tandrcak 23 NOVEMBAR OK:tandrcak.qxd - Bunjevci

Dičiji list na bunjevačkom jeziku • Subotica, novembar 2009. • Godina IIbroj23

ŠKULARCIČas bunjevačkog u škuli„21.oktobar” u Somborunajomiljeniji je predmet...A kako i ne bi... Još prijazvona koje označava početakčasa, iz učionice se tijočuje tamburica i onaZvonkova „Ej salaši na severuBačke, u vama supisme bunjevačke”... UčiteljŽeljko Ognjenović tijopivuši, učenici pristižu uučionicu, trčkaraju okoučitelja, zapitkuju, gurkajuse.... A učitelj se trudi daodgovori na svako njevo pitanje...„Stigo je novi Tandrčak!”začulo se, i više nemož stišat uzbuñenje... Svakobi tio što prija da uzmesvoj primerak...Prigledaju najnoviji broj,listaju, smiju se, i ako možjoš na času, laćaju se bojicada štogod obojadišu,kažu da najviše vole baš to.Ema Tuzlak pohaña IVrazred ove škule i ko i sviñaci ove „male ali odabranedružine” obožava „Tandrčak”.- Prvo prigledam cilenovine, lipe slike i ilustracije.Najviše mi se dopadajuzanimljivosti iz cilogsvita jel iz taki tekstovaučimo i upoznajemo značajneljude, pridile i dogañaje.Volila bi u „Tandrčku”da vidim i pročitam o našimnarodnim nošnjama. A moždabi moglo bit osmišljeno2NA ČASU BUNJEVAČKOGUrednik:Stevan NemetTehnički urednik: Ivan StantićSaradnici:Nataša Džmura, Ruža Josić,Dragan Tovarišić, Branka Bešlić,Livia Tričko-Stantić, Ružica ParčetićŠtampa: Rotografika, Suboticada sami sickamo stranicuna kojoj su naslikani diloviCIP - , 087.5TANDRČAK : dičiji list na bunjevačkom /odgovorni urednik Stevan Nemet - 2008br.1 – Subotica : Bunjevački informativnicentar, 2008.- ilustr. : 30 cmMesečnoISSN 1820-6735COBISS.SR-ID 228104199narodne nošnje pa da ondasami sklapamo sliku.Emina sestra Viktorijaiñe u drugi razredi pored bojankikoje su, kako kaže, uvik naprvom mistu, voli i da rišavamozgalice. – Volim ipismice, i ja pivam u škulskomhoru. Možda bi „Tandrčak”mogo da nam ponudikake pismice i note daji pivamo!”Jovica Vuković iz IV razredakaže da glasa za pismicena bunjevačkom, aono što bi volio, svakakopored bojanki, jesu i bajke,jel kako kaže „Zdravo volimtaj lipi svit bajki”. I dok sesa CD-a sminjuju lipe bunjevačkepisme i ZvonkoBogdan, Jovica nam kaže– Ne znam tako lipo pivatko naš dida-striko ZvonkoBogdan s kojim smo u rodu,al ja volim recitovat.Mala Stefanela Šarčevićiz II razreda takoñe glasaza bojadisanje i već se privaćaflomastera. Volila biona čitavu bojanku od „Tandrčka”.Aleksandar Kekezović iñeu drugi razred i uveliko sebavi sportom, i to košarkom.– U našoj kući svi volimosport. Moja starija sestraigra za prvi tim Spartakau Subotici. Volio bi današ „Tandrčak” donosi i malosportski visti od nas mla-disportista, a i slike oni veliki,poznati svitski imena.– Volim „Tandrčak”, avolim i matematiku! Ipak,mislim da ću bit frizerka.Volila bi da sve žene imajulipe frizure – kazla nam jeIZDAVANJE „TANDRČKA”FINANSIRA POKRAJINSKISEKRETARIJAT ZA INFORMACIJEAUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINA

