Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštiteživotne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednicaBeograd, 2011.

Sadržaj5 Predgovor9 1. Evropske integracije u oblasti životne sredine9 1.1. Proširenje EU16 1.2. Proširenje EU i zaštita životne sredine27 2. Novine koje donose evropske integracije u oblasti životnesredine i održivog razvoja27 2.1. Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisaEU u oblasti životne sredine34 2.2. Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalnesamouprave i građana u njemu36 2.3. Domaći propisi u oblasti životne sredine59 2.4. Dalji razvoj domaće politike zakonodavstva u oblasti životne sredine ukontekstu procesa pristupanja EU61 2.5. Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i dobiti)67 3. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životnesredine i održivog razvoja67 3.1. Uvod68 3.2. Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa uoblasti životne sredine83 4. Životna sredina, integracije i građani83 4.1. Ciljne grupe komunikacija87 4.2. Javno mnjenje i evropske integracije95 4.3. Mogući otpori i stereotipi98 4.4. Komunikacijska strategija102 4.5. Oblasti i sredstva komunikacije

5PredgovorPublikacija koja je pred Vama je nastala kao rezultat rada na projektu „EVROPAZNAČI DA... – Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine iodrživog razvoja“, koji je, pre svega, bio usmeren na analizu troškova i koristi kojeevropske integracije donose u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja.Autori ove publikacije se, na prvom mestu, obraćaju kreatorima politika i donosiocimaodluka na lokalnom nivou, kojima žele da prenesu ključne informacije o tomekoje i kakve propise će, u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije,biti neophodno implementirati u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja.Predstavnici državnih organa će ovde pronaći i dragocena iskustva evropskihzemalja, relevantna za njihov dalji rad.Posredno, ova publikacija ima značaj i za širu publiku jer se bavi i razvijanjem komunikacijskihstrategija u obraćanju predstavnika državnih organa građanima Srbije.Kvalitetnom komunikacijom lokalnih vlasti i građana dolazi se do pravih motiva ičvrstih argumenata o vrlo izvesnim promenama koje će u živote svih građana Srbijedoneti evropske integracije, o dobrobiti ovih promena i njihovoj održivosti za generacijekoje tek dolaze.Razvijanje komunikacijskih strategija gradova i opština u pravcu aktivnog promovisanjaevropskih integracija je izuzetno bitno, jer lokalne vlasti, kao nivo vlastinajbliži građanima, mogu da daju značajan doprinos u približavanju ove tematikegrađanima.Članovi stručnog projektnog tima su istovremeno i autori ove publikacije: VladimirAteljević, savetnik direktora Kancelarije za evropske integracije, Zoran Sretić, rukovodilacGrupe za životnu sredinu, poljoprivredu i ruralni razvoj u Kancelariji zaevropske integracije, Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije,Odbor za životnu sredinu i održivi razvoj, i Prvoslav Plavšić, istraživač komunikacija.Projekat „Evropa znači da…“ predstavlja doprinos PALGO centra stvaranjupodsticajnog okruženja za uspešnu realizaciju brojnih poslova koji proizlaze izevropskih integracija u oblasti životne sredine, a koji treba pozitivno da utiču nasveukupnu promenu u vođenju javnih politika.Dušan DamjanovićIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica

1.Evropske integracije u oblasti životne sredine

91. Evropske integracije u oblasti životne sredine1.1. Proširenje EU1.1.1.Proširenje EUbez politikeproširenjaSve češći predmet debate u okvirima procesa evropskih integracija pokreću tvrdnjepojedinaca da EU menja kriterijume u zavisnosti od zemlje koja želi da postanečlanica. Takvu debatu oblikuju i neumereno optimističke tvrdnje da su kriterijumijednaki za sve, bez obzira na vreme, kontekst i države u procesu evropskih integracija.Istina je, kao po pravilu, negde između. Na razvoj kriterijuma za članstvo uEU u najvećoj meri je uticao razvoj same EU. Tako se veći broj oblasti u kojima EUpreuzima nadležnost kretao od slobode kretanja robe do jedinstvenog tržišta, abroj članica od šest do, za sada, dvadeset sedam. Krajem osamdesetih godina 20.veka dogodile su se i velike promene političkih sistema istočnoevropskih zemalja,čime je otpočeo proces zaokruživanja političkog sistema EU zasnovan na načelimai vrednostima Saveta Evrope, Evropske unije i OEBS-a. Potpuno prirodna posledicatakvih promena jeste i promena kriterijuma za članstvo.Uzevši u obzir sve izmene članova u primarnom pravu koji pružaju pravni osnov zaprijem država u EU, moguće je uočiti da je razvoj kriterijuma 1 za članstvo prošaoput od geografskog i političkog kriterijuma do formulisanja složene, višesadržajne isveobuhvatne politike proširenja.Geografski kriterijum za članstvo danas je sinonim za granice EU, odnosno graniceproširenja EU. Dok je ove granice prilično lako odrediti na južnim mediteranskimobodima, kao i na prirodnoj granici koju postavlja Atlantski okean, situacija je dostasloženija kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama EU. Da Sredozemno morepredstavlja južnu granicu EU utvrdio je Savet 1. oktobra 1987. godine odgovarajućina kandidaturu Maroka za članstvo. Situacija se, kao što je rečeno, prilično komplikujekada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama. U prvom redu, radi se obivšim sovjetskim republikama. Mnoge od bivših republika pripadaju evropskomkontinentu, ali njihova perspektiva članstva u EU je krajnje neizvesna. Izvesno jeda među članicama EU nema konsenzusa i da za sada prema ovim državama Unijaprimenjuje instrumente zajedničke spoljne i bezbednosne politike u najširem smislu(zajedničke strategije, pozicije i akcije), a ne instrumente politike proširenja, koji zacilj i kao krajnji ishod imaju članstvo u EU.Odveć je svima jasno da početkom hladnog rata nije bilo zamislivo da baš svakaevropska država može da zatraži i bude primljena u Evropske zajednice. Liniju podeleimao je načiniti politički kriterijum. Rudimente i naznake sadržaja ovog kriterijumameđu prvima je dao sam Rober Šuman, istakavši, u ime Zajednica, da suove organizacije potpuno otvorene za sve „slobodne“ evropske države 2 . AfirmacijuIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica1 V. Dimitry Kochenov, EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? EuropeanIntegration online Papers (EIoP) Vol. 9 (2005); Načela proširenja, str. 15.2 Andrea Ott, Kirstyn Inglis, Marc Maresceau, Handbook on European enlargement, T.M.C. Asser Instituut, CambrdgeUniversity Press, 2002.

10takvom stavu, pa i njegovu delimičnu razradu, dao je Evropski savet u zaključcimasa sastanka u Kopenhagenu 1978. godine, naglasivši značaj poštovanja i jačanjaparlamentarne demokratije i ljudskih prava kao suštinskog elementa pripadnostiEvropskim zajednicama. Koliko je politički kriterijum značajan pokazaće se u slučajupristupanja Grčke, a kasnije Portugala i Španije. Pristupanje Grčke će učiniti da sesadržaj političkog kriterijuma smesti u konkretan kontekst. Svoje puno značenje ijoš veći smisao politički kriterijum će steći usvajanjem zaključaka Evropskog saveta15 godina kasnije, ponovo u Kopenhagenu. Od značajnijih načela, tom prilikom,političkim kriterijumima su pridodati stabilnost institucija koje garantuju vladavinuprava, kao i poštovanje i zaštita prava manjina.Ekonomski kriterijum do svog potpunog definisanja prolazi nešto drugačiji i komplikovanijiput. Kao što je Komisija postavila pitanje zasnovanosti grčkog, a kasnijeportugalskog i španskog političkog sistema na načelima demokratije i poštovanjaljudskih prava, tako se, istom prilikom, postavilo pitanje da li je grčka ekonomija dovoljnosnažna da se uklopi u zajedničko tržište Evropskih zajednica. Ipak, Savet nijesmatrao ovo pitanje presudnim za ocenu spremnosti Grčke, a potom i Portugala iŠpanije, za članstvo u EU. Zato o tom pitanju nije ni raspravljao 3 .EU do danas beleži šest talasa proširenja:• 1. januar 1973 – Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Danska;• 1. januar 1981 – Grčka;• 1. januar 1986 – Portugal, Španija;• 1. januar 1995 – Austrija, Finska, Švedska;• 1. maj 2004 – Kipar, Malta, Mađarska, Češka, Slovačka, Poljska, Slovenija, Estonija,Letonija, Litvanija;• 1. januar 2007 – Rumunija, Bugarska.Pored pomenutih šest talasa, često se zaboravlja još jedan vid proširenja koji se dogodioujedinjenjem Nemačke, zbog čega mnogi autori ovo proširenje i zovu „zaboravljenim“.Pored svih pomenutih proširenja, Unija beleži i jedno istupanje. Reč je o Grenlandu,koji je ostao u sastavu Danske sa veoma visokim stepenom autonomije, ali jeodustao od primene pravila Zajednice, naročito u delu koji se odnosi na ribarstvo.Treba napomenuti da Grenland danas ima status pridružene prekomorske teritorije.1.1.2.PolitikaproširenjaIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaOkončanje Hladnog rata učinilo je potpuno izglednim proširenje EU u do tada neviđenimrazmerama, kako po mogućem broju novoprimljenih članica, tako i po političkim,ekonomskim, društvenim i administrativnim efektima koje bi takvo proširenjeimalo. Države koje su zatražile članstvo bilo je moguće podeliti u dve grupe. Prvu sučinile države poput Austrije, Finske, Norveške 4 , Švedske, pa donekle, i Malte i Kipra.U ovim državama nisu dovođeni u pitanje demokratsko uređenje i sistem tržišne3 Ibid.4 Građani Norveške su se 1994. godine po drugi put u svojoj istoriji na referendumu izjasnili protiv članstva u EU.

14Tabela: hronologija odnosa Srbije i EU.Pregled odnosa Srbije (SRJ/SCG) i EU posle 2000. godine2000 posle 5. oktobra uključivanje u proces stabilizacije i pridruživanjana samitu u Zagrebu (novembar)2001 početak praćenja reformizajedničke konsultativne radne grupe; od 2003. Unapređeni stalni dijaloginformacije za godišnji izveštaj i studiju izvodljivosti2005 12. april – Studija izvodljivosti za SSPmoguća zbog politike dobrovoljne predaje i dvostrukog koloseka10. oktobar (7. novembar) – otvaranje pregovora za SSP3. maj 2006 – call-off12. jun 2007 – obnavljanje pregovora10. septembar 2007 – završetak tehničkih pregovora sa EK7. novembar 2007 – parafiranje SSP29. april 2008 – potpisivanje SSP2009 1. januar – Srbija počinje „jednostrano“ da primenjuje Prelazni sporazum/SSP19. decembar – vizna liberalizacija za građane Srbije22. decembar – Srbija predaje kandidaturu za članstvo2010 1. februar – Prelazni sporazum stupa na snagu15. jun – odlukom Saveta (ministara) EU omogućen je početak ratifikacije SSP25. oktobar – Savet EU prosleđuje Komisiji kandidaturu Srbije na mišljenje24. novembar – Evropska komisija dostavlja Upitnik Vladi Srbije2011 31. januar – Vlada Srbije dostavlja odgovore na Upitnik Evropskoj komisijiSrbija je, kao sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije, postala učesnica Procesastabilizacije i pridruživanja novembra 2000. godine. Deklaracija, koja je tada usvojena,potvrđuje evropsku perspektivu država koje su obuhvaćene procesom stabilizacijei pridruživanja, kao i status potencijalnih kandidata, koji su ove države steklena samitu u Santa Marija de Feiri juna 2000. godine. U Deklaraciji je istaknuto da ćekretanje svake od država ka EU zavisiti od individualnog napretka u ispunjavanjukriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju,s posebnim osvrtom na odredbe o regionalnoj saradnji.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaNa samitu u Solunu, održanom juna 2003. godine, jasno je istaknuto da budućnostzapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. Evropska perspektiva potvrđivana je i uzaključcima Evropskog saveta iz decembra 2005. godine, decembra 2006. godine ijuna 2008. godine.

15Tok reformi u Srbiji praćen je sa velikom pažnjom od trenutka kada je Republika Srbijaiskazala želju da uđe u članstvo EU, nakon petooktobarskih promena 2000. godine.Konsultativna radna grupa, kao okvir za praćenje ostvarenog napretka, održala je,u periodu od jula 2001. do jula 2002. godine, pet sastanaka, na kojima su razmatranitekući, opštedruštveni i sektorski reformski procesi i njihova usaglašenost sa političkimi ekonomskim kriterijumima i evropskim standardima. Konsultativnu radnu grupuSRJ–EU jula 2003. godine nasledio je Unapređeni stalni dijalog, kao primereniji okvirza politički i tehnički dijalog između predstavnika Srbije/SCG i Evropske komisije (EK).U proteklom periodu održano je na desetine plenarnih i sektorskih (tematskih) sastanaka,čime se obezbeđuje stalno praćenje reformskih procesa u Republici Srbiji.Odluka o otvaranju pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanjudoneta je aprila 2005, nakon objavljivanja Studije izvodljivosti i prihvatanjaprincipa „dvostrukog koloseka” za pregovore sa Državnom zajednicom Srbija iCrna Gora. Pregovori su zvanično otvoreni 10. oktobra 2005. godine, a već u maju2006. godine, zbog procene da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalomza bivšu Jugoslaviju (MKTJ) nedovoljna, zaustavljeni su odlukom Evropske komisije.Nakon formiranja nove Vlade Republike Srbije, i hapšenja i izručivanja dvojiceoptuženih, pregovori su obnovljeni i uspešno okončani parafiranjem Sporazumao stabilizaciji i pridruživanju 7. novembra 2007. godine. Sporazum je potpisan 29.aprila 2008. godine na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU u Luksemburgu.Narodna skupština Republike Srbije je 9. septembra 2008. godine ratifikovalaSporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum.Iako su početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i ratifikacija Sporazumao stabilizaciji i pridruživanju bili uslovljeni zaključkom Saveta ministara EU daRepublika Srbija u potpunosti sarađuje sa MKTJ, Srbija je, sa svoje strane, otpočelaprimenu Sporazuma 30. januara 2009. Uvažavajući pozitivnu ocenu glavnog tužiocaMKTJ u pogledu ostvarenog nivoa saradnje Republike Srbije, Savet ministara EUdoneo je, 7. decembra 2009. godine, odluku o početku primene Prelaznog trgovinskogsporazuma sa Republikom Srbijom.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaPodjednako je važan napredak koji je Republika Srbija učinila ka slobodnom kretanjunjenih građana u zemljama Šengenskog sporazuma. Značajne korake na ovom putupredstavljali su sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji, potpisani u maju 2007.Usledio je dijalog o viznoj liberalizaciji, tokom kojeg je uloženo mnogo napora usmerenihna ispunjavnje uslova iz Mape puta. Odluka kojom je Savet ministara EU, 30.novembra 2009. godine, omogućio putovanje bez viza građanima Srbije bila je jasnapotvrda napretka koji je moguće ostvariti kada su uslovi definisani jasno, a političkavolja i administrativni kapaciteti postoje. Za Srbiju, ova odluka je mnogo više od simboličkogpada „Šengenskog zida“; ona predstavlja snažan signal političkog prihvatanja,izvesnosti evropske perspektive i potvrdu da ispunjavanje uslova vodi napretkuu procesu integracija. Predsednik Republike je 22. decembra 2009. godine podneokandidaturu za članstvo u EU, simbolično uručujući izjavu volje i Memorandum Vladepredsedniku Vlade Švedske, države koja je u tom trenutku predsedavala EU.

16Konačno, događaj koji je obeležio drugu polovinu 2010. godine jeste odluka SavetaEU da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji na mišljenje. Evropska komisijaje u svrhu pripreme mišljenja pripremila Upitnik koji je sadržao 2.483 pitanja, razvrstanihu šest aneksa i 33 poglavlja. Predsednik Vlade Srbije je 31. januara 2011. uručioodgovore na pitanja članu Evropske komisije zaduženom za proširenje. Odgovorisu dati u rekordno kratkom roku od 45 dana, a razvrstani su u više od 37 tomova iteški ukupno deset kilograma.Koraci koje će Srbija preći od kandidature do članstva moguće je videti u tabeli.Koraci koje Srbija treba da pređe od kandidature do članstva1. Podnošenje zahteva za članstvo2. Odluka Saveta EU o početku postupka za dobijanje mišljenja – „Avis”3. Evropska komisija priprema i šalje upitnik Republici Srbiji4. Odgovori na pitanja u Upitniku pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisijiEvropska komisija dostavlja dodatna pitanja i zahteve za pojašnjenja5. (U toku analize odgovora na Upitnik česte su ekspertske misije Evropskekomisije.)6. Dodatni odgovori i pojašnjenja pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji7.Evropska komisija priprema i dostavlja Savetu ministara (pozitivno) mišljenje, naosnovu koga Savet usvaja (pozitivni) „Avis”8.Evropski savet odobrava status kandidata Republici Srbiji(Najbolji scenario bi bio da Evropski savet odredi datum za početak pregovora očlanstvu, za šta treba pripremati sagovornike u EU.)9.Početak pregovora o članstvu. Pregovori se vode na osnovu 35 poglavljapravnih tekovina EU (oko 150.000 strana propisa, tj. 17.000 pravnih akata)10. Pregovori se smatraju okončanim potpisivanjem Sporazuma o pristupanju11. Proces ratifikacije Sporazuma o pristupanju i poziv Srbiji da pristupi EU12. Prijem u EU1.2. Proširenje EU i zaštita životne sredine1.2.1.Okolnosti irazlozi nastankapolitike zaštiteživotne sredineIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaKreiranje zajedničkih okvira politike zaštite životne sredine nije bilo predviđeno pedesetihgodina prošlog veka ugovorima kojima su osnovane Evropske zajednice,kao preteče Evropske unije. Potreba za stvaranjem zajedničkog okvira za delovanjejavlja se početkom sedamdesetih godina 20. veka, i to u okolnostima kada jačajumeđunarodni pokreti za zaštitu životne sredine, kao i nakon održavanja KonferencijeUN 1972. godine u Stokholmu posvećene čovekovoj okolini. Razvoj politikezaštite životne sredine odvijaće se na temeljima regulative Evropske ekonomskezajednice, čije je donošenje imalo razloge, ne u zaštiti životne sredine, već, pre svega,u ekonomskoj logici i jačanju unutrašnjeg tržišta članica Evropske ekonomskezajednice. Takođe, još od 1967. godine javljaju se propisi koji regulišu klasifikacijuambalažnog otpada, obeležavanje opasnih supstanci i oni kojima se utvrđuju dozvoljeninivoi buke.

19Tabela: primeri merila za 27. poglavlje u Hrvatskoj 14Poglavlje pravnihtekovina EU (acquiscommunautaire)Merila za otvaranjepoglavljaMerila za zatvaranjepoglavljaStatus poglavljaPrelazne odredbe27. poglavlje – Zaštitaživotne sredine1 merilo- jačatiadministrativnekapacitete, izraditiplan za uspostavljanjetog procesa iosigurati financijskasredstva zasprovođenje plana4 merila Poglavlje otvoreno19. februara 2010.Privremenozatvoreno poglavljena Međuvladinojkonferenciji (22.decembra 2010.)Hrvatska je tražilaprelazne periode zaone direktive i za oneoblasti koje zahtevajuvelike investicije.To se tiče uređajaza obradu otpadnihvoda, obraduotpada, industrijskihzagađenja.Od kandidata za članstvo će se u pregovorima zahtevati da dostavi podatke o napretkuu dostizanju merila. Brzina i trajanje pregovora (v. tabelu) zavise pre svegaod kvaliteta usklađivanja zakonodavstva i njegove upravne i sudske primene. Zapraćenje ovog procesa Komisija će neretko slati ekspertske misije kako bi proverilastanje usklađenosti i primene u praksi. O rezultatima i preseku pregovora u okviruodređenog poglavlja, Komisija izveštava Savet periodično, predstavljanjem predlogapregovaračke pozicije EU. Prilikom zauzimanja stava o narednim koracima u tompoglavlju Savet, pre svega, uzima u obzir predlog pregovaračke pozicije EU koje jedostavila Komisija. EU može i nakon privremenog zatvaranja određenog poglavljazahtevati od države da dostavlja detaljne informacije o napretku u usklađivanju iprimeni pravnih tekovina EU u toj oblasti. U slučajevima kada država ne nastavisa ispunjavanjem utvrđenih merila, nije isključena mogućnost ponovnog otvaranjaprivremeno zatvorenog poglavlja.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaOblast zaštite životne sredine obuhvata širok spektar mera. Najčešći tip pravnogakta sa kojim se susreće država jeste direktiva, kao pravni instrument EU koji obavezujedržave članice u pogledu cilja koji datom direktivom treba postići, dok konkretnasredstva i postupci za postizanje tog cilja zavise od odluke država članica. Unajširem smislu, pregovaračko poglavlje o zaštiti životne sredine obuhvata zakonodavstvokoje se odnosi na očuvanje i definisanje standarda kvaliteta životne sredine.Pored horizontalnih mera, kao što su procena uticaja na životnu sredinu, pristupinformacijama o životnoj sredini i borba protiv klimatskih promena, reč je u velikojmeri o vertikalnim merama, koje se odnose na standarde kvaliteta koji se utvrđujuza vazduh, vodu, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, kontrolu industrijskog zagađenja,hemikalije i genetski modifikovane organizme, buku, nuklearnu bezbednosti zaštitu od zračenja (što spada u poglavlje o politici energetike, a odnosi se na bezbednosniaspekt upotrebe nuklearne energije u civilne svrhe).14 Preuzeto sa internet stranice www.entereurope.hr.

20Zadatak kandidata za članstvo u EU jeste da uskladi zakonodavstvo i omogući njegovupostupnu primenu u dogovorenom roku. Pregovori o članstvu pregovori su orokovima za primenu. Svaki eventualni prelazni period u primeni nekog propisa vremenskije ograničenog domašaja i praćen je preciznim planom za njegovu potpunuprimenu. Već na samom početku pregovora, EU po pravilu ističe da prelazni periodineće biti dozvoljeni u pogledu vremena neophodnog za: usklađivanje zakonodavstva usvajanje opštih akata (vazduh, otpad, voda, procena uticaja, pristup informacijama) zaštitu prirode u celini bitne stavke koje se odnose na slobodu tržišta i funkcionisanje tržišta EU.Sa druge strane, o prelaznim periodima se može govoriti kada su neophodna pozamašnainfrastrukturna prilagođavanja za koja je neophodno i vreme i novac. Svakizahtev države koja pregovara za prelaznim periodom mora da bude potkrepljen detaljnimplanom primene. Ovim planom potrebno je definisati rokove, i to ne samokrajnji rok, već i vremenske međustanice, do ostvarivanja konačnog cilja. Neretkoje država koja pregovora u poziciji da dokazuje da joj nižim standardima životnesredine nije bio cilj da se na nelojalan način privuku investitori.Tabela: primeri dogovorenih prelaznih perioda 15 :Bugarska • poglavlje otvoreno jula 2001.• pregovori okončani decembra 2004. (poglavlje o životnoj sredini privremeno zatvoreno u junu 2003)• prelazni periodi:- sadržaj sumpora u tečnim gorivima do 2011.- emisija isparljivih organskih jedinjenja iz skladišta benzina do 2009.- oporavak i reciklaža ambalažnog otpada (izmenjena Direktiva) do 2014.- odlaganje određenih vrsta tečnog otpada do 2014.- otpremanje otpada do 2009.- odlaganje otpada nastalog od električne i elektronske opreme do 2008.- integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011.- tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2014.- zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2014.Slovenija• poglavlje otvoreno: decembra 1999. godine• pregovori okončani: decembra 2002. (poglavlje privremeno zatvoreno u martu 2001)• prelazni periodi:- oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2007.- tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015.- integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011. (naspram 2007. za tadašnje države članice)15 European Commission, Directorate-General Enlargement, Enlargement of the European Union Guide to the NegotiationsChapter by Chapter, Information & Interinstitutional Relations, December 2004.

21Mađarska • poglavlje otvoreno decembra 1999.• pregovori okončani decembra 2002. (poglavlje privremeno zatvoreno u junu 2001.)• prelazni periodi:- oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2005.- tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015.- zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2004.- spaljivanje opasnog otpada do 2005.1.2.3.Politika zaštiteživotne sredine,problemi iizazovi tokompristupanja EUJedan od osnovnih uslova prijema definisanih trećim kriterijumom iz Kopenhagenautvrđuje da država mora da usvoji pravne tekovine EU, odnosno da uskladi domaćezakonodavstvo sa pravom EU. Primena ovako usklađenih propisa u određenimoblastima prava može da se produži i nakon stupanja u članstvo. Ipak, ovakav pravniaranžman, kao što je rečeno, mora biti dogovoren tokom pregovora o pristupanjuEU. Jedna od oblasti u kojima se primena najčešće odlaže, neretko i godinamanakon prijema, jeste oblast zaštite životne sredine.Korpus propisa u oblasti zaštite životne sredine nezamislivo je posmatrati izolovanood problema i izazova sa kojima se suočava država koja je predmet politike proširenjaEU. Zato potpuna primena jednog od najkompleksnijih oblasti zakonodavstvaEU nosi sa sobom značajan broj izazova. Reč je o izazovima koji se postavljajupred društvo u celini, političku elitu, administraciju, ali i privredu, te određene privrednegrane. Govoreći o izazovima sa kojima se suočava svaka država u postupkuusvajanja i primene zakonodavstva EU u oblasti zaštite životne sredine, moguće jeizdvojiti šest najznačajnijih izazova 16 : U našim okolnostima četiri 17 zaslužuju posebnupažnju i to pre svega:1. finansijski2. administrativni3. energetski4. politički.Finansijski izazov podrazumeva traganje za odgovorom na pitanje koliki su ukupnitroškovi prilagođavanja zahtevnim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine,ali ne samo to. Prema okvirnim procenama koje je napravila Evropska komisija1997. godine, ukupni troškovi za, u to vreme, osam država kandidata za članstvoiz srednje i istočne Evrope, iznosile su od 80 do 110 milijardi evra. Ozbiljna računicamora da uzme u obzir i potencijalne dobiti koje ovako značajno ulaganje može daIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica16 John M. Kramer, EU Enlargement and the Environment: Six Challanges, EU Enlargement and the Environment, edited byJoann Carmin and Stacy D. Van Deveer, Routledge 2005.17 Ibid.Pored pomenuta četiri, može se govoriti o izazovima demokratskog legitimiteta reformi i primene ekološkog zakonodavstva,zbog čega svi slojevi društva treba da učestvuju, kao i o izazovima održivosti sadašnjeg sistema zaštite životnesredine na duži rok.

