bunjevacke 55 konacno:Layout 1.qxd - Bunjevci.com - Bunjevci

Godina VI - Broj 55Informativno političko glasiloSubotica, januar 2010.Cina: 50 dinaraOSTANIMO ŠTA SMO ODUVIK I BILIUPIŠIMO SE DA NAS NE IZBRIŠUwww.bunjevacke-novine.com

NACIONALNI SAVITBUNJEVAČKOM NARODU!U P I Š I M O S E UB I R A Č K I S P I S A K B U N J E V A C AIstorijska je prilika da po Ustavu i Zakonu Republike Srbije potvrdimo svojepostojanje ko samostalnog autohtonog naroda i ostvarimo sva prava koja pripadaju idrugim nacionalnim zajednicama u Republiki Srbiji.Upisom u birački spisak stičemo pravo da samostalno i neposridno biramo svojepridstavničko tilo - NACIONALNI SAVET BUNJEVAČKE NACIONALNE MANJINE - i takosami ureñivamo svoje potribe radi ostvarivanja prava na samoupravu u oblastima:obrazovanja, kulture, informisanja i upotribe svog jezika.Upisom u birački spisak garantuje se pravo da svako upisan, bira i da bude biranu Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine.Izborom Nacionalnog savita, ko svog pridstavničkog tila u Republiki Srbiji, jedaredza sva vrimena spričićemo svako dalje svojatanje, osporavanje, otimanje i zloupotribunaše kulture, običaja, jezika i tradicionalni manifestacija.Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine je partner i sagovornik RepublikeSrbije, AP Vojvodine i lokalni samouprava u realizaciji svi potriba Bunjevaca.Odlukom ministra za ljudska i manjinska prava, upis u biračke spiskove počo je9. novembra 2009. i trajaće do 9. marta 2010. godine.Upis u birački spisak, sve poslove oko biračkog spiska i izbore, sprovode državniorgani Republike Srbije po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, aneposridne poslove u ime bunjevačke nacionalne zajednice vodi Nacionalni savit.O načinu upisa, obrascima i toku upisa, bićete obavišteni od strane operativni licazaduženi za sprovoñenje upisa u birački spisak, u Vašem mistu stanovanja i mesnojzajednici.Za sve informacije možete se obratit kancelariji Nacionalnog savita u Subotici,Trg cara Jovana Nenada 15. V sprat, lično el telefonom na:(024) 554-881, 523-505 i 524-964.N E K S E Z N A D E D A B U N J E V A C Ž I V I !2 Godina VI – januar 2010, broj 55

IMPRESIJUM I SADRŽAJPoštivana čeljadi!Rič urednikaInformativno političko glasilobunjevačke nacionalne manjineGodina VI - broj 55 - januar 2010.Izdavač:Novinsko izdavačka ustanova„BUNJEVAČKIINFORMATIVNICENTAR”Trg cara Jovana Nenada 15/I24000 SuboticaTel/fax: +381 024 523-505e-mail: bic@tippnet.rsTekući račun:335-16082-21 Metals Banka160-143270-73 „Intesa”v.d. direktora i glavni odgovorni urednikStevan NemetSaradnici:Ružica ParčetićNataša DžmuraDragan TovarišićMarija HorvatDesanka KujundžićAna Vojnić KortmišJoš je jedna godina za nama. Kako niki kažu, ne ponovila se. Pa i neće ona više doć natrag. Cigurnosu mislili na to koliko je bila teška, kako zbog svitske ekonomske krize, tako i zbog drugi stvari. Komeje kaka bila to vam ne možem kast, čini mi se da je bilo i teži. Ova koju smo tako lipo počeli, kako pridviñajurazni vidovnjaki i političari, a to mu iñe na isto, cigurno da neće bit laka. Tušta tog novog tribada se desi i uradi, krenili smo u Evropu. Kako će nam bit na tom putu, ne znam. Oćemol ić flasterisanimel litnjim putom ni to ne znam. Vidićemo. Početak ove godine za nas Bunjevce je zdravo važan, akosmim kast, istorijski. Triba do 9. marta skupit oko 8.000 potpisa nas Bunjevaca, ne za kaku političkupartiju već za izbor novog Bunjevačkog nacionalnog savita. Nije to lak poso, samo još kad bi tili da seskupljanja potpisa late i oni koji stalno štogod o nama divane – kako nije dobro ovo, kako nije dobroono i tako redom, a nesmidu se ni imenom i prizimenom pridstavit, a ni da doñu ode do nas, pa da namkažu šta i kako triba radit, pa da budemo stvarno profesionalni, da ne srozavamo informisanje Bunjevacana najmanju moguću miru, kako oni kažu. Kritika i kojekaki tužbi nam je stvarno dosta. Liči miovo na partiju šaka. Stalno se povlače niki potezi s ciljom da nas natiraje da se upuštimo u tu partiju.Vrimena su taka, nema se vrimena za sigru. Triba radit štogod. Tek kad se ovaj velik poso koji smo započelisvrši, valdar ćemo onda imat malo vrimena i za sigru. A dotleg? Kako bilo, da bilo, budite namlipi, zdravi i veseli. Imajte posla i novaca!Srićna i blagorodna Vam bila 2010. godina!SadržajTehničko ureñenje:Ivan StantićTiraž:1.000 primerakaZa Bunjevce –bit il ne bitStrana 8-9„Prelo” – kruna bunjevačkogpriporodaStrana 10-11Vrime disnotoraStrana 15Pokloni za170 ñakaStrana 16Štampa:„Rotografika” SuboticaDistribucija:„Štampa sistem” - Beograd„North press” - Subotica„Futura plus” - Zemun„Celtis press” - SomborOsnivač izdavača:NACIONALNI SAVETBUNJEVAČKE NACIONALNEMANJINEČuvar običajaStrana 18Kruna na kovačkojvatriStrana 19Lipota i tuga životana salašuStrana 20Karbinje u GradiniStrana 23Kancelarija u Subotici:Trg cara Jovana Nenada 15/V24000 SuboticaTel/fax: 024 554-881e-mail: bns.scg@EUnet.rsbns.scg@panonnet.netRegionalna kancelarija u Somboru:Radišićeva br. 3525000 SomborTele/fax: 025 460-425Ako bi i Vi tili da vam poštaš na kućnu atresu donesiva „Bunjevačke novine” pritplatite se na nji.Godišnja pritplata je 420 dinara. Platit možte uplatnicom na naš tekući račun:335-16082-21 (Metals Banka) sa naznakom „za pritplatu”.Godišnja pritplata za inostranstvo je 20 evra. Naš devizni račun je:IBAN: RS35335007010004868865; SWIFT: MBSORS22 (Metals Banka)sa naznakom „za pritplatu”.Posli uplate obavezno nas nazovite na broj telefona: +381 (0)24 523-505 da bi zapisali vašu atresu.Godina VI – januar 2010, broj 553

VISTIPoskupljenje strujePrid kraj 2009. godine ministarenergetike Petar Škundrićnajavio je da će u prvimmisecima 2010. godine strujaposkupit al će gas pojeptinit.On je kazo da će struja poskupitza 10 odsto, a koliko ćeprocenata gas pojeptinit otom će odlučivat Vlada Srbije.S ovim poskupljenjom struje ipojeptinjenjom gasa uspostavilabi se nova ravnoteža u cinienergenata. Protekli danaSlužba za borbu protiv organizovanogkriminala češlja poslovanjeSrbijagasa. Iako se jošne zna direktni povod, činjenicaje da bi nadležni moglida se pozabave ovim pitanjomjel su gubitki mogli dabudu manji, jel ovo državnopreduzeće umisto da šporuje,kupovalo akcije drugi firmi.Najviše će bit kivni redovnipotrošači jel će oni i vraćatkredite koje je „Srbijagas” uzoda bi pokrio i nenaplaćena potraživanja.A ovo javno preduzeće2009. godinu završiće sagubitkom od oko sto milionaevra. Dušan Bajatović, direktorSrbijagasa, kazo je da setekuća likvidnost preduzećaodržava uzimanjom kreditakod banaka. U prošloj grijnojsezoni gubitak je dostigo 9,3milijarde dinara i niko direktnonije odgovoran jel je VladaSrbije neusklañivanjom nabavnei prodajne cine tila da ublažiudar na grañane i privredu.Taj gubitak kogod moranadoknadit, a kako nema nadoknadeiz budžeta, platiće gapotrošači koji su ga i trošili.Svi novci Srbijagasa su novciporeski obveznika i potrošača,pa će oni i vraćat kredite.Grañani su kažnjeni uvikkad se isporučiva gas i onimakoji ga ne plaćaju jer Srbijagasuto pravi gubitke, pa morada uzima kredite. Za sve tosu krivi političari, koji tražeod Srbijagasa da ne isključivadužnike.Budžet za 2010.Ministarka finansija DianaDragutinović je navela, i da jeoko budžeta za 2010. postignutavelika saglasnost u tuštaoblasti, da nam je priko potribnareforma penzionog sistema,socijalne zaštite, obrazovanja,zdravstva i državneadministracije.Povećanje PDV-a u Srbijine bi dobro uticalo na potražnjui na cilokupnu privredu,tako da je MMF odustood tog zaktiva. Krajom oktobra2009. uspišno su završeniprigovori o još jednoj revizijiaranžmana, prema kojoj ćedeficit budžeta za 2010. bitčetri odsto bruto društvenogproizvoda, plate i penzije u2010. biće zamrznute, nuz priuzetuobavezu vlade da započmereformu penzijskog sistema.Ministarka finansija navelaje, da će vlada budžetskideficit od četri odsto u 2010.godini, što je 130 milijardi dinara,pokrit kreditnim zaduživanjomna domaćem financijskomtržištu i kod meñunarodnifinancijski institucija.Ona je podsitila i da je Srbijaod MMF-a 2009. dobila 600miliona dolara na osnovu specijalniprava, koji će isto takootić u budžet. Slideća positamisije MMF-a biće u februaru,a Vlada Srbije će dotlegdonet objedinjen zakon o budžetskomsistemu i fiskalnojodgovornosti.Bresplatne akcijeSvi grañani Srbije koji sustekli pravo na bresplatne akcijeod 6. januara mogu podignitpotvrdu o posidovanju petakcija NIS-a, ukupne nominalnevridnosti 2.500 dinara,ko i novčanu naknadu od prodajeakcija i udila iz Privatizacionogregistra u iznosu od1.700 dinara. Veće gužve sene očekivaju prvi dana podilebresplatni akcija, jel su poštedobro pripravljene za taj poso,a za podizanje potvrda ovlasništvu akcija u NIS-u, odnosnonovčani naknada odprodaje bresplatni akcija, tribasamo lična karta i broj računa.Prema najnovijim informacijamagužve su baš velike.Priuzimanje nadležnostiPridsidnik Vlade VojvodineBojan Pajtić očekiva da u2010. godini vojvoñanska administracijapriuzme sve predviñenenadležnosti i da se2010. godine ostvari puna primenaStatuta Vojvodine.Do kraja 2010. godine priuzećemonadležnosti u svimoblastima, a prvo će bit priuzetenadležnosti nad Nacionalnimparkom „Fruška gora”.On je kazo da Statut donesivastvaranje odgovarajućegkonteksta za Razvojnu banku,koja će, već krajom januarael početkom februara, prvekreditne linije plasirat uprivredu i poljoprivredu. Statut,prema njegovim ričima,donesiva i mogućnost za konstituisanjeindustrijski zona,ko i priuzimanje nadležnostiu oblasti energetike.Pomerena granica za penzijuStarosna granica za penzionereu Srbiji od 1. januaravišlja je za šest miseci, al izjednačavanjete granice zamuškarce i žene zasad nije uplanu. Usklañivanje gornjegpraga za penzije s odredbamapostojećeg zakona o penzijskoinvalidskom osiguranju bićezavršeno za tačno godinu dana,a u toku je i izrada nacrtanovog zakona, koji bi tribaloda bude gotov do marta miseca.Zafaljujuć modernim dostignućimau medicini, al i drugimoblastima, ljudi sve dužežive i sve su zdraviji, pa samimtim i duže radno sposobni.Zbog tog je u cilomsvitu trend da gornja granicaza odlazak u penziju laganoiñe na gori. U Srbiji, od 1. januaražene mogu ić u penzijus 59,5, a muškarci sa 64,5 godinaživota i najmanje15 godinaradnog staža. „To će važitza cilu 2010. godinu, a već2011. godine opet će se podignitta granica za 6 miseci idostić će onaj maksimum po4Godina VI – januar 2010, broj 55

VISTIsadašnjem zakonu - za žene60, a za muškarce 65 godinaživota i najmanje 15 godinastaža osiguranja”. Ministar zarad i socijalnu politiku RasimLjajić kaže da je reforma penzionogsistema jedan od najvažnijisegmenata reformi kojeočekivaju Srbiju u 2010.godini.Ljajić je kazo da će se zareformu penzionog sistematražit rišenje u vezi sa indeksacijom,odnosno usklañivanjomrasta penzija, sa beneficiranimradnim stažom i odlaskimau prijavrimenu penziju.„Više od 22 odsto penzionerasu očli u prijavrimenu penziju,to je teško održivo za osiromašenuSrbiju i tim pitanjimaće se najviše bavit reforme”.Zakon o bezbednostiu saobraćajuIako se delimično počo primenjivatjoš 10. decembraOBAVIŠTENJE2009. godine, Od 1. januarazvanično je na snagu stupioZakon o bezbednosti u saobraćaju.Ovim novim zakonom kojije u skladu sa evropskim standardimauvodi se tušta novinakoje bi tribalo da uvedu red usaobraćaju u Srbiji i da sesmanji broj saobraćajni nesrića.Već u prvim danima njegoveprimene vidilo se da ćeon donet pozitivne rezultate.Kaznene mire su pooštrene, ai način dobijanja dozvola zaupravljanje motornim vozilima.Ovim zakonom uvodi setušta novina koja se odnosekako na vozače tako i na pešakekoji se na niki način dilomsmatraju učesnicima usaobraćaju. Tako izmed ostalogu Zakonu stoji da će i pešacikoji se kreću putom vannaseljenog mista morat nositvidno obilužene prsluke sa reflektujućommaterijom. Tačnoje propisano kako triba dasu obilužena zaprežna vozilai ko smi njima upravljat. Propisanoje i šta od dodatne opremesvako vozilo mora imat,i kolike su kazne ako to svenemate.Kazne se kreću od 3.000do 50.000 dinara, a za težeprekršaje propisane su zatvorskekazne, kazneni bodovi,gubljenje dozvole i drugo.Regionalna kancelarija u Somboru,od 01. januara 2010. godine priseljena je na novu atresuNova atresa je:NACIONALNI SAVETBUNJEVAČKE NACIONALNE MANJINERegionalna kancelarija25000 SOMBORRadišićeva br. 35Telefon: 025 460-425Informacije o upisu u poseban birački spisak Bunjevaca iObrazac za upis možete dobit u vašim mistima stanovanjaSUBOTICANacionalni savet bunjevačke nacionalne manjineOtvoreni univerzitet, Trg cara Jovana Nenada 15, V sprattel.: 024 554-881 i 524-964NIU „Bunjevački informativni centar”Otvoreni univerzitet, Trg cara Jovana Nenada 15, I sprattel.: 024 523-505SOMBORRegionalna kancelarija Nacionalnog savetatel.: 025 460-425 (od 09-15 sati)mob. tel.: 063-561-712BAJMOK:tel.:024 762-038MALA BOSNA:tel.: 024 796-022DONJI TAVANKUTCvićara „Mimoza” (od 07-15 sati)tel.: 024 767-140(od 09-12 sati na mob. tel.: 064-181-70-81GORNJI TAVANKUTProdavnica „Balkan” (od 06-20 sati)LJUTOVOMarket „Duda” (od 06-20 sati)mob. tel.: 063-727-42-46 i 060-020-12-66BIKOVOmob. tel.: 064-405-71-62NOVI ŽEDNIKmobilni telefon: 061-287-18-02SVETOZAR MILETIĆtel.: 025 840-830mob. tel.: 064-389-09-44STARI ŽEDNIKtel.: 024 787-099Godina VI – januar 2010, broj 555

