. Da bise o~uvalo zdravlje potrebno je u ishranitako|e koristiti {to vi{e mle~nih proizvodaali sa malim procentom masti –obja{njava dr Tuci}.Apsolutno je, prema re~ima dr Tuci},zbog velikog broja obolelih potrebnaagresivnija zdravstvena edukacijastanovni{tva.- Dijabeti~ar je samo vrh ledenogbrega, jer isto tako postoji stanje predijabetesa, odnosno uvod u dijabetes,a to je poreme}aj razgradnje {e}erakoji u sebi nosi iste rizike kao dijabetesi ni{ta nije manje opasno po zdravlje.Zato je potrebna, mogu re}i neophodna,jedna edukacija u kojoj bi ljudishvatili da je zdravlje u odre|enoj meriu njihovim rukama i nau~iti ih kakoda ga sa~uvaju. Danas je dostupna i bogataliteratura, a i Dru{tvo dijabeti~araje izuzetno aktivno. Svake prve srede umesecu organizuje razgovore na kojimasvi mogu dobiti potrebne informacijeo zdravlju, a svake tre}e sredeDru{tvo dijabeti~ara organizuje predavanjakojima prisustvuju specijalistineurolozi, psiholozi itd. Na`alost, dodajedr Tuci}, prisustvuju samo oni~ije je zdravlje ve} na~eto, mada su vratasvima otvorena./ T. D.20Hpejob!JPlupcbs!3116/Hpejob!JPlupcbs!3116/ 21

GRADSKE TEMEZABAVALEGALIZACIJA BESPRAVNE GRADNJEDUG PUT DOGRA\EVINSKE DOZVOLEPreko 9000 Suboti~ana do 13. novembra 2003. godine podneloje zahtev da im se legalizuje divlja gradnja, a gotovo dve godinekasnije re{eno je samo oko 1500 slu~ajeva. Ipak, u odnosuna druge gradove, Subotica spada me|u uspe{nije. Za{to legalizacijane ide br`e?Lada je usvojen Zakon ogradnji i planiranju, 13.maja 2003. godine, na osnovunjegovih odredbi svi vlasnicibespravno podignutih objekata,bilo stambenih, pomo}nih,ili raznih dogradnji,dobili su rok od {est meseci danadle`nim slu`bama u svojimop{tinama podnesu zahtev daim se takva gradnja, ako za topostoje urbanisti~ki uslovi, legalizujei izda naknadna gra|evinskadozvola. U obzir su dolazilisamo objekti podignuti do tog datuma, 13.maja, a nakon 13. novembra, kada je isticaorok za prijavljivanje, zahtevi se vi{e ne}e primatii na bespravnu gradnju }e se primenjivatisamo jedna zakonska odredba: izdavanjere{enja o ru{enju!Suboti~ani su to leto uglavnom «prespavali»i ~ekali gotovo poslednji trenutakda svojim prijavama bukvalno zatrpajuOdeljenje za gra|evinarstvo, tako da je zaklju~nosa 13. novembrom primljeno ta~no9043 zahteva, i u roku od predvi|enih 90dana svi su dobili odgovore. Skoro polovina,me|utim, predala je prijavu bez izvodaiz zemlji{nih knjiga i geodetskog snimka,pa su obave{teni da treba da kompletirajuzahtev, dok se za ostale op{tinska komisijaizja{njavala da li za njih dolazi u obzir legalizacijaili ne. Samo u desetak slu~ajeva, tada,ocenjeno je da za to ne postoje uslovi,dok su svi ostali upu}eni da u~ine slede}ikorak ka dobijanju gra|evinske dozvole: danaru~e projekat izvedenog stanja i sa~ineugovor sa tada{njim Fondom za izgradnjuZa sada bez ru{enjaGra|evinska inspekcija u Subotici za sadanije izdala nijedno re{enje kojim se nala`eru{enje bespravno podignutih objekata,kako to nala`u odredbe Zakona o planiranjui gradnji.- Po Zakonu, vlasnicima divlje gradnje sleditakvo re{enje, ali }emo ~ekati dok se neokon~a postupak legalizacije – ka`e gra|evinskiinspektor Sne`ana Pej~i}. Ona tako|e napominjeda je od 13. maja 2003. godine, kadaje Zakon stupio na snagu, zabele`en mali brojbespravno podignutih objekata, a jedan odnajva`nijih razloga je svakako i taj {to je bezgra|evinske dozvole zabranjeno priklju~enjeinfrastrukture (voda, kanalizacija, struja itd.).Kazne za one koji bi takvo priklju~enje odobriliveoma su stroge.op{tine Subotica o pla}anju komunalnenaknade, koji se mogao sklopiti sa otplatomna du`e vreme.Ali, ve} s prole}a pro{le godine bilo jejasno da ne}e sve i}i tako glatko i brzo kakose to mo`da na po~etku ~inilo: ispostavilose da su tro{kovi za legalizaciju daleko ve}inego {to je tada{nje Ministarstvo za urbanizami gra|evinu obe}avalo, {to je veliki brojonih koji su podneli zahtev, a naro~ito ~ijesu prijave bile nekompletne, pokolebalo danastave proceduru i sa~ekaju da vide {ta }ese dalje de{avati, pre svega da li }e dr`avabiti tako rigorozna prema divljoj gradnji kakoje najavljivala.Ni{ta se od toga nije dogodilo, rokovi se,za sada, produ`avaju uz odre|eno obrazlo`enjenadle`noj slu`bi, a novo Ministarstvoza kapitalne investicije, u koji spadaju igra|evinarstvo i urbanizam, po~etkom letaove godine dalo je ~ak priliku onima koji sudo 13. novembra 2003. «zaboravili» da podnesuzahtev, da to sada u~ine. Time je ru{enjenelegalne gradnje jo{ jednom, do daljnjeg,stavljeno «ad akta». U Subotici, takvih naknadnihprijava pristiglo je 330.Kuda ide legalizacija i da li je postupakzaista nedopustivo spor, kako neki smatraju,ili postoje neki drugi faktori koji uti~uda se sve kre}e, ~ini se, pu`evim korakom?- Obave{tenja da mogu da legalizujusvoje objekte dobilo je 4180 gra|ana, dokje samo u 23 slu~aja dat negativan odgovor– ka`e o dosada{njem bilansu legalizacije uSubotici in`injer Dragoljub Baji}, {efSlu`be za gra|evinarstvo op{tine. – U potpunostije re{en 1541 postupak, {to zna~ida su vlasnici od nas dobili sve saglasnosti i«zeleno svetlo» da mogu upisivanjem u suduu zemlji{ne knjige da okon~aju legalizaciju.Oko 4000 prijava i dalje je nekompletno,i produ`eni rok da se one upotpune idalje va`i, dok se do sada oko 200 gra|anapismeno izjasnilo da, iz ovih ili onih razloga,odustaju od legalizacije. Imamo jo{ jedanbroj predmeta koji nisu re{eni u smisluda dobiju obave{tenje da ne mogu legalizovati,a razlog je {to ih ponovo preispitujemo,ne `ele}i da strankama damo negativanodgovor, osim kada to svi uslovi i pravilazahtevaju.Da li postupak legalizacije po va{oj proceniide sporije nego {to bi trebalo, odnosnokoji su razlozi {to procedura ne ide br`ei do kada }e se produ`avati rokovi za nastavakpostupka? U svakom slu~aju, to se nemo`e o~ekivati u nedogled.