ŠKULARCIstidljiva Emilija ðeneš dokje gledala najnoviji „Tandrčak”.Kreativno, nema šta!No vidićemo jel će pobiditmatematika el frizeraj kodnaše drage Emilije.Tako razmišljaju maliSomborci. Vedri i nasmijaniispričali su da se radouključuju u sve škulske aktivnosti,mnoge sekcije iprojekte njeve škule. S ponosomističu svoje angažovanjekroz ekološke programei svoje kreativne idejekoje su prikazali na velikompanou u holu svoješkule. A van škule ponosese i svojim angažovanjimai druženjima na tribinamaUG „Bunjevačkog kola”. Itu će bit iznenañenja jelveć se šuška o lipoj priredbiza Božićne praznike...A dotle... „Učimo bunjevački,jurimo petice i čekamonovi „Tandrčak”! poručilisu ñaci. R. P.ČAS ISPRID BILOG ŠLINGAČas Sekcije bunjevačkoggovora, koja od oveškulske godine postojiu Osnovnoj škuli „SonjaMarinković”, 17. novembraučiteljica BrankaMarki je održala upraksi, na izložbi „Bunjevačkibili šling” kojije održan u KUD „Bunjevka”u povodu XIFestivala bunjevačkognarodnog stvaralaštva.Tu su bila i četri učenikaNenad Tošaki, NikolaVuković, MihajloVukoičić i Stefan Šemkoski.Kako kaže učiteljicaMarki, to su učenicikoji su do prošlegodine pohañali časoveBunjevačkog govora saelementima nacionalnekulture, a pošto programpostoji završno sačetvrtim razredom, ovegodine je zbog interesovanjadice osnovana sekcijakoja niguje ovaj jeziki tradiciju. ČlanoviSekcije sa učiteljicomposićuju sve manifestacijeu varoši koje se tiču bunjevačketradicije i govora,pa su tako bili i naovoj izložbi. B. E.3

OBIČAJINasmijanog lica, Mikulašće i ove godine 6. decembradoć i obradovatbaš vas, dicu. Sva dica muse zdravo raduju, pišu mupisma i čekaju ga, čatlaišusvoje cipelice i čizmice,slažu ji u predsoblju, el ambetušu,pod pendžer, da biu nji Mikulaš metnio darove.Mikulaš ne zaboravljanijedno dite koje je bilodobro prema roditeljima iu škuli.Postoji jedna legenda,da s Mikulašom iñe i Krampus,rñavi crni čovik, kojinosi batinu za onu dicu kojanisu bila dobra. No, svakakoda ne postoji nijednodite koje bi kazlo da je dobiloKrampusovom batinom,jel ako baš i nije bilodobro, svako dite na ovajdan obeća da će se cigurnopopravit.O Svetom Nikoli, el kakoga mi, Bunjevci, zovemoMikulaš, ne postoji punopisani podataka. Zna seda je roñen u 3. viku, uMaloj Aziji, u gradu Patri,di je obavljo biskupsku dužnost.Umro je 6. decembra4MIKULAŠ327. godine, u 58. godiniživota. Njegovo tilo i danaspočiva u talijanskomgradu Banju. Radi svi dobridila koja je činio ljudima,rad nepravde protivkoje se borio i rad ljubavikojom je činio čuda, proglašenje svetim. Još ko malodite Nikola je zdravovolio ljude. Roditelji su muumrli rano, pa je osto samu bogatstvu koje je naslidio.To bogatstvo ga nijepolakomilo, već ga je učinilojoš boljim čovikom,pa je s njime mnoge pomogo.Kako nam legenda kaziva,u njegovom rodnomgradu Patri živio je siromašniplemić koji nije imonovaca da uda svoje tri ćeri,pa ji je tijo prodat momcima.Kad je Nikola čuoza to, odlučio mu je pomoćtako što mu je noćomostavljo zlatne dukate upendžer. Siroti plemić jetako mogo čestito poudavatćeri. Kad je došlo datriba udavat i najmlañućer, plemić je odlučio dadozna ko mu toliko pomaže,pa je sidio cilu noć krajpendžere i gledo da vidi komu ostavlja dukate - al nijeuspio ništa vidit. Nikola sedositio, pa je dukate ubaciokroz odžak u kuću itako je osto nevidljivi darovatelj.Na ognjištu, u kućiplemića, sušile su se čorape,pa su dukati iz odžakapali pravac u nji. Otalegpotiče virovanje da Mikulašostavlja darove u cipelama,čizmama i čoropama.Druga legenda o kažeda je spasio troje dice kojeje tio otrgnit krvolok, apostoje i druge legende

OBIČAJIkoje pripovidaju da je nebrojenoputa pomogo mornarimau nevolji i spasio jiod propasti. Iz ovi legendi,kroz vrime, razvila se tradicijaDida Mraza sa drukčijimstilom, al istim značenjomkoja direktno potičeod Mikulaša, a nije nikiizmišljeni lik koji živi naSevernom polu. Ova tradicijaraširila se po ciloj Evropii Ameriki, al sve sarazličitim imenima i tumačenjima,pa tako SvetogNikolu u Engleskoj zovuSaint Nicholas, u Nemačkojje Sinterklas, u Poljskojje Mikula, a mi ga zovemoMikulaš. Smatra se zaštitnikomsiromašne čeljadi,dice, mornara, neudati divojakai trgovaca, a zaštitnikje i država Grčke i Rusije.Budite dobri i pomažiteone koji su u nevolji i virujteda će i vama Mikulašdonet štogod, pa makar iškatuljicu punu poljubaca,iz nje uzimajte po jedankad god vam je teško u srcu.Dž. N.5