PRAZNOVANJEDoček 2010. u svitu• Nikoliko miliona Australijanaca,di je Nova godina prvo„stigla”, doček je provelo na ulicama,trgovima i plažama, nuzspektakularne vatromete. Višeod milion stanovnika Sidnejana ulici je, nuz muziku, vatrometi buku zviždaljki i trumbetaispratilo staru godinu. Priko4.000 vlasnika privezalo je uluki tog velegrada svoje čamceda bi prisustvovali spektakularnomvatrometu.Proslava Nove godine uslidilaje i širom Azije, pa posli i uEvropi.• I evropski gradovi dočekalisu 2010. nuz vatromete. UMadridu je glavni trg bio u znakuEvropske unije, zbog španskogpriuzimanja pridsidavanja.• Spektakularan vatrometodržan je i u Londonu. U Parizuspecijalno osvitljen Ajfelovtoran ličio je na džinovsku novogodišnjugranu.• Tradicionalno je dočekalona njujorškom Tajms skveruoko milion ljudi koji su se našliu ponoć pod slapovima konfetai oko 10.000 rukom pisani željaza boljitak u Novoj godini. Njujorškidoček, nuz susnižicu,obilužile su i stroge bezbidnosnemire, pa je grañanima bilozabranjeno da nose rance i veliketaške u zonu proslave.• Puno opuštenije je bilo načuvenoj plaži Kopakabana uRio de Žaneiru, di je 2010. godinudočekalo oko dva milionaljudi, uživajući u dobroj muzikii vatrometu nad okeanom.• U Tokiju je Nova godinadočekana tradicionalno, nuz uponoć oglašavanje zvona sa hramova.• I Kinezi su dočekali kalendarsku2010. godinu, iako tekslidi proslava tradicionalne kineske.UHong Kongu se okopolak miliona ljudi skupilo uluki da bi gledali vatromet kojije ispaljivan sa gradski oblakodera.• Na moskovskom Crvenomtrgu oko 100.000 ljudi, skupilose uprkos ladnom vrimenu,a osim uživanja u vatrometu,mogli su čut i čestitku pridsidnikaDmitrija Medvedevakoji je kazo da je protekla godinabila teška za sve zemlješirom svita i zafalio se Rusimašto su je svi zajedno prigurali.• U istočnoj Evropi slavilose na ulicama i trgovima, a posebnoveselo bilo je u Poljskoj,ko jednoj od ritki zemalja kojesu ispratile 2009. godinu brezrecesije.Doček 2010. u Srbiji• Valcerom „Na lipom plavomDunavu” i desetominutnimvatrometom nikoliko iljadadobro raspoloženi Beograñanai gostivi iz zemlje i regiona,ispratili su staru i dočekali2010. godinu isprid DomaNarodne skupštine dije tradicionalnoodržan novogodišnjikoncert. Stanovnici pristonicei gosti na temperaturi od 11 stepeniCelzijusa, odbrojali su poslidnjesekunde stare i dočekaliNovu godinu pismom ŽeljkaJoksimovića, a onda je sve gostepismom zabavljo i rep sastav„Sanšajn”.Ljubitelje narodne muzike,koji su dočekali Novu godinuna Beogradskom sajmu, uveseljavalaje folk pivačica SvetlanaCeca Ražnatović sa Zvizdamagranda. „Najluñu noć” u boemskojčetvrti glavnog grada, poznatojSkadarliji, dočekali su ljubiteljiboemske atmosfere nuzstarogradsku muziku i domaćukujnu.• Proslava Nove godine uNovom Sadu obilužena je nastupimarokenrol, disko i tamburaškibendova i orkestara, na trilokacije.• Nikoliko iljada Nišlija dočekaloje 2010. godinu na centralnomgradskom trgu sa trumbetašimai vatrometom.• Većina Kragujevčana 2010.godinu dočekala je kod svojikuća, a veselo je bilo i na trgu„Kod Krsta” nuz muziku i pisme„YU grupe” i ðorña Davida.• Nikoliko iljada Užičanadočekalo je Novu godinu na Trgupartizana, sa trumbetašimaDragana Ignjića i vatromet.• Više od 5.000 iljada Kruševljanaje na Trgu kosovski junaka,koncertom Goce Tržan,vatromet i čestitke gradski funkcionera,dočekalo Novu 2010.godinu.• Koncertu grupa „Kal” i„Ivana i negativ”, koji su sviraliod 22 sata, na centralnom gradskomtrgu u Šapcu, prisustvovaloje i pored jake kiše, oko1.000 grañana.• Oko 5.000 Kraljevčanadočekalo je 2010. godinu nagradskom trgu nuz muziku rokgrupe „Atomsko sklonište” izPule. Koncertu Atomskog skloništaprithodio je nastup lokalnekraljevačke džez grupe„Goodvil”.• Na gradskom Trgu Slobodeu Subotici organizovan jeraznovrsni program za svačijiukus. I pored kiše koja je cilovrime padala bezbednost grañanaje bila na visokom nivou.U ograñenom dilu nisu se mogleunesivat petarde i cakleneboce.Program je počo u 22 satakad je nastupio pop duet izMadžarske, a posli je prisutnegrañane zabavljo tamburaškiorkestar „Ravnica”.U ponoć je bio vatromet, aposli tog je sve prisutne zabavljosubotički bend „Perpetuummobile”.Za ovu priliku grad je ispridfontane obezbidio i postaviomobilne toalete, što je svakakonovina u organizaciji ovaki dešavanja.6 Godina VI – januar 2010, broj 55

PRAZNOVANJEPaljenje Badnjaka na glavnom subotičkom trgu 6. januaraPRIDBOŽIĆNORASPLOŽENJEU sridu, 6. januara, nagradskom trgu je održanopaljenje badnjaka, upovodu pravoslavnogBadnjeg dana i pridstojećegBožića. Ko i godinamaunatrag svečaniprogram su pripraviliSrpski kulturni centar„Sveti Sava” i Srpskapravoslavna opština saučenicima subotički osnovniškula. Grañanima kojisu se okupili na trgu, nji višestotina, obratio se prezviterðorñe Dimić, poručivši da nesmimo gledat samo na sebe.Moramo se sitit mnogi drugikoji leže u bolesničkim posteljama,gladni koji prose ipromrzle dice koja očekujudilić naše božićne trpeze, kazoje med ostalim prezviter,čestitajuć grañanima najradosnijikršćanski praznik.Slavlje na trgu je potrajalodo 19 časova, a uveče u SKC„Sveti Sava” održano je guslarskoveče.Siča badnjaka je obavljenau jutranjim satima, kad je uorganizaciji SKC „Sveti Sava”i Srpske pravoslavne opštineveliki broj Subotičana izHrama Svetog Vaznesenjakrenio je u šumu. Običaj badnjakaje okončan u 17 satinjegovim paljenjem na trgu.Primivši kršćanstvo, uočidana kad se Isus rodio, Srbisu svog starog Badnju baciliu vatru, a pošto njim je onbio zdravo drag, taj običajponavljaju na svako Badnjeveče. Badnjak na jednom krajunamažu medom koji dicaližu da bi tim pokazali kakonjim je Badnja sladak i drag.Tradicionalna manifestacijaBunjevačkog kulturnog centra BajmokU B A J M O KN A P R E L OU organizaciji Bunjevačkog kulturnog centraBajmok, 30. januara, u subotu, biće održanoBajmočko bunjevačko prelo. Ono seodržava povodom Marindana, odnosno bunjevačkognacionalnog praznika Dana Velikogprela. Organizator sprema bogatu večeru itombolu, a za pismu i muziku zadužen jetamburaški orkestar „Boemi” iz Tavankuta.Prelo će bit održano u prostorijama KPD„Jedinstvo-Eñšeg”, a cina konzumacije je700 dinara, u koju je uračaunata ulaznica,večera (krumpirača, salata od kisleog kupusa,makom pogača) ko i bogat kulturnoumitničkiprogram.U programu će učestvovat BKC Tavankutsa svojim folklorašima i pivačima, BKC Bajmoksa skečom i bajmočkim pisinicima.Tombola će bit bogata, a glavni zgoditak ćebit električni šporelj. Sve Marije na prelu dobićelip poklon za imendan, a svaki par obučenu bunjevačku svečanu nošnju ima bresplatanulaz.Zainteresovani triba da se prijave do 28.januara zbog rezervacije mista, na telefon(024) 762-038 kod Slañane Korica el MagdeBenčik Badić na telefon 065 40-63-249.Godina VI – januar 2010, broj 557

NACIONALNI SAVITNikola Babić o radu bunjevačkog nacionalnog savita i onim što čeka novi savitZA BUNJEVCE - BIT IL NE BITAko se u poseban birački spisak Bunjevaca za izbor nacionalog savita ne upiše dovoljan broj, a onda ni u spisak koji buduskupljali elektori, desiće se da Bunjevci više nemaju svoj nacionalni savit. U tom slučaju bi Bunjevci ostali samo u pismi iigri. Zato će Nacionalni savit, bunjevačke institucije i pojedinci koji rade na ovom, morat napravit pravu ofanzivu medBunjevcima, ukazat njim na značaj ovog posebnog biračkog spiska kako bi imenom i prizimenom stali iza svoji zahtivaprema državi u ostvarivanju prava na obrazovanje, informisanje i kulturuPripreme za izbore novi nacionalnisavita u Srbiji su u toku, što triba daokonča njev skoro dupli mandat, tačnijesedmoipogodišnji rad. To je povod da saNikolom Babićom, pridsidnikom Bunjevačkognacionalnog savita, prodivanimoo tom šta se radilo, posebno u 2009. godini,koja je bila i najteža, šta čeka noviSavit i kako teče formiranje biračkogspiska za izbor novog Savita.– Elektorska skupština za osnivanjeNacionalnog savita bunjevačke nacionalnemanjine je održana 23. februara 2003.godine, meñutim, mi smo počeli radit veću lito 2002. godine, jel je Zakon o izborimanacionalni savita donet digod početkom2002. godine. Mi smo ko Bunjevačko-šokačkastranka, Bunjevačka maticai ostale bunjevačke institucije u lito2002. godine počeli sa pripremama za izborNacionalnog savita bunjevačke nacionalnemanjine, odnosno da se pripremimoza elektorsku skupštinu, i da omogućimoda na toj elektorskoj skupštiniimamo onaj broj elektora koji je zakonodavaconda propiso.Više puti ste isticali da je rad teko u visokomprocentu usaglašenosti i dogovora,sve do prošle godine, koja je bila inajteža.– Naše sidnice su sve do julske, a održalismo ji ukupno 34, tekle u visokomstepenu razumivanja, bilo je razlika, alsmo manje-više kroz raspravu dolazili doniki pridloga i mogli smo da kažemo da jesvaka odluka doneta odlukom većine, anike jednoglasno. Al u svom tom radu jebilo puno teškoća, jako puno sam moroda uložim truda da bi usaglasio različitepozicije svakog člana Nacionalnog savita,pogotovo što su članovi dolazili iz drugisridina, iz bunjevački institucija. I kad jetribalo donosit odluke onda je dolazilo dosukoba interesa. Ono što je bilo najteže uradu Savita je ostvarivanje naši prava uoblasti kulture, tu smo imali najveći nesporazumai najveći lomova, razilaženja,osporavanja. Valjda oblast kulture Bunjevcinajbolje poznaju, i tu je tribalo uložitpuno truda i razgovora. Nastojo sampokadkad i da odložim sidnicu, da učestvujemu radu Odbora za kulturu, pa iniki drugi radni tila koje smo formirali,sve da bi sidnice Savita bile što uspišnije.– Na žalost, nisam uspio da ostvarimda nam sidnice traju kraće, a razlog je tošto je bilo dosta razlika u stavovima kadsmo tribali donosit odluke koje proističuiz Zakona i Statuta o nadležnostima Nacionalnogsavita i po konkursima i projektimako i sridstvima Nacionalnog savita.– Najmanje razilaženja bilo je u obrazovanjui informisanju. Tu su odluke jednoglasnodonete. Velike tenzije prilikomdonošenja odluka u oblasti kulture pogotovosu nastale onda kad nismo uspili daSkupština Vojvodine osnuje i Zavod zakulturu Bunjevaca u Vojvodini. Onda jedošlo do preispitivanja zbog čega nismouspili, a evidentno je bilo svima, pa i širojjavnosti da je to bila politička odluka.Skupština Vojvodine je osnovala 5 zavodaa ostale manjinske zajednice, pa i mi, nismomogli ostvarti to pravo. To je za nasbio veliki trn u srcu, jel je hrvatska zajednicau Vojvodini dobila svoj zavod, čimesu im otvorena velika vrata da se naša,bunjevačka kultura asimiluje, to se i pokazalood Dužijance pa na ovamo, oko čeganismo bili saglasni u Nacionalnomsavitu. Onda jedan broj članova Nacionalnogsavita podnosi neopozive ostavkezbog nezadovoljstva u radu Nacionalnogsavita il drugačijeg stava koje većina članovanije privatila. Smatram da u to vrimekad su ostavke podnete nije njim bilo nimisto ni vrime, jel iñemo u izbore novogSavita, i ostaje samo ovaj kratak periodda radimo i funkcionišemo. Nismo mogliprivatit onu tvrdnju ti naši članova da Bunjevačkinacionalni savit ne postoji, da ćeto sad bit niki tehnički, il privrimeni Savit.Zakonodavac je bio jasan. Nacionalnisaviti čiji je mandat isteko nastavljaju darade do izbora, odnosno konstituisanjanovog nacionalnog savita. Znači, možemoobavljat sve svoje nadležnosti po Zakonu onacionalnim savetima nacionalnih manjina.– Sve je to lično u meni ostavilo gorčinu,jel ti naši članovi, kolege i saradnicisu zauzimali značajne funkcije u Savitu,aktivno odrañivali i puno doprineli u ispunjavanjute uloge koje nam je Zakon iStatut dozvoljavo. Žao mi je što nisumogli dočekat još malo, pa da završimonaš mandat.Izbori za Nacionalni savitDuboko se ušlo u pripreme novi izboraNacionalnog savita. Triba oko 7,5iljada upisani u poseban birački spisakBunjevaca. Šta očekujete?– Realno postoji mogućnost da se tabrojka ostvari, pogotovo što su Bunjevciskoncentrisani u dva grada, u Suboticiima oko 17 iljada Bunjevaca, a 2,8 iljadau Somboru, i znatno manje u drugimgradovima. To je realnost koja kaže da sepotribna brojka mož dostić. Al, u odnosuna druge manjine, nas od početka prati to8Godina VI – januar 2010, broj 55

NACIONALNI SAVITšto nismo imali odgovarajuću infrastrukturukoja bi pomogla da ovaj istorijskiposo ostvarimo. Osim ovi naši institucijakoje su se uključile i rade na prikupljanjuupisani, to rade i pojedinci. Kod nas ipakpostoji jedna specifičnost, a to je podilakoja je nastala još u prošlom viku. Brojkaiz popisa stanovništva od 2002. godine jeipak samo jedna empirijska brojka, jel neznamo koja imena stoje iza ovi brojki. Zaovi misec i po dana primetili smo velikusuzdržanost naši Bunjevaca, pa čak i onikoji su bili neopridiljeni, il su se drugačijeopridilili kad je u pitanju formiranjeposebnog biračkog spiska. Mi smo ovuaktivnost usmerili priko naši institucija ipriko naši aktivista, i taj poso sad teče.Ne možem kast da sam štogod nezadovoljanil zadovoljan dosadšnjim rezultatom,nit možem odgovorit decidno da ćemouspit da ga uspišno završimo. Nemam svepokazatelje kako se to sve odvija, jel mi uokviru Nacionalnog savita nemamo prisutnenike naše bunjevačke institucije ipolitičke stranke, koje, po mojim informacijama,takoñe rade na upisu.Ukoliko se ne uspije skupit 7,5 iljadaupisani, šta slidi?– Onda slide elektorski izbori, koji suteži. Ja sam to naglašavo već nikoliko putizato što će novi Nacionalni savit umisto21 imat 23 člana, a to nas obavezuje daimamo najmanje 50 elektora, a svaki tribada budu podržani od 100 pripadnikazajednice Bunjevaca sa svojim potpisma.Ti potpisi triba da budu overeni, dal uOpštini, dal u Sudu, što će izazvat dodatnenapore, a i koštaće, s jedne strane overa,a s druge strane moraćeš svakog pojedincadovest da on sam svoj potpis overi.To znači da u tom slučaju moramo animirat5.000 naši Bunjevaca.Šta ako se ni tu ne skupi ti 5 iljada potpisa?– Slidi najgore, ne smim ni da izgovorim.Bunjevci ko priznata nacionalna manjina,mogu izabrat svoj nacionalni savit,i mi svi radimo na tom da doñemo do potribnogbroja upisani Bunjevaca za izbornacionalnog savita, al život je život i dogañajuse i stvari koje nam ne iñu u prilog.– Tu je misto da se naglasi da je ovajposeban birački spisak naminjen samo zaizbor Nacionalnog savita, i da potpisnikmož posli nikog vrimena da skine svojeime sa spiska i da se metne na niki drugi.– Al sad imamo istorijsku priliku kojudosad nismo imali, da konstatujemo, e,Godina VI – januar 2010, broj 55sad nas nema više 20 iljada, neg smo seimenom i prizimenom upisali, i mi sad stojimou zahtivu prema ovoj državi. Tako biimali puno veću snagu i kredibilitet sakojim bi se mogli pojavit, ko i sad kodpridsidnika Tadića, u vladi, u ministarstvima,u Pokrajinskom Izvršnom veću, upokrajinskim sekretarijatima. Jel, brezNacionalnog savita mi ćemo doć u situacijuda budemo – ostali. U tom slučajuostaćemo samo u pismi i igri, a složićemose, to jeste jako važno, al neće bit dovoljno.Jel nismo uspili da se profilišemo krozBunjevačku političku stranku, pa nam jeostalo da kroz ovu akciju kažemo većinskomnarodu, evo, braćo Srbi, i mi Bunjevcismo se upisali na poseban biračkispisak, imenom i prizimenom, i želimo daimamo i obrazovanje na maternjem jeziku,da imamo informisanje priko radija,TV, novina, i da imamo sasvim drugačijistatus naši kulturni institucija. Jel dosadnismo imali ni adekvatno finansiranje, niprostorni smištaj. A tu nam država dajeistorijsku priliku da i to rišimo, samotriba da imenom i prizimenom stanemoiza tog.Široka akcijaPrema ričima Nikole Babića, taki posebanbirački spisak je zakonodavac zaštitio,on će služiti samo za izbor Nacionalnogsavita, i neće bit dostupan ni zašta drugo. To nije ono kad biramo odbornikei poslanike, nije nikako političkoopridiljenje.– Triba široka akcija, prava ofanizivamed našim Bunjevcima da private ovakispisak sa punim povirenjom prema državii nama u Nacionalnom savitu, institucijama,aktivistima i pojedincima koji ćeskupljat upise za poseban birački spisak.Koji poslovi čekaju novi Savit ?– Novi Nacionalni savit će morat da završiprojekat sveobufatnog govora Bunjevaca,koji rade Filozofski fakultet u NovomSadu, Balkanološki institut u Beogradu,zajedno sa Ministarstvom za ljudskai manjinska prava i sa Maticom srpskom.To je obimno istraživanje koje je započeto2008. godine, a u 2009. godine susprovedena terenska istraživanja, fonetskasnimanja i opis razvoja bunjevačkog govora.Sad slidi akcentuacija prikupljenegrañe, a polovinom 2010. godine očekivamoda će o tom izać prvi zbornik, tako daće to bit prvi materijal iz kojeg će se graditgramatika bunjevačkog jezika. Breztog se nemož sprovest postupak ratifikacije.Vlada Republike Srbije triba daprivati mišljenje Komiteta eksperata Evropei priporuke Savetodavnog komitetaEU, da se bunjevački jezik ratifikuje i kotaki uñe u osnovno obrazovanje. Najvišeće posla bit oko tog.– Cigurno da će se dosta morat raditna izdavanju drugog izdanja ričnika bačkiBunjevaca, zatim, tu će bit etnolingvističkai istorijska istraživanja o Bunjevcima.Moraće se poradit i na izdavanjuučila za slideću škulsku godinu, koja supo svim pravilima učenici već morali imatza učenje bunjevačkog jezika, a to je čitanka,gramatički priručnik i metodičkipriručnik. To je sad u postupku završnerecenzije prid štampu.– Program izbornog predmeta Bunjevačkijezik sa elementima kulture, za petii šesti razred se već radi. Mi smo nastojalida te učenike posli četvrtog razreda zadržimokroz sekcije, s tim da bi, kad usvojimonastavni plan i program mogli nastavitrad slideće škulske godine. Nadam se daćemo materijalno bolje stojat, pa ćemomoć organizovat radionice, da okupimoveći broj dice viši razreda i pripremit ji zaupis u škulsku 2010/2011. godinu.– U oblasti informisanja se dosta uradilo,al pridstoje nam velike obaveze, prijasvega na lokalnom nivou, da imamo radioi TV emisiije. Dal ćemo moć da imamo turedakciju pri TV Vojvodina ne znam, almakar da nam se obezbide uslovi da seode u Subotici pripravljaju te emisije.Obećanje smo dobili. Teku dogovori da sesnimi film o Bunjevcima. TV Novi Sad jenačelno spreman da radi na tom ko i kinotekeu Beogradu, Novom Sadu i Subotici.B. E.9