22ima. Naime, da bi usvajanje politike zaštite životne sredine imalo smisla i da bi sesvaka država upustila u veoma složen posao, neophodno je da dugoročne dobitiznačajno prevazilaze troškove, odnosno ulaganja u ovu politiku.Finansijski razlozi navode EU da prihvati nešto duže rokove u toku pregovora očlanstvu za potpunu primenu ove politike. Što je primena propisa zahtevnija i skupljapo državu, jača je argumentacija za duži prelazni period do potpune primeneodgovarajućeg propisa. Uz ovakvu vrstu dogovora o prelaznom periodu po praviluide i detaljno razrađen plan sa rokovima za svaku od bitnih stavki i ciljeva koje trebaprimeniti, a proizlaze iz tog propisa. Nepisano je pravilo da što je skuplja primenapropisa, moguće je ispregovarati duži rok za njegovu primenu. Zato su u najvećembroju slučajeva najduži prelazni rokovi dobijani za primenu propisa koji se odnosena prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i kvalitet vode za piće. Takođe, u pregovorimasa Evropskom unijom nije moguće dogovoriti prelazni rok za nove investicijeili projekte. U ovom slučaju ekološki standardi moraju da budu ugrađeni ucenu te investicije, odnosno gradnje, ukoliko je reč o infrastrukturnom poduhvatu.Takođe, treba imati u vidu da starim članicama EU nije u interesu da se za nove članicezadrže duži prelazni rokovi. Razlog tome je u činjenici da je proizvodnja jeftinija unovim državama koje još uvek ne ispunjavaju zahtevne i skupe ekološke standarde,što u neravnopravan položaj dovodi države i privrede koje ispunjavaju ove standarde.Ova pojava je poznata kao ekološki damping.Administrativni izazov pre svega podrazumeva sposobnost uprave da usklađujei primenjuje zakonodavstvo u oblasti životne sredine. Poslednjih godina ovo je jedanod najznačajnijih izazova sa kojima se države koje teže članstvu suočavaju. Kaoproblemi koje i Evropska komisija ističe najčešće se pojavljuju nedovoljan broj kvalifikovanihslužbenika ili nejasna podela nadležnosti između institucija za obavljanjenaročito složenih poslova itd. Posebno treba imati u vidu da se sa ovim izazovomu našoj situaciji naročito mogu suočavati lokalne administracije, pa i pokrajinskaadministracija, na kojima će počivati veliki deo zadataka u primeni zakonodavstvau oblasti životne sredine.Izazovi u sektoru energetikeIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaJedan od ozbiljnijih izazova sa kojima se države suočavaju jeste postepena transformacijai prilagođavanje energetskog sektora zahtevima zaštite životne sredine.Situacija je naročito teška u državama poput naše, koje su svoj razvoj u dvadesetomveku bazirale na razvoju onih grana industrije koje su veliki potrošači energije, kaošto su hemijska, industrija čelika, rudarstvo itd. Pri tom, u slučaju Srbije se najvećimizvorom za proizvodnju električne energije smatra ugalj lignit, čijim se spaljivanjemproizvodi oko dve trećine električne energije. Poznato je da je ovaj izvor izrazitonepovoljan po očuvanje životne sredine. Ovome treba dodati i to da oko 2/3 stanovništvaSrbije koristi ogrevno drvo (i/ili lignit) kao osnovni izvor za grejanje tokom

23zime 18 . Uz sve navedeno, ne treba izgubiti iz vida i da je u državama koje privodekraju tranziciju potrošnja energije znatno veća, u proseku od 30 do 50 odsto, u odnosuna potrošnju u članicama Unije. No, pitanje energetske efikasnosti, bar kadasu domaćinstva u pitanju, stoji u direktnoj vezi sa standardom i finansijskim mogućnostimasvakog domaćinstva. Konačno, treba biti svestan da je potpuno nerealnoočekivati ozbiljnija poboljšanja u navedenim pitanjima uz sadašnje netržišne cenepojedinih energenata ili električne energije, zbog kojih su ozbiljnija ulaganja teškozamisliva.Verovatno sudbonosan po uspeh u prihvatanju evropskih standarda u oblasti zaštiteživotne sredine jeste politički izazov. Naime, bez političke volje nijedan od prethodnonavedenih izazova ne može biti rešavan na adekvatan način. Neretko političkiciljevi što bržeg kretanja ka EU mogu da učine da se ovo pitanje tretira pre svegakao sredstvo u ostvarivanju tog cilja, a ne i kao sredstvo izgradnje održivog sistemaočuvanja životne sredine. Takođe, političke prilike u svakoj zemlji čine da političarigledaju na političke dobiti koje mogu ostvariti u neposrednoj budućnosti. Sa zaštitomživotne sredine to nije slučaj. Kada je krajem devedesetih godina rađena studijao dobiti od usvajanja i primene oko 200 propisa u oblasti životne sredine, došlo sedo računice da očekivane dobiti u periodu do 2020. godine mogu dosezati rasponod 134 do 680 milijardi evra 19 . Za političare u državama srednje i istočne Evropeto je, sa stanovišta najmanje pet izbornih ciklusa, bila daleka budućnost u koju jetrebalo ulagati značajne sume novca odmah. Zbog svega ovoga sadržaj političkogizazova se svodi na načine mobilizacije političke volje i političkih lidera da se upusteu posao koji donosi značajne dugoročne dobiti, ali i nemala kratkoročna ulaganja.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica18 Efekti integracije Srbije u EU, urednici Ana S. Trbović i Mihailo Crnobrnja, izdavač Fakultet za ekonomiju, finansije iadministraciju Univerziteta Singidunum, Beograd, 2009.19 The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries, ECOTEC, EFTEC, IEEP, Metroeconomica,TME & Candidate Country Experts, 2001.

2.Novine koje donose evropske integracijeu oblasti životne sredine i održivog razvoja

272. Novine koje donose evropske integracije u oblastiživotne sredine i održivog razvoja2.1. Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i poljeprimene propisa EU u oblasti životne sredineZašto se politika zaštite životne sredine definiše na nivou EU?Politika zaštite životne sredine svrstana je Ugovorom o funkcionisanju EU u grupupodeljenih nadležnosti (eng. shared competences) između Unije i država članica.To znači da EU preduzima mere u ovoj oblasti samo ukoliko i u meri u kojoj se ciljevipredložene mere ne mogu na zadovoljavajući način postići od strane državačlanica, bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou, već se, imajući u vidurazloge, razmere, ili efekte predložene mere, mogu bolje ostvariti na nivou Unije(načelo subsidijarnosti). Načelo subsidijarnosti, prema tome, nije načelo decentralizacije,već načelo koje postavlja pravilo za izbor najoptimalnijeg nivoa na kom će seregulisati određeni problem.Razumno se nameće pitanje: zbog čega bi se politika zaštite životne sredine, ili bilokoji njen segment, definisali na nivou Unije, imajući u vidu logiku da se ekološki probleminajbolje rešavaju tamo gde i nastaju?Postoje tri osnovna opravdanja za regulisanje određenih pitanja životne sredine nanivou EU: problem ekonomskog prelivanja (eng. spillover), ekološkog prelivanja i„psihičkog” prelivanja. Sva tri problema se odnose na određeni prekogranični karakterregulisanja konkretnog aspekta životne sredine.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaEkonomsko prelivanje je povezano sa ekonomskim konceptom eksternalija. Eksternalijesu troškovi proizvodnje proizvoda koji se ne odražavaju na njegovu cenu. Naprimer, to mogu biti nepovoljna dejstva proizvodnje (zagađenja) na poljoprivredneuseve, zemljište, vodu za piće, zatim izazivanje zdravstvenih poremećaja i povećanjesmrtnosti itd. Eksternalije su, kao izlivanje reke iz korita, neželjene poslediceekonomske aktivnosti koje izazivaju troškove koje neko treba da pokrije. Neko totreba da plati, neko treba reku da vrati u korito. Regulisanje i uvođenje ekološkihstandarda za proizvodne procese, ekoloških standarda za proizvode i obavezujućihstandarda kvaliteta životne sredine metod su internalizacije eksternalija u troškoveproizvodnje (tj. vraćanja izlivene vode u njen tok). Troškovi poštovanja režima zaštiteživotne sredine putem regulacije postaju troškovi proizvodnje koji su ugrađeniu konačnu cenu proizvoda. Međutim, u uslovima zajedničkog tržišta, gde postojirežim prekograničnog slobodnog kretanja robe, usluga i kapitala, situacija u kojojje jedna država uvela režim visokog nivoa zaštite životne sredine, dok druga državaima niže standarde (ili ih nije ni uvela, ili se ne poštuju), stavlja konkurenciju izprve države u nepovoljniju poziciju u odnosu na preduzeća iz druge države. Prvi suzbog efekta internalizacije ekoloških troškova u cenu proizvoda prinuđeni da se

29rečnih slivova, prekograničnog zagađenja vazduha, zemljišta i voda, prekograničnezaštite prirodnih staništa, ali i zajedničke akcije na ispunjavanju međunarodnihobaveza EU u borbi protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim pravniminstrumentima, poput Konvencije UN o borbi protiv klimatskih promena (UNFCCC)i Kjoto protokola.Život je univerzalna vrednost. Gubitak ili ugrožavanje određene divlje životinjske ilibiljne vrste, odnosno narušavanje biološke raznovrsnosti, pogađa ljudsku zajednicui tiče je se, bez obzira na to na kojem geografskom prostoru se ono dešava i bezobzira na to da li govorimo o današnjim ili budućim generacijama. Ovde mislimona tzv. psihološko prelivanje. EU je direktivama određena prirodna staništa i divljevrste proglasila nasleđem Zajednice (eng. Community heritage), odnosno, sada, nasleđemUnije. Države članice u kojima se te vrednosti nalaze imaju obavezu da sestaraju o tim zajedničkim vrednostima.Da li to znači da države članice, regioni i lokalne zajednice gube svaku slobodu kreiranjasopstvene politike zaštite životne sredine, prirodnih vrednosti i resursa?Najzastupljeniji instrument kojim EU reguliše oblast životne sredine jesu direktive.Politika zaštite životne sredine EU zasniva se na načelu prevencije, koje zahtevada se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gdemogu nastati. 21 Prirodno, uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnimi lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uznajmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. Ipak, dokje transponovanje propisa EU u oblasti životne sredine, usvajanjem zakona i podzakonskihakata, u potpunosti posao centralne vlasti, sprovođenje i primena nacionalnihpropisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeniizmeđu različitih nivoa vlasti. Kada je u pitanju prenos EU propisa, država, kao stranaobavezana Ugovorom, mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenjei primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnojteritoriji, od strane različitih nivoa vlasti. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sakojeg vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. 22 S druge strane,politika EU u ovoj oblasti se najčešće sprovodi direktivama. Direktive su propisikoji neposredno obavezuju države članice u pogledu cilja, ali im ostavljaju sloboduizbora forme i metoda putem kojih će ti ciljevi biti ostvareni. Stvar je države kojemnivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslovakako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu. To znači da države članice mogu, vodećiračuna o svojoj pravnoj tradiciji, teritorijalnom uređenju, podeli nadležnosti ilokalnim specifičnostima, definisati podelu tereta između centralnih, regionalnih ilokalnih vlasti u ispunjavanju obaveze koja proizilazi iz direktive. Unutar te podele,Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica21 Član 191. stav 2. Ugovora o funkcionisanju EU.22 Izuzetno, prenošenje standarda EU preko nacionalnih propisa neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se,prema Ugovoru o funkcionisanju EU, primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice, bez posredovanjanacionalnog propisa.

30postoji prostor za kreiranje nacionalne, regionalne i lokalne politike usmerene naostvarivanje ciljeva direktiva. Takođe, na nivou EU se definišu minimalni standardizaštite životne sredine. Države članice mogu da zadrže politiku višeg nivoa standardazaštite životne sredine ili da uvode strože zahteve zaštite životne sredine uodnosu na minimalne standarde definisane propisima EU.Koji su ciljevi politike zaštite životne sredine EU?Ugovor o funkcionisanju EU („Ugovor“) određuje ciljeve politike zaštite životnesredine Unije, načela i način na koji se ti ciljevi tumače i ostvaruju, podelu nadležnosti,polje primene i odnos prema nacionalnim pravnim porecima.Cilj politike EU je postizanje visokog nivoa zaštite ostvarivanjem sledećih prioriteta: očuvanje, zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine; zaštita zdravlja ljudi; odgovorno i racionalno korišćenje prirodnih resursa i promovisanje mera na međunarodnom nivou koje doprinose rešavanju regionalnihili globalnih problema životne sredine, a naročito borbi protiv klimatskih promena. 23Proces uspostavljanja unutrašnjeg tržišta kao prostora bez formalnih i fizičkih barijeraza kretanje faktora proizvodnje (ljudi, robe, usluga i kapitala) na teritoriji Unijeshvaćen je, pri tome, kao sredstvo za ostvarivanje održivog razvoja i visokog nivoazaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine 24 , a ne cilj po sebi, odvojen od prioritetapolitika koje su u vezi sa životnom sredinom. Otuda član 11. Ugovora nalažeda zahtevi zaštite životne sredine moraju biti uključeni u određivanje i sprovođenjesvih politika i aktivnosti Unije, naročito imajući u vidu ostvarivanje održivog razvoja.To će reći da se politika zaštite životne sredine EU ne bavi posledicama koje proizvoderazličiti sektori razvoja, već njihovim usaglašavanjem sa životnom sredinomkoja predstavlja pretpostavku svakog ekonomskog, društvenog i kulturnog razvoja.Imajući u vidu da se politike EU sprovode na različitim nivoima (Unije, države članice,regiona, lokalne zajednice), načelo integracije ciljeva zaštite životne sredineu donošenju razvojnih odluka i njihovom ostvarivanju predstavlja polazište svakedobre administracije, pa i lokalne. 25 Drugim rečima, svaka odluka na lokalnom, nacionalnom,regionalnom i globalnom nivou treba da prethodno uzme u obzir kratkoročne,srednjoročne i dugoročne efekte na pravo sadašnjih i budućih generacija daravnopravno raspolažu i upravljaju ograničenim prirodnim dobrima. 26Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica23 Član 191. (bivši član 174.) Ugovora.24 Član 3. Ugovora. (V. takođe član 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice).25 V. Deklaraciju iz Rija o životnoj sredini i razvoju Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju (1992), koja u načelu br. 4saopštava: „U cilju postizanja održivog razvoja, zaštita životne sredine će činiti sastavni deo razvojnog procesa i nemože se razmatrati odvojeno od njega.“26 Komisija UN za životnu sredinu i razvoj (UNCED), poznata i kao Bruntendlova komisija, dala je opšte prihvaćenu definicijuodrživog razvoja kao razvoja „koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez dovođenja u pitanje sposobnostibudućih generacija da zadovolje svoje potrebe“.

31Naše pravo usvaja ovo načelo putem Zakona o zaštiti životne sredine („Službeniglasnik RS”, broj 135/04 i 36/09), odredbom koja obavezuje državne organe, organeAutonomne Pokrajine i organe lokalne samouprave da „obezbeđuju integracijuzaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike, sprovođenjem međusobnousaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola,tehničkih i drugih standarda i normativa” (član 9. stav 1. tačka 1).Kojim se načelima rukovodi evropsko pravo životne sredine?Pored univerzalnog načela održivog razvoja i integracije, na kojima se temelji samaUnija, praktična politika zaštite životne sredine EU, rukovodi se specifičnim načelimakoja su definisana članom 191. Ugovora: načelom predostrožnosti; načelom prevencije i načelom otklanjanja štete nanete životnoj sredini na njenomizvoru; načelom „zagađivač plaća”.Ova načela predstavljaju uzore, kako u definisanju politike zaštite životne sredine,tako i u donošenju pojedinačnih razvojnih odluka koje mogu uticati na životnu sredinu,prirodne resurse ili zdravlje stanovništva na bilo kojem nivou vlasti.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaRazvoj industrije i preduzetništva povezan je sa stvaranjem novih, manje poznatihili nepoznatih, rizika po zdravlje ljudi, životinja i biljaka. Načelo predostrožnosti jepovezano sa pitanjem uspostavljanja ravnoteže između preduzetničkih prava i slobodaindividua, industrija i organizacija i potrebe smanjenja rizika negativnih efekatana životnu sredinu, ljude i prirodna dobra u kontekstu naučne neizvesnosti upogledu potencijalnih dejstava, razmera i verovatnoće ostvarenja rizika. Otuda jeovo načelo u bliskoj vezi sa pitanjem upravljanja rizicima u postupku donošenja odlukakoje mogu imati uticaj na životnu sredinu, odnosno sa potencijalnim posledicamanepreduzimanja mera predostrožnosti. Dometi ovog načela idu izvan problemapovezanih sa kratkoročnim i srednjoročnim pristupom rizicima. Ono je povezano sadugoročnim ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i dobra budućih generacija.Ovo načelo podrazumeva da se odluke o preduzimanju mera predostrožnostiu odnosu na određene rizike donose bez čekanja na neoborive naučne dokaze. 27S druge strane, to ne znači potragu za „nultim rizikom”, situacija kakva u stvarnostiretko postoji, već definisanje one mere i nivoa zaštite koji je srazmeran potencijalnomriziku po zdravlje ljudi, životinja i biljaka u uslovima nedovoljne naučnepouzdanosti. Nekada će to biti mera potpune eliminacije, a nekada mera ograničavanjarizika na prihvatljivu meru, kao što mera može biti privremena ili trajna,i/ili ograničena u prostornom smislu ili neograničena. Dakle načela proporcionalnostii nediskriminacije jesu granica diskrecije donosioca odluke u primeni načela27 Ili, kako Zakon o zaštiti životne sredine određuje, „nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanjemera sprečavanja degradacije životne sredine” (Član 9. stav 1. tačka 2).

32predostrožnosti. Primer politika zasnovanih na ovom principu u oblasti životnesredine su propisi i mere koje se preduzimaju u borbi protiv klimatskih promenai zaštiti ozonskog omotača ili restriktivni režim za korišćenje i stavljanje u prometGMO proizvoda. U oba slučaja preduzete su regulatorne mere, u odsustvu potpunenaučne pouzdanosti, jer postoji visok naučni konsenzus, i sa njim povezana percepcijajavnosti, u vezi sa izvesnošću značajnog rizika koji potiče od antropogenog faktora.Drugim rečima, potencijal rizika u odnosu na posledice klimatskih promena iliraširene upotrebe GMO po zdravlje ljudi, životinja i biljaka, neprihvatljiv je u odnosuna vreme koje je potrebno da nauka u potpunosti rasvetli ove faktore. Pravni režimograničenja i restrikcija, opet, mora biti srazmeran potencijalnoj pretnji kako ne binarušio tokove slobodne trgovine i preduzetništva.Mere otklanjanja štete mogu dovesti do remedijacije životne sredine, ali stižu kasnoda bi je sprečile. Štaviše, ponekad je šteta nepovratna i pogađa širi krug ljudi ibuduće generacije. Pored toga, sistem pravne zaštite u takvim slučajevima je najčešćenedelotvoran i spor. Troškovi takve štete padaju na celu zajednicu. Načeloprevencije, s druge strane, polazi od shvatanja da je neprihvatljivo da se čeka da seekološka šteta dogodi, već je potrebno preduzeti mere da se mogućnost njenognastupanja predvidi i spreči, a tamo gde se javi, ograniči na najmanju moguću merui spreči širenje njenih posledica. Iako razlika između ovog načela i načela predostrožnostinije potpuno jasna, štaviše možda je i veštačka, moglo bi se reći da se ovanačela međusobno dopunjuju, jer načelo prevencije računa sa poznatim rizicima iuzrocima nastupanja konkretne štete u životnoj sredini, dok načelo predostrožnostiproširuje preventivno delovanje politike i prava životne sredine na situacije gdenema pune naučne izvesnosti o mogućnosti realizacije rizika, ali je sumnja dovoljnoizražena da opravdava preduzimanje mere njegovog predupređenja. U svakom slučaju,pristup zasnovan na načelu prevencije polazi od razumne pretpostavke da se„najbolja politika životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnostina njihovom izvoru, pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica” 28 .Bolje sprečiti nego lečiti. EU je razvila različite pravne instrumente preventivne prirode,kao što su procedure procene uticaja na životnu sredinu razvojnih projekatapre njihove realizacije, sistem dozvola uslovljenih preduzimanjem mera sprečavanjaemisija zagađenja ili njihovog ograničenja putem primene standarda najbolje dostupnihtehnika (eng. best available techniques – BAT), ekoloških standarda za ambalažui proizvode i sl., o čemu će biti više reči kasnije. Načelo otklanjanja štete na životnojsredini na njenom izvoru blisko je povezano sa načelom prevencije a, konkretnije,sa politikom upravljanja otpadom, koja se odnosi na ograničavanje njegovog (prekograničnog)kretanja i rešavanje problema otpada blizu mesta njegovog nastanka.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaNačelo „zagađivač plaća” polazi od načela pravičnosti, tj. razumne pretpostavkeda troškove mera predostrožnosti, prevencije, i otklanjanja posledica štete naneteživotnoj sredini treba da snosi, pre svega, lice koje je svojom delatnošću te rizike28 The EC’s first Environmental Action Programme, citat naveden prema Nicolas de Sadeleer, Environmental Principles –from Political Slogans to Legal Rights, str. 68.

33proizvelo. Ovo načelo se odnosi na pitanje odgovornosti i na pitanje (pravične)distribucije troškova politike zaštite životne sredine unutar društva. U pogledu odgovornosti,ovo načelo sadrži u sebi, kako dozu naknadnog delovanja (kurativniaspekt), tako i elemente preventivnog pristupa (preventivni aspekt). Na primer,Direktiva o odgovornosti za remedijaciju štete na životnoj sredini (Environmental LiabilityDirective 2004/35/EZ) definiše objektivnu odgovornost operatera za štetu naodređenim delovima životne sredine, koja potiče iz određenih aktivnosti kojima onupravlja ili koje kontroliše, da finansira remedijaciju oštećenog prirodnog resursa injegovih funkcija. Ona je reaktivna/kurativna jer se bavi posledicama štete (remedijacija),ali i preventivna jer visoki troškovi remedijacije mogu da usmere ponašanjeoperatera na preduzimanje preventivnih mera i uvođenje bezbednijih tehnika itehnologija. U smislu pravične distribucije troškova politike zaštite životne sredine,ovaj aspekt načela odnosi se na troškove sprovođenja propisa u oblasti zaštite životnesredine koje treba da snosi operater komercijalnih poslova koji dovode donegativnih efekata na životnu sredinu. Troškovi administrativnih postupaka, monitoringa,nadzora, zamene tehnologija i tehnika proizvodnje, ekološki odgovornogupravljanja itd. treba da budu deo troškova poslovanja i proizvodnje, a ne trošakdruštva. Takođe, ovo načelo se primenjuje i u poreskoj politici, gde se vrši pozitivnadiskriminacija ekološki neutralnih ili povoljnijih procesa proizvodnje i proizvoda uodnosu na ekološki manje povoljne opcije proizvodnje ili proizvoda. Dakle, pravičnijadistribucija tereta unutar društva i podsticanje ekološki povoljnije prakse. Našzakon, na primer, određuje sadržinu ovog načela na sledeći način:Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostimaprouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ako proizvodi,koristi, ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetnematerije po životnu sredinu.Zagađivač, u skladu sa propisima, snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanjezagađivanja, koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu, troškove uklanjanjaštete nanete životnoj sredini (član 9. tačka 6 Zakona o zaštiti životne sredine).Svakako, naknade moraju biti srazmerne riziku i štetnim efektima određene aktivnosti.One ne smeju postati jedan od faktora koji se ugrađuje u cenu proizvodnje i prevaljujena potrošača, već instrument poreske politike koja ponašanje zagađivača usmeravaka usvajanju boljih opcija i prakse sa stanovišta ciljeva zaštite životne sredine.Polje primene EU propisa u oblasti životne sredineIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaU najširem smislu pravni propisi EU u oblasti životne sredine obuhvataju: procesne standarde: minimalni standardi postupka usvajanja odluka kojima seobezbeđuje zakonito donošenje planskih dokumenata i pojedinačnih akata, odnosnoakata koji mogu imati znatan uticaj na životnu sredinu, i pravo pristupa javnostiinformacijama, postupcima donošenja odluka i sudskom preispitivanju zakonitostiodluka, akata i propusta organa i privatnih lica u oblasti životne sredine;

34 standarde kvaliteta životne sredine (environmental quality standards): zahtevi kojise odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda,vazduh, zemljište) posmatrano prema određenom parametru, koje treba dostići,održati, i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama; zahteve koji se odnose na proizvodne procese: predstavljaju različite zahteve iliuslove vezane, neposredno ili posredno, za vršenje određenih proizvodnih aktivnosti,odnosno način njihovog obavljanja (npr., obaveza upravljanja otpadom nanačin koji najmanje šteti životnoj sredini), performanse u životnoj sredini koje teaktivnosti moraju zadovoljiti i tehnike koje moraju biti primenjene (npr., standardnajboljih dostupnih tehnika u industriji) posmatrano u odnosu na standarde emisijai standarde kvaliteta životne sredine; zahteve koji se odnose na proizvode: putem njih se definišu minimalne ekološkeperformanse koje određeni proizvod i/ili pakovanje treba da ispuni prema kriterijumimakoji se odnose na određena svojstva, osobine, kvalitet, sastav itd., kao prethodniuslov zakonitog stavljanja u promet na zajedničkom tržištu EU.2.2. Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i ulogalokalne samouprave i građana u njemuPreuzimanje obaveze iz članstva, u procesu pristupanja, pretpostavlja usklađivanjapropisa države kandidata sa propisima EU u svim oblastima regulisanja ove integracijepre formalnog pristupanja. Konkretno, usvajanje pravnih tekovina EU (adoptionof the acquis) podrazumeva prenošenje, sprovođenje i primenu zajedničkih pravila,standarda i politika koji čine celinu prava EU pre sticanja statusa punopravnog člana.Cilj procesa usklađivanja srpskih propisa sa propisima EU u oblasti životne sredinejeste postizanje „potpunog usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva u oblastiživotne sredine (i odgovarajućeg administrativnog sistema) tako da se dostignepotpuno (stoprocentno) poštovanje zahteva zakonodavstva EU. I to ne samo napapiru, već, svakako, i u stvarnosti.“ 29Prema tome, nacionalni zakoni, podzakonski akti i procedure moraju pružiti jemstvoza delotvornost celokupnog prava EU, bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovode.Transpozicija podrazumeva usvajanje ili promenu nacionalnih propisa i postupakatako da se obaveze iz relevantnih propisa EU u potpunosti ugrade u nacionalni pravniporedak. Obezbeđenje institucija, infrastrukture i budžetskih sredstava neophodnihza ostvarivanje ciljeva propisa EU preko zakona i podzakonskih akata predstavljasprovođenje (implementation/practical application). Obezbeđenje neophodnog nadzorai propisivanje i izricanje preventivnih kazni, odnosno donošenje odgovarajućihpojedinačnih pravnih akata putem usaglašene procedure kako bi se obezbedilo punoi pravilno poštovanje zakonodavstva EU, nazivamo primenom (enforcement) 30 .Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica29 Commission of the European Communities, Guide to the Approximation of the European Union Environmental Legislation,Brisel, 1997. str. 3. Dostupno na adresi: http://ec.europa.eu/environment/archives/guide/contents.htm.30 Ibid. str. 8–9.

