www .e-lovac.rs - Lovacki Savez Srbije

NOVA EDICIJA1896.GODINA IV ^ASOPIS LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE BROJ 2/21 SEPTEMBAR-OKTOBAR 2012.U ovom broju:Saop{teweAktuelnazbivawa iodnosi u savezustrana 4Savet Beogradskoglovnog regionaOkrenimo selovi{tustrana 10Iz lova~kogdnevnika@ega je uzela“danak„ strana 14www.e-lovac.rsEkologijaLovci Svrqigadeponijupretvoriliu oazu strana 15Lova~ki savezSrbijeStvarala{tvo,pisana re~,film,televizijastrana 16

U susret 34 svetskom prvenstvupasa pti~ara u prakti~nom lovuSVET U SRBIJIAktivnosti reprezentacijeSrbije u prakti~nom lovuReprezentacija Republike Srbije je u~estovalana Svetskom prvenstvu u prakti~nom lovu, uSlova~koj, 2010. godine, gde je zauzela peto mesto,(od 21 reprezentacije). Pro{le godine, u perioduod 30.09. - 01.10.2011. godine, odr`ano je Prvootvoreno prvenstvo Balkana u prakti~nom lovu-kup Sv. Huberta u Natalincima. Na ovom takmi-~ewu u~estvovale su zemqe iz okru`ewa, kao ina{a mu{ka i `enska ekipa. Po prvi put u istorijisrpskog lovstva, Srbija ima i `ensku ekipuu disciplini lova~ko-kinolo{kog kupa. Tako|e,reprezentacija Republike Srbije je u~estovalana Svetskom prvenstvu u prakti~nom lovu, u Bordou,u Francuskoj, gde je na{a `enska reprezentacijazauzela visoko tre}e mesto.Svetsko prvenstvou Ni{u i NatalincimaOve godine se u periodu od 18.-21. oktobraodr`ava 34. Svetsko prvenstvo u prakti~nomlovu i 34. Svetski {ampionat - Sv. Hubert, u organizacijiLova~kog saveza Srbije i Kinolo-{kog saveza Srbije, u Ni{u i u Natalincima.Aktivnosti potakmi~arskim danimaU prvom i tre}em danu takmi~ewa predvi|enoje odr`avawe prvenstva pasa pti~ara u prakti~nomlovu, na terenima lova~kih udru`ewaNi{a, @itora|e, Doqevca i Mero{ine.Drugi takmi~arski dan je rezervisan zaSvetsko prvenstvo u lova~ko kinolo{koj discipliniSv. Hubert, kod nas poznatijem kao“Lovac i pas„. Ekipa Srbije }e predstaviti u uokviru dve celine i to za prvenstvo pasa pti-~ara u prakti~nom lovu u dve kategorije, kodkontinentalnih i kod britanskih pti~ara. USv. Hubertu }emo imati predstavnika u sve trikategorije, odnosno u mu{koj i `enskoj konkurencijii po prvi put kod {panijela.Kona~an sastav takmi~ara, blagovremeno }eobjaviti selektori. Za britanske pti~are je zau`enDu{ko [ormaz, za kontinentalne pti~areZoran Markovi}, a za Sv. Hubert, zadu`en jedr Vladimir Videnovi}.Prvenstvo Balkana u BugarskojDrugo otvoreno prvenstvo Balkana u prakti~nomlovu - kup Sv. Huberta, odr`a}e se u periodu12-14. oktobra 2012. godine, u Ihtimanu,u Bugarskoj. U~estvova}e i ekupa iz Srbije.PROGRAM[AMPIONATA17.10.2012Zvani~ni trening09.00 - 12.00 lovi{ta Ni{ i Natalinci.18.10.201210:30 SASTANAK ORGANIZACIONOG KOMITETAU HOTELU (“Nais„ Ni{).12:00 RU^AK15:00 ZVANI^NO OTVRAWE SVETSKOG PRVENSTVA(parking Hotel “Nais„ Ni{)PREDSTAVQAWE REPREZENTACIJA18:00 SASTANAK SUDIJA18:30 IZVLA^EWE PAROVA ZA SVETSKO PRVENSTVOZA RADNE PTI^ARE20:00 VE^ERA, SLOBODNO VREME19.10.201206:30 DORU^AK07:30 SASTANAK TAKMI^ARA, ODLAZAK NA TEREN,(Ni{, @itora|a, Doqevac, Mero{ina)PRVI DAN SVETSKOG PRVENSTVA ZA RADNE PSE15:00 APORT IZ VODE I BARA@16:00 PROGLA[EWE REZULTATA Hotel “Nais„ Ni{18:00 SASTANAK SUDIJA18:30 IZVLA^EWE PAROVA ZA SVETSKO PRVENSTVOSVETI HUBERT – EVSTATIJE20:00 VE^ERA20.10.201206:00 DORU^AK Hotel “Nais„08:30 SVE^ANO OTVARAWE KUPA “Sveti Hubert„Natalinci (Fudbalski teren “[umadinac“ Natalinci„)09:30 ODLAZAK NA TEREN (Lovi{te Natalinci, Ra~aS. Palanka, Lapovo, Bato~ina)16:00 BARA@ (Lovi{te Natalinci)17:30 PROGLA[AVAWE REZULTATA i izvla~ewe parova.(Fudbalski teren “[umadinac„ Natalinci)18:00 SASTANAK SUDIJA18:30 SVE^ANA VE^ERA (Fudbalski teren “[umadinac„Natalinci)20:00 SLOBODNO VREME21.10.201206:30 DORU^AK07:30 SASTANAK TAKMI^ARA I ODLAZAK NA TEREN(lovi{te Ni{, Doqevac, @itora|a, Mero{ina)15:00 APORT IZ VODE I BARA@16:00 PROGLA[AVAWE REZULTATA (Hotel “Nais„ Ni{)18:00 SVE^ANA VE^ERA, DODELA PRIZNAWA (Hotel “Nais„)2 Lovac | septembar-oktobar 2012.

SAOP[TEWE PREDSEDNIKALOVA^KOG SAVEZA SRBIJENeobjavqeno pismo - upu}eno na zahtevurednika Vojvo|anskog glasnikaAKTUELNAZBIVAWA IODNOSI U SAVEZUAKTUELNOCene}i Va{ profesionalni novinarskistav i nameru da objektivno informi-{ete ~lanove Lova~kog saveza Srbijeiz Vojvodine, a uva`avaju}i ~iwenicuda svako ima pravo i na li~no tuma~ewei vi|ewe aktuelnih zbivawa i odnosa rukovodstvaLova~kog saveza Vojvodine prema Lova~komsavezu Srbije, u ovom tekstu nave{}u samo stavovezasnovane na ~iwenicama, li{ene bilo kakvogli~nog ugla gledawa ili subjektivnih ocena.Smatram da je to najboqi na~in da se u mno-{tvu raznih, uglavnom tendenciozno plasiranihinformacija, neta~nih tvrdwi i poluistina,prepozna stvarno stawe i da je sada trenutak dasasvim otvoreno sagledamo ko je vukao kqu~ne potezekoji su uslovili postoje}u situaciju. Da lise radi o li~nim stavovima rukovodstva, ili suto odluke i zakqu~ci organa saveza?^iwenice govore da ovde nije u pitawu artikulisanoi demokratsko odlu~ivawe ve}ine lovacaiz Vojvodine, ~ije `eqe i stavove rukovodstvoLova~kog saveza Vojvodine ne uva`ava. Postavqase pitawe: na osnovu ~ega se usmerava politikapostupawa, determini{u ciqevi i povla~e odgovaraju}ipotezi?Ostaje utisak da se radi samovoqno, na osnovusubjektivnih ocena i li~nih interesa.Da se podsetimo, progla{ewem Ustava 2006. godinei dono{ewem niza zakona, izme|u ostalog iStatuta AP Vojvodine, Zakona o preno{ewu nadle`nostina AP Vojvodinu (oba ova dokumenta jenedavno Ustavni sud Srbije, kao {to je poznato, upojedinim delovima osporio, odnosno utvrdio danisu saglasni sa Ustavom Republike Srbije), dono{ewemZakona o udru`ewima i Zakona o divqa~ii lovstvu, stvoreni su i novi zakonskiokviri i potreba za izradu novih statuta Lova~kogsaveza Srbije i Lova~kog saveza Vojvodine.Prof. dr Zoran Popovi}Hronolo{ki posmatrano, ishitrenim, jednostranimdono{ewem Statuta Lova~kog savezaVojvodine otpo~elo je razmimoila`ewe dva saveza.O~igledno da je to i po~etak nesporazuma narelaciji LSS-LSV. Bez pravog obrazlo`ewa ijasnih motiva i opredeqewa rukovodstvo Lova~kogsaveza Vojvodine je vuklo poteze, koji su odstrane ve}ine ~lanstva LSS, prepoznati kao poku{ajirazbijawa Lova~kog saveza Srbije i to:• Donet je Statut Lova~kog saveza Vojvodine(20.08.2010. godine), koji je neusagla{en sa StatutomLSS. Ovaj statut se ne poziva na Statutniti reguli{e ~lanstvo u Lova~kom savezu Srbije,a sa ~udnim i nejasnim formulacijama se govorio dva potpuno odvojena saveza. Statut LSVne predvi|a bilo kakve obaveze prema LSS.• Na~in predlagawa i izbora ~lanova u organei tela LSS, tako|e nije regulisan.• Lova~ki savez Vojvodine je nezavisan i potpunosamostalan ~lan u CIC-u, ali i svim drugimme|unarodnim organizacijama (~lan 21. statuta).Nedavno je kao organizacija i primqen u CIC.4 Lovac | septembar-oktobar 2012.

AKTUELNOU LSS• U tekstu statuta se ne mo`e sagledati,a ni naslutiti bilo kakavzajedni~ki ili povezani oblik organizovawai zajedni{tva.podru~ja AP Vojvodine,zadr`an je od strane rukovodstvau ve}em iznosu i dosada nije upla}en LSS-u.• Sve ovo ostavqa utisak da jestatut LSV pisan pod uticajem dnevnepolitike, jedne od strana~kih opcijakoja, na `alost, ima upliva ulova~ku regulativu. Poznato je da jelova~ka organizacija tradicionalnovanstrana~ka, a uvo|ewe politi~kihstavova pojedinih stranaka ulovstvo mo`e izazvati samo nesporazumei stawe sa sveukupno {tetnimposledicama.• Mnogi ~lanovi organa i tela Lova~kogsaveza Vojvodine, ukqu~uju}itu i neke ~lanove skup{tine LSS, sunastupali sa stavom koji je dirigovanod strane aktuelnog rukovodstva.O~igledna je orkestrirana opstrukcijasa ciqem blokade rada Skup-{tine, Upravnog odbora i Nadzornogodbora Lova~kog saveza Srbije.• Demonstrativno napu{tawesednice Skup{tine Lova~kog savezaSrbije u Smederevu, a pre tog bojkotwenog rada, medijske i druge pripreme,nedvosmisleno govore o poku{ajimarazbijawa i opstrukcije radaLova~kog saveza Srbije.• Utisak ve}ine ~lanova Lova~kogsaveza Srbije je da ovde vi{e nijeu pitawu razmimoila`ewe stavova,ve} se direktno opstrui{u svinapori i nastojawa da se stawe iprilike u lovstvu Srbije urede.• ^lanski doprinos lova~kihudru`ewa, ~lanova Lova~kog savezaSrbije, koji je odre|en za lovce sa• LSV je podr`ao nestatutarnoosnivawe i daqe podr`ava delovaweLova~kog saveza Centralne Srbije,mimo Lova~kog saveza Srbije.^iwenica je da je ovaj savez registrovanpre nepunih godinu dana,kao lova~ki savez udru`ewa u`eili centralne Srbije ili Srbijevan pokrajina. Prema tome, pomenutisavez prema svom statutu, nije nikakavregionalni savez, ve} paralelnii supstitucionalni savez Lova~komsavezu Srbije.Lovcima u Srbiji uveliko je jasnoda je kohabitacija i saradwa ova dvasaveza, orkestrirana iz Lova~kogsaveza Vojvodine, usmerena ka razbijawuLova~kog saveza Srbije.• Na nedavno odr`anoj sedniciskup{tine LSS, kada je zna~ajna ve-}ina prisutnih ~lanova, usvojila tuma~eweodredaba Statuta, kako jepredlo`eno u skup{tinskom materijalu,mawina, koju su ~inili i neki~lanovi skup{tine LSS iz Vojvodine,prema naredbi rukovode}ih,su napustili skup{tinu, kada su uvidelida su u mawini.• Lova~ki savez Vojvodine je tako|epristupio izdavawu Vojvo|anskoglova~kog glasnika, a da prethodnonije bilo poku{aja i inicijativeda se zajedni~ki list sa~uva ida se nastavi tradicija da svi lovciSrbije i daqe imaju jedan list, koji}e da bude i faktor saradwe, pro`imawa,me|usobnog informisawa izajedni{tva.Iskqu~iva namera i `eqa ovog teksta je da se prevazi|e ~itav niz problemai nesporazuma i da se, ukoliko je to mogu}e, uspostavi konstruktivandijalog. Treba da do|emo do svestrano prihvatqivih re{ewa u pogledu daqesaradwe, zajedni~kog zakonskog delovawa i prona|emo najboqe modelestatutarnog regulisawa odnosa i povezanosti saveza, u skladu sa zakonom i`eqom da na taj na~in stabilizujemo prilike u na{em lovstvu, u interesulova~ke organizacije, lovaca i lovstva u celini.^ekaju nas obimni i zna~ajni poslovi na revitalizaciji unapre|ewu io~uvawu lova~ke organizacije u celini. Treba prepoznati i prioritetneposlove i zadatke, a sve snage i potencijale usmeriti na izmene postoje}egZakona o divqa~i i lovstvu koji nije u interesu lovstva, lovaca i divqa~i.Prof. dr Zoran Popovi}OTVORENOPISMOUvodno izlagaweMarka Tice, predsednikaSkup{tine LSS nakonferenciji za{tampu u Titelu,septembra 2012. godineLova~ka javnost treba da znapravu istinu o de{avawimau lova~koj organizaciji,LSS, posle niza iznetihneistina i tedencioznihpisawa u minulom periodu.1. Vezano za ~lanstvo i statuslova~kih udru`ewa u Lova~komsavezu Srbije, `elim re}i da smoorganizacija na principu dobrovoqnosti,u skladu sa Ustavom izakonom, {to zna~i da ~lanstvonije obavezno, pa svako lova~koudru`ewe postupa po svojoj voqi,postaje ~lan i istupa iz ~lanstva,{to je ure|eno i Statutom LSS.Obaveza svakog ~lana je izme|uostalog da svoj statut uskladisa odredbama statuta LSSu odre|enom roku, u skladusa Zakonom o udru`ewima,a postoji obavezapo Zakonu o divqa~i ilovstvu i da uplati ~lanskidoprinos u roku predvi-|enom statutom (31. mart). ^lanskeobaveze se moraju po{tovati.Na bazi utvr|enog predloga~lanarine za 2012. godinu, od straneUpravnog odbora LSS, Skup-{tina LSV je donela odluku daukupna ~lanarina za lovce iz Vojvodinebude 1.400,00 dinara, od ~egaje 200,00 dinara za LSS, {to suprihvatile i skup{tine LU i izvr{ileuplatu Lova~kom savezuNastavak na strani 6 >>>Lovac | septembar-oktobar 2012.5

Nastavak sa strane 5Vojvodine, ali LSV nije ta sredstvapreneo na ra~un LSS.Ceo problem prestanka ~lanstva lova~kihudru`ewa iz Vojvodine nastajeiz razloga {to zakonski zastupniciLSV samovoqom kr{e Statut LSS, odlukuskup{tine LSV, jer nisu uplatili~lanarinu Lova~kom savezu Srbije ipored opomena i tim (po tuma~ewu pravnogtima), LSV istupa iz ~lanstva Lova~kogsaveza Srbije i tim ~inom iskqu~ujeneka lova~ka udru`ewa iz Vojvodine,ona koja nisu direktno uplatila~lanarinu LSS.Sve ovo sam javno rekao na Vanrednojskup{tini LSV u Futogu 16.06.2012. godinei predlo`io da se uplata {to preizvr{i, pa }emo nastojati da se Odlukao prestanku ~lanstva povu~e od stranezakonskog zastupnika LSS.Lova~ka udru`ewa mogu i treba da tu-`e samo onog kome su uplatili novac iko je taj novac zadr`ao i utajio.@elim da naglasim da je ovo pravnopitawe van mog domena, o ~emu odlu~ujuzakonski zastupnik, stru~na slu`ba inadle`ni organ.2. Na vanrednoj skup{tini u Futogusam tako|e rekao, da skup{tina LSS nijezakazana, {to je 100% ta~no, i da }ebiti zakazana kad se steknuuslovi. Po{to je u me|uvremenuodr`ana sednica UOLSS, dodu{e u nekompletnomsastavu, gde su izvr{eneodre|ene pripreme, uz po-{tovawe ~vrstog stava i dogovorasa predsednicima lovnihregiona i pokrajinskihlova~kih saveza, da skup{tinuodr`imo do kraja juna, tosam odluku o sazivawu potpisao18.06.2012. godine, po wihovojodluci. Odgovorno tvrdim,da su na zakazanu skup-{tinu LSS u Smederevu 30.06.2012. godine,pozvani svih 57 delegata iz Vojvodine,nakon uplate akontacije ~lanarineod 900.000 dinara, 20.06.2012. godine, istogdana upu}eni su pozivi i povu~enaodluka od strane zakonskog zastupnika,prof. dr Popovi}a. Na skup{tinu su pozvanidelegati iz svih udru`ewa ~lanicaSaveza, po spisku dostavqenom odstrane stru~ne slu`be i zakonskog zastupnika,kao i ~lanovi organa itela, shodno odredbama Statuta iPoslovnika o radu skup{tine, ~imedemantujem sva neta~na pisawao slawu poziva.3. Skup{tina u Smederevu je legitimna,legalna i kvalifikovanakvorumom donosila odluke. Odutvr|enog broja od 206 delegataskup{tini je prisustvovalo 140delegata ili 67,96%, {to je vi{eod polovine, a za dono{ewe punova`nihodluka je dovoqan 71 glas.Tranzicija na deluPosledice tranzicije doti~u i lovstvo. Lova~koudru`ewe u Titelu ostalo je bez svog lova~kogdoma, koji je nekada davno preuzelo lova~koudru`ewe kao ru{evinu. Lova~ki dinar i radpretvorili su ru{evinu u komforno i ure|enozdawe. Sada ovaj dom preuzima drugi vlasnik, alovci, {to se ti~e slu`benih prostorija -ponovo sve iz po~etka. Ostaje nada da }e pomo}iop{tina iz fonda za restituciju.Posle usvajawa dnevnog reda sa 85glasova “za„, odre|en broj delegatai gostiju-posmatra~a je napustiosednicu, od ~ega je wih 11,predalo delegatske bexeve i glasa~kelisti}e radnom predsedni-{tvu. Iza{ao je ve}i broj od 11,ali su se neki vratili u salu, uz toje do{lo jo{ nekoliko novih delegataposle utvr|ivawa kvoruma,Marko Tica i Jeremija Trifunovi}, urednik „Lorista“,sa novinarima prilikom posete fazanerijitako da je skup{tina mogla sa punimkvorumom donositi punova-`ne odluke.Na skup{tinu nisu pozvani delegatiiz onih udru`ewa koja doodre|enog roka i slawa poziva nisuizvr{ila statutarne obaveze,po spisku zakonskog zastupnika.Smatram da sam u potpunosti postupiou skladu sa odredbama zakona,Statuta LSS, Poslovnika o raduskup{tine i zakonskim ovla{}ewimapredsednika Skup{tine LSS.4. Kamen spoticawa u LSS je to{to nisu sprovedene reforme, odnosnoracionalizacija organizacijesaveza i stru~ne slu`be, do-{lo je do blokade u radu UO i dopodela kod izrade predloga izmenai dopuna Statuta, gde se pojavqujudve opcije, prva - da savezostane savez lova~kih udru`ewa idruga - da bude krovna organizacija,kao savez saveza, {to nije uskladu sa zakonom i statutom. Jasam inicirao promene, zala`em seza reforme, ali i izvr{na funkcijanije adekvatna potrebama lovstvai mora se reformisati i prilagoditipotrebama savremenoglovstva i interesima lova~kihudru`ewi i lovaca sa terena.^in napu{tawa skup{tine odre|enogbroja delegata iz Vojvodinesmatram nedobronamernim.Probleme treba re{avati unutarorganizacije. Na dnevnom reduskup{tine je bio izve{taj o radu6 Lovac | septembar-oktobar 2012.