6BOJANKA

OBIČAJIM A T E R I C EUskoro će Materice. Vrimena suse izminila, i malo šta je danas ko štoje kadgod bilo. Zato ćemo se podsititna ovaj naš stari i lip narodniobičaj. Saznaćete kako se on kadgodobilužavo, i kako se obilužava dandanas.Kadgod je za Materice snig znaonapadat do pojasa, pa je teško biloprobijat se s koli jel pišice do salaša.Al, brez obzira na to, udomljenadica su kod svoji matera ipak nastojaladoć. Materice uvik padaje udrugu nedilju prija Božića i trećunedilju Adventa. Naš stari svit ga jezvao još i „čelo Božića”, kad seočekiva Isusovo roñenje. Materice seodnose i na četvrtu Božiju zapovid:„Poštuj oca i mater svoju”.Materice su posvićene materama imajčinstvu, to je dan kad se dica spoštivanjom i zafalom sićaje na velikemuke s kojima ji mater na svitdonese, te velike ljubavi i brige s kojomji odranjiva. Materice čestitaje ioženjeni muškarci svojim ženama,materama, majkama, babi i drugimbliskim ženama - al samo udatim.Dica su se kadgod takmičila medsobom ko će prvi ustat i materi čestitat,pa i ko će tokom dana više darovaskupit.Dica su išla i od kuće do kuće, alisto samo poznatima, čestitat Materice.Kad bi stigli prid kuću, izdeklamovalibi ovu pismu:Faljen Isus, gazdarice!Čestitam vam Materice!Ja sam došo priko morada mi date malo ora.Snašla me je strašna mukada mi date i jabuka.Vidio sam i ovacada mi date i novaca.Napolju je zdravo zimamolim jednu čašu vina!Na ove riči domaćica bi odgovarala:„Navike faljen bio! Fala! Živi izdravi bili!”. Onda bi ji počastila sasitnim tistom, a domaćin bi odrasleponudio s čašom vina.Čestitari bi dobivali jabuku sa sitnimnovcima pozabadanim u nju imalo orasa. Ako su čestitari bližirod, domaćin bi u čašu s vinom metnioi gvozden novac, koji se možuzet tek kad se popije vino.Domaćica bi darivala i tirolskumaramicu. Dar, jel bućur, kako su gakadgod zvali, simbolizovo je: napridak,zajedništvo, sriću i zdravlje.7