35Usklađivanje može da se sastoji iz negativne obaveze ili pozitivne obaveze usklađivanjadržava članica. U pogledu negativne obaveze, države, odnosno njihovi organi,ne smeju usvajati propise, donositi pojedinačne pravne akte ili preduzimati materijalneakte kojima se krše prava i obaveze koji su definisani odredbama propisaEU. Takođe, države moraju davati primat propisima EU u slučaju sukoba sa važećimnacionalnim propisima i ukidati neusklađene nacionalne pravne propise. Dakle, državese moraju suzdržavati od delovanja kojim se mogu kršiti pomenuti izvori pravaEU. Takođe, one moraju ukloniti iz pravnog poretka propise koji su suprotni pravilimaEU. Te obaveze se odnose kako na centralne organe, tako i na regionalne organei organe lokalne samouprave države članice. Štaviše, država članica se ne možepozivati na to da kršenje propisa EU ne proizlazi iz akata centralnih vlasti, kako biizigrala svoju obavezu iz članstva. Drugim rečima, država članica će kao ugovornastrana odgovarati za (ne)pravilnost akta ili propuštanja regionalnih i lokalnih organapred Sudom pravde EU i snositi posledice (npr., novčana kazna) ukoliko se utvrdida je u pitanju mera (ili propuštanje) kojom se krši odredba propisa EU 31 .Direktive, kao specifičan instrument, nalažu državama članicama da preduzmu konkretnezakonodavne mere kako bi se ostvarili ciljevi koji su u njima definisani. Toznači da se, u načelu, traži aktivno delovanje države članice koja mora usvojiti propisekojima će direktive preneti u nacionalni pravni poredak, i otuda takve obavezemožemo nazvati pozitivnim obavezama. Takođe, države članice ne smeju naknadnousvajati propise kojima bi dovele u pitanje propis kojim je izvršeno transponovanjedirektive, što takođe možemo ubrojati u negativnu obavezu.Politika zaštite životne sredine EU se zasniva na načelu prevencije, koje zahtevada se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gdemogu nastati. 32 Prirodno, uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnimi lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otklonitiuz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. Ipak,dok je prenos propisa EU u oblasti životne sredine, usvajanjem zakona i podzakonskihakata, u potpunosti posao centralne vlasti, sprovođenje i primena nacionalnihpropisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni izmeđurazličitih nivoa vlasti. Kada je u pitanju transponovanje propisa EU, država kaostrana obavezana Ugovorom mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenjei primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnojteritoriji od strane različitih nivoa vlasti. Otuda je centralna vlast prirodnomesto sa kojeg se vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. 33S druge strane, politika EU u ovoj oblasti se sprovodi najčešće direktivama, kojeIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica31 Npr., lokalne vlasti ne sprovode direktivu o upravljanju otpadom ili odobre infrastrukturni projekat kojim se ugrožavaili uništava prirodno stanište zaštićeno direktivom.32 Član 191. stav 2. Ugovora o funkcionisanju EU.33 Izuzetno, prenošenje standarda EU nacionalnim propisom neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se,prema Ugovoru o funkcionisanju EU, primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice bez posredovanjanacionalnog propisa.

36državama ostavljaju određen stepen slobode u pogledu određivanja načina ostvarivanjaciljeva koji su u tim propisima definisani. Stvar je države kojem nivou vlasti ćepoveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevidirektiva ostvarili na terenu.Za decentralizovani pristup sprovođenju direktiva važno je obezbediti regionalne ilokalne administrativne kapacitete, infrastrukturu i predvideti odgovarajuće izvorefinansiranja. Takođe, važno je jačanje regionalnih i lokalnih administrativnih kapacitetaza apsorpciju sredstava iz strukturnih, kohezionih i poljoprivrednih fondovaEU, čime se značajno umanjuje potreba za domaćim finansiranjem.2.3. Domaći propisi u oblasti životne sredine2.3.1.Horizontalnozakonodavstvo(procesnistandardi)Atribut „horizontalno” odnosi se na zakonodavstvo koje posmatra životnu sredinukao predmet zaštite na celovit način, za razliku od propisa koji tretiraju samoodređen medij životne sredine (voda, vazduh, zemljište, biodiverzitet), odnosnoodređene pojave (otpad, buka, klimatske promene…). Otuda, umesto da regulišuposebno određeno pitanje ili oblast, horizontalni su propisi pretežno proceduralneprirode. Oni definišu pravni put ili mehanizam za donošenje ekološki najpovoljnijihodluka, posmatrajući moguće uticaje planiranih razvojnih odluka u odnosu na sveaspekte životne sredine, sa jedne strane, i omogućavajući učešće što više aktera upostupku usvajanja takvih odluka, sa druge strane. Drugim rečima, evropska horizontalnapravila uspostavljaju minimalne procesne standarde odlučivanja u oblastiživotne sredine. Proceduralizacijom odlučivanja ujedno se pruža osnov za učešćejavnosti ustanovljavanjem određenih procesnih prava. Takođe, preko proceduralnihpravila u pokret se stavljaju materijalne odredbe posebnih propisa u oblasti zaštiteživotne sredine, kao i načela integracije održivog razvoja u sektorske politike,predostrožnosti, prevencije i načela „zagađivač plaća“. Naime, donosiocu odlukese daje jedinstven procesni instrument u okviru kojeg može određeni razvojni predlog/zahtev(program, strategiju, projekat), koji je predmet odlučivanja, procenjivatiu odnosu na važeće standarde kvaliteta životne sredine koji su regulisani sektorskimpropisima, kao i u odnosu na načela prava životne sredine.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaMinimalna procesna prava ili standarde odlučivanja evropskog prava svrstavamou tri stuba: 1. pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu;2. pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj naživotnu sredinu i 3. pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.Ova načela ili zahtevi definisani su Arhuskom konvencijom 34 , čija je Srbija članica ikoju implementira nacionalnim propisima. Arhuska konvencija, koja je kao potvrđenimeđunarodni ugovor i deo unutrašnjeg pravnog poretka, kao nosioce obavezedefiniše javne organe, bez obzira na njihovu nadležnost i bez obzira na nivo vlasti(nacionalni, regionalni, lokalni), uključujući tu i tela koja vrše javne administrativne34 Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnuzaštitu u pitanjima životne sredine ( „Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 38/09).

37funkcije i privatne entitete kojima je povereno vršenje određenih funkcija od opšteginteresa. Ujedno, ova tri prava na nivou EU ustanovljena su preko određenihdirektiva, koje ćemo pomenuti u kontekstu domaćih propisa.Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinuPravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu povezanoje sa pitanjem unapređenja javne uprave u pogledu njenih obaveza u sprovođenjuciljeva zaštite životne sredine. Zapravo, to je instrument pomoću kojeg javnostprati i kontroliše efikasnost zakona i njihovog delotvornog sprovođenja. Mogućnostkontrole od strane javnosti može pozitivno da utiče na delovanje uprave, alii na ponašanje zagađivača kao glavnih strana obavezanih propisima. Istovremeno,ovo pravo prethodi pravu javnosti da učestvuje u postupku donošenja odluka kojemogu imati uticaj na životnu sredinu i pravu na pristup sudskoj zaštiti, jer samo dobroobavešten i svestan građanin može na adekvatan način koristiti svoja procesnaprava i uticati na pravac u kojem se donose odluke koje se tiču i njega i budućihgeneracija. Takođe, osnovno je ljudsko pravo svakog pojedinca da bude upoznat sarizicima po zdravlje i život i sa stanjem okoline u kojoj živi.Ovo pravo ima aktivan i reaktivan aspekt. Aktivan aspekt se odnosi na obezbeđenjepristupa informacijama o životnoj sredini od strane organa državne vlasti, njihovimprikupljanjem, ažuriranjem i javnim objavljivanjem, odnosno širenjem informacijabez zahteva. Reaktivan aspekt ovog prava odnosi se na pristup informacijama kojese odnose na životnu sredinu na zahtev bilo kojeg lica upućen organu vlasti, bezobzira na nivo vlasti i delokrug rada tog lica.Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini (u daljemtekstu: „informacije“) usvojena je da bi se ispunili zahtevi Arhuske konvencije, kojase zasniva na aktivnom i reaktivnom pristupu koji se uzajamno dopunjuju. Ona garantujepravo javnosti da pristupi informacijama koje imaju organi državne vlasti iinformacijama koje u ime i za račun organa državne vlasti drže druga lica. Svako liceima pravo da, bez potrebe isticanja razloga, pristupi informacijama o životnoj sredini(član 3). Takođe, direktiva predviđa obavezu organa državne vlasti, uključujućii regionalni i lokalni nivo, da saopštavaju informacije koje poseduju putem kompjutersketelekomunikaciоnе i/ili elektronskе tehnologijе (član 7).Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaPravo javnosti na pristup informacijama koje se tiču životne sredine regulisanо јеZakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04 i 36/09) i Zakonomo slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPI). Zakon o zaštitiživotne sredine (ZZŽS) reguliše aktivan aspekt ovog prava, odnosno obaveze.Tako je Vlada obavezna da jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj ostanju životne sredine u Republici. Nadležni organ Autonomne Pokrajine, odnosnojedinice lokalne samouprave, u obavezi је da jedanput u dve godine podnese skupštiniAutonomne Pokrajine, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštajo stanju životne sredine na svojoj teritoriji. Ovi izveštaji se objavljuju u službenimglasilima Republike, Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 76.).

40njihovom izvoru, pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”. Takođe,ovom direktivom se uklanjaju dispariteti između država članica u pogledu minimalnihstandarda odlučivanja kada se odobravaju određene privredne investicije (sprečavanjeekonomskog prelivanja) koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu.Direktivom 2001/42/EC o strateškoj proceni uticaja dopunjava se EIA direktiva takošto se proceduri procene uticaja i konsultacija javnosti i zainteresovanih organa iorganizacija podvrgavaju i određeni planovi i programi koji se pripremaju u različitimsektorima privrede i razvoja (saobraćaj, transport, poljoprivreda, urbanizam…)i koji predstavljaju okvir za odobravanje projekata koji su predmet EIA direktive.Direktiva 2003/35/EC je prenela standarde Arhuske konvencije u pogledu učešćazainteresovane javnosti u gore pomenutim postupcima.Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04 i36/09) i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnikRS”, broj 135/04 i 88/10) prenose u naš pravni poredak pomenute standarde odlučivanja,uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeniglasnik RS”, broj 135/04), kada govorimo o učešću zainteresovane javnosti upostupku izdavanja integrisane dozvole za industrijska postrojenja (o čemu će bitidetaljnije reči u delu o sprečavanju i kontroli industrijskog zagađenja).Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaPostupak procene uticaja sprovodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranjaza projekte za koje odobrenje za gradnju izdaje republički organ. Organ AutonomnePokrajine nadležan za poslove životne sredine sprovodi postupak proceneza projekte na teritoriji AP. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslovezaštite životne sredine sprovodi postupak procene uticaja za projekte za koje odobrenjeza izvođenje izdaje organ lokalne samouprave. Predmet procene uticaja suprojekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu koji su podeljeni u dvekategorije: 1) projekti za koje je procena uticaja obavezna i 2) projekti za koje semože zahtevati procena uticaja. U drugom slučaju, nadležni organ primenjuje kriterijumeiz Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je potrebna procena uticajai Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja („Službeni glasnik RS“,broj 84/05); međutim, prethodno pitanje da li projekat „može imati značajan uticaj”na životnu sredinu predstavlja granicu diskrecije. Projekti iz prve kategorije se obaveznopodvrgavaju postupku procene uticaja, tj. za njih važi neoboriva pravna pretpostavkada „mogu imati značajan uticaj” na životnu sredinu. Nosilac projekta kojimože imati značajan uticaj na životnu sredinu ne može pristupiti izvođenju projektabez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studijuo proceni uticaja (član 5). U skladu sa načelom „zagađivač plaća” studija proceneuticaja je trošak nosioca projekta. Zainteresovana javnost ima pravo da budekonsultovana u svim fazama odlučivanja u postupku procene uticaja: 1) odlučivanjeo potrebi procene uticaja za projekte druge kategorije; 2) određivanje obima i sadržajastudije o proceni uticaja; i 3) odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju oproceni uticaja. Zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ilije verovatno da će uticati, uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom

41životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa. Tu treba uočiti nijansuu odnosu na prvi stub jer pristup informacijama ima svako lice, dok pravo da budekonsultovana ima samo zainteresovana javnost. No, ovaj pojam treba tumačiti široko,nikako restriktivno, u duhu ciljeva Arhuske konvencije, koju Zakon o proceniuticaja zapravo sprovodi. Ideja ovog koncepta je da nadležni organ stekne što višeinformacija u vezi sa projektom od različitih zainteresovanih činilaca, polazeći odnosioca projekta, zainteresovanih organa i organizacija, do šire zajednice koje seprojekat tiče, kako bi se razmotrile sve moguće alternative i donela „odluka zasnovanana informacijama”.Takođe, svrha postupka procene uticaja se ne iscrpljuje u formalnom poštovanjupredviđenih koraka. Važno je da donosilac odluke iskoristi priliku da sagleda sveaspekte predloženog razvojnog poduhvata u pogledu njegovog uticaja na životnusredinu kao celinu, opterećenja prirodnih resursa, štetne emisije, generisanja otpada,energetske efikasnosti, klimatskih efekata itd. u kratkoročnoj, srednjoročnoji dugoročnoj perspektivi (integrisan pristup). Drugim rečima, da sagleda njegovekoristi u odnosu na negativna dejstva, njegovu održivost sa aspekta sadašnjih ibudućih generacija. Svakako, prag diskrecije koji ne sme da se prelazi jesu važećistandardi kvaliteta životne sredine, ekološki standardi vršenja određenih aktivnostii ekološki standardi za proizvode i vršenje usluga.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaZakon o strateškoj proceni definiše obaveze nadležnih organa Republike, pokrajinei lokalne samouprave da utvrde i procene potencijalne znatne uticaje na životnusredinu predloženih planova i programa, uključujući i one prekogranične prirode.Cilj je da se identifikuju sve moguće mere izbegavanja ili ublažavanja mogućih znatnihuticaja pre nego što se program odobri. Organ nadležan za pripremu strategije,plana, programa ili osnove ne može uputiti strategiju, plan, program ili osnovu udalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni organanadležnog za zaštitu životne sredine (član 22. stav 3). Predmet strateške procenesu strategije, planovi, programi i osnove u oblasti prostornog i urbanističkogplaniranja, korišćenja zemljišta, poljoprivrede, energetike, industrije, saobraćaja,telekomunikacija, turizma itd. „kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućihrazvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnusredinu” (član 5. stav 1). Konsultovanje zainteresovane javnosti obezbeđujese tek u fazi postupka odlučivanja, dok je učešće zainteresovanih organa i organizacijaobezbeđeno i u pripremnoj fazi, u kojoj se utvrđuje potreba za sprovođenjemstrateške procene, i u fazi izrade izveštaja o strateškoj proceni. Svrha i uloga ovogzakona odgovaraju ciljevima definisanim Zakonom o proceni uticaja, jedino što seovde postupak procene odvija u višoj fazi planiranja. Ovde treba napomenuti dase sektorske strategije, programi, planovi i osnove moraju, u skladu sa načelomintegracije, usaglašavati sa ciljevima sistema zaštite životne sredine, Strategijomodrživog razvoja Republike Srbije, Nacionalnim programom zaštite životne sredinei Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa, Strategijomo upravljanju otpadom i drugim republičkim, pokrajinskim i lokalnim planovima iprogramima zaštite životne sredine (vazduh, voda, zemljište, otpad itd.).

42Pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredineOvo pravo ima svoja tri aspekta. Prva dva aspekta se odnose na pravo pojedinca dapreispituje odluku organa vlasti u pogledu njegovog zahteva za pristup informaciji usudskom postupku (član 9. stav 1. Arhuske konvencije), odnosno na pravo zainteresovanejavnosti da preispituje odluku donetu u postupku u kojem je imala pravo dabude konsultovana (član 9. stav 2. Arhuske konvencije). Treći aspekt se odnosi na pravozainteresovane javnosti da direktno preispituje zakonitost ponašanja, akata i propuštanjaprivatnih lica i organa javne vlasti u odnosu na zakone kojima se štiti životnasredina (član 9. stav 3. Arhuske konvencije). Drugi i treći aspekt se često mešaju, ali sezapravo radi o dva različita segmenta 3. stuba Arhuske konvencije. Treći aspekt se zapravoodnosi na pitanje sudske kontrole tekućeg ponašanja lica obavezanih zakonomu odnosu na propisane standarde zaštite životne sredine od strane javnosti, dok sedrugi aspekt iscrpljuje u kontroli jedne proceduralne odluke (pojedinačnog upravnogakta) koja se odnosi na projekat koji još nije ni u fazi realizacije.Olakšanim pristupom građana sudskoj kontroli akata organa vlasti i ponašanja privatnihaktera pospešuje se sprovođenje zakona kojima se štiti životna sredina i podstičedobra administrativna praksa i odgovorno ponašanje kompanija i preduzeća.Prema Arhuskoj konvenciji, za NVO koje su osnovane radi zaštite životne sredine iispunjavaju uslove definisane nacionalnim pravom, ukoliko takvi postoje, postojanjeinteresa neophodnog da bi NVO imala pristup administrativnoj ili sudskoj kontroliproceduralne i materijalne zakonitosti akta, ponašanja ili propuštanja se pretpostavlja,ali samo u vezi sa postupcima u kojima se odlučivalo o dodeli dozvole za aktivnostikoje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu (2. aspekt). Za neposredan pristupadministrativnoj i sudskoj kontroli akata i propuštanja privatnih lica i organa vlasti,takva pretpostavka ne postoji, ali ni prepreka da se ona propiše (3. aspekt).Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaZZŽS propisuje da zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravuživotnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odlukepred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom (član 81a). Svakako,zainteresovana javnost ima pravo da preispituje odluke donete u postupkuprocene uticaja i postupku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontroluzagađenja. Za NVO koje se bave zaštitom životne sredine postojanje prava sepretpostavlja, tj. nije potrebno dokazivati postojanje posebnog interesa da bi sezasnovao status stranke. Međutim, manje je izvesno da li zainteresovana javnostmože neposredno pokretati postupak sudske kontrole bilo kojeg pravnog ili materijalnogakta, odnosno propuštanja organa državne uprave, AP ili jedinice lokalnesamouprave. Naročito što se ponašanje ili propuštanje najčešće ne manifestujekroz odluku već kroz propuštanje. Takođe, nije jasno da li zainteresovana javnostmože pokretati upravni postupak ili sudski postupak protiv ponašanja ili propuštanjaprivatnih lica kojim se krše propisi u oblasti zaštite životne sredine. Nama se činida, prema važećem stanju prava, zainteresovana javnost, može neposredno preispitivatiakte i propuštanje privatnih lica i organa vlasti u skladu sa opštim režimima

43Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnom sporu, što podrazumevadokazivanje postojanja interesa kako bi se dobio status stranke u upravnom postupku,odnosno upravnom sporu. U duhu Arhuske konvencije, u pitanjima zaštiteživotne sredine postojanje interesa bi trebalo tumačiti što ekstenzivnije.Što se tiče prva dva aspekta naši ZSPI i ZZŽS predviđaju administrativnu i sudskukontrolu odluke o pravu na pristup informacijama od strane podnosioca zahteva iadministrativnu i/ili sudsku kontrolu upravnih akata donetih u sve tri faze postupkaprocene uticaja, kao i sudsku kontrolu akta o dodeli integrisane dozvole, od stranezainteresovane javnosti.2.3.2.Standardikvaliteta životnesredine (vazduh,voda, zemljište,priroda)Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaStandardi kvaliteta životne sredine se odnose na normativno definisanje poželjnogstatusa životne sredine ili njenog određenog dela, u odnosu na koji se pratiefikasnost regulatornih mera, reguliše ponašanje potencijalnih zagađivača, definišustandardi koje moraju ispuniti izvori zagađenja (standardi emisija) itd. Njih jošnazivamo „standardi mete” ili „ambijentalni standardi”. Dakle, standard kvalitetaživotne sredine je kriterijum prema kojem se ravnaju pojedinačne odluke, regulišuponašanja, definišu standardi vršenja zagađujućih aktivnosti ili se prema njemu koriguju.Tako Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja propisuje da ćese integrisana dozvola za rad postrojenja definisati na bazi standarda najbolje dostupnetehnike uz definisanje dodatnih mera, ukoliko se tim tehnikama ne može zadovoljitistandard kvaliteta životne sredine koji je na snazi (v. član 16. stav 3.). Standardkvaliteta životne sredine, pak, ovaj zakon definiše kao „skup uslova i zahtevakoji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinimelementima životne sredine, u skladu sa posebnim propisima”. Mi smo rekli da sustandardi kvaliteta životne sredine (environmental quality standards) zahtevi kojise odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda,vazduh, zemljište, priroda) posmatrano prema određenom parametru, koje trebadostići, održati, i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. Poželjno stanje seodređuje prema ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i zdravlja. Da bi setaj nivo dostigao ili održao ili unapredio prvo je potrebno preduzeti mere utvrđivanjastanja kvaliteta životne sredine (putem fizičkih, hemijskih, bioloških, estetskih idrugih indikatora) i na toj osnovi planirati i preduzimati mere dostizanja/odbrane/unapređenja normiranog standarda, odnosno regulisati ponašanje zagađivača i građana.Propisi koji regulišu standarde kvaliteta dopunjuju se sa zahtevima graničnihvrednosti emisija koji se definišu u odnosu na stacionarne izvore zagađenja i drugepojedinačne izvore, kao što su vozila i drugi emiteri. Sistem, kriterijume i politiku izdavanjadozvola za stacionarne izvore zagađenja i proizvodne standarde, potrebnoje usmeriti ka dostizanju/odbrani/unapređenju standarda kvaliteta životne sredine.Ukoliko se tim merama to ne može postići, preduzimaju se dodatne mere i posebnirežimi na određenom prostoru i u određenom vremenu.Srbija je tokom 2009. godine usvojila set posebnih zakona kojim je preuzela, ili uspostavilapravni osnov za preuzimanje standarda kvaliteta životne sredine iz direktivaEU. Na taj način usvojene su materijalno-pravne norme kompatibilne sa evropskim,

44čiji ciljevi, standardi i zahtevi mogu da se primenjuju neposredno ili sprovode putempropisanih procedura donošenja odluka u vezi sa planovima, programima i projektimakoji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu i putem procedura izdavanjaintegrisanih dozvola, koje su obezbedile modus operandi usaglašen sa evropskim.Takvi zakoni regulišu standarde kvaliteta pojedinih medija (vazduh i voda) i zaštićenihprirodnih dobara i divljih vrsta (priroda).Upravljanje kvalitetom vazduhaUpravljanje kvalitetom vazduha, odnosno mere, način organizovanja i kontrolasprovođenja zaštite kvaliteta vazduha, uređeni su Zakonom o zaštiti vazduha(„Službeni glasnik RS“ broj 36/2009). Osnovni cilj zakona je sprečavanje ili smanjenještetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životne sredine putem mera zaštite i unapređenjakvaliteta vazduha.Upravljanje kvalitetom vazduha se zasniva na sledećim pristupima.• Standardi kvaliteta vazduha, odnosno „granične vrednosti“ definišu se prema naučnouočenim ili procenjenim dejstvima na zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu, a ne natome koliko je tehnološki ili ekonomski izvodljivo njihovo dostizanje (eng. effectsbased approach). Zakon otuda definiše graničnu vrednost kao „najviši dozvoljeninivo zagađujuće materije u vazduhu, utvrđen na osnovu naučnih saznanja, kako bise izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinui koja se ne sme preći kada se jednom dostigne“(član 3. tačka 6).• Zbog teškoće u dostizanju graničnih vrednosti u kratkom vremenskom roku uvodese koncepti „granica tolerancije“ 37 (eng. margins of tolerance) i „dugoročni ciljevi“,odnosno vremenski rokovi za postizanje propisanih graničnih vrednosti, ako primenomodgovarajućih mera graničnu vrednost nije moguće dostići u zadatom roku(praktičnost).• Integrisan pristup. Mere preduzete za smanjenje zagađenja vazduha na jednomizvoru ili u određenom području ne smeju dovesti do povećanja zagađenja u drugompodručju ili do zagađenja drugih medija životne sredine.• Komunikacija i informisanje. Država, pokrajina i lokalna samouprava su u obavezida obaveštavaju javnost o problemima kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji. Ovajpristup je dopunjen horizontalnim propisima o kojima smo prethodno govorili.Zakon daje osnov za definisanje zahteva kvaliteta vazduha 38 , način ocenjivanja i sistempraćenja (monitoring) i izveštavanja o stanju kvaliteta vazduha. Zahteve kvalitetavazduha i obaveze praćenja Vlada je precizirala Uredbom o uslovima za monitoringi zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“, broj 11/2010), kojomIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica37 Granica tolerancije jeste procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima (član 3. tačka 5).38 „Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, donje igornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha, kritičnih nivoa, granica tolerancije i tolerantnih vrednosti, ciljnih vrednostii (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu, koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracijao kojima se izveštava javnost“ (član 18. stav 2. Zakona o zaštiti vazduha).