• Statutarniodbor jezavr{io radnimaterijalNacrtaStatuta LSSu skladu saodlukomSkup{tine idostavio gaUpravnomodobru koji jetrebao dautvrdiNacrt zajavnu raspravu.• Najboqe re{ewebi bilo dadr`avaZakonom odivqa~i ilovstvu uredii statusnopitaweLova~kogSaveza Srbije,{to zna~i daLSS morauspostavitisaradwu sanadle`nimMinistarstvom.TRANSFORMACIJAPO ZAKONURazgovor sa povodomdr Pero [kobi}, predsednik Nadzornog odbora LSS• Lovac: U pojedinoj {tampise optu`uje rukovodstvo LSSda spre~ava transformacijuSaveza koju tra`e LSV iLSCS.P.[.: Ja ne znam {ta tra`eSavezi o kojima je re~, aliznam da je Skup{tina LSS27.02.2011. donela odluku, da seurade izmene i dopune Statuta,dala okvir izmena, jedinstvenLSS - “Savez Lova~kihudru`ewa Srbije„, prilago-|en lovcima i wihovim potrebamai oro~ila te aktivnostina 6 meseci. U vezi sa tim formiranaje Radna grupa koja nijezavr{ila svoj posao, a neki~lanovi te grupe su predlagalinovi Statut i promenu statusaLSS iz Saveza udru`ewau Savez-Saveza, ~ime su iza-{li iz datog okvira odlukeSkup{tine, {to Izvr{ni organinisu verifikovali i dalina javnu raspravu.• Lovac: Da, ali LSV i LSCSi daqe tra`e promenu statusaLSS i osnivawe Savez-Saveza?P.[.: To {to predla`uLSV i LSCS, to bi bio pravnihibrid, odnosno nekakvakvazi- statusna promena LSS,a promena statusa LSS mogu}aje samo u skladu sa ~l. 45-48.Zakona o udru`ewima koji seshodno primewuje i na Saveze.Takvu mogu}nost daje i ~lan60. Statuta LSS. Statusnupromenu mogu pokrenuti samoosniva~i-~lanovi LSS, odnosnoLova~ka udru`ewa u Srbijikoja su po novom Zakonu oudru`ewima svoja akta uskladilasa ~l. 52. Statuta LSS.Jasno je da navedeni Lova~kiSavezi nisu osniva~i LSS,a ni ~lanovi jer svoj Statutnisu uskladili sa ~l. 52. StatutaLSS. [to se ti~e LSCS,koliko je meni poznato nikadanije podnet zahtev za wegovprijem u ~lanstvo LSS. Ja nevidim nikakvu zakonsku mogu}nostpo kojoj ovaj Savez mo-`e da tra`i statusnu promenuLSS u Savez - Saveza, statuskoji ne `eli ogromna ve}inaLU Srbije. Treba imati u viduda ovakvu statusnu promenuSavez-Saveza ne poznaje ni Zakono udru`ewima (“Sl. glasnik„,br. 51) 09, 99/011. Naime,poglavqe 6. Zakona o udru`ivawupropisuje statusne promene,pripajawe, spajawe i podeluUdru`ewa. Kao {to viditeZakonom o udru`ewimapropisane su statusne promene,ure|ene su i stavom 1. ~l.60. Statuta LSS, ali o promenistatusa moraju da se izjasneLova~ka udru`ewa-~lanovi,osniva~i LSS na svojim Skup-{tinama, a potom wihovi delegatiu Skup{tini LSS.• Lovac: Zna~i li to da jepredlog transformacije LSSu Savez-Saveza nezakonit?P.[.: Kao {to rekoh, takvustatusnu promenu ne omogu}avani Zakon o udru`ewima ni StatutLSS, a transformacijuLSS ne mogu da tra`e oni kojinisu ni osniva~i ni ~lanoviLSS. Naime, sloboda udru`ivawaje ustavna kategorija i svakolova~ko udru`ewe mo`e da u~estvujeu osnivawu jednog ili vi-{e Saveza, s tim {to preuzimaprava i obaveze svakog novoosnovanogSaveza koji osniva ilise u~lawuje, ali to ne mo`e bitina {tetu postoje}eg ~lanstvau LSS.• Lovac: Gde vidite re{eweovog problema?P.[.: To je ve} pitawe za izvr{neorgane LSS, a dobrim delomi organe Lova~kih udru`ewa~lanova LSS. U vezi statusaLSS jasne su i odluke Skup{tine.Ukoliko to navedeni, odnosnowihova rukovodstva ne re-{e, u skladu sa odlukom Skup-{tine, re{i}e tr`i{te i slobodaudru`ivawa. Najboqe re-{ewe bi bilo da dr`ava Zakonomo divqa~i i lovstvu uredii statusno pitawe Lova~kog SavezaSrbije, {to zna~i da LSSmora uspostaviti saradwu sanadle`nim Ministarstvom ipokrene izmenu Zakona o divqa~ii lovstvu, kojim bi biliuva`eni i interesi skoro stohiqada lovaca u Srbiji.• Lovac: Kako re{iti problemLSV i LSCS?P.[.: Ja ponavqam, oba Savezasu problem Lova~kih8 Lovac | septembar-oktobar 2012.

AKTUELNOU LSSudru`ewa, wihovih osniva~a, a ne LSS. Lova~kiSavez Vojvodine i LSCS ne mogu, anema ni zakonskih mogu}nosti da se ugra|ujuu pravni status LSS i wegovu ~lanarinu.Naravno, ti Savezi mogu biti ~lanovi LSSkao tehni~ke -regionalne asocijacije, akoimaju interes pod istim uslovima kao i drugi~lanovi. Udru`ivawe je ustavna, zakonskai statutarna mogu}nost. Tako|e, postojii mogu}nost da navedeni Savezi podnesu zahtevza ~lanstvo u LSS ili po ~lanu 60. StatutaLSS pripoje se Lova~kom Savezu Srbijeukoliko postoji obostrani interes. Jednoje sigurno, da probleme LSV i LSCS te{komogu re{iti oni koji su ih proizveli.• Lovac: LSV uporno tra`i da se donesenovi Statut i promene sada{wi statusLSS u Savez-Saveza?P.[.: Svako mo`e da tra`i {ta ho}e,ali ni{ta se ne mo`e na silu, posebno nesuprotno Zakonu o udru`ewima. Ponavqam,promenu statusa LSS ne mo`e da tra-`i neko ko nije ~lan LSS. Objektivno Lova~kimudru`ewima treba racionalan iefikasan Savez koji }e ostvarivati wihoveinterese i u tom pravcu treba usmeriti budu}eaktivnosti.• Lovac: Vi ste i ~lan Statutarnog odobrapo odluci Skup{tine. [ta je sa Nacrtomnovog Statuta?P.[.: Statutarni odbor je zavr{io radnimaterijal Nacrta Statuta LSS u skladusa odlukom Skup{tine i dostavio ga Upravnomodobru koji je trebao da utvrdi Nacrtza javnu raspravu. Ne znam za{to Upravniodbor jo{ nije utvrdio predlog i dao na javnuraspravu Nacrt Statuta LSS, obziromda je Skup{tina svojom odlukom oro~ilarok za realizaciju navedene aktivnosti.• Lovac: Na kraju, da Vas pitam, u listu“Predator„ i nekim drugim izdawima prozvaniste za neka pitawa rada u LSS. [taka`ete na to?P.[.: Ja ne ~itam takvu {tampu, ali sumi neke kolege lovci preneli {ta pi{u otome. Ono za{ta mene prozivaju nije u nadle`nostini mojoj ni Nadzornog odbora, obziromda je “sticawe i utro{ak finansijskihsredstava, cene vo|ewa poslovnih kwiga,pehara, medaqa, nau~nih projekata, visinadnevnica i putnih tro{kova„ po Statutuu nadle`nosti Izvr{nih organa LSS, {too~ito ne znaju, ili namerno dezinformi{ujavnost izvori na koje se poziva pomenuta{tampa, odnosno weni urednici. La`i idezinformacije kojim obiluju navedena izdawa,bez obzira ko ih kreira, ne zavre|ujubilo kakav daqi komentar.•PRIORITETIDONO[EWESTATUTA, [TEDWAI INFORMISAWESeptembarska sednice Upravnog odboraLova~kog saveza SrbijeNakon skup{tine odr`ane uSmederevu, novi, rekonstruisanisaziv Upravnog odboraLova~kog saveza Srbije, (predsedavaoje prof. dr Zoran Popovi}),odr`ao je 16. sednicu uovoj godini. Na dnevnom redusu bila pitawa od zna~aja za daqirad Saveza.Nakon usavajawa zapisnikasa 14. i 15. sednice, predsednikje, shodno praksi, taksativnoraportirao ~lanovima UO oaktivnostima izme|u dva zasedawa.Tomprilikom je re~enoda su sve odluke izr{ene i posebnose osvrnuo na stawe sredstavana ra~unu.Deo sednice bio je posve}enizradi novog statuta Lova~kogsaveza Srbije. Zakqu~eno je danajvi{i akt mora da pro|e sveobuhvatnujavnu raspravu, prenego {to do|e do wegovog usvajawa.Precizirani su i rokovi,tako da se o~ekuje da }epred lovce statut sti}i tokomjeseni.U konstruktivnoj diskusiji,koja se potom razvila, Pero[kobi} je naglasio da su neophodnemere {tedwe - obziromna nizak nivo ostvarenih prihodai pro{logodi{wi gubitak,a Boban Lazi} je predlo-Nastavak na strani 10 >>>Lovac | septembar-oktobar 2012.9

AKTUELNOBEOGRADSKI LOVNI REGIONNastavak sa strane 9`io da se normira radslu`be.Dr Dragan Sin|eli}je ukazao na vrednostpravovremenog i istinitoginformisawa javnosti,{to je podr`aoSla|an Markovi}, re~ima,da je najskupqe kadasmo u informativnom“mraku„. ^lanovi UO suse usaglasili oko zna~ajaprofesionalne aktivnostiredakcije “Lovca„koja je vra}ena u slu`buLSS i imenovali suure|iva~ki odbor i izvr{ioceposla.Formirana je komisijau sastavu Boban Lazi},Miomir \uki}, ZoranAleksi} i Milo{Panteli}, koja }e, kakoje zakqu~eno, predlo`itida se sprovedu mererigorozne {tedwe.Zakqu~eno je da sepru`i sva neophodna logisti~kapomo} Lova~komsavezu Kosova i Metohijeu vezi poboq{awauslova rada.Iz svoje nadle`ostiUO LSS je doneo i odlukeo visini naknade zaizdavawe uverewa o polo`enomlova~kom i ispituza ocewivawe trofeja.Lova~ki savez se obavezaoda }e pomo}i lovnokinolo{ke manifestacijeu Srbiji, “Svetskoprvenstvo u prakti~komradu pti~ara -Sveti Evstatije„, jer }eoktobar biti prepun kinolo{kihdoga|aja.S. Stojanovi}Za{tita iopstanakdivqa~ina domakvelikoggradaiskqu~ivaje zasluga,rezultatrada,ulagawa,entuzijazmai voqelovacaOKRENIMO SELOVI[TU• Zemunci do~ekali lovceu BoqevcimaSednica Saveta beogradskog lovnogregiona. Doma}in je bilo LU “Zemun„ izZemuna. Sastanku su prisustvovalipredstavnici svih LU u okviru beogradskoglovnog regiona, a prisustvovali sui prof. dr Zoran Popovi}, predsednikLSS, dr Pero [kobi}, predsednik Nadzornogodbora LSS i glavni i odgovorniurednik lista “Lorist„, JeremijaTrifunovi}.U~esnike je pozdravio doma}in, predsednikLU Zemun, Pavel Mihaq. On jeposebno naglasio vrednost okupqawalovaca koja poma`e me|usobnu razmenuiskustava, razvijawe dobrosusedskih odnosa,razmenu informacija i {to je posebnovredno, kompletnije i boqe sagledavawelovne problematike i dono{ewepreporuka u ciqu uspe{nijeg gazdovawa.Sednici je predsedavao dr Dragan Sin-|eli}, predsednik beogradskog lovnogregiona. Rad se odvijao u okviru dnevnogreda koji je obuhvatio razmatrawe slede}ihpitawa: stawe fondova divqa~i,obzirom na su{ni period, mere koje sepreduzimaju, realizacija godi{wih planovagazdovawa i potrebe za revizijuplanskih dokumenata; aktuelno stawe ulovstvu Srbije, primena zakona, pravilnikai prate}ih propisa i prioritetniposlovi u narednom periodu; unapre|eweinformisawa i revitalizacija lista“Lovac„ kao slu`benog, informativnogi stru~nog glasila LSS.• Re~ upravnika lovi{taDoslovno su svi upravnici lovi{ta uokviru dnevnog reda podneli izve{taj uvezi stawa fondova divqa~i na terenu,sa osvrtom na posledice su{nog perioda.Preovladao je zakqu~ak da enormna su{a- nezabele`ena od kad se vr{e meteorolo{kamerewa, neminovno ugro`ava ~itavekosistem, biodiverzitet i fondovedivqa~i. Iako je rano davati prognoze,ima indicija da su{a u velikoj meri uti-~e, ne samo na migracije divqa~i, kadadivqa~ napu{ta aridne delove lovi{tau potrazi za vodom, ve} i na pre`ivqavawemladih, {to je posledica ukupnoo{te}ene prehrambene osnove lovi{ta,ne samo u pogledu koli~ina raspolo`ivehrane, ve} i u kvalitativnom smislu (ispucalazemqa, za stopama se di`e pra{ina,suva trava, nedostatak rose...).• Nestru~na primena merau poqoprivrediPokrenuta su pitawa oko nestru~neprimene poqoprivrednih preparata upoqoprivredi i kao posledica toga,trovawa divqa~i. Ovo je bilo posebnoizra`eno u lovi{tu LU Kolubara u Lazarevcu.Do sada nezabele`en slu~ajtrovawa lova~kih pasa u Lazarevcu, kojisu izvo|eni na teren tretiran pesticidima,govori o velikim koncentracijamaraznih otrova koji su u toj meri toksi~ni,da su usmrtili dva lova~ka psa.• Na granici megalopolisa- nestaje divqa~Beogradska lova~ka udru`ewa ve} decenijamamu~i {to se u pojedinim delovimalovi{ta gradi, tako da su lovni terenipostali ustvari rubna zona urbanogtkiva velikog grada -megalopolisa,koji se kontinuirano {iri. Ovo svakakodonosi velike te{ko}e lova~kimudru`ewima s obzirom na wihov ciq -o~uvawe stani{ta i divqa~i. Posebnoje sadr`ajno bilo izlagawe upravnikaLUBeograd u Beogradu, Vladimira Markovi}a.On je svojim izve{tajem pru`iovernu sliku ubrzanih i neminovnih promenanastalih usled izgradwe saobra}ajnicai kineskog mosta na terenima lovi-{ta. Ovi radovi }e imati za posledicusmawewe lovne povr{ine i stalno ometawemira u lovi{tu. Obzirom da se radio autoputevima, lovi{te }e biti izdeqenonepremostivim preprekama i uskoroj budu}nosti, nesta}e svi `ivotniuslovi potrebni lovnoj divqa~i.10 Lovac | septembar-oktobar 2012.

• [akali i psi lutaliceEnormni porast populacije {akalai evidentne {tete koje ova vrstauzrokuje, bili su nezaobilaznatema ovog skupa. Posebno je bilointeresantno i upozoravaju}e zapa`awePavela Mihaqa, da se naterenu veoma retko mo`e uo~itilanad. Naime, kako je on rekao, odraslei zrele srne jo{ uvek se vi-|aju, ali lanadi nema. Prime}enoje da je i ze~eva daleko mawe, a sude}ipo ostacima koji se mogu na}iu blizini jazbina {akala, ugro`enaje i pernata divqa~ (tragoviperja...), prvenstveno fazani, ali isve druge ptice koje se legu na zemqi.LU daju olak{ice u pla}awu~lanarine svojim lovcima, za svakogodstreqenog {akala.Beogradska lovi{ta su ugro`enai od pasa lutalica, koji kao podr`anipredatori ~ine {tete nafondovima lovne divqa~i. To je,na `alost, jedna od posledica blizinevelikog grada u kome nesavesnigra|ani na rub grada ostavqajupse o kojima vi{e ne mogu da brinui prepu{taju ih same sebi. Prime-}eni su ~itavi ~opori koji se pona-{aju jednako kao i {akali i divqe`ivotiwe, (zaziru i be`e od ~oveka,reprodukcija se obavqa u gusti-{ima i trwacima nadomak divqihdeponija i napadaju plemenitu divqa~).Zbog aktuelnih zakona,strah se uvukao u lovce i oni se neusu|uju da odstrele pse lutalicekoji haraju po lovi{tu, ~ak ni poduslovima kada im zakon to dozvoqava,nerado di`u pu{ku na pse lutalice.Za{tita i opstanak divqa~i nadomak velikog grada iskqu~iva jezasluga, rezultat rada, ulagawa,entuzijazma i voqe lovaca.• [tete od divqih sviwaU konciznim izve{tajima, prezentiranesu {tete od divqih sviwana usevima na potezu Mo{tanicei Umke, koje su procewene na1.200.000 RSD.Mawkavost propisa ogleda se u~iwenici da ve}ina LU ima dodatneprobleme, jer je lov prolazne divqa~i-pored toga {to pri~iwavaenormne {tete, dozvoqen samo ukolikoje to regulisano lovnom osnovom,{to ne osloba|a lova~ko udru-`ewe od pla}awa {teta koje prolaznadivqa~ (koju ne smeju da odstrequju),pri~ini imovini i qudima.Prisutne su i {tete u saobra}aju.• Lovni turizamFoto: Jaroslav PapPojedina udru`ewa beogradskog lovnogregiona, pored niza problema, ipakuspevaju da uspe{no gazduju i da se bavelovnim turizmom. U ovim aktivnostimaposebno predwa~i LU “Barajevo„, kojeje ostvarilo prihod od 18.500 EUR, plasmanomsrne}e divqa~i, (u okviru lovnesezone prema planu odstreqena 62srnda}a ~ime je ostvaren ovaj prihod).Inostranih lovaca je bilo i u LU“Obrenovac„ u Obrenovcu, LU “Kosmaj„u Sopotu i “Varovnice„ u Mladenovcu.U gotovo svim lovi{tima lov na na srne}udivqa~ se organizovao na komercijalnimosnovama.• Inspekcija ograni~avai zabrawujeIstaknut je problem ograni~ewauno{ewa fazanske divqa~i u lovi{ta,od strane lovne inspekcije. Lov na takozvanim“poligonima„, koji se promovi{e,kao i selektivno uno{ewe fazanaza ove namene, sigurno }e o{tetitimati~ne fondove ove divqa~i i prirodnureprodukciju, za koju na ovim terenimapostoje povoqni uslovi.Nastavak na strani 12 >>>Lovac | septembar-oktobar 2012.11