OBIČAJISvi Šveñani slave Svetu Luciju, jedanod ritki praznika koje slavi švedskaprotestantska crkva. Stara kršćanskalegenda kaže da je u Sirakuzi,na Siciliji, 13. decembra 304. godinenove ere, pogubljena mlada divojkaLucija. Bila je kršćanske vire izato jeretik prema tadašnjem rimskomzakonu. Ozlojeñen njezinomodlukom da svoj miraz pokloni sirotinji,momak ju je prijavio vlastima.Kad se u sridnjem viku kršćanstvoproširilo u Švedskoj, praznik SveteLucije je slavljen uglavnom u zapadnomdilu zemlje. Mnogi paganskiobičaji i tradicije su se priplićali sproslavom Svete Lucije, koju je svakoselo slavilo na svoj način. Ime sveteLucije je počelo da se veziva zadobročinstvo i milosrñe. Meñutim,sveta Lucija je imala i svoju mračnustranu, koja je vezana za praznovirjeu narodu. U severnoj Švedskoj se virovaloda je Lucija bila prva Adamovažena i majka svi natprirodni bića.Procesija Lucije izazivala je stra, ane radost. Tokom 20. vika u univerzitetskimgradovima Lund i Upsala,počelo je praznovanje Svete Lucijeslično današnjem slavljenju. Godine1927. u Stokholmu je organizovanaprva proslava Svete Lucije koja jepropraćena u ciloj zemlji. Širomzemlje održavali su se izbori za najlipšuLuciju. U nikim regionima jošuvik postoje razlike u načinu praznovanja,al okosnica svi današnji proslavaSvete Lucije je melodija SantaLucia, koja potiče iz Napulja. Tokomproslave Svete Lucije pivaju se takoñei tušta drugi tradicionalni božićnipisama. Idu se posebno pripravljenikolači „Lucijine mace”, nuz koje sepije „grog”, tj kuvano vino sa začinima.Slaveć praznike Svetog Nikole i8TAMU TIRA DIVOJKA UBILOM – SVETA LUCASvete Lucije, njeve likove su prikazivaliko mladića i divojku koji su obalazilidomove darivajuć dicu najčešćevoćom - smokvama, bademima,jabukama, orasima, a često suznali i plašit nestašnu dicu. Posli sutu ulogu priuzeli Sveti Nikola (Mikulaš)i njegov pomoćnik Krampus, pričemu je Nikola donosio darove dobrojdici, a Krampus bi plašio zločeste.Na Svetu Luciju sijalo se božićnožito, ko simbol plodnosti, novogživota i njegove obnove. Samimsvojim izgledom davalo je zelenilo inadu usrid zime i sniga, a služilo je iko blagoslov litine istovrimeno ukrašavajućdomove. Isti običaj postojiu Italiji i Portugalu, al nije toliko raširen.Žito se sadilo na Svetu Lucu iraslo bi do Božića kad bi se uredilo.Što je žito bilo gušće i zelenije, to ćebit bolja litina slideće godine. Poslibožićni praznika žito se davaloživini i pticama da se taj sveti dioBožića ne bi uništio.Švedska svakog 13. decembra obilužavapraznik Svete Lucije - prvidan božićni proslava i praznik svitlosti.Ljudi na dalekom severu Evropetradicionalno slave jedan od najkraćizimski dana u godini, u nadi daće svitlost otirat mrak dugački decembarskinoći. Prema starom julijanskomkalendaru 13. decembar jebio dan zimske kratkodnevice. Togdana divojka u biloj aljini s crvenimpojasom i krunom od svića išla je uzpratnju od imanja do imanja nosećljudima kolače sa ñumbirom, kafu iugrijano crno vino začinjeno šećerom,suvim grožñom i bademom, asvako selo imalo je svoju Luciju.Poštivanje Lucije priživilo je i reformukalendara i dolazak reformacije.Ovaj običaj i danas živi, i u većiniporodica obično najstarija ćernasliñuje ulogu Lucije i u pratnjibraće i sestara tradicionalnom pismombudi ostale ukućane. Piva sepisma Santa Lucija, uz poznatu napuljskumelodiju, čiji početni stihglasi: „Noć teška koraka obalazi poljai senike. Na zemlji, s koje sunceodlazi, spremno čekaju senke. Tadau naš mračni dom ulazi sa svitlomSveta Lucija”. Povorke sa Lucijomna čelu, u pratnji ostali divojaka i„zvizdani momaka”, prolaze ulicamagrada i svaka škula, obdaništei bolnica obilužava ovaj veliki

OBIČAJIpraznik koji najavljiva da se bližiBožić. Sveta Lucija, el kako mi Bunjevcikažemo, Sveta Luca, je meñunarodnipraznik koji se, osim uŠvedskoj, obilužava i u ostalim skandinavskimzemljama, ko i u Italiji,Nemačkoj, Francuskoj, Hrvatskoj ikod nas u Srbiji.Koreni ove tradicije potiču iz Italije,tačnije sa Sicilije. Viruje se da jeLucija istorijska ličnost roñena u Sirakuzii da je 304. godine stradalamučeničkom smrću tokom Dioklecijanoviprogona. Njezino tilo je posliprineto u Konstantinopolj i konačnou Veneciju, di ona i danas počivau Crkvi Svete Lucije. Ko što jeobično sa svecima, pouzdane informacijeo životu Lucije ne postoje, alsu o njoj ispripovidane mnoge legende.Niki divane da je Lucija poticalaiz bogate porodice i da je nosila ranuprognanim kršćanima koji su se odRimljana sakrivali u mračnim podzemnimtunelima. Pošto je u obadviruke nosila ranu, oko glave je imalavinac od svića, kako bi osvitlila put.Prema drugoj legendi, Lucija je izvadilasvoje oči i poslala ji paganskomproscu, ne želeć da poñe zanjeg. Divani se i da su je zbog njezinevire Rimljani oslipili, al da joj jeBog povratio vid. To je bio jedan odrazloga da postane velik svetac zaštitnik„svitlosti tila” - očiju i zaštitnikslipi. Ime Lucija je izvedeno izlatinske riči „lux” što znači svitlost.Postoje različita objašnjenja o tomkako je italijanska katolička sveticastigla do Skandinavije i postala čvrstoukorenjena u nordijskoj kulturi.Dal su pripovitke o poznatoj sveticiVikinzi doneli sa svoji putovanja?Moguće je da su s dolaskom kršćanstvau Švedsku, oko 1100. godine našeere, misionari i sveštenici ispripovidalilegendu kako bi inspirisalinove obraćenike. Možda su legendudoneli nemački trgovci. Nikiviruju da je u davna vrimena divojkau bilom, obasjana svitlošću positilašvedske seljake na obali jezera Venerni spasila ji od zimske nestašicerane. Bilo kako bilo, legenda je stiglado severni zemalja i Lucija je ušla usrca Nordijaca.Osim spomenute tradicije, današnjinačin obilužavanja praznika SveteLucije dilom potiče i iz dvadesetigodina prošlog vika, kad je stokholmskilist „Dagblad” organizovo izborza najlipšu divojku, odnosno Luciju1927. Inicijativu je, zafaljujuć lokalnimnovinama, ispratila cila zemlja.Od onda Šveñani svake godine nanacionalnoj televiziji biraju Luciju.U Danskoj je praznik Svete Lucijeprvi put obilužen 1944. godine.Tradicija je „uvezena” iz Švedske kopokušaj da se „unese svitlost u periodutame”, ko vid pasivnog protestatokom nemačke okupacije za vrimeDrugog svitskog rata.Moderan način na koji se dan SveteLucije danas obilužava pridstavljamišavinu kršćanski legendi i narodnivirovanja, religiozni i paganski elemenata.Ne triba zaobać ni komercijalniznačaj koji proslava ima. ZaŠveñane je Lucija simbol topline,svitlosti u tami i povod za slavlje.Stranci, koji se nañu u Švedskoj 13.decembra, ne triba da se boje divojkeu biloj aljini sa svićama u kosi kojadolazi iz mraka i piva tradicionalnepisme. Ona je tu da otira tamu.Dž. N.9