- Zaostali predmeti, dakle, pomenutihoko 4000, jo{ uvek su nekompletni iz raznoraznihrazloga, i stranke koje `ele da nastavepostupak legalizacije obavezne su danam se obrate za produ`enje roka, da bi ostaleu postupku. Od 4180 zahteva kojima jepozitivno odgovoreno, zahtev za odobrenjei upotrebu objekta podnelo je oko tri hiljadei jo{ uvek 1200 vlasnika bespravne gradnjerazmi{lja da li da nastavi legalizaciju. Zakonskirok za kompletiranje dokumentacijeje 60 dana, a posle toga podnosioci zahtevasu du`ni da nam pru`e obrazlo`enjeiz kojih razloga `ele produ`enje – naj~e{}ese navodi boravak van zemlje, bolest ili jednostavnoneobave{tenost – i mi to u gotovosvakom slu~aju prihvatamo. Za sada zakonodavacnije predvideo krajnji rok zaprodu`avanje, ali moram da ka`em da senajavljuje izmena ovog Zakona o planiranjui izgradnji i mogu}e je da }e se u tomsmislu ne{to menjati, pa zato apelujem nagra|ane da {to pre kompletiraju dokumentacijuda bi mogli da zavr{e postupak legalizacijesvojih objekata.Isto tako, moram da ka`em da kod legalizacijepostupak ne ide tako brzo kao kodizdavanja nekih drugih dozvola, na primerza uvo|enje gasa, a razlog je pored ostalogi taj {to ovde u slu`bi ne raspola`emo sa dovoljnoradne snage da sve to postignemo.Ne mo`emo samo zbog ovog posla da zapo{ljavamonove ljude, jer bi se tada, ponjegovom okon~anju, na{li pred novimproblemom - vi{kom zaposlenih. Veliki jebroj predmeta, pa se ~eka ne{to du`e nego{to je to uobi~ajeno - ka`e Dragoljub Baji}.Laura Bence, stru~ni saradnik u obradipredmeta za legalizaciju, svakodnevno je ukontaktu sa gra|anima koji, za razliku odonih kojima se ne `uri i ve} gotovo dve godineoklevaju da nastave postupak, nestrpljivoo~ekuju da nakon prolaska kroz sve zakonske«scile i haribde», do|u do toliko~ekane gra|evinske dozvole.- Ljudi su ~esto nestrpljivi i o~ekuju odnas odmah odgovor i ne razumeju kako nemo`e da se re{i. Optere}eni smo svakodnevnou kontinuitetu sa dve do tri stotine predmeta,javljamo strankama ukoliko uo~imo dajo{ ne{to treba da u~ine, ako uo~imo nekiproblem, i to je procedura zbog koje sve to neide onako brzo kako bi mnogi `eleli. Kolikomo`emo, toliko a`urno radimo, pa molimoza malo strpljenja jer }emo svima izi}i u susret.Ako su tolike godine ~ekali, sada imajupriliku da ovu situaciju kona~no re{e - poru~ujeLaura Bence./M.R.Qsjqsfnb;!Esbhbo!Upwbsj|j~HOROSKOP zaNOVEMBAROVAN: Mo`bit da vam jeova godina bila tu{ta mu~na elnapeta, a sve ~erez te{ki aspekataMarsa tokom godine.Ipak, zadnja dva miseca ove godinemo` se fajn toga popravit,posebno kad su novci u pitanju.Zato ne o~ajavajte nego iskoristitepriliku. Zala|enje napolju ljubavi te{ko }ete prevladat,posebno ako ne budetekontrolisali svoje reakcije.BIK: Na poslu ste ve} prethodnidana u{li u novu, ozbiljnijufazu u kojoj bi tribaliokon~at dio zadataka {tapridstavljaju pripremu za narednugodinu. Od toga kakoih budete odradili, a lako jemogu}e da budete brzopleti ineoprezni, zavisi}e i va{ uspihtokom te godine. Tribalo bi dana emotivnom planu izbigneterasprave sa partnerom, ~ereztog {ta su mogu}i raskidi veze.BLIZANCI: Ulazak Jupitera,simbola inostranstva krajomoktobra miseca u znak[korpije za vas mo` zna~it prilivnovca priko umitnosti elbavljenja s politikom. Pri tomtribate bit tu{ta promi{ljeni kakone biste bili izigrani. Postojii mogu}nost poslovni i ljubavnikontakata, manje-vi{e u tajnosti,uglavnom vezani zakra}e putove. Ako ste ve} udu`oj vezi, pazite se da se tonovo poznanstvo ne razvije upravu buktinju.RAK: Tribalo bi da ste tokomvrimena nau~ili sara|ivatsa drugima, posebno ste u tokuove godine bili primoranina to, ~erez tog {ta je veli~inauspiha koji vam dolazi ovogmiseca zavisna od te ~injenice.Odnosi sa suprotnim polombi}e romanti~ni, ~erez tog {taje Jupiter krajom oktobra u{ou znak [korpije, {to }e osititnajvi{e ro|eni u junu el prvimdanima jula miseca.LAV: Predstoji vam tu{tanaporna borba za misto podSuncom, naro~ito ako imatenamiru da konkuri{ete za radnomisto u stranoj firmi, el akoste u poslu vezani za strance.Ipak vi{e {anse imaju oni {ta sebave privatnim biznisom, politikomel pravom. Mogu}e subrojne trzavice u partnerskimodnosima, pa se mo`te na}pod stresom, kog }e posebnoositit ro|eni u julu misecu.DIVICA: Tokom ovog misecava{ smiso za saradnju i tolerancijupostaje daleko izra`ajniji,pa su mogu}i kontaktisa osobama koje ~esto putuju,saradnja sa strancima i prekonji dobri rezultati u kratkoro~nimposlovima. Mogu}a jeljubav sa jednim Jarcem, el tajnaveza sa osobom {ta je tu{tastarija od vas ili osoba od autoriteta,mogu}e da je i poznatajavna li~nost.VAGA: Ukoliko niste iskoristilipovoljne aspekte do prijekoji dan ili ako nemate nekogiza sebe {ta }e vas gurat nadru{tvenoj lestvici sada te{komo`te o~ekivat zna~ajnija pobolj{anja.Ako imate ove preduslove,do}ete do vanrednog novca,el }ete dobit sjajnu ponuduza dobro pla}en poso. Mogu}aje obnova stare ljubavi, ~erez tog{ta }e vam se javit neko koga stenekada poznavali el bili sa njimu ljubavnoj vezi.[KORPIJA: Novembar misecvam je dobar za novac, ~ereztog {ta u va{ znak ulazi dobri Jupiterkoji daje bogatstvo. Ono{to ste planirali jo{ prije desetgodina sada }e po~et da se realizujeel ono {ta ste tada zapo~elisada }e kulminirat i u finansijskomi u moralnom smislu.Mo`te se lako zaljubit da }etepotpuno izgubit glavu za nekim,bez obzira da li imate stalnogpartnera el ne, da li ste u brakuU K R Š T E N I C Ael slobodni.STRILAC: Tribalo bi dapoka`ete istrajnost i strpljenje,bez obzira koliko je poslovnasituacija te{ka, i da ne ula`eteveliki novac, posebno ne u privatanbiznis, a budite opreznii u pogledu zadu`ivanja,tro{kova el neki drugi finansijskitransakcija. Mnogi Strilci supred drugim brakom el drugomozbiljnom vezom, sa vrlostabilnom i atraktivnom osobom,{ta je pravi dar od Boga.JARAC: Otkako je Saturnu{o u znak Lava vi na sve problemegledate sa manje osetljivostii panike, a va{i pravi kvalitetidolaze do izra`aja. Problemmo` iskrsnit ako pretirateu radu, `elji i potrebi da zaraditei postignete {to vi{e. Uljubavi vam predstoji jedno lipopoznanstvo el susret sa nekimko dolazi iz inostranstva, amogu}a je i romansa o kakvojniste ni sanjali.VODOLIJA: Od ovog misecapo~injete da pa`ljivije imudrije vodite svoju karijeru isvoje finansije. Ako ste prethodnonapravili potrebnearan`mane koji vam omogu}ivajuda sebe finansijskiobezbedite na du`i rok, jesen}ete lak{e prebrodit. Ovaj misecmo` bit naporan i u pogleduporodi~ne atmosfere, ~ereztog {ta ne}ete bit u stanju daiza|ete u susret `eljama svih~lanova porodice.RIBE: Ako ste planirali putu inostranstvo, lako je mogu}eda do tog do|e tokom novembra,~erez tog {ta }e se desitobrt i ukazat prilika zafaljuju}prote`iranju od nekog na koganikada niste ra~unali. U ljubavise javlja prilika u vidu dosta tajanstveneosobe koja }e poku{atda vas impresionira svojimugledom, zna~ajem udru{tvu el svojim novcem, {tavam u po~etku mo` bit nesimpati~nodok ne shvatite da seradi o osobi koja zaista imakvalitete koje vi cinite.DOKTRINE* Postali smo otvoreno dru{tvo: svenas je vi{e na ulici.