AKTUELNOBEOGRADSKI LOVNI REGIONNastavak sa strane 10• Mewati neprimewivou zakonuU drugom delu sednice bilo jere~i o primeni Zakona o divqa~ii lovstvu. Uglavnom su izre~eniproblemi koji se javqaju u prakti~nojprimeni zakona. Uo~ene subrojne nedore~enosti, komplikovana,lo{a i nesprovodiva re{ewa,otvorena pitawa u vezi obavezebudu}eg obele`avawa sitne divqa~ikao i veterinarski pregleddivqa~i po odstrelu.• PreteranoadministrirawebesmislenoSlika i prilika preteranog administrirawai slepe primenepropisa, na koju smo prinu|eni, jepostojawe propisa koji terajuupravnike lovi{ta da dnevno trebau proseku popuniti od 180-250dozvola, odnosno obrazaca dozvolai izve{taja o izvr{enom lovu,{to oduzima silno vreme i prelaziu besmislenu aktivnost, jer nedoprinosi uvo|ewu reda.• Kako sa~uvatiprava lovacaPrisutni su obave{teni da je utoku izrada novog statuta LSS, koji}e regulisati sporna pitawa inedoumice i predstavqati druga-~iji kvalitet u pogledu ja~awa Lova~kogsaveza Srbije. Preovladaloje mi{qewe da je lovcima potrebanefikasan, stru~an i dobroorganizovan Lova~ki savez Srbijei da }e oni sa svoje strane ulo`itinapor da ga sa~uvaju. Jer, kakoneko re~e, nestankom ili slabqewemsaveza, postepeno }e se gubitii prava lovaca.Zato beogradski lovni regionod Lova~kog saveza Srbije o~ekujeefikasniju za{titu lova~kih ineteresa,lovi{ta, divqa~i i lova~kihudru`ewa i aktivno u~e{}e ure{avawu problema koje oni imaju.To podrazumeva boqe i u~estalekontakte i primenu struke u lovstvu.Tako|e, stru~ne slu`be trebada u~estvuju u primeni planskihdokumenata, kao bi zajedno i kvalitetnoocenili wihovu realnost iizvr{ili eventualne revizije.Treba o`iveti praksu organizovawapredavawa i kontinuirane edukacije lovaca.Uvo|ewe monitoringa bi doprineloda se, boqe nego do sada, prati brojnostlovne divqa~i i sve promene koje setokom posledwih godina uo~avaju.U ovom prelomnom momentu po na{elovstvo, lova~ka udru`ewa beogradskoglovnog regiona pru`aju podr{ku Lova~komsavezu Srbije i zala`u se za wegovopstanak, iskqu~ivo kao asocijacijelova~kih udru`ewa. Nakon odr`aneskup{tine u Smederevu, ovaj stav je dobiopodr{ku ubedqive ve}ine lova~kihudru`ewa, jer kako reko{e, lovcima jestrano bojkotovawe i bilo koji vid nelova~kogpona{awa.• Valorizacijaminulog rada lovacaGotovo svi u~esnici su istakli zna~ajLova~kog saveza Srbije. Predlo`ili suda se putem tribina, skupova, savetovawai pisano, konkretnim predlozima, zatra`irevizija postoje}eg zakona. Ovopodrazumeva i valorizaciju aktivnostilovaca i Lova~kog saveza Srbije, vra}aweodre|enih ovla{}ewa i ponovnoo`ivqavawe partnerskog odnosa na relacijidr`ava - lovci.Prema mi{qewu ~lanova beogradskoglovnog regiona, lova~ka organizacijapredstavqa zna~ajnu polugu u svimposlovima koji podrazumevaju odr`avawere`ima lovnog gazdovawa iprirodno je i normalno da budupoluga u radu i partner na ostvarivawustrategije razvoja ove delatnosti.• Redakcija lista Lovacu LSS - posle 50 godinaNa kraju sednice je predstavqennovi broj lista “Lovac„. Istaknutje zna~aj informisawa i posebnozna~aj vra}awa redakcije novina usedi{te LSS koji sada ure|ujesvoj list. Predstavnici LU su pozdraviliizla`ewe prvog broja, uzkonstataciju da }e se veliki brojlovaca preko LU pretplatiti nalist koji je u ovom trenutku potrebnijinego ikada ranije.Dogovoreno je da se slede}a sednicaBeogradskog lovnog regionaodr`i u Ripwu, pre po~etka jesewelovne sezone.Foto: Jaroslav PapRedakcija12 Lovac | septembar-oktobar 2012.

simpozijuma u ZemunuODR@AN ME\UNARODNISIMPOZIJUM O LOVSTVUSAVREMENI ASPEKTI GAZDOVAWA POPULACIJAMA DIVQA^ILOVSTVO I NAUKAU~esniciNauka u slu`bi lovstvaNa Poqoprivrednom fakultetu uZemunu, odr`an je me|unarodni simpozijumo lovstvu, u peridu od 22-24.06.2012. godine. Na ovom eminentnomnau~nom skupu predstavqeno je38 radova iz Srbije i inostranstva,Austrije, Nema~ke, ^e{ke, Slova~ke,Bugarske, Turske, Italije, Hrvatske,BIH i Makedonije.OrganizacijaOvaj nau~nu skup je bio izvanrednoorganizovan i pose}en. Organizatorisu bili ~etiri nau~no istra`iva~keinstitucije i dva lova~ka saveza: Poqoprivrednifakultet u Beogradu,Poqoprivredni fakultet u NovomSadu, Fakultet Veterinarske medicineu Beogradu i [umarski fakultet uSkopqu i Lova~ki savez Srbije i Lova~kisavez Vojvodine.Na simpozijumu su lovnim radnicima,studentima i {iroj javnosti predstavqenipojedini projekti iz oblastinau~no istra`iva~kog rada, kao irezultati istra`ivawa. Posebankvalitet je razmena nau~nih saznawai iskustava, uspostavqawenovih kontakata i mostovasaradwe na brojnim poqima izoblasti lovstva, sa disciplinama kojedirektno ili indirektno imaju uticajana populacije divqa~i.Razmatrana tematikaRazmatrane su zna~ajne teme kojetreba da defini{u prioritete razvojau nau~nom, obrazovnom i stru~nompogledu. U okviru {est tematskih celina,nau~ni radnici i stru~waci izove oblasti su prezentirali teme: gazdovawepopulacijama divqa~i; ishranadivqa~i; genetika divqa~i;zdravstvena za{tita divqa~i; kinologijai lovno zakonodavstvo.Raznolikost tema potvr|uje multidisciplinarnostlovstva kao grane.Prezentacijama su prisustvovalibrojni lovci, lovni radnici i studentiiz svih krajeva Srbije, koji su imalipriliku da saznaju savremene tendencijeu lovstvu.Ovaj me|unarodni simpozijum je jo{jednom potvrdio da je negovawe nau~nemisli u oblasti lovstva, pra}ewei primena savremenih dostignu}a itransfer nau~nih saznawa u prakti~nolovno gazdovawe, putokaz daqegrazvoja ove grane i najboqi na~invalorizovawa divqa~i, kao dela prirodei globalne ba{tine.“Lovac„ }e u narednim brojevimaobjavqivati najintersantnije radovesa ovog savetovawa. A. P.Zakqu~ci (izvodi)U ciqu kvalitetnog lovnog gazdovawa, u otvorenim i ogra|enim lovi{tima, potrebnoje uvesti kontinuirani monitoring zdravqa, putem saradwe stru~waka razli~itihprofila, {to je sve neophodno za kvalitetno lovno gazdovawe.Zajedni~kim aktivnostima zemaqa, razmenom iskustava, stru~waka i metoda, potrebnoje odr`avati dobro zdravstveno stawe divqa~i, ~emu je preduslov i ekolo{kipovoqan status prirodnih stani{ta.Pove}ati obim istra`ivawa o pona{awu i stavovima lovaca o op{tim, lovnoeti~kim pitawima lova, kao i po pitawu gazdovawa pojedinim vrstama divqa~i iprisustva odre|enih vrsta krupnih zveri u lovi{tu.[iroj javnosti treba predstaviti finansijska ulagawa korisnika lovi{ta, u ciquo~uvawa stani{ta i svih vrsta divqa~i u woj, kako bi se prenela ispravna slika,i pru`ile istinite informacije o ulozi lovaca u o~uvawu prirode i divqa~i.Lovac | septembar-oktobar 2012.13

Razmi{qawaIZLOVA^KOGDNEVNIKADa li je mogla da bude lo{ija godina za celokupnupopulaciju divqa~i na ovim na{improstorima? Ceo februar smo se borili saneverovatnim hladno}ama, nesvojstvenimovom podnebqu, gde su se temperature spu{talei do ~ak - 40 stepeni, pa se prosto ~ovek zapitada li je ovo bio po~etak kataklizme.Ogroman sneg, preko jednog metra, onemogu}avaoje divqa~i da do|e do hrane, pa je fazanskadivqa~ dane provodila na drve}u, izgladnelai promrzla, ~ekaju}i svoj sudwi dan.EKOLOGIJANi{ta boqa situacija nije bila ni sa srne}omdivqa~i ~ije je kretawe bilo nemogu-}e po dubokom snegu, pa je spa{avaju}i glavujela koru drve}a i {umske izdanke, obziromda se do zemqe nikako nije moglo do}i jer jesneg na pojedinim mestima bio ve}i i od wesame. Posledice svega toga najboqe su se videleu aprilskom lovu na trofejnu srne}u divqa~,gde je odstreqen veliki broj deformitetasa jasno vidqivim o{te}ewima na ro`i-{tu, odnosno promrzlinama gde je i bast srnda}akoji je otporan na razumno visoke temperaturepoklekao pred naletom prirode.Gotovo sva lova~ka udru`ewa u Srbiji uovom periodu slobodno se mo`e re}i intezivnosu iznosila hranu ali se jednog trenutkavi{e nije postavqalo pitawe da li nekoho}e da pomogne divqa~i, ve} da li mo`e uop-{te da do|e do lovi{ta preko zavejanih puteva.Neverovatne slike divqih `ivotiwa koje besciqnolutaju gradskim ulicama svakodnevno suupotpuwavale {tampane medije gradskih listova.[tete su ogromne, verovatno nikada ne}emo ni saznatikolike, pa ona poslovica pamti}u te kaolawski sneg nikako ne stoji.Svako je uzeo svoj danak i vukovi, {akali, lisicei psi lutalice, onako u prolazu, pa je i sam ~oveku tom jezivom periodu po~eo da se okre}e samomsebi bore}i se za sopstveni opstanak i di`u}i rukeod svega. Ali ovo nije kraj, ode i sneg pa do|o{emajske ki{e, tako preko potrebne poqoprivredi,samo {to ovo slobodno mo`emo nazvati potopom, ane ki{om. Danima i no}ima ki{a nije prestajala,pa prosto da ~ovek ne poveruje da nam se to de{ava,ki{a, ki{a, ki{a... Poqa, {ume, sve pod vodom, aki{a i daqe pada. Fazanke, jarebice ve} uvelikolegle na jaja, ali ovoga puta izgleda uzaludno. Svudagde je teren bio malo ni`i, gnezda su potopqenai to u ogromnom broju, a rezultat svih ovih de{avawase najboqe video u junu gde ogroman broj fazanskihkoka nije vodio pili}e, ili jeste, ali podva tri u najboqem slu~aju. Da li znate {ta ovozna~i? Zna~i da je mati~ni fond pernate divqa~iosaka}en, a bez prirodne reprodukcije svako lovi-{te je osu|eno na propast.Ose}a}emo sigurno tonarednih godina, a to }ete ubrzo najboqe videti posle4-5 nedeqe lova na fazansku divqa~, pa se mo-`da i setite ovog mog teksta. Jo{ uvek nije kraj na-`alost, posle sveg ovog jada i ~emera {to napisah,ne pade ki{a 3 meseca, pa to izgleda onako za kraj ifinale kao {lag na tortu. Izgore i presu{i sve, ibare i kanali, pa i pojedine mawe reke, kao da smose na Boga kamewem bacali, {to ka`e narod. Nestadei jutarwe rose, pa i za ono malo pernate divqa~i{to je pre`ivela sve ove patwe, ostade pitaweda li je uop{te opstala. Vreme }e pokazatisve, i to jako brzo, i vreme je najboqi sudija, a pisa}emonekom drugom prilikom {ta da radimo i~inimo, ako upo{te mo`emo bar malo da uti~emona prirodu. Ova godina }e sigurno biti upisna crnimslovima u mnogim lova~kim udru`ewima, siguransam u to, a ovo napisah ~isto da se ne zaboravikao lawski sneg...Miroslav Jovanovi}14 Lovac | septembar-oktobar 2012.

EKOLOGIJAU LSSU SVRQIGU DEPONIJUPRETVORILI U PRIHVATILI[TENetaknuta priroda - vajda golema@ivopisni lovni tereni uokolini ovog gradi}a, nasredokra}i puteva izme|uNi{a i Bele Palanke, nateralisu lovce da se uskladesa mirom koji u prirodi vlada.Mukotrpan je to bio put, od najrazli~itijihpogre{nih i ispravnijihmi{qewa i nadja~avawa unutarudru`ewa, do borbe da se iskorenelo{e navike, da lica koja sekre}u po lovi{tu i kradu uz pomo}farova i drugih pomagala, budustrogo ka`wavana - da im vi{e napamet ne padne da rade isto. Ne trebapomiwati bilo kakve ubla`enenazive za lopovluk u prirodi.Pro{lo je od tada skoro decenijui kusur mukotrpnog rada, da bi danaspostali jedno od uzornih lova~kihudru`ewa u Srbiji.- Nije bilo nimalo lako. Trebaloje podmladiti lova~ki kadar, u glaviprese}i stare navike, ispo{tovatizakone i lova~ku tradiciju, iskoristitipozitivna iskustva drugihi mic, po mic, ispri~ati pri~uo odr`ivom razvoju lovcima koji,pri tome, posledwe jagwe iz toraprodaju da bi u lov i{li i da bi lova~keobaveze izmirili. Za desetakgodina, uspeli smo da promenimolova~ku sliku na{eg kraja na boqe.Sada, kada su vremena ekonomskigledano jo{ gora, a Svrqig je kategorisankao nerazvijena op{tina,sve se ~ini jo{ te`im, a uspeh milijim.Na{ih pet stotina lovaca kupiloje, {to se ka`e, ku}u i oku}nicuu vlasni{to u lovi{tu, imamolova~ki dom u centru grada, nekolikostabilnih prhvatili{ta, a napovr{ini od oko 40.000 hektaraimamo izgra|ene lovne objekte, ~ekeza boravak u zimskim uslovima,mrcini{ta za predatore, objekat“Beloiwe„ sa infrastrukturom.Raskinuli sa lo{im navikama i uspeli:Zlatomir Ra{i} pored nekada{we deponije- Napokon, ponosni smo {to smodivqu deponiju pretvorili u plemenitupovr{inu, na kojoj smo sagradili,pored ostalog, i ko{ zazimsku prihranu divqa~i.Sve smo finansirali iz vlastitekase, zahvaquju}i samodoprinosu uradnoj snazi i velikoj privr`enostiudru`ewu u kome su ~lanovi bili io~evi i dedovi mnogih od nas.Zato, uvek isti~emoi legat na kome je podignut lova~kidom, koji stoji kao zave{tawe lova~kihporodica i na pam}ewe budu}ih mladih lovacana{eg kraja - ka`e predsednik LU“Dr Milenko Haxi}„, Zlatomir Ra{i}.- Tiha voda, breg roni. Lov lovi strpqewe,upornost i disciplina. U lovi-{tu je sve potaman. Ove godine unosimo{est stotina fazan-~i}a. Imamo dobrelovne radnike, imamovozilo “Ladu nivu„ imotore, ceweni smo u~ar{iji, stru~no gazdujemo,zakone po-{tujemo, {ta }e{ vi-{e - potvr|uje prethodnere~i predsednika,upravnik lovi{ta,Vlasta Ran|elovi}.- Lovni turizam ne“zadire„ u divqa~ kojudoma}i lovci voleda love - zec, fazan inaravno, tokom zime,divqa sviwa. Zato smose opredelili za ni{ta mawe atraktivnu{quku. Imamo stalnu probirqivu lova~kuklijentelu koja koristi sve blagodetiovog podnebqa i gostoqubivost doma}ina- zavr{ava pri~u o Svrqi{kimposlovima iskusni lovni radnik Vlastai pozdravqa se sa na{om ekipom.Nama ostaje da potvrdimo da je vajdagolema od rada, ali i od sloge lova~ke.Barem u Svrqigu je tako.RedakcijaPISMA ^ITALACAPo{tovani,[aqem vam ovaj e-mail, sa nadom da}ete vi, uz saradwu va{ih kolega iz LU“Kosmaj„, koriste}i svoj uticaj, kao organizacijakoja vodi ra~una o prirodi,uspeti da pokrenete odgovorne u op{tiniSopot i wenim slu`bama, da po~nu daobavqaju svoj posao i da pokrenu akcijukod lokalnog stanovni{tva u ciqu podizawanivoa higijene, ne samo u lovi{tu,nego u celom ataru op{tine Sopot.Fotografija u prilogu je snimqena uataru sela Slatina, u lovi{tu za koje jeodgovorno lova~ko udru`ewe “Kosmaj„ izSopota i sama govori za sebe. Ovakvihprizora ima {irom lovi{ta.Pozdrav,Ivan Zori}Lovac | septembar-oktobar 2012.15

IZDAVA[TVO LOVA^KOG SAVEZA SRBIJEKwige, ~asopisi, dokumentarni nau~no-popularnifilmovi, televizijski serijali, likovna umetnostLOV JE ODRAZTRADICIJE I KULTUREDragan Markovi} - KudroObrazovna misijaCiq ovog napisa je da se napravi presekdosada{we izdava~ke delatnosti uovoj oblasti i na taj na~in napravi uvid{ta je to do sada objavqeno. Pristupnimetod obrade ove teme je prvenstvenodokumentarno-istra`iva~ki: predo~enaje arhivska gra|a, objavqena literaturai filmski arhiv Lova~kog savezaSrbije. Ujedno, ovim putem se izra`avai nastojawe da se izdava~ka delatnostLSS pospe{i i u~ini trenutno dostupnom,~ime bi se postiglo da prava i ta~nainformacija bude multimedijalnoobra|ena i u doslovnom smislu na dohvatruke, kako ~itala~koj i filmskojpublici, tako i TV auditorijumu i korisnicimainterneta.Lova~ki savez Srbije u obrazovnoj misijine u~estvuje samo sa svojom bogatomizdava~kom delatno{}u, ve} pru`a ineophodnu, dragocenu pomo} u nastankupublikacija drugih autora, upoznaju}i ihsa relevantnim ~iwenicama i podacima,bez kojih one ne bi mogle nastati.„Lovac 1896“ - trajawekroz tri vekaPrvi broj glasila srpskih lovaca -“Lovac„, objavqen je 6. maja 1896. godine.Imao je ogroman uticaj na formirawesvesti lovaca i doprineo je ubrzanomformirawu lova~kih udru`ewa u KraqeviniSrbiji. Posle prekida, izazvanogPrvim svetskim ratom, nastavio jesa izla`ewem 1920. Ponovo se “rodio„1945. “Lovac„ je doprinosio ne samo informisawulovaca o radu wihove organizacijei uvek aktuelne problematikeuzgoja i za{tite divqa~i, izlovqavawa,kao i drugih prate}ih tema, kao {to subalistika i kinologija, ve} je izuzetnodoprineo obrazovawu lovaca.Ga{ewem ~asopisa “Lovac„ kao oficijelnogglasila lovaca Srbije (posledwibroj februar-mart 1962.), LSS seopredelio za “Lova~ke novine„ (prvibroj 1. aprila 1962.), kao svoje slu`benoi redovno glasilo, {to su one bile do2009. godine.Posle ga{ewa kao zvani~nog glasila,“Lovac„ je postao specijalizovano izdaweza pitawa lovstva i do 1973. izlazioje kao godi{wak, vi{e puta kao dvobroj,kada je kona~no prestao da izlazi.Godine 2009. srpski lovci su se vratilisvom izvorniku, ~asopisu “Lovac„.LSS je polovinom ove, 2012. godine,izdavawe lista i redakciju vratio usvoju mati~nu ku}u gde se ure|uje, pripremaza {tampu i izdaje, {to je veomazna~ajno. Treba naglasiti svu ozbiqnostovog ~ina i odgovornost svih koji radena pripremi i realizaciji “Lovca„,glavnog i odgovornog urednika, ure|iva~kogodbora, redakcije, novinara-saradnika,tehni~ke opreme, potom {tampei distribucije. Elektronsko izdaweje od posebnog zna~aja. “Lovac„ se mo`e~itati u celoj vaseqeni putem interneta,{to je veoma va`no u dan{wem svetusuper-brzih komunikacija. “Lovac„ u{tampanoj formi izlazi kao mese~nik.Bogata izdava~ka delatnostLova~ki savez Srbije je veoma aktivanu oblasti izdava{tva (stru~na literatura,monografije, hronike, bro{ure).Pod wegovim okriqem nastala je biblioteka“Sveti Jevstatije„, osnovana 1996.godine, u ~ast stogodi{wice LSS. Poredtoga, poma`e stru~no i materijalnosve lova~ke organizacije u Srbiji, kojeobjavquju hronike i monografije osvom istorijatu i radu. Ina~e, lovnoizdava{tvo u Srbiji po~elo je 1900.godine, kada je objavqen kalendar-priru~nik“Lovac„, sa prikazimaiz domena lovnog zakonodavstva,divqa~i, kinologije i drugihlova~kih tema. Takva publikacijaobjavqena je i 1927. godine.Do sada je u ediciji “Sveti Jevstatije„objavqeno preko stotinunaslova, `anrovski raznovrsnih,ali sa okosnicom oko lova i lovstva.Po zna~aju se izdvaja “Enciklopedijalova„ iz 1971. godine, potom“Velika ilustrovana enciklopedijalovstva„, u dva izdawa -1987.i 1992. godine, zatim “Hronikaudru`ewa lovaca Srbije 1896-1996„, autora Slavoquba Mitrovi-}a. Najaktuelnije kwige iz oveoblasti su “Lova~ki re~nik srpsko-nema~ki- nema~ko-srpski„ RadetaHaxi Ceni}a (1996.), “Lovnozakonodavstvo Srbije, Crne Gore iJugoslavije 1818-2000„, MiodragaZe~evi}a (2003.), “Lov u Srbijikroz vekove„ (sa reprintom “Lovca„1901-1902.), autora Svete Maxarevi}a(2006.), “Lov u sredwovekovnimsrpskim poveqama„ DraganaMarkovi}a-Kudra (2006.) i“Dobar pogled na Srbiju„, autoraSowe Petrovi}-Obradovi}(2009.). Srpsku lovnu publicistikuzna~ajno su zadu`ili Du{ko Bojovi},Sreten Ku}an~anin, VojimirNovakovi}, Vukoman [elmi}, ZoranRisti}, kao i mnogi drugi poslenicilovstva i pisane re~i, ame|u wima i @ivko Radosavqevi}i Vuka{in Divjak.U pogledu izdava{tva lova~kihorganizacija, sve je po~elo 1975. kadaje Filip Kari} objavio kwigu “Vaqevskolovstvo 1895-1975„. Kao pio-16 Lovac | septembar-oktobar 2012.