45je propisala i rokove za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti u slučajevima kadasu one prekoračene, i obavezu izveštavanja. Pokrajina, odnosno jedinice lokalne samoupravesu dužne da donesu Plan kvaliteta vazduha sa ciljem dostizanja graničnihi/ili ciljnih vrednosti zagađenja kada su ugroženi kapaciteti životne sredine ili postojistalno zagađenje vazduha na određenom prostoru, odnosno kada zagađenje vazduhaprevazilazi efekte mera koje se preduzimaju. Plan se donosi na osnovu ocenestanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvorezagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja. Kratkoročnim akcionim planovimamogu se preduzeti delotvorne mere za kontrolu aktivnosti koje doprinose nastankuopasnosti po zdravlje ljudi i, po potrebi, privremeno zaustaviti navedene aktivnosti.Mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila, radovimana izgradnji, radom industrijskih postrojenja, upotrebom proizvoda koji sadrže zagađujućematerije i grejanjem domaćinstava, kao i specifične aktivnosti namenjenezaštiti osetljivih grupa stanovništva, naročito dece. Zakon polazi od logične pretpostavkeda se na osnovu stanja kvaliteta vazduha, utvrđenog u skladu sa metodomutvrđenom zakonom, definišu planovi za dostizanje propisanog standarda kvaliteta.Zakon, takođe, predviđa donošenje sveobuhvatne Strategije zaštite vazduha,kao instrumenta nacionalne politike na osnovu koga se donose planovi kvalitetavazduha, kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućihmaterija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom.Direktiva o čistijem vazduhu za Evropu (2008/50/EC) – Cleaner Air for Europe (CAFÉ) DirectiveOva direktiva uspostavlja harmonizovane zdravstvene standarde za zagađujuće materije u vazduhu kojiizazivaju najveću zabrinutost. Ona zahteva od vlada da definišu zone kvaliteta vazduha koje pokrivajucelu državu. Granice zona se određuju prema gustini naseljenosti i kriterijumima izloženosti. Gde standardinisu zadovoljeni, moraju se definisati planovi za upravljanje kvalitetom vazduha, od strane organaonog nivoa vlasti koji je nadležan za određenu zonu, čiji cilj je dostizanje standarda kvaliteta na teritorijizone u što kraćem roku. Ovi planovi se odnose na rešavanje najgorih lokalnih izvora zagađenja, štonajčešće uključuje transport, domaće grejanje i lokalnu industriju. Direktiva, takođe, uključuje mehanizmeinformisanja o kvalitetu vazduha koji građani udišu, uključujući i situacije kada lokalno zagađenje vazduhadostiže nivoe koji potencijalno ugrožavaju zdravlje, kada je potrebno preduzimanje posebnih mera.Smanjenje zagađenje sumpornim oksidima (SOx) u EUSprovođenjem EU propisa o ograničenju zagađenja iz velikih postrojenja sa sagorevanjem i primenomstandarda o niskom nivou sadržaja sumpora u gorivu za transport, ukupne emisije sumpornih oksida(SOx) su smanjene za 78 % u odnosu na nivo iz 1990. godine u EU-27.Izvor: http://ec.europa.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web.pdf (preuzeto 3. aprila 2011).Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaMere sprečavanja i smanjenja zagađenja vazduha i poboljšanja kvaliteta propisujeVlada i one obuhvataju određivanje granične vrednosti emisija zagađujućih materijaiz stacionarnih izvora 39 i emisija iz postrojenja za sagorevanje i pokretnih izvora39 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh („Službeni glasnik RS“ broj 71/2010).

46zagađivanja, kao i usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama 40 koje seutvrđuju za pojedine zagađujuće materije. Stacionirani izvor zagađivanja može dobitidozvolu za rad samo ukoliko su emisije zagađujućih materija ispod propisanihgraničnih vrednosti emisija, odnosno ako se njegovim radom neće pogoršati kvalitetvazduha (član 56. stav 6(2). Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja(„Službeni glasnik RS”, broj 135/04), kao poseban zakon, propisuje dodatneuslove za određena postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, u odnosu nakoje se određuje nivo graničnih vrednosti emisija prema standardu najbolje dostupnetehnike, uz obavezu preduzimanja dodatnih mera ukoliko je to neophodno zapoštovanje standarda kvaliteta životne sredine, odnosno, u ovom slučaju, zahtevakvaliteta vazduha (integrisan pristup). Takođe, zakon predviđa propisivanje tehničkihzahteva i dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenimproizvodima (obavezni proizvodni standardi za pokretne izvore zagađenja, fosilnagoriva, boje i lakove).Upravljanje kvalitetom vodeSlično kao Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“, broj30/10) daje osnov za propisivanje standarda kvaliteta vode na teritoriji Srbije; načinocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i informisanje javnosti o stanju kvaliteta(za sve površinske i podzemne) vode; i regulisanje određenih zagađujućih procesa.Zakon predviđa dva pristupa upravljanja kvalitetom: upravljanje kvalitetom na baziciljeva (eng. water quality objective approach – WQOa) i utvrđivanje graničnih vrednostiemisija za određene zagađujuće materije (eng. emission limit value approach– ELV). Prvim pristupom se određuju minimalni zahtevi kvaliteta vode u životnoj sredinikako bi se ograničilo kumulativno dejstvo emisija iz tačkastih i difuznih izvorazagađenja. Oni se fokusiraju na određen nivo kvaliteta vode koji nije štetan po životnusredinu i ljudsko zdravlje. Drugi pristup je usmeren na određivanje maksimalnihdozvoljenih količina zagađujućih materija koji se ispuštaju iz pojedinačnog izvora uvodenu životnu sredinu. On je usmeren na krajnji rezultat određenih tehnološkihprocesa (tretman otpadnih voda, industrijske otpadne vode, dejstva poljoprivrednihaktivnosti), odnosno na količine zagađujućih materija koje mogu biti ispušteneu vodu. Drugi pristup se zasniva na regulisanju izvora zagađenja preko graničnihvrednosti emisija, dok se prvi pristup orijentiše na status recepijenta zagađenjautvrđivanjem određenih ciljeva kvaliteta koje treba dostići u izvesnom vremenu ilisačuvati i unaprediti ukoliko je status vode već u skladu sa ciljevima kvaliteta. Obapristupa imaju mane. Pristup koji se bazira na standardima kvaliteta može potcenitiuticaj konkretne supstance na ekosistem, uzimajući u obzir ograničenja naučnogsaznanja u pogledu odnosa količine i reakcije i mehanizama njihovog prenošenjaIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica40 Maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u RepubliciSrbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 3. tačka18). Maksimalne nacionalne emisije utvrđuju se za acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona,i to za: sumpor-dioksid (SO 2), azotne okside (NOx), isparljiva organska jedinjenja i amonijak (NH 3), u cilju unapređenja izaštite životne sredine i zdravlja ljudi od štetnog dejstva acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona, a radi postizanjadugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i zaštitu stanovništva (član 47.).

49neophodno da politika cene vode kao resursa bude praćena transparentnošću planiranjai praćenja tokova ulaganja građana. Bez obzira na to što postoji percepcijada su ovi troškovi povezani sa usklađivanjem srpskog zakonodavstva sa zahtevimapropisa EU, u situaciji kada postoji samo 19 opština u Srbiji koje imaju postrojenjaza tretman otpadnih voda (ne ulazeći u njihovo stanje), nije neophodno ove mereposebno legitimisati potrebama pristupanja EU, već pre svega ciljevima unapređenjazaštite zdravlja stanovništva i prirodnih vrednosti, turističkih potencijala Srbije iukupnog standarda kvaliteta života.Direktive EU o vodi za piće i o tretmanu komunalnih voda i fondovi EUČisti i zdravi gradovi garantuju svojim građanima pristup čistoj i bezbednoj vodi za piće i druge dnevnepotrebe. EU prepoznaje važnost vode za piće u Direktivi o vodi za piće (98/8/EZ), čiji je cilj da vodakojom se građani snabdevaju iz sistema za snabdevanje bude bezbedna za piće. Gradovi moraju vršitiredovan nadzor kvaliteta vode koja se isporučuje na mestu snabdevanja (na slavini) i redovno obaveštavatipotrošače o njenom kvalitetu.Čisto gradsko okruženje je među ciljevima Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/EEC). Direktiva zahteva da sva naselja sa 2000 ili više stanovnika poseduju sisteme za sakupljanje otpadnihvoda i da vrše tretman otpadnih voda u skladu sa minimalnim zahtevima pre njihovog ispuštanjau životnu sredinu. Iako je ovo najskuplji ekološki zahtev EU za sprovođenje, smanjenje zagađenja kojeje on doneo je znatno. Ovaj propis je doprineo očišćenju reka, jezera i morskih obala. Primera radi, danasse u samom jezgru Londona mogu uočiti ribolovci, što je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo.Imajući u vidu da se otpadne komunalne vode direktno ispuštaju u Savu i Dunav i druge reke iz našihnajvećih gradova, bez prethodnog tretmana, jasno je da će sprovođenje ove direktive u Srbiji biti najskuplje,ali i da će znatno smanjiti zdravstvene rizike, poboljšati kvalitet životne sredine i vratiti budućegeneracije na reku.Zaštite vodnih resursa, ekosistema, vode za piće i kupanje su jedni od ključnih prioriteta finansiranihiz programa EU. U periodu 2000–2006. godine projekti podržani iz fondova za kohezionu politiku EUpovezali su 14 miliona Evropljana sa modernim sistemima za snabdevanje vodom za piće i 20 milionagrađana sa sistemima za tretman otpadnih voda.Izvor: http://ec.europa.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web.pdf (preuzeto 3. aprila 2011).Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaUpravljanje kvalitetom zemljištaPravo EU ne definiše standarde kvaliteta zemljišta. S druge strane, postoje evropskiinstrumenti koji zahtevaju zaštitu zemljišta kroz horizontalne instrumente (postupakstrateške procene uticaja, postupak procene uticaja i postupak izdavanjaintegrisane dozvole) bez definisanja posebnih zahteva kvaliteta, što je, za sada,prepušteno nacionalnim propisima. Takođe, evropsko pravo definiše obavezu remedijacijezemljišta u slučaju štete koja nastane na njemu kao posledica određenih(industrijskih) aktivnosti ukoliko je kontaminacija takva da može dovesti do značajnogrizika ugrožavanja zdravlja ljudi. 46 U tom pogledu, domaći horizontalni propisi,46 V. Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EC).

50uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, predstavljajuinstrumente prevencije nastanka značajne kontaminacije zemljišta. Na osnovu Zakonao zaštiti životne sredine usvojena je Uredba o sistematskom praćenju kvalitetazemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji zaizradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS“, broj 88/2010). Ona utvrđujeindikatore za ocenu rizika degradacije, na osnovu kojih se utvrđuje stepen ugroženostizemljišta, na temelju kojeg se definišu programi remedijacije. Remedijacija jedefinisana kao mera zaustavljanja zagađenja i dalje degradacije zemljišta do nivoakoji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije, uključujući uređenje prostora, revitalizacijui rekultivaciju. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“, troškovi remedijacije,padaju na lice koje je degradaciju izazvalo, uključujući i troškove procene štetekada je to lice poznato (v. čl. 63, 66, 104. i 105. Zakona o zaštiti životne sredine).Takođe, integrisanje ciljeva zaštite zemljišta ostvaruje se preko posebnih propisa,kao što su Zakon o planiranju i izgradnji (prostorno planiranje i urbanistički planovi),Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, a posredno ipreko Zakona o vodama, koji reguliše kontaminaciju podzemnih voda i vodotokovaputem zagađenja zemljišta (koncentracije nitrata koji potiču od upotrebe đubriva upoljoprivrednoj proizvodnji).Zaštita prirodeZaštita prirode podrazumeva definisanje posebnih standarda kvaliteta životne sredinekoji su usmereni na dostizanje, očuvanje ili unapređenje stanja prirodnih staništai divljih vrsta. Dok su prethodna dva segmenta orijentisana na očuvanje kvalitetaodređenih medija sa stanovišta, prvenstveno, potrebe da se zaštiti zdravlja ljudi,pa zatim i prirodne vrednosti, mere zaštite prirode su usmerene na zaštitu biološke,geološke i predeone raznovrsnosti kao delova životne sredine. Zakon o zaštitiprirode („Službeni glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10) prenosi u domaći pravni poredakciljeve Direktive 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore i Direktive79/409/EEZ o očuvanju divljih ptica, preuzimajući osnovne koncepte upravljanjaodređenim tipovima prirodnih staništa i očuvanjem divljih biljnih i životinjskih vrsta iciljeve očuvanja njihovog „povoljnog stanja“ (eng. favourable status) kao standardakvaliteta. 47 Zakon u skladu sa načelom prevencije predviđa posebnu fazu postupkakada je reč o postupcima odobravanja planova, osnova, programa, projekata, radovai aktivnosti koji, sami ili u sticaju sa drugim, mogu imati značajan uticaj na ciljeveočuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. 48 Naime, Ministarstvo životneIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica47 Povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoročnog opstanka kao životno sposobni deoprirodnog ekološkog sistema i kada se ekološko područje rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoćada će se u predvidljivoj budućnosti smanjiti (član 4(51)). Povoljno stanje tipa prirodnog staništa je stanje tipa prirodnogstaništa u kojem je njegovo područje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu, kada su specifična struktura i funkcijeneophodne za dugoročno očuvanje prisutni ili će biti prisutni u predvidljivoj budućnosti i kada je status zaštite njihovihtipičnih vrsta povoljan. Prirodno stanište je ugroženo ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak (član 4(52)).48 Ekološki značajna područja su delovi ekološke mreže značajni za očuvanje vrsta, određenih tipova staništa i staništaodređenih vrsta od značaja za Republiku Srbiju, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenimmeđunarodnim ugovorima (član 4(18)).

51sredine, organ nadležan za poslove zaštite životne sredine Autonomne Pokrajine,odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samoupravesprovodi postupak ocene prihvatljivosti 49 . U slučaju kada se na osnovu oceneprihvatljivosti utvrdi da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnostimogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja,nadležni organ će odbiti davanje saglasnosti. Ciljevi očuvanja i celovitosti seutvrđuju u odnosu na standard povoljnog stanja tipa prirodnog staništa, odnosnovrsta. U skladu sa načelom predostrožnosti, teret dokazivanja u pogledu postojanjarizika značajnog uticaja je na predlagaču, odnosno investitoru (v. član 10(4)). Izuzetno,planovi, projekti ili aktivnosti mogu biti odobrene ukoliko postoji preovlađujućijavni interes (npr., zaštita zdravlja, javna sigurnost), ali samo ukoliko se prethodnoutvrdi da ne postoji drugo alternativno rešenje i uz uslov da nosilac plana ili investitorsprovede kompenzacijske mere o svom trošku. One se mogu sastojati od uspostavljanjanovog lokaliteta koji ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet iliuspostavljanja drugog lokaliteta značajnog za očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti,odnosno za zaštitu prirodnog dobra. Ekološki značajna područja će bitipredložena za listu ekoloških značajnih područja Natura 2000 50 , koju usvaja Evropskakomisija i koja će predstavljati zajedničko evropsko nasleđe (eng. Communityheritage). Faktički, na takvom području, koje predstavlja zajedničko dobro kojimupravlja država članica u ime EU, biće vrlo teško sprovoditi razvojne infrastrukturneprojekte, a svako kršenje direktiva može dovesti do velikih troškova povraćajaprirodnih vrednosti i funkcija u prethodno stanje.Proširenje luke u RoterdamuU slučaju razvojnih projekata koji mogu imati značajan negativan uticaj na Natura 2000 staništa, proceduradefinisana propisima EU obezbeđuju da svaki gubitak prirodnih staništa bude minimalan i nadoknađen.Na primer, predlog za proširenje luke za 20 % u Roterdamu uključuje i finansiranje planovakoje sadrže značajne pakete mera kojima će se sprečiti gubitak prirodnog staništa sa susednog Natura2000 područja.Da bi se nadoknadila šteta na prirodnom staništu usled zauzimanja prirodnog prostora potrebnog zarealizaciju projekta izgradnje terminala Maasvlatke 2, kompenzacija je obezbeđena kreiranjem novogprirodnog staništa površine 750 hektara u okolini Roterdama. Takođe, preduzete su mere zaštite zemljišta,smanjenja zagađenja koje potiče od osvetljenja u korist migratornih vrsta ptica, a izgrađene su iodređene „prirodne stajališne stene” u zoni luke.Izvor: http://www.rotterdamportinfo.com/editorial/Rotterdam-Port/New-land-for-port-expansion.cfm (preuzeto 3. aprila 2011).Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica49 Ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoća da sprovođenje planova, osnova, programa,projekata, radova i aktivnosti, koji sami ili u kombinaciji sa drugim planovima, osnovama, programima, projektima,radovima i aktivnostima, mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnih područja (član4(43a)).50 Ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 jesu posebna područja za očuvanje staništa i vrsta i područjaposebne zaštite za očuvanje staništa određenih vrsta ptica, u skladu sa propisima Evropske unije o zaštiti staništa izaštiti ptica (član 4. stav 16a).

522.3.3.Integrisanosprečavanjei kontrolazagađenja iupravljanjeotpadom(standardi kojise odnose natehnološkeprocese)Standardi koji se odnose na tehnološke procese imaju za cilj da usaglase ekološkekriterijume odvijanja procesa proizvodnje ili pružanja usluga sa standardima kvalitetaživotne sredine i ciljevima dostizanja visokog nivoa zaštite i unapređenja okoline izdravlja ljudi. Takođe, njihov cilj je internalizacija eksternalija, tj. ekoloških troškovaproizvodnje i pružanja usluga, u konačnu cenu proizvoda.Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenjaEvropska politika sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja zasniva se na integrisanomi individualnom pristupu industrijskim aktivnostima i životnoj sredini.To znači da se postojećim i novim postrojenjima pristupa pojedinačno, posmatranou odnosu na njihov celokupan uticaj na neposredno i dalje okruženje u celini, a neu odnosu na njegove činioce i delove posebno (stanovništvo, voda, vazduh, zemljište,materijalna dobra, priroda i prirodni resursi). Metod kojim se ostvaruje ovajpristup je jedinstvena procedura u okviru koje nadležni organ analizira sve uticajeodređenog postrojenja na životnu sredinu i u odnosu na to definiše tehnološke itehničke zahteve sprečavanja ili minimiziranja zagađenja i druge mere koje je neophodnopreduzeti u odnosu na ciljeve zaštite životne sredine, koji postaju sastavnideo integrisane dozvole za rad postrojenja i osnov za dalje praćenje njegovog rada.U Srbiji se ovaj pristup sprovodi na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju ikontroli zagađenja („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004) 51 . Cilj Zakona o ISKZ jeuspostavljanje jedinstvenog sistema sprečavanja i kontrole zagađenja određenih industrijskihaktivnosti koje imaju značajan uticaj na zdravlje, imovinu i životnu sredinuu celini (energetika, hemijska industrija, proizvodnja đubriva, metalska industrija,rudarstvo, industrija cementa, agroindustrija, farme, postrojenja za upravljanjeotpadom itd.), primenom metode integrisane dozvole.Zakon o ISKZ se zasniva na sledećim pristupima: (1) integrisan pristup i individualanpristup (2) najbolje dostupne tehnike, (3) fleksibilnost i (4) učešće javnosti.1. Integrisan pristup podrazumeva da jedinstvena dozvola mora uzeti u obzir celokupanuticaj (performanse) konkretnog postrojenja (individualan pristup) na okruženja,pokrivajući emisije u vazduh, vodu i zemljište, generisanje otpada (načelohijerarhije upravljanja otpadom), utrošak sirovina, energetsku efikasnost, buku,sprečavanje incidenata i sanaciju prostora nakon zatvaranja postrojenja. Svrha zakonaje obezbeđenje visokog nivoa zaštite životne sredine uzete u celini.2. Uslovi iz dozvole, uključujući i granične vrednosti emisija, moraju biti zasnovani nanajboljim dostupnim tehnikama (BAT).Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica3. Režim ISKZ sadrži elemente fleksibilnosti, dozvoljavajući nadležnom organu da, udefinisanju uslova iz integrisane dozvole, uzme u obzir tehničke karakteristike postrojenja,geografsku poziciju i lokalne uslove životne sredine.51 U daljem tekstu Zakon o ISKZ; ISKZ – Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja.

534. Zakon o ISKZ obezbeđuje pravo učešća zainteresovane javnosti u postupku donošenjaodluka i obaveštavanje javnosti i pristup prijavi i pratećoj dokumentacijiza izdavanje dozvole, nacrtu dozvole, dozvoli, i pristup rezultatima monitoringa uskladu sa drugim propisima, kao i pravo zainteresovane javnosti na pristup sudskojkontroli odluke o izdavanju integrisane dozvole.Da bi mu bila izdata dozvola za rad, industrijsko postrojenje mora ispuniti osnovnezahteve, koji se, pre svega, odnose na primenu svih odgovarajućih mera sprečavanjazagađenja, primenom najboljih dostupnih tehnika (BAT) 52 . Međutim, ukolikonije moguće dostići standarde kvaliteta životne sredine 53 primenom BAT, dozvolakoju izdaje nadležni organ će sadržati dodatne mere kojima se obezbeđuje njihovopoštovanje. Takođe, BAT je fleksibilan standard koji omogućava praćenje razvojatehnologija i tehnika u određenim oblastima, što se posle mora odraziti na revizijuuslova iz dozvole. Kada su u pitanju postojeća postrojenja (puštena u rad prestupanja na snagu Zakona o ISKZ), njihovi operateri moraju obezbediti integrisanudozvolu do kraja 2015. godine.Nadležnost za izdavanje dozvole je podeljena između centralnih, pokrajinskih i lokalnihvlasti, prema kriterijumu nadležnosti za izdavanje dozvole ili odobrenja zaizgradnju i početak rada, izvođenje ili obavljanje aktivnosti. Organ jedinice lokalnesamouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje dozvolu u skladu saovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnjui početak rada, odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti, izdaje drugi nadležniorgan jedinice lokalne samouprave (npr., postrojenja za upravljanje komunalnimotpadom). Nadležni organ mora obezbediti da sva ISKZ postrojenja na njegovompodručju poseduju integrisanu dozvolu, da prati razvoj najboljih dostupnih tehnika,obezbedi praćenje rada i monitoring postrojenja, sprovede reviziju i ažuriranje uslovaiz dozvole i obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva, nacrtu dozvole, izdatimdozvolama i rezultatima monitoringa.Zakon o ISKZ, prema tome, ima osobine propisa koji, s jedne strane, regulišu ekološkestandarde odvijanja industrijskog procesa (BAT), obezbeđuje poštovanje važećihstandarda kvaliteta životne sredine i demokratizaciju postupka donošenja odluka(minimalni standardi procedure). Takođe, on omogućava da se kroz pojedinačan aktnadležnog organa (integrisanu dozvolu) reflektuju svi opšti i specifični ciljevi i načelapolitike zaštite životne sredine (visok nivo zaštite životne sredine, načelo prevencije iintegracije ciljeva održivog razvoja u sektorske politike), kao i zahtevi koje definišu posebnizakoni (standardi kvaliteta vazduha, voda i zemljišta, hijerarhija upravljanja otpadom,energetska efikasnost, sprečavanje industrijskih incidenata, zaštita od buke itd.).Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica52 Najbolje dostupne tehnike (BAT) – najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanjakoje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija, propisanih u ciljusprečavanja ili, ako to nije izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu. Tehnika – način na kojije postrojenje projektovano, izgrađeno, održavano, na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara, uključujući i tehnologijukoja se koristi. Dostupna – tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrijepod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima, uključujući troškove i koristi, ako je pod uobičajenim uslovima dostupnaoperateru. Najbolji – podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine.53 Standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenompodručju ili u pojedinim elementima životne sredine, u skladu sa posebnim propisima.