* Zaplovio je u bra~ne vode i utopiose…* Ne mo` se u Evropu na mala vrata.* Prije }emo do} do {ije nego dovrata Evrope.* Potopi{e nas u bujicama svojihri~i.* Da je lak{e ste} nego sa~uvat dokazujei puna Aleja velikana.* Dok su neki do~ekali da imdr`ava omogu}i ri{avanje stambenogproblema, ve} su ga sami ri{ili: na Bajskomgroblju.* Neki mu skidaju kapu. Da mogu,ja bi i glavu.* On je za pravnu dr`avu. Ja za pravu.* Oni ni u zatvoru ne bi imali dobro– vladanje.* Kriminal je pod budnim okompolicije. Takore}i, kontroli{e ga.* Kriminalci su oni koji se bave nelegalnimposlovima, bez odobrenjavlade.* Optu`eni ima ri~. Jednu jedinu.* Pravda je zadovoljena. Vi{e puta.* U neku ruku, dobar sam ljubavnik.HITOVIIma nama nadeako vlada padne.* * *Dok on `ivi o narodnom tro{kunarod prosi na svakom }o{ku.* * *Dobili su visoke po~astipodilom na ravne ~asti.VODORAVNO: 1. Slatki{i; 7. Odlomak; 8. Ameri~kiglumac, Robert; 9. Hemijska oznaka za Galijum; 10. PritokaDunava u Austriji; 12. Hemijska oznaka za Hlor; 14.Uzvik ~u|enja; 16. Elektrotehni~ki sektor (skr.); 18. Staro`ensko ime; 25. Filmski re`iser sa slike; 27. Rusko `enskoime; 28. ^upati; 29. Proticati; 30. Popravljen u sanaciji; 31.Izu~avaoci iranistike;USPRAVNO: 1. Kulturno-umetni~ko dru{tvo (skr.);2. Ime nekada{njeg fudbalera Blohina; 3. Deo kuhinjskogposu|a; 4. Marka Sitroenovog automobila; 5. Dra`i; 6.Dr`a~ ikona; 11. Ve}a jedinica za snagu; 13. Knji`evnost;15. Rodno mesto Branka ]opi}a; 17. Vrsta sosa; 18.Njiskati poput konja; 19. Nema~ki filozof, Alfred; 20.Blagostanje; 21. Sredstvo za zaustavljanje krvarenja; 22.Vrsta vrbe; 23. Sportski klub (skr.); 24. Predvodnik; 26. Pripadnicijednog naroda na nekim japanskim ostrvima; 30.Sportski savez (skr.).RE[ENJE IZ PRO[LOG BROJA:VODORAVNO: POLOVI, ETI^AR, TR^ATI, Ronson, ovo,ne, vn, h, j, JELENA DOKI], Atakama, amin, Mik, kanaderi,amoral, Peri}, roman, ista}i.22Hpejob!JPlupcbs!3116/Hpejob!JPlupcbs!3116/ 23

Qsjqsfnjmb;!Tokfabob!Mvfuj~!Wvkj~LPOUSBTUJEinamika vremena u kome`ivimo postavlja pitanjeko se kime poigrava- vreme modom ili modavremenom! Sigurno je samoda se oboje poigravajusvima nama, ali nam nasre}u, tako ostavljajubezbroj mogu}nosti zaeksperimentisanje.Modni diktatoriove jeseni-zime `enuvide u kontrastu izrazito`enstvenih iizrazito mu`evnihkrpica.Jedni predla`u{ifone, providne,lepr{ave, slojevitesuknjice, sa dostaaplikacija, inspirisanespava}icamai donjim ve{om.To su materijaline`nih boja, odbele i svihpastelnihnijansi, pasve do crne,bez koje se ne mo`ezamisliti ve~ernji izlazak.Ove moderne krinoline,koje je na svojna~in obradio ~ak i uvekodmeren Armani, velikodu{nootkrivaju noge,oblo`ene grilonkama ucrnoj, ali i u jarkim bojama- ljubi~astoj, zelenoj,roze, koje tako stoje ukontrastu sa ostatkom garderobe.Drugi diktatori modesu do{li na ideju da `enuu~ine jakom i opasnom tako{to }e joj obu}i sakoe ijakne inspirisane mu{kimodelima i uniformama, sadosta dugmadi, kop~i id`epova, o{tro se~enih ramena,uglavnom do struka.Boje - crna i braon.Hrabre ljuibiteljke mode u svetu kombinujuove dve krajnosti - do pola su mu`evne, od pola`enstvene, sve zajedno neodoljive.Ako ste hrabre, probajte i vi!Intrigantna vizuelna igra polova, lako mo`eva{u {etnju gradom u~initi zabavnom, a ujednoodagnati mu{ku ravnodu{nost.P.S. Nemojte preterati sa kombinacijama, buditeumerene i dosledne svom stilu!/24MODAQPNP[JUF!TFCJ!CPKBNBMekovi postaju sve delotvorniji,ali nije za sve neophodnotra`iti spas u lekarskojordinaciji. Ako se radi o problemimakoji nam uni{tavaju raspolo`enjei uti~u na stabilnostna{eg psihi~kog `ivota i fizi~kogzdravlja, re{enje je sasvim~esto tu, nadohvat ruke.Da budemo precizniji: u va{ojglavi. O ~emu se radi?Mogu}e je da ste primetilida vam ne prija svakog danaista boja. lako vam je nekaboja omiljena, ima danakad ba{ i ne `elite da jevidite - a neka drugavam se ba{ dopada. Tonije slu~ajno. Svaka bojaima odre|eno dejstvo nanas, izaziva u nama odre|enaose}anja i raspolo`enja. Premdasu detalji ovoga individualni,neka dejstva su ipak univerzalnai zato ne bi bilo lo{e znati kakoda sebi pomognemo odre-|enom bojom. Brzo je, efikasnoi ni{ta ne ko{ta.Crvena je boja vitalnosti,strasti i ravnote`e. Odgovara sigurnimosobama, onima koji suu ravnote`i i puni energije.Ukoliko ose}ate da ste na „rezervi”,pre nego {to posegneteza nekim drugim podiza~emraspolo`enja poku{ajte daobu~ete crvenu majicu(bluzu, haljinu, d`emper...)ili dugo zadr`itepogled na crvenomcve}u ili na ne~emucrvenom. Crvena}e se dostadobroslo`iti sa tirkiznom,jertirkizna smanjuje preveliko uzbu|enje.Narand`asta je veoma jakaboja; to je boja apetita, vatre i poletai kao takva stimuli{e probavui lu~enje adrenalina, te poma`ekad vam nedostaje energije. Imateposla preko glave i ne znate{ta pre da uradite? Obucite ne{tonarand`asto, gledajte vatru i nedajte nikome i ni~emu da vas zaustavi!Narand`asta }e se dobroslo`iti s tamnoplavom, jer tamnoplavasmiruje nakon „bitke”.@uta boja je veoma pozitivna,pokre}e intelekt i nervni sistem.To je boja komunikacije; nijeslu~ajno {to uglavnom koristimo`ute markere za ozna~avanje teksta,kad ne{to `elimo {to bolje daupamtimo. @uta boja vam mo`epomo}i kada ste depresivni (recimo,napunite vazu `utim cve}em).Ukoliko idete na spavanje, izbegavajte`utu - razbudi}e vas. Lavandaje boja koja se dobro sla`e sa`utom, jer }e vas opustiti nakonnapornog umnog rada.Zelena je boja vegetacije, prirode,obnavljanja i te~enja; tako|ei boja nade, nadahnu}a, saose}anjai mira. Veoma je korisnaza obnovu celokupnog nervnogsistema i za smirenje. [etnjaprirodom }e vam pomo}i kadvam je potreban predah od dvadeset~etvoro~asovnihnapora.Zelena i roze }e se super slo`iti,jer }e vas roze boja razgaliti i pomo}ivam da se ose}ate veselokao malo dete.Sme|a je boja topline doma;ona smiruje i opu{ta. Osobe kojeje ~esto nose dr`e do porodi~nihvrednosti. Kada `elite da seose}ate u{u{kano i sigurno,sme|a boja }e vam pomo}i u tome.Lepo }e se slo`iti sa narand`astomi zelenom, onda kadvam je potrebno smirenje, ali neba{ toliko smirenje da zaspite.Crna boja: neki je smatraju negativnom.Me|utim, crna nije zaistanegativna; ona {titi odspolja{njih uticaja, time {to govori„ne prilazi mi” - a to je ne{to {tonam je svima povremeno potrebno- da jednostavno budemo ostavljenina miru. Ipak, ukoliko ba{stalno nosite crno, valjalo bi dapromenite stav i da posegnete zanekim vedrijim bojama. Vide}ete,oseti}ete se bolje i veselije./Hpejob!JPlupcbs!3116/KUHINJATORTA OD DUNJAPOTREBNO:200 gr bra{na1 jaje100 gr maslaca80 gr {e}era u prahu i malo soli1 kg dunja5 ka{ika limunovog soka1 l vode200 gr {e}era1 dl belog vina8 listi}a `elatinaPRIPREMAOd bra{na, jaja, maslaca, {e}era uprahu i malo soli izradite glatko testo.Oblik za nisku tortu pobra{nite, oblo`iteOarodna medicina poznaje mnogemeleme i napitke protiv prehlade,ka{lja i drugih bolesti disajnih organa.Naravno, lekovito bilje slu`i kao preventiva,ako vas bolest obori u krevet -nema druge nego da se obratite lekaru,ali ni tada nemojte zapostaviti ~ajeve kojisu neophodan deo terapije u le~enjuzimskih bolesti.