IZDAVA[TVO LOVA^KOG SAVEZA SRBIJEnira u ovom `anru treba neizostavno pomenutii Milovana -Mi{a Stojkovi}a i wegovo“Lovstvo stare Po`ege„ iz 1995. godine,a i monografiju “Vek lova pod Bukuqom„,koautorske ~etvorke: AleksandraPanteli}a, Miodraga Ze~evi}a, Slave Mitrovi}ai Spasoja Ja}imovi}a. Kako supristizali jubileji, obi~no stogodi{wice,mnoga lova~ka udru`ewa {irom Srbijeobjavqivala su i objavquju svoje hronike imonografije, preko stotinu wih (uzgredbudi re~eno, potpisnik ovih redova od togbroja zavr{ava svoju dvanaestu monografiju,pod nazivom “Povesnica ariqskog lovstva„),{to je veoma pohvalno i zna~ajno,kako za istoriju, tako i za budu}nost srpskoglovstva.Na kraju prikaza izdava~ke delatnosti,smatram da bi biblioteku “SvetogJevstatija„ trebalo godi{we dopunitinekom stru~nom kwigom o lovnoj divqa-~i, koju bi lovci dobijali kroz pretplatuna list “Lovac„. Tako bi svake godinelovci imali novu kwigu u svojoj biblioteci,a novine bi pove}avale tira`.Motivi lova i divqa~iu likovnoj umetnostiDivqa~ i lov oduvek su, jo{ od praistorije,privla~ili majstore slikarstva. Nana{im prostorima to se vidi na vajarskimi freskoslikarskim radovima u sredwovekovnimcrkvama i manastirima. Nijemali broj na{ih slikara koji su se bavilii bave se lovnim temama i animalistikom.Tako je na{a poznata slikarka KatarinaIvanovi} 1850. godine, naslikala mladoglovca sa ulovqenim sokolom. Tu je ivelikan srpskog slikarstva, Uro{Predi} i slikarka Zora Petrovi}.Mo{a Pijade se tako|e ogledao uovom `anru, a Marko ^elebanovi}je na svojim platnima prikazivaobarsku divqa~ i tetrebe. Lov je inspirisaoi \or|a Andrejevi}a-Kuna, Pe|u Milosavqevi}a,Vladimira @ivan~evi}a.Platna Ivana Pavi}a odi{u misti~nimrealizmom, u kome se nazire topla poetskavizija. Nikako ne smemo zaboraviti ilovce-slikare: akademskog sikara Miodraga-Mi{ka Stojanovi}a i wegova delainspirisana divqa~i i lovstvom, Ljubi-{u Marinkovi}a i Stanimira-Bata \oki}a(Visibaba-Po`ega), koji je svoja delaposvetio orlovima.Dokumentarni i obrazovnifilmovi i TV emisijeFilmska produkcija Lova~kog savezaSrbije je veoma bogata i sadr`i dokumentarnei nau~no-popularne filmove olovstvu i prirodi uop{te. Snimani su, ai danas se rade, u koprodukciji saRTS-om. U ovim projektima zna-~ajna je uloga LSS, koji je i wennosilac. Do sada je snimqen veliki opus:“Gorwe Podunavqe„, “Pa{waci velikedropqe„, “Slano Kopovo„. U ostvarivawuovih projekata u~estvovao je i Zavod zaza{titu prirode Srbije.LSS je u svojoj samostalnoj produkcijisnimio filmove: “Divqa~ Srbije„, “Narazme|u vekova„, “Priroda i bombe„, (dokumentarnifilm o NATO agresiji na Srbiju1999. godine), “Najezda gubara„, “Povratakdabra„ I i II, “Srna„, “Ekologija ilov„, “Lovi{te - radionica na otvorenom„,“@ivot {ume„ (serijal od vi{e epizodau saradwi sa “Srbija{umama„), “100godina LU ’Varovnice’ u Mladenovcu„,“Jedan vek lovstva pod Bukuqom„,“110 godina LU Beograd„,“110 godina Lova~kog saveza Srbije„,“115 godina Lova~kog saveza Srbije„ i druge.Za nau~no-obrazovni i {kolski programRTS-a snimqen je serijal “Zooteka„,sa preko 100 emisija. Mnoge od wih imajuza temu lovstvo i pojedine vrste divqa~i,uz kori{}ewe nau~nih metoda u wihovojobradi. LSS je u~estvovao u koprodukcijiserijala “Svet lova i ribolova„ i “Beloglavisup -~ovekov prijateq„, kao i u projektufilma “Qudi i psi lutalice„. Tako-|e, u okviru jutarweg programa RTS-a, snimqenoje vi{e kratkih emisija pod nazivom“Lova~ki magazin„.Svi filmovi i emisije snimqeni supo svetskim profesionalnim standardimai prema ocenama stru~waka, vrhunskisu ura|eni. Neki su reemitovani vi{eputa, kako na doma}im, tako i na stranimTV kanalima. Tim poslenika na ovompoqu ~ine: Aleksandar Panteli}, AleksandarTucakovi}, Aleksandar Henc,Sofija Filipovi}, snimateq Vasko Vasovi}i re`iser Srboqub Bo`inovi}.Pojedina lova~ka udru`ewa tako|eimaju snimqene filmove o svom radu, uznapomenu da su oni ra|eni van profesionalnihstandarda i da nisu pogodni zaTV emitovawe.Evidentno je da `ivimo u vreme ekspaznijeelektronskih medija i telekomunikacionetehnologije, ali uprkostome, publicistika, slikarstvo i filmdaju nemerqiv doprinos razvoju lova~kemisli u Srbiji, obrazovawu i formirawupravilnog shvatawa lovstva u slu`biprirode i o~uvawa biodiverziteta, nesamo kod nas, ve} i u svetu.•Lovac | septembar-oktobar 2012.17

PREDSTAVQAMOLOVSTVO NA KOSOVU I METOHIJIPriroda se sama braninepristupa~nim terenimaVekovna ogwi{ta KosmetaPosle ratnih de{avawa i potpisivawavojno-tehni~kog sporazumau Kumanovu, u junu 1999. godine,kojim je predvi|eno povla~ewe Vojske Jugoslavijei MUP-a Republike Srbije, uz istovremenidolazak snaga KFOR-a na Kosovo i Metohiju,usledio je progon srpskog i ostalog nealbanskogstanovni{tva iz ju`ne srpske pokrajine,sa svojih vekovnih ogwi{ta, {to se u znatnojmeri negativno odrazilo i na lovstvo.– Sa progonom srpskog stanovni{tva izgubilismo sedi{te Saveza, koje se nalazilo u Pri-{tini. Tako|e, izgubili smo i ogromne lovnepovr{ine, na kojima krivolovci danas nesmetanouni{tavaju fondove svih vrsta divqa~i, a neplanskomi nelegalnom se~om vi{evekovnih{umskih kompleksa i wena stani{ta, {to predstavqastrahovitu devastaciju prirode - po~iwepri~u Ilija Elezovi}, predsednik Lova~kog savezaKosova i Metohije.Kako je danasDanas na Kosovu i Metohiji istovremenofunkcioni{u dva Lova~kasaveza -albanski, pod kontrolomalbanskih lovaca i Lova~ki savez KiM,pod kontrolom srpskih lovaca. Na pojedinim delovimaKosova i Metohije, gde su Srbi uspeli daopstanu, o~uvali su i mnoge institucije, koje supostojale do masovnog progona i stradawa stanovni{tva.– Uz ogromnu pomo} Lova~kog saveza Srbije,uspeli smo da se organizujemo i nastavimo kontinuitetrada LS KiM, ~ije se privremeno sedi-{te danas nalazi u severnom delu Kosovske Mitrovice.Imamo jedanaest lova~kih udru`ewapreko kojih organizujemo gajewe divqa~i i lov,pridr`avaju}i se iskqu~ivo pravilnika i lovnogkalendara Lova~kog saveza Srbije. Na severnomdelu Kosova, lov se odvija bez ve}ih pote-{ko}a, dok se u srpskim enklavama odvija ote`anozbog stalnih albanskih smetwi i provokacija.S druge strane, Albanci su formirali svojLova~ki savez, tako {to su preuzeli sva lovi-„Divimo se snazi prirode“: prof. Ilija Elezovi}{ta, lovna gazdinstva, prostorije i lovne objekte,koji su pripadali Lova~kom savezu KiM. Danasnemamo pristup lovi{tima u kojima oni gazdujui love, ali imamo saznawa, da je u wimastawe neregularno, jer se ne gazduje planski i uskladu sa propisima, odnosno ne po{tuju seosnovni standardi uzgoja i za{tite divqa~i -nastavqa Elezovi}.Prirodna bogatstvaZahvaquju}i povoqnim geografskimi klimatskim uslovima, lovi{tana Kosovu i Metohiji su pobrojnom stawu krupne divqa~i, bila jedna od najbogatijih,ne samo na prostoru biv{e Jugoslavije,nego i u Evropi.– Me|utim, danas je situacija potpuno druga-~ija, jer zbog odsustva srpske policije na podru~juju`ne srpske pokrajine, nepostojawa saradwesa predstavnicima me|unarodne misije odnosnopotpune nezainteresovanosti snaga KFOR-a,UNMIK-a, EULEKS-a, kao i Kosovske policijskeslu`be za probleme lovstva, stvoreni suuslovi za krivolov, koji je u ekspanziji i preti18 Lovac | septembar-oktobar 2012.

Predstavqamoda opusto{i mnoga lovi{ta na KiM.Posebno je ugro`ena populacija medveda,divqe sviwe, srne, divokoze, risa, velikogtetreba... Me|utim, zahvaquju}inepristupa~nim terenima, priroda jesama u~inila svoje i za{titila mnogevrste divqa~i, kojima je pretila opasnostda potpuno nestanu sa svojih stani-{ta. Tako|e, kosovska lovi{ta su nadalekopoznata i po pernatoj divqa~i -uravni~arskom delu nalaze se bogata stani{tapoqske jarebice, a u planinskimjarebice kamewarke. Jedan od velikihproblema nam predstavqa bezbednosnesituacije nismo u mogu}nosti da obavimoprole}no brojawe divqa~i -ka`e za“Lovac„ Ilija Elezovi}, predsednik Lova~kogsaveza KiM.Istorijat lovstva na KiMPrvi zvani~ni zapisi olovstvu na Kosovu i Metohijipoti~u iz XIII iXIV veka, kada je izvesni monah Teodosijeopisao jedan lov tada{we dinastijeNemawi}a u okolini Prizrena, koji suna kowima i uz pomo} lova~kih pasa lovilijelene -najceweniju trofejnu divqa~na evropskom kontinentu, koja jejo{ tada naseqavala kosmetska lovi-{ta. Tako|e, ikonopisi u manastirima“Pe}ka Patrijar{ija„ i “Visoki De~ani„,prepuni su motiva iz lova, iz dobadinastije Nemawi}a. Za po~etak organizovanoglovstva na Kosmetu uzima se1922. godina, kada je oformqeno prvoVeliki tetreb (Tetrao urogallus L.)Lova~ko udru`ewe pod nazivom “Obili}„u Vu~itrnu. Kasnije su nastala isva ostala lova~ka udru`ewa, koja su se1946. godine u~lanila u podsavez lova~kihdru{tava KiM pri Lova~kom savezuSrbije.Dozvole za dr`awei no{ewe oru`jaDanas se na Kosovu i Metohijine priznaju oru-`ni listovi izdati odstrane srpskih vlasti, {to zna~i da lovciiz centralne Srbije i Vojvodine nemajupravo da na prostoru KiM love sopstvenimoru`jem. Za dobijawe dozvoleza dr`awe i no{ewe oru`ja, na KiM postojiposebna procedura, propisana odstrane KFOR-a i UNMIK-a (za dobijaweprivremenog oru`nog lista potrebnoje da `ivite na KiM i da posedujeteUNMIK-ovu li~nu kartu, a neshvatqivoje i to, {to za dobijawe ovog dokumentanije potreban dokaz o zavr{enojobuci u rukovawu vatrenim, lova~kimoru`jem) - isti~e Ilija Elezovi}, predsednikLova~kog saveza KiM.KrivolovPrema re~ima IlijeElezovi}a, predstavnicime|unarodne misije naKosovu i Metohiji, prvenstveno deloviKFOR-a iz ameri~ke baze “Bonstil„ kodUro{evca, u~estvovali su u jednom odnajte`ih oblika krivolova, ikad zabele-`enog u svetu, kada su pojedini visokioficiri, u zoni NP “[ara„ iz helikopteralovili medvede, divqe sviwe i divokoze.Pored velikog broja odstreqenihjedinki navedenih vrsta divqa~i,ogromne negativne posledice nastale suprvenstveno po populaciju divokoza, kojesu pred naletima helikoptera u pani~nombegu preko nepristupa~nih litica[are i Prokletija uglavnom zavr{avaletragi~no. Predstavnici Lova~kog savezaKiM, o tome su dostavili kompletnudokumentaciju svim relevantnim institucijama(CIC, FACE, Lova~kom savezuSrbije, nadle`nim ministarstvimaRepublike Srbije i mnogim nevladinimorganizacijama).Dr`awe divqih `ivotiwa uneadekvatnim uslovimaMe|u stanovni{tvom je,pored krivolova, veomarasprostrawen {verc idr`awe odre|enih vrsta divqa~i (naro-~ito medveda) u privatnim - mini zoovrtovima.Zahvaquju}i Lova~kom savezuKiM, otkriveno je 12 takvih lokacija naKosmetu, gde se medvedi dr`e u neadekvatnimi krajwe nehumanim uslovima,protivno svim me|unarodnim konvencijamao za{titi divqa~i. Jedna od tih lokacijanalazi se na periferiji Pri{tine,koju pojedini predstavnici me|unarodnihmisija na KiM redovno obilazei ~ak se fotografi{u za uspomenu, i poredtoga, {to se medved nalazi na crvenojlisti ugro`enih vrsta - isti~e IlijaElezovi}, predsednik LS KiM.O. M.Mir i sklad koji nadahwuju vekovima: Akumulaciono jezero „Gazivode“Lovac | septembar-oktobar 2012.19

LOVA^KO UDRU@EWE „GU^EVO“ LOZNICAPravac zapadna SrbijaBiser PodriwaLoznica se nalazi u zapadnojSrbiji, ta~nije uMa~vanskom okrugu ikao najve}i grad ~itavog Podriwa predstavqaveoma zna~ajan regionalni centar.Nalazi se u podno`ju planine Gu~evo, pokojoj je ovda{we lova~ko udru`ewe dobiloime. Ina~e, Gu~evo se prostire severnood planine Borawe (najvi{a ta~ka Crnivrh 881 m), u prostoru koji reka Drinapolulu~no zatvara sa zapada i severozapada.Najvi{a ta~ka Gu~eva je Crni vrh, (nosiisti naziv kao i najvi{a ta~ka Borawe,ali je na 779 metara nadmorske visine), u~ijoj neposrednoj blizini je podignut spomeniksrpskim ratnicima, izginulim naovim prostorima u Prvom svetskom ratu,1914. godine Nedaleko od spomenika, nasevernoj strani, na nadmorskoj visini od550 metara, sagra|en je i najve}i planinarskidom u Srbiji.Lovi{te JadarLovstvo na ovim prostorimaima dugu i bogatutradiciju, a ~lanovi Lova~kogudru`ewa “Gu~evo„, svojim radom izalagawem, uspeli su da afirmi{u i da nazavidan nivo podignu lovstvo Vukovog kraja.Lova~ko udru`ewe “Gu~evo„ u Lozniceima 650 ~lanova i gazduje lovi{tem “Jadar„~ija povr{ina iznosi 45.417 hektara.Lovi{te je ravni~arsko brdsko planinskogtipa i u wemu su prisutne slede}e gajenevrste divqa~i: divqa sviwa, srna, zec,fazan i poqska jarebica. Od lovno-tehni~kihobjekata u lovi{tu se nalazi 85hranili{ta za krupnu, 610 hranilica zasitnu divqa~, 50 stabilnih ~eka i 180soli{ta. Udru`ewe poseduje tri lova~kadoma i deset lova~kih ku}a.Re~ predsednika- Prirodni potencijalisa uzgoj srne}e divqa~isu izuzetno povoqni,me|utim, u narednom planskomperiodu moramo ulo`iti dodatne naporeda pove}amo brojnost ove vrste divqa~iu granicama kapacita lovi{ta, uzistovremeno poboq{awe trofejnestrukture -isti~e predsednik Lova~kogudru`ewa “Gu~evo„, Zoran Mitri}.Prema re~ima predsednika udru-`ewa, od 40 srnda}a planiranih za odstrel,osam je u lovno-turisti~koj ponudiudru`ewa. Ovogodi{wi plan odstrelarealizovan je u potpunosti, a od ukupnogbroja odstreqenih srnda}a, dva suimali trofeje u medaqama (bronzane od107,30 i 106,20 CIC poena).Stawe fondovasitne divqa~i- Kada je u pitawusitnadivqa~, brojnostawe populacije zeca iznosioko 2.800 jedinki, {to jeispod `eqenog nivoa. Iz tihrazloga, plan odstrela zaPonosni na zbirkutrofeja srnda}aovogodi{wu lovnu sezonu je smawen na450 jedinki. Situacija sa fazanskomdivqa~i je znatno povoqnija, s obziromda se lovi{te svake godine oboga-}uje naseqavawem fazana iz ve{ta~keproizvodwe. Plan odstrela fazana zaovogodi{wu lovnu sezonu 1.500 jedinki-ka`e za “Lovac„ Vladan Vasi}, upravniklovi{ta “Jadar„.Dosledna primena mera- Brojno stawe populacijesrne}e divqa-~i iznosi 700 jedinki,uz odnos polova 1:1,10 u korist srna.Plan odstrela srne}e divqa~i uovogodi{woj lovnoj sezoni iznosi 94grla, odnosno 40 srnda}a, 42 srne i 12lanadi oba pola.Samo sriktnom primenom planiranihmera mo`emo ponoviti pro-{logodi{wi uspeh, kada je u na{emlovi{tu odstreqen srnda} od 152,00CIC poena - nadovezuje se na pri~u olovi{tu “Jadar„, Vladan Vasi}.Spre~ili {tete od divqa~iU lovi{tu “Jadar„ jeprisutna stabilna populacijadivqih sviwa,~ija brojnost iznosi oko 50 jedinki.Prema re~ima na{ih sagovornika,stru~na slu`ba udru`ewa veliku pa-`wu poklawa prihrawivawu ove vrstedivqa~i koja mahom naseqava planinskideo lovi{ta, zahvaquju}i ~emu su{tete na poqoprivrednim usevima zanemarqive,s obzirom da divqe sviwenaseqavaju planinski deo lovi{ta ida stru~na slu`ba udru`ewa brine oprihrawivawu ove vrste divqa~i.- Ovda{wi lovci veliku pa`wuposve}uju zimskom prihrawivawudivqa~i, o ~emu svedo~i podatak, dasvake godine u lovi{te iznesemo 12tona zrnaste i 10 tona kabaste hrane,kao i 1,3 tone soli -zavra{ava razgovorZoran Mitri}, predsednik LU.O. M.20 Lovac | septembar-oktobar 2012.