54Upravljanje otpadomVelika količina otpada ukazuje na neefikasno upravljanje prirodnim resursima jerukazuje na njihovo ponovno angažovanje tamo gde postoji mogućnost ponovnogiskorišćavanja otpada kao sirovine. Takođe, prirodni prostor koji je potreban zanjegovo odlaganje može se iskoristiti korisnije i isplativije. Nagomilavanje otpadanije održivo rešenje, a njegovo uništavanje je najmanje zadovoljavajuća opcija jerproizvodi štetne i toksične emisije. Najbolje rešenje je sprečavanje stvaranja otpadaili njegovo vraćanje u ciklus proizvodnje. Otuda dva osnovna cilja politike upravljanjaotpadom EU jesu: 1. eliminacija ili minimiziranje negativnih dejstava stvaranjaotpada i aktivnosti upravljanja otpadom na zdravlje ljudi i životnu sredinu i 2. smanjenjeopterećenja prirodnih resursa i primena hijerarhije u upravljanju otpadom(eng. waste management hierarchy). Krajnji rezultat treba da bude raskidanje vezeizmeđu privrednog rasta i rasta količine otpada. To znači da društvo treba da seodnosi prema otpadu kao resursu, a ne isključivo kao prema problemu.Srbija je 2009. godine uspostavila zakonodavni okvir koji treba da posluži kao instrumentza sprovođenje gore pomenutih evropskih ciljeva, donošenjem Zakonao upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Takođe, ona jeusvojila Strategiju upravljanja otpadom za period 2010–2019, koja definiše srednjoročnei dugoročne ciljeve politike upravljanja otpadom u Srbiji.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaZakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) utvrđuje opštekoncepte i načela upravljanja otpadom, uređuje uspostavljanje integrisanog sistemaupravljanja otpadom zasnovanog na regionalnom pristupu planiranju i načeluprimarne odgovornosti proizvođača, uređuje sistem dozvola i nadzora za obavljanjeposlova upravljanja otpadom, otvaranje, rad i zatvaranje instalacija i specifičnetokove otpada i prekogranično kretanje otpada. U skladu sa osnovnim polazištimaevropskog prava, Zakon ustanovljava načelo hijerarhije upravljanja otpadom, gdese kao prva i najpoželjnija opcija postavlja prevencija stvaranja otpada i redukcijaupotrebe resursa i smanjenje opasnih karakteristika; zatim ponovna upotreba proizvodaza istu ili drugu namenu; reciklaža; iskorišćavanje vrednosti otpada (npr.,kompostiranje ili spaljivanje uz generisanje energije) i, tek u nedostatku boljih opcija,odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćavanja energije, uzeliminisanje i minimiziranje štetnih efekata na zdravlje i životnu sredinu. Primarnaodgovornost u sistemu upravljanja otpadom je na proizvođaču jer on utiče na sastavi osobine proizvoda i ambalaže, odnosno na njihovu podobnost da budu iskorišćeni,reciklirani ili ponovo upotrebljeni. Takođe, na porast otpada utiču uvoznici,distributer ili prodavci. Svako od ovih lica u lancu može, u smislu zakona, imati status„vlasnika otpada“ 54 kao njegov proizvođač, tj. lice čije aktivnosti su dovele donjegovog nastanka, ili faktički držalac. Zakon, otuda, uspostavlja mehanizam putemkojeg lice koje je držalac otpada mora obezbediti upravljanje njime, samostalno ili54 Definisan kao „proizvođač otpada, lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili pravno ili fizičkolice koje poseduje otpad.“

55preko lica koja imaju dozvolu za poslove „upravljanja otpadom” 55 . Zakon primarnovezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom za proizvođača otpada. Proizvođačotpada mora organizovati upravljanje otpadom o svom trošku i odgovoran jeza primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom (čl. 25. i 26). On upravljanje možeobezbediti sam ili ga poveriti licu koje je zakonom ovlašćeno za upravljanje otpadom,ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovimzakonom. Na taj način preuzima se zahtev koji proizilazi iz evropskih propisa da seotpad može poveriti samo licima koji imaju dozvolu za obavljanje poslova upravljanjaotpadom ili koja su registrovana. Preko definisanja uslova za izdavanje dozvoleza upravljanje i nadzor, Zakon definiše ekološke standarde obavljanja ovih poslovai tehnoloških procesa i kontrolu poštovanja tih zahteva. Sistem dozvola i nadzoratreba da obezbedi „upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravljeljudi i životna sredina (član 2(1))“ 56 .U skladu sa načelom „zagađivač plaća“, sve troškove upravljanja otpadom snosivlasnik otpada (član 28). Da bi sistem ostvario svoj osnovni cilj (prevenciju nastanka),odlaganje ili spaljivanje otpada bez iskorišćavanja energije trebalo bi da budenajskuplja opcija upravljanja otpadom u poređenju sa opcijama koje su više na lestvicihijerarhije upravljanja. To se postiže određivanjem pune cene koštanja troškovaodlaganja ili spaljivanja, koja uključuje, pored operativne cene funkcionisanjapostrojenja za upravljanje otpadom, i troškove njegovog uklanjanja i remedijacijepodručja nakon prestanka rada. Sa druge strane, ekonomskim instrumentima i poreskompolitikom, kojom se favorizuju proizvodi koji se mogu ponovo upotrebiti ilireciklirati u odnosu na neefikasne proizvode, može se uticati na preferencije potrošačaka ekološki povoljnijim opcijama, a samim tim mogu se i podsticati proizvođačida uvode mehanizme praćenja svog proizvoda i njegovo ponovno vraćanje u ciklusproizvodnje nakon prestanka njegove upotrebe.Integrisano upravljanje otpadom treba da se obezbedi primenom Zakona i sprovođenjemStrategije upravljanja otpadom za period 2010–2019 (Strategija) i planskihdokumenata. Zakon, u skladu sa načelom blizine i regionalnog pristupa, zahteva dase otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja, odnosnou regionu u kojem je proizveden, kako bi se izbegao njegov transport i rizicipo životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenomregionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu inacionalnoj politici.Jedan od ciljeva Strategije je pokrivanje što većeg broja stanovnika sistemomupravljanja komunalnim otpadom. Zakon je naložio jedinici lokalne samouprave dau roku od godinu dana od stupanja na snagu, u sporazumu sa jednom ili više jedinicaIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica55 „Upravljanje otpadom“ u smislu zakona jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja,transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu opostrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.56 Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom dužni su da izrade program mera prilagođavanja rada postrojenjasa zahtevima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom za period do 31. decembra 2012. godine.

56lokalne samouprave, odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje,tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. Jedinice lokalne samouprave su uobavezi da sačine lokalne planove upravljanja otpadom, obezbede infrastrukturuza sakupljanje otpada iz domaćinstava, kao što su kontejneri ili druga sredstva iopremanje i obezbeđenje centara za sakupljanje komunalnog otpada koji nije mogućeodložiti u kontejnere (kabasti i drugi otpad). Takođe, potrebno je obezbeditida se opasan otpad iz domaćinstva (otpadne baterije, ulja, boje i lakovi, pesticidi idr.) može predati na mesto određeno za selektivno sakupljanje opasnog otpadaili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada. Domaćinstva i drugiproizvođači komunalnog otpada su obavezni da sprovedu prethodno selektiranjeotpada radi reciklaže. Dakle, da bi domaćinstvo izvršilo svoj deo „domaćeg zadatka“,potrebno je da opštine obezbede održivu infrastrukturu i pokrivenost teritorije.Infrastruktura treba da bude pristupačna i olakša domaćinstvima prethodnuselekciju, razvrstavanje i odlaganje. Zakon podstiče udruživanje opština u rešavanjuovog problema preko stvaranja tzv. regiona za upravljanje otpadom za sporazumnozajedničko upravljanje. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranjapriprema novi Zakon o komunalnim delatnostima, koji treba da olakša partnerstvojavnog i privatnog sektora u rešavanju ovog problema putem odgovarajuće formepodele odgovornosti, troškova i profita. Pokrivanjem Srbije regionalnim centrimaza upravljanje otpadom trebalo bi da se postigne samodovoljnost Srbije u pogledurešavanja problema otpada nastalog na njenoj teritoriji, što je cilj i evropske politike(načelo rešavanja ekoloških problema na izvoru) i Bazelske konvencije o prekoganičnomkretanju opasnog otpada (načelo samodovoljnosti).Upravljanje otpadom iz domaćinstava u FlandrijiFlandrijske opštinske vlasti u flamanskom delu Belgije su odgovorne za prikupljanje i tretman otpada izdomaćinstava koji nastane u njihovoj opštini. Odgovornost uključuje i obavezu izrade propisa za prikupljanjei upravljanje otpadom na regionalnom nivou. Od 1980. godine skoro sve opštine sarađuju putemmeđuopštinskih udruženja u uspostavljanju infrastrukture za prikupljanje i tretman otpada. Postoji 27međuopštinskih asocijacija za upravljanje otpadom. Danas su gotovo sve opštine uvele shemu „platikoliko bacaš” (eng. pay as you throw), u kombinaciji sa minimalnom jedinstvenom taksom za sva domaćinstva(eng. flat rate), primenom specifične obavezne vreće za otpad ili putem složenijih sistema prikupljanjasa čipovanim posudama koje se mere prilikom prikupljanja. Takođe, od 1990. godine primenjujese taksa za odlaganje otpada. Ona je u početku bila niska, ali je između 1993. i 1997. uvećana za 260%, odnosno 54 evra po toni. Niža tarifa se primenjuje na spaljivanje otpada bez oslobađanja energije, amnogo niža na spaljivanje uz generaciju energije. Takođe, nije isti nivo naplate za otpad iz domaćinstva iindustrije. Odvojeno prikupljen otpad koji se može reciklirati je izuzet iz dažbine. Prihodi od dažbina iduu budžet Flamanskog regiona, a deo odlazi na finansiranje opštinskih ekoloških sporazuma.U periodu između 1996. i 2006. godine Flamanski region je postigao zadivljujući rezultat, jer se danassamo 1 % ukupnog otpada iz domaćinstava odlaže na deponije. Najveći deo otpada iz domaćinstava sereciklira, kompostira ili spaljuje uz oslobađanje energije.Izvor: Diverting waste from landfill - Effectiveness of waste‐management policies in the European Union (EEA Report No 7/2009).

57Pored opštih pravila za sve kategorije otpada, Zakon sadrži posebna pravila kojase tiču opasnog otpada, i posebnih tokova otpada. Kada je u pitanju opasan otpad,proizvođač ili uvoznik proizvoda koji nakon upotrebe postaje opasan otpad dužanje da ga preuzme nazad ili da za to ovlasti drugo lice. Povraćajem otpada proizvođačili uvoznik stiče status vlasnika otpada, za kog zakon vezuje obavezu obezbeđenjaupravljanja otpadom i snošenja troškova. Zakon predviđa zabranu mešanjarazličitih kategorija opasnog otpada i opasnog i neopasnog otpada, kao i odlaganjeopasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasnekarakteristike otpada. Tretman mogu vršiti samo postrojenja koja imaju dozvoluza tretman opasnog otpada. Takođe, Zakon reguliše posebne obaveze u pogledukarakteristika određenih proizvoda koji postaju deo posebnog toka otpada i odgovornostiupravljanja njima (akumulatori i baterije, otpadna ulja, gume, elektronskaoprema, vozila, medicinski otpad itd.).Sprovođenje i primena novog zakonskog okvira, doprineće vraćanju otpada iz stihijeu kontrolisane tokove. Na taj način će se smanjiti rizici po zdravlje ljudi od smetlištai tehnološki neprihvatljivih deponija, otkloniti šteta po imovinu i neprijatnostipo domaćinstva, osloboditi prostor za korisne namene i podići estetski doživljajprostora u kojem građani žive. Istovremeno, ovi zakoni, preko sistema primarneodgovornosti proizvođača za upravljanje otpadom, otvaraju prostor za posebnuvrstu preduzetnika i profesionalaca (odnosno novu privrednu granu) koji će primarnimstranama obavezanim zakonom ponuditi usluge preuzimanja njihovih obavezau sklopu poslovnog poduhvata, što je prilika za povećanje zaposlenosti. Jedinicelokalne samouprave će morati, sa svoje strane, organizovati infrastrukturu za prikupljanjekomunalnog otpada, omogućiti građanima da izvrše prethodno selektiranjeotpada iz domaćinstava, i uspostaviti mrežu postrojenja, koja će, u skladu sa odgovarajućimtehnologijama, omogućiti upravljanje otpadom u skladu sa načelom hijerarhije.One će to moći da učine i uz zajedničke poslovne poduhvate sa privatnimsektorom, ali pri tome moraju voditi računa o njihovoj ekonomskoj održivosti, interesugrađana, ravnoteži ugovornih prava i obaveza 57 , i usklađenosti sa nacionalnimciljevima upravljanja otpadom definisanim u planskim dokumentima koje predviđaZakon (nacionalni, regionalni i lokalni planovi upravljanja).Upravljanje ambalažnim otpadomZakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“, broj 36/09), kaoposeban režim u odnosu na opšti, propisuje specifična pravila koja se odnose naosnovne zahteve koji se tiču ekoloških osobina ambalaže koja se stavlja u prometna teritoriji Srbije i pravila za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja ambalažnimotpadom. Osnovni zahtevi se odnose na proizvodnju i sastav ambalaže, mogućnostnjene ponovne upotrebe ili ponovnog iskorišćavanja (kompostiranje, biorazgradnja,oslobađanje energije), uključujući i podobnost ambalaže za reciklažu.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica57 Na primer, ukoliko se daje koncesija nekom preduzeću za suviše dug period i bez jasnih ugovornih garancija i obezbeđenja,rizikuje se neefikasnost i viša cena upravljanja komunalnim otpadom za građane.

58Zakon uspostavlja sistem za povraćaj i prikupljanje upotrebljene ambalaže i ambalažnogotpada u svrhe ponovne upotrebe, recikliranja ili ponovnog iskorišćavanja,koji se zasniva na odgovornosti proizvođača, uvoznika, pakera/punilaca i isporučilaca.Zakon je definisao obavezu upravljanja ambalažnim otpadom za pomenutekategorije lica koja godišnje na tržište Srbije plasiraju nepovratnu ambalažu ukoličini većoj od 1000 kilograma. Oni moraju obezbediti preuzimanje upotrebljeneambalaže od krajnjeg korisnika ili preneti svoju obavezu upravljanja ambalažnim otpadomugovorom koji zaključuju sa operaterom koji, u skladu sa zakonom, obavljadelatnost upravljanja ambalažnim otpadom.Prema tome, preduzeća mogu prilagoditi svoje poslovanje obavezama iz zakonana tri načina:1. samostalnim upravljanjem ambalažnim otpadom, za šta pribavljaju dozvolu od ministarstvanadležnog za poslove zaštite životne sredine; jedan od osnovnih uslovaza pribavljanje dozvole jeste priprema i podnošenje detaljnog plana upravljanja ambalažnimotpadom;2. prenosom obaveze upravljanja ambalažnim otpadom na ovlašćenog operaterakoji poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom i koji ispunjava obavezuumesto njih;3. plaćanjem naknade Fondu za zaštitu životne sredine Republike Srbije za neispunjenuobavezu upravljanja ambalažnim otpadom; ovu naknadu plaćaju oni obveznicizakona koji nisu pribavili dozvolu za samostalno upravljanje ambalažnim otpadomili preneli svoje obaveze na ovlašćenog operatera; takođe, naknadu plaćaju i obveznicikoji su ispunili neki od dva uslova, ali i pored toga nisu u celosti uspešni uostvarivanju ciljeva ponovnog iskorišćavanja ambalažnog otpada.Korporativna inicijativa u Srbiji i ambalažni otpad (javno-privatno partnerstvo)U Srbiji se značajan deo industrije opredelio za samoorganizovanje tako što je osnovano posebno preduzeće,odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću, na koje je preneo svoje obaveze upravljanja ambalažnimotpadom. Ova organizacija je otvorena za članstvo svih zainteresovanih kompanija i saradnjusa jedinicama lokalne samouprave. Ona poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom izdatuod strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.„Sekopak d.o.o. Beograd – Društvo za postupanje sa ambalažnim otpadom“ osnovali su Knjaz Miloš, BallPackaging Europe, Coca Cola HBC, Fresh&Co, A&P (Pepsi), Carlsberg, Tetra Pak Production, Apatinska pivara(InBev) i Bambi Banat. „Sekopak“ je 33. članica organizacije Pro Europe od oktobra 2009. godine. Naime,organizacije za ponovno iskorišćenje su okupljene u kišobran asocijaciju zvanu Pro Europe, koja je i generalnizastupnik licence pod nazivom „Zelena tačka” (eng. Green Dot), finansijskog simbola koji govorio tome da je za ambalažu koja tu oznaku nosi plaćena nadoknada za njeno zbrinjavanje nakon upotrebe.„Sekopak“ je operater sistema, ali se ne bavi fizičkim zbrinjavanjem ambalažnog otpada, već posao organizujepreko svojih partnera, lokalnih operatera za upravljanje otpadom kao što su Porr Werner &Webber – Niš, Komunalac – Čačak, Čistoća – Kragujevac, Čistoća i zelenilo – Subotica i drugi.Izvor: http://sekopak.com/o_nama.php (preuzeto 4. februara 2011).

592.4. Dalji razvoj domaće politike i zakonodavstva u oblastiživotne sredine u kontekstu procesa pristupanja EUDržava članica odgovara za pravilno sprovođenje i primenu propisa EU na svojojteritoriji bez obzira na nivo vlasti kojem je taj posao poveren. Srbija se opredelila daznačajan deo poslova u oblasti životne sredine poveri Vojvodini i jedinicama lokalnesamouprave. U pregovorima za pristupanje Srbija će morati da pokaže, poredformalne usklađenosti, i sposobnost da usvojeno zakonodavstvo sprovodi i primenjujebez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovođenje i primena odvija. Otudaće najveći izazov biti, pored održivog finansiranja politike zaštite životne sredine,obezbeđenje administrativnih kapaciteta na nivou države, Autonomne Pokrajine ijedinice lokalne samouprave, i uzajamna koordinacija. Za početak, svest o važnostiove politike i potrebe njenog bezuslovnog uključivanja u razvojne politike, mora bitipodignuta na svim nivoima vlasti, horizontalno i vertikalno.Značajan izazov će predstavljati i obezbeđenje kapaciteta za uvođenje integrisanogmonitoringa/praćenja stanja životne sredine i metodologije prikupljanja uporedivihpodataka o faktorima zagađenja i uticajima na sve oblasti, što je osnova na kojoj sejedino može pratiti učinkovitost usvojenih politika i obezbediti planiranje i sistemizdavanja dozvola i njihovih revizija zasnovanih na informacijama.Što se tiče daljeg formalnog usklađivanja zakonodavstva, treba imati u vidu da suevropski propisi tzv. pokretna meta. Postojeće politike se reformišu i uvode senove politike i instrumenti. S tim u vezi, biće potrebno obezbediti dalje usaglašavanje.Na primer, u oblasti horizontalnog zakonodavstva biće neophodno prenetiDirektivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini i obezbeditineposredan pristup zainteresovanoj javnosti pravnoj zaštiti kada su u pitanju akti ipropuštanja organa vlasti, ali i privatnih lica. U oblasti sprečavanja i kontrole industrijskogzagađenja biće potrebno usaglašavanje sa novom Direktivom 2010/75/EUo industrijskim emisijama 58 . U oblasti upravljanja otpadom, takođe će biti potrebnododatno usaglašavanje, imajući u vidu da se naš zakon konceptualno usaglašavaosa Direktivom 2006/12/EZ o otpadu, a da je u međuvremenu usvojena nova Okvirnadirektiva o otpadu 2008/98/EZ, koja je uvela neke nove definicije 59 . U oblasti upravljanjavodama biće neophodno obezbediti integrisano upravljanje slivovima, jasnupodelu nadležnosti (horizontalno i vertikalno), preneti u potpunosti kombinovanipristup u sistem izdavanja dozvola i obezbediti primenu načela punog povraćajatroškova.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica58 Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integratedpollution prevention and control).59 Na primer, nova direktiva daje razjašnjenja kada se nusproizvodi (eng. by-products) kao sekundarni rezultat nekog proizvodnogprocesa neće smatrati otpadom (pa otuda nije potrebna dozvola i poseban režim prekograničnog kretanja)i kada određene vrste otpada mogu izgubiti takav status. U oba slučaja neophodno je postojanje upotrebne vrednostikoja nije apstraktna, već je konkretna. Za rezidue postoji uslov izvesnosti dalje upotrebe, a za prestanak statusa otpadada postoji tržišna potražnja (za druge uslove v. detaljnije čl. 5. i 6. Direktive 2008/98/EZ). Naš zakon nema ova rešenja,što može izazivati probleme u postupku izdavanja dozvola za upravljanje otpadom i u režimu kretanja otpada, tj. razlikovanjusituacije kada je u pitanju režim kretanja robe/proizvoda, a kada režim kretanja otpada.

60Najveći izazov će predstavljati preuzimanje obaveza koje proizilaze iz novog paketapropisa EU u oblasti borbe protiv klimatskih promena 60 , imajući u vidu da ovopitanje zadire u planiranje razvoja gotovo svih sektora ekonomije (naročito energetikei industrije), u uslovima velike domaće zavisnosti od fosilnih goriva, niske cenestruje, energetske neefikasnosti i visokog nivoa emisija CO 2po glavi stanovnika. EUveć najavljuje da će voditi politiku proširenja tržišta emisijama staklene bašte nasusedne države, kako bi obezbedila jednake uslove konkurencije (level playing field)u kontekstu Evropske energetske zajednice, kojoj pripada i Srbija. Kada su u pitanjujedinice lokalne samouprave naročit izazov će predstavljati uključivanje pitanjaklimatskih promena i energetske efikasnosti u politike prostornog i urbanističkogplaniranja i izdavanja građevinskih dozvola (energetska efikasnost zgrada), planiranjasaobraćaja i lokalnog transporta (podsticanje prevoza koji ne emituje CO 2),dodelu javnih nabavki itd.Gradovi i borba protiv klimatskih promenaZelene zgrade koje zahtevaju manje energije za osvetljavanje, zagrevanje i hlađenje pomoću „pametne”upotrebe stakla/prozora i inovativnih sistema za protok vazduha jesu važan segment napora zastvaranje energetski efikasnih i održivih gradova. EU podstiče zelene zgrade Direktivom o energetskimperformansama zgrada (2010/31/EZ), koja uspostavlja minimalne zahteve koji se odnose na izgradnjunovih zgrada i unapređenje postojećih. Program EU za zelene zgrade ohrabruje preduzimanje meraenergetske efikasnosti i u zgradama koje nisu namenjene stanovanju.Gradovi mogu doprineti borbi protiv klimatskih promena i podsticanjem korišćenja prevoznih sredstavakoja ne sagorevaju fosilna goriva (bicikl, tramvaj, metro…), putem restrikcija u parkiranju, taksi zaulazak vozilima u centralne gradske zone, izgradnjom infrastrukture za biciklove, uvođenjem gradskihbiciklova, uvođenjem gradskog prevoza koji pokreću obnovljivi izvori energije itd. Ujedno, takvim meramase postižu ciljevi smanjenja zagađenja vazduha i smanjenja buke.Jedinice lokalne samouprave mogu smanjivati svoj CO 2otisak integrisanjem ciljeva energetske efikasnostii mera smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte analizom CO 2otiska u obavljanju poslovaiz sopstvene nadležnosti i preduzimanjem organizacionih mera za njegovo smanjenje.Takođe, lokalna samouprava može voditi efikasnu ekološku i klimatsku politiku definisanjem ekološkihzahteva ponude u javnim nabavkama.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica60 Naročito Direktiva 2009/29/EZ o izmeni Direktive 2003/87/EZ o unapređenju i proširenju sheme trgovine gasovima saefektom staklene bašte i Odluka 406/2009/EZ o naporima država članica da smanje emisije gasova sa efektom staklenebašte kako bi postigle ciljeve Zajednice za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do kraja 2020. godine.Prvi instrument reguliše obavezu industrije i energetskog sektora da za emisije CO 2iz svojih postrojenja pribave dozvolekojima se trguje na tržištu emisijama gasova sa efektom staklene bašte, a drugi definiše pojedinačne obaveze državačlanica u smanjenju emisija takvih gasova u sektorima koji nisu pokriveni sistemom trgovine emisija (poljoprivreda,saobraćaj, transport, upravljanje otpadom, građevinarstvo itd.). Cilj EU je da do kraja 2020. smanji emisije gasova saefektom staklene bašte za 20 % u odnosu na nivo iz 1990. godine, poveća učešće obnovljivih izvora energije u ukupnojproizvodnji na 20 % i smanji primarnu potrošnju energije za 20 % merama energetske efikasnosti.

612.5. Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi ikoristi)2.5.1.TroškoviUvođenje i primena zahteva propisa EU koji se odnose na proizvode i proizvodneprocese u vezi je sa dostizanjem propisanih standarda kvaliteta životne sredine.Dostizanje standarda kvaliteta životne sredine podrazumeva, prema tome, značajneinfrastrukturne investicije (postrojenja za snabdevanje vodom za piće, mrežapostrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda, mreža postrojenja za upravljanjekomunalnim otpadom i opasnim otpadom itd.) i investicije u prilagođavanje iunapređenje industrijskih tehnika i tehnologija. Takođe, proces zahteva i ulaganjeu administrativne kapacitete na nivou države, pokrajine i jedinice lokalne samoupravei pravosudne kapacitete koji treba da sprovode i prate primenu tih propisa.Ugovor o funkcionisanju EU izričito zahteva da države članice obezbeđuju finansiranjei izvršavanje politike u oblasti životne sredine (član 192. stav 4.). U tom smislu, samostalnofinansiranje politike uspostavljanja visokog nivoa zaštite životne sredinei njenog integrisanja u druge sektorske politike (energetika, industrija, saobraćaj,poljoprivreda...) predstavlja obavezu iz članstva. Otuda se od država koje žele dapristupe EU očekuje da same uspostave održive mehanizme finansiranja preuzimanjai sprovođenja obaveza koje proizilaze iz pravnih tekovina EU u oblasti životnesredine 61 .Kada su u pitanju države Centralne i Istočne Evrope (CIE), službe Komisije su procenjivaleda je za punu implementaciju pravnih tekovina u oblasti životne sredinepotrebno godišnje ulaganje na nivou od 2 do 3 % BDP (tada) država kandidata 62 . Međutim,procene intenziteta potrebnih investicija su se razlikovale po državama: od2 % BDP za Češku do 11 % BDP za Bugarsku. 63 Ove brojke mogu imati samo relativanznačaj za Srbiju. Pre svega, procena troškova je rađena u odnosu na tadašnje stanjepravnih tekovina EU u oblasti životne sredine. U međuvremenu su usvajane novepolitike, naročito u oblastima borbe protiv klimatskih promena, energetske efikasnostii upravljanja hemikalijama. Takođe, analiza troškova prilagođavanja za svakudržavu polazi od analize postojećih administrativnih i infrastrukturnih kapaciteta iprivredne strukture. Od takvog pregleda stanja zavisi procena potrebnih investicijakako bi se dosegli zahtevi iz propisa EU (tehnički, tehnološki, infrastrukturni i administrativni)i vremenska projekcija faznog dostizanja zahtevanih standarda kvalitetaživotne sredine. Primera radi, procenat otpadnih voda koje su prethodno tretiranepre ispuštanja u državama CIE kretao se od 33 % do 77 %. S druge strane, premapodacima iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji tek 19 opština imaIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica61 Ovo je prirodna posledica načela „jednakih pravila konkurencije“ (level playing field) unutrašnjeg tržišta koji podrazumevabranu zloupotrebi slobode kretanja robe i usluga putem iskorišćavanja nižih standarda zaštite životne sredine(ekološki damping).62 Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM(2001)304). http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2001:0304:FIN:EN:PDF, str. 4.63 Ibid. str. 5.

62postrojenje za tretman otpadnih voda (Beograd i Novi Sad nemaju postrojenje zatretman komunalnih otpadnih voda), dok se blizu 90 % industrijskih otpadnih vodaispušta bez ikakvog tretmana direktno u kanalizacione sisteme ili u reke 64 . Otudauporedna analiza troškova država CIE sličnih karakteristika nije najvažnija informacijana kojoj se može zasnivati analiza troškova pristupanja Srbije. Mnogo važnijije metodološki pristup koji se od država CIE očekivao na putu ka punopravnomčlanstvu, koji je jedinstven bez obzira na uzajamne razlike na terenu. Naime, sve državeCIE su definisale strategije preuzimanja pravnih tekovina EU u oblasti životnesredine zajedno sa planovima finansiranja.Ko i kako finansira ove troškove? Ovde zapravo govorimo o distribuciji troškova politikezaštite životne sredine unutar celokupne zajednice. Pravilo „zagađivač plaća“nam ukazuje na to da bi najveći teret trebalo da snose zagađivači. U tom smislu,troškove ispunjavanja zahteva koji se odnose na proizvode (robe i usluge) i proizvodneprocese treba da snose različiti sektori industrije, a preko cene proizvoda iusluga krajnji potrošači. Načelo naplate pune cene korišćenja resursa (full-cost recovery)ukazuje nam na to da određene politike finansiraju korisnici kroz cenu dažbinakoje plaćaju za pribavljanje određenog resursa (snabdevanje vodom i prečišćavanjeotpadnih voda) ili komunalne usluge (rešavanje problema komunalnog otpada).Troškove administriranja, monitoringa i remedijacije i unapređenja kvaliteta životnesredine opet treba da snose zagađivači i korisnici resursa. Sredstva na taj načintreba da budu usmerena na finansiranje politike životne sredine.Kada govorimo o troškovima prilagođavanja tehnoloških procesa tehnologije i proizvodasa zahtevima propisa EU, mi govorimo, zapravo, o investicijama (pretežno)privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da posluje na unutrašnjemtržištu EU i da plasira proizvod na tržište EU. U tom segmentu govorimoo klasičnom ulaganju. Pri tome, akvizicijom EU standarda povećava se mogućnostplasmana takvih proizvoda i usluga i na treća tržišta. 65 U načelu to je trošak industrije(proizvodne i uslužne).Međutim, kako rešiti problem jaza između platežne moći korisnika prirodnih resursai komunalnih usluga (čitaj: građana), sa jedne, i realne cene infrastrukturnih zahvatakoji su neophodni za sprovođenje evropskih direktiva, sa druge strane? To jepitanje priuštivosti (eng. afordability) dostizanja visokog nivoa zaštite životne sredinedefinisanog propisima EU u odnosu na realne mogućnosti obveznika. Priuštivostse određuje kao procenat ukupnog prihoda domaćinstva koji je ono spremno da izdvojiza plaćanje svih komunalnih usluga (voda, energija, odlaganje otpada...). 66 Razlikaizmeđu priuštivosti i pretpostavljene pune cene tih resursa/ekoloških uslugaIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica64 Agencija za zaštitu životne sredine – Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, „Environment in Serbia – an indicatorbasedreview“, Beograd, 2007. str. 26. i 99-100.65 Treba reći, da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet, postaju idomaći zahtevi.66 Na primer, ako se priuštivost odredi na nivou od 4 % prihoda domaćinstva, taj procenat će bit veći ili manji u zavisnostiod rasta prosečnih prihoda domaćinstva na nivou države.