ZANIMLJIVOSTIPRVO BOŽIĆNO DRVO IPRVI UKRASIPrvo božićno drvo, onokako danas znamo, madajoš uvik brez svitiljki, pojavilose u Alzaku, u Nemačkoj,1521. godine. Francuskojga je pridstavilaprinceza Elen de Mekenborg,koja je jedno tako drvodonela u Pariz posli vinčanjasa vojvodom Orleana.Već u 18. viku običajukrašavanja božićne jelkeje bio ustaljen u Nemačkoj,Francuskoj i Austriji.Princ Albert, poriklomiz Nemačke, muž kraljiceViktorije, 1841. godine jepostavio jelku u vindzorskizamak u Engleskoj. Ovajse običaj iz kraljevskog krugabrzo raširio na sridnjuklasu, pa i na radnike. Biloje propisano koliko tribada bude visoka jelka i moralaje da se nalazi na astalupokrivenom bilim stolnjakomod damasta. Bilaje ukrašena vinčićima, slatkišimai papirnim cvitićima.U Kanadi se praktikovoobičaj kićenja jelke od kraja18. vika, prija neg što jeto uzelo mava u Engleskoj.Prvi ukrasi su pravljeniručno, da bi se posli počeliindustrijski proizvodit.Polovinom 17. vika jelkaje dobila i osvitljenjesvića. Tri vika kasnije njizaminjuju električne svitiljke.Digod početkom 20.vika pojavljuju se i drugevarijacije današnji običaja,ko što je i jelka na otvorenom.Nemačka je dugo bilavodeća zemlja za proizvodnjuukrasa, al su se brzopridružile i Austrija, Amerika,Japan, Italija, i tadašnjaČehoslovačka. Prvi cakleniukrasi, takozvani „kugels”,proizvedeni u Nemačkojoko 1830. godine,tribalo je da štite kuću odzli duova. Oblik „kugelsa”podsića na crvenu jabukuiz rajskog vrta.Prve svićice su metnutena jelku sredinom 17. vika,mada se ovaj običaj ustaliotek dva vika kasnije u Nemačkoj,a nedugo zatim uistočnoj Evropi i slovenskimzemljama. Ove prvesvićice su se mazale lipilompo dnu i mećale na završetkegrančica. Radi lakšeupotribe, kasnije se pojavljujui prvi stalkovi zasvićice. Tek 1890. svićicedobijaju i štipaljku na dnu,kako bi se lakše zakačile zajelku. Caklene kuglje i drugiukrasi pojavili su se izmed1902. i 1914. godine.Lampice na strujuBožićna jelka je prvi putzasjala električnim svitlom1882. u Njujorku.Edvard Džonson je osvitliojelku žicom sa 80mali svitleći sijalica, koje jesam napravio. Posli osamgodina je počela i da seproizvodi „svitleća žica”.Početkom 20. vika, velikidućani su postavljali osvitljenejelke isprid svoji izlogakako bi privukli mušterije.Boston je bio prvavaroš s jelkom na otvorenom,osvitljenom kako todanas radimo - 1912. godine.Ova tehnička inovacijase posli Prvog svitskograta raširila po Evropi i10