U susrit Marindanu, bunjevačkom nacionalnom prazniku, kad jePučka kasina održala prvo Veliko preloFebruara 2. na Marindan, Bunjevci će obilužitsvoj nacionalni praznik, Dan Velikogprela, ko spomin na prvo Veliko prelo 1879.godine, koje je organizovala Pučka kasina,osnovana godinu dana ranije ko Bunjevačkakasina. Taj dogañaj je kasnije okarakterisanko kruna bunjevačkog priporoda. O tom zanaše novine divani Nevenka Bašić Palković,član Odbora za kulturu i član Odbora za obrazovanjeNacionalnog savita bunjevačke nacionalnemanjine, zaposlena ko bibliotekarsavitnik u Gradskom muzeju u Subotici.– Pučka kasina osnovana 1878. godine,pridstavlja prvu kulturnu instituciju Bunjevaca– divani Nevenka Bašić Palković. – I sve aktivnostioko osnivanja Pučke kasine mogu sesmatrat bunjevačkim pokretom, dilom bunjevačkogpriporoda u austrougarskoj monarhiji,jel prema kasnijoj ocini Boze Šarčevića, IvanAntunovića i svi velikana koji su nosili taj priporod,al i kasniji istraživača bunjevačke prošlosti,smatra se da je to bila kruna bunjevačkogpriporoda. Prve su se pojavile „Bunjevačko-šokačkenovine”, a Ivan Antunović jebio inicijator aktivnosti, zajedno sa BozomŠarčevićem, oko pokretanja prvi listova, prviknjiga i prvi kalendara. Tu se priključuje BoškoVujić, veleposidnik iz Subotice, koji je svatiostrašan položaj Bunjevaca koji će se odnaroditi potpuno pomañarit i asimilovat, pa jeo svom trošku izdo „Zbirku poučni i mudri izreka”,koja je prvi put jednim novim pravopisomi prvi put na bunjevačkoj ikavici napisanaza potribe naroda.– Bunjevci su uz pomoć svoji velikana, advokatai škulovani ljudi Age Mamužića, LazeMamužića, ðene Dulića i Boze Šarčevića uspilida 1878. godine osnovat jednu kulturnuinstituciju Bunjevačku kasinu. Ona je imalapravila koja je sačinio Ago Mamužić, jedanškulovan čovik, odvitnik koji je radio za intereseBunjevaca. On je napravio pravila kojasu poslata Ministarstvu unutrašnji poslovaUgraske, meñutim, odbijeni su jel je u naslovupisalo Bunjevačka kasina.– Kazano njim je da pod tim nazivom nećemoći da se registruje ta institucija, jedino možko Pučka kasina, ili tako štogod. Kad je AgoMamužić otišo u Budimpeštu da to raščisti,BUNJEVAČKA TRADICIJA„PRELO” - KRUNABUNJEVAČKOG PRIPORODASve aktivnosti oko osnivanja Bunjevačke, odnosno Pučke kasine smatra se krunom bunjevačkog priporoda. Tako Veliko prelonije bilo samo nigovanje običaja već dio bunjevačkog nacionalnog buñenja i napridka u borbi za svoja prava, naročito jezika kojise tad nigdi zvanično nije mogo divanit. U tom cilju Kansina je bila misto di su se pokrećale novine, izdavale knjige, kalendari,osnivanje banaka, udruženjajel je policija zabranila prvo okupljanje zbogtog naziva, onda su oni ipak pristali da ga minjaju.Jel je bitno bilo da postoji jedna kulturnainstitucija Bunjevaca, i tad su Bunjevcisvatili da ako žele da imaju svoju rič digod,moraju osnovat udruženje. To je bio vrhunaconog što su Antunović i Šarčević počeli da rade,svativši da će doć do potpunog odroñenjaBunjevaca, jel su već 1859., 1860. i 1870 godine,kad je Ivan Antunović pismeno pozivoda se osnuje bunjevački list „Bunjevačko-šokačkenovine”, subotički intelektualci, Bunjevci,kazali, brate Ivo, ti si zakasnio, mismo se već potpuno pomañarili! Kad je dobiotaki odgovor, on je svatio da je jako loše stanje,al je ipak uspio da pokrene ovaj list 1870.godine. Upravo su ove novine bile početakbunjevačkog pripoproda.Mijo Mandić, je napiso pedestogodišnjicuPučke kasine, 1928. godine, di je navo da suse od osnivanja Kasine u njoj dešavale svenajvažnije stvari za Bunjevce. Znači, pokretanjelistova, kalendara, zemljodilski štedionica,banaka udruženja i svega što se tičeBunjevaca.Borba za jezik– U okviru Kasine se osniva i prva Bunjevačkastranka, 1878. godine. Ona uspiva daveć 1880. godine izañe sa svojim bunjevačkimkandidatom na parlamentarne izbore LazomMamužićom i on postaje bunjevački pridstavniku ugarskom saboru slideće 3 godine. Dakle,Lazo Mamužić sa svojom roñakom AgomMamužićom puno je u tom periodu doprinoda se ostvare sve te bunjevačke ideje na najboljimogući način, da Bunjevci konačno pokažui političku i svoju realnu snagu u gradudi su većina stanovnika bili Bunjevci, a da nijeimala prava.Oni se prvi, dakle, u okviru Pučke kasinezalažu za to da konačno bunjevački jezik uñeu škule, da se aktivira Zakon o narodnostima1868. koji postoji u toj državi, al se nesprovodi.– Tu stoji da se nastava u osnovnim škulamaizvodi na maternjem jeziku, što znači dase ona u salaškim i škulama i u Subotici, diživi pretežno bunjevačko stanovništvo, moraizvodit na bunjevačkom jeziku. Ta borba zapriznavanje bunjevačkog jezika, takoñe je poteklaiz Pučke kasine. Dakle, Kasina značipobidu bunjevačkog priporoda. A ona to sprovodiputom veliki narodni okupljanja, a prvo jebilo 1879. godine kad je održano prvo Velikobunjevačko prelo, kad je po nikim podacimabilo prisutno oko dvi iljade Bunjevaca u hotelu„Ka varoši Pešta”.Veliko prelo, poteklo je iz narodne tradicijeda se prela održavaju u zimskim misecimakad nema puno posla. Ljudi se skupe, odrasli,divojke, momci, da bi se prelo, vezlo, tkalo,da bi se veselilo.– Veliko narodno prelo se uvik održavalo2. februara, na Marindan, imendan svi Marija,Marina i muškaraca po imenu Marin.10Godina VI – januar 2010, broj 55

BUNJEVAČKA TRADICIJAAntunović i Šarčevićo KasiniIvan Antunović nije bio prisutankod otvaranja Pučke kasine zbogsvog slabog zdravlja, al je uputio pismopridsidniku ðeni Duliću, kome jeizmed ostalog napiso: „Od ove Kasinezavisi razvitak ne samo subotičkihnego i svih ostalih ugarskihBunjevaca. Ovoj Kasini triba postatognjištem bunjevačke narodne prosvite,ovom triba svi Bunjevci da dolazeda potpaljivaju tinjajući oganj narodnogbivstvovanja da ozeleni onošto je mrzlim nehajom opaljeno.”U svojm pismima Boza Šarčević oprvom Velikom prelu, upućenim AntonijuHadžiću, koja virno odslikavajustepen razvoja i saradnje dvabratska naroda, Bunjevaca i Srba, kaže:„Od kako je Subotice, toliko pukajoš niko nije video sakupljeno, sveobučeno, nakićeno, veselo i razdragano.Bilo je oko dve hiljade ljudi,braća Srbi svi su bili, i staro i mlado,od arstokratije i inteligencije bilo jepetoro-šestoro. Bunjevci su živi to jefakat. Ja i brat Ive Antunović smosvoje dovršili.“Bunjevci su svoja prela rado održavali, o tompostoji pisani tragovi čak i u mañarskim listovima.Al nije bilo dozvoljeno da se na bunjevačkomišta čuje zvanično u gradu, u senatu,skupštini, bilo di! Al ova struja okupljena okoPučke kasine upravo je tražila da se i u gradskojskupštini mož divanit na bunjevačkom,meñutim, dobili su strašnu osudu ostali članova.Pa čak i taj Lazo Mamužić, koji je kasnijebio gradonačelnik Subotice 18 godina, od1884. do 1902. godine, polako minja svoju politiku,a to znači da je on isto sprečavo bunjevačkina sidnicama gradskog senata. Prvo suga zvali „care, Lazo”, po caru Lazaru zbogsvoje velike popularnosti u parlamentu, al poštoje počo da izostavlja Bunjevce u tom smisluda se moraju priklonit mañarskloj većini, ondaje dobio epitete izdajnika. U velikoj miribaš zbog tog kasnije, na izborima 1901. godine,on neće proć ko gradonačelnik.Posli održavanja prvog Velikog prela nastavljase aktivnost Pučke kasine. I tu se, kakokaže Nevenka Bašić Palković, pojavljuju dvavažna čovika koji će doprinet bunjevačkompriporodu. To su Mijo Mandić, učitelj, i PajoKujundžić, svećenik, koji su apsolutno nastrani bunjevštine. Mijo Mandić 1892. godine,srićom, prilazi u Subotici za učitelja i svojimdaljim velikim angažovanjom doprinosiborbi Bunjevaca za dobijanje veći prava.– U „Nevenu”, koji je list sa najdužom tradicijom,donose se visti o bunjevačkom prelu.Isto tako i „Subotičke novine” koje su od1893. izlazile samo 5 godina, objavljuju programprela, ko su svečane zvanice, koliko sedobrotvorni priloga dalo, a on se upotrebljavona dobrobit Bunjevaca, finansirali su se čak isiromašni ñaci, a objavljivani su i izvištaji saprela. Ulaznice su se prodavale po ciloj Vojvodini,sa namirom da se i drugi narodi uključeu prelo, da bi došli i ti ugledni gosti i dali svojdobrovoljni prilog, o čemu pišu tadašnji listovi.– Naveden je podatak da su sve divojke naprelu bile u bunjevačkoj narodnoj nošnji odsvile, da se pokaže lipota i bogatstvo bunjevačkognaroda koji nije niki tamo sa salašasamo, paor, neg ima i svoje grañane. Prelo seodržavalo u najvećem svečanom prostoru, saliNarodnog pozorišta, sada već srušenog, a izgrañenog1854. godine. Sala je bila opremljenaza balove, al su se u njoj mogle i igrat pozorišnepridstave. Izvištaji kazuju kako su neprikidnoprid hotel dolazili fijakeri sa zdravodotiranim divojkama i ljudima. Uvik su natom prelu bili gosti članovi Srpske zajednice izSubotice i Vojvodine. To je bilo jako značajnojel su se isticale ideje slovinstva i jugoslovinstva.Od 1850. godine ispoljavaju se te južnoslovinskeideje okupljanja svi južni Slovena usmislu borbe za veća prava u okviru austrougarskemonarhije.Svako prelo jedna pismaU programu prela navoñeni su poimenceSrbi koji su dolazili, koliko su novca dali, inavodi se podatak da su u svojim kulturnoumitničkim programima kad su kasnije Srbiodržavali svoja okupljanja u Subotici, nazvanimbesedama, nastupale bunjevačke divojke.Zna se da su prvi bunjevački kalendaridobijali podršku od Srba, pa je tako kneževskinamisnik Jovan Garašanin dobio zaduženjeda bunjevačke kalendare finansijskipotpomogne. On je dao 20 dukata ðorñuPopoviću Daničaru, srpskom književnikukoji je uradio ta prva dva bunjevačka kalendaraza 1868. i 1869. godinu. Boza Šarčeviću svojim tekstovima govori da je i on išo ipregovaro sa srpskim vlastima zato što je ion tražio da se Bunjecima pomogne da se neodnarode i ne potpadnu pod mañarski uticaj.Jel Ištvan Ivanji u svojoj istoriji izdatoj 1892.godine konstatuje da su Bunjevci zdravodobri mañarski grañani koji privataju sve odlukevlasti, ne bune se, imaju svoje običaje, alse često izjašnjavaju ko Mañari, čak i kad neznaju mañarski jezik.– Zbog svega tog Bunjevci su u ovom vikutražili da 2. februara, na Marindan, bude njevnacionalni praznik, ko spomin na prvo prelokoje nije bilo samo obično prelo il samo nigovanjeobičaja, neg je to bio dio bunjevačkognacionalnog priporoda. Od onda ipak krećeniki napridak za Bunjevce, sve je više listova,kalendara, kreće se ka tom da se i jezik prizna,odnosno ta Bunjevačka škulska zadruga.Zaktiv Zadruge je Pajo Kujundžić 1896. godineprido u Budimpeštu, a odobrenje je stiglotek 1918. godine, neposridno prid raspad Austrougarske.Sve dotle se pokušavalo suzbitokupljanje Zadruge, a i Pajo Kujundžić je umeñuvrimenu 1915. godine umro.Ugarske vlasti nisu dozvoljavale ni drugonarodno okupljanje takozvanog Kola bunjevačkemladeži. Prvo okupljanje je bilo 1896.godine, a mañarska vlast je sve uradila da tone dobije dužu tradiciju, da se ne održavasvake godine ko što je uspilo Veliko prelo.– Za svako Veliko prelo ispivana je posebnapisma, ja bi je nazvala pisma budnica. To jebila preljska pisma, al nije bila u smislu nigovanjaobičaja vezani za prela ko kod drugi naroda,neg je uvik sadržavala poziv Bunjevcimaza okupljanja, na akciju, na očuvanje svogimena, prava, škula, jezika. Pisali su ji i škulovanii neškulovani pisnici, narodni pisnici isvećenici koji su bili na strani bunjevačkognaroda. Prva je bila „Kolo igra, tamburicasvira”, koja se i danas piva, a napiso je NikolaKujundžić , svećenik, iz prodice svećenika Kujundžića,Pajo, Nikola, pa čak i Ilija, puno sudoprineli napridku bunjevačkog naroda.U „Subotičkim novinama” iz 1897. godineje ostalo zabiluženo da je pisma „Kolo igratamburica svira” za kratko vrime „poplavilabunjevački region, nema kutka di se nijeorila i di nije odjeknio njen čuveni refren„Nek se gori a i doli znade da Bunjevac dušune izdade”. Pisma je stigla i do hegemonističkoreakcionarni krugova koji su tražili dase ona ko nepatriotski glasovi ugase, što,dabome, nije uspilo.”B. E.Godina VI – januar 2010, broj 5511

IZ STARI KNJIGA„BAJMAČKOBUNJEVAČKO VELIKO PRELO”Ima li Bunjevac na svitu, koji nebi znao štoje „prelo”? – Ali za sada mili čitaoče napridizjavljujem; da ne od onoga prela hoću pisati,kad majka udatu kćerku, ili bratja svoje MileSestrice na prelo pozovu, te po dva, - po tri, -a kad-kad gdigod i po nedilju danah u razgovorulakrdiji, jiću i pitću provedu, ričom svaštase čini, samo se ne prede. – Ali ipak ovakoveskupštine u poklade „prelom” se nazivaju.Kako sam gore spomenuo, ja ne od ovogprela nego od onoga velikog bajmačkog bunjevačkogprela hoću ništa pisati (sa dopuštenjemnašeg Štovanog Urednika: „Nevena”.)Što no bajmačka „Pučka Čitaonica” svake godineobdržaje.Čim je tri kralja prošlo, već se je razpitivalo:hoćel bit? – kad će bit? – gdi će bit?Ta šta za Boga?Eto gle! Ko da i nezna, prelo, da šta?Kako nebi bilo! Bit će bome, i to sičnja 27-og u velikoj dvorani „Gostione Lichtneckert.”Došavši davno čekajni dan, prid večer oko7 satih već vidjalo se kako mladež tabana kLichtneckertu na prelo, u 8 satih već toliko sesakupilo „sve u dubak stoji,” (kao što mojamajka reče.)Približajmo se malko. – Sada se čuje kakotamburaši žice udešavaju, - na jedanput gromovnozasviraše „Hunjady induló” i sa ovimse prelo, započelo, posle toga veliko kolo.Bože moj! Milina je bila gledati, gdi noblizu 150 divojakah (sve pod vincom) momakah(u sviuh perlica za šeširom ovima jeod odbora (rendezöség) dopuštano bilo podšeširom igrati) mladah i mladoženjah u kolo(Održano 1884. god. sičnja 27-og)pohvatalo, te uz tamburice presti započeli. –Ovo kolo igralo se jedan čitav sat.Zatim po razporedu (tánczrend) do odmora(szűnóra) madžarac, ketuša, ćira i opetmadžarac za čim se jedan sat odmor držao,ako je moguće se odmorom nazivat onaj posaošto je za ovaj jedan sat radilo. – Taj posaobio: motanje one predje i potke što se je dosada uz tamburice oprelo, ali ne na rašak i umotovila, - nego u stomak, - i to mogu reći: daje hvale vridna Lichtneckertova stanarica kojaje sa tečnim jilom, - a domaćin pako (Lichtneckert)sa šiljercem i bilim vinom, kao i finimpivom, u svačem svakog lipo izdovoljili(bivši i na masti kolačićah kao i na svakomprelu.)Posle odmora još sa većim i boljim veseljempočelo se igrati što je trajalo lipo do zore6 satih.Oh! Oh! Malo da se nezaboravi naši krasoticahkoje su nam prelo dičile i kolo uzvisivale.U lipo me vincu što onde bivši vidilismo, Marišku i Ilku Vrábelyovu, Mathiju i LucuBudanovich, Rozu Pertich, Mariu Ivankovichitd. Sve su lipe bile.„Čitaonica” osim svega troška 36 frtih čistogdohodka jest dobila.U onoj miloj nadi, da će naši dragi bunjevcihi u dojduća vrimena za njihovo lipo veseljei u korist „Čitaonice” „Odbor” prela u svačempodpomagati.U Bajmoku god. 1884-te veljače 3.Virni priateljučitelj, Mihoil FehérPRVA PISMA(Pivana prviput na prvomvelikom prelu 1879.)Kolo igra, tamburica svira,Pisma ječi, ne da noći mira;Svud se čuje, svud se šorom znade,Da Bunjevac dušu ne izdade.Veseli se – svaki mu se divi:Nek se znade, da Bunjevac živi!Nije majka rodila sinaka,Ko što j’ sinak divnih Bunjevaka;Nit će majka roditi junaka,Ko Bunjevca, taka veseljaka;Kolo vodi – svaki mu se divi: -Nek se znade, da Bunjevac živi!Ni divojke ne biše u nane,Ko što j’ ćerka bunjevačke grane;Svilu nosi, a zlatom se krasi,Crne oči, crni su joj vlasi;Kolo igra – svaki joj se divi: -Nek se znade, da Bunjevac živi!Ori pismo, tambur tamburice,Nek se čuju daleko ti žice;Nek se gori, a i doli znade,Da Bunjevac dušu ne izdade;„Prelo” kupi: nek se svaki divi,Nek se znade, da Bunjevac živi!Nikola KujundžićPodvikuje bunjevačka Vila,Iz oblaka razastrla krila:Oj Bunjevče probudi se sada,Starešino subotičkog grada!PISMA KASINSKA(Pivana prviput pri otvoru Pučke Kasine 1878.)Da ne znadu još ni da ga ima:Jer ja hoću da ga svaki štima!Ne zovemo samo bogataše,Već i manje stanovnike naše.Zove tebe društvo od Kasine:„Oj Bunjevče, subatički sine,Ako bude u nas sloga taka,Bunjevačka bit će snaga jaka!”Kad ti vidiš cimer od Kasine:Der proslavi bunjevačko ime;I pohiti da s upišeš tamo,Tebe zovu braća već ovamo.Nemoj brate ti oklivat tako,Već zapiši tvoje ime vako:„Ja sam sinak subotičkog grada,Neću više da moj narod strada!”I držimo se skupa sloge tvrde,Ne dajmo se da nas drugi grde.Nejma više tu kod nas partaje,Ko je počo i onaj se kaje.Već Bunjevače hodi vamo pobro,Pa ćeš vidit da će biti dobro:U kasinu upiši se sada,Da i tvoje dično ime vlada!I dodjite i vi gospodari,Kojigodir za Bunjevce mari;A kojigod Bunjevce ostavi,Ti prokletstvo na njega postavi.Ter im reci: da su izrodice,Bunjevačkog roda izdajice;Bunjevac Bunjevca koj pokudiBog mu dao odmah da po..di.12Godina VI – januar 2010, broj 55