PREDATORI NA[IH LOVI[TAFAMILIJAkunaSvetislavTatovi}Sitna divqa~ u svom nastojawuda o~uva i produ`i vrstu, suo-~ava se sa nizom opasnosti.Pored opasnosti kojima suizlo`eni u vreme ko{ewa i`etve, zbog nesavesnog odnosa poqoprivrednikaprema ovom poslu({to je regulisano zakonom), posledwihgodina, u pojedinim na-{im lovi{tima svoj “danak„ uzimalesu poplave, ni{ta mawe nijepripalo po`arima i drugim elementarnimnepogodama. Me|utim,permanentnom napadu izlo`eni sui od strane sitnih predatora, ~ijisu najzna~ajniji predstavnici izfamilije kuna (kune belica i zlatica,mrki, {areni i stepski tvor,velika i mala lasica).Me|u pojedinim vrstama koje naseqavajuna{a lovi{ta, postojeone koje su veoma sli~ne. Takve sukuna zlatica i kuna belica, koje uprirodnim uslovima nije jednostavnorazlikovati.SISTEMATSKO MESTOPripadaju klasi sisara, redukarnivora (meso`deri) i familijimustelida (kune).• KUNA ZLATICARASPROSTRAWENOSTZa kunu zlaticu (Martes martesL.), ka`e se da je najlep{i predstavnikfamilije kuna. Zovu je jo{{umska kunica, plemenita kuna,slatka kuna i dr. Tipi~ni je stanovnik{ume. U na{oj zemqi naseqava{umske predele, naj~e{}e~etinarske (smr~evo-jelove sastojine)i me{ovite {ume, ~etinarsko-li{}arske{ume, ali je ima i unizijskim, ritskim {umama Ba~ke,Banata i Srema.IZGLEDOsnovna boja dlake joj je tamnosme|a,na {apama i repu ne{to tamnija,a na podbratku zlatno-`uta, po~emu je dobila ime. ^elo i obrazisu ne{to svetliji. Podbradak, imanesimetri~an oblik-mrqu, koja sene povija prema nogama, odnosno nijeprodu`ena na dole. Podbradaklisa,mo`e biti i beli~asta, ali utom slu~aju je za determinaciju odlu~uju}ioblik. U{i su joj uske,imaju skoro trouglast oblik, sa zaobqenimi svetlim vrhovima, a vrhnosa je crn.Telo joj je vitko i izdu`eno, sakratkim i sna`nim nogama, naoru-`anim o{trim noktima. Dosti`edu`inu od 70 do 80 cm, od ~ega 20 do30 cm otpada na rep, obrastao dugomdlakom. Telesna te`ina sekre}e u rasponu od 1 do 1,5 kg.Lobawa je izdu`enog oblika, du`ineod 70 do 90 mm, sa 38 zuba (18 u gorwojvilici i 20 u dowoj), sa srazmernodu`im delom koji pripada licu. Udrugoj godini `ivota pojavquje se natemenu lobawe istaknuti greben kojidose`e do izme|u o~iju.Stopala su joj sa po pet pristiju.Me|utim, veoma retko se mo`e na}iotisak stope u kome se pored ~etiriprsta mo`e videti i otisak unutra-{weg - prvog prsta. Stopala su jojprekrivena dlakom, koja prekrivasve jastu~i}e. U tragu je to vidqivopo ne{to ve}im {apama, uglavnomna mek{oj podlozi. Du`ina stopepribli`na je wenoj {irini.Dnevno skrovi{te zlaticeuglavnom su napu{tena gnezda pticagrabqivica, gnezda veverice,{upqine drve}a i sli~no. Morfolo{kije prilago|ena `ivotu nadrvetu. Pewawe po drve}u i skakawesa grane na granu za wu nepredstavqa problem.U idu}em broju bi}e re~io kunici belici, na~inu`ivota kuna i wihovomzna~aju za lovstvoLovac | septembar-oktobar 2012.21

PO@ARI ULOVI[TIMAVATRA NEMA GRANICEVr{ka ~ukau GrqanuPo`ar se pro{irioiz susedne BugarskeLova~ko udru`ewe “Vr{ka ~uka„ uGrqanu, ni ove godine nisu mimoi{levatrene stihije. Na udaru je bio potezlovi{ta u Vr{koj ~uki, a stradali sui obli`wi sala{i. Nevoqa zahvatilakom{ije i do{la do Grqana.Vetar ote`avaoPO@ARI GORELI NA KOSMETUPo`ari{tasvud redomZve~an, Leposavi}i jug KopaonikaNekako smo vatrenu stihiju u posledwemmomentu obuzdali. Najverovatnijeje po~elo da gori u Bugarskoj, avatra ne zna za me|e. Sanirali smo potezPrlite i venac Suvodol, a onda smomotrili na Avramicu, i naro~ito naGorwu Prlitu. Pratili smo vesti i saznalida se vatra od kom{ija {iri kanama, a vetar je zlo, nije nas mimoi{ao,tako da se situacija na terenu mewalaspram vetra, pri~a nam predsednik Lova~kogudru`ewa, Petar Prvulovi}.„Zli do“ u zli ~asU vatrenoj stihiji niko nije stradao nasvu sre}u, a materijalna {teta se jo{ procewuje.To je bilans minulog pogroma kojije zadesio jug Srbije. Kao i obi~no, lovci su se odazvalime|u prvima, da prisko~e u pomo} kad je neda}a.- Bilo je stra{no, ka`e Goran Bara}. Na potezuZve~ana, vatra je do{la do udaqenih sala{a i pretilaje da se pro{iri blizu naseqa. U okolini selaDesetak je po`arom bilo zahva}eno preko 200 hektara.Buktalo je ~itavu no}. U toku jedne no}i, vatraje buknula i nadomak “Lova~kog bivka„, koji delimozajedno sa “Srbija{umama„. Na potezu “Dobrobrdo„, uz pomo} me{tana,Vatrogasne i Slu`be zaspre~avawe elementarnih nepogoda, vatra je zaustavqena,ka`e za “Lovac„ Goran Bara}.Proceweno je da je u po`aru stradalo desetak grlaplemenite divqa~i.Na terenima lovi{ta LU “Kopaonik„ u Leposavi}u,vatra je devastirala stani{ta divqih sviwa isrne}e divqa~i. S. S.Na`alot, sutuacija se mewala iz ~asau ~as. Po`arom su bili zahva}eni rejoni“Zli do„ i Vratarnica, sa tendencijomda se pro{ire i zahvate i Mali Izvor.U delu lovi{a koje je pod okriqemGrqanaca, prime}ena su krda divqihsviwa, pa ~ak i jelena, kako be`e predstihijom. Lovci su se trudili da divqa-~i obezbede spas na bezbednijem terenu, a{teta na fondovima plemenite divqa-~i, tek }e se procewivati. P. P.OSTADE PUSTO[Posledicepo`arau ZvezdanuLova~ko udru`ewe „Fazan“u „Zvezdanu- Bio sam svedok i ovog, ali i po`arakoji je izbio preklane, u rejonu “\ule„i daqe, prema Nikoli}evskom putu. Mojazapa`awa govore da se priroda sporooporavqa, divqa~ se pona{a druga~ije,promenila je, delimi~no, i stani{te.Na tom terenu uni{teno je sve - od mikroorganizama,do lovno tehni~kih ilovno uzgojnih objekata. Priroda se neobnavqa lako, treba da pro|e vrema. Naro~itoje {teta ostavila traga na fazanskojdivqa~i, a du` Timoka je populacijaze~eva prepolovqena. Preduzimamosve gazdinske mere, ne bi li se divqa~oporavila, ka`e lovni radnik mla-|e garde iz Zvezdana, Mla|an @iki}.LOVCI IMAJU PLANREHABILITACIJE LOVI[TAPosledice po`arau Kwa`evcuLova~ko udru`ewe„Kwa`evac“ u Kwa`evcuKwa`eva~ki lovci su pre godinu danakuburili sa rejonom “Pisane bukve„, Aldinac,sve do Korita. Gorela je listopadna {uma i davno po{umqeni~etinari.- Ostala su samo zgari{ta. Na mestu, gde nam je srce lovi{ta. Mismo u nezavidnom polo`aju i zbog nere{ene sutuacije u na{em lova~komudru`ewu, ali se trudimo da iz svih nevoqa iza|emo sna-`niji, jer nam se nema kud. Smogli smo snage da zajedno sa na{impartnerima, pre svega mislim na JP “Srbija{ume„, po{umimo goletii tako spre~imo eroziju. Izrada planova za rehabilitacijunajugro`enijih delova lovi{ta je u toku. Divqa~ je prominila }ud,ali smo mi -kao lovci, davno nau~eni strpqewu. Sa~eka}emo da sepriroda obnovi i pomo}i joj u tome, koliko su qudske mo}i. Zbogmirisa paqevine koji jo{ ne iz~ezava, ne o~ekujemo ni dolazakstranih gostiju u lovnom turizmu, re~i su Ilije Milovanovi}a, dobrogpoznavaoca terena u grani~nom pojasu prema Bugarskoj.Pro{le i pretpro{le godine, Lova~ko udru`ewe “Fazan„ u Zvezdanui Lova~ko udru`ewe “Kwa`evac„ u Kwa`evcu, bili su podopsadnim stawem zbog po`ara. Izgorelo je na hiqade hektara {uma,a sa wom i nebrojeno sitne i krupne divqa~i. S. S.22 Lovac | septembar-oktobar 2012.

VESTISABOR LOVACA BUGARSKE I SRBIJETradicionalni saborna KadibogazuSusret na graniciSrbije i BugarskeNa grani~noj liniji izme|u RepublikeSrbije i Republike Bugarske, kod selaNovo Korito - sa srpske i Sala{a - sabugarske strane, na mestu budu}eg grani~nogprelaza odr`an je sabor. Ovo jejedna od najstarijih manifestacija naBalkanu. Prvi sabor na Kadibogazu odr-`an je daleke 1925. godine. Na inicijativuop{tina Kwa`evac i Belograd~ik,manifestacija je obnovqena 2001. godine,i od tada do danas, obele`ava se svakegodine. Sabor je ove, kao i predhodnihgodina, posetiocima sa obe strane granice,predstavio bogat kulturno-umetni~kiprogram, prezentacije privrednog ituristi~kog potencijala isto~ne Srbijei zapadne Bugarske, ali i nezaobilaznesaborske sadr`aje trgovinskih i ugostiteqskihradwi.U vreme sabora, posetiocisu mogli da pre|u granicu uz li~nukartu, dok su standardni carinski propisikoji ina~e va`e za prelazak granice,ostali na snazi.Diplomatska prilikaOvogodi{wi Sabor sve~ano je otvorenu subotu, 14. jula, u 12.00 ~asova. Saborusu prisustvovali brojni zvani~nicii najvi{i diplomatski predstavniciobe zemqe. Prisutnima su se obratitipredsednici op{tina Kwa`evac i Belograd~ika,predsednik Lova~kog savezaSrbije, prof. dr Zoran Popovi} i GrigorGogov, sekretar Lovno ribolovnogsaveza Bugarske.Izlo`ba trofejaBrojni posetioci, me|u kojima je bioveliki broj lovaca i qubiteqa prirode,mogli su da u`ivaju u izlo`bi lova~kihtrofeja jelena, srnda}a, vepra, muflona,vuka, {akala i lisica, koje su iz svojihkolekcija izdvojili lovci Srbije i Bugarske.Posebnu pa`wu privla~ili suprekriva~i od krzna {akala i lisice kojihu posledwe vreme ima sve vi{e. Pomenutoje da {akal nezaustavqivo osvaja novastani{ta, {ire}i se upravo sa istoka.Delegacija Lova~kog saveza Srbije iLovno ribolovnog saveza BugarskeDoma}ini zadovoqniOvogodi{wi organizator izlo`be idoma}in lovcima iz Bugarske i Srbijebilo je Lova~ko udru`ewe “Mini}evo„,na ~elu sa predsednikom Zoranom Sokolovi}emi potpredsednikom, dr VladimiromVidenovi}em. Pored lovaca izMini}eva, trofeje su izlo`ili i lovciiz Malog Izvora (LU “Timok„) i Sala-{a ( LU “Sala{„).O~ekuje se da }e naredne godine ovatradicionalna manifestacija biti jo{pose}enija, a lova~ki program bogatiji.Boris Baji}ZANIMQIVOSTILOVA^KO PEVA^KA GRUPA „ZLATIBORSKA ZORA“^UVARI IZVORNE LOVA^KEKULTURE ZLATIBORSKOG KRAJANarodni obi~ajiLov je za peva~ku grupu “Zlatiborskazora„ prvenstveno o~uvawe na{enarodne kulture i obi~aja, korenaSrpstva i tradicije, a uz to, kako samika`u, ide i qubav prema svom krajui prirodi, {to ih sve spaja u lovu.U wihovom repertoaru su pesme saZlatibora, izvorne, stare i gotovo zaboravqene,a tu su i lova~ke pesmeiz [umadije i Srbije.Sastav koji krije tajneOvu grupu ~ine Dragan Uro{evi} -\a|a, koji je vo|a peva~ke grupe, wegovisinovi Ratko i Rado{, zatim Du~i}Milojko, Lu~i} Vule i Buji} Du{ko,svi ~lanovi Lova~kog udru`ewa “Zlatibor„u ^ajetini. \a|a je poznat kaojedan od najboqih majstora za kundakeu Srbiji i vrsni kuvar. Miomirisna jelapriprema po receptima koji nisunigde zapisani i prenose se sa kolenana koleno. Kuva iskqu~ivo u zemqanimsudovima, a recepte modifikuje uzponeku tajnu, skrivenu uglavnom u za~inima,retkim i posebnim travama kojebere ~uveni pokretni `bun sa Zlatibora,[i{ovi} Borivoje - prijateqgrupe, koji im daje podr{ku svojim erskimhumorom.Grupa postoji ve} ~etiri godine inastupa na kulturno sportskim manifestacijamazlatiborskog kraja, ali i{irom Srbije. Umetni~ki rukovodilacgrupe je poznati zlatiborski pesnik,Qubodrag Lukovi}.Osve`ewe stihovimaStihovi Qubodraga Vukovi}a uizvo|ewu ove grupe glase:“Granulo je sunce, svanula jezora, mi {etamo nedeqama,vencem Zlatibora.Vetrovi duvaju, negde kurjakvije, jo{ da nam je zapevati,s’ bra}om iz Srbije.Na proplanku stoji i srna krajbora, a weno se lane igrakraj bistrog izvora.Ja i ona {etamo cvetnimstazama, dok Zlatibor tajnu~uva, zajedno sa nama.Granulo je sunce, svanula jezora, mi {etamo nedeqama,vencem Zlatibora.„Gasili po`areOva peva~ko lova~ka dru`ina seposebno istakla u ga{ewu vatrenestihije na Zlatiboru, svojim stalnimde`urstvima na ugro`enom terenu, nakome su traktorima vukli vodu gde jebilo najpotrebnije. Kad god se pojaveneke te{ko}e, tu je wihova pesma kojauvek daje novu snagu i uliva nadu.A. P.Lovac | septembar-oktobar 2012.23

VESTIIZ LOVA^KIH UDRU@EWA I LOVI[TAKOSJERCI RADNI I USPE[NILovci za primerKosjeri}, gradi} na Skrape`u, poznatje po istoimenom Lova~kom udru-`ewu ne samo u Srbiji, ve} i u okru-`ewu. Osim po lova~kim manifestacijama,Kosjerci se di~e i junskim“Danima seoskog turizma„ u selu Skakavcii “^obanskim danima„ na brduGrad. Peva~ narodnog melosa, MiqkoVitezovi}, o svom rodnom kraju ispevastihove: “... Kosjeri}i i Tubi}i, [evrquge,Brajkovi}i...„, pa daqe u krug, obuhvataju}iu pesmi kraj izme|u Crnokose,Povlena, obronaka Maqena i Div~ibara,sa dolinom Skrape`a kao centrom,~ine}i jednu celinu u koju se “smestilo„lovi{te 350 kosjeri}kih lovaca, raspore|enihu 13 podru`nica koji slove zauzornu i uspe{nu lova~ku organizaciju.Nekoliko re~io LU i lovi{tuLova~ko udru`ewe “Kosjeri}„ osnovanoje davne 1901. Aktivnost ovog udru-`ewa je ve} 111 godina usmerena na razvojlovstva, o~uvawe divqa~i i prirode.Lovci Kosjeri}a su svo vreme na ~vrstimtemeqima gradili ku}u za budu}nost.Lovi{te “Skrape`„ je atraktivno iu pogledu reqefa kombinovano: ~ine gadva, gotovo jednaka dela - brdski od16.000 ha i planinski, sa nepunih 15.000ha, ukupne povr{ine 30.945 ha. Broj gajenihvrsta divqa~i je u stalnom porastu,~lanice FACEnaro~ito srne}e, koje ima vi{e od 600jedinki. Ina~e, Kosjerci se mogu podi-~iti trofejima u sve tri kategorije medaqa-bronza, srebro i zlato. Divqesviwe su u ekspanziji, a brojnost zeca jevi{e nego dobra. Sa fazanima je ne{to“tawe„, zbog pomawkawa pogodnih terena.Jarebica - poqska i kamewarka je naminimumu, kao i u okolnim lovi{tima,iako se ve} decenijama ne lovi.Da ne bi bilo sve ru`i~asto “brinuse„ predatori: vuk, lisica, {akal, pa~ak i ris. Da bi “danak„ svih grabqivicabio {to mawi, kosjeri}ki lovcisprovode akcije ~i{}ewa terena, u kojimaje odstreqeno na desetine lisica.Uhodan radS pravom se mo`e re}i da je dugogodi-{we gazdovawe urodilo plodom i da sada{wipredsednik kosjeri}kih lovaca,Milomir Jovanovi} - Brko, ne samo danastavqa dobro uhodanu lovnu politikusvojih prethodnika, ve} je vi{estrukounapre|uje, uz pomo} struke i nauke,preto~enih u praksu, o ~emu se starastru~na slu`ba udru`ewa, upravnik lovi{ta,lovo~uvar, ali i svi lovci iuprava LU, koji zajedno razmatraju doborobitisvog LU.Neimarski podvig7 miliona lovacaLovi{te ima 16 visokih ~eka. Jedinstvenesu u Srbiji i posebnofasciniraju svojom svestranom namenom.One su pravi mali neimarskipodvig. To nisu samo ~eke, ve}i udobno preno}i{te, ostava zaalat ili hranu, so za prihranudivqa~i, prava kultna mesta za okupqawei dru`ewe lovaca i ostalih qubiteqaprirode, kojima je ~isto `ivotnookru`ewe, netaknuta priroda i boravaku woj “alfa i omega„ postojawa,nadmo}no nemerqiv ose}aj mira i zadovoqstvai najprirodniji stil i na~in`ivqewa.Kosjeri}ki lovci ne zapostavqajuzimsku prihranu divqa~i. Lovi{te imavi{e desetina hranili{ta i soli{ta.[irom lovi{ta “Skrape`„ rasuto je 6lova~kih ku}a, a u Kosjeri}u je sedi{telova~kog doma. LU ima i novu “Nivu„,koja je donatorstvo Mi}ka Rusa.Edukacija lovacaJedan od prioriteta u radu LU je edukacija~lanstva u rukovawu oru`jem.Svake godine, po~ev od 2. jula 1987. odr-`ava se takmi~ewe u ga|awu olu~enimoru`jem. Prvo takmi~ewe je odr`ano uMakovi{tu, da bi se ustalilo na potesu“Lajkova~a„ u Radanovcima. Koliko suova takmi~ewa popularna, govori podatako brojnosti u~esnika. Okupi se nawima i po 24 ekipe, oko 120 takmi~ara, abroj posmatra~a uvek daleko nadma{ibroj takmi~ara. Posebna pa`wa se posve|ujelova~kom podmlatku, a ne zaboravqajuse ni stari lovci - “veterani„.Uprava polo`ilatest vremenaNa kraju ovog prikaza LU “Kosjeri}„,jednog od najboqe organizovanih u Srbiji,vaqa im po`eleti da nastave zacrtanimputem. Svakako }e to i ~initi, jer su za sada,uspe{no polo`ili test vremena, a {tovaqa, to se ne mewa. Tako je Milomira Jovanovi}a-Brka,skup{tina kosjeri}kihlovaca 15. juna 2012. godine, jednoglasno,po tre}i put, izabrala za predsednika LU.Odaju}i mu puno i zaslu`eno priznawe zasve {to je u~inio za razvoj lovstva i ja-~awe LU, predata mu je obaveza da nastavisa radom. Na ovoj skup{tini za zamenikapredsednika UO izabran je Krstivoje Milo{evi}- Ki}an, za predsednika skup{tineizabran je Milenko Jankovi}, a za sekretaraje izabran Du{an Milovi}.Dragan Markovi}-Kudro24Lovac | septembar-oktobar 2012.