63(full-cost recovery) 67 predstavlja jaz koji treba da se finansira iz drugih izvora, a neod korisnika, do momenta kada će se iz procenta ukupnih prihoda domaćinstvamoći „priuštiti“ finansiranje pune cene. Tu uzimamo u obzir i faktor racionalizacijepotrošnje, kao rezultat postepenog povećanja cene resursa/ekoloških usluga. 68Ta razlika se finansira iz domaćih izvora, fondova EU, bilateralne pomoći, direktnihinvesticija, komercijalnih kredita, kredita međunarodnih finansijskih institucija, bilateralnihkredita itd. Stvaranjem jakih administrativnih kapaciteta za apsorpcijusredstava iz fondova EU (kapacitet za samostalno upravljanje fondovima EU) znatandeo ovih investicija može biti pokriven bez angažovanja domaćih sredstava.Projekcija priuštivosti treba da pomogne u proceni sposobnosti korisnika da platepunu cenu uvođenja i održavanja održivih komunalnih sistema, kao i uticaja te cenena potrošnju. Priuštivost je, prema tome, polazni koncept od kojeg se preduzimaprogramiranje ukupnih nacionalnih troškova. Na toj osnovi se definišu jasni i kredibilniplanovi finansiranja potreba u procesu pristupanja, uključujući identifikovanje mogućihizvora finansiranja i izvore prihoda za neophodne investicije u životnu sredinu. 692.5.2.DobitiFinansijski izazovi koji dolaze iz sektora životne sredine zobg značajnih troškova,omogućavaju bolje standarde uslova života i očuvanje biodiverziteta, čije vrednostinajčešće i ne možemo kvantifikovati. Istovremeno, oni mogu predstavljati dobit zadruge sektore privrede i smanjenje troškova za druge oblasti politika.Primera radi, unapređenje kvaliteta vazduha u urbanim centrima, merama ograničenjaemisija iz fabrika i obaveznih standarda kvaliteta benzina, rezultiraće manjimtroškovima lečenja respiratornih oboljenja i manjim brojem preranih smrtnih slučajeva.Istovremeno, to će značiti i manje štete po šume, poljoprivredno zemljište iresurse riba zbog smanjenja količina kiselih kiša. Unapređenje kvaliteta površinskihi podzemnih voda i upravljanje otpadom, takođe predstavljaju faktore smanjenjazdravstvenih rizika, ali i unapređenje uslova za razvoj turističkih potencijala. Višestope recikliranja i ponovne upotrebe proizvoda smanjuju utrošak prirodnih resursaza njihovu proizvodnju i ostavljaju veći raspoloživi prirodni prostor za produktivnijesvrhe, nego što su postrojenja za tretman i odlaganje otpada.S druge strane, troškovi prilagođavanja tehnologije proizvoda i ambalaže direktivamaEU predstavljaju investicije privatnog sektora koje su neophodne da bi onuopšte mogao da plasira proizvod na tržište EU, te u tom segmentu govorimo oklasičnom ulaganju, koje bi se dogodilo i da nema procesa usklađivanja propisa. 70Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica67 Kao što smo rekli, puna cena resursa odražava troškove postrojenja i ekološke troškove korišćenja resursa.68 U uslovima prekomerne potrošnje resursa, potrošnje iznad evropskog proseka, što je indikator veoma niske cene,povećanje cene ne mora uticati na priuštivost jer će potrošači samo racionalizovati potrošnju resursa prema stvarnimpotrebama.69 Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM(2001)304), str. 4.70 Treba reći da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet postaju i domaćizahtev. U tom smislu se može reći da za preduzeće koje nije imalo nameru da plasira svoj proizvod na tržište EUprilagođavanje pravilima EU predstavlja trošak pristupanja.

64Podizanjem standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i na trećatržišta, a uspostavljanjem autonomnih ekoloških standarda poslovanja, koji prevazilazepropisane standarde, podiže se ugled i rejting kompanije u uslovima visokeekološke svesti potrošača. 71Takođe, koncept održive ekonomije, proizvodnje, upravljanja, administracije itd.traži novi profil znanja, menadžera, veština itd. Drugim rečima, politika zaštite životnesredine i novi propisi generišu nova tržišta specijalizovanih usluga, kao štoje, na primer, rešavanje problema upravljanja otpadom i potrebe za novim profilomprofesionalaca. To znači mogućnost za rast BDP u novom segmentu ekoloških uslugai rast zaposlenosti.Studija „Koristi za države kandidate od poštovanja pravnih tekovina EU u oblastiživotne sredine“, koju je za potrebe EK izradio Ecotec 2001. godine, iznela je procenuda bi za period 1999–2020. godine koristi od sprovođenja pravnih tekovina EUmogle da iznose najmanje 134 milijarde evra, a najviše 681 milijardu evra, ukoliko sepravne tekovine sprovedu u celosti do kraja 2010! 72 Najkonzervativnija procena je,pri tome, za 12,6 milijardi viša od maksimalno procenjenih troškova 1997. godine. 73Prosečni godišnji prihodi su procenjeni na između 12 i 69 milijardi evra, što je 80–410evra godišnje po glavi stanovnika. 74 Važan je i zaključak koji je izveden u istraživanju– da visina dobiti zavisi neposredno od toga u kojoj meri su ciljevi zaštite životnesredine i održivog razvoja integrisani u ekološki intenzivne sektorske politike, kaošto su poljoprivreda, energetika, saobraćaj i transport.Dodajmo tome da kada neko danas „misli“ politiku ekonomskog razvoja (lokalno,regionalno, nacionalno), on „misli“ životnu sredinu, jer je koncept ekonomskog itehnološkog razvoja i upravljanja onoliko realan koliko u sebe ugrađuje aspekt životnesredine. Drugim rečima, radi se o ulaganjima u podizanje standarda kvalitetaživota i konkurentnost, a ne o troškovima.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica71 No, treba reći da je rizik neprilagođavanja ekološkim standardima procesa proizvodnje zatvaranje postrojenja i gubitakposlova, zbog nemogućnosti pribavljanja dozvole za rad.72 ECOTEC, ‘The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries’, 2001, http://ec.europa.eu/environment/enlarg/pdf/benefit_short.pdf, str. 19.73 Procena troškova usklađivanja se kretala između 80 i 110 milijardi evra (Commission of the European Communities „TheChallange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304), Aneks 2.).74 Ibid.

3.Lokalna samouprava i evropske integracijeu oblasti životne sredine i održivog razvoja

673. Lokalna samouprava i evropske integracije uoblasti životne sredine i održivog razvoja3.1. UvodRepublika Srbija je 2017. godine institucionalno i ekonomski razvijena država sa adekvatnominfrastrukturom, kompatibilna sa standardima EU, sa privredom zasnovanomna znanju, efikasno korišćenim prirodnim i stvorenim resursima, većom efikasnošćui produktivnošću, bogata obrazovanim ljudima, sa očuvanom životnom sredinom,istorijskim i kulturnim nasleđem, država u kojoj postoji partnerstvo javnog, privatnogi civilnog sektora i koja pruža jednake mogućnosti za sve građane.Ovakva vizija proistekla je iz strategijskih ciljeva održivog razvoja, na osnovu temeljneanalize prepoznatih potencijala Republike Srbije, kao i uslova i ograničenjau kojima se ostvaruju razvojni ciljevi. Ostvarenje ove vizije moguće je doslednomprimenom temeljnih, strateških i principijelnih ciljeva koji se zasnivaju na potrebamagrađana Republike Srbije za dostizanjem kvalitetnijeg življenja i boljeg životnogstandarda. Društveni konsenzus podrazumeva da svi nivoi vlasti prepoznaju svojuulogu u realizaciji vizije, a svi zajedno utiču na institucije države kako bi se realizovalistrateški ciljevi održivog razvoja. U skladu sa vizijom, definisani su nacionalni prioritetiStrategije, kao i strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja. Da bi se oni realizovali,Strategija predlaže razvojne instrumente i aktivnosti... (Nacionalna strategijaodrživog razvoja, Vlada Republike Srbije, nacrt 2008.)Da bi ostvarila svoje osnovno strateško-političko opredeljenje – uključivanje uevropske integrativne procese, pridruživanje, a potom i pristupanje EU, RepublikaSrbija mora da ispuni brojne složene i međusobno povezane uslove: razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i poštovanjei zaštitu ljudskih prava i prava manjina; razvoj tržišne ekonomije sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU; usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu izčlanstva.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaEvropske integracije su strateški cilj Vlade Republike Srbije, svih njenih organa i organizacija,civilnog sektora i građana. Sprovođenje propisa iz oblasti životne sredinepredstavlja složen proces koji proističe iz trenutnog i budućeg statusa RepublikeSrbije u odnosu na članstvo u EU, a naročito obaveza koje se tiču transponovanjapropisa u nacionalni pravni sistem. Republika Srbija je, kada su u pitanju evropskeintegracije u oblasti životne sredine, u maju 2009. godine doživela „veliki prasak“i u Narodnoj skupštini usvojila 18 zakona, a u daljoj proceduri preko 160 pratećihdokumenata za njihovu implementaciju. Osnovno pitanje koje se postavlja u transpozicijipropisa jesu institucionalni kapaciteti i uloga organa i organizacija državneuprave i lokalne samouprave u tumačenju i sprovođenju propisa u oblasti životnesredine.

683.2. Uloga državne uprave i lokalne samouprave usprovođenju propisa u oblasti životne sredineRelevantnim ustavnim odredbama definisani su nadležnost Republike Srbije (član97), autonomnih pokrajina (član 183) i opštine (član 190), a osnovni propisi kojimase preciznije reguliše nadležnost za obavljanje poslova u oblasti životne sredine suZakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 65/08 i 36/09), Zakon o utvrđivanjunadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”, broj99/09) i Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”, broj 129/07). Veći brojpropisa u oblasti životne sredine sadrži odredbe kojima se ustanovljavaju određenaovlašćenja, prava i obaveze nadležnih subjekata.Podela nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti životne sredine između Republikei lokalne samouprave sprovedena je analogno rešenjima koja sadrži član 133.Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), koji reguliše nadležnostza izdavanje građevinske dozvole. U skladu sa tim, Ministarstvo životnesredine i prostornog planiranja je nadležno za izdavanje dozvola i za inspekcijskinadzor za objekte iz člana 133, za koje Republika izdaje građevinsku, odnosno upotrebnudozvolu. AP Vojvodina ima istu nadležnost kao i Republika za sve objekte nakoje se odnosi član 133, a nalaze se na teritoriji AP Vojvodina. Značajan deo poslovau oblasti životne sredine poveren je Autonomnoj Pokrajini i lokalnoj samoupravi. Naosnovu četiri sistemska zakona u oblasti životne sredine iz 2004. godine, kao i setazakona iz 2009. godine, Republika Srbija je poverila jedinicama lokalne samoupraveznatan deo nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine. Za objekte za koje lokalnasamouprava izdaje građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu nadležna je lokalnasamouprava za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor.Trenutan broj inspektora za zaštitu životne sredine na republičkom nivou je oko100, pokrajinskom oko 20 i lokalnom oko 200. Ovom broju treba dodati i oko 160 zaposlenihkoji se na lokalnom nivou bave poslovima zaštite životne sredine, odnosnosprovođenjem procedura koje se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu, poslovimaizdavanja dozvola za otpad, monitoringom i drugim poslovima u skladu sanjihovim nadležnostima. Procenjuje se da u sprovođenju propisa u oblasti životnesredine i nadzoru nad sprovođenjem propisa i dalje ima jako puno problema na lokalnomnivou, uslovljenih različitim razlozima. Očigledni su problemi osnovne tehničkeopremljenosti i nedostatak zaposlenih koji imaju odgovarajuće kvalifikacije,što je naročito karakteristično za male lokalne samouprave. Pored toga, ponekadpostoji „jasan nedostatak političke volje za obavljanje ovih poslova“.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaU proteklom periodu, posebno u poslednjih nekoliko godina, preduzete su različitemere čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenjupropisa u oblasti životne sredine. Organizovana je dodatna obuka za inspektorezaštite životne sredine, tužioce i sudije, što je doprinelo povećanju nivoa obučenostii spremnosti za sprovođenje propisa. Tokom 2008. godine, u saradnji sa OEBSom,organizovano je pet obuka pod nazivom „Podrška primeni zakona iz oblasti

69zaštite životne sredine“. Ukupno 150 sudija i javnih tužilaca je prošlo ovu obuku i,kao rezultat obuke, unapređena je komunikacija između inspektora zaštite životnesredine i javnih tužilaca. Kvalitet prijava koje podnose inspektori je povećan, a samimtim i kvalitet njihovog rada. Visine izrečenih kazni su povećane i zapaženo jeznatno brže reagovanje pravosudnih organa na prijave inspektora. U aprilu 2010.godine nastavljena je saradnja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranjasa Ministarstvom pravde i Udruženjem sudija za prekršaje. Uz podršku OEBS-a organizovanje treći ciklus obuke iz oblasti zaštite životne sredine. Jedan od rezultataovih aktivnosti su i objavljene publikacije: Uputstvo za sudije za prekršaje i Uputstvoza pisanje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Osim toga, pripremljen jei objavljen veći broj drugih publikacija (vodiča, brošura) koje treba da pomognu iunaprede aktivnosti na lokalnom nivou operatera, upravljača zaštićenim prirodnimdobrima, korisnika ribarskih područja, u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenjaitd. Uz podršku OEBS-a pripremljen je i drugi deo Vodiča za operatere, koji treba dabude objavljen do kraja godine.Pored toga, Stalna konferencija gradova i opština je organizovala dodatne obukeza predstavnike lokalnih samouprava. Objavljen je i priručnik za zaštitu životne sredineu lokalnoj samoupravi, namenjen nadležnima koji su zaduženi za poslove zaštiteživotne sredine na lokalnom nivou (pre svega, načelnicima opštinskih uprava)s ciljem da se pruže odgovarajuće informacije o tome kako da se na efikasan načinorganizuju poslovi zaštite životne.Ukupno posmatrano, kao rezultat preduzetih mera, uočen je izvestan napredak.Povećan je broj procesuiranih prijava u sudovima u 2009. godini. Imajući u vidu da jeu isto vreme sprovedena i reforma pravosuđa, može se očekivati dalje unapređenjestanja u ovoj oblasti.Procenjuje se da potrebe za obukom u oblasti životne sredine na lokalnom nivouprevazilaze mogućnosti finansiranja od strane Ministarstva životne sredine i prostornogplaniranja, zbog čega su pripremljeni predlozi IPA projekata. Značajna podrškadržavnoj upravi i lokalnoj samoupravi realizovana je posredstvom međunarodnepomoći i učešća Republike Srbije u bilateralnim projektima koje su finansiralepojedine zemlje ili u okviru IPA projekata. Procenjuje se da će i u narednom perioduovaj deo aktivnosti predstavljati značajnu podršku jačanju institucionalnih kapacitetanadležnih organa. Jedan od takvih projekata biće realizovan 2011. godine i imaza cilj jačanje kapaciteta u sprovođenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine nasvim nivoima i treba da bude realizovan u saradnji sa „twinning partnerom“. Deosredstava u okviru ovog projekta biće upotrebljen za opremanje inspektora na svimnivoima, za šta je već raspisan tender. Takođe, postoje mogućnosti korišćenja TAI-EX-a i drugih projekata koji su u fazi realizacije u Ministarstvu.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaUspeh državne politike zaštite životne sredine u velikoj meri je uslovljen stepenomekonomskog razvoja zajednice. Degradacija životne sredine nastaje putem ekonomskeaktivnosti, a priroda obezbeđuje resurse za proizvodni proces i time se

70stvara uzajaman, zavisan proces. Savremena ekološka situacija traži kompleksnorazmatranje privrednih problema sa aspekta životne sredine i obratno – životne sredinesa stanovišta ekonomskog razvoja. Da li Srbija danas sa izdvajanjem od 0,25 %BDP (sa neznatnim promenama u periodu 2000–2010. godine) može ostvariti održivekonomski razvoj i na putu evropskih integracija podići nivo investicija u životnusredinu? Potrebne su nove investicije za poboljšanje radne sredine, za komunalnuhigijenu i infrastrukturu, ulaganja u preventivne mere zaštite (filteri, uređaji za prečišćavanjeotpadnih voda) i zaštita predela i objekata prirodne i kulturne baštine.U izradi Nacionalne strategije za upravljanje otpadom u Republici Srbiji do 2019.godine, procene su da investicije u dobro upravljanje životnom sredinom iznose 10milijardi evra, a prema drugim procenama ekonomista, one dostižu i do 15 milijardievra. Uloga ekonomskih instrumenata definisana je većim brojem propisa i strateškihdokumenata. Ključni iskorak u ekološkoj politici bio je osnivanje Fonda za životnusredinu Republike Srbije, kao i lokalnih fondova. Uopšteno se može konstatovatida je u proteklih nekoliko godina učinjen značajan napor na planu uvođenja sistemaekonomskih instrumenata, osnovan je Fond za zaštitu životne sredine i izmenjenisu propisi koji se odnose na formiranje fondova za zaštitu životne sredine na lokalnomnivou.Ekonomski instrumenti namenjeni zaštiti životne sredine u Srbiji uvedeni su naosnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/04 i 36/09),a podzakonskim propisima preciznije je uređena njihova primena. Sadašnjim pravnimokvirom predviđene su: naknada za korišćenje prirodnih vrednosti 75 , naknadaza zagađivanje životne sredine, 76 naknada za zagađivanje životne sredine u područjimaod posebnog interesa 77 , kao i naknada za jedinice lokalne samouprave zazaštitu i unapređivanje životne sredine 78 . Zakon propisuje i da obveznik ima pravona povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine, odnosno oslobađanjeili smanjenje plaćanja naknade, ako sredstva koristi za sprovođenje mera zaprilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojimadoprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa (član 86).a. Naknada za zagađivanje životne sredine se određuje prema vrsti zagađenja životnesredine za: emisije pojedinačnih izvora zagađivanja, emisije proizvedenog ili odloženogotpada, za postrojenja za koja se zahteva integrisana dozvola u skladu saZakonom; supstance koje oštećuju ozonski omotač; vozila na motorni pogon.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica75 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje prirodnih vrednosti „prihod su budžeta Republike i budžeta AutonomnePokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa posebnim zakonom.“ (član 84. stav 2).76 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u visini od 60 % prihod su budžeta Republike Srbije, a uvisini od 40 % prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.” (član 85. stav 5).77 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog državnog interesa u visini od80 % prihod su budžeta Republike Srbije, a u visini od 20 % prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenskiza zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji sedonose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.” (član 85a. Stav 4).78 Sredstva ostvarena od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine koriste se, preko budžetskog fonda, namenskiza zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima korišćenja sredstava budžetskog fonda, odnosnolokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovogzakona i posebnih zakona (član 87).

71b. Naknade za zaštitu voda plaćaju subjekti koji ispuštaju otpadne vode u površinske ipodzemne tokove ili u veštačke kanale. Naknade se određuju kako prema ispuštenojkoličini, tako i prema kvalitetu prijemnih voda. Zagađivači mogu biti oslobođeniod plaćanja naknada ukoliko imaju postrojenje za primarno ili za sekundarno prečišćavanjeotpadnih voda.c. Naknade koje plaća korisnik za usluge predstavljaju najšire korišćen ekonomski instrument.Sva privredna preduzeća, kao i javna komunalna preduzeća za snabdevanjevodom i prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda plaćaju naknaduza korišćenje voda prema utvrđenoj, odnosno dozvoljenoj količini. Preduzeća i domaćinstvakoja dobijaju vodu iz sistema javnog vodovoda plaćaju cenu prema kategorijamakorisnika ili količini potrošene vode koja se meri. Preduzeća i domaćinstva,takođe, plaćaju naknadu za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda.d. Takse i naknade za upravljanje prirodnim resursima su propisane za ekstrakciju ikorišćenje vode i minerala, upotrebu zemljišta i šuma, te za lov i ribolov.e. Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je i naknadu za korišćenje i promet divljeflore i faune u komercijalne svrhe. Ova naknada je namenjena zaštiti i unapređenjuživotne sredine (uključujući biodiverzitet i upravljanje zaštićenim područjima), a detaljnijeje regulisana posebnom uredbom.f. Zakonom o rudarstvu propisano je da preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnihsirovina plaća naknadu za njihovo korišćenje. 79g. Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda uvodi naknadu za korišćenje ribarskogpodručja i to u visini 15 % novčanog iznosa troškova za izdavanje dozvole zaprivredni ribolov, tj. u visini 10 % za rekreativni ribolov. 80h. Oslobađanje od uvoznih dažbina se primenjuje na opremu koja neposredno služi zazaštitu životne sredine, pod uslovom da se ona ne proizvodi u zemlji.Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 72/09)regulisani su „položaj, poslovi, organizacija, prihodi, namena i način korišćenja sredstava,kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda za zaštitu životne sredine”, apodzakonskim propisima detaljnije su uređena pojedina pitanja. Procenjujući da ćeova institucija, s obzirom na sredstva kojima raspolaže, imati sve značajniju uloguu ostvarivanju ciljeva nacionalne politike u oblasti životne sredine, nekoliko različitihpitanja zaslužuje da se na njih posebno ukaže. Posebnim bi se moglo smatratipitanje korišćenja prikupljenih sredstava, odnosno pitanje kriterijuma za dodeljivanjesredstava Fonda. U kriterijumima za dodeljivanje sredstava, koji su definisaničlanovima 8–10. Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati korisnici sredstavaIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica79 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje mineralnih sirovina u visini od 50 % prihod su Republike Srbije, a ostatakod 50 % prihod je opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. Kada se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na teritorijiAutonomne Pokrajine, sredstva u visini od 40 % su prihod Republike, a u visini od 10 % su prihod Pokrajine.80 Prikupljena sredstva predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije, dok naknada za korišćenje ribarskog područja nateritoriji Autonomne Pokrajine jeste prihod budžeta Autonomne Pokrajine.

72Fonda za zaštitu životne sredine, uslovima i načinu dodeljivanja sredstava Fonda,kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava i načinupraćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza („Službeniglasnik RS”, broj 8/2010), sadržani su na uopšten način formulisani zahtevi koji seodnose na „grupe kriterijuma“ na osnovu kojih se vrši ocenjivanje projekata (kojiobuhvataju „stepen opšteg uticaja i značaj projekta za životnu sredinu, finansijskekriterijume i kvalitet projekta“). Ovakvo stanje ostavlja značajan nivo diskrecioneslobode donosiocima odluka u postupku ocenjivanja projekata, sa različitim realnimi potencijalnim implikacijama takvog stanja.Neadekvatnost postojećeg koncepta sistema ekonomskih instrumenata ogleda se,između ostalog, i u tome što se najveći deo finansijskog tereta prebacuje na tzv.velike zagađivače, za koje se zahteva integrisana dozvola. Upravo stoga nacionalnieko-fond ima prilično usku prihodnu osnovu (150 ili 200 velikih preduzeća). Za uspehpolitike zaštite životne sredine presudni su dobro postavljeni, dobro dizajniranii dobro kalibrisani ekonomski instrumenti. Normativna ekonomska teorija ističebitna svojstva ovih instrumenata. Ta svojstva su: 1) efikasnost, 2) pouzdanost, 3)odgovarajući nivo informisanosti koju javni subjekat mora posedovati, 4) praćenjedugoročnih posledica, 5) primenljivost i odgovarajući troškovi primene, 6) dinamičkaefektivnost, tj. uticaj primene instrumenta na konkurentnost, 7) fleksibilnost,tj. sposobnost adaptiranja na promenjene uslove, 8) neprotivurečnost i kompatibilnostsa drugim instrumentima i 9) pravičnost i sagledivost uticaja koje primenainstrumenta ima na raspodelu. Suština ekonomskih instrumenata je da podstaknuprivatni sektor, preduzeća i domaćinstva da oni sami smanje zagađenja ili da rešeprethodno nastale probleme, dok je naglašavanje isključivo fiskalne funkcije ekonomskihinstrumenata u suprotnosti sa osnovnim ciljevima njihovog uvođenja.Iz iskustva različitih zemalja, pa i onih u tranziciji, može se zaključiti da se, osimuobičajenih instrumenata namenjenih vođenju politike u oblasti životne sredine(eko-poreza, taksi, naknada, subvencija i kazni), koriste i neki drugi izvori (porezna uvoz polovnih automobila, carine na uvoz opasnih supstanci itd). Naročito seznačajnim smatra učešće privatizacionih prihoda u alimentiranju eko-fonda, a presvega za rešavanje nasleđenih ekoloških problema, tzv. „istorijskog zagađenja“itd. U slučaju Republike Srbije nema podataka o tome u kom procentu su prihodiod privatizacije učestvovali u popuni nacionalnog eko-fonda, iako u Zakonu oprivatizaciji postoji odredba kojom je bila predviđena i ova namena prihoda odprivatizacije (član 60). 81Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaUkupno posmatrano, pitanje finansijskih potreba politike zaštite životne sredine uRepublici Srbiji smatra se otvorenim, sa značajnim implikacijama koje ono ima (ilimože da ima) na projektovanje i dimenzioniranje rasta eko-fondova (na svim nivoima,od nacionalnog do lokalnih), kao i na uspostavljanje i kalibrisanje ekonomskih81 Međutim, u članu, 61. u kom se detaljno određuje procenat izdvajanja iz mase privatizacionih prihoda za određenenamene, životna sredina se ne spominje.