IZ PROŠLI VRIMENASama rič „prelo”, ne označava samo zabavu,rič je virovatno postala od riči-glagola„presti”. Daklem, označavala je odreñenuradnju. To je bio u svom izvornomznačenju sastanak ženske čeljadi na kojemse pivalo, veselilo, radilo. Prelo se, šlingalo,pa čak i tkalo. Izminjivale su vridne bunjevačkežene iskustva u ručnom radu i prinosilesvoje znanje na mlañe, snaje, unukei mlañu žensku rodbinu. Znalo se koja jenajvištija u odreñenom poslu, pa su se kodnje i skupljale. To su bila takozvana radnaprela.Prela su trajala po cili dan, pa se „prelilo”i više dana. Sa prela se tribalo ponetniko stečeno znanje i iskustvo. Tu su se ženskačeljad izdivanila i pomalo koga izogovarala.Na prelima su se formirale i društvenenorme, šta je dobro, a šta nije, šta jekorisno, a šta nije, i tako dalje.Na takim prelima se obično pripravljalai rana, al nikad priviše.Taka radna prela bila su najčešće u kući- salašu, tamo di je bilo divojaka s namiromda što više uñu u tajne ručnog rada, i da sešto bolje spreme za udaju. Na taka prelaznali su i momci doć, pa su se ta prelaobično završavala sa igrankom nuz kakoggajdaša, el armonikaša.Porodična prela su se održavala u svakojbunjevačkoj kući, ako nije bila u žalosti elkakim drugim nevoljama. Prela su se održavalai u nediljama korizme, al brez muzikei igranke, sve do Velike nedilje.Za porodična prela su bile izvršene nikepridradnje. Odreñivo se datum prela, običnoimendan jednog od ukućana. Taka prelasu bila poznata kod porodice Firanj naBezdanskom putu. Uvik su se održavala naSv. Antuna, što je bio i imendan domaćina.Pridveče je pristizala rodbina s one straneSombora, iz Gradine, Krnajskog puta, ispodkanala itd. Gosti su stizali zapregomel soncama, već kako je vrime bilo. Izvlačilisu se iz veliki opaklija i oma žurili uvruće sobe da ne ozebu. Konji su se isprezali,a domaćin ji je oma odvo u košarukoju je unaprid pripravio da za svako kljusebudne mista. Prvo se izdivanili, izminjivanisu pozdravi, otvarani bućuri, minjalose ruvo. Da bi gostima bilo komotnije uvikse jedna soba ispraznila, astali postavljeniu obliku slova U, sridina je uvik bila slobodna,da reduše lakše mogu posluživat, alda ima mista i za igranku. Za astalom uOsvrt na Somborska bunjevačka prela prošli vrimenaSOMBORSKO BUNJEVAČKO PRELOU Somboru se javna prela počimaju održavat, tek digod oko 1922. godine kad je osnovano „Bunjevačko kolo”.pročelju uvik je sidio domaćin. On je ljubaznosa svakim gostom divanio, pito zazdravlje, interesovo se za one koji su ostalikod kuće i koje će pozdravit kad se prelobude razilazilo, a to će bit sutradan okopodne.Za astalom su sidili, s jedne strane muškačeljad, a s druge žene, vodili su se razgovorio dici, zdravlju, stanju kod kuće, ko ješta kupio, el ako je ko kupio koje jutrozemlje, što je za svaku kuću bio veliki ekonomskiuspih. Vrlo brzo posli obilne večere,pletenog kolača, šunke pečene u tistu,pa pečene divenice, kisele čorbe od svinjskirebara, zalivene paradičkom, do svakakogdunca; od višanja, krušaka do kolačićas pekmezom.Obično su onda muška čeljad vadilikarte i počimali se kartat. To je trajalo svedok se malo glasnije nije počelo svirat i pivat.Onda je počela igranka, prvo se sviraloBunjevačko kolo, kolo na dvi strane, logovac,momačko kolo kukunješće, pa čardaši itako redom. Taka prela su se održavala i uokolini Subotice, Bajmoka, Lemeša i drugimista, samo što je u selima bilo lakše doćdo domaćina, nisu tribale ni sonice ni kola,neg se išlo pišice.Moramo spominit još jedno porodičnoprelo koje je opisala u svom pismu 1. marta2001. gidine, pokojna profesorica MarijaKalčan.Citiramo: - „Jednom je moj otac Ivan,učitelj u Gradini bio na prelu kod Sirotanoviu nedilju. Prid zoru se pravila kiselačorba, a moj otac je tražio svoj kaput daiñe kući, kad se pojavi majka Anča Sirotanovai kaže mom ocu: - „Nemojte Vigospodine ić kući, ja sam poslala slugu dakaže da škule neće bit u ponediljak!” - Nato će moj otac: - „Ju kako ste Vi to majkosmili uradit, pa ja zbog tog možem bitkažnjen?” - „Ta iñte gospodine, pa nijedanod ti ñaka neće bit advokat!” - I nije bio.Na prela su se pozivali i učitelji. Prvisvicki rat je sigurno uno stra, nemir i nespokojstvou bunjevačke porodice, pa se ikod ostali koji su živili na ovim prostorima,kad su njevi najmiliji morali popunjavatPoćorekove regimente na Drini, el oni kojisu poslani u daleku Galiciju.Bog je spasio taj svit od prvog svitskograta, al se puno tog prominilo. Brez obzirana sve ratove, stradanja i nevolje, svit i dalježivi. Čuva svoje običaje, daje samopouzdanjei oporavlja se. Ne zaboravlja, al sepočima veselit, radovat i duovno oporavljatzafaljujuć dobrim dilom, crkvi i svojimduovnicima.Javna prela koja su veća od prithodnoopisani, održavaju se na javnim mistima iu tom su Bunjevci u Subotici pridnjačili.Bunjevačko veliko prelo prvi put je održano1879. godine i to je bila svojevrsnasmotra lipi nošnji, lipog svita, lipe pismeigre i dostojanstva. Na prelima su sviralinajbolji tamburaši. Tako je nastala najpoznatijabunjevačka pisma „Kolo igra tamburicasvira” autora Nikole Kujundžića. USomboru se javna prela kasnije počimajuodržavat, tek digod oko 1922. godine kadje Antun Tonika Bošnjak sa prijateljima osnovo„Bunjevačko kolo”.Kako je sve više rasla ekonomska moćBunjevaca i prela su postajala bogatija. Oblačilasu se nova ruva, naročito Bunjevkekoje su se za prela ponavljale, oblačile suse u maštovite svile, kadife, brokat .Prvobitne prostorije „Bunjevačkog kola”bile su u prizemnoj kući u Pariskom sokaku.Kako su prela postajala sve veća iprostorije su postajale sve tišnje, pa se prišlou današnji hotel „Inter Nacion”, bivšihotel „Sloboda”. Kažu da su se i sobe iznajmljivaleda bi se cure imale di prisvuć utoku prela i po nikolko puti. Nemož se kastda su to bile modne revije, jel se kod Bunjevacamoda nije minjala, neg je tribalopokazat svoje bogatstvo i prestiž.Na tim prelima svirali su uvik najboljitamburaši. Pa ako je Subočane zabavljo orkestarTumbas Pere - Haje, Somborce jezabavljo orkestar Cicvarića.Koliko su prela bila mista okupljanja izabave, sve to se iz sićanja pojedinaca zaključuje,da su na prelima bile zastupljenei po tri generacije. Trpeza nije bila obilata.Nuz piće su se vodili razgovori posmatralise poznati i nepoznati, komentarisali se, gledalose ko je došo iz Subatice, Bajmaka,Tavankuta, Bača, Plavne i drugi mista.Drugi svitski rat je prikinio Bunjevačkaprela. Posli rata su se pod prominjenimokolnostima i dalje održavala prela. Umnogom se minjali sadržaji, pa su prelapostala promocija estrade i estradni umitnika,susreti folklorni ansambala i njevinastupa. Svit se minja pa se i prela minjajual kaka su taka su. - Prela su!Ružica ParčetićGodina VI – januar 2010, broj 5513

SVECISVECI KOJI SE SPOMINJEMONa svr godine, 31. decembra je Silvesterpapa, što su naši stari kazli - „Silvesterpapa godinu zaklapa”. Čerez tog suse po crkvama služile svete mise zafalnice,di je velečasni pročito koliko se utoj godini dice krstilo, koliko se parovavinčalo, koliko je čeljadi umrlo i kolikosu godina živili. Na te mise je išlo tuštasvita da se zafale Bogu za sve što su utoj godini od Boga primili.Kadgod se više dice rodilo neg što jeumiralo, a danas više umre nek što se rodi.Tako pomalo nestajemo, a i nas Bunjevacaje manje nek kadgod na oviprostorima. Kad se doñe iz crkve bila jesvečana večera. U kadgodašnje vrime nisuse pravile igranke i doček Nove godineko danas, ostajalo se svaki kodsvoje kuće. Stariji su kazali, sad se završavai zlo i dobro u staroj godini.Prvog januara je nova godina, mladolito, a kadgod se kazalo mali Božić. Ujtruse išlo u crkvu na misu, a u podne jebila svečana užna, jedni drugima su čestitaliNovu godinu. Išlo se u rodbinu, elu komšiluk, čestitat Novu godinu i dapožele jedni drugima zdravlje i sriću uNovoj godini. I mladi su se skupljali uvečejedni kod drugi da se malo zabavenuz divan i šalu, al brez muzike i igranke.Drugog januara se grana razkitila i iznela.Dica su podilila salonski šećer, ažito se podavalo piležu. Tako su prošli božićnisveci.Petog januara se svetila voda u crkvi,pa su čeljad išla na vodokršće. U svakojkući i salašu bilo je svete vode, od kojese pomalo livalo u svetnjače koje su visilena zidu, a mame kad su dicu uligale, napravilisu njim križ na čelo sa svetom vodom.Sićam se kadgod u mojem ditinjstvu,komšije su pripovidale. - Kad su svipozaspavali, a bilo i je pet odrasli i jednodite, štogod je zalupalo i zašuškalo u sobii svi su se probudili. Dok domaćinnije napipo šibice da upali lampaš, čulisu glas: - „Evo prošla je godina dana odkako u svetnjači nemate svete vode”. Svese smirilo. Kad su upalili lampaš nikognisu vidili, niko nije mogo uć, jel je sobabila zaključana.Šestog januara je Bogojavljenje. Tu sezavršava adventsko vrime i mogle se pravitigranke i veselja sa svirkom, pa i svatovi.Cure su dobivale novo ruvo i bilesvilene marame, pa su tako svečano obučeneišle u crkvu, pa na korzo.Na ovaj dan se spominjemo Tri kralja.Kad se Isus rodio u Betlehemu, učeniljudi, mudraci, koji su proučavali zvizde,vidili su da se na istoku pojavila čudnazvizda, pa su nji trojica Gašpar, Melhiori Baltazar s Dalekog istoka krenili u Judejudi je vlado kralj Herod. Oni su seraspitivali di je novoroñeni kralj židovski.Oni su vidili njegovu zvizdu, pa sukrenili da mu se poklone. Kad je Herodto čuvo zdravo se uznemirio, jel se poplašioda neće on više bit kralj, pa jekazo mudracima: „Ako ga neñete javitemi di je da mu se i ja iñem poklonit”.Zvizda je mudrace dovela u Betlehem izaustavila se više štalice di se Isus rodio.Mudraci su mu se poklonili i dali mudarove, zlato, tamjan i smirnu. U snu subili upućeni da se ne vraćaje istim putomu svoju zemlju. Kad je Herod vidioda su ga mudraci privarili, zdravo se rasrdio,pa je poslo vojnike u Betlehem iokolinu da poubijaje svu mušku dicu oddvi godine, pa naniže, jel je mislio da ćetako ubit i Isusa, al se privarijo. Anño jeu snu kazo svetom Josipu da uzme Marijui Isusa, pa da biže u Egipat.Dvadeset petog januara slavimo obraćenjesvetog Pavla. On je u početku progoniokršćane, al je na putu u Damaskdoživio viñenje. Odjedared ga obasjalasvitlost s neba, on se poplašijo i pavo skonja i čuvo glas: - „Pavle zašto me progoniš”.Kad je usto sa zemlje nije ništavidio. Odveli su ga u Damask. Tri dananije vidio i ništa nije ijo, onda se priobratioi počo propovidat evanñelje. Prozvalisu ga apostolom. Posli je bio progonjeni zatvaran. Proglasili su ga svecom,a napiso je i više poslanica.A. V. K.SITNI KOLAČIKadgod kad su naši stari živili na salašimadaleko od grada, a nije ni bilo kodanas, da se mož kupit više fela keksova,kolača i zamrznutog tista, naše domaćicesu same pravile i pekle kojekaki sitne kolačekoji mogu i duže ostat. Da se imaako iznenada doñu gosti, jel kako će dicakoja su uvik lipo dočekana biti i počašćenaslatkim el slanim kolačima. Pekli suod onog čega je uvik bilo u svakoj kući.Ovo su recepti za kolače koje moždar višeniko ni ne peče.PIJANICETriba 15 deka sala zakuvat sa 15 dekabrašna i iznet na ladno. Da se zakuvamekano tisto triba 3 žumanjceta, 3 decivina, malo soli, brašna koliko triba. Malorazvit pa metnit priko njeg, tisto sa salomprimotat pa iznet na ladno. Tako ponovit3 puta. Tisto razvit debljine jednogprsta, isić na kocke i odozgor namazatjajetom i peć. Ovi kolači toliko narastuda se sve iskrive, zato se i zovu pijanice.PUSEDLATriba 3 bilanceta mutit sa 25 deka šećera,koji se dodaje po malo. Kad se upolakumuti, iscidit sok od jednog limuna.Kad bidne tvrd snig, meće se po malokašičicom u tepciju koja je namazanamašćom i posuta brašnom. Više ji tribasušit nek peć, moraju ostat čiste bile.14 Godina VI – januar 2010, broj 55