NOVA IZDAWAU LOVA^KOJ BIBLIOTECILOVSTVOMOKRINA UMONOGRAFIJIDropqa je wihov za{titni znakUkratko o autoruAutor ove monografije je Stevan Petrovi},lovni radnik, publicista i kolekcionarmaterijalne lova~ke kulturei ba{tine sa ovih prostora. Posebnavrednost monografija ~iji je autor Stevaje prvenstveno wihova dokumentovanost.Svi dokumenti poti~u iz arhiva, asadr`aj je zasnovan iskqu~ivo na istorijskim~iwenicama koje ovaj autor znala~kiuklapa u jednu celinu.Kwiga olova~komdru{tvusa severaBanataMonografija o radu lova~kogdru{tva “Perjanica„ u Mokrinuje jedna u nizu monografija saprostora Vojvodine koja je ra|enada bi podstakla na razmi{qawe,da li se boqe gazdovalo i uzgajaladivqa~ posle Prvog iDrugog svetskog rata, ili danas?Ako se posmatraju podaci kojisu izneti u ovoj monografiji,zapa`a se da se ovo dru{tvo svakakomo`e svrstati me|u zapa`enija u Vojvodini,ali i {ire, u periodu izme|udva svetska rata. Iako je imalo nevelikibroj lovaca, ~lanova dru{tva, zecaje bilo u “izobiqu„, tako da se u jednomdanu odstreqivalo na stotinu oveSa~uvano od zaborava i nebrigedivqa~i. Dru{tvo je bilo na glasu uVojvodini, Srbiji i Jugoslaviji upravopo bogatstvu ovom sitnom divqa~i.Prof. dr Zoran Risti}„Riznica pro{losti uvek iznovaiznenadi“: Stevan Petrovi}Izleti u pro{lost, u koje nas StevanPetrovi} uvodi kroz svoje monografije,uvek pru`aju gotovo neverovatne podatke.Iz dana{weg ugla, pre svega u pogledurezultata lovnog gazdovawa, zanimqivoje pore|ewe i koliko je priroda nekadabila izda{nija i produktivnija negodanas.Stevan Petrovi} je u svojim lova~kimaktivnostima svestran, posve}eni ornitologamater i prou~avalac plavokqunepatke, za{titnik i ~uvar lovi{ta i divqa~i,uvek spreman da pomogne i li~nimprimerom doprinese da lova~ka organizacijakod nas, lova~ka udru`ewa i Lova~kisavez Srbije i Vojvodine, predstavejavnosti svoj sveobuhvatni rad, kojiStevu sve vreme beskrajno op~iwava kaokolekcionara i prirodwaka.Zaslu`ilipovereweLovci Mokrina se staraju o velikojdropqi. Na teritoriji lovi{ta kojimgazduje lova~ko dru{tvo “Perjanica„ uMokrinu, ustanovqen je specijalni rezervatprirode, pod nazivom “Pa{wacivelike dropqe„, kategorisan kaoprirodno dobro od izuzetnog zna~aja,na kome je prisutna autohtona divqa~i prirodna retkost, velika dropqa(Otis tarda). Jedna od najugro`enijihptica Evrope i sveta, velika dropqaili potrk, oduvek je svojim izgledomi lepotom perja privla~ila posmatra-~e i izazivala divqewe. Bila je lovqenado Drugog svetskog rata, ali ine{to kasnije.Interesantno je da je za staraocaovog rezervata prirode odre|eno jednolova~ko dru{tvo, ~ime je ukazana velikapo~ast i po{tovawe lovcima odstrane nadle`nih ministarstava i dr-`ave, koju su lovci Mokrina zalu`ili.RedakcijaLovac | septembar-oktobar 2012.25

KOWIPrilikom povla~ewa srpske vojske preko Albanije posledwa od svih,italijanskim brodovima iz Valone, na put neizvesnosti, ali i nade,krete kowi~ka divizija. Bila je polovina aprila 1916. godine. Ba{ kaonekada u poqu, privr`en svojoj stoci, srpski vojnik se te{ka srca odvajaood we. Tako i sada u ratu.Ali prilike i komanda bili su neumoqivi...“...ovaj rat }e dobiti onaj ko du`e izdr`i da ne opere noge. Ko du`eizdr`i glad, hladno}u i krv. A kada bude okon~an, najve}e priznawe, mora}ese dodeliti srpskom pe{aku i srpskom volu.„General Fran{e D’ EpereOdlomak iz kwige „Za krst ~asni i slobodu zlatnu“ autora Milosava Nedi}aSa ~etrnaest francuskih ipetnaest italijanskih brodova,dnevno je iz Valone za Krf odvo`enooko 12.000 qudi. U {estbolni~kih la|a prevo`eni su bolesnicii te`i rawenici. Odlu-~eno je da se posledwa ukrca Kowi~kadivizija.I ovoga puta, ba{ kao u Dra~u,Italijani prvo za Brindizi prebaci{eoko 20.000 zarobqenikakoji }e u Italiji biti na prinudnomradu.I dok su srpski vojnici hitnoevakuisani iz Valone u wu }e, u sve ve-}em broju, pristizati italijanski vojnici.Pretwa Austro-Ugarske bila je isuvi-{e velika da pristani{te bude brawenosa dosada{wim brojem anga`ovanih snaga.Sada, kada je moralo da bude koncentrisanooko 100.000 vojnika za odbranu“Prezidiosa„, namah bi jasno Italijanimakoliku su gre{ku u~inili {to nisupomogli Srbima da se opreme i preoru-`aju. Uvide{e koliko }e ih `rtava ko-{tati ova nesmotrenost i egoizam.Srpske hrabre vojske u pristani{tusve je mawe. Posledwe {to ih je zanimalobio je “Prezidios„. Sada je iza wihjad, Golgota i patwa.Ispred, `ivot i nada...Zbog vi{ednevnog gladovawa, tu~enalo{im vremenom, a iscrpqena i bolestima,stoka je lipsavala tu, nadomak prepunihskladi{ta sa hranom. General Bertotiprosto se radovao tome {to }e ukrcatimawi broj pre`ivelih kowa. Svakodnevnoje lipsavalo 30-40 kowa, pa i izvestanbroj volova, od kojih naposletkuosta samo 370 zdravih grla. Od 16.500kowa, me{ovita komisija utvrdi da oko2.000 grla ne vredi utovarati, jerte{ko da }e pre`iveti i sam put.O ovolikom broju stoke staralo segotovo 10.000 boraca. Ne{to kasnije,daleko mawi broj qudi.Stoku, tovarnu i vu~nu, kao ideo kowa koji nije mogao biti utovaren,otkupi}e Italijani zbog sveve}eg broja svojih vojnika u Valoni.* * *Dan za danom, pa do|e red zaukrcavawe Mili}evog desetkovanogpuka.Kada potpukovnik Kosanovi} naredipostrojavawe radi smotre preukrcavawa u ve-liku la|u, moglo sevideti da od onolikog puka, mladostii nade Srbije, ostade najvi{eza jedan ve}i bataqon.Ka`u, neki i gore pro|o{e...A tek izgled wihov, da se cepalosrce ~estitom potpukovniku dokih je postrojavao. Ruke i noge ublatwavim zavojima kroz kojeprobija krv, a uglavnom bosi ibez oru`ja. Retko kome o ramenupu{ka i po koja odrpana torbaili zave`qaj, sa ko zna ~imeunutra. Upalih o~nih dupqi iplavih usana, pre su li~ili na uspravnele{eve nego na one legendarnecerske junake, kakvi su nekadabili.Samo o~i wihove ne izgubi{eonaj plamen odlu~nosti da se idedo kraja. Do kraja u veri premaKraqu i Otaxbini, do povratkanajmilijima i oslobo|ewa wihovogiz ropstva.Vera u svoje komandante, nikadaih ne napusti.Te{ko bi se moglo re}i da suoficiri bili u mnogo boqem stawu,dele}i do kraja sudbinu svojihvojnika. Sada su se i po izgleduveoma malo razlikovali. Ali odnosi daqe vojni~ki, savestan.Kosanovi} komandova “mirno„, papozdraviv{i Mili}a po~e{e vr{itismotru. Borci ni nalik onima sapo~etka rata. Samo voqa, reklo bise, ista. U toku same smotre nekolicinaklonu{e na vla`ni pesak.Ispijene i premorene, noge ih vi{enisu dr`ale. Brzo ih odneso{e nafrancuski brod-bolnicu. Ostalimase Mili} kratko obrati:- Junaci!Danas, na Sretewe Gospodwe, do-{ao je ~as da se i mi, uz Bo`ju pomo},izvu~emo iz ovog vodenog iblatwavog pakla arnautskog. Uzdaju}ise u va{u ~estitost i po{tewe,nadam se da }emo sa ove la|ekoja nas ~eka si}i ~ista obraza kaoi sada dok smo ovde. Stara}emo seda uprkos na{em izgledu budemodostojanstveni i ovaj kratki putprovedemo bez incidenata. Na bro-26 Lovac | septembar-oktobar 2012.

Kraq Petarna polo`ajudu ni{ta bez pitawa ne dirajte.@i-vi od Italijana ne bismo ostaliako bi ne{to, ne daj Bo`e, sabroda nestalo. Jo{ vas molim dase na hranu koja bude deqena sa~ekau disciplini i u redu, jer }enas u suprotnom proglasiti za divqake.Ne jedite mnogo, jer }e toposle ovoliko dana gladovawa zanas biti veoma opasno. Ne brinite,od sada pa nadaqe bi}e hrane.Junaci!Vi dobro znate da je va{ komandantretko koji zalogaj hrane pojeobez vas. Sada, na ovoj la|i, mora-}emo da budemo izdvojeni. Takvo jekod Italijana pravilo. Oficiri jedui spavaju zasebno. Kujna im je,~ujem, dobra, pa }ete i vi biti zadovoqni.Posle na Krfu, a u skladusa na{im mentalitetom, bi}emoponovo zajedno i sa na{im navikama,ponovo se dru`iti i sprematise za odsudnu bitku i povratak uOtaxbinu. Jo{ verujem da }e namdana{wi praznik pomo}i da `ivi,iako nismo ba{ mnogo zdravi, stignemou susret na{oj gr~koj pravoslavnojbra}i i Saveznicima. Da}eBog pa }e nam i za{titnik moreplovaca,Sveti Nikola, pomo}i da`ivi na Krf stignemo. Potpukovnikgospodin Kosanovi} pro~ita}e vamraspored ukrcavawa ~eta i toga sedr`ite.@iveo Kraq! @ivela Srbija!- @iveo!!!Usledi kratko obave{tewe okretawu, pa ~ete jedna za drugompo|o{e preko mosta ka brodu, usmeravaneprema krmenom delu palubeod italijanskih podoficira. Onisu ih sa zgra`avawem i neskrivenomodvratno{}u posmatrali.Uistinu, i nisu bili prijatanprizor za o~i, za nos jo{ mawe.Celokupno ukrcavawe puka be{egotovo za kratko vreme, a za wimapo~e{e da pristi`u drugi. Svako jetra`io neko mesto gde }e sesti ilile}i, ako se mo`e.Interesantno da italijanskioficiri sada postado{e dalekoqubazniji i boqi prema Srbima.Za taj novi odnos treba zahvalitineobi~no prijatnom i dobronamernom~oveku, admiralu ~ije je imesvako u pristani{tu znao.Admiral Kapo Maco, srpski dobro~initeq,nadgledao je ukrcavaweodaju}i priznawe srpskim herojima.Ubrzo italijanski mornari po~e-{e deliti ~aj i neku vrstu keksa,okrepquju}i snu`dene i prepla{eneborce. Neki od wih {}u}ureni u}o{ku }utali su i ~ekali {ta }edobiti. Drugi, pak, slobodniji, gledalisu radoznalo oko sebe istra-`uju}i pogledom svuda naokolo.Ostajali bi tako, pogleda dugo prikovanogna ogromne dimwake i mostove.Po neko bi se odva`io ipro{etao okolo, blenu}i na svestrane zadivqen veli~inom i opremqeno{}ubroda. Opomenuti odoficira ubrzo bi se vra}ali napre|a-{we mesto.Bolesne i rawene ubrzo smesti-{e ispod palube, gde im je odmahukazivana kakva takva pa`wa. Zaostale, najavi{e da }e biti dobrehrane i to u izobiqu.Pre nego {to }e brod po}iborci su imali priliku da sawega posmatraju okolinu. Nisumogli verovati o~ima da la|emogu biti toliko visoke. Lepose videlo kako iz daqine pri-sti`u e{aloni vojske i odlaze u onajisti logor, da tu sa~ekaju la|u koja }e zawih sti}i.U daqini, sunce se primaklo zalaskui jo{ uvek bacalo slabe crvene zrake.Na drugoj strani nalazili su se kowii volovi, prikupqeni za utovar.Jo{ dok su bili na obali borci sugledali svoje kowe koji ostado{e ~uvaniod jedne velike jedinice drugopozivaca.Sada ih potera{e ne{to daqe niz obalu,tamo gde }e pristati la|e predvi|enei adaptirane za stoku. Verne i odane`ivotiwe neprestano su gledale u gospodarekoji odlaze. Sve glave okrenuteprema la|i, uz povremeni wisak ifrktawe. Pastuvi bi prete}i kopalinogama, poku{avaju}i da se otrgnu kontroli~uvara.Iznenada, negde sa vrha broda, reskizvuk sirene zapara prostor na brodu ipristani{tu. Brod se kratko tr`e, zatresei zaquqa, a potom odvoji od obale.Dotada{we prigu{eno zujawe ma{ina postadeja~e i sna`nije. Pozadi, iza krme,voda kao da je u nekom ogromnom kazanuprokqu~ala. Vrlo lagano ogromna la|akrete napred. Sada svi, kao po komandi,ustado{e prate}i pogledom obalu.Odjednom, tamo desno iz sto~nog lagera,jedan drugi vrisak nadja~a i sirenu ima{ine. Uznemireni kowi poku{avali suda provale kroz obru~ ~uvara, koji po~e-{e nemilosrdno da ih tuku duga~kim {tapovima.La|a be{e odmakla ve} pedesetak metaraod obale, kada jedan prelepi belacuhvati zalet i u punom galopu isko~i izkruga. Za wime polete mawa grupa odpetnaestak drugih, ni{ta mawe lepih kowa,svih boja i uzrasta, `eqnih da su-Nastavak na strani 28 >>>Lovac | septembar-oktobar 2012.27

Nastavak sa strane 27stignu gospodare koje ugleda{e nala|i.Visok, elegantan skok, pa se belacuz pqusak i bqe{tawe vodena|e u moru. Za wime i ostali po-~e{e plivati prema la|i koja seudaqavala.Na brodu, ba{ kao i na obali,svi zaneme{e. Niko se ne sna|ere~ da izgovori. Ostale kowe otera{edaqe od obale.Gore na palubi odjednom vika doneba.- Stanite, podavi{e se kowi! Pa~ujete li vi bre, oca vam mangupskog!Stanite!- Aman qudi, udavi}e mi se belac!Stanite za ime Boga! Jao, pa{ta }u bra}o kad ni sam ne znamda plivam!- Stanite! Stanite! Stanite pokvarewacijedni! Pa zar da se podavejadne `ivotiwe?!Glasovi o~ajnika izgubi{e se uvrisku sirene i kowa. La|a sve br-`e odmi~e, kowi jo{ br`e plivaju.^ini im se, jadnima, samo {to jene sustignu.Gore na la|i, drama.Jano{Mesaro{„Kowi“Jedan italijanski debeli, krivonogioficir, pri|e naredniku Milutinui ne{to stade pretiti, unose}imu se u lice. Milutin o~ajan,gledaju}i kako wegova doratu{a posustajedave}i se, raspali debeqkada se ovaj otkotrqa niz palubu.Talijan ustaju}i uhvati se za dr{kurevolvera, a drugom rukom otkop~ava{efutrolu. Na drugoj strani,spremno {kqocnu{e zatvara~ina pu{kama. Debeli oficirvrati upola izvu~en revolver.Okrenuv{i se ponovo premakowima, Milutin jo{ samo sti-`e da vidi kako doratu{a uzdignuteglave tone. Potom jo{jednom ispliva i nestade umorskoj peni stvorenoj od sna-`nih elisa.- Ne dajte qudi! Ne dajtebra}o, tako vam Bog pomogao!Pa zar da se udavi?! Staniteprokleti bili!- Stanite!!! - vi~u i drugi,ali la|a ubrzava.Jo{ jedan kow se udavi uzstra{nu scenu propiwawa iborbe za `ivot.I tada, iako bez komande,srpski nesre}nici svi kao jedanskido{e kape, kleknu{e,prekrsti{e se, a celom palubomrazle`e se:“O~e na{, koji si na nebesima...„I kao da vreme stade.Osim veli~anstvene bo`anskemolitve, niko vi{e ne ~u ni radma{ina, ni udare talasa.Kao i uvek do tada, Bog Srbinube{e prva i jedina nada.- Gospode, pa {ta oni to rade?-projuri kroz glave stranih oficira,koji i sami ostado{e u stavumirno, zaustavqeni iskrenommolitvom Gospodwom.Dok molitva traje kowi, vidise, posustaju, ali se na obalune vra}aju.Ustaju}i, o~ajni borci ponovose prekrsti{e, a izborana usahlalica i opu{teni brkovi mokriod mlazeva suza, ponovo seokreto{e ka nesre}nim `ivotiwamapa svako stade ni{aniti,ali u tu|eg kowa.Na Milutinovu komandu grunuplotun.Prelepo bel~evo ~elo namahse zacrvene, potom i voda okowega. Dok je tonuo, krupne plaveo~i i daqe su gledale premabrodu. Jo{ koji sekund, pana povr{ini osta samo belitrag vode iza broda, a obala,prenera`eni narod i vojska, udaqini.Ve~erwi suton i izmaglicaobavi{e brod koji punom brzinomjurnu napred, pra}en odfrancuskog torpiqera. •28 Lovac | septembar-oktobar 2012.