73instrumenata. 82 Ovo posebno ima li se u vidu činjenica da tzv. „istorijska“, zagađenjau Srbiji stvaraju probleme čiji troškovi rešavanja do sada nisu precizno kvantifikovani.Istraživanje koje je 2004. godine rađeno za potrebe izrade Nacionalnog programazaštite životne sredine, obuhvatilo je grube ekonomske procene i to samotekućih šteta (tokova zagađenja i degradacije životne sredine, a ne ranije stvorenih,„istorijskih“, fondova zagađenja, akumuliranih u vodi i zemlji). U Nacionalnomprogramu zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 12/10.), u delu koji seodnosi na finansiranje realizacije ovog programa, procenjeno je da je ukupan iznostroškova implementacije za period 2010–2019. od 4,1 do 4,2 milijarde Evra. 83Postojeći sistem funkcionisanja eko-fondova na nižim nivoima, pre svega lokalnom,nije zadovoljavajući sa stanovišta efikasnosti, pošto postojanje velikog broja malih,nedovoljno snažnih fondova, vodi samo ka daljem rasipanju oskudnih finansijskihresursa. Poseban problem predstavlja postojanje značajnih regionalnih razlika ukoličini obezbeđenih sredstava za finansiranje u oblasti životne sredine. Takođe,osnova za naplatu naknada na lokalnom nivou je i dalje vrlo uska, u najvećem brojulokalnih samouprava. Poseban značaj ima pitanje odgovornosti za funkcionisanjelokalnih fondova i u tom smislu se tumači i obaveza da se prethodno pribavi saglasnostMinistarstva na program trošenja sredstava lokalnih fondova, kao i obavezada se do 15. marta dostave izveštaji o trošenju sredstava fondova u prethodnoj godini(član 100. stav 6. Zakona o zaštiti životne sredine).U raspravi o mestu i ulozi lokalne samouprave posebnim se smatra pitanje cenakomunalnih usluga. Zbog odsustva dosledne primene načela „zagađivač plaća“ idrugih relevantnih načela, postoji bojazan da bi postojeći sistem komunalnih uslugamogao da generiše nova „istorijska zagađenja“.Odsustvo „srednjeg“ nivoa vlasti (između lokalne samouprave i Republike) na izvestannačin otežava ostvarivanje ciljeva politike u oblasti životne sredine, naročito unekim segmentima (na primer, problem reka, problem upravljanja otpadom, problemotpadnih voda itd. zahtevaju integrisano rešavanje i ne mogu se rešavati nateritoriji jedne opštine koja ima par kilometara obale uz neku reku bez saradnje sadrugim lokalnim zajednicama). Procenjuje se da bi postojanje „srednjeg“ nivoa vlastiolakšalo buduće apliciranje za korišćenje sredstava iz fondova EU.Poseban problem predstavlja prikupljanje podataka o potrebama i trošenju finansijskihsredstava u oblasti životne sredine. Agencija za zaštitu životne sredine, kaoIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica82 Inače, finansiranje aktivnosti u oblasti životne sredine regulisano je različitim propisima. Najpre, članom 83. Zakonao zaštiti životne sredine predviđa se da „Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave,u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, u skladu sa ovimzakonom.“ Izmenama i dopunama ovog zakona iz 2009. godine propisano je da se „Sredstva za zaštitu životne sredinemogu obezbeđivati i putem donacija, kredita, sredstava međunarodne pomoći, sredstava stranih ulaganja namenjenihza zaštitu životne sredine, sredstava iz instrumenata, programa i fondova EU, UN i međunarodnih organizacija.”83 Ako se ima u vidu činjenica da je procenom iz 2004. bilo predviđeno da će implementacija programa u periodu 2005–2015. koštati oko 4 milijarde evra, onda je jasno da je ukupan iznos troškova u ovom dokumentu drastično potcenjen,da ne samo što ne sagledava ekološke posledice dinamičnog privrednog rasta u periodu 2005–2008, već potpuno gubiiz vida troškove rešavanja tzv. „istorijskih“ zagađenja, koja će pasti na državu, a koja nisu bila uključena u preliminarneprocene iz 2004.

74organizacija nadležna za prikupljanje informacija u oblasti životne sredine, ostvarilaje značajne rezultate u dosadašnjim aktivnostima i može se konstatovati da nemamogućnosti da prikupi odgovarajuće podatke. Ovo pre svega zbog toga što postojećisistem prikupljanja podataka nije metodološki prilagođen takvim potrebama ine postoji odgovarajuća saradnja nadležnih organa (Izvor: Nacionalni konvent o EU).Mora se priznati da Republika Srbija intenzivno sprovodi politiku evropskih integracijau oblasti životne sredine transpozicijom direktiva EU, pravila i smernica o pitanjimaživotne sredine u nacionalno zakonodavstvo, izradom planova zaštite životnesredine i donošenjem uredbi EU sa istovremenim usvajanjem koncepta održivograzvoja. Upravljanje otpadom je opšti deo kompleksa sistema upravljanja životnomsredinom, međutim, ono ima poseban status zbog visokih troškova za sprovođenjeacquis communautaire, moguće i ozbiljne uticaje na životnu sredinu ako se neupravlja na odgovarajući način, a istovremeno predstavlja potencijal za korišćenjeotpada kao sekundarnih sirovina.Uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom predstavlja za našu administracijuspecifičan i dugoročan zadatak zbog visoke cene troškova. Sve aktivnostiu upravljanju otpadom imaju važan uticaj na proizvodne procese i na proizvodnju ipotrošnju privrede, kao i na društvene aktivnosti tretmana i odlaganja otpada. Konceptdobrog upravljanja otpadom uveliko zavisi od ravnoteže pravnih, institucionalnih,organizacionih, socioloških i finansijskih instrumenata. Srbija u tom pogledusamo stidljivo ulazi u koncept sanitarnih regionalnih deponija i strateškog partnerstva.Pristup simple copy-paste iz drugih zemalja mogao bi i ovde funkcionisati, alise postavlja pitanje cene i ekonomske održivosti. Članovi društva pojavljuju se u trisuprotne uloge istovremeno: oni su ti koji vode brigu o kvalitetu životne sredine, zdravlju i kvalitetu života, posebnoza naredne generacije na globalnom i lokalnom nivou, oni su ti koji stvaraju otpad i zagađuju životnu sredinu dnevnom proizvodnjom iuslužnim delatnostima, i oni su konzumenti roba i usluga i generisanja raznih end-of-life proizvoda.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaIako Srbija ima Zakon o upravljanju otpadom (2009), iako je lokalna samoupravaodgovorna za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji, ne može se nikako zaobićiodgovornost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za kontrolu ikoordinaciju uspešnog procesa. Zato se strateški ciljevi koji se postavljaju u Nacionalnojstrategiji upravljanja otpadom moraju stalno inovirati uzimajući u obzir okolnostii ekološke štete. Vrlo je važno da sve strane u društvu razumeju i koordinirajuaktivnosti, razmenjujući informacije i dostupne modele i posebno motivišući građaninada prepozna svoje mesto u tom procesu. Usvajanje propisa i instrumenataupravljanja otpadom je obaveza svake zemlje koja teži članstvu u Evropskoj Uniji,ali su metode dolaska do cilja potpuno slobodne i treba da zavise samo od mogućnostidomaće administracije da pronađe najbolja dostupna rešenja. Nama trebajutehnologije koje su tehnološki i ekološki testirane koje su i najprikladnije za životnu

75sredinu u Srbiji. Procesu uspostavljanja suverenog sistema upravljanja otpadom uSrbiji treba institucionalno jačanje na svim nivoima vlasti i reforma javnog komunalnogsistema, koji predstavlja ozbiljnu pretnju kredibilnoj ekološkoj politici održivogsistema, smanjenju javne potrošnje i uvođenju modela javno-privatnog partnerstva,kao jednog od alata za brze promene, i oslobađanje zarobljene energije , imovine iznanja. Danas već imamo 24 opštine u Srbiji koje su stupile u razna partnerstva nalokalnom nivou u upravljanju komunalnim otpadom.Javno-privatno partnerstvo (JPP) je dugoročan ugovorni partnerski odnos izmeđujavnog i privatnog sektora, koji može uključivati finansiranje, projektovanje, gradnju,upravljanje i/ili održavanje infrastrukture i/ili pružanje od strane privatnog sektorausluga koje tradicionalno nabavlja i pruža javni sektor. Kada je reč o primeniJPP, radi se o modelu koji donosi korist za obe strane, što zahteva uspešnu kombinacijuciljeva javnog i privatnog sektora. Bitno je samo racionalno, pragmatično,van ideološkog domašaja, doneti dobru odluku u korist građana kako bi oni dobilibolju uslugu ili infrastrukturni objekat, a sve za manje novca. U mnogim projektimase koriste finansijska sredstva privatnog sektora i upravljačko iskustvo za pružanjeusluga, i time otvara prostor za smanjenje javnih rashoda i često koruptivnih poslovau javnom sektoru. Javno-privatno partnerstvo se razlikuje od privatizacije i potome što se pravo na korišćenje javne imovine privatnom partneru daje na određenovreme (ugovoren period), te se po isteku tog perioda imovina vraća javnomsektoru, u prvobitnom stanju ili uz određenu naknadu, ako su ulaganja u međuvremenuuvećala njenu vrednost. Javno-privatno partnerstvo unosi novu dinamiku uinvesticije koje ne bi bile ostvarive u budžetskom modelu finansiranja. Prednostijavno-privatnog partnerstva su: brža izgradnja infrastrukture, brža realizacija, manji ukupni troškovi, bolja raspodela rizika, kvalitetnija usluga, stvaranje dodatnih prihoda, uspešnije upravljanje.JPP znači da se društvena odgovornost, svest o potrebi zaštite, očuvanja i unapređenjaživotne sredine ukršta sa finansijama, tehnologijom, delotvornim upravljanjemi preduzetničkim duhom privatnog sektora.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaPostoje tri glavna uslova koja idu u prilog stvaranju partnerstva: kriza, pojavljivanje iuključivanje pokretača i nekog ko služi kao katalizator. Kriza nastaje kada ne postojiodređena usluga ili preti gubljenje resursa, pa su partneri prisiljeni da se odluče nasaradnju kako bi rešili problem. Tada se podiže i aktivizam pojedinaca, grupa ili organizacijakoji ne žele da propuste priliku da reše socijalni problem. Da bi se stvoriopovoljan ambijent u Srbiji, nedostaje Zakon o javno-privatnom partnerstvu, a nije ni

76izgledno da će biti donet, i sve to usporava procese bržeg napredovanja i kvalitetnijegrazvoja. Kredibilitet i transparentnost procesa kritične su pozicije dugoročnoguspeha. Iskustvo govori da istinsko partnerstvo uključuje načela pravičnosti, transparentnostiu postupanju i zajednički interes, tj. dobit.Faktori koji doprinose trajnom partnerstvu jesu: uključivanje resursa, razvoj kapaciteta, uloge i odgovornosti, fleksibilnost, vreme, strpljenje i društvena odgovornost.Procene koje su nezvanično rađene za Srbiju govore da godišnje gubimo 300 milionaevra zbog lošeg upravljanja otpadom. Srbija, po mišljenju civilnog sektora, lošeupravlja resursima, zagađuje životni prostor i ne razvija pametnu infrastrukturu.Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi. Faktor energetske efikasnostiprivrede Srbije u 2007. godini iznosio je 0,96 a u EU-27 oko 0,20 (potrošnjaprimarne energije za stvaranje 1000 evra BDP). To znači da je u Srbiji potrošeno4,5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na zemlje EU, štoukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju. U dužem vremenskomperiodu glavni nosilac privrednog razvoja Srbije bila je industrijska proizvodnja,pretežno bazirana na glomaznim proizvodnim sistemima, finansirana skupim kreditima,sa viškovima zaposlenih i slabim izvoznim potencijalom. Naša industrija jenespremno dočekala promene u svetskoj privredi sa stalnim smanjenjem učešća uBDP. Industrijska proizvodnja doprinosi značajnom zagađenju životne sredine i tozbog zastarelih tehnologija, niske energetske efikasnosti, velike količine zatečenogi nezbrinutog otpada (opasnog otpada). Sektorski ciljevi održivog industrijskog razvojasa stanovišta zaštite životne sredine podrazumevaju: usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti zaštite voda, vazduha, zemljišta,postupanjasa otpadom, hemikalijama i transponovanje direktiva EU, izgradnju ili rekonstrukciju infrastrukture u industriji namenjene za životnu sredinu(postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova i otpadnih voda, tretman otpada), sanaciju zagađenih industrijskih lokacija, tzv. crnih tačaka, primenu upravljanja životnom sredinom u preduzećima ISO 14 000, sistema EMAS; uspostavljanje integralnog katastra zagađivača.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaU Srbiji je u okviru projekta Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj(UNIDO) osnovan Centar za čistiju proizvodnju na Tehnološko-metalurškom fakultetu(septembar 2007), čiji je cilj promovisanje čistije proizvodnje u preduzećima.Projekat je do danas uspeo u mnogim preduzećima i dao je odlične rezultate:

77smanjenje količine otpada, potrošnje energije i vode do 30 %, a ostvarena je dobit ido 7 % godišnjeg neto profita preduzeća.Energija se danas ne može zamisliti bez obnovljivih izvora, zbog smanjenja resursafosilnih goriva, ali i njihove štetnosti po čovekovu okolinu. Korišćenjem obnovljivihizvora energije umesto tečnih goriva smanjuje se emisija ugljen-dioksida i sumpor--dioksida, a pri zameni uglja smanjuje se emisija pepela. Imajući u vidu očekivanopovećanje potrošnje energije u budućnosti, ukupno smanjenje proizvodnje iz neobnovljivihizvora i povećanje uvozne zavisnosti, kao i preuzete obaveze iz Kjotoprotokola, EU je donela odgovarajuće strateške dokumente kojima je definisalastrateške ciljeve i instrumente za promovisanje obnovljivih izvora energije. Kaoosnovni ciljevi čiste energije definisani su: redukcija CO 2za 8 % u periodu 2008–2012.u odnosu na emisije iz 1990. godine i povećanje učešća obnovljivih izvora energijeu ukupno proizvedenoj energiji sa sa 6 % na 12 % do 2012. godine. Srbija sa svojomteritorijom i položajem ima prirodne pogodnosti za korišćenje obnovljivih izvoraenergije. Energetski potencijal se nalazi u biomasi (najveći deo), a slede hidroenergija,geotermalni izvori, energija vetra i sunčeva energija. To i jeste prostor za novemodele javno-privatnog partnerstva i smanjenje uvozne zavisnosti.Srbija je odlučila da obesmisli titulu „siromašnog rasipnika“ i već u 2010. godini realizovanaje kampanja „Očistimo Srbiju“ (Ministarstvo životne sredine i prostornogplaniranja) i „Ja čuvam Srbiju, a ti...“ (Kabinet potpredsednika Vlade Božidara Đelića),koje imaju za cilj da podignu kapacitet lokalnih institucija i pokrenu kampanjeza primarnu selekciju otpada. Više od 4481 divlje deponije imala je Srbija na početkuakcije, dok se komunalni otpad i dalje odlaže na deponije koje su velikim delom zapuštenei predstavljaju ozbiljnu pretnju po životnu sredinu.Kada je reč o benefitima, stoje ozbiljne procene pojedinih ekonomista da se u Srbijiu poslovima zelene ekonomije može u periodu do 2012. godine zaposliti do 5 000.ljudi. Kao primer dobre prakse, u nastavku navodimo osnivanje Centra za razvojsocijalnog preduzetništva.Fokus delovanja Centra je partnerstvo sa: civilnim sektorom, javnim sektorom (lokalnom samoupravom), poslovnim sektorom (društveno odgovorno poslovanje) u osnivanju socijalnih kooperativaiz oblasti reciklaže.Trenutno se realizuje projekat „Javno zagovaranje modela socijalnog preduzetništvau sektoru reciklaže kao instrumenta smanjenja siromaštva i socio-ekonomske integracijesakupljačkih zajednica“, podržan od strane ISC-Instituta za održive zajednice.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaCentar za razvoj socijalnog preduzetništva je inicijator i koordinator mreže socijalnogpreduzetništva u reciklaži. Mreža okuplja više od 40 članova iz civilnog, poslovnogi javnog sektora. Uloga mreže je da:

78 međusobno informiše članice o projektima koji su putem fund raising-a dostupni zapodsticanje sektora reciklaže, formira bazu znanja, sarađuje sa nadležnim institucijama i trajno lobira za poboljšanje zakonskog okvirai druge vrste podrške promocije socijalnog preduzetništva u reciklaži, podstiče i razvija saradnju u regionu.Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je nastao i programski osmišljen na bazidobrih iskustava zadruga sakupljača sekundarnih sirovina. Danas je Centar kadrovskii logistički osposobljen da u okviru projektnih konzorcijuma realizuje osnivanjekooperativa, organizovanje obuka i sertifikaciju sakupljača i razvija umrežavanje socijalnihreciklažnih kooperativa. Sedište Centra je u Beogradu.Čitav proces integracija u oblasti životne sredine mora uključiti građane, i na kraju sefokusiramo na urbanu ekologiju, ekologiju gradova, granice rasta i potrebe stanovništva.Ubrzan rast gradova postaje realna pretnja ravnomernom regionalnom razvojuSrbije. Samo 2009. godine preko 50.000 ljudi se doselilo u Beograd, a urbane migracijese događaju u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Još uvek se kod nas ne registrujuekološke migracije, koje će nastati u budućnosti, u potrazi za novim kvalitetom životai zbog veće brige za zdravlje. Bez obzira na složene ekonomske, socijalne i ekološkeuslove u kojima egzistira savremeni grad, njegova privlačnost i „volja za svetlima velegrada“se ne smanjuju. Procena je da će u narednim decenijama u gradovima živetioko 80 % stanovništva, što uslovljava radikalne promene u prirodnoj sredini izazvanenekontrolisanom upotrebom materijala i energije i ugrožavanjem zdravlja, stalnim zagađenjemvazduha, vode i zemljišta. Ugrožava se prostor, smanjuju zelene površine,a „divljaju“ građevine i naselja koji nisu održivi. Danas milionski grad radijusa do 7 kilometaraima urbanizovanu teritoriju prigradske zone do 30 kilometara i zavisnu vezusa gradom, sa brojnim nerešenim problemima. Poslednjih godina raste pokret održivegradnje i održivog planiranja, sinergije ekonomskih, socijalnih i ekoloških funkcija.VODA62.500 t/danHRANA2.000 t/danGORIVAOTPADNE VODE50.000 t/danČVRSTI OTPAD2.000 t/danČESTICE150 t/danSO 2150 t/danNOx100 t/danC-H100 t/danCO400 t/danIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaUGALJ1.000 t/danNAFTA2.800 t/danPRIRODNI GAS2.700 t/danAUTO GORIVO1.000 t/danGRADmilionstanovnika

79Političke elite na lokalu primorane su da tragaju za novim kvalitetom života svojihgrađana. Evropske integracije kojima Srbija ide, usloviće i kvalitetne promene ustatusu građana i njihovim potrebama u urbanom prostoru. Pravo je građanina daučestvuje u kreiranju odluka o kapacitetu prostora gradova, razmeštaju infrastrukture,industrije ili objekata za rekreaciju. Dolazi vreme urbane ekologije kao novediscipline koja se bavi međusobnim uticajem urbanih prostora i životne sredine.Unos materije i energije u gradskim sistemima proizvodi i velike količine otpada, odkojih su neki i toksični. Menja se mikroklima, dolazi do porasta temperature, padavinai rasta zagađenosti voda, vazduha i zemljišta. Raste i uticaj civilnog sektora nalokalne politike, pritisak da se humanizuje životni prostor, život učini podnošljivim uvreme izrazitog pada životnog standarda i smanji depresija raspoloženja. Radi održanjana vlasti, lokalne političke elite dužne su da istražuju i prate interese i potrebegrađana, da ih oblikuju u kolektivni interes i da stalno nude rešenja za probleme.Sve ovo traži novu kreaciju energije i nove metode za preokret.U okviru prethodnih ocena, kao osnove urbanog planiranja, treba rešavati sledećezadatke: otkrivanje problema ekološke situacije i njihova ocena, utvrđivanje kritičnih (limitirajućih) vrednosti antropogenih opterećenja ekosistemai njihovih pojedinih komponenti, razrada regionalne strategije zaštite prirode, razrada higijenskih, tehnoloških i drugih lokalnih mera zaštite, razrada predloga mera za realizaciju teritorijalne sheme zaštite životne sredine.Glavni zadatak prostorno-planskih mera je obezbeđenje formiranja i daljeg razvijanjaproizvodne, socijalne i teritorijalno-planske strukture grada, u saglasnosti sapotrebama očuvanja ekološke ravnoteže, zaštite životne sredine i racionalnog korišćenjaprirodnih resursa.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaDetaljna analiza osnovnih zadataka istraživanja omogućila je formulisanje sledećihradova:1. Urbo-ekološka analiza položaja grada u sistemu susednih teritorija (opšta ekološko-ekonomskakarakteristika regiona, ocena potencijala prirodnih resursa, obimazagađivanja životne sredine...);2. Faktorska analiza životne sredine i stvaranje baze prostorno razmeštajnih informacija: klima i mikroklima, stanje geološke sredine (podzemnih voda), stanje gradskihšuma i zelenih zasada u urbanoj zoni,karakteristike živog sveta, postojeća zagađenost vode i vazduha, zemljišta, ocena čišćenja grada od komunalnih i industrijskih otpadaka i dejstvo fizičkih faktora (buke, radijacije i drugih zračenja);3. Kompleksna ocena stanja životne sredine grada, određivanje problematičnih ekološkihsituacija;

804. Ocena postojeće urbanističke situacije sa aspekta njenog uticaja na životnu sredinu;5. Ekološka analiza proizvodno-ekonomske situacije u gradu (smanjenje negativnihuticaja na životnu sredinu u industriji, energetici, saobraćaju...);6. Kompleksna ocena uticaja ekološke situacije u gradu na zdravlje stanovništva;7. Razrada opšte strategije delatnosti zaštite prirode na teritoriji grada.Prioritetni zadatak lokalnih vlasti u upravljanju gradom jeste stalno podizanje kvalitetaživotne sredine putem monitoringa ekološke bezbednosti i zdravlja građana.„Zdrav grad je onaj grad koji neprekidno kreira i unapređuje fizičku i socijalnu sredinui proširuje resurse zajednice koji podstiču ljude na zajedničku akciju i međusobnupodršku u izvršavanju svih životnih funkcija. Cilj akcije je razvoj maksimalnog potencijalaljudi.“ (Svetska zdravstvena organizacija – Program zdravih gradova).Monitoring resursa životne sredine podrazumeva monitoring vazduha, površinskihvoda, vode za piće i zemljišta. Beograd 2009. godine beleži zabrinjavajuće procenejer sumpor i azot-oksid beleže blag trend rasta, a pogoršan je i kvalitet površinskevode Dunava. Veliki rizik po zdravlje Beograđana jesu buka, kao i divlje deponije,nedovoljno zelenih površina i nedovoljna selekcija otpada. Poseban problem jestesaobraćaj, nestanak biljnih vrsta od kojih je 70 % ugroženo (Izvor: Sekretarijat zaživotnu sredinu Grada Beograda). Ocena kvaliteta životne sredine nije sama sebi ciljveć služi održivom razvoju kako bi se na pravi način u gradovima rešavali problemisaobraćaja, industrije, komunalnog otpada i termoenergetike, a sve da bi građaniživeli kvalitetnije i duže.Uvereni smo da će evropske integracije u oblasti životne sredine ubrzati procesereformi, doneti preokret u vođenju javne politike i doprineti očuvanju zdravog životnogprostora.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica

4.Životna sredina, integracije i građani

834. Životna sredina, integracije i građani4.1. Ciljne grupe komunikacije4.1.1.Informisanjei uključivanjejavnostiNijedan javni posao ne može se obaviti bez dobrog informisanja i solidnog uključivanjajavnosti, a kada je reč o evropskim integracijama, onda se to odnosi na najširujavnost, ali i na svakog građanina. Postoji nekoliko tipova javnosti od kojih trebapomenuti opštu, stručnu i poslovnu javnost, koje su obaveštene i uključene u oveprocese na različite načine i u različitoj meri. Stručna i poslovna javnost o tomeznaju više, opšta javnost zna mnogo manje i površnije. Tok informisanja i efektepromocije pojedinih rešenja treba pomno pratiti jer u pitanju su promenljive varijable,kao što se i uslovi učlanjenja u EU menjaju sa njenim razvojem i proširenjem.To se posebno odnosi na sve važnije zahteve u pogledu zaštite životne sredine iodrživog razvoja.U javnosti se često pominje da je ključno opredeljenje Srbije da postane član evropskezajednice naroda, odnosno Evropske unije. Ta opcija je pobedila i na nekolikoposlednjih izbora (parlamentarnih, predsedničkih, pokrajinskih, pa i lokalnih), gdesu se građani izjašnjavali i o ovom aspektu ponuđenih programa i politika. Medijisvakodnevno govore o tome, a time se kontinuirano i profesionalno bave i nekeinstitucije, pre svih Kancelarija za evropske integracije, osnovana još marta 2004.godine. Savetu za evropske integracije RS predsedava predsednik Vlade Srbije itd.Građani sa izvesnom pažnjom prate sve te aktivnosti i dokumente, ali se ispostavljada su efekti nepotpuni.Da bi se bolje razumela ova situacija, treba dati pregled osnovnih podataka o populacijiSrbije, njenoj obrazovnoj, starosnoj i sociopsihološkoj strukturi uopšte.Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva iz aprila 2002. godine (za Srbijubez KiM), na ovom području živi 7,5 miliona stanovnika u 2,6 miliona domaćinstavai 2,98 miliona kuća, odnosno stanova. Neobično je da je u Srbiji bilo 70.000 stanovnikamanje nego pre deset godina. Regionalno: Centralna Srbija imala je 5,5 miliona(73 %), Vojvodina 2 miliona (27 %). U glavnom gradu Beogradu živelo je 1,57 milionaljudi. Na radu u inostranstvu bilo je preko 400.000 građana Srbije. Struktura: Gradskostanovništvo prvi put je povećano na 56,4 % (ostalo 43,6 %).Popis iz 2002. beleži da u rasejanju („radnoj“ dijaspori) boravi 414.839 građana Srbije,ali iste godine samo u Nemačkoj, evidencijom Saveznog statističkog zavoda izVizbadena, registrovano je 591.500 vlasnika našeg pasoša... (podaci Foruma srpskedijaspore iz Minhena, 10.4.2006. godine).Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaSrbija je, prema podacima objavljenim 20. juna 2009. i ove godine prva na listi zemaljau Evropi, a na 13. mestu u svetu po broju izbeglih i raseljenih lica. Više od307.000 osoba ovde i sada živi van svojih domova. Novi azilanti: Tokom 2010. godine,po uvođenju bezviznog režima i za Srbiju („beli Šengen”), koji je politički trebaloda znači mnogo u približavanju Evropskoj uniji, stotine građana Srbije zatražile su

84„ekonomski azil” u državama EU. Otvoreno je i nekoliko agencija koje su se bavileprevozom naših građana u Belgiju i Švedsku (jer ona je isplaćivala 500 evra povratnicimau Srbiju), posebno sa juga Srbije i sa Kosova, pa i iz Makedonije. Vlade zapadnihzemalja su upozoravale na tu iznenadnu i prekomernu pojavu, strane diplomatesu dolazile i tražile da se građani bolje informišu da neće dobiti „ekonomski azil” ida će biti vraćeni u zemlju. S proleća ove godine ti apeli su učestali i pooštreni, madaje jasno da ekonomski razlozi nisu uslov za dobijanje azila u inostranstvu.Početkom 2010. godine objavljeni su podaci da smo od svojih zemljaka u prethodnojgodini dobili tri milijarde evra, odnosno 27 % više deviza nego 2008. godine.Zbirno, za prethodnih pet godina to je više od 13 milijardi evra doznaka.Populacija Srbije spada u najstarije na svetu. – Srbija je peta zemlja na svetu po starosti.Prema Popisu 2002. godine, prosečna starost populacije bila je čak 40,2 godine(muških 39, ženskih 41,5 godina). Žene u Srbiji žive oko 5 godina duže u proseku (73,5godina) od muškaraca (68,5). U nekim opštinama prosečna starost je preko 50 godina(posebno kod žena), dok je samo u nekima manja. U Srbiji već ima preko 1,2 milionagrađana sa više od 65 godina (skoro 17 %), što dodatno opterećuje socijalne i zdravstvenefondove (čak i osiguravajuća društva, shodno tome, menjaju svoja pravila).Za razmatranje komunikacije u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojemu evropskim integracijama, treba stalno imati na umu obrazovnu strukturustanovništva:Stanovništvo sa 15 i više godina %• Bez školske spreme 5,7• 1 do 3 razreda osnovne škole 2,0• 4 do 7 razreda osnovne škole 14,2• Osnovna škola (8 razreda) 23,9SVEGA do nivoa osnovne škole: 45,8• Srednja škola 41,1• Viša škola 4,5• Visoko obrazovanje (fakultet) 6,5• Nepoznato 2,1UKUPNO: 100,0Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaMinistarstvo za socijalna pitanja Srbije 2002. godine konstatuje da je skoro 3 milionaljudi u Srbiji siromašno (2,8 miliona), od čega je 1,4 miliona ekstremno siromašno.Tada je, prema podacima beogradske kancelarije UNDP, u Srbiji živelo između 30 % i60 % onih koji raspolažu sa manje od 1 dolara dnevno. Početkom novog milenijumau istraživanju strategije opstanka stanovništva u Srbiji, 85 % ispitanika navodi da seživot njihovih domaćinstava u poslednjih 10 godina – pogoršao. Ima onih koji kažuda je nekada u Evropi reper za merenje siromaštva bila Albanija, a sada je to mestopreuzela Srbija.