^AJ PROTIV PROMUKLOSTIZa jednu dozu ~aja protiv promuklostipotrebna je me{avina od 5 gramalista `alfije, 10 grama lista nane i isto tolikobr|anke. Me{avinu preliti litromklju~ale vode, poklopiti dok se ne ohladi,procediti i dodati 100 grama meda.Ovim ~ajem grlo grgoljenjem ispirativi{e puta dnevno.^AJ ZA LAK[E ISKA[LJAVANJEMe{avina se pravi od 20 grama cvetabulke, belog sleza, podbela i kamilice.Jedna supena ka{ika prelije se sa 200 mlvrele vode, poklopi da odstoji 2 sata.ESBHJ!_JUBPDJ„Al se nekad dobro jelo.... uzdi{e \or|e Bala{evi}.Mo`da ima pravo, mo`da preteruje ali je ~injenicada svi volimo da se na stolu na|e dobro i ukusnojelo. Naravno, svaki kraj ima svoja jela nastalame{anjem tradicije, uticaja i prirodnih uslova.Ne zaboravite da mnoga selja~ka jela, spremljenau siroma{nim ku}ama, od kojih su na{i preci okretaliglave – ~im bi se oslobodili bede, danas sevra}aju na trpezu kao zdrava i lagana jela u kojimau`ivamo i cenimo ih kao prihvatljiva, zanimljivai naravno pre svega ukusna jela.Zato je vredno sakupljati narodne recepte ine smemo dozvoliti da ta tradicija nestane. Sigurna sam dai vi imate neki stari, pomalo zaboravljeni recept iz bakinogkuvara. Setili ste se, zar ne?I dalje vas pozivam da se uklju~ite u nasu akciju Kuvamozajedno. [aljite nam va{e najbolje recepte, jela kojaWSFNF! KF[B! _BKFWF"testom i izbockajte vilju{kom. Testo pokrijte papirom zape~enje i pecite 30 minuta na 180 stepeni. Za to vreme ogulitedunje, o~istite od semenki, nare`ite na kockice i prelijtelimunovim sokom. Koru i semenkedunja kuvajte na laganojvatri otprilike 25 minuta. Proceditei izgnje~ite smesu. Kockice dunjakuvajte sa {e}erom i sokom odprokuvanih korica. Kad omek{ajuizvadite ih, a soku dodajte belo vino.@elatin omek{ajte u hladnojvodi, otopite u malo tople vode idodajte soku od dunja. Pustite dase ohladi. Ostavite 1 sat na hladnomda se zgusne.Kockice dunja rasporedite potestu i prelijte sokom. Poslu`itemlako, sa puno {laga.PRIJATNO!Nakon toga se procedi, zasladi medom, pijetopao svakog sata po jedna ka{ika.^AJEVI OD @ALFIJE - KADULJE^aj protiv bolesti disajnih organa iplu}a spravlja se od dve supene ka{ike `alfije-kaduljekoje se preliju sa 200-300 mlklju~ale vode. ^aj odstoji poklopljen 10-15 minuta, procedi se, zasladi najbo-ljeka{ikom meda i pije 2-3 puta dnevno.VITAMINSKI ^AJEVIMe{avina se pravi od po 50 gramaploda {ipka i bobica crne ribizle. Odme{avine se izdvoje dve ka{i~ice ipopare sa 200 ml vrele vode. ^aj odstojipoklopljen 20 minuta, procedi i pijezasla|en medom.Me{avina se pravi od po 10 gramasuvih plodova gloga, suvih plodova {ipka,trnjine i iglica ~etinara. Stavlja se uvodu da odstoji. Nakon toga se kuvadok ne vri, bar pet minuta. ^aj poklopljenodstoji 10-15 minuta, zasladi se, amo`e se piti i gorak./najvi{e volite,omiljene poslastice, recepte za starinska ilineobi~na jela. Va{e recepte objavljiva}emo na ovoj straniod idu}eg broja Bunjeva~kih novina.Pustite ma{ti na volju, nemojte sebi~no da~uvate tajne dobro pripremljenog jela, otkrijtei podelite sa nama va{ najbolji recept!Da ne zaboravim - najbolje, najoriginalnije,najstarije, naj, naj recepte - nagra|ujemo!Recepte {aljite {to pre na adresuBunjeva~ke novineTrg cara Jovana Nenada 15/124000 SuboticaKuvamo zajednoili elektronskom po{tom na adresu bic@ tippnet.co.yuHpejob!JPlupcbs!3116/ 25

STRU^NA RI^PROIZVODNJA POVR]A ISKLADI[TENJEU ishrani ljudi povr}e pridstavlja nezamenjivi izvor vitamina i mineralnihmaterija.Qj|f;!es!Boesjkb!Qfj~Pd energetskih materija povr}esadr`i ugljene hidrate ({argaripa,krumpir, gra{ak i dr.) te {e}ere (dinja,lubenica, paradi~ka i dr.). Celulozu ipektin koji su zna~ajni za metabolizam crivasadr`e brokuli, {pinat, kupus i dr. Proteinesadr`e mahunarke, a ulje se nalazi u simenimatikve, dinje, krastavaca i dr.Vitamini su posebno zna~ajni a povr}eih uparvo sadr`i u pristupa~nom obliku. Betakarotin ima zna~ajan uticaj na vid i otpornostorganizma u prevenciji na malignaoboljenja a sadr`e ga {argaripa, tikve, brokuli,list per{ina i drugo povr}e.Vitamin C ima veliki zna~aj za razmenumaterija a sadr`e ga paprika, list per{ina,{pinat, bili i crni luk. Grupu vitamina Bsadr`e mahunarke, kupusnja~e, tikva, listper{ina i dr.Od mineralnih materija poseban zna~ajima kalijum, zatim magnezijum, gvo`|e i dr.a nalaze se najvi{e u listu per{ina, {pinatu,celeru, kupusu i salati.Za gajenje povr}a najpogodnija su lak{azemlji{ta, ~ernozem i sli~na. Sl.1Obrada zemlji{taU osnovi oranje je naj~e{}i na~in obradezemlji{ta u povrtarskoj proizvodnji a izvodise na dubini od 15, 20 i 30 cm, zavisno odvrste usiva. Korenasto-krtolaste vrste tra`edublju obradu zemlji{ta zbog razvoja korena.Iskusni povrtari znaju da je najpovoljnijaobrada pri poljskom vodnom kapacitetuoko 60%. Jesenje oranje obezbe|uje povoljnofizi~ko stanje zemlji{ta jel tokom zimedolazi do izmrzavanja i formiranja povoljnestrukture. U intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji~esto zbog ga`enja zemlji{ta dolazido sabijanja pa i formiranja plu`nog |ona.U zbijenom zemlji{tu nema dovoljno vazduhani vode {to ote`ava disanje i usvajanjehranljivih materija. U cilju optimalne pripremezemlji{ta triba sabijeno zemlji{te razrovatisa razriva~em i time omogu}iti prodorvode i vazduha u dublje slojeve zemlji{takao i optimalan razvoj korenovog sistema.26Pridsitvena priprema zemlji{taPridsitvenom pripremom zemlji{ta potribnoje izvr{iti fino ravnanje i sitnjenje zemlji{tada bi se stvorio povoljan vodo-vazdu{nitoplotni re`im za klijanje i nicanje povr}a.Za ve}inu povrtarskih kultura, pridsitvenapriprema se obavlja sitvosprema~ima. Dubinapridsitvene pripreme zavisi od dubine sitveili sadnje usiva. Za sitnosimene vrste 2 do4 cm a za krumpir 10 do 12 cm. Va`no je dase pridsitvena priprema obavi u jednomprohodu kako ne bi do{lo do sabijanja zemlji{ta.Sitveni sloj triba da je pripremljen takoda na povr{ini ostaju grudvice da bisa~uvale strukturne agregate od udara ki{e ispre~ile stvaranje pokorice, a u zoni sitve simenatriba da se nalaze fini strukturni agregatikoji uspostavljaju kontakt sa simenom ucilju br`eg klijanja i nicanja.KultiviranjeU cilju razbijanja pokorice kao i odr`avanjerastresite povr{ine i suzbijanje korova tribaobaviti me|urednu kultivaciju. U po~etnim fazamarazvoja povr}a kultivacija se obavlja nadubni od 3 do 4 cm, a kasnije do 8 cm. Kododre|enih povrtarskih kultura krumpir, sparglai dr. potribno je izvr{iti ogrtanje radi optimalnograzvoja krtola.