UN Women brochure_Serbian

Glavna postignućaRodna perspektiva integrisana u zakone i politikeVlada je izradila i usvojila dva podzakonska akta na Zakon oravnopravnosti polova;Tri opštine izradile su Odluke o rodnoj ravnopravnosti i bileprve u Srbiji koje su ih usvojile – na taj način pretočile surepublički zakon u praktične obaveze u oblasti rodneravnopravnosti na lokalnom nivou;Prvi put u Srbiji lokalna Strategija održivog razvoja – u opštiniStara Pazova – obuhvatila je ciljeve i mere kojima sepoboljšava položaj žena u zajednici;Lokalni akcioni plan zapošljavanja grada Užica za 2012.godinu obuhvatio je podršku samozapošljavanju seoskih ženai druge mere koje je predložio Ženski centar iz Užica;U saradnji sa Socijalno-ekonomskim savetom analizirana jeusaglašenost Zakona o radu i Zakona o zapošljavanju iosiguranju u slučaju nezaposlenosti sa direktivama EU iKonvencijama MOR u oblasti rodne ravnopravnosti ipredložene su moguće izmene.Ojačani institucionalni kapaciteti za integrisanje rodneravnopravnostiPravosudna akademija: modul o socijalnim i ekonomskimpravima žena unesen je u zvanični program za obaveznuosnovnu i kontinuiranu edukaciju budućih i sadašnjih sudija isutkinja; 200 sudija i sutkinja prošlo je obuku o socijalnim iekonomskim pravima žena;Poverenica za zaštitu ravnopravnosti: kapaciteti zaintegrisanje rodnih pitanja u sopstveni rad unapređeni suspecijalizovanim obukama i studijskim putovanjem; iniciranaje saradnja između PZR, opštinskih kancelarija za pravnupomoć i lokalnih mehanizama za ravnopravnost polova popitanju reagovanja u slučajevima rodno zasnovanediskriminacije;Pokrajinski ombudsman: povećani su kapaciteti kroz obukeo urodnjavanju i izradu kontrolne liste kako bi se osiguralarodno osetljiva klasifikacija i procesiranje tužbi; povećana jevidljivost PO među seoskim ženama, što je rezultiraloprikupljanjem većeg broja njihovih pritužbi;Inspektorat za rad: kapaciteti su povećani putem obuke orodno zasnovanoj diskriminaciji (koju je prošlo 300inspektora/ki) i regionalne razmene; razvijen je prvi priručnik„Diskriminacija žena na radnom mestu”;Nacionalna služba za zapošljavanje: kapaciteti su povećaniputem obuke u oblasti uvođenja rodne perspektive usopstveni rad (koju je prošlo 300 savetnika/ca), i u oblastirodno odgovornog budžetiranja (za analitičke službe);Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje iravnopravnost polova AP Vojvodine: znanja o rodnoodgovornom budžetiranju proširena su na druga dvasekretarijata, koja su dobila podršku za analizu svojih programa(kako bi procenila njihov učinak na žene i muškarce);Odabrane opštine: kodeksi ponašanja za lokalne zvaničnikekoji sadrže antidiskriminatorne i rodno senzitivne odredbeusvojeni su u četiri opštine i prosleđeni kao primer dobreprakse svim opštinama;Komisija za rodnu ravnopravnost Grada Kragujevca: razvila jemodel za prikupljanje podataka razvrstanih po polu i praćenjestanja u pogledu ravnopravnosti polova u gradu; model jeprosleđen drugim mehanizmima za rodnu ravnopravnost uSrbiji;16 ženskih NVO aktivno angažovanih u oblasti ekonomskogosnaživanja žena: sesije obuke i umrežavanja za predstavniceNVO imale su za cilj jačanje njihovih analitičkih veština, glasa iuticaja u zagovaranju politika koje donose koristi ženama unjihovim lokalnim zajednicama;Privatni