ZANIMLJIVOSTIpostala uobičajena polovinom20. vika.ČestitkePočetkom 15. vika pojavilisu se papiri s najlipšimželjama. Dva vika posli,prodavci štogod slično šaljuu štampanoj verziji svojimmušterijama. Al, tekpojavom litografije u Nemačkoj,1786. počela jeproizvodnja velikog brojačestitki, koje su se mogledobro i naplatit. U Engleskoj,di su se i pojavili prvioblici čestitki, 1840. godinejavljaju se i prve markicei crteži s božićnimmotivima. Tri godine kasnije,Džon Kalkot Horslipravi prvu čestitku za SirHenri Kola, na kojoj jepridstavljena porodica uvrime Božića, kako dižečaše da nazdravi. L. Prang,nemački litograf koji sepriselio u Njujork polovinom19. vika, napravio jeprvu čestitku za američkopodručje. U Bostonu je otvoriodućan i tu je nastalaprva čestitka u boji. Doduše,u to vrime su ove čestitkebile više vezane zaNovu godinu neg za Božić.Drugi propratni rekviziti,brez koji se danas nemogu zamislit Božić i Novagodina, nastali su u evropskimzemljama. Engleskaje bila majka čestitki,Irska je donela mećanjesvića i svitiljki u pendžere,a Čehoslovačka i Japan sukumovale poplavi jelki iukrasa za kućnu upotribu.Novogodišnja, el božićnajelka se tumači, s jednestrane, i ko skup simbolakoji ukazivaje na to šta samostvaranje ima da ponudi:svitlost i krećanjeanñela, poklone voćnjaka ipolja, šuma i mora, na čijemse vrvu nalazi zvizda,koja ukaziva na kraj putovanja,misto mira. Sve suto simboli rañanja Isusa.Ipak, nema jasni dokazada su kršćani bili ti koji suprvi koristili božićne i novogodišnjejelke da bi simbolizovaliponovno roñenje.Prija će bit, smatrajuniki, da je jelka počela dase koristi po ugledu na većpomenuto rajsko drvo.Dž. N.11

VAŠI RADOVIOvo su radovi iz radni svesaka učenika Osnovne škule „21. Oktobar” iz Sombora, ko i njevi radovina temu ekologije. Ema i Viktorija Tuzlak, Jovica Vuković, Stefanela Šarčević, Aleksandar Kekezović iEmilija ðeneš pohañaju izborni predmet „Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture“ kodučitelja Željka Ognjenovića.12

VAŠI RADOVIVoz za Severni pol- Polar ekspres!Božić je. Deran leži budanu svojoj sobi, uzbuñen.Tijo diše. Jedva se pokreće.Čeka. Sluša zvuk i strahujeda možda nikad niječuo - božićna zvona. Petminuta je do ponoći. Iznenadaje čuo užasnu buku.Obriso je maglu s pendžerai imo je nevirovatan pogled:svetlucavi voz se krećo i zaustaviose baš isprid njegovekuće. Para iz mašine širilase noćnim nebom i pravilakolutove koji su nežno padalipo snigu. Deran je izašoiz kuće samo u pidžami ipapučama. Susrio je kondukterakoji ko da je čekosamo njega. „Pa, iñeš li?”,pito je kondukter. „Kud?”„Kako kud, pa na Severnipol, naravno. Ovo je Polarekspres!”Već skoro 20 godina porodiceširom svita smatrajupripovitku Krisa van Alsburga„Polar ekspres” nezaobalaznimdilom svojipraznični proslava. Ovajdičiji crtani film, „Polar ekspres”,pripovida o tom trenutku,zdravo važnom, momentunevinosti i zrilosti,kad vi, dico, možte biratizmed jedne staze, koja ćezatvorit vaša srca zauvik, idruge, na kojoj ćete naučitda vira ne poznaje godine,pravila i granice. U vozu jederan upozno drugu dicu,a svako od nji imo je svojerazloge i svoju lekciju danauči. Ovo putovanje vozomsvako dite doživljavako sopstveno putovanje nakojem mož pronać ono štamu nedostaje.Autor istoimene knjigepo kojoj je režiser RobertZemekis snimio film 2004.godine, želio nam je pružitpriliku da doživimo ponoćnoputovanje na Severnipol očima derana. Dok semisteriozni pejzaži krozkoje voz prolazi smenjivaje,sve je ko u snu o udaljenimmistima na kojimase mogu desit magične iuzbudljive stvari.Ako ste u mogućnosti,dok budete razminjivalipraznične čestitke, kad budetezajedno s porodicomi prijateljima, to je idealnaprilika da pogledate ovajuzbudljiv crtani film izmedsnova i stvarnosti o misterijibožićne večeri.Dž. N.MALAIZLOŽBACrteže za „Tandrčak” poslale su učenice Osnovne škule„Matija Gubec” iz Tavankuta, koje pohañaju izbornipredmet „Bunjevački govor sa elementima nacionalnekulture” u IV razredu kod učiteljice Mirjane Savanov:Ivona Balažević, Marijana Saulić, Bojana Savanov i ZoranaMačković.Pišite „Tandrčku”!Crtajte i dalje šaljite svoje crteže, slike i svevaše radove. Atresa je: Trg Cara Jovana Nenada15/1 24000 Subotica.13