\ubrenje povr}aPovr}e se |ubri stajskim i mineralnim|ubrivom. Pozitivne osobine stajnjaka supobolj{avanje vodno-vazdu{nog re`imazemlji{ta, oboga}uje zemlji{te organskommaterijom i pove}ava mikrobiolo{ku aktivnost,pobolj{ava strukturu zemlji{ta i oboga}ujeje makro i mikro elementima.U odnosu na stajnjak i zahtevom za istim,povr}e se dili na:1. Povr}e koje se uzgaja vrlo brzo pouno{enju stajnjaka u zemlji{te: paradi~ka,paprika, krumpir, kupusnja~e, dinje, lubenice,krastavci i celer.2. Povr}e koje se uzgaja druge godinePOLJOPRIVREDAposli uno{enja stajskog |ubriva u zemlji{te:{argaripa, per{in, pa{trnjak, luk, salata i {pinat.3. Povr}e koje se uzgaja posli tri godinenakon uno{enja stajnjaka u zemlji{te: pasulj,gra{ak i buranija.U odnosu na hlor koji je sastavni dio mineralnih|ubriva postoje ositljive vrstepovr}a i one koje ga podnose.Na hlor je osetljiva paprika, paradi~ka,patlid`an, krastavac, dinja, lubenica i luk.Hlor deluje otrovno na ove biljke ukoliko seu suvoj materiji nalazi 1,5 do 1,8% hlora.Simptomi su uvijanje listova po rubovima,hloroza lista i nepotpuno razvijanje lisnemase.Kod |ubrenja povr}a potribno je raspolagatisa analizom zemlji{ta i sadr`ajemhranljivih materija na osnovu ~ega se utvr|ujevrsta i koli~ina |ubriva.U globalu se mogu dati primeri za|ubrenje pojedinih vrsta povr}a.\ubrenje zeljastog povr}aU ovu grupu spada kupus, kelj, karfiol,brokoli i dr. Zeljasto povr}e stvara veliku koli~inuzeljaste mase i za njenu izgradnjutro{i veliku koli~inu prija svega azota.Pri osnovnoj obradi triba uneti u zemlji{te20 do 40 tona stajnjaka po ha, tako|e,oko 800 kg NPK |ubriva 8:16:24 i prihranitiu vegetaciji KAN-om oko 200 kg po ha.\ubrenje plodovitog povr}aU ovu grupu povr}a spadaju paradi~ka,paprika, krastavac, dinje, tikve i dr.Pri dubokom oranju uneti NPK |ubrivo8:16:24 oko 500 kg/ha.Prid sadnju dodati NPK 8:16:24 oko250 kg/ha i uree oko 200 kg/haPrihraniti KAN-om 100 do 150 kg/ha.\ubrenje lukovi~astog povr}aU ovu grupu povr}a spada crni i bililuk, srebrnjak i poriluk.Pri osnovnoj obradi uneti NPK 7:14:21900 kg po ha, i uree 150 kg po haPrihraniti u rano proli}e KAN-om 150kg po ha.Koli~ina se ina~e utvr|uje na osnovusadr`aja hraniva u zemlji{tu.Skladi{tenje povr}aPo{to je povr}e priko potribno u ishraniljudi tokom zime i proli}a u sve`em stanju,najbolje re{enje za o~uvanje je drzanje ukarmi}u. U svakom doma}instvu zavisno odkoli~ine povr}a koje se potro{i prave se karmi}irazli~ite veli~ine. Karmi} se izdi`e naocednom zemlji{tu 10 do 15 cm da ne bido{lo do nalivanja vode te se postavlja slamaili kuruzna na dno. Tako|e se postavlja ventilacijaod dasaka 15 puta 15 cm, a priko togu piramidu povr}e koje }e se ~uvati u karmi}u,{argaripa, per{in, celer i drugo korenasto-krtolastopovr}e i kupusnja~e. Karmi}se zatvara slojem piska zatim slojem slamei na sam gornji dio karmi}a zemlja kojase poravna.Povr}e se mo`e ~uvati i u drvenim, plasti~nimili metalnim kontejnerima kao i upovr{inskim podrumima./Hpejob!JPlupcbs!3116/SPORT[AHISTI SUBOTI~KOG „SPARTAK” U PRVOJ LIGINA TURNIRU UVRNJA^KOJ BANJI\ahisti suboti~kog „Spartak” a ove godine takm~i}e se u prvojsaveznoj ligi.Turnir }e se igrati u Vrnja~koj Banji od 17.oktobra do 28. oktobra2005 godine u hotelu „Zvezda”. Nastupa dvanaest najboljihekipa iz Srbije i Crne Gore. Ove godine {ampionat }e biti izuzetnointeresantan i neizvestan do poslednjeg kola. Prva dva mestadonose mogucnost nastupa u kupu evropskih {ampiona, a ~etirinajlo{ije ispadaju iz prve lige.Ve}ina od ekipa ulazi sa velikim ambicijama u ovo takmi~enjei dobro se poja~alo, tako da }e turisti~ka lepotica Vrnjaca Banjabiti u epicentru na{ih {ahovskih zbivanja..Poklonici drevne {ahovske igre mo}e da u`ivaju u majstorijamana{ih vrhunskih igra~a kao i jednog broja stranih velemajstorakoji su anga`ovani kao poja~anja.Suboti~ki ljubitelji {aha sigurno }e sa posebnom pa`njom pratitirezultate i igre svojih {ahista. Spartak }e nastupiti u sastavu: velemajstorSedlak Nikola, velemajstor Fontaine Robert (Francuska),intermajstor Popovi} Du{an, intermajstor Stojanovi} Dalibor,intermajstor Benkovi} Petar, fide majstor Na|he|e{i Balind i prvarezerva ce biti fide majstor Boban Bogosavljevi}. Interesantno jepomenuti da }e ekipa „Spartaka” biti najmla|a jer najstariji igra~ima 25 godina. Siguran sam da }e ovi mladi i talentovani igra~istalno `eljni novih dokazivanja, dati sve od sebe da izbore plasmanu sredinu tabele.Uspeh bi sigurno stvorio novu motivaciju za ulaganjeu suboti~ki {ah i uticao na njegovu dalju popularizaciju.Da podsetim ljubitelje {aha da je Spartak izborio plasman u prvuligu prosle godine takmi~e}i se u drugoj saveznoj ligi koja jeodr`ana u Somboru. Sa tog prvenstva pokaza}u Vam interesantnupartiju iz na{eg me~a sa ekipom „Slaven” iz Rume gde sam efektnou minijaturi pobedio fide majstora Te{i}a .Velemajstor Topalov prvak svetaU Argentinskom gradu San Luisu od 27.09. do 16.10 .2005 godine,borilo se za titulu svetskog prvaka osam {ahovskih matadora:velemajstori Topalov Veselin iz Bugarske, Ananad Vishy iz Indije,Leko Peter i Polgar Judita iz Ma|arske, Svidler Peter i MorozevichAleksandar iz Rusije, branilac titule Kasimdzanov Rustam iz Uzbekistanai Adams Michael iz Engleske. Igralo se dvokru`no dva putapo sedam kola, a tempo igre je bio sedam sati za celu partiju, takoda smo dobili {ampiona sveta u organizaciji svetske {ahovske federacijepo klasi~nom tempu, {to zna~i da je bilo vremena i za{ahovsko stvarala{tvo.Interesovanje je bilo veliko, tako da su posla imale i kladionice”po kojima su glavni favovoriti bili Anand , Leko inace