sektor: kompanije su povećale nivo svesti o rodnojravnopravnosti i antidiskriminatornom pravnom okviru, kao isopstvenim obavezama (održani su treninzi za 150 kompanija);dvanaest vodećih kompanija u Srbiji je potpisalo „Principeosnaživanja žena” – set principa koji promovišu prava žena kaozaposlenih lica, kao deo lanca vrednosti i u okviru zajednice;odabrane su kompanije koje mogu poslužiti kao primeri dobreprakse; osnovana je Mreža ženskog preduzetništva u opštiniKraljevo koja je doprinela većoj vidljivosti i umrežavanjupreduzetnica/poslovnih žena.Obavljena pionirska istraživanja koja su popunila praznine u znanjuSačinjene su dve studije u saradnji sa Ministarstvom finansija iprivrede: 1) o obimu i profilu ženskog preduzetništva u Srbiji;2) analiza uticaja pet programa državne pomoćipreduzetnicima/cama i malim i srednjim preduzećima iz rodneperspektive;Podržano je treće izdanje statističkog almanaha „Žene imuškarci u Srbiji (2011)”, koji izdaje Republički zavod zastatistiku, ovog puta sa obuhvatnijim i pristupačnijimpregledom podataka razvrstanih po polu u devet oblasti;podržana je i zasebna publikacija koja donosi tumačenjerazličitih statističkih podataka;Sprovedeno je prvo sveobuhvatno istraživanje o kršenju radnihprava žena i njihovim iskustvima sa diskriminacijom na tržišturada; izrađen je vodič sa uputstvima o pozivanju na sopstvenaradna prava.Projekat podržava:Projektna kancelarija UN Women u SrbijiInternacionalnih brigada 5611 000 Beogradt: +381 11 2445 754f: +381 11 3444 300www.unwomen.org | rs.one.un.orgUnapređenjeekonomskih isocijalnih pravaženaProjekatUN Womenu Srbiji

Agencija Ujedinjenihnacija za rodnuravnopravnost iosnaživanježena – UN WomenU proteklim decenijamaUjedinjene nacije su ostvarileznačajan napredak u jačanjurodne ravnopravnosti, uključujućivažne sporazume kao što suPekinška deklaracija i Platformaza delovanje i Konvencija oeliminisanju svih oblikadiskriminacije žena (CEDAW). Ujulu 2010. godine Generalnaskupština Ujedinjenih nacijaformirala je UN Women, agencijuUjedinjenih nacija za rodnuravnopravnost i osnaživanježena. Na taj način, države članiceUN učinile su istorijski korak kaubrzanju ostvarenja ciljevaorganizacije u oblasti rodneravnopravnosti i osnaživanjažena. UN Women objedinjuje – inadovezuje se na – važan radčetiri prethodno odvojena delasistema UN, među kojima je iRazvojni fond Ujedinjenih nacijaza žene (UNIFEM).Utemeljen na vizijiravnopravnosti sadržanoj uPovelji UN, UN Women izmeđuostalog radi na eliminisanjudiskriminacije žena i devojaka,osnaživanju žena i ostvarivanjuravnopravnosti između žena imuškaraca kao partnera iučesnika/učesnica u razvoju,jačanju ljudskih prava,humanitarnih aktivnosti, mira ibezbednosti.Unapređenjeekonomskihi socijalnihprava ženaCilj projektaProjekat nastoji dadoprineseiskorenjivanju rodnozasnovanediskriminacije natržištu rada i radnommestu, i integrisanjurodne perspektive urazvoj politika,pružanje usluga ibudžetske procese,kako bi se obezbedilajednaka ekonomska isocijalna prava za žene.O projektuProjekat „Unapređenje ekonomskih isocijalnih prava žena u Srbiji” sprovodise od januara 2010. do decembra2013. godine. Projekat se nadovezujena prethodne aktivnosti UN Women(nekadašnjeg UNIFEM-a) koje suobuhvatale podršku partnerima uoblasti jačanja radnih prava žena,kao