OBIČAJIJanuar je najladniji misec ugodini, a kadgod je i sniga bilotušta, pa sve miruje, ništane raste i zemlja odmara. Toje bilo vrime disnotora, da semeso mož dobro oladit. Disnotorse mogo pravit svakidan osim petka, jel kadgod sunaši stari petkom postili. Di jebilo više čeljadi tamo se i svinjaviše klalo, da bidne slanine,šunke i masti za cilu godinu.Udate ćeri dolazile su nadisnotor još uveče. Ako su živilidaleko dolazili bi na koli,el soncama, dobro umotani uopaklije, a domaćini su dobrougrijali paorske peći da bidnusobe vruće kad se svi skupe,ćeri zetovi i dica. Sinovi i snajesu obično živili u kući. Svisu bili veseli, a najvećma dicakoja su se veselo sigrala.Muškarci su odigrali kojupartiju filka el duraka, a ženesu načistile luka, crnog i bilog,da je gotovo kad zatriba.Ujtru su svi poustajali još zamraka, pa su se svi latili posla.Jedni su iz kamare ključomnačupali lipe suve slame, jedannavijak, s čim će se palitsvinji. Drugi su propalili vatruu katlanku da se grije voda ukotlu. Čim svane zaklali suranjenika, popili po čašicu rakijei palili sa slamom, a dicasu trčali okolo i žackali se svatrom. Čim jednog opale,VRIME DISNOTORAjedni su ga prali mlakomvodom, a drugi palili drugo.Kad se opere, raspravljali suga, prvo se izvade šunke i sveredom, pa se to mećalo na velikeastale da se ladi. Slaninakoja će se ostavit oblikuje se,pa dok je još vruća, natrlja sesitno isickanim bilim lukom,pa je tako mrišila na bili lukcile godine. Kad se criva izvade,žene su razdvojile tankaod debeli, poskidali masnoću iprale ji, dogod voda ne bidnečista, a tanka su se strugalakašikom. Domaćica je nasiklamesa i džigerice, pa nastavilapaprikaš da se kuva u velikulabošku, pa kad se skuva, bioje običaj da se najbližim komšijamaodnese malo paprikaša.Oko podne je užna gotova,pa svi ostave poso i sidnuužnat, a posli užne radi svakisvoj poso. Meso za krvavicese dobro obarilo u kotlu, pakad se izvadi, u koto se metnemast da se topi. Domaćica ispečefanaka, pa svi uzmu kojivruć fanak. Jedni nadivaje divenice,drugi krvavice i švarklin,nasole šunke i slaninu,procide žmare i tako se posoprivede kraju. Uveče je biladisnotorska večera otprilikeuvik jednaka. Svinjska cakompakčorba, pečena divenica,krvavica i meso, i to se tako utepciji iznese na astal, a nuzto i kiseli krastavci i paprika.Posli večere je bilo veselo, domaćinisu bili srićni što se svetako lipo poradilo. Ima di su ipretelji dolazili na večeru i joškaki pozvani gosti. Di je bilocura el momaka, tamo jedruštvo dolazilo posli večere,pa još ako se našo kaki svirac,onda se igralo, pivalo i veselilo.Društvo je bilo počašćenofankima i vinom. Svi subili veseli, a stariji koji su voliliigrat, igrali su s mladima idica su tako počimali učitigrat, pa koji su volili ti su lakoi brzo naučili. Kadgod nijebilo folklorni društava ko danasdi dica mogu učit igrat.Eto, to su bile zimske radostii veselja koja su bila vezanaza život Bunjevaca nasalašima u zimskim misecimakad se nije ništa radilo na njivama.I oni parovi koji nisuimali dice i oni su na disnotorpozvali mlade i najbliže komšijeda se zajedno provesele.O tom se dugo pripovidalokako je bilo lipo i veselo ičekali drugu zimu. A sad jesve drugačije, svinje kolju kadko stigne, i liti, pa pomeću uzamrzivače, a to više i nijeonaj pravi disnotor ni običajikadgodašnji.A. V. K.DISNOTORSKIPAPRIKAŠUvik se pripravljo za večeru, kad sesvrši skoro sav poso oko disnotora.Pripravlja se tako što se prvo crni lukočisti i sitno isicka, pa prži na malo friškemasti, da luk porumeni. U isprženiluk se metne friškog mesa sa kostima,nikoliko komadića mesnate slaninice odpotrbušine, na to sve se metne mlivenecrvene paprike i dolije se vode da pokrijemeso, mož se dodat i nikoliko komadićadžigerice, već ko šta voli, osoli se i kuvaGodina VI – januar 2010, broj 55poklopljeno na laganoj vatri2-3 sata. Kad je meso skoroskuvano, dodaje se očišćen ina kriške isičen krumpir, svese ponovo poklopi i kuvadok krumpir ne omekša.Nuz paprikaš se služi kisokupus, kiseli krastavci el paprika,a posli dobro doñe ičaša vina.Potribno je:– friškog mesa sa kostima,malo mesnate slaninice odpotrbušine, džigarice, malofriške masti, crnog luka, soli, crvene mlivenepaprike, krumpira, a sve u količinamaprema broju čeljadi koja će bit navečeri.15

DEŠAVANJANacionalni savit podilio poklone ñacimakoji uče bunjevačkiPOKLONI ZA 170 ðAKANacionalni savit bunjevačkenacionalne manjine je iove škulske godine odvojionovaca za kupovinu božićno-novogodišnjipaketića zañake, nji oko 170, koji uče izbornipredmet Bunjevački govorsa elementima nacionalnekulture. Ko i lani, planiranaje zajednička priredbasvi škula di se uči ovaj predmet,di bi se podilili i pokloni.Meñutim, zbog meksičkegripe Ministarstvo za prosvitui sport je donelo odluku oznatno ranijem početku raspusta,pa i izbegavanje velikiokupljanja u škulama. Takoje i ova priredba otkazana, araspust je počo 19. decembra.Meñutim, učenici OŠ„ðuro Salaj” su zbog velikogtruda uloženog u pripremusvog dila zajedničkog programa,ipak organizovali priredbu18. decembra. Njima su sepriključili ñaci, učiteljice iučitelji iz drugi niži razredasa svojim tačkama.Velika radost zbog božićno-novogodišnjepriredbe vidilase po velikim aplauzimañaka, raspoloženju i burnimreagovanjima, pogotovo naDida Mraza koji je na kraju„svratio u škulu jel je čuo pismui graju”. U publiki su bilasva dica niži razreda ove škule,a program je bio na srpskom,madžarskom i na bunjevačkomjeziku.B. E.Marija Horvat održala književno veče u MZ „Kelebija”PISMICE I USPOMINE SPUTOVANJANa poziv Mesne zajednice„Kelebija”, 29. decembraMarija Horvat, penzionerkakoja se bavi pisanjom poezije,fotografisanjom, al i pisanjomza novine, imala jesvoje književno veče. Tribaistać da je novinu u njezinimknjiževnim večerima, a moždai najzanimljiviji dio oveizuzetno uspišne večeri pridstavljalosićanja sa putovanja,a obašla je skoro ciluEvropu i manji dio Afrike.Od svakog putovanja izvuklaje niko svoje viñenje i doživaljavanjepripoznatljivi lipotanikog grada, i uz duoviteopaske ispripovidala positiocima.Tu je zaista nagrañenavelikim aplauzom.Marija Horvat se pridstavilasa svoje dvi zbirke poezije,„Leptirice” i „Ljubavilutalice”, a na video bimuprikazan je i dilić njezine najnovijeknjige, zapravo monografije„Promaja u pendžerimavrimena”. Iz njezineprve zbirke za dicu „Leptirica”pismice su recitovale ,kako ona voli da kaže, njezinemale drugarice, divojčiceosnovno-škulskog uzrasta.Posebno dobro, publika jeprimila tamburaški orkestar„Sledbenici Pere Tumbas Haje”sa solistkinjom TamaromBabić, koji su Marijine pisme,slike i pripovitku napravilijoš atraktivnijima.MZ „Kelebija” je u svečanoukrašenoj sali zbog božićnii novogodišnji praznika,goste lipo dočekivala i ugostilakolačima i pićom. Inače„Kelebija” stiče tradiciju uovakim okupljanjima, prireñujućprograme za pripadnikesvi nacionalni zajednicakoje žive na njezinoj teritoriji.B. E.16 Godina VI – januar 2010, broj 55

KONKURSRepublika Srbija – Autonomna Pokrajina VojvodinaPOKRAJINSKI SEKRETARIJATZA PROPISE, UPRAVU I NACIONALNE MANJINETel.: +381 21 487 4213, 421 444Faks: +381 21 557 074Broj: 101-90-00002/2010-01Dana: 05.01.2010.godineNa osnovu člana 3. Odluke o dodeli budžetskih sredstava Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjineza dotacije organizacijama etničkih zajednica, Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine raspisujeK O N K U R Sza dotacije organizacijama etničkih zajednica u Autonomnoj Pokrajini VojvodiniKonkurs se raspisuje za sufinansiranje redovne delatnosti, projekata i organizovanje manifestacija, kao i nabavke opreme i investicionaulaganja organizacija etničkih zajednica sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine u 2010. godini.II. USLOVI KONKURSARok za podnošenje prijava je 15. februar 2010. godine.• Na konkurs se mogu prijaviti isključivo registrovana pravna lica – organizacije i udruženja pripadnika etničkih zajednica sasedištem na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, čija se delatnost zasniva na očuvanju i negovanju nacionalnog i kulturnogidentiteta ili čija se delatnost zasniva na očuvanju i unapreñenju meñunacionalne tolerancije.• Na Konkurs se ne mogu prijavljivati direktni i indirektni budžetski korisnici.• Neće se uzimati u razmatranje neblagovremene i nepotpune ili nepravilno popunjene prijave, prijave koje nisu podnete odstrane ovlašćenih lica, kao ni prijave koje nisu predmet Konkursa.• Neće se uzimati u razmatranje prijave od strane aplikanata kojima su dodeljena sredstva po osnovu prethodnih konkursaSekretarijata, a nisu izmirili preuzete obaveze po tim konkursima ili nisu blagovremeno, a do isteka roka za prijavu po ovomkonkursu, zatražili od Sekretarijata produženje roka za realizaciju sredstava dobijenih po osnovu ranijih konkursa Sekretarijata.• Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine zadržava pravo da od podnosioca prijave po potrebi zatražidodatnu dokumentaciju i informacije ili izañe na lice mesta, odnosno da za dodelu sredstava odredi ispunjenje dodatnih uslova;• Sekretarijat nije obavezan da obrazloži svoje odluke;• Protiv ovih diskrecionih odluka Sekretarijata ne može se uložiti pravni lek;• Prijave i priložena dokumentacija se podnosiocima ne vraćaju.III. NAČIN APLICIRANJA•Prijave se podnose u dva primerka, sa dve izjave overene i potpisane od strane ovlašćenog lica podnosioca prijave, isključivona konkursnim obrascima Sekretarijata. Kompletna konkursna dokumentacija sa uputstvima i pravilima može se preuzeti odponedeljka 04. januara 2010. godine u prostorijama Sekretarijata ili na web adresi www.puma.vojvodina.gov.rs• Uz prijavu se obavezno podnosi :1. Zvaničan dokaz o registraciji organizacije;2. Potvrda o poreskom identifikacionom broju;3. Zvaničan dokaz o otvorenom računu u banci.• Prijave na konkurs se podnose na srpskom jeziku ili na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u AutonomnojPokrajini Vojvodini;• Prijave se podnose lično, predajom pisarnici pokrajinskih organa uprave u Novom Sadu (zgrada Izvršnog veća APV) ili seupućuju poštom na adresu:Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine21000 Novi Sad Bulevar Mihaila Pupina 16.ZA KONKURSRezultati konkursa se objavljuju na zvaničnoj web adresi Sekretarijata.Pokrajinski sekretar Dr. Korhecz Tamás (dr Tamaš Korhec)Godina VI – januar 2010, broj 5517

UMETNOST I LJUDIdima redom. Zapisat sve, pa i onošto se čini ko manje važno el detalj.Dragan je kompletno pripravljenza ovogodišnju smotru, a ikolege iz veteranskog sastavauveliko rade samo na dotirivanjusvoji uloga, jel kako kaže, sve jespremno. Ostala je tajna koje ćeizvorno dilo bit ove godine prikazano,jel „tek smo započeli godinu,pa da ne otkrijemo sve”.U osmiju i očima DraganaKubatova pripoznalo se i zadovoljstvoi vira u svoje veterane. Akoliko je zadovoljan onim što jeuradio za svoj ne mali jubilej od30 godina bavljenja folklorom iobičajima Dragan zaključuje:– Zadovoljan sam, uradio sampuno, al jedno veliko „AL” ostaje.Odlazak na teren me čestoiznenadi. Krenem sa jednom idejom,istražujem odreñeni običaj,a onda slučajno saznam za štogodvrlo važno na temu koju samveć obradio i bio tako siguran dasam je usavršio. Teren, salaši iljudi su puni iznenañenja na ovakomposlu. Zato mi je često prisutnaona narodna izreka: „Neznam koliko ne znam”, koja jemožda i najveći teret mog rada izadovoljstva ko i sama svist o tom.Na kraju našeg divana Draganje dodo:– Veliku i posebnu zafalnost usvom radu dugujem prof. MarijiBojanin od koje sam zdravo punočuo, zapiso i pročito iz njezinisvesaka, i prava je šteta što UG„Bunjevačko kolo” el kaka drugabunjevačka istitucija nije štampalasabrane sadržaje teta Marijinisvesaka. Tako bogatstvo se nesmi zanemarit ni dozvolit da budezaboravljeno.Ružica ParčetićGodina VI – januar 2010, broj 55Somborski bandaš i njegove majstorijeKRUNA NA KOVAČKOJ VATRIDa su zanatlije pravi umitnici odavno jepoznato. Još jedan dokaz vakoj tvrdnji jesumajstorije umitničke bravarije što nastajupod čekićom, vatrom i rukama mladogSomborca Zorana Dujmovića.Zoran se još u ditinjstvu susrio sa ovimzanatom i uz oca Marina naučio je sve tajneovog zanata. Završio je sridnju tehničkuškulu u Somboru, al životno, profesionalnoopridiljenje bila je i ostala umitničkabravarija. Znanje i umišnost ovog mladogčovika kroz ovaj zanat odvela ga je i daljeod Sombora pa je ko radnik „Ferocaza”-eobišo Srbiju, Hrvatsku, Bosnu... Za mladogmajstora rad, iskustvo i novi kontaktisu izuzetno značajni: proširuju se vidici,razmine iskustva...– Možem kast da sam srićan čovik uovom mom poslu spojio sam ljubav, hobi,rad, pa i zaradu.Kad nije na terenu, Zoran je u svojoj radionicidi se nakon radnog dana odmara.Upravo tako, jel onda pušti mašti na voljui to je vrime kad se rañaju nove ideje i zamisli.Budući radovi se brzo sprovode udilo.– Ne, ja ne crtam, zapravo, ja ne crtamlipo, pa ja taj dio priskačem. Daklem, onošto zamislim ako se baš oma ne privatimgvožña, onda tako štogod sičem od kartona,okom ošacujem i laćam se posla.Kad divani o tom kako počinju i nastajuprilipe kapije od kovanog gvožña, umitničkipredmeti, lampe, lusteri, police... sve izgledatako spontano i lako ko da se u svojtoj majstoriji ne nalaze kovačke vatre i brojniudari kalapačom.– Nema šta se ne mož napravit od gvožñakaže i šeretski se nasmije. Kad sam selane privatio tog da budem bandaš na Dužionici,svi su bili, a posebno mama Manda,zdravo srićni i ponosni. Svakako bio sam isam srićan i nikako važan zbog tog, al onoo čem sam oma počo razmišljat bilo je, kakou mojoj umitničkoj bravariji, kako umom domenu obilužit taj lip dogañaj.Bilo je dosta samo da vidi krunu pletenuod žita i slame, pa je ideja bila roñena.„Kruna od gvožña” je zvučilo malko neobično,pa i skeptično od strane niki! Al svikoji poznaju Zorana, nisu sumnjali.– Moj doživljaj Dužionice i uloga Bandašaje štogod što će zauvik ostat u meni, umojim sićanjima, osićajima, na fotografijama...A ono po čem bi tio da i drugi znajuza to, jeste upravo kruna koju sam iskovo ipoklonio „Bunjevačkom kolu. A pošto jeobičaj da se radovi članova sekcija ovogdruštva prikažu na Božićnoj izložbi, čekosam to vrime da bi pridao i poklonio svojukrunu društvu.”Zoranova kruna izazvala je uzdahe divljenja,aplauze, čestitke... Zoran se samoskromno nasmijo... Kruna je dokazala svulipotu, umeće i ljubav mladog umitnika štoje gvožñu udanio vičan život.„Dujo” kako prijatelji po prizimenu zovuZorana, koji je od litos svom imenudodo još jedan nadimak „Bandaš”, nañevrimena i za momčenje. Sa svojim društvompokadkad odem i na pecanje iako,moram priznat, to je sve riñe.Otkrio je Zoran još jednu svoju ljubavi majstoriju. Zoran je sjajan kuvar.– Obožavam da kuvam, a specijaliteti sumi paprikaš i naravno roštilj! Moji drugarito znaju pa se naša druženja često i završavajunuz vatru, al ne onu kovačku već okokotlića i roštilja. Pošto vaka druženja ne iñubrez pisme, tu se nañe i kaka tambura, aonda krene Zoranova omiljena pisma „Svircimoji...”I kako se u pismi kaže „svirci moji, valjapoći i noć ima kraj...” i divan sa Zoranomima svoj kraj. Saznali smo za dvi velikeljubavi Zoranove, umitničku bravariju ikulinarstvo. A di su dvi, tu je i treća ljubav!Zoran se samo nasmijo, u tom momačkomosmiju ostade tajna...Ružica Parčetić19