suboti~aninpo ro|enju, i kao tre}i favovorit Topalov. Bugarski velemajstorTopalov Veselin je ve} na po~etku stavio do znanja da ga kladioni~arskekvote ne zanimaju i prvu polovinu turnira je zavr{io ufurioznom stilu osvojiv{i {est i po poena iz sedam partija. Poredodli~ne teoretske spremnosti pokazao je i visoki stepen psihofizi~kestabilnosti pa je drugi deo turnira takore}i rutinski, bez porazapriveo kraju osvojiv{i titulu svetskog prvaka sa 10 poena, doksu drugo i tre}e mesto podelili velelemajstor Anand i Svidler sa po8,5 poena.Vi{e se o~ekivalo od velemajstoraLeka koji je osvojio skromnih 6,5 poena ali u takvom jakomdru{tvu mnogo detalja odlu~uje i o~ito je da se ovog puta nisu svislo`ili u o~ekivanom mozaiku. Jedina dama u ovako odabranomdrustvu Polgar Judita je zauzela osmo mesto, vertovatno bi bilo ibolje da pauza i druge obaveze zbog prinove u porodici nisu poremetilenjene pripreme.Sve u svemu ljubitelji {aha imali su priliku i da u`ivo preko interneta,prate sve partije i da u`ivaju u majstorstvu {ahovskih velikanajer je bilo partija za sva~iju du{u. Stru~na {ahovska javnost }e[AHOVSKIMOZAIKQsjqsfnjp;!wfmfnbktups!Ojlpmb!Tfembldugo analizirati i teoretska ostvarenja koja su servirana u mnogimpartijama sa ovog turnira. Nakraju ~estitke velemajstoru Topalovu,koji je mo`emo re}i dostojan nosila titule prvaka sveta jer jevec permanentno vi{e godina u samom svetskom vrhu i jedan odretkih koji se ravnopravno nosio sa jednim od najve}ih svetskih{ampiona u istoriji {aha velemajstorom Kasparovim.U prilogu pogledajmokako je novi svetski prvak dobio jednu od odlu~uju}ihpartija u borbi za {ahovsku krunu.(1) Svidler,P (2738) - Topalov,V (2788) [B90]WCh-FIDE San Luis ARG (5), 03.10.2005Slede}a partija je interesantna, jer je direktno odlu~ila o kona~nomplasmanu. Akteri su, naravno dvojica najboljih na turniru...1.e4 c5 2.f3 d6 3.d4 cxd4 4.xd4 f6 5.c3 a6 6.e3 g47.g5 h6 8.h4 g5 9.g3 g7 10.h3 e5 11.f5 xf5 12.exf5bc6 13.d5 e6 14.e3?! [Na istom turniru je vi|en i nastavak14.fxe6 fxe6 15.e3 d5 sa nesto perspektivnijim {ansama za belogKasimdzanov-Anand, San Luis 2005.] 14...a5+! Potez koji direktnoiskori{}ava nepreciznost belog. 15.c3f3+ Poenta prethodnog poteza. Sada je beli kralj izlo`en jakomnapadu, i slede}ih nekoliko poteza su prakti~no iznu|eni.16.xf3 xc3+ 17.d1 [17.bxc3 xc3+ 18.d1 xa1+ i crni dobija.]17...a4+ 18.c2?! [18.b3 d4+ 19.c2 d2+ 20.b1 b2# ;Pravilno je bilo 18.c1 xb2+ 19.xb2 b4+ 20.c1 d4 21.d1c3+ 22.b1 b4+ 23.c1 c3+ sa remijem] 18...xb2 19.fxe6fxe6 20.b3 xb3 21.axb3 xa1 22.xa1 e7 Nastala je veomazanimljiva pozicija u kojoj beli ima dve figure za topa i dva pesakasto predstavlja materijalnu ravnotezu, ali zbog lo{e koordinacijefigura crni uspeva razviti inicijativu. 23.d3 ac8 24.e1 d425.f3 c3 26.d2 hc8 27.b1 3c5 28.b4 d5 29.f2 d7 30.e3f5 31.f2 h4! 32.xh4 gxh4µ Sada se pojavila nova slabost upoziciji belog, pesak na g2, i potencijalna na b4. Beli jo{ nije uspeoaktivirati skaka~a sa a1, tako da je partija poprimila tehnickikarakter. 33.c2 h5 34.e1 g8 35.c3 a5! Crni pravilno menjajedinog belog pesaka na daminom krilu i u potpunosti sprecavakontraigru belog. 36.c4 c8 37.e3? b5-+ Sada beli gubi i b-pesaka. Dalji komentar nije potreban. 38.d3 xb4 39.xe6+xe6 40.c2+ d5 41.xb4+ axb4 42.e7 b5 43.h7 c3+44.d2 c4 0-1Hpejob!JPlupcbs!3116/ 27

SPORTSPORTODBOJKA[ICA GORANA MARI^I], NA[LA JE SVOJ PUT I SRE]U U AMERICIHorana se oprobala u mnogimsportovim kao {to su ko{arka, atletika,plivanje, gimnastika, rukomet…ali ni u jednom se nije prona{la.U 7. razredu osnovne {koleoprobala se i u odbojci…- Veliko hvala mogu re}i mom tetku,Radoslavu Svir~evu, koji je tada biotrener odbojka{kog kluba „Sever”. Onje mojim roditeljima predlo`io daodem na testiranje za {kolu odbojke.Me|utim, nije mogao da obe}a da }uda pro|em testove i postanem deo njegovogtima. Odu{evila sam se predlogom,ali iako sam dobro odradila testiranje,pla{ila sam se da me ne}e primiti.To i{~ekivanje trajalo je, ~ini mi se,kao ve~nost, ali kada sam jedno ve~esaznala da sam primljena, ta radost jebila mnogo ve}a i ja~a.Selekcija u kojoj sam po~ela je bila{kola odbojke, i bilo je mnogo dece.Svi smo bili `eljni odbojke, i da nakonodre|enog vremena u|emo u tim „Severa”{to je tada bilo jako te{ko, jer od50-oro svega 2-5 devoj~ica je trebalo dapro|e. To mi je u stvari bio i prvi ciljda u|em u prvi tim. Zato sam se jakotrudila i na kraju sedmog razreda ostvarilasam svoj plan. Tada sam znala daje odbojka „moj” sport.Jednostavno, odbojka mi se uvuklapod ko`u i bila je moja ljubav na prvidodir! Se}am se, toliko sam obo`avalataj sport da me je otac jednom kaznio(zbog lo{eg pona{anja) tako {to mi jezabranio te ve~eri da idem na trening,pa sam se ja iskrala iz ku}e i pobeglana trening. Tada su i moji roditeljishvatili koliko mi je stalo do odbojke isvega vezano za to.Po~etak sa klupeGorana je nekih tri godine provelau Severu, u po~etku bodre}i svoje saigra~icesa klupe, jer joj je trebalo dostatreninga i truda da zaigra u prvojpostavi. „Sever” je tada igrao u vojvo|anskojligi, ali ubrzo je dospeo usprsku sever” ligu. Mnogo je proputovala,videla gradove {irom Vojvodine, aPCF^BOB![FNMKBMnogima je san da poku{aju prona}i svoju sre}u u drugoj zemlji. ^esto se spominje Amerika,kao obe}ana zemlja”, ali samo neki uspevaju to da ostvare. Gorana Mari~i}, kada se po~ela bavitiodbojkom nije ni sanjala o tome da }e ikada napustiti svoju porodicu i sama otputovati u belisvet”. Nije mogla da zamisli da }e biti jedna od vode}ih u odbojka{kom timu NoorthwoodUniversity i da }e zahvaljuju}i zalaganju, trudu i talentu posti}i mnoge upehe, a najsve`iji se desio10. oktobra kada je progla{ena za igra~a nedelje u celoj naciji.kasnije i Srbije i jednostavnou`ivala…- Pored dobrog radaRadoslava Svir~evai posle Zorana Kecmana,dosta brzo samnapredovala. Postalasam tako jedan odnajva`nijih igra~a prvogtima. Poklopilesu se mnoge kockicei zahvaljuju}i tomesmo kao juniorkedospele do prvenstvaVojvodine, Srbije, iposle cele Srbije i CrneGore. Po{to smotada igrale protiv najboljihekipa, bila samvi|ena od strane prvoliga{kihtrenera iubrzo su usledilimnogobrojni pozivisa njihovih strana, dapostanem ~lan njihovihtimova. Naravnoda sam se ose}ala va`nom i to mi je zaistagodilo. Da ste me tada pitali svugdebih oti{la, nisam mnogo birala, nisammnogo ni razmi{ljala…Odu{evila „Crvenu zvezdu”Svakome je u interesu da postane~lan prvoliga{kog