14BOJANKA

ZANIMLJIVA NAUKATALES IZ MILETATales (625-546. g.p.n.e.) izMileta, mista što se danasnalazi u Turskoj, bio jeprvi grčki filozof, naučenjaki matematičar. Njegovapisana dila bila su zagubljenaveć u Aristotelovodoba, tako da je teškoodredit njegove poglede nasvit el bit potpuno ciguranu njegove matematičke zaključke,al je tušta grčki filozofaostavilo pisani tragovao Talesu i njegovomradu.Izreko je tušta tvrdnji,što je i dokazo, a njegovametoda rišavanja i postavljanjaproblema bila je revolucionarnaza ono vrime.Tales je i jedini filozofprija Sokrata koji je uvrštenmed Sedam antičkimudraca.Zabiluženo je da je Talespridvidio pomračenjesunca 585. god. p.n.e. Pridviñanjepomračenja misecau to vrime bilo je uobičajeno,al je bilo teškokasti kad će bit pomračenjesunca, čerez tog šta seta pojava nije mogla viditsa svi dilova na zemlji.Postoji nikoliko kasnijizapisa o tom kako je Talesizračuno i visinu piramidau Egiptu. Za sunčani danačeko je trenutak kad ćesenka svi predmeta (npr.štapa kojeg je zabo u pisakpokraj piramide) bit jednakanjevoj visini. To je ondaprimenio i na piramidui priko senke izračuno njezinuvisinu.Ipak, ono najvažnije štamu matematičari pripisuju,jeste činjenica da je Talesprvi dao logičke temeljedokazivanju teorema.Drugim ričima, Tales je prvinaglasio da nije dovoljnosamo opažat pojave,već nji triba i dokazat.U mnogim knjigama oistoriji matematike pripisujumu se ove teoreme izgeometrije:• Pričnik dili krug nadva jednaka dila.• Uglovi uz bazu jednakokrakogtrougla su jednaki.• Uglovi izmed dva pravcašto se siku su jednaki.• Dva trougla su sličnaako imaju jednaka dva uglai jednu stranicu.• Ugo na polukružnicije praviugo.Poslidnja navedenateoremadanas se nazivaTalesovom teoremom.Niki istoričaridivaneda je Tales, kojije učio geometrijuod Egipćana,prvi na kružnicidokazo daje ugo nad polukružnicompravi,i da je u časttom otkriću bogovimažrtvovovola.Tales je takoñe svojimmatematičkim opažanjimadao doprinos i nautiki. Izmedostalog, našo je metodkako izračunat udaljenostbrodova od obale.Šta se njegovog stava ufilozofiji tiče, on je smatroda Zemlja ima oblik diskašta pluta na vodi, tj. na beskonačnomokeanu i da susve stvari oko nas sačinjeneod vode. Tvrdio je da supotresi poslidica činjenicešta se Zemlja nalazi na vodi.Uprkos ovim danas neprivatljivimtezama, Talesovaveličina je u tom štaje bio prvi koji je svoje stavovepokušavo objasnit logičkimšnjotanjom, a nenatprirodnim pojavama komnogi prija njega.Zanimljivo je spomenitkako je Tales bio u životuvrlo umišan za sve poslove,a s druge strane i nepopravljivsanjar i romantičar.Tako Aristotel u svojimdilima spominje pričukako je Tales jedared zaključiokako će jedne sezonemasline u Grčkoj fajinurodit plodom, kupiosve prese za ciñenje maslinau okolini i obogatijo sekad su seljaci posli berbetribali cidit masline za olaj.S druge strane, Platonspominje priču kako je jednenoći Tales išo pišice promatrajućnebo. Gledajuć unebo i ne pazeć di staje,upo je u jendek. Zgodnamlada služavka mu je pomoglada iz njega izañe ikazla mu: „Kako očekivašda ćeš razumit šta se dogañagori na nebu kad nevidiš ni šta ti je pod nogama?!”.Ovo je virovatnoprva zapisana šala u istorijina račun rastreseni profesora...D. T.15