I TO JE ŽIVOTNa udaljenom bikovačkom salašu usamljenim životom žive Tereska i Jelena Vojnić TunićLIPOTA I TUGA ŽIVOTA NA SALAŠUSestre Vojnić Tunić, Tereska (68) i Jelena (62) žive svoj nomadski život na salašu okruženom desetinama holdi zemljePlodna crnica ima svoju lipotu moždai u šetnji po vitrovitom vrimenu, po blatu,po putu koji se samo tako zove, al izbog avanture il novinarske radoznalosti.Žito je već obilužilo svoje redove, čak nitice nismo susrili u toj nedoñiji. Obuveniu gumene čizme stigli smo na salaš saatresom Bikovo 259, al koliko je to udaljenood Bikova, ne znamo, ništa se otalegne vidi.Tereska i Jelena su roñene na tom salašua imale su još sestru Mariju koja jeumrla prija 3 godine i, kako su kazle,zdravo njim još uvik fali. Baćo Nikola imama Roza ovaj salaš su kupili 1932. godinei sad ima priko 200 godina, kazle susagovornice. Sićaje se ditinjstva kad jebilo okolo salaša i tušta dice s kime su sesigrali. U škulu Tereska je išla samo 5razreda, na Bikovu, a Jelena je čak započelai Višu ekonomsku škulu u varoši.Kako kaže, salaš je vuko i bio jači odvaroši i lipčeg života.– Baćo se razbolio i nas tri smo moralesve radit, a imali smo tušta zemlje i josagai svega što je vezano za salašarski život.Sićamo se da smo imali 3 konja, baćo jebio vrlo strog, a mi smo bile ponizne i poslušnei vridnije od poniki muškaraca. Divojčilismo se u Zanatskoj komori, pitamose jel uopšte još postoji. Posli igrankespavale smo kod tete. Volili smo ić sve triu svatove, podilili bi novce i svako je svojetrošio. Jelena je uvik prva potrošila nasvirce, za dobre bećarce. Godine su se nizale,a nas tri smo ostale na salašu i nijednanije razmišljala o udaji. Na momentebudne mi žavo što nema dice, al kad vidimda su i oni koji imaje dice isto sami, ondami izañe svedno. Sve do nedavno kruvsmo pekli sami, a sad nam Joka, brat odujca koji vodi brigu o nama, donese svešto triba, pa i kruv – pripovida Tereska.Inače, priznanje Joki s naše strane jelje jednim starim džipom prošo pokrajnas, u velikom blatu. Ličilo je na safari inemoguće, tek kad smo stigli na salašsaznali smo da je to bio on.U sobi izmed dva pendžera okićenagrana a oko slimena obmotana plavasvitleća traka, na plafonu gredice, u ćošiparasnička peć u koju se loži ogrizinamai čutkama iz kuće (sridnja soba). Prijadvi godine dobile su struju podzemnimkabelom, tako da imaje i televizor. Aimali su sriću da vide i sebe na televiziji.Žavo njim je što su imali malo gostiviza Božić i Novu godinu jel s maminestrane imaje 7 sestara, a vrime je bilorñavo baš za Božić i, kažu, priostalu tortumetnili su u zamrzivač.– Sićamo se veliki snigova, al smo bilemlade, pa smo čas posla očistili smetovekoji su bili u avliji – kazle su dvi sestre.Radni dan njim počinje ujtru u 7. Tereskaiñe da narani josag kojeg stvarnoima dosta, a Jelena ugrije litnju kujnu ionda zajedno piju kafu, a nuz nji suobavezno i 6 kerova s kojima, kažu, divaneko da su dica, i rane ji čokoladom,keksom, šećerom, al borme idu i zameteneprikrupe s mošlikom i drugo što ostaneod kuvanja. Imaje Tereska i Jelena itušta mačaka, bar 20-ak.U avliji ponosno stoji crni dud star 2vika, okrešu oni grane, al stablo je pozamašno.– Svaki dan kuvamo – kaže Jelena. –Volimo pivčiju čorbu, pa pućija pečenica,a tek kad jagnjeće metnemo u peć, to jemilina, za polizat prste, mada bi zbogzdravlja tribali malo smanjit ranu – kažuone. Tereska se pogurila, a Jelena koristibatinu, znači teško njim je.Na pitanje jel se boje same, kažu, dokje puške, na koju Jelena ima dozvolu, nebojimo se!Imadu jednog čovika koji njim pomažeu težim poslovima. Dal sudbina upravljaljudima, el ljudi sudbinom teško je uslučaju sestara objasniti. One imaju u varošikuću, i to nedaleko od strogog centra.– Kuća ima i kupatilo, šta na salašunema. Možda i razmišljamo o tom da ovegodine odselimo u varoš – kazle su.Jelena ima svoju skromnu poljoprivrednupenziju, imadu 15 hodli zemlje imogli bi lipo živit, al tamo, u varoši, nemani kerova, ni krava, ni pućkova kojise šepure po avliji, jednom ričju nema salaša,a on ima dušu. Svoje misto na salašuu avliji ima i parasnička peć koja jebaš posebna.Na kraju moramo kazat veliko fala StipanuKrčeliću koji je vašeg novinaravozio do salaša, i njegova žena Marica, anusput nam se ko vodič pridružio AntunMilanković. M. H.20 Godina VI – januar 2010, broj 55

I TO JE ŽIVOTJosip Klusković za svoj sedamdeset i sedmi roñendan promoviso svoj prvenac,knjigu pod nazivom „Prošla vrimena”PROŠLA VRIMENAUVIK NAJLIPČANa poseban birački spisak Bunjevacaza izbor novi članovaNacionalnog savita bunjevačkenacionalne manjine, upisuju seBunjevci, al ima i izuzetaka. Jedanod nji je Marko Kukić, Srbiniz Bajmoka. Otkaleg Srbin na bunjevačkomspisku, pitamo sedamdesettrogodišnjegMarka, penzionisanogprofesora pedagogijei učitelja, koji je cio svoj radni vikprovo u Osnovnoj škuli „Vuk Karadžić”u Bajmoku.– Zato što me bunjevačka manjinazainteresovala u okviru mojihstudija kada sam polagao etnologijui naišao na podatke onjoj. Obratio sam se vašim novinamada vam iskažem podršku uborbi za opstanak. Jer BunjevciPenzioner Josip Kluskovićzbog svoje bolesti ograničen jeu kretanju i posvetio se pisanjupisama. Josip voli puno da divani,pa sam brez pitanja puštilaga da on sam pripovida,njegova pripovitka izgleda vako.– Roñen sam 1932 godine naperiferiji Subotice u staroj pudarskojkući. Sićam se bila jetrskom pokrivena, bilo umazana.Oko kuće su bili vinogradi,to pudarska kuća nema zaborava.Za mene i sad u poodmaklimgodinama često mi padne na pamet.Nije bilo letrike, bili su samolampaši. Subotički tramvajsam zdravo volio i eto našo se nakoricama moje knjige „Prošlavrimena”. Moj baćo je tio dabudem bravar ko i on, al ja samse odlučio za šnajdera i bio samvrlo cinjen majstor, počo sam kokalfa i postigo sve šta mož u jednomzanatu, imo sam svoj krojačkisalon. Posli zatvaranja salonaradio sam na rukovodećimradnim mistima u raznim šnajderskimfirmama. Bio sam nakraju vojni referent u MZ „Željezničkonaselje” otaleg sam iočo u penziju – divani Josip, aposli i nastavlja.– Uvik sam se rado vraćo usu autohtoni narod, nekada vasje bilo 600 hiljada, to je ono štosam ja našao od podataka, al Suboticaih je sklonila. O Bunjevcimasam našao ukupno dve knjigei obe tvrde da su oni Hrvati, a mojasaznanja kažu da to nije tačno.Podaci o tome su skriveni u istoriji.Marko Kukić kaže da je pobibliotekama tragao za knjigamai tekstovima o Bunejvcima i da jedosta tog pročito.– Shvatio sam da ste autohtonii vrlo originalan narod, i da imatesvoje. U Hrvatskoj, gde sam živeodo svoje desete godine, sam saznaoda je tamo ipak opstao jedanbroj Bunjevaca, a u manjim mestimaoni se slobodnije izjašnjavajukao Bunjevci. Ono što je interesantnoza ovdašnje Bunjevce jesteda nijednog nisam čuo da govorioriginalan hrvatski jezik. To zatošto oni ipak dobro neguju svojjezik. Ja pomalo i kritikujem prijateljeBunjevce što ne govore bunjevačkistalno jer, vi, Bunjevciimate govor, muziku, književnost,običaje, imate originalnost.Naš sagovornik više puta ponavljada su Bunejvci originalannarod i da ji on podržava punomsvešću i snagom i da bi bila velikašteta da nestanu.– Al preti vam opasnost od asimilacije.Dosta toga je već urañeno,al postoji i dalje tih pokušaja.Dok sma putovao po bivšoj Jugoslavijii Madžarskoj nailazio sammoju Suboticu i kad sam bio naputu po Nemačkoj, el Veneciji.Volio sam Gradsku kuću jel Bunjevacnemož brez Gradske kuće.Kad sam bio momak biosam pravi „kafanac”, curu samotpratio na igranku, ja u Spartak.Posli odem rad nje i ondaiñemo digod na večeru. Prva igrankana koju sam išo bila je u„Abaziji” na Paliću, a tamo seišlo tramvajom. Sićam se kafane„Mali mir” na mistu današnjeg„Maxija”, a tamo jesvirala banda Pere TumbasHaje. Najdraža pisma mi je„Kolo igra tamburica svira” imadžarska „Kis kút kerekeskút” .– Oženio sam se kad samimo 27 godina, imam dvi ćeri itroje unučadi. Počo sam pisatpisme i pripovitke 2000-te godine.Srićan sam i ponosan nasvoju knjigu „Prošla vrimena”,mislio sam da će to da mi ostanesamo želja, al ništa lipče nemaod tog neg držat svoju knjigu uruki. Ponovo sam počo pisat,napiso sam i pismu o Ivanu Sarićui eto pisma po pisma se ponovoslaže nikad se nezna moždajoš jedna knjiga. Na prvojsam imo dobre saradnika, nadamse da će mi opet pomoć akodoñe do nove knjige.Ovo je jedna strofa iz knjige„Prošla vrimena”.Ej, Bunjevci u bačkoj ravniciČuvajte uspomene na stare salašeKonje vrance i sve konje sjajnePisme bunjevačke i stare običajeNemojte dati da se zaborave.M. H.Marko Kukić, penzionisani prosvitni radnik iz Bajmoka, upisao se na birački spisak BunjevacaPODRŽAVAM VAS JER STEAUTOHTONI NARODna Bunjevce od Budimpešte doBanja Luke. Ja ne mogu bit Bunjevac,al mogu da pomognem dau ovoj akciji upisa na bunjevačkiposebna birački spisak – kazo jeMarko Kukić, uz koga se upisalai njegova žena.V. M.Godina VI – januar 2010, broj 5521

IZ STARI KNJIGAHvaljen Isus, čestita vam nova godina!S božjom pomoćju opet prošla je jednagodina. Dan za danom, sat za satom,čas za časom i evo već 1885. pišemo.Kako druga, tako i sad prošla godinajednim je valda srićna i dobra bila, drugemožda ni najmanje nije timarila. Pa jel unaravi čovika usadjena želja za dobrim;zato prigodom nova lita običaj je, da prijateljsvom prijatelju, tod svom rodu čestitanovu godinu i jedno drugom svakadobra žele. Drugi pak priprave lipe darove,da svoje ljubljene s njim iznenade.Naš mali Neven, kao viran prijatelj svakogbunjevca i šokca takodjer svem rodublagodarnu i srićnu novu godinu želi:Vesele se šokci i bunjevciU svanuloj novoj godinici.S mladim litom podmladite se i vi,Bog neka vas sve zdrave poživi!Seljanin.Srebra i zlata nemamo, dakle velikedarove ne možemo milom rodu prineti,al što imamo iz srca darujemo.Daruje krušaka i jabuka,Tko nema žutih dukata,Piše rimski pesnik. Prinosimo u novogodišnjidar, što je Neven jur u prvom(„Neven” - 1884.)NA NOVU GODINUbroju obećao, dobar nauk našem ljubljenomplemenu.Kad se dite rodi na svit, gataju roditeljii dobri prijatelji, što će bit od novorodjenačeda, al nitko ništa sigurno nemož reć.Jedno je što se zna: da tko se rodio umritće. Sad, kad kod kolivke nove godine stojimo,takodjer svakojake nam misli kutljajuu glavi i pitamo: što će nam prinetna glavu nova godina? al jedno je samo,što o njoj znamo: da će proć. „Evo kratkegodine prolaze i onim putem hodim, pišeJob, na koji se neću povratit.Putovao jednoć neki kralj. Putem naidjena jednog sidoglavog starca, komu ječelo nabrano biše u guste mrske od mnogebrige, a vitak stas pribio se pod teretomgodina.Koliko vam godinah, vridni starešino?Upita kralj.Dvadeset! Bi odgovor.Što! 20? Zar se usudjujete vašu starostlažom ukaljati? To nije moguće, da vi samo20 godina imate, reče kralj.Na što starac nadoveže: ja ne lažem,rekoh što j’ istina. Jel 60 godina sam proveou raskošju, linosti i nemaru. Dakle toi ne držim za život, pokle nisam dobroživio. Onda me snadje srićna nesrića i japočnem nov uljudan, marljiv i Bogu ugodanživot živiti, i od to doba je 20 godina,te svaki dan uvidjam, da sam samo posle60 godina počeo živit.Kralj, tronutim srcem ostavi starca išapće u sebi: koliko ti godina?Pitajmo i mi sad svaki sebe: koliko tigodina? Možda si jur ostario ljubljeni rode,ipak nemaš ni jednu godinu, jel vrimesi ludo proveo!? Kao Domician rimskicar, koj po vasdan muhe lovio. Tolikosmo stari koliko smo vrime dobro upotrebili.Zlo upotrebljeno vrime, na vikeizgubljeno. Vrime je skupo, to nitko isplatitnemož, jer prošlo vrime neće senikad povratit; zato nam triba svaki minutna fajdu okrenit, da vrimenom, brojemgodina i naša dobra dila se spore.Ako izgubiš blago, ako ti oganj u pepeopritvori dom tvoj; žalostan si, budućsve to možeš naknaditi. Koliko većmatriba žalit za izgubljenim blagom, koje seneda više nadometit. A takvo je zlo uporabljenovrime. Sv. August piše: „Ako tiu buretu nestane vina, žalostiš se, al akosi jedan dan izgubio, veseliš se.” Kolikovridi vrime, najbolje znadu oni, koji suga izgubili, veli sv. Lovro. Mnogo bi novacai blaga žrtvovali oni, samo, da im sejedan čas od prošla vrimena povrati. Alprošlo se vrime ne vraća.Zato nastojmo u novoj godini, kakopčela sa svakog cvita sladak med kupi,svaki u svom stališu svakoji čas dobroupotribit. Uspomena naših dobrih dilaslužit će na pokoj savisti naše koncemgodine, a ujedno osnova će bit za sriću iblagostanje u novoj godini.GromovićSvim Bunjevcima,svim drugim narodima,svim kršćanima isvim ljudima čiste duše i srca,želimo srićnu, blagorodnui mirnu2010. godinu!22Godina VI – januar 2010, broj 55

OBIČAJIUz dobar alat,društvo i veselje poso se završi za po danaKARBINJE U GRADINIZimsko doba na salašima je vrime kadse domaćini malo više odmaraju, proslavljajunajradosnije praznike, druže se ivesele na prelima... Kazlo bi se i duvomi tilom pripravljaju se za dolazak prviprid prolićni radova na njivama i baščama.To je svakako i vrime disnotora elkarbinja, kako se ovaj običaj al i potribarazličito zove u subotičkim i somborskimsalašima.Ko i kadgod na salašima, i danas se naosvan karbinja skupe komšije i rodbinakod domaćina koji ji u dobrom raspoloženjui sa još boljom ponudom na astaludočeka.„Nema tu nike velike promine” kažuuz osmij ðena i Irena Cigić-Parčetić izGradine.„Ko i kadgod, na taj dan se zdravo čeka!Niko to više nije tako željan ni gladan,al friško je friško! Najviše od svega volimoda se vidimo i izdivanimo, čujemo štogodnovo iz drugi salaša, pa se našalimo, nasmijemopa i naradimo! Samo, kad god sute naše karbinje trajale po dva dana, a sadako se oko četri sata posli podne ne sidneužnat, onda štogod nije išlo baš kako triba!Eto, u tom je razlika. Uglavnom, sviove zime kolju dvoje, troje svinja, kako ko,i to je do prid veče sve gotovo. I astali buduoprani, i mast istopita, sudi oprani,...”Kako domaćica kaže, karbinjsko jutropočima uvik isto ko što je kadgod bilo ikod njevi roditelja i kod majke i dide.Nazdravi se za dobar poso nikom lipomrakijom, a na astalu su i višnje iz rakije,grožñe i drinak u rakiji... „To ženski svitmalo više voli, a kažu i dobro je za stomak!I dok se zdravo ne razdani, ruča se,već po običaju: stari kulen čuva se i načimana karbinje, kuvana jaja, slanine, onelanjske, sira, skorupa, ajvara, štogod kiselogiz boce, ta povolji svega ima!”Ručak se vinom zalije, pa se muškisvit oma kreće na poso! Sad je to sve savrimenijei brže. Specijalni pištolji zaminilisu sikire i nožove za klanje, a plamenbutana zauvik je ostavio starim vrimenimapaljenje slamom. No, kakobrez alata nema dobrog zanata,tako se na karbinje i neiñe brezsvojeg dobrog noža za sičenje mesa,koža, masti... Osavrimenjeniposlovi traže prave i umišne majstoreza pripravljanje oni najvažnijikarbinjski proizvoda.„Divenice, odnosno, kobasice ikrvavice ko i valjane švargle i kulenizavise najviše od dobrog receptai još boljeg majstora. Al nesmimoni zaboravit naše žene koje takouredno i pedantno operu i uredecriva u koja se nadivaju pripravljenesmeše. Svako ima niku svojuosnovnu miru kad pravi kobasice,kulenje. Al po ukusu, kogod volislanije, paprenije, kako ko! Kodnas je naš kum glavni majstor i čovikod povirenja za nadive, pa zatouvik i trošimo najbolje kulenje!”Majstori su zdravo ozbiljni dokodmiravaju začine i probaju ukusjoš prisnog, al to je tajna majstorijei uvik se još malo priko miredodaje štogod da bi kulen bioukusniji. E, to su već one male tajneveliki majstora.Na ženskom svitu je tog karbinjskogdana da se rasporedekoja će bit reduša i kuvat užnu,koja će zamesit fanke, a koje će ispiratcriva. Užna je uvik na kraju, kad se savposo svrši. Al, majstori što siku i meljumeso, pripravljaju obaru i mast, nisu nigladni ni žedni. Tu je uvik mlaña reduša,jel cura, da posluži kuvanim vinom da sečeljad ne smrzu, a ko voli, mož i čaja srumom. Ubrzo stiže i pečena džigerica sbilim lukom, da se malko prizalogaji,onako s noga. Kuvanog vina ima dosta, atu je i soda za one što vole špricere, pasve iñe ko podmazano! Prvi kolači, fanki,posluže se oko podne, a tu je i kafa.Vrime brzo prolazi, svako radi svoj posoi divani se o kadgodašnjim karbinjama,šalama i vicovima.Loženje vatre pod katlankama je uvikposo za kakog starijeg čovika iz familije.U katlankama i kotlovima prvo se skuvajuobarine za švargle i krvavice, a ondase kreće u topljenje masti. „Taj poso nemožsvako radit. Mast mora bit dobroistopita i upržita, da je cile godine možtrošit. Ako se dobro ne uprži, mož se ulitopokvarit, pa eto belaja.”U kujni već sve miriši od lipe čorbe,paprikaša i pečenog friškog mesa. Vridnareduša još samo čeka da donesu kobasice,da je ispeče, pa je i ona završila svojposo. Kobasica se obavezno peče, od njesvi idu i komentarišu, jel njim po volji,koliko ima bibera, paprike jel soli.„Majstori su prvoklasni, provireni već,pa su i kobasice svitske - a naše!” šalese domaćini.I tako već ko što su i planirali. Za astalomi užnom sidalo se u četri sata.Mast je otopita, astali oprani, a domaćinizadovoljni.Tražeć dalje i zapitkujuć i domaćine, ai vridne karbinjare, imal još štogod da sezaboravilo kazat o karbinjama, stiže veseliodgovor.„Ima!” oglasili se svi za astalom. „Ovegodine di god se klalo u Gradini, počeli bikarbinje – teljenjom!” Nije šala. Stvarno,objasnila je mlada reduša, „kako kojekarbinje da započnu, a ono iz košare viknu„ajte brzo, teliće se krava!” I tako, falaBogu, i kod nas je od jutros telence ukošari!” Lipo, nema šta!Nek je svima na sriću i na zdravlje, panek njim i sledeće karbinje započne veselimtelencetom iz košare. R. P.Godina VI – januar 2010, broj 5523