tima, pa tako i meni.Bila sam ~ak i na probnom treningu uCrvenoj Zvezdi, i odmah sam pozavr{etku treninga saznala da su oniodu{evljeni i da me stvarno `ele. U tovreme sam trenirala sa prvim timomSpartaka, sa jo{ par devojaka iz Severa,~isto da im popunimo broj igra~ica natreningu, jer je to njima bilo potrebno,a nama {ansa da se oprobamo i davidimo kakve smo u odnosu na jedanprvoliga{ki tim i njihove igra~ice. Tada{njitrener Spartaka, Goran Ili},kontaktirao je moje roditelje i trenerai jasno ponudio da budem deo Spartaka.Posle mnogo razmi{ljanja odlu~enoje da ostanem jo{ jednu godinuu Severu, da sazrem malo vi{e kaoigra~. Iako sam stvarno`elela da odem,shvatila sam kolikoje to u stvari potrebnoi va`no i da netreba `uriti. Te narednegodine su usledilirazgovori da se trisuboti~ka tima oprobajukao jedan. Tada{nji„Next”, „Sever”i „Spartak” su seudru`ili i postali samoSpartak”. I pored jo{va`e}ih ponuda izbeogradskih timova idrugih klubova odlu~ilasam da ostanemu Subotici, {to mi jeizrazito drago.Sportista mesecaUpravo tog leta(pre dolaska u Spartak”),Gorani je uslediopoziv za kadetsku reprezentaciju inaredne tri godine bila je redovni ~lanreprezentacije (posle i juniorske). Njeniuspesi bili su i nagra|ivani…- Dok sam bila ~lan „Severa” i kasnije„Spartaka”, usledile su mnogobrojnenagrade, jedna od tih je bila sportistameseca, a najve}a od njih je svakakotitula sportiste godine u juniorskojkonkurenciji za 2001. godinu u Subotici,dok sam naredne godine u seniorskojkonkurenciji bila deseta na ranglisti.Uvek ne{to treba `rtvovati, ali postojire{enje.- Nije mi bilo lako uskladiti sve odbojka{kei {kolske obaveze, ~ak sampropu{tala i ekskurzije zbog toga, alimorala sam da `rtvujem ne{to. Nisamimala ni mnogo vremena za dru`enje,ali sve sam stizala. Jednostavno, kada siu sportu, ima{ ograni~eno slobodnovreme, i to je tako. Mora{ da bude{ siguran{ta `eli{ u `ivotu. Ovo je ono {tosam ja izabrala. Odbojka mi je bila najva`nija,i sve sam htela posvetiti tome,ali sam znala da tako ne}e mo}i i damoram da zavr{im {kolu. Ba{ zbog toga,posle dve godine boravka u „Spartaku”i po zavr{etku srednje {kole, odlu~ilasam da prihvatim sudbonosnipoziv iz tada veoma daleke Amerike.Primamljiva ponuda za Amerikudesila se negde u tre}em razredu srednje{kole. Nikola Petrovi} je tada bioodbojka{ki trener na Northwood Univerzitetugde sam trenutno, u Michiganu,u malom gradi}u zvanom Midland.Nikola, po{to je do{ao u Srbijuna kratko vreme, (odmor koji je proveoradno, tra`e}i igar~ice za svoj tim)je rekao da me je posmatrao na nekolikoutakmica i ponudio da nastavim{kolovanje, pod punomstipendijom au isto vreme i daigram tamo odbojku.Rekao je da dobrorazmislim {ta`elim u `ivotu i daomi dovoljno vremenaza razmi{ljanje.Saznala sam da tamoima nekolikosportista iz Srbije,odbojka{ice, ko{arka{i,teniseri... {tomi je davalo vi{e samopouzdanja.Imalasam ponude i izdrugih inostranihklubova, ali razgovaraju}isa mamomAna i tatom Simomdo{li smo do zaklju~kada je najboljere{enje da otputujemza Michigen.Sada vidim da boljuodluku nismo mogli doneti, na ~emusam im jako zahvalna.Igra~ nedelje dva putaKada se spomene maskota Timberwolf({umski vuk), prva asocijacija jeNortwood University, a kada se u tomtimu spomene igra~ica sa dresom broj16 bez imalo razmi{ljanja re}i }e vamime Gorana Mari~i}. Veliku medijskupa`nju postigla je dobrom igrom imnogobrojnim nagradama.- [to se ti~e tima, pro{le godine zavr{ilesmo na 16 mestu u naciji za diviziju2, {to je dobar uspeh. Kakvi u mojirezutlati? Pa, pro{le godine, moje prvegodine kada sam do{la kao freshman(bruco{) osvojila sam nekolikonagrada. Bila sam progla{avana zaigra~a nedelje dva puta, u na{oj (GLI-AC) ligi i na kraju sezone uru~ena mije nagrada za najboljeg igra~a godineu konkurenciji bruco{a, {to je veliki uspeh.Bila sam u timu 12 najbojihigra~ica GLIAC lige, i u na{oj regij, ina nacionalnoj rang listi (po statistici)sam bila na 27. mestu, a {esta u konkurencijibruco{a. Od ove sezone, koja jejo{ uvek u toku, osvojila sam nekolikova`nih nagrada. Do sada sam bila progla{avanave} tri puta igra~icom nedeljeu GLIAC ligi. Ono zbog ~ega samjako sre}na jeste nagrada koja mi jeuru~ena 10. oktobra ove godine zaigra~a nedelje u celoj naciji. To jeujedno bila i velika po~ast za NorthwoodUniverzitet, posto sam ja drugaigra~ica u istoriji {kole koja je osvojilatu nagradu, {to mi mnogo imponira…Svese to desilo jer sam tog vikendau prvoj utakmici postigla rekordanbroj prolaza koji iznosi 38 (u diviziji 2)a ukupan broj poena 43, i donela pobeduod 3:2 protiv jedne od najbojihekipa u na{oj ligi, a odmah slede}egdana sam osvojila opet oko 36 poena inovu pobedu za na{u ekipu.Sada ve} sanja na engleskomPrvi put odlaze}i za USA engleskijoj ba{ nije i{ao najbolje. Znala je tolikoda se mo`e sna}i u slu~aju da se izgubii bila je dosta zbunjena. Posle dvegodine boravka u inostranstvu, engelskijezik joj ide fantasti~no i sasvim seuklopila u okolinu. Interesantno je dasmo u razgovoru sa njom saznali smoda ponekad ~ak i sanja na engleskom.Mali gradi} i {kola su je potpunoop~inili…- Sme{tena sam na kampusu, kojiuop{te nije veliki, tako da mi je sve blizu.Tu se nalazi ceo univerzitet, koji izgledakao mali gradi}. Tu su zgrade ukojima se odr`avaju ~asovi, dve sportskesale, ku}ice i domovi u kojima `ivestudenti, kancelarije, sportski tereni.Unverzitet ima svega oko 2000 studenata.Upisala sam smer InternationalBusiness Management i veoma sam zadovoljna.Sistem {kolovanja je takav dau toku semestra (koji traje 10 nedelja)pola`emo testove, ima doma}ih zadatakai blic pitanja (testovi). Veoma jesli~an na{em na~inu {kolovanja u srednjoj{koli. Za razliku od na{ih studenatakoji ~esto za samo jedan ispit pripremajuknjigu od 700, 800 strana, mi u~imopo lekcijama i ispitepola`emo parcijalno{to je mnogolak{e.Sport joj pokazaosvetU~iti {ta voli{, bavitise sportom kojivoli{ i proputovatinajlep{a i najinteresantnijamesta nasvetu mnoge ljudebi dovelo u ljubomoru.- Pomo}u odbojkesam uspela da vidimmnogo toga.Do sada sam (samodok sam u Americi)videla Floridu, gdesmo igrali turnir, alismo stigli i daobi|emo grad ukom smo bili sme-{teni i da se okupamo u okeanu, {to }usigurno pamtiti jo{ dugo. Opet, ovegodine smo oti{li u Californiju (gdesmo isto odigrali turnir) i imali smovremena da obi-|emo fantasti~an Hollywoodi Los Angeles. Imali smo vremenai da posetimo Universal Studio,gde se snimaju ve}ina ameri~kih filmova,i da otkrijemo sve te male cake kojedeluju nestvarno u filmovima. Obi{lismo i sve najpoznatije ulice L.A.-a kao{to su Sun Set, Santa Monica, BeverlyHills, i naravno videli smo i ne izbe`niHollywood znak, {to me je posebno fasciniralo.Pri~aju}i o ovim putovnjima svevi{e mislim da je upravo to bio glavnirazlog za{to sam po~ela da se bavimsportom uop{te. Se}am se da sam jednove~e (dok sam bila mala) pri~ala samajkom i da mi je rekla da akopo~nem da se bavim sportom, da }udosta toga da vidim, da obi|em i da28Hpejob!JPlupcbs!3116/Hpejob!JPlupcbs!3116/ 29