GRUPNE PRETPLATE ZA “LOVAC„ ZA SVAKI NAREDNIBROJ - POJEDINA^NE PRETPLATE OD JANUARAPo{tovani ~itaoci,Obave{tavamo Vas {ta jeNOVO u izdavawu glasilaLova~kog saveza Srbije -slu`benog, informativnogi stru~nog lista Lova~kogsaveza Srbije, “Lovac„.Zahvaqujemo se svima kojisu izvr{ili pretplatu nalist “Lovac„ i pru`ili nampodr{ku u radu. To nam veomazna~i i obavezuje nas, danastavimo dugu i bogatu tradicijulista Lovac iz 1896.godine.Ujedno Vas obave{tavamoda }e sve pojedina~ne pretplatekoje su upla}ene do sadabiti vra}ene, (zbog nemogu}nostra~unovdstvene slu-`be da, zbog propisa koji suna snazi, realizuje individualnepretplate). O~ekujese da }e se novim propisimai pro{irewem delatnostiu novom statutu omogu-}iti pojedina~na pretplata,do kraja ove godine, o ~emu}emo Vas blagovremeno obavestiti.Dakle, pojedina~ne pretplatekre}u od januara, dotada Vas molimo za strpqewe.Grupne pretplate koje suuredno pristigle preko lova~kihudru`ewa su prihva-}ene, tako da Vas pozivamona grupne pretplate, koje}emo blagovremeno, premanaruxbenicama, slati naadrese u okvirima naru~enogtira`a.Uva`avaju}i te{ku ekonomskusituaciju, redakcijalista “Lovac„ i Lova~ki savezSrbije, na `alost, nisu umogu}nosti da garantuju dinamikui kontinuitet izdavawe“Lovca„, zakqu~no sazavr{etkom lovne2012/2013. godine,kako smo uprethodnom brojunajavili. Prilikenam nala`uda formiramopretplatu za svakinaredni broj.Zahvaqujemo narazumevawu.Pozivamo zainteresovanezagrupnu pretplatuna list “Lovac„ imolimo da je izvr{e iskqu-~ivo preko lova~kog udru-`ewa. Na osnovu tako dobijenihpretplata odredi}emotira` za svaki naredni broj.Potse}amo, da su sada, nakonpunih 50 godina, redakcijai svi poslovi vezani zaure|ivawe i distribucijuglasila “Lovac„, profesionalnou Lova~kom savezu Srbije.Ova izdawa su sufinansiranaiz sredstava fondaza razvoj lovstva, kaoprojekat od zna~aja za razvojlovstva Republike Srbije.O~ekujemo da uti~ete naure|iva~ku politiku,Lova~ko udru`ewe“Aleksa Dejovi}„, U`icePretplata za ~asopis “Lovac”,broj 3Lova~ki savez Srbije,Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd{aqete dopise, predla`etei postavqate pitawa. Cenapo primerku novina za grupneuplate iznosi 70 dinarapo primerku.Informacije o pretplatina list “Lovac„ mo`etedobiti na telefon 011/3442-046, a poruxbenice slati naadresu Lova~kog savezaSrbije, Alekse Nenadovi}a19-23, 11000 Beograd.Potrebno je da poreduplatnice popunite i naruxbenicu,koju }ete poslatina adresu Lova~kog savezaSrbije.160-59269-70PRIMER PRAVILNO POPUWENE UPLATNICEНАРУЏБЕНИЦА - ПРЕДРАЧУНGrupna pretplata za „Lovac", za broj III,70 dinara sa ura~unatim PDV-om i PTT tro{kovimaBroj primeraka ukupne pretplate za broj 3: ..................Naru~ilac: ....................................................................................................Adresa naru~ioca: ................................................................................Odgovorna osobaLOVA^KOG UDRU@EWA: .....................................................................Mati~ni broj pravnog lica: ..........................................................PIB pravnog lica: ................................................................................Telefon: .........................................................................Potpis: ............................................................Uplatu izvr{iti na ra~un br. :160-59269-70 Banca Intesa.......................................................Dokaz o uplati zajednosa naruxbenicomposlati na adresu:Lova~ki savez Srbije,Alekse Nenadovi}a 19-23,11000 Beograd........................................................Detaqne informacijeputem telefona011/3442-046M.P.CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA“Lovac„ ~asopis Lova~kog saveza Srbije1/1 strana (zadwa korica) . . . . . . . 181x275 . . . . . 40.000 din1/1 strana (korica unutra) . . . . . . . 181x259 . . . . . 30.000 din1/1 strana (unutra{wa). . . . . . . . . . 181x259 . . . . . 25.000 din1/2 strana . . . . . . . . . . . . . . 181x127 / 88x259 . . . . . 12.000 din1/4 strane . . . . . . . . . . . . . . . 181x57 / 88x127 . . . . . . 6.000 din1/3 strane . . . . . . . . . . . . . . . 181x80 / 60x259 . . . . . . 8.000 din1/8 strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88x61 . . . . . . 3.000 din1/16 strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41x61 . . . . . . 2.000 dinMarkica na naslovnoj strani . . . . . . 44x55 . . . . . . 5.000 dinNa ove cene dodaje se PDV.Oglasna re{ewa, deklaracijom i dokazom o uplatina e-mail, po{tom ili li~no u Lova~ki savezSrbije, Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd.Mali oglasi: do 20 re~i 500 dinara, svaka narednare~ 50 dinara. Slati na iste adrese ili na faks, uzidentifikacione podatke ogla{iva~a, fotokopijuli~ne karte i dokaz o uplati.Uplate na ra~un Lova~kog saveza Srbije160-59269-70 Banka Intesa poziv na broj 189Informacije na telefon 011/3442-046.Lovac | septembar-oktobar 2012.29

LOVNO STREQA[TVO, ORU@JE, BALISTIKAKUNDAK - VA@AN DEO PU[KEKako do uspeha u lovuRodoqub Haxi Ceni}dipl. ing.Potse}awa radiSvi znamo iz kojih se delova sastoji pu-{ka, bilo lova~ka, sportska ili vojna. Tako|eznamo, ili bi trebalo da znamo, ~emuslu`i svaki od tih delova. No nije lo{eda se podsetimo ~emu zapravo slu`i kundak, osim da budedeo naslona izme|u pu{ke i ramena, odnosno tela.Sportske pu{ke imaju kundake kojima je mogu}emewawe svih mogu}ih wegovih dimenzija u bilo komtrenutku. Strelci to i ~ine, obavezno prilikom prelaskasa jednog stava na drugi prilikom ga|awa malokalibarskompu{kom u trostavu (le`e}i, stoje}i ikle~e}i), jer im se tom prilikom mewaju i polo`ajitela, {to automatski dovodi i do promene polo`ajaglave, ramena kao i ruku, Dok je kod sportskih pu{akato mogu}e, kod lova~kih nije i jedan isti odabrani kundakmora da nam poslu`i u svim mogu}im situacijamakoje nas mogu zadesiti u lovu.Uskla|enost tela lovca i kundakaOsim {to kundak predstavqa, kao {to jere~eno, deo pu{ke koji nale`e na rame,odnosno telo lovca, on predstavqa istovremenoi wen va`an deo, i to ne samozbog estetike, ve} i za preciznost pogotka. Ovo verovatnozna ve}ina iskusnijih lovaca, a trebalo bi i dase sa tom ~iwenicom upoznaju i oni mla|i, prvenstvenooni koji tek treba da nabave svoje prvo oru`je zalov. Jer, kasnije se gre{ka prilikom izbora oru`ja sa“lo{im” odnosno neodgovaraju}im kundakom te{komo`e ispraviti. A za{to je u stvari tako va`no izabratipu{ku sa odgovaraju}im kundakom?Na~in lova sitne divqa~i pu{kama sa neolu~enimcevima (tzv. sa~maricama) zahtevavrlo brzu reakciju lovca, koji ima svega nekolikosekundi (naj~e{}e 2-4, ) da: 1. registrujeOsnovne dimenzije kundakapoletawe pernate divqa~i; 2. ubaci pu{ku u rame; 3.Prati kretawe divqa~i preko ni{anskih sprava uz izvo|ewepreticawa; 4. Izvr{i opaqewe metka - projektilau pravilnom trenutku. Sve ove radwe zavise upravonajvi{e od kundaka, odnosno wegovih dimezija, ili jo{boqe re~eno od wegove uskla|enosti sa dimenzijama iproporcijama tela lovca.Tipovi kundakaPostoje razni tipovi kundaka, u zavisnostiod oblika. Naj~e{}i su slede}i :1) Bavarski.2) Engleski,3) “Monte Karlo”4) “Sviwska le|a”.Odabir bilo kojeg od wih je ne samo stvar ukusa,ve} i kombinacije uslovqene faktorima: lovac i dimenzijelov~evog tela, te vrsta i na~ini lova za kojeje lovac najvi{e zainteresovan, o ~emu }e biti re~iu narednim pasusima.Dobar majstor kunda~ar - zlata vrediMe|u merama i proporcijama tela, kojekunda~ar -majstor za izradu kundaka, uzimapre nego {to pristupi izradi kundaka,najva`nije su slede}e :1. Du`ina kundaka;2. [irina kundaka;3. Pad - “pi~„ kundaka;4. Visina kundaka;5. Zakrivqenost kundaka.Svaka od ovih dimenzija zavisi od dimenzijatela lovca koji }e da koristi tu pu-{ku, {to prakti~no zna~i da jedan kundakmo`e da bude dobar samo za jednog lovca,ili i za nekog drugog koji je svojom gra|omi proporcijama tela sli~an prvom. Kako seu prirodi retko sre}e takav slu~aj, jasno jeza{to je va`no da kundak odgovara ba{30 Lovac | septembar-oktobar 2012.

LOVNO STREQA[TVO, ORU@JE, BALISTIKAonome ko koristi pu-{ku sa takvim kundakom.Kada to uzmete u obzir, tako|e je jasno kolikoje isplativo pravqewe kundaka kodmajstora, koji }e ga uraditi ba{ po Va{ojmeri. Pu{ka se ionako kupuje jednom u `ivotu(pod uslovom da je dobro ~uvate i negujetei da niste kolekcionar).Odgovoraju}im dimenzijama kundaka odgovarai odgovaraju}a mera na telu strelca,ili jo{ boqe je re}i obrnuto. Prematome, du`ini kundaka, wegovoj {irini, padu-“pi~u„ kundaka i zakrivqenosti kundaka,odgovaraju slede}e mere tela lovca:1. Du`ina ruku;2. [irina ramena;3. Razmak izme|u jabu~ice na licui oka;4. Du`ina vrata.Za du`inu kundaka je dovoqno izmeritirastojawe izme|u lakta i vrha ispru`enogka`iprsta, u trenutku kada podlakticastoji pod pravim uglom u odnosu na nadlakticu.Takva du`ina kundaka }e omogu}itipravilno, brzo i lako postavqawe ka`iprstana obara~, {to je najva`nije prilikomzavr{enog ubacivawa pu{ke u rame ipre postavqawa glave na kundak.Nedostaci kundakaAko je kundak preduga~ak(ili ako imate kra}e ruke -razmak ruku treba da je ravanvisini tela), ne}ete mo}i daVE@BA STVARA MAJSTORA(“... a u ruke Mandu{i}a Vuka,bi}e svaka pu{ka ubojita”)Mo`da }e delovati obeshrabruju-}e, ali mora se napomenuti da nijedovoqno da je pu{ka ura|ena samopo va{oj meri. Postoji jo{ jedanuslov, a to je: ve`ba, opet ve`ba isamo ve`ba, po~ev od brzog ubacivawapu{ke, odnosno kundaka u rame,ni{awewe (ako se tako mo`e nazvatirefleksna radwa pra}ewa mete u pokretukoja traje veoma kratko i po tomese razlikuje od klasi~nog ni{awewastati~nih meta), te samog okidawa,koje mora biti bez trzaja - samoanga`ovawem vrha ka`iprsta. Preporu~qivoje nositi uvek istu ilisli~nu ode}u u lovu, jer promena wenihslojeva - debqina, automatski dovodii do promene dimenzija tela.Verovatno je sada jasnije za{to se ka-`e da “pu{ka ga|a, a kundak poga|a”.ubacite brzo kundak u rame, ka`iprst }edugo tra`iti obara~, a i glava vam ne}e dobrole}i na kundak, {to }e sve dovesti dovelike verovatno}e za proma{aj. Va`i iobrnuto: ako vam je kundak prekratak, ubaci}etega br`e u rame, ali }e prst tako|ebiti daleko od okida~a i tra`i}e ga bezuspe{no,dok }e vam glava pasti na sam po-~etak kundaka, a to opet dovodi do pogotkaiznad mete. Postoji mogu}nost promene du-`ine kundaka pomo}u platnenih umetakakoji se postavqaju na ~elo kundaka iliskidaju, naro~ito prilikom letweg lovakada se nosi mawe (tawe) ode}e.[irina kape kundaka je u direktnoj vezisa {irinom ramena lovca. U vezi satom {irinom ramena, kao i izborom levogili desnog za oslonac kape kundaka jei zakrivqenost kundaka, koja predstavqaotklon osnove - “kape„ kundaka, od wegoveuzdu`ne ose. Uti~e na lako i ta~no nano{ewepu{ke u rame i poravnavawe sametom koja je u pokretu, i tako doprinosita~nosti pogodka.Pad - “pi~„ kundaka, koji predstavqa visinskurazliku izme|u “pete„ kundaka i{ine za ni{awewe je u direktnoj vezi sadu`inom vrata lovca, kao i rastojawem izme|usredine jabu~ice na licu i oka. Nesrazmerame|u wima dovodi do gre{aka uvisini pogodaka. Tako|e je sa visinom kundakau vezi i pomenuta du`ina vrata lovca.Kundak pu{kesa olu~enim cevimaKod pu{aka sa olu~enim cevimadimenzije kundaka nisutoliko bitne, s obzirom dase operacija izvo|ewa opaqewane izvodi tako brzo, jer meta nije upokretu (osim divqih sviwa i grabqivica).Va`no je napomenuti da je kod tih pu-{aka, koje poseduju i opti~ki ni{an, po-`eqniji kundak tipa “sviwska le|a„. Takavkundak }e vam omogu}iti vi{i polo-`aj glave na wemu, odnosno lak{e ni{awewe,kao i izbegavawe mogu}eg udarcaopti~kog ni{ana u arkadu.•FINALE U LOVNOM STREQA[TVUNa Kovilovskom streli{tuKruna lovno streqa~kihaktivnostiNa ~etiri olimpijska trap streli{ta “BGsportskog centra Kovilovo„, u nedequ 23.septembra, odr`ano je ovogodi{we finaleliga Lova~kog saveza Srbije. Komisija zalovno streqa{tvo je izvr{ila blagovremenosve pripreme i izvanredno organizovalaovu zna~ajnu, lova~ko sportsku manifestaciju.Dobroj atmosferi pogodovalisu i idealni vremenski uslovi, tako da je iovo finalno takmi~ewe, kao kruna lovnostreqa~kih aktivnosti u okviru Lova~kogsaveza Srbije, za mnoge ostalo kao do`ivqajza pam}ewe. To va`i posebno za one kojisu osvojili priznawa i medaqe.Nastavak na strani 32 >>>Dobitnici laureta, organizatori i u~esnici takmi~ewaLovac | septembar-oktobar 2012.31

LOVNO STREQA[TVO, ORU@JE, BALISTIKANastavak sa strane 31U~esnici i rezultatiIz 9 regionalnih liga nastupilo jeukupno 136 strelaca, od kojih je bilo 11veterana i 11 juniora.Od ukupno 26 ~etvoro~lanih ekipa,najboqe rezultate (uz to i izjedna~ene)su postigli lovci iz LU “Glo`aw„ izGlo`wa i “Elemir„ iz Elemira, sa po 65golubova, kao i “Ledinci„ iz Ledinaca i“Brzava„ iz Plandi{ta sa po 64 goluba.Kona~an plasman je re{en tek prilikomraspucavawa.1. mesto, ekipa LU “Glo`aw„, u sastavu:Fabri Mi{ko, Bohu{ Jan i Bohu{Mihaq2. mesto, ekipa LU “Elemir„ u sastavu:Milo{ev Paja, Kova~evi} Marko iPadrov Slavi{a3. mesto, ekipa LU “Ledinci„ u sastavu:Stankovi} Milorad, Kova~evi} Du-{ko i Panteli} BogdanPodmlatkariJuniori su i ove godine bili veomauspe{ni sa visokim rezultatima. Prvomesto (sa pogo|enih 23 goluba), osvojioje Marko Drqa~a iz Plandi{ta. Drugoplasiranije Nikola Vojnovi} iz Sremskelige, a tre}eplasirani je Nikola Jovanovi}.VeteraniNajboqi me|u “oldtajmerima„ je ponovobio Blagoje Mirkov iz Opova, drugije bio Damjan Josip iz Subotice dokje tre}u poziciju zauzeo Aleksa Jovanovi}iz Novog Sada.[ampionskiKao kruna ovog, me|u lovcima najpresti`nijeg,takmi~ewa bio je “plej of„ ukategoriji seniora, a redosled je bioslede}i:1. Branko Drqa~a iz Plandi{ta2. Nenad Stefanovi} iz Pe}inaca3. Mi{ko Fabri iz Glo`wa4. Paja Milo{ev iz Elemira5. Slobodan Nikoli} iz Barajeva6. Milan Radovi} iz VladimiracaBorba za finaleZa ulazak u finale konkurisalo je 10strelaca sa po 22 pogo|ena goluba. Nikoli}Slobodan i Radovi} Milan suraspucavawem eliminisali konkurente:Neboj{u Eremi}a, Dragomira Ivankovi}a,Zorana Luki}a, Dragana Savi}a32 Lovac | septembar-oktobar 2012.(svi iz beogradske lige), Miodraga Pan-~i}a, ^ongora Komaromi, Nenada Stevanovi}ai Jana Cicka.Podr{ka iz publikeBilo je prisutno preko 250 gledalaca,a bilo je i navijawa. Poseban {arm ovomtakmi~ewu dala su novoustanovqenapriznawa najboqem `enskom takmi~arui najstarijem u~esniku. Zapa`eno je bilou~e{}e lovkiwe Svetlane Nikoli}(kao jedine `ene na takmi~ewu) i najstarijegu~esnika, Puja Koste (star 75 godina),oboje iz Kova~ice, kojima su uru~eneprigodne plakete za doprinos lovnomstreqa{tvu.Zavr{na re~Predsednik Komisije za lovno streqa{tvoLSS, Du{ko Ili}, takmi~arimaje ~estitao na postignutim rezultatimai naglasio wa da u~esnici u ovomfinalu imaju obavezu da svojim primerompospe{e rad liga ukojima treba da u~estvuje{to vi{e lovaca, naro~itoiz redova najmla|ih.[ampioni[ampion u trapu seniorBranko Drqa~a izPlandi{ta.Me|u juniorima najuspe{nijije bio MarkoDrqa~a, a od veterana, ponovose kao najuspe{nijipokazao Blagoje Mirkoviz Opova.Ekipe su bile vrlo izjedna~ene,kao i pro{legodine. “Glo`aw„ je bioprvi, “Elemir„ je osvojidrugo, a “Ledinci„ tre}emesto.Du{ko Ili}SVRQI[KORASPUCAVAWELovnostreqa{tvo ujednom danuPuca~i na brojuTakmi~ewe u ga|awu glinenih golubovau disciplini trap, pod nazivom“Svrqig 2012„, odr`ano je15.09.2012. godine. Doma}in takmi~ewa,lova~ko udru`ewe “Dr MilenkoHaxi}„, ugostilo je ekipe i pojedinceiz kom{ijskih lova~kih udru`ewa uokru`ewu, tako da je u takmi~arskomdelu u~estvovalo pedesetak puca~a.Devetogodi{wi radLovnom streqa{tvu je u svrqi{komlova~kom udru`ewu posve}ena naro~itapa`wa tokom devet prethodnih godina,a da je vredelo ulagati, vredelo je,sude}i po ostvarenim rezultatima.Progla{ewe pokategorijamaDoma}e ekipeTre}e mesto je osvojila ekipa kojase takmi~ila pod nazivom “Strelci„,u sastavu Ra{i} Ivan, Nikoli} Sa-{a, Marjovi} Aleksandar i Brankovi}Bojan. Drugo mesto je pripaloekipi koja se takmi~ila pod nazivom“Prekonoga„, u sastavu Vasi} Sa{a,Svrqig - Lova~ki podmladak- takmi~ariSvrqig - U~estvovali su veterani