SIĆANJASve je te godine padalo baš po redu kakoi triba. Petak prid Badnji dan, jedvasam čeko da kući doñem iz škule, jedvasam i baću dočeko da s posla doñe. Paonda, spakovali se u fiću i krenili na salaš.Sve se bili, sniga oko 30-ak centi. Fićoodoli žulja priko vagaša, pokadkad maloprokliže, al iñe. Na salašu kapija širomotvorena. Na srid otvorene kapije stoji didai Bajso, čekaju nas. Valjda su nas većodavno vidili da iñemo. Istrčim iz fiće didiu naručje, on me digne, poljubi, pa spušti.I majka je izašla prid nas.Rastrčim se po avliji, Bajsozamnon. Obañemo košaru,svinjak, kokošinjac. Sve jeisto ko i prija dvi nediljekad smo bili za Materice.Počelo se već i smrkavat.Pomogo sam didi josag namirit.Ušli smo unutra, opraliruke, a na astalu večera,mlika, kiselne, sira,skorupače. Najvećma samvolio skorupaču. Posli večeredida me je uzo u krilo ipočo pripovidat o Božiću.Ni ne znam kad sam zaspo,ni kad me je dida prino ukrevet, a ni kad su nana ibaćo očli natrag u varoš.Znam samo da sam sezdravo rano probudio, koda sam žurio da se naspavam.Tijo sam kroz pendžer pogledat, al seništa nije vidilo, jel su pendžeri od mraza,cili bili išarani ko nikim cvićom. Zdravobrzo sam se obuko i istrčo u avliju. Majkaje viknila zamnom – „Šepicu si zaboravio”.– Uzo sam šepicu i navuko je prikoušiju, pa otrčo. Dida je već bio u avliji.Vilama je nabovo balu slame, pa je prikoramena digo i krenio u košaru, a ja zanjim. Nikad neću zaboravit kako je to jutrou košari sve mrišilo na friško posteranuslamu, a tu krava s teletom s jedne stranepričage, s druge strane Doro i kobila Jula.Gledaju me onim velikim crnim caklenimočima, ko da mi se raduju. Sve sam ji redompomilovo. Očli smo dida i ja do čardaka.Dida uzo dva klipa kuruza parukama mrvi i baca nasrid avlije. Pilež seskupila pa ide. S kuće sletili golubovi, aSićanje na jedan BožićDIDINA GOLUBICADivane ljudi, da čovik počima da stari čimse krene prisićat svog ditinjstva.jedna golubica didi pravac na ruku, pa muiz ruke ide. Dida gledi nju, a ona u njeg,nisam znavo zašto.Kad smo sve po avliji poradili, josag ipilež naranili, ušli smo kod majke u kujnu,a tamo opet mriši na kolač i gurablice. Jasio pored dide, pa obadvojica gledimo umajku. Šapućemo i miškuliramo kako dado bar jedne gurablice doñemo, a da majkane vidi. Kobajagi morala je izać štogodnapolje, a mi jedva dočekali, pa dovatilijednu. Majka je ušla i samo se smijucka, koda ne zna šta smo uradili, a znala je. Poslismo počeli granu kitit, meni je bilo visokopa je toran dida metio. Uneli smo slame iprostrli je. Za užnu mi je majka namazalasamo jedan komad kruva s pekmezom odšljiva, oni crni sa zakovrdžanim kožicama,a taj sam i najvećma volio. Opet smo izašliu avliju i ja sam samo trčkaro dok je dida,nako, ozbiljan ko uvik, samo radio štogod.Počelo se polako i smrkavat kad sam izdaleka vidio dva svitla, znao sam da to nanai baćo iñu. Došli su. Ušli smo u velikusobu, a tamo već sve na astalu. Samo štosmo posidali, kad je dida usto, a mi za njim.Počmemo molit naglas, prikrstimo se iposidamo. Večera krenila redom kako itriba. Dida je na kriške isiko jabuku, paprvi umočio u med, mi za njim, onda bililuk opet u med, orase isto tako. Dida je uzovelik nož i nožom prikrstio pleteni kolač ipočo sić svakom po komad.Nikad neću zaboravit taj majkin s maslomzapržen gra. Da se isto tako kuva bilokoji drugi dan u godini, osim na Badnjidan, neće takog ukusa bit. Bilo je i ribe imakom gube. Dida je ugasio sviću, a dimje krenio na njeg. Samo se malko ko nasmijoi kazo: - „Tako i triba”. - Ko da je tiokast da je on med nama najstariji i da jena njeg red. Dok sam se jasigro u prostrtoj slami, baćoi dida su štogod divanili.Nisam slušo. Poplašio samse i zavuko u ćošu kad samčuo niku larmu i lupanje.Dida je samo kazo: - „Iñuvašange”. - Malo mog strava,a posli smo se svi smijali.Nisam ni vidio kad je didauprego konje u sonce, samosu me obukli i kazli: - „Iñemona ponoćnicu”. Dida jezagrnio opakliju, a i ja se zavukopored dide u nju, daomi kajase, ja držim i dekam.Ni ruke me nisu zeble.Konji kasaju i sve u kaszvoncikaju praporcima kojenjim je dida za amove zakačio.U crkvi tušta svita.Dida me uvatio za ruku, pasmo išli vidit betlem, majka i nana suostale med ženama, a baćo je osto čuvatkonje. Ni ne znam kad se ponoćnica svršila,ni kad smo došli natrag na salaš.Sutra, Božić, svečana užna, friške čorbe,mesa, kolača, svega. Kasno poslipodnebaćo, mana i ja fićom krenili smo za varoš.Dida me izljubio ko nikad prija. Majkame napakovala, jabukama, orovima, salonšećerom, gurablicama.Nikad zaboravit neću taj Božić.Nije dugo prošlo, majka mi je posli pripovidala.Jedno jutro čula je niko kvrckanjena pendžeri, ustala je da pogleda, kad napendžeru didina golubica, gledi onim malimbistrim crnim očima u majku, okrenese pa odleti. Majka je oma znala.Dovatila je sviću i zapalila je.Ta golubica nikad nije doletila natrag.S. N.24 Godina VI – januar 2010, broj 55

ZDRAVLJESvaki čovik ima potribu da bar na kratko bude srićanPRAZNICIPiše: psiholog Desanka KujundžićOvi dana (i miseci) puno tog smo slavili.Kad bi sad mirili raspoloženje ljudi,ono bi, i pored ekonomske krize, dramatičnidogañanja u svitu, uznemirujući klimatskii vrimenski promina i naši svakodnevnibriga, bilo na višem nivou. Jel ovosu bili oni lični, porodični i tradicionalnipraznici koji odolivaju politiki i vrimenu, pasmo se osićali opuštenije, prirodnije, osloboñenisvi oni naši svakodnevni briga zapriživljavanje.Doduše, ljudi su oduvik štogod slavili.Prvi čovik se radovo dobrom ulovu, rañanjusunca, očekivanoj kiši. Kroz istoriju,razvojom društva minjali su se i praznici.Niki su nestajali, novi su se javljali. Jedinoje ljudska potriba za slavljom ostala ista.Čovik, naime, ima potribu da se povrimenoopušti, odvoji od stvarnosti i svakodnevice,da se pripušti radosti i prijatnimemocijama i da bar na kratko bude srićan.Jer praznici pridstavljaju baš to; radost,sriću, opuštanje, oduševljenje. Onda se nikakospontano sitimo da triba da budemodobri, da se volimo, da oprostimo sebi idrugima i zaboravimo sve ono što je rñavo.Ima svakaki praznika, lični, porodični,virski, istorijski, državni, politički. Nike volimo,radosno ji čekamo i slavimo, a premanikima smo ravnodušni. Logično je daone lične i porodične, roñendane, godišnjiceslavimo sa više oduševljenja. Prema onimpraznicima koji su nam nametnuti el čijipovod nam je nejasan el neprivatljiv, smoindiferentni. Onda nam praznici pasirajuuglavnom zbog tog što pritpostavljaju slobodnedane koje možmo posvitit sebi elonima koje volimo. Inače, uvik kad praznikpobuñuje lične i prijatne emocije mi gaviše volimo i radije slavimo.Meñutim, postoji niz različiti stvari odkoji zavisi naš odnos prema pojedinimpraznicima. Porodica, porodične navike,iskustva iz ditinjstva utiču u velikoj miri nato kako će se ljudi odnosit prema praznicima.U porodici se sve uči, pa tako i odnosprema praznicima. Ljudi obično slaveone praznike koje su ko dica zapamtili inaučili od svoji roditelja. Štaviše, oni čak irituale pri pojedinim praznicima ponavljajuna isti način ko njevi roditelji („TakoGodina VI – januar 2010, broj 55se slavilo u mojoj porodici”, „Tako je radilamoja mama (tata)”).Individualno iskustvo u vezi sa pojedinimpraznicima takoñe puno utiče na odnosčovika prema nikom prazniku. Ako jekogod baš prid Novu godinu, na primer,doživio gubitak drage osobe, ljubavno razočaranjeel bilo koje drugo neprijatno iskustvo,njega će svaka Nova godina podsićatna to, pa umisto da se raduje, on ćebit tužan. El, ako je čovik baš za božićnomvečerom počo da viče, napio se el prirediokaku drugu neprijatnost, žena će svaki sledećiBožić dočekivat s tugom i stravom.Naravno, ima i oni koji uopšte ne volepraznike. To su obično usamljenici el ljudizaljubljenici u rad koji ne mogu da podnesuni slobodne subote i nedilje, a praznicii godišnji odmori su za nji prava mora.Ipak, većina ljudi voli praznike jer čovikje prija svega emotivno biće, biće kojeima potribu da se povrimeno opušti, odvojiod stvarnosti i svakodnevice i uradi dasvi dani ne liče jedan na drugi. Nevolja jeu tom što se u našoj kulturi praznici čestopoistovećivaju sa obiljom rane i pića, čestoi sa razuzdanošću, što mož da pokvaristvarnu naminu praznika.Ako se druženje metne u prvi plan i todruženje sa ljudima koji su nam dragi i kojevolimo, i ako naučimo da uživamo i umalim stvarima, a uz to se dobro organizujemoi ne dozvolimo da se psihički i fizičkiiscrpimo prid same praznike, praznicimogu da budu stvarno lip doživljaj.Očistite organizam od praznične gozbeKAD PROðUPRAZNICIPočetak danaDan počnite voćom, najbolje jabukom.Ako pijete kafu obavezno prijatog poite šaku prisni badema, ora el lišnjaka.Pazite, samo šaku i samo plodovekoji nisu prženi, pečeni i soljeni.Voće bi tribalo isti samo na prazanstomak i to isključivo prisno, a količinesu slideće: bobičasto voće i grožñe - jednušaku; jabuke, kruške, pomorandže,po dvi na dan. Banane samo ujtru, prijakafe, i to samo jednu na dan. Izmedkafe i doručka možte popit čašu ciñenogvoća. Ako nemate vrimena i uslovaza to, onda popite kupovni sok za kojiste cigurni da je brez šećera, veštačkizaslañivača i konzervansa. Takoñe, kafune zasladit ni smeñim šećerom, a posebnone veštačkim zaslañivačom. Ako pijetejogurt el mliko, onda nesmiteunosit nijedan drugi protein.Što više vodeTrudite se da izmed obroka pravitešto veće pauze tokom koji triba pit punovode, ne sokova i kafe. Nezaslañenizeleni čaj popijte posli ručka i užne, dabi ubrzali varenje i izbacivanje toksinaiz organizma.Užna bi tribalo da bude „lakša” odručka i brez žitarica. Zaboravite nakruv i čorbe barem sedam dana.Meso pečeno na tignju el roštilju nuzfrišku salatu el bareno povrće je najboljakombinacija. Večeru bi tribalo izbacit,pa se zato potrudite da užnatešto kasnije.Častite se povrimenoDobro je i prija svakog obroka popitčašu gazirane vode. Tako se napravi manjemista za ranu koja će se ist.Krećanje je zdravo važno. Ako nematevrimena i uslova za rekreaciju iñiteu šetnju, barem dva sata dnevno.Nije teško očistit organizam, samo tribabit diciplinovan i ne dovodit sebe usituacije u kojima je nezdrava, a takoukusna rana na dovat ruke.25

GODINA NADE I BRIGEZA NAŠE RATAREDvi iljade deveta godina je za nama, NEPONOVILA SE i da je što prije zaboravimo!Božićni i Novogodišnji praznici su bilidobra prilika da se svako od nas prisabere,porazgovara sam sa sobom, odredi sebiciljove i zadatke u novoj proizvodnoj sezoni.No, već početkom ove godine, u kojojsmo prija niki dan svojim bližnjima poželilidobro zdravlje, puno uspija, sriće i veselja,postoje odreñene naznake koje ćevirovatno pratit našu poljoprivredu u 2010.godini.Ko prvo, iako nevirujemo u (bapske)priče o dugoročnim vrimenskim prognozama,samim tim što smo u Somboru, a išire, imali 31. decembra grmljavinu i pljuskove,cigurno da, bar što se tiče vrimenskiprilika nije dobro počelo. Evidentno je dasmo definitivno uspili poremetit klimu, daće nas priroda i te kako kažnjavat zbog tog.Iako su poljoprivrednici najmanje učestvovaliu tom, sigurno da će baš oni platitnajveću cinu. U ovakoj situaciji, kad jejedino sigurno da ćemo imat sve više i viševrimenski nepogoda, oluja, suša i ekstremnovisoki temperatura, ko prvu miru potribnoje OSIGURAT USEVE OD GRA-DA. Ova mira ne košta puno, država će virovatnoparticipirat, ko i do sad, jedan dio,a smanjenje rizika je višestruko.Daklem, uz češće pojave nepogoda,možmo očekivat i češću pojavu sušni periodanuz izuzetno visoke temperature tokomlita. Uostalom, poslidnji nikoliko godinanije prošlo brez nikoliko uzastopnidana s temperaturama i do 40 C 0 stepeni,što virovatno ni najstariji čitaoci ne pamte.Šta se tu mož uradit? Navodnjavanje parceladaje rezultate, al je ono trenutnosprovodljivo na zanemarujuće malim površinama.Šta uradit u uslovima suvog ratarenja?Prija svega, agrotehnikom SA-ČUVAT ŠTO VIŠE VLAGE U ZEMLJIŠ-TU. Praktično, sve agrotehničke mire su iusmirene prema ekonomičnom GAZDO-VANJU VLAGOM U ZEMLJIŠTU, i topočev od pravovrimene osnovne obrade,oranja, zatim, rano u proliće, čim uslovidozvole, zatvaranja zimske brazde, pripremeza setvu u što manje prohoda. Posebnou ovim uslovima dolazi do izražaja borbaprotiv korova, koja je u krajnjem slučajutakoñe žestoka borba za raspoloživu vlaguu zemljištu, jer korovi, pored ranljivi materijatroše i velike količine vlage iz zemljišta.Čak ni ovo neće bit dovoljno da bi seostvarili zadovoljavajući prinosi koji ćeekonomski opravdat proizvodnju. Poredsvega, potribno je pravilno ODABRATSORTE I HIBRIDE, i to u zavisnosti odkvaliteta zemljišta, primenjene agrotehnike,količine raspoloživi hraniva. Posebno,važno je odabrat take sorte i hibride kojisu OTPORNI NA SUŠU I STRES. Daklem,otpornost na visoke temperature i nasušu su u najmanju ruku jednako važni,ako ne i važniji, neg genetski potencijal kakoghibrida el sorte, i biće sve važniji ivažniji u bliskoj budućnosti. Što se tiče repromaterijala,posebno azotni ñubriva, izgledada tu možmo očekivat malo boljevisti. Sva je prilika da će azotna ñubriva bitjeptinija neg prošlog prolića, kako za gotovenovce, tako i u paritetima. Ovo je poslidicapojeptinjenja gasa na svitskom tržištu.Uz prognoze stručnjaka da će cinežitarica i uljarica u svitu ove godine blagorast, uz puno odgovornosti naši poljoprivrednika,poštujuć agrotehniku, možemo senadat i boljim finansijskim rezultatima kodnaši domaćina. Naravno, daleko od tog daćemo na brzinu „procvatat”, al ima realnirazloga nadat se malom boljitku, samo dase kogod ponovo ne siti, da na grbači našidomaćina čuva socijalni mir.Pa kolege ratari, srićno, radno i opreznou 2010.dipl. inž. poljoprivrede Saša BošnjakPOLJOPRIVREDAVIROVALI EL NEVinoZa vrime vladavine Vilijema III, baštenskefontane su korišćene ko velikisudi za punč. Za spremanje ovakog pićatribalo je oko 2.500 litara brendija,550 kila šećera, 25.000 limunova, 90litara soka od limuna i 2,5 kile orašćića.Barmeni su veslali u malim čamcima,i otaleg gostima punili čaše.Najveće drvo od kojeg se dobijapluta raste u Portugalu. Godišnji prinosmu iznosi priko 1 tone sirove plute.To je dosta da se zapuši priko 100.000boca.Zemljište jednog čuvenog vinogradau Francuskoj se smatra toliko dragocenim,da se od radnika u vinogradu,prija neg što odu kući, traži da sastružuostatke blata sa svoji cipela.Sve do kraja 17. vika, francuski vinarinisu koristili ñugove. Umisto togkoristili su krpe natopljene uljom kojesu posli nabijali u grliće boca.Čuveni moreplovac Magelan je kadse spremo da oplovi oko svita 1519 godine,potrošio više novaca na šeri negna naoružanje.Preteča pivaPravilo se tako što se, pored žitarica,dodavo i med.U pravoslavnim manastirima, spremanoje tako što se, pored žitarica, dodavoi med. Tako je pivo pridstavljaloenergetsku dopunu izrani u vrime posta.Po jednoj od manastirski receptura,ovaj napitak monasi spremaju tako štou 18 litara vode metnu 30 deka proprženogječma i 2 deke hmelja. Kadprokuva, kuva se još 60 minuta. Poslise u to spušti zavezana platnena kesa ukojoj je šaka kukuruznog brašna i jošsat vrimena se kuva.Prolañena tečnost se procidi krozritku lanenu krpu, doda po litre meda imiša dok se ne rastopi. U mlakoj masise rastvori i 2 deke kvasa i ostavi navrućem mistu. Po završetku fermentacijese procidi i razliva u boce, kojetriba dobro zatvorit. Posl dva-tri dananapitak se mož koristit, najbolje razlañen.26 Godina VI – januar 2010, broj 55