16BOJANKA

MOZGALICEPronañite sakrivene zapisePomozite Ivanu da što brže pronañe put do škule... Požurite, samo što nije zvonilo!Od elemenata u različitim bojama što su dati na livoj sliki tribate sastavitdesnu sliku. Ako vam je lakše, možte isić bili papir el karton s datim miramai onda probat sastavit17

18BOJANKA

Jedared, ne tako zdravo davno,tu digod blizo nas, živio je jedanderanac. Dok je bio mali sve muje bilo potaman. Baćo je bio dostabogat, nije bilo da je štogod fa-PRIPOVITKEGAZDA I SLUGANije imo znanja ni zanimanja,al je bio majstor kako se lagodnosnać u nevolji.Doñe kod jednog gazde, pa kažeda je došo da se pogodi služit.Gazda ga pita, šta znaš radit, asluga kaže da on zna svašta.kako ne ustaje. Već prid samopodne gazda se zdravo rasrdio, paga poñe budit. Kvrcne na vrata, asluga kaže: Slobodno uñite. Kadlilo. Pogoñeni su radili sve što jetribalo po salašu, a mater je, kakose to često zna desit derana dobrorazmazila.Kako je vrime prolazilo, deranje raso, baćo i mater poumirali, akako nije ništa naviko radit, imanjeje lagano nestajalo. Na krajumu je ostalo toliko da metne bućurna rame i krene tražit bilo kakiposo.Gazdi se momak dopo jel jebio dosta jak, a i zna svašta radit.Još ga samo pita koliku platu traži,a sluga kaže dvanajst groša zagodinu dana i da ga rani i oblači.Gazdi se cina učini povoljna, paga primi u službu. Dao mu je večeru,pa ga pošalje na spavanje.Sutradan ujtru svi poustajali,bireši, nadničari i sluškinje, pa igazda i gazdarica, a nov sluga nigaje gazda vidio kako sidi na krevetukaže mu: Jel se tako služi? Asluga kaže: Gazda, ja te od cilogjutra čekam, ko što smo se mi topogodili. A kako smo se mi topogodili?, pita gazda. Pa da meraniš i oblačiš, nisi valjda zaboravio,kaže sluga, a ja od jutros čekamda me obučeš i naraniš, viknesluga srdito. Ispripovidala:Ana Vojnić Kortmiš19

MALE ŠALEANEGDOTEO ZNANIMLIČNOSTIMAU seoskojškuli dočekalopisca BrankaĆopića tuštadice, svi ućoši velike učionice.S tušta pažnje,u potpunoj tišini, slušalisu maštovitu Ćopićevu pripovitkuo deranu što leti nazmajovim krilima.Jedan od zaneseni mališanaglasno povikne: „Alajlaže!” Učitelj oštro pogleda izapriti deranu, a Brankokroz osmij nastavi čitat dalje.* * *Albert Ajnštajnnije biotalenat za muziku,al je voliosvirat violinu spoznatim orkestrima.Jedared,iznerviran Ajnštajnovimpogrišnim brojanjomtaktova, dirigent je viknio:- Ajnštajne, nauči brojat!Šta je čokolada?BISERI S ČASOVAČokolada se pravi od čokoladnog mlikaČokolada je štogod tvrdo i ako nemaš dosta zubi nemožešda je otkinešČokolada je kockica, metneš je u usta i poidešŠta je škula i šta se u njoj radi?Škula je kuća u kojoj stalno učiš.U škuli se uče važne stvari.Direktor mora da divani učiteljicama i to što on kaže zdravoje važno jer je on glavan.Učiteljica i dalje postavlja interesantna pitanja, a na pitanje:„Šta sanjaš?” niki su ovako odgovorili:- Sanjam razne snove u boji.- Sanjam da sam Pepeljuga i da je moj princ lipši odnjezinog.- Nije lipo sanjat. To rade samo oni što će ić u tušta razredai nosit pošu, a posli opet doć kod mog tate tražit novaca.Jel voliš životinje?PITALICEŠta je lakše od perceta, al se teško mož držat? - Dah.Šta je kredit? - To je ono u telefonu. Kad ti se potroši, a tiišteš od mame da ti kupi još.Kako se zove najkiseliji Japanac? - Li Mun!Koliko imaš godina? - Ne znam koliko imam godina. To sestalno minja.Odkaleg ti je tata? - Tata je odrastao na selu. On je kravuvidio uživo!- Volim pile, prase. Batak od pileta mi se najviše sviña!