\or|evi} Goran i \or|evi} Dragan. Prvomesto i titulu najboqih ponela jeekipa iz Crnoqevice, u sastavu Stevanovi}Bratislav, Stevanovi} Aleksandar,Zlatkovi} Nikola i Stakovi} Mladen.Gostuju}e ekipeMe|u gostuju}im ekipama tre}e mestoosvojila je ekipa LU “Sala{„ iz Sala-{a, u sastavu Koji} Goran, Stankovi}Milan i Stojanovi} Dragan. Drugo mestoje osvojila ekipa LU “Ni{ iz Ni{a,u sastavu Jovanovi} Dragan, Radoji~i}Nenad i Milivojevi} Hranislav. EkipaLU “Toplica„ iz Doqevca, u sastavuPetrovi} Sa{a, Dimitrijevi} Miroslavi Krsti} Miodrag, progla{ena jenajboqom i osvojila prvo mesto.Pojedina~ni rezultatiU pojedina~nom takmi~ewu - me|u doma}ima,tre}e mesto osvojio je Vasi} Sa-{a, drugo Zlatkovi} Nikola, a za najboqegstrelca je progla{en Ra{i} Zlatimir.U pojedina~nom takmi~ewu - me|ugostima, tre}e mesto osvojio je Petrovi}Sa{a - ~lan LU ,,Toplica„ Doqevac, drugije bio Dimitrijevi} Miroslav - ~lanLU ,,Toplica„ Doqevac, a za najboqegstrelca je progla{en Antojanovi} Dragan- ~lan LU “Sala{„ iz Sala{a.Lova~ki podmladakManifestaciju je upotpunilo takmi-~ewe svrqi{kog lova~kog podmlatka uga|awu vazdu{nom pu{kom, u kome jeu~estvovalo dvadesetak podmlatkara.Tre}e mesto osvojio je Bogdanovi} Danilo,drugo mesto Vasi} Pe|a, dok je najboqistrelac me|u podmlatkarima bioMiti} Stefan.Pehare i medaqe za strelce lova~kogpodmlatka uru~io je predstavnik LSS,Aleksandar Panteli}, dok je za na najboqegostuju}e i doma}e ekipe i pojedincepehare i medaqe uru~io predsednik ju`noglovnog regiona i predsednik LU“Dr Milenko Haxi}„, Zlatimir Ra{i}.Podr{kaPosebnu zahvalnost za uspe{nu organizacujuovog takmi~ewa doma}ini suuputili lokalnoj samoupravi, na ~elu sapredsednikom op{tine Svrqig, MilijomMileti}em, Direkciji za izgradwu op-{tine Svrqig, Lova~kom savezu Srbije iPoliciskoj stanici u Svrqigu, koji su,svako u svom domenu, pomogli da sve protekneuspe{no.Zlatimir Ra{i}PROPISISA^UVATILOVA^KU IMOVINUVladislav Mladenovi}dipl. pravnikStatus nepokretne imovine lova~kih udru`ewaprema odredbama Zakona o udru`ewima(Sl.gl. RS br. 51/09)Pitawe statusa nepokretne imovinelova~kih, (i drugih) udru`ewaure|eno je odredbama ~lanova 80.-83.Zakona o udru`ewima.Odredbom ~lana 80. utvr|eno je danepokretnosti u dru{tvenoj svojinina kojima pravo kori{}ewa imajudru{tvene organizacije, udru`ewaili savezi sa sedi{tem na teritorijiRepublike Srbije, danom stupawana snagu tog zakona postaju sredstvau dr`avnoj svojini na kojima pravokori{}ewa ima jedinica lokalne samoupravena ~ijoj se teritoriji nepokretnostinalaze.Takvo zakonsko re{ewe svu nepokretnuimovinu lova~kih udru`ewa,koja je u evidenciji nepokretnostievidentirana kao dru{tvena svojina,pretvara u dr`avnu imovinu.Odredbom ~lana 81. dato je pravoudru`ewima da, u postupku pred nadle`nimsudom, doka`u da su navedenuimovinu stekli sopstvenim sredstvimai da po osnovu toga te nepokretnostipre|u u wihovu svojinu,odnosno susvojinu, srazmerno udelukojim su u~estvovale u finansirawutih nepokretnosti sopstvenim sredstvima,ostvarenim od dobrovoqnih~lanarina, poklona, donacija, legatai na drugi zakonom dozvoqen na~in.Lova~ko udru`ewe, koje ima nepokretnosti,koje su u evidencijinepokretnosti evidentirane kaodru{tvena svojina, treba da, nadle-`nom sudu po mestu gde se nepokretnostinalaze, kao tu`ilac, podnesetu`bu za utvr|ewe, uz podno{eweodgovaraju}ih dokaza, (izvod iz listanepokretnosti, adrese svedokakoji su li~no u~estvovali u gradwiobjekta, ra~uni za gra|evinske radovei materijal, ili ugovor o kupoprodajinepokretnosti i sli~no), ukojoj }e tu`eni biti dr`ava Srbija,koju zastupa republi~ki pravobranilaci op{tina u kojoj se nepokretnostnalazi, koju zastupa op-{tinski pravobranilac.Tu`bom treba tra`iti da sud donesepresudu kojom se utvr|uje pravosvojine tu`ioca na nepokretnojimovini koja je predmet tu`be i tu-`benog zahteva, po{to je ste~enasopstvenim sredstvima.Ukoliko lova~ko udru`ewe, nepokretnuimovinu koju koristi, nijesteklo sopstvenim sredstvima, iliza to ne poseduje nikakve dokaze,primewuje se odredba ~lana 83. Zakonao udru`ewima, kojom je utvr|enopravo udru`ewima da navedene nepokretnosti,koje po sprovedenom sudskompostupku postanu dr`avna svojina,nastave da fakti~ki koristepod uslovima koji ne mogu biti nepovoqnijiod uslova kakvi su bili dodana stupawa na snagu tog zakona.Kako su udru`ewa navedenu imovinukoristila bez ikakve naknade,ova odredba zakona bi morala da zna-~i da imaju pravo da je i daqe koristebez naknade.Napomiwemo da su, sva lova~kaudru`ewa, u 2009. godini, od stranepravne slu`be Lova~kog saveza Srbije,obave{tena o statusu nepokretneimovine koju koriste, a kojaje u evidenciji nepokretnosti evidentiranakao dru{tvena svojina i ona~inu i postupku utvr|ivawa pravasvojine lova~kog udru`ewa na tojnepokretnoj imovini.•Lovac | septembar-oktobar 2012.33

IN MEMORIAMAGU[ BERI[A / 1942-2012Na{ prijateq i lovac Agu{ Beri{a, ro|enje 11. januara 1942. godine u selu Buji}, nedalekood Pre{eva. Sredwu administrativnu{kolu zavr{io je u Kosovskoj Mitrovici,a Vi{u administrativnu {kolu u Beogradu.Kao u~iteq po~eo je da radi od1959. godine u osnovnim {kolama na podru~juop{tine Pre{evo i to: selo Depca, Br~evac, Cernotince, Sefer,Lejane /op{tina Kumanovo/, zatim u osnovnoj {koli “Mi|eni„ uselu Cerevajka, kao sekretar {kole do 1974. godine. Od 1975. godine,Agu{ prelazi na mesto Referenta de~je za{tite SIZ-a u Pre-{evu i na tom mestu ostaje sve do penzionisawa.Agu{ je bio dugogodi{wi ~lan Lova~kog udru`ewa “Fazan„ izPre{eva, gde je obavqao niz odgovornih funkcija, da bi 2001. godine,bio izabran za predsednika lova~kog udru`ewa. Uz du`no po-{tovawe wegovim prethodnicima, dolaskom na ~elo lova~kog udru-`ewa, svojim radom i izuzetnim zalagawem, nemerqivo je doprineona podizawu kvaliteta rada u lova~kom udru`ewu, a posebno napodizawu kulture lovstva, obzirom da je ~itav radni vek proveorade}i sa i za mlade nara{taje. Ni{ta mawi nije bio i wegov doprinos,na unapre|ewu me|uqudskih odnosa i uvek je to dokazivaoli~nim primerom. Poseban doprinos na{ Agu{, dao je u izradi iprimeni normativnih akata lova~kog udru`ewa, u skladu sa zakonima,a sve u ciqu {to boqeg funkcionisawa. Pored anga`ovawa usvom lova~kom udru`ewu, Agu{ je bio i ~lan Skup{tine i ~lan Suda~asti Lova~kog saveza Srbije. Za svoje sveukupno anga`ovawe,odlikovan je bronzanim, srebrnim i zlatnim ordenom Lova~kog savezaSrbije, Zlatnom zna~kom u povodu obele`avawa 115 godina Lova~kogsaveza Srbije i velikim brojem drugih priznawa, plaketa izahvalnica.Zahvaquju}i svemu ovome, Agu{ je bio izuzetno cewen i po{tovanu ~itavom pre{evskom kraju. Wegovim odlaskom, ostala je velikai nenadoknadiva praznina za wegovu porodicu i na{e lovstvo.Posle kratke i te{ke bolesti, Agu{ je preminuo 22. avgusta 2012.godine. Wegovoj sahrani, pored ~lanova porodice, rodbine i prijateqa,prisustvovao je i veliki broj lovaca sa podru~ja Pre{eva iBujanovca.LASLO KNEHT - LACIKA / 24.06.1943. -17.08.2012.17. avgusta na{ Lacika - Laslo Kneht, napustioje lova~ke redove.Za lovce Srbije bio je oli~ewe lovnogstru~waka, predanog i po`rtvovanog lovnogradnika i pregaoca, posve}enog lovstvu.Svojim delima, Lacika je s pravom nosioepitet jednog od najboqih lovo~uvarakod nas. Bio je ~ovek terena, zaqubqeniku divqa~ i prirodu, veliki znalac i promoter svega {to je plemenitou lovu. Fotografije na kojima spa{ava srne}u divqa~ iz nabujalihledenih vodotoka su obi{le svet. Bio je dobar lov~ki drug,iskren prijateq, kinolog i izuzetan strelac.Delo Lasla Knehta je u se}awima mnogih lovaca, na{ih qudi,ali i stranaca, lovnih turista, ~ije lova~ke sobe krase i uzdi`uzlatni srnda}i, koje je ~uvao i gajio Laslo Kneht, a koji su ulovqenina na{im poqima, uz wegovu stru~nu pratwu. Kao specijalista zalovstvo, na visokom nivou je, uz primenu struke, obavqao selekcijudivqa~i, posebno srne}e. Svoje ogromno znawe i iskustvo, nesebi~noje prenosio na mla|e lovce. [irio je lova~ku kulturu i biosvojevrsni za{titnik svih profesionalnih radnika u lovstvu, nakraju i predsednik ove zna~ajne asocijacije.Lacika se stalno borio za prava lovaca, a posebno lovnih radnikai lovo~uvara. Dao je ogroman doprinos za razvoj lovstva svogrodnog kraja, Vojvodine i Srbije. Nikada nije zanemario ni porodicu,tako da je tradiciju lovnog radnika preneo na svog sina.Brojni lovci koji su poznavali Laciku, nosi}e ga u svojim se}awimai srcima.U ime lovaca Srbije, dajemo ti posledwu po~ast i opra{tamo seod tebe, neka ti je ve~na slava i hvala, osta}e{ uzor mnogim generacijama.DRIN^I] (RADO[A) RANKO / 14.6.1956. - 20.8.2012.Lova~ko udru`ewe “Smederevo„ oprostilo se23. avgusta 2012. godine od svog dugogodi{weg~lana i saradnika, gospodina Ranka Drin~i}a.Ranko je ro|en 14.6.1956. u Zagrebu, gde muje otac, vojno lice, bio sa slu`bom. Tu je zavr-{io osnovnu i sredwu {kolu i zapo~eo studije.Diplomirao je na [umarskom fakultetu uBeogradu. Kao istinski zaqubqenik u prirodui lov, ~itav svoj `ivot posvetio je lovstvu:kao lovac, kao upravnik lovi{ta “Pomoravqe„ u Osipaonici (od1986. do 1989) i “[umadija„ u Drugovcu(od 1989. do 1991), a zatim ikao vlasnik agencije za lovni turizam “Semendrija„. Mo`dani udarga je zadesio na lova~kom zadatku, u Zaje~aru, gde je pratio jednugrupu lovaca-turista.Kao ~lan LU “Smederevo„ i odli~an poznavalac lovstva, vi{eod 20 godina aktivno je doprinosio radu i razvoju na{eg udru`ewa.Bio je odgovoran i savestan ~lan Skup{tine i Upravnog odborau vi{e mandata.LU “Smederevo„ izgubilo je skromnog i nenametqivog, ali vrednogi obrazovanog ~lana, iznad svega, iskrenog prijateqa i dobrog ~oveka.Uskra}eni za wegovo fizi~ko prisustvo, nemo}ni da promenimosudbinu koja ga je zadesila, mo`emo samo da ka`emo da nam je bila~ast i zadovoqstvo {to smo ga poznavali i imali za prijateqai saradnika.Po~ivaj u miru, dragi prijatequ.Stru~na slu`ba LU “Smederevo„RADOVAN SILA[KI - SILE / 16.07.1923. - 11.06.2012.Ro|en je 16. jula 1923. godine u @omboqu.Odrastao je u Vlajkovcu kod Vr{ca,gde je zavr{io osnovnu {kolu. Sredwu{kolu je zavr{io u Vr{cu, a Veterinarskifakultet u Beogradu, po zavr{etka IISvetskog rata, ~iji je bio u~esnik. ^itavradni vek proveo je u Institutu za tehnologijumesa SFRJ u Beogradu.Obzirom da poti~e iz lova~ke porodice,lovom se po~eo baviti jo{ kao dete. Posle oslobo|ewa, po~iweaktivno da se bavi lovom, bio je ~lan velikog broja lova~kih dru-{tava, {irom tada{we Jugoslavije. Zahvaquju}i izuzetnom zalagawu,progla{en je po~asnim ~lanom u dana{wim Lova~kim udru`ewima“Zemun„, “22. decembar„ /sada “Vojnik„/ i “Kolubara„ iz Lazarevca,sekcija Stepojevac.Gotovo da nema ~oveka, koji je bio toliko omiqen u lova~kimkrugovima, kao {to je to bio Sile. Izuzetan poznavalac lovstva iveliki entuzijasta kada je u pitawu za{tita divqa~i i sprovo|ewestru~nog i eti~nog lova. Krasila ga je doslednost, upornost, po{tewei nadasve iskrenost. Za svoj rad, nagra|en je velikim brojem priznawaLova~kog saveza Jugoslavije i Lova~kog saveza Srbije.Bio je svestran, imao je niz hobija, od hidronautike, gradwe ibrodogradwe, stolarskih poslova, a posebno je voleo fotografiju.Ostavio je traga kako u lova~kim publikacijama, tako i u Institutuza meso svojim izuzetnim fotografijama. Brojni lova~ki ~asopisi,nau~ne publikacije i uxbenici ilustrovani su Siletovim fotografijama.Svoje ogromno znawe i iskustvo, nesebi~no je prenosiomla|im generacijama.Veliki zaqubqenik u prirodu, vedar, nasmejan i uvek aktivan,izuzetno je poznavao lova~ko oru`je i kao takav posedovao je bogatukolekciju lova~kog oru`ja. U slobodno vreme, koga je imao veomamalo, bavio se i izradom ukrasnih podlo{ki za lova~ke trofeje,koje je nesebi~no poklawao svojim drugovima lovcima.Sile je svoju svestranost pokazivao bave}i se aktivno i planinarstvom,gde je bio veoma popularan i poznat kao pokreta~ brojnih akcijau pogledu popularizacije prirode i zdravog `ivota. Svoje aktivnostije obavqao u Planinarskom dru{tvu “Pobednik„ iz Beograda.Na `alost, 11. juna 2012. godine, u 89-oj godini, posle kra}e bolesti,na{ dragi Sile nas je zauvek napustio.Osta}e inspiracija mnogim mla|im kolegama, a svima koji su gapoznavali i sa wim se dru`ili, osta}e se}awa na jednog divnog ~oveka,koji je plenio svojom `ivotnom energijom i optimizmom.34 Lovac | septembar-oktobar 2012.

Lova~ki ispitza 1.650 dinaraMinistarstvo poqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede, uskladu sa odredbom ~lana 64.stav. 6. Zakona o divaqa~i ilovstvu dalo je saglasnosti napredlog visine naknade za izdavawe uverewao polo`enom lova~kom ispitu o brutoiznosu od 500 RSD. Lova~ki savez Srbijedoneo je Odluku o visini naknade za rad~lanova komisije za polagawe lova~kogispita u bruto iznosu od 1.150 RSD.Ukupna visina naknade polagawa lova~kogispita iznosi bruto 1.650 RSDbez putnih tro{kova ~lanova komisijekoji se naknadno obra~unavaju, po zavr-{etku polagawa lova~kog ispita, a preizdavawa uverewa i iste snosi lova~koudru`ewe u kome se organizuje polagawelova~kog ispita.Naknada se odnosi na lovce pripravnikeiz prethodne godine, kojima se pripravni~kista` ra~una kao dokaz da supro{li obuku za polagawe lova~kog ispitai lovce-pripravnike, koji su uprethodnoj godini pali na lova~kom ispituili iz opravdanih razloga nisu pojavilina polagawu ispita.Naknada ne obuhvata organizacionetro{kove polagawa lova~kog ispita itro{kove obuke za polagawe lova~kogispita (anga`ovawe predava~a sa odgovaraju}omlicencom za obavqawe odre-|enih poslova u lovstvu, obezbe|ivaweodgovaraju}eg prostora i opreme za izvo|eweobuke i proveru obu~enosti kandidata),u skladu sa va`e}im Pravilnikomo lova~kom ispitu i ista }e bitinaknadno odre|ena.Kandidat je da obavezan da dostavi dokazo ispuwavawu uslova za polagawe lova~kogispita (dokaz da je pro{ao obuku- pripravni~ki sta` i dokaz da je obu~enza rukovawe lova~kim oru`jem).U skladu sa navedenim, neophodno jeFoto: Jaroslav Papda lova~ka udru`ewe dostave Lova~komsavezu Srbije spiskove lovaca-pripravnika,koji su uspe{no zavr{ili pripravni~kista`. Lova~ki savez Srbijeformira tro~lanu komisiju (predsedniki dva ~lana) od lica koja posedujuodgovaraju}u licencu, koju je izdala Lova~kakomora Srbije.Lovac | septembar-oktobar 2012.35

Lovac | septembar-oktobar 2012.LOVAC NA INTERNETUWeb izdawee-LovcaU susret ~itaocima i doga|ajima, obave{tavamoVas da smo pokrenuli “e-Lovac„,odnosno elektronsko izdawe novinakoje su pred Vama.Obzirom da je {tampano izdawe novina“Lovac„ limitirano brojem strana idinamikom izla`ewa, elektronski “Lovac„}e se redovno a`uriraiti i daleko }ebr`e plasirati sve mogu}e vesti i informacije,~ime }e omogu}iti boqi i neposrednijikontakt sa ~itaocima.@eqe i mogu}nosti@elimo, pre svega, da jo{ jednom neposrednodoprinesemo pravovremenom informisawu,me|usobnoj komunikaciji i stru~nomusavr{avawu lovaca, lova~kih udru`ewa- na{ih ~lanica, mladih nara{taja, ~italaca“Lovca„, i svih drugih koji budu pohodili“e-Lovac„.Prona|ite nasPosetite adresu: e-Lovac.rs