TSV proglasio najboljeTeniski savez Vojvodine proglasioje najbolje članove u2009. godini. Med nagrañenimasu i prdistavnici Spartaka.Najbolja seniorka Vojvodine jeBernadeta Birkaš iz Spartaka,dok je Palićki dubl VojislavKuntić – Vladimir Novikov najboljiu kategoriji 100+. Najboljaekipa u 2009 godini u kategorijido 14 godina je Tenis klubSpartak.Mijić u PartizanuZvizda prilaznog roka u Suboticisvakako je bio PredragMijić. Jesenas je nosio dresSpartaka, a od prolića će igratza jedan od najpoznatiji klubovau Srbiji, beogradski Partizan.Rvačima priznanjaSPORTSKE VISTIRvački savez Srbije je na tradicionalnojsvečanosti proglasionajbolje članove, a lipa priznanjaSubotici doneli su članoviSpartaka. Najbolji seniorSrbije je Davor Štefanek, najboljijunior je Mario Štefaek,dok je najbolji trener u SrbijiSreten Damjanović.Su Top 12Prvi Su Top 12 turnir za stonotenisereu konkurenciji pioniraokupio je sedam takmičara.Prvo misto je osvojio RadomirIvanjić sa skorom od 6 pobedaiz 6 partija, a dalje slideMarko Danilović (4/2), BenceBognar (4/2), Branislav Radosavljević4/2, David Papak 2/4,Stefan Marković 1/6, Boris Peić0/7.Stančević pobedioPrvi Su Top 12 turnir za stonotenisereodržan i med najboljimsubotičkim kadetima.Prvo mesto je ubidljivo osvojioAleksandar Stančević (11/0), adalje slide Denis Sinanović (9/2),Aleksandar Radosavljević (9/2),Andrej Peić (8/3), Ognjen Grozdanović(8/3), Vanja Ivković (6/5), Roland Peter (5/6), DavidHavetić (4/7), Adrijan Harmat(3/8), Radovan Ivanjić (2/9),Marko Danilović (1/10) i BranislavRadosavljević (0/11).Jesenjska titula u ČelarevuUspili su stonoteniseri SpartakaII sa savladaju Čelarevo sa4:1 i tako osvoje jesenju tituluisprid rivala.Pojedinačno: Melik – Takarič2:3, Čipak – Poša 0:3,Subotić – Kukli 3:1, Melik/Subotić– Takarič/Kukli 2:3, Melik– Poša 2:3.Vaterpolisti se radovaliTribala su četri kola vaterpolistimaSpartaka da zabilužeprvu pobedu. Na bazenu u Dudovojšumi Spartak je savladoGoč sa 9:7 (3:1, 3:3, 2:1, 1:2).Prisudan je bio početak utakmiceu kojem su Kuti, Korica iMilikić postigli golove za 3:0, agolman Keri je nikoliko putispasio svoju mrežu.Spartak: Keri, Čabrilo 1, Labadi,Kiš 1, Konjević, Čampragov,Kuti 2, Letić, Milikić 1,Tešić 1, Marton 1, Korica 2,Čović, Jancić. Trener: MarkoJanković.Utaši najbolji u pikaduŠandor Utaši, član subotičkogkluba Karta Bjanka, zauzoje prvo misto na Prvenstvu Vojvodineu pikadu. U finalu je savladoBranka Grbu, člana Pikadokluba Džek iz Lovćenca.Stipendije sportistimaFondacija za razvoj sportagrada Subotice donela je odlukuo podili sportski stipendija.Rič je o pomoći od po 4.000dinara misečno.Stipendije su dobili: JovanaIlić, Nemanja Ćurčić i MarkoRašković (Atletski klub Spartak),Vanja Bačić (Boks klubSpartak), Gabor Kasa (Biciklističkiklub Spartak), MiroslavKrstin (Fudbalski klub SpartakZlatibor voda), Sanja Ledenski(Ženski fudbalski klubSpartak), Atila Čapo (Fudbalskiklub Bačka 1901), SilvesterGalamboš (Fudbalski klub RadničkiBajmok), Bojana Nikolić(Klub hokeja na travi SpartakElektrovojvodina), Luka Bošnjak(Hokej klub na ledu Spartak),Larisa Buljovčić (Jedriličarskiklub Palić), Ivana Margetić,Aleksandar Leontijević(Karate savez Subotice), SanjaOrozović, Jovana Kovačević (Ženskikošarkaški klub Spartak),Nikola Kalinić, Srñan Stojanović,Davorin Kuntić, Luka Marković,Predrag Prlja (Muški košarkaškiklub Spartak), StefanPot, Miloš Milosavljević, MirkoOdalović (Omladinski košarkaškiklub Spartak), Sanja Memišević,Bojana Faćol, IvanaGadnjai (Ženski odbojkaški klubSpartak), Uroš Kecman, AndrijaBanović, Luka Medić (Muškiodbojkaški klub Spartak),Bojan Rašković, Milica Šoštarec(Plivački klub Spartak),Monika Harah (Omladiski rukometniklub Spartak), RolandBin, Mario Štefanek, ZoltanVarga (Rvački klub Spartak),Izabela Mesaroš (Stonoteniskiklub Spartak), Novak Čabarkapa,Andrea Vince, Ilija Božić(Šah klub Spartak), Uroš Tešić,Filip Kiš (Vaterpolo klub Spartak),Eva Paći i Natalija Tikvicki(Veslački klub Palić).Koso devetiSPORTAtila Koso, najbolji stonoteniserSpartaka, zauzo je devetomisto na Top 12 takmičenjuSrbije, med najboljim seniori-28Godina VI – januar 2010, broj 55

SPORTma. Prvo misto je osvojio ŽoltPete koji nastupa u Austriji.Sigra se i preferansU Subotici se sigra i preferans,a klub Carta 024 je održoprvi turnir u ovom sportu. Najboljije bio Željko Popov, drugije bio Damir Kutle, a treći KaroljBognar.Bolji od ZvezdeHokejaši Spartaka su još jedaredu Subotici bili bolji odCrvene zvezde. Ovaj put je rezultatbio 6:2 (1:0, 3:0, 2:2) zasubotičke hokejaše.Prisudila je druga trećina,prvo je pogodio Sabadoša, aposli je sa još dva gola Prokićpovisio na nedostižni 4:0.Spartak: Vidaković, Vereš,Fehervari, Guzina, Dakić, Lecković,Ziñarević, Nešković, Bursać,R. Sabadoš, Gergelj, Dulić,Bošnjak, Prokić, Barašić,S. Sabadoš, Peter, Cvik, Plavšić,Damjanović. Trener: RašidŠemsedinović.Fudbaleri počeli pripremeFudbaleri Spartak Zlatiborvode su u ponediljak, 11. januara,počeli pripreme za prolićnidio sezone u Super ligi Srbije.Prozivka je održana tačno upodne na Gradskom stadionu,a potom je održan i prvi trening.Kako je kazo Zoran Milinković,trener „golubova“, prve dvinedilje će trenirat u Subotici iHorgošu, a iz uprave su obećalida će ekipa otić dvi nedilje napripreme u toplije krajove, najprijau Tunis.Novogodišnji turnirStonoteniski klub Spartak jeorganizovo prvi Novogodišnjiturnir za seniore. Kako su kazlidomaćini prvi turnir je lipouspio, pa će bit još slični dogañanja.Prvo misto je zauzo RobertDudaš (Floratom Segedin Mañarska),drugi je bio Atila Koso(Spartak), treći Vladimir Radonjić(Crvena zvezda), a daljeslide Danijel Čonić (Spartak),Levente Lukač (Floratom SegedinMañarska), Denis Čonić(Spartak), Karolj Poša (SpartakII)...Posita hokejašimaU ponediljak, 11. januara,Suboticu je positio prvi čovikSvitske hokejaške federacije ReneFase. Fase je prvo divanio sapridstavnicima Hokej kluba Spartak,a posli su ga primili SašaVučinić, gradonačelnik Subotice,i Nemanja Simović, članGradskog veća zadužen zasport, omladinu i turizam.Divanilo se o uslovima zazimske sportove u Subotici, ali o pravljenju ledene dvoranekoja se u našoj varoši već zdravodugo čeka.Izbugili od VojvodineHokejaši Spartaka su pritrpiliporaz od novosadske Vojvodineu pokrajinskom derbiju s2:6.Dobro su se držali domaći uprve dvi trećine, al je onda doizražaja došla bolja pripremljenostigrača Vojvodine koji suna ledu čak dva miseca duženeg hokejaši Spartaka.Petorka na strunjačamaSubotičani su najbrojniji napripremama seniorske rvačkereprezentacije koje će do 29.januara trajat na Kopaoniku.Poziv selektora Milorada Dokmancai trenera Sretena Damjanovićazaslužili su: Davor Štefanek,Mario Štefanek, RolandBin, Zoltan Varga i DejanFranjković.Poraz u HolandijiNisu uspile odbojkašice Spartakada u prvom meču Čelendžkupa Evrope doñu do pobide.Bolje su bile odbojkašice holandskogVirta sa 3:1.– Loše smo odigrale utakmiceu Holandiji. Ništa nam nijepolazilo za rukom, Sara nijeigrala zbog grčeva u stomaku,ni ja nisam bila skroz fit. Nijenam ništa polazilo za rukom, nisudije nisu bile blagonaklone, aprotivnice su nas odlično blokirale– kazla je Tanja Bokannajbolja u Spartaku.Bolje od KlekaUspile su ipak odbojkašiceSpartaka da se vrate u formu,sa 3:2 (25:16, 25:16, 24:26,24:26, 15:4) savladale su Kleku nastavku Super lige.Slabo je domaćin otvorioutakmicu i s čak 13 pogrišakapočastio gošće. U drugom setusmo vidili još kvalitetniju sigruSpartaka, uz zdravo dobre servise,smečove i blokove.U trećem dilu meča Spartakje imao i meč loptu na 24:23, alsu domaće uspile da priokrenurezultat i izbore se za peti set.Tamo već nije bilo nevolje zaSpartak, jer su subotičke odbojkašicejoš jedared pokazalešta znadu.Spartak: Bokan 14, Nikić19, Stojanović 8, Helić 7,Češljar 7, Klisura 18, Memišević(libero), Medić 5, Šimić,Marković, Bogdanović, Matić.Trener: Saša Nedeljković.Sagmajster na Dakar relijuSubotičanin Gabor Sagmajsterje i ove godine jedini čovikiz Srbije na čuvenom Dakar reliju.Posli sedam etapa Gabor senalazio na 67. mistu u generalnomplasmanu, dok su vodećiSiril Depre i Mark Koma.Godina VI – januar 2010, broj 5529

HOROSKOPHOROSKOPJanuar 2010.OVAN: Planiraćete nove poslovne poteze i dilovat podsticajnona svoju okolinu, a nuz vaš optimistički stav velike su šanse za uspij.U ljubavi ćete bit zdravo privlačni i inspirisani za novu emotivnuulogu, ljubavnu romansu el strasnu vezu, šta mož unet lagani nemiru vaš ljubavni život. Puni energije lako ćete se oduprit mogućimzdravstvenim tegobama.BIK: Želićete unapridit svoju karijeru, al poslovna dinamika namitnićei nove probleme u odnosu sa saradnicima. Ipak, strategijakoju budete spovodili na kraju doneće pozitivne rezultate, posebnokad su u pitanju novci. U ljubavi ćete uporno probat ostvarit ravnotežuizmed svoji misli i osićanja, al je to nemoguće brez čijeg prisustva.Zdravlje dobro.BLIZANCI: Osim što je važno da se pravilno informišete i pripravitena različite varijante profesionalnog nastupa, vaše poslovnofinancijskeprilike u velikoj miri zavisiće od situacije koju diktirajuvaši saradnici, el pridpostavljeni. U svom ljubavnom životu moraćeteuspostavit zajednički dogovor s partnerom. Mož bit problema sa sluomi želucom.RAK: Bićete aktivni na različitim stranama i tako ostavljat dobarutisak na druge, al samo do odreñene granice. Čerez tog pažljivorazmislite o novim ponudama i važnim odlukama u svojoj karijeri.Bićete često u priliki da ostvarite nove, el neobične ljubavne kontakte.Mogućnost povrida mož bit poslidica nepažnje i brzopleti poteza.LAV: U skladu sa svojim profesionalnim afinitetima često ćetese nalazit u centru glavni poslovni dešavanja, al sačuvajte prisebnosti promišljenost da možte pravilno odgovorit na različite dileme kojevas budu pratile. Naćete se u dobroj priliki da ostvarite sklad zajedničkogživota el svoje ljubavne želje. Mož izdoć do prilade i upaleurinarnog trakta.DIVICA: Povrimeno vaš poslovni život obilužavaće iznenadniusponi el prolazna stagnacija, šta će dodatno iscrpljavat vašu snagui kreativnu energiju, čerez čega možte imat i zdravstveni problema.U ljubavnom životu bićete zadovoljni, jel će vam prijat tretman kodvoljene osobe.VAGA: Kad se nañete u priliki da ostvarite niz korisni ciljova, elda privatite saradnju sa jednom uticajnom osobom, dilovaćeteodlučno i priduzimljivo i tako doć do željenog rezultata. Privazilaziteemotivnu krizu i nalazite se prid novom odlukom u ljubavnoj vezi.Psihička neravnoteža.ŠKORPIJA: Poštivajuć listu prioriteta dilovaćete energično upravom momentu i znat nametnit svoje stavove prid uticajnim saradnicima.Ositićete romantičnu notu kod sebe i imaćete pojačanupotribu za ljubavnim skladom. Uživajte u lipim stvarima i dozvolitesebi pravi emotivni zanos. Pripolovite dozu cigaretle, kafe el žestokipića, pa ćete se bolje osićat.STRILAC: Dilovaćete zdravo energično u svojim namirama naposlu, al se nećete moć u isto vrime angažovat na paralelnim stranamai ispratit sve aktuelne dogañaje na poslovnoj sceni. Ako vam seukaže prilika u ljubavi, nju ovaj put ne smite propuštit. Problemi sasrcom biće poslidica zaljubljenosti, al i nerviranja čerez sitnica.JARAC: Bićete aktivni na različitim stranama i privaćat noveposlovne izazove u skladu sa svojim afinitetima, al nemojte dozvolitda vas poso okupira više neg što je potribno. Ositićete emotivnu necigurnost,jel će vam falit dobra volja i odlučnost u donošenju važniodluka. Mož izdoć do bolova u kukovima, el problema s jetrom.VODOLIJA: Tražićete efikasniji način rada s namirom da unapriditesvoju poslovnu poziciju, al tušta pitanja ostaće brez odgovora.U ljubavnom životu prolazićete kroz različite faze raspoloženja istrasni izazova. Možbit problema sa žlizdama s unutrašnjim lučenjom.RIBE: U želji da ostvarite uspišne poslovne rezultate bićetespremni prikoračit svoje dosadašnje profesionalne mogućnosti elutvrñene standarde. Pokadkad u emotivnom zanosu pomislićetekako je sve moguće i lako ostvarivo, al u vašem ljubavnom životusminjivaće se vrući i ladni talasi. Povedite računa o bubrigima.UKRŠTENE RIČIVODORAVNO: 1. Jedanput; 8. Obavijeni; 9. Raspoložen,nasmijan; 10. Misto u Španiji; 11. Mećat nitne; 12. Uzgajivačvolova, volar; 14. Ništa šta je spremljeno; 19. Nijeoštar; 21. Grobna jama; 22. Ime pisnika Ujevića; 24. Autoobilužjeza Niš; 25. Raniji fodbaler Crvene zvizde, Milan;27. Manjkat; 29. Starogermanski vojskovoña; 30. Jednaborilačka veština;USPRAVNO: 1. Naša glumica na sliki, Ivana; 2. Stranomuško ime; 3. Dodatni dio; 4. Kozački poglavica; 5. Ritkost;6. Slovo s prizvukom; 7. Govor; 13. Oronit, iznemoć;14. Strav (nar.); 15. Španski fodbaler; 16. Riblja jaja; 17.Zemljoradnik; 18. Starorimski vladar; 20. Vrsta ila; 23.Rad, vridnoća; 26. Lična zaminica; 27. Nota solmizacije;28. Los Anñeles (skr.).REŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:Dragan TovarišićVODORAVNO: Arapini, Boranin, Avireka, kamarot, Ural,la, s, način, SRIĆAN BOŽIĆ, Aster, irvas, o, iko, Aonka,tok, da, MLADO LITO.30 Godina VI – januar 2010, broj 55

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjineNational Council of the Bunjevac Ethnic MinorityBunjevački nacionalni praznici:2. februar „DAN VELIKOG PRELA”23. februar „Dan izbora prvog Nacionalnog saveta”15. avgust, „DAN DUŽIJANCE”25. novembar,Dan održavanja Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca iostali Slovena 1918. godine u Novom SaduRadio emisije na bunjevačkom jeziku„Bunjevačka rič”Radio Novi Sad100 MHz - petkom od 22.00 - 22.30Radio Subotica89,6 MHz - subatom od 20.00 - 20.30Radio „Trend” - Bačka Topola97,8 MHz - nediljom od 12.00 - 12.30Radio Sombor97,5 MHz - nediljom od 14.00 - 14.30BUNJEVAČKA SVEČANA PISMAPODVIKUJEBUNJEVAČKA VILAPODVIKUJE BUNJEVAČKA VILAIZ OBLAKA RAŠIRILA KRILAOJ BUNJEVČE PROBUDI SE SADASTAREŠINO SUBOTICE GRADAMENE MATI UČILA PIVATIPIVAJ SINE DA BUNJEVCI ŽIVENEK NAM ŽIVI NAŠA MILA BAČKATAMBURICA, PISMA BUNJEVAČKANE ZOVEMO SAMO BOGATAŠEVEĆ I DRUGE STANOVNIKE NAŠEJA SAM SINAK SUBOTICE GRADANE DAM VIŠE DA MOJ NAROD STRADATV emisija na bunjevačkom jeziku„SPEKTAR”Televizija Novi Sad - II programsubatom od 15.30 - 16.00,repriza je svake druge subateFunkcionisanje NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNI CENTAR” pomažu:MINISTARSTVOKULTUREREPUBLIKE SRBIJEPOKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZAINFORMACIJEAUTONOMNE POKRAJINEVOJVODINEGodina VI – januar 2010, broj 5531