i u stvaranju uslova za kreiranje,planiranje i sprovođenje rodnoosetljivih politika i budžeta.Projekat finansira Vlada KraljevineNorveške, a ukupni budžet iznosi2,5 milliona dolara za Srbiju i CrnuGoru. Aktivnosti se sprovode u saradnjis ključnim institucijama tržišta rada,žalbenim mehanizmima imehanizmima za rodnu ravnopravnostna svim administrativnim nivoima –nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom,kao i sa organizacijama civilnogdruštva.KontekstU proteklih 10 godina Republika Srbijauspostavila je pravni okvir i politike kojepodržavaju unapređenje ženskih prava iostvarivanje rodne ravnopravnosti.Međutim, od ključne važnosti je da seova opredeljenja u potpunosti sprovedu ipretoče u konkretna poboljšanjapoložaja žena u svim oblastima života.Jedno od najvažnijih opredeljenja nanacionalnom nivou je poboljšanjeekonomskog položaja žena. Za žene uSrbiji, kao i u mnogim drugim društvima,ekonomska aktivnost je preduslovekonomske nezavisnosti i opšte socijalnesigurnosti i uključenosti.Mnoge žene u Srbiji uopšte ne stupe natržište rada: u 2010. godini gotovopolovina ženske populacije nije bilaekonomski aktivna (u poređenju sjednom trećinom muškaraca). Ovoposebno važi za žene s nižim nivoomobrazovanja. Kada su zaposlene, ženeKljučni partneri projekta u SrbijiInstitucijeMinistarstvo rada, zapošljavanja i socijalnepolitike – Inspektorat za rad, Ministarstvofinansija i privrede, Pravosudna akademija,Nacionalna služba za zapošljavanje, Savetza rodnu ravnopravnost, Socijalnoekonomskisavet, Poverenik za zaštituravnopravnosti, Republički zavod zastatistiku, Globalni dogovor Ujedinjenihnacija u Srbiji, Pokrajinski sekretarijat začešće od muškaraca rade u sektoruusluga i u neformalnoj ekonomiji; višežena nego muškaraca je u statusu„pomažućih članova domaćinstva”, štoznači da često rade bez plate. Žene sunedovoljno zastupljene na rukovodećimpoložajima – u 2009. godini samo 20%direktora u kompanijama bile su žene,dok su u kategoriji preduzetnika isamozaposlenih žene činile manje odjedne trećine.Žene iz marginalizovanih društvenihgrupa su u naročito nepovoljnompoložaju na tržištu rada. I porednedostatka preciznih podataka orazličitim kategorijama, raspoloživipodaci ukazuju na ekstremno niskuzaposlenost Romkinja, tri puta nižu odstope zaposlenosti muškaraca Roma.(Izvori: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnojsnazi [april 2009 i april 2010]; baza podatakaAgencije za privredne registre [avgust 2009]; studijaPoložaj ranjivih grupa na tržištu rada, UNDP 2010)privredu, zapošljavanje i ravnopravnostpolova, Republički zaštitnik građana,Pokrajinski ombudsman, Komisija zarodnu ravnopravnost Opštine StaraPazova, Komisija za rodnu ravnopravnostGrada Kragujevca.Oblasti podrškePodrška za istraživanja i analize kojedaju osnovu za izradu i primenupravnih rešenja u oblasti rodneravnopravnosti, kao i za kreiranje iplaniranje politika i budžeta kojiuvažavaju različite potrebe i prioritetežena i muškaraca;Podrška jačanju napora nanacionalnom, pokrajinskom i lokalnomnivou za prikupljanje i predstavljanjepodataka razvrstanih po polu i rodnosenzitivne statistike;Podrška naporima institucija kojeimaju ključnu ulogu u poboljšanjuprilika za zapošljavanje i pokretanjeekonomskih potencijala žena – kakobi se rodna perspektiva integrisala unjihove