postignem mnogo toga. I eto, ponovoje bila u pravu. Od kada je moja sestraovde, od po~etka ove godine, uspelasam da vidim i centar sveta New YorkCity, u kom ona radi, gde je oti{la prekoagencije za zapo{ljavanje.Putuju}i na mnoga mesta, primetilasam da su ovde ljudi mnogo opu{tenijinego kod nas ku}i i to mi se jakosvi|a. Govorim specifi~no za studentemog univerziteta. Druga~iji je mentaliteti to se odmah primeti. Ono {to mise ovde ne svi|a jeste da su ljudi uveknegde u `urbi i nemaju ba{puno vremena za dru`enje. ZaAmerikance je poznato damnogo rade, {to je i istina.Ako si student onda dok ide{u {kolu nalazi{ vremena za posao,a kada zavr{i{ {kolovanjeulazi{ u pravi svet, posao i samoposao. Po{to je to primamljivoi mogu}e je ostvariti, pored{kole i odbojke nalazimvremena i za posao. Nemamodre|eno vreme za posao negoodlazim i radim kada imamvremena, ponekad izme|u~asova ili posle treninga..Imam fenomenalnu prilikuda ostanem ovde preko leta i daodra|ujem letnje ~asove. Radim nakampusu, a ima organizovanih odbojka{kihkampova za srednjo{kolsku imla|u decu. Radim kao trener {to jejako naporno ali jedno predivno iskustvo.Ovde mogu da postignem sveto, a ne bih mogla da zamislim tajna~in `ivota ku}i, to bi bilo prosto nemogu}eostvariti.30Malo vremena za izlaske[kola, fakultet, posao. Gde je tu zabavai razonoda. Da li ima{ vremena daizlazi{?- Dok traje sezona, (jedan semestar,skoro 3 meseca) imam malo vremenaza izlaske, svakog vikenda se odr`avajujedna do tri utakmice. Veoma je naporno,ali uvek se na|e vremena i zadru`enje. Tako da svoje slobodno vremeuglavnom koristimo za to.Ovaj gradi} gde se nalazim je mnogomali, veli~ina Subotice, ali ovdestvarno nema {ta da se radi, ima jedankafi} i to je sve. Savr{en grad za porodicesa malom decom, ali ve} za studentenije najbolji izbor. Kada je zavr{enasezona i kada imamo vremenaza izlaske naj~e{}e odlazimo u gradoveu blizini, gde ima mnogo vi{e de{avanja.„Obe}ana zemlja” ima jo{ nekeprednosti u odnosu na srpske klubove…- Postoje sli~nosti, a postoje i mnogerazlike u sportskom `ivotu ovde i uSrbiji. Na primer, ovde su nam na raspolaganjudva terena sa mre`ama, oko70 lopti na kori{}enje. I to je samopo~etak. ^ak imamo i svoju svla~ionicukoja nam je kao soba. Svaki dan nas~eka ~ista oprema za trening, svakoima svoj ormari}, imamo televizorunutra, sa videom koji nam omogu}avada gledamo {ta treba da promenimou na{oj igri, ili kao individulaniigra~; kada se spremamo za nekuutakmicu pa gledamo kasete protivnika,primenjujemo taktike, tablu za pisanje,muzi~i ure|aj; a sa tepihom i sakau~em unutra se ose}amo veoma prijatno.Na raspolaganju nam je uvek idoktor koji se nalazi u sali, i ~ija je ordinacijauvek otvorena. I one najmanjepovrede se odmah saniraju, pa takoodmah mo`e{ da nastavi{ treningako nije ni{ta ozbiljnije. Sve u svemuimamo fenomenalne uslove za rad, svenam je omogu}eno i imamo sve {tonam treba.Odbojka{ice svi prepoznajuOdbojka je tamo medijski veomapopularna, ali nije kao ameri~ki futbal(ragbi). ^esto se de{ava da odbojk{iceNorthwood-a dok su se nalaze u prodavnici,ili u bioskopu, ili kada samoiza|u da pro{etaju sretaju ljude koji ihprepoznaju i pitaju da li su to one iznovina – jednostavno ih prepoznaju ionda se raspri~aju, kako ~itaju u novinamaza nas i kako neki od njih odlazena njihove me~eve redovno.Gospo|ica Mari~i} je do sada ostvarilasve svoje ciljeve, ali {ta dalje?- Ovde sam trenutno druga godinauniverziteta, ali jos uvek ne znamta~no {ta }u da radim kada zavr{im. Uglavi mi je nekoliko opcija, razmi{ljamda li da nastavim ({to mi je `elja) profesionalnoda se bavim odbojkom, zato{to imam {anse da zaigram u nekomdobrom klubu u Evropi, ili da mi `ivotSPORTode u potpuno drugom smeru, kao {toje zapo{ljavanje. Za sada imam u planuda Novu godinu provedem sa sestromu centru Menhetnam, a ono {to znamsigurno, jeste mali plan ali mnogozna~ajan: sestra i ja smo se dogovorileda }emo preko letnjeg raspusta dovestina{eg mla|eg brata Marka, koji ima11 godina i koji ve} pokazuje da je talentovanza mnoge stvari, u {koli pokazujeodli~ne rezultate, ve} ide na takmi~enjeiz matematike i srpskog; volida u~estvuje u mnogim u oblastimakao sto su istra`iva~i, oprobaose i u mnogim sportovima, trenutnotrenira ko{arku, ide ina folklor, preko leta ide naplivanje, a poha|a ~asove engleskogi kompjutera. Bio jemoj veliki navija~ dok samigrala za „Spartak” i za „Sever”,u Subotici.Najsla|e pobede u petomsetuZa sam kraj ostavili smo injene najsla|e pobede…- Sve pobede su mi podjednakodrage, ali bih ipak izdvojiladve do sada. Jedna od njih se desilajako davno, na po~etku moje odbojka{kekarijere. Bila sam ~lan odbojka{kogkluba Sever” i igrali smo juniroskoprvenstvo u Jagodini. Sa tom pobedomsmo obezbedili takmi~enje zavi{i plasman, a deklasirali smo prvoliga{kiklub „Po{tar” iz Beograda. Sadakada se setim, one su bile sve ogromne.Ja tada jo{ uvek nisam igrala u prvojpostavi. Posle njihovih lako dobijenihdva seta, mi smo se nekako probudile,zaigrale kao da nam je to poslednjautakmica i stigle tako do petog seta…ataj peti set je bio za pam}enje.One su lagano dolazile do pobede,se}am se rezultata: bilo je 14:11 zanjih, nekako smo smogle snage i osvojileslede}ih pet poena za redom ido{le do pobede. Uh, bilo je samo takvihsuza radosnica, kakve se ne pamte.I tako obezbedile plasman za u~estvovanjeu prvenstvu Srbije i Crne Gore.Druga pobeda se dogodila ovdesli~nim tokom. Do{le smo do petog setai protivnice (Northern Michigan) suvodile 14:10, (zna~i, fali im jedan poendo kraja) i dogodila se ista pri~a, smoglesmo snage, nismo odustajale i nakraju smo sa suzama opet slavile pobeduod 3:2 (peti set 15:17). Nekolikoputa sam imala priliku da se uverim danikada ne treba odustajti, kako u sportutako i u drugim stvarima…/Livia Tri~koHpejob!JPlupcbs!3116/