prakse, politike i budžete;Organizacije civilnog društva iudruženja poslodavacaCentar za podršku ženama (Kikinda i NoviSad), Udruženje poslovnih žena Srbije(Beograd), Viktimološko društvo Srbije(Beograd), Fenomena (Kraljevo), FeminaCreativa (Subotica), Ženski centar (Užice),Ženska inicijativa (Priboj), Peščanik(Kruševac), Unija poslodavaca Srbije.Izgradnja kapaciteta žalbenihmehanizama (kao što su ombudsmanii Poverenik za zaštitu ravnopravnosti)kako bi se rodna perspektiva uključilau njihove svakodnevne aktivnosti ikako bi se poboljšao pristup građana– posebno žena iz ruralnihoblasti – njihovim uslugama;Jačanje kapaciteta mehanizama zarodnu ravnopravnost na svim nivoimavlasti;Pomoć organizacijama civilnogdruštva, aktivistkinjama za rodnuravnopravnost iekspertima/ekspertkinjama kako bi sepovećali njihovi kapaciteti za lobiranjei njihov uticaj na usvajanje isprovođenje relevantne regulative,politika i mera i na taj načinobezbedilo uvažavanje potreba žena iunapređenje ženskih ekonomskih isocijalnih prava.SvedočanstvaEkonomsko osnaživanje žena jeosnov za jačanje uloge žena udruštvu i put ka održivomekonomskom razvoju.Poslodavcima treba pomoći dauvođenjem novih praksi društvenoodgovornog poslovanja pružejednake mogućnosti za žene imuškarce u svetu biznisa i na tajnačin unaprede položaj žena natržištu rada.[Sanja Popović-Pantić, predsednicaUdruženja poslovnih žena]Ukoliko su žene ekonomskiobespravljene i nedovoljnouključene u razvoj, to znači da sene koristi ogroman potencijal višeod polovine stanovništva u Srbiji.Zato Srbija mora da doneseposebne mere koje će omogućitipoboljšanje ekonomskog položajažena – njihovo brže zapošljavanje,bolju raspodelu porodičnihobaveza, veća ulaganje uobrazovanje žena i devojčica izposebno ranjivih grupa iobezbeđivanje pristupa kreditima,tržištu i zemlji.[Danica Todorov, pomoćnicapokrajinskog ombudsmana]Kada je krajem 2007. godine Pokrajinskisekretarijat za rad, zapošljavanje iravnopravnost polova počeo da se bavi rodnoodgovornim budžetiranjem, ono je još uvekbilo nepoznanica. Zahvaljujući doslednojpodršci u UN Women, pokrenut je proces –ne samo u našem, već i u drugimsekretarijatima, kao i u lokalnim zajednicama– kojim će ono, korak po korak, postajatisastavni deo rada pokrajinske administracije ineizbežan deo kreiranja svih politika.[Miroslav Vasin, Pokrajinski sekretar zaprivredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova]I pored svih uspeha u uspostavljanju ustavnogi zakonskog okvira za ravnopravnost žena imuškaraca u Srbiji od 2000. godine, i danasostaje ključno pitanje: da li žene u Srbijiuživaju veći stepen ravnopravnosti, da lijednako učestvuju u donošenju odluka, uraspodeli bužeta, u ekonomiji, u sportu ikulturi, da li su zaštićene od diskriminacije inasilja?Odgovor je jednostavan – borba za istinskuravnopravnost, naročito na lokalnom nivou,tamo gde pulsira stvarni život žena imuškaraca, još uvek traje! Jednom osvojenopolje ženske slobode nije nam zauvek dato.Ono se svakoga dana mora potvrđivati – krozpraktičnu politiku i javno delovanje.[Marija Srdić, direktorka Centraza podršku ženama]Rodna ravnopravnost nije samo osnovno ljudsko pravo,njeno ostvarenje ima ogromne socio-ekonomske posledice.Osnaživanje žena pozitivno utiče na prosperitetprivrede jer podstiče njenu produktivnost i rast.