85U pripremi vladinih ekonomskih mera za 2011. godinu date su i komparativne tabelekoje su pokazivale promene za poslednjih deset godina:2000 2010• Bruto domaći proizvod poglavi stanovnika1.707 evra 4.138 evra• Inflacija 112 % 8 % (planirano)• Prosečna plata 160 DM (80€) 319 evra• Prosečna penzija 150 DM (75€) 180 evra• Dinar30 din. = 1DM (60 dinaraza evro)• Spoljni dug (učešće u BDP) 104 % 78,1 %106 dinara za evro• Štednja stanovništva 330 mil. evra 6.5 mlrd. evra• Devizne rezerve 1,3 mlrd. evra oko 11 mlrd. evra• Broj zaposlenih 2.100.000 1.800.000• Izvoz 1,9 mlrd. evra 4 mlrd. evra• Uvoz 4,7 mlrd. evra 6,9 mlrd. evraZa bolje razumevanje pozicije ciljnih grupa komunikacije o kojoj je reč, korisni su jošneki podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije (maj 2006): Od oko 8 milionastanovnika Srbije, 10 % živi sa manje od 2,4 evra dnevno. Oko 1,6 miliona građanazarađuje nešto više od toga. Ukupno, petina stanovništva živi ispod donje granicesiromaštva (sa manje od 6,000 dinara mesečno).Jasno je da u ovakvoj situaciji priča o evropskim integracijama nailazi na reakcijegrađana koje se grubo mogu podeliti u dve kategorije – jedni ne vide izlaz (ni u integracijama),drugi se, nasuprot tome, upravo uzdaju u njih...U teoriji i praksi PR-a, za svaki projekat se određuje ciljna javnost, a u ovom slučajuto je lokalna samouprava i srednjoškolska omladina. Relevantan je, stoga, citat FilipaKotlera koji kaže: „Javnost je svaka grupa koja ima aktuelni ili potencijalni interesili uticaj na sposobnost organizacije da ostvari svoje ciljeve“.4.1.2.Uloga lokalnesamoupraveIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaZa razumevanje situacije i promena u zaštiti životne sredine, u zavisnosti od stepenaurbanizovanosti, korisno je pogledati činjenice o Srbiji. Zakonom o teritorijalnojorganizaciji od decembra 2007. godine utvrđeno je da Srbija ima ukupno 174 jedinicelokalne samouprave, od čega 150 opština, 23 grada i Grad Beograd, koji u svomsastavu ima 17 gradskih opština. Srbija je još 1992. i 2006. godine podeljena na 29upravnih okruga, koji nisu deo teritorijalne nego administrativne organizacije, ali tood 1999. godine (dolaskom UNMIK-a) ne funkcioniše u celosti na području Kosova iMetohije. Opština se smatra osnovnom teritorijalnom jedinicom u kojoj se ostvarujelokalna samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši svaprava i dužnosti iz svoje nadležnosti. Grad je teritorijalna jedinica koja predstavljaekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od

86100.000 stanovnika, a izuzetno može da ima i manji broj. Teritorija grada može bitipodeljena na nekoliko opština, ali svi gradovi to još nisu ostvarili. Centralna Srbijaima 17 okruga (plus Grad Beograd), Autonomna Pokrajina Vojvodina 7, a Kosovo iMetohija 5 okruga (po podeli UNMIK-a: 7 okruga).Misija Stalne konferencije gradova i opština je „da zastupa interese, pruža visokokvalitetneusluge i podržava razvoj i unapređenje lokalne samouprave zajedničkimdelovanjem članstva, u skladu sa evropskim standardima“. Pri Savetu Evrope postojiKongres lokalnih vlasti, čije dokumente prihvata i Srbija kao članica SE.Zvanično broj nedovoljno razvijenih opština u Srbiji je čak 68.Posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine doneto je nekoliko zakona olokalnoj samoupravi, ali se traže i očekuju dalje promene u njienom funkcionisanjui nadležnostima, posebno sa stanovišta izvornih, a ne samo sa republičkog nivoaprenetih prava. Opštine sada dobijaju svoju imovinu kojom mogu samostalno daraspolažu, što je bitno i za projekat na kojem upravo radimo, dobijaju pravo da seudružuju, zadužuju itd. Radi se i na promeni sistema javnih finansija i povećanjuiznosa i pravovremenosti uplata transfernih sredstava opštinama. Ima više projekataza jedinice lokalne samouprave koji su finansijski i na druge načine potpomognutiod strane međunarodne zajednice i fondova. Među njima je i poznati višegodišnjiprogram EXCHANGE, koji uključuje i probleme životne sredine i održivog razvoja.Srbija ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje ima posebansektor za LS nadležan za „poslove koji se odnose na: sistem lokalne samoupravei teritorijalne autonomije; teritorijalnu organizaciju Republike; komunalne delatnosti;izbore za organe lokalne samouprave; neposredno izjašnjavanje građana;vršenje nadzora nad zakonitošću akata jedinica lokalne samouprave; normativneposlove iz delokruga Sektora i druge poslove koji se odnose na oblast lokalnesamouprave“.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaU opštinama u Srbiji radi zaista velik broj ljudi, a prošle godine u toku je bila akcija zasmanjivanje obima i troškova lokalne administracije. Opštinske vlasti sastavljene suod najrazličitijih koalicija, koje ne reprodukuju sastav Narodne skupštine, niti VladeSrbije, što je zanimljivo i veoma demokratično. Aktivnost lokalnih vlasti na rešavanjuekoloških i problema održivog razvoja je promenljiva, ali sve naglašenija, a njenikapaciteti se postepeno povećavaju i za ove aktivnosti. Rezultati su, kako pokazujuneki izveštaji i pregledi, još nedovoljni jer ne postoje akcioni mehanizmi oko kojih bise usaglasile sve lokalne političke strukture. Na to ukazuju i neki projekti nevladinogsektora, koji je u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi dobio svoje mesto kao partneru rešavanju niza problema na svom području delovanja. Istraživanja pokazujuda javnost smatra da su u većini opština najvažniji problemi nezaposlenosti i standarda,zatim infrastrukturni i komunalni problemi. Poznat je i podatak da se u Srbijireciklira samo oko 15 % smeća...

874.2. Javno mnjenje i evropske integracije4.2.1.Dijahronipregled stavovao evropskimintegracijamaTokom procesa približavanja EU izvedena su ispitivanja čijih se najvažnijih nalazatreba prisetiti da bi se razumele promene u javnom mnenju. U izveštaju „SerbiaNovember 2006“, na osnovu istraživanja IRI (The International Republican Institute)na reprezentativnom uzorku od 2.208 ispitanika neposrednim intervjuom, dati sui nalazi o integracijama u EU, ali nema podataka o stavovima u vezi sa ekologijomi održivim razvojem. Podrška integracijama oscilira, ali u to vreme je na visokomnivou od 79 %, dok ih 16 % ispitanih odbija, a 5 % nema stav.U kvalitativnom istraživanju javnosti novembra 2006. godine („Stavovi manjina islabe & potencijalne DS podrške“, IRI & Strategic Marketing Research), u pet fokusgrupa iz nekoliko gradova Srbije, u poglavlju „Stavovi prema Evropskoj uniji“, konstatujese velika podrška priključivanju Srbije Evropskoj uniji i niz pozitivnih poruka,odnosno izražavanja naklonosti.U CeSID-ovom „Istraživanju javnog mnjenja Srbije, leto 2006. godine“, u poglavlju4 „Evroatlanske integracije i partijske podele“, navodi se da je, pored Kosova,ovo drugo pitanje „visoke politike“ o kom se diskutuje i među običnim građanima,mada već duže vreme između 60 i 70 % javnog mnenja prihvata pristup EU, što nijeslučaj sa pristupom NATO paktu. Manjinsko je mišljenje 15 % ljudi koji smatraju daSrbiji ne treba nikakva međunarodna integracija, ali isto toliko i ne ume da se izjasni.Utvrđen je uzajamni odnos između stava prema integracijama i izbora stranke, ali iveza sa pojedinačnim stavovima i sistemom vrednosti.Centar RTS za istraživanje je za potrebe TV emisije „Da. Možda. Ne“ Olivere Kovačević,19. novembra 2010. godine, na reprezentativnom uzorku građana Srbije, metodologijomCATI, utvrdio nekoliko zanimljivih činjenica koje su prikazane gledaocimana ekranu, a zatim komentarisane u studiju (Božidar Đelić, Dragan Todorović, IvanAndrić).Na pitanje da li je za Srbiju dobro ili loše da uđe u Evropsku uniju, (tek) 52,4 % ispitanikaodgovara da je to dobro, 11,3 % da je to i dobro i loše, 21,3 % da je to loše, dok 15 %nije umelo da odgovori. Isti smisao imaju i odgovori na drugo pitanje – „Da li bistena referendumu glasali da Srbija uđe u EU ili biste glasali protiv?“ Glas u prilog EUdalo bi 57 % građana, 20 % bi bilo protiv, svaki deseti ne bi izašao na referendum, aoko 13 % nije umelo da se izjasni.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaVeoma su podeljena mišljenja o tome da li Evropska unija želi Srbiju u svom članstvu,jer samo 37 % ljudi to potvrđuje, 15 % kaže „možda“, a preko 27 % daje odričanodgovor. Približno svaki peti nije umeo da odgovori na pitanje. Nema saglasnostini u očekivanju (ili prognozi) za koliko godina će Srbija ući u EU, jer 12 % smatra daona nikada neće ući u nju, 7 % misli da će za to biti potrebno više od 20 godina,19 % kaže da će to biti za 10–19 godina, 25 % da će nam trebati 5–9 godina, a preko

8817 % ocenjuje da će trebati samo 2–5 godina. Najmanje je optimista (1,4 %) koji misleda će biti dovoljno godinu dana. Skoro jedna petina ispitanika nije se ni upuštala uprognozu.Ostala dva pitanja odnosila su se na podršku ulasku Srbije u EU, ako je za to uslov dase prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova (preko 63 % građana odbijatu mogućnost, dok je samo 17 % prihvata, a ostali se dvoume ili ne znaju šta bi rekli),odnosno na to da li je za Srbiju bolje da uđe u Evropsku uniju ili da se više približiRusiji, gde su mišljenja primetno podeljena.Agencija „Beta“ prenosi 19. novembra 2010. godine stavove Bi-Bi-Sija da se medijiu Srbiji ne bave životnim temama, odnosno da u izveštavanju o evropskim integracijamamalo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana, ada uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke, pokazalo je tadaupravo objavljeno istraživanje britanske televizije Bi-Bi-Si.Istraživanje je obuhvatilo analizu vesti u 38 elektronskih i štampanih medija o evropskimintegracijama Srbije, a obavljeno je i ispitivanje javnog mnenja u Kraljevu, Užicu,Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu.Predstavnik Bi-Bi-Sija Ed Barker, na predstavljanju rezultata izveštaja, rekao je da segrađani žale da mediji „stalno vrte iste priče i iste ljude”, a da ne objašnjavaju onošto se dešava i kako to utiče na život ljudi. „Većina izveštaja nema ljudsku priču usebi i kako određene odluke utiču na život ljudi”, rekao je on i dodao da je ispitivanjepokazalo da se građani Srbije pitaju šta za njih znače evropske integracije države.U izveštaju se citira jedan ispitanik koji kaže: „Ne dobijamo konkretne informacije.Na primer, hoće li nam biti dozvoljeno da pušimo, unesemo bicikl u gradski prevoz...takve informacije bi nam bile mnogo interesantnije”.Istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama pokazujeda je manje od tri odsto vesti o poljoprivredi, a da je malo i izveštaja o životnojsredini, obrazovanju, zdravstvu i zaštiti potrošača.Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, koji je bio na predstavljanju izveštaja, rekaoje da će EU pomoći obuku srpskih novinara, kao i da je potrebno pratiti iskustvazemalja koje su od pre nekoliko godina članice EU. „Poljoprivrednik u Srbiji će presaslušati poljoprivrednika u Poljskoj nego mene”, rekao je Dežer i dodao da je potrebnoteme iz EU približiti građanima i objasniti kako to utiče na njihov život. „Toje problem i u zemljama EU”, rekao je Dežer govoreći o dešavanjima u EU i izveštavanjumedija.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaEvropska unija je finansirala istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji oevropskim integracijama. Istraživanje je rađeno u martu i aprilu 2010. godine, a poredanalize vesti televizijskih i radio stanica, štampanih i internet medija, razgovaralose i sa predstavnicima Vlade Srbije, Delegacije EU u Srbiji, kao i sa predstavnicimamedija i nevladinog sektora.

89Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije navela je rezultate istraživanjajavnog mnjenja Srbije iz decembra 2010. godine, po kojima bi 13 % građanaglasalo protiv učlanjenja Srbije u EU, 10 % ne bi glasalo, a 9 % ne zna kako bi glasalo.Reč je o tome kako bi ljudi glasali kada bi sutra bio raspisan referendum: „Da li podržavateučlanjenje Srbije u Evropsku uniju?“ Utvrđeno je da bi 57 % glasalo za. Ona jenaglasila da je brine pad podrške učlanjenju Srbije u EU i da je to najmanji procenatpodrške od kada se izvode istraživanja.4.2.2.Informisanost istavovi o zaštitiživotne sredinei održivomrazvojuJedno od obimnijih istraživanja na ove teme (koje je vodio autor ove analize) obavljenoje na području šest regiona Zapadnog Balkana sredinom 2009. godine, podpokroviteljstvom organizacije REA Action and Cohesion in Western Balkans (kasnijeBELLS). Ono je obuhvatilo šest ciljnih grupa u svakom subregionu: 1. poslanike i državneslužbenike, 2. privrednike, 3. predstavnike lokalnih samouprava, 4. političkestranke, 5. nevladin sektor i 6. građane. Kod prvih pet grupa primenjena je tehnikadirektnog ispitivanja (face to face), a kod građana CATI. Tematska usmerenja pitanjabila su sledeća: 1. informisanost, odnos prema medijima i kredibilitet, 2. najvećiproblemi i zagađivači, 3. zakonska regulativa i kontrola, 4. odgovornost i predlozimera, 5. transparentnost donošenja odluka, 6. regionalna saradnja i saradnja sa EU,7. korišćenje nuklearne energije i opasnih tehnologija, 8. spremnost na „doživotnoučenje” (Life long learning), 9. odnos prema životnoj sredini i njenoj zaštiti, i 10.predlozi za promotivne aktivnosti.Zadržaćemo se sada na stavovima građana, kao najšire ciljne grupe, o nekoliko zanimljivihpitanja.Stepen zadovoljstva kvalitetom životne sredine je dosta nizak jer samo oko 7 % anketiranihkaže da je zadovoljno, 28 % i jeste i nije zadovoljno, dok je 64 % nezadovoljno.Taj zbir čini 42,4 % onih koji „nisu zadovoljni“ i još 21,2 % onih koji izjavljuju da „uopštenisu zadovoljni“. Pada u oči da manje od 1 % respondenata nije umelo da odgovori napitanje. Uporedne analize pokazuju da situacija u neposrednom okruženju Srbije nijeništa bolja, što snaži jedan od regulatornih principa u toj oblasti u EU.U više navrata u istraživanju pažnja se posebno usmeravala na centralnu (državnu)vlast ili na lokalnu vlast i samoupravu. Pokazalo se da je ovakvo razlikovanje bilosvrsishodno. Samo 10 % građana navelo je šta su vlasti preduzele da bi se ublažileposledice ugrožavanja životne sredine. Približno svaki osmi ispitanik (11–12 %) kažeda je vlast preduzela dosta toga, ali da ne može sada da nabroji. Dominantan jeodgovor čak 60 % građana koji misle da je ona malo toga preduzela. Odgovor nijedalo 19 % ljudi.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaJedno od načela u evropskom pravu u domenu zaštite životne sredine i održivograzvoja odnosi se na otvorenost ovih procesa i dostupnost informacija, pa je stogabilo postavljeno i pitanje o stepenu transparentnosti procesa donošenja odluka oduticaja na zdravu životnu sredinu. Netransparentnost je, kako je utvrđeno, na meti

90mnogih kritika, dvoumljenje se zapaža gotovo kod četvrtine ispitanika, a skoro polovina(47 %) građana ocenjuje da ovi procesi nisu transparentni. Oko 12 % anketiranihnije moglo da se izjasni.Sledeće je bilo pitanje o merama koje bi u subregionu dale najbolje rezultate u zaštitiživotne sredine:%1. Rigorozno insistiranje na poštovanju zakona 19,22. Oštro kažnjavanje zagađivača 31,13. Kreditiranje unapređenja tehnologije i postavljanja filtera 8,74. Zabrana proizvodnje opasnih proizvoda 3,25. Zatvaranje pogona koji zagađuju 2,66. Edukacija stvarnih ili potencijalnih zagađivača 16,77. Kampanje zaštite životne sredine 12,78. Neke druge mere 3,79. Nijedna mera ovde ne bi dala dobre rezultate 0,510. Ne znaju, ne umeju da odgovore 1,5UKUPNO: 100,0Polovina ispitanika opredelila se za prva dva konvergentna odgovora insistirajućina zakonu i kažnjavanju zagađivača, ali i na edukaciji i kampanjama zaštite životnesredine. Pada u oči da tu gotovo i nema građana koji se nisu izjasnili.Mišljenje o tome ko je najodgovorniji za probleme koje imamo sa životnom sredinomveoma je indikativno za situaciju u kojoj smo.%1. Političari i stranke 10,42. Država i njeni službenici 26,63. Lokalna samouprava 11,44. Nevladin sektor i organizacije 0,45. Privreda i privrednici (biznis) 4,76. Naučne i stručne organizacije 1,87. Sami građani 31,98. Neko drugi 1,3Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica9. Svi bi trebalo da brinu o tome 10,110. Ne znaju, ne umeju da odgovore 1,4UKUPNO: 100,0

91Reč je o dragocenom nalazu da skoro trećina građana smatra da su oni sami najodgovornijiza pomenute probleme. Više od četvrtine ispitanika odgovornost vidi nastrani države i njenih službenika, a potom u lokalnoj samoupravi i među političarima.Poverenje u informacije o kvalitetu životne sredine koje se saopštavaju javnosti imasamo 15 % građana, oko 29 % kaže i da ima i da nema poverenja, a više od 52 % odgovaraodrično: „Ne, nemam poverenja“. Manje od 4 % nije umelo da odgovori napitanje.U komentarima citiranog izveštaja kaže se još: „Ako kvalitet životne sredine i njenezaštite nije moguće lako i brzo promeniti, informisanost o tome jeste.Odgovori na pitanje o medijima preko kojih se najčešće informiše o zaštiti životnesredine ukazuju na nezaobilaznu poziciju televizije sa nacionalnom pokrivenošću,koju izdvaja 52 % građana. One sa regionalnom rasprostranjenošću izdvaja tek 3 %,a one sa lokalnom pokrivenošću preko 12 %. Dakle, televizija je u više od dve trećineslučajeva na prvom mestu (67 %). Radio pominje 4 %, dnevne novine preko 13 %, anedeljnike manje od 1 % anketiranih. Na ostale medije upućeno je nešto preko 5 %,a na usmene kontakte sa ljudima preko 4 %. Isto toliko građana navodi da ne pratitakve informacije. Važno je da primetimo da mnogi mediji imaju u informisanju otim temama svoj udeo pa bi ih trebalo komplementarno i kumulativno i koristiti.Bez obzira na nedovoljnu informisanost građana o mnogim problemima javnih politika,ali uz činjenicu da je konstatovano nezadovoljstvo stanjem životne sredine,dobijeni su zanimljivi odgovori na pitanje o najvećim problemima za životnu sredinuna lokalnom nivou (u gradu, odnosno opštini):%1. Zagađenje vazduha 17,52. Loše upravljanje otpadom, divlje deponije 24,03. Opasan otpad 4,64. Zagađeni vodotokovi 14,75. Nedostatak zelenih površina 6,06. Buka 6,47. Loša urbanizacija, divlja gradnja 8,68. Opšta nebriga 12,89. Neki drugi problem 3,910. Ne znaju, ne umeju da odgovore 1,4Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaUKUPNO: 100,0Svakako, problema ima više i na nacionalnom i na lokalnom nivou, a važnije od svegaje da je skoro svaki ispitanik imao o tome šta da kaže. Loše upravljanje otpadom

92i divlje deponije pominje skoro svaki četvrti građanin, zagađenje vazduha svaki petiili šesti, zagađene vodotokove svaki sedmi, opštu nebrigu o životnoj sredini svakiosmi...Na pitanje koja stranka posvećuje najviše pažnje problemima životne sredine preko43 % građana Srbije nije umelo da odgovori, oko 32 % smatralo je da nijedna strankato ne čini, 7 % nije želelo da se upušta u tu procenu, dok je svega 17 % navelo nekustranku koja to čini. Kritičnost prema politici i političarima je očigledna, i čak je višeispoljena nego u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana.Skoro 80 % ispitanika smatra da nivo znanja donosilaca odluka za pitanja održivograzvoja i životne sredine treba povećati. Od toga preko 30 % kaže da „svakako treba“,a 48 % da „treba“ to učiniti. Svega oko 7 % misli suprotno, 5 % se dvoumi, adesetak posto ne ume da odgovori. Iskazi su više nego rečiti, jer građani Srbije,slično kao i ostali u regionu, ocenjuju da je potrebno još mnogo znanja donosiocimaodluka iz ovog domena, što je istovremeno i kritika njihovog dosadašnjeg, moždanedovoljno kompetentnog, rada.U Rezimeu citirane studije kaže se: „Razlike u nivou informisanosti, znanja, u ponašanju,stavovima, ocenama i predlozima građana su evidentne, ali je očigledno dapostoje i saglasnosti oko stanja životne sredine i potrebe preduzimanja niza akcija.“Možemo samo dodati da su evropske integracije deo ovog konteksta...Da bismo bolje shvatili aspekte informisanosti naših građana o ovim pitanjima, odnosnoda bismo lakše pristupili projektovanju promocije evropskih integracija uoblasti životne sredine i održivog razvoja, korisno je navesti i širi kontekst kojim sepovremeno bave i naši mediji. Jedna od tih globalnih tema su i Milenijumski ciljevirazvoja. Ujedinjene nacije su usvojile tzv. Milenijumske ciljeve razvoja, a na samitu u Generalnojskupštini UN septembra 2010. godine razmatralo se njihovo sprovođenje. Reč je o osam ciljeva na koje su se sve članice UN deklaracijom, pre tačno desetgodina, obavezale da pokušaju da ostvare do 2015. godine. Tu su: 1. iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, 2. postizanje univerzalnogosnovnog obrazovanja, 3. promovisanje jednakosti polova, 4. smanjenje smrtnostikod dece, 5. poboljšanje zdravlja majki, 6. borba protiv HIV/AIDS-a i drugih bolesti,7. obezbeđenje ekološke održivosti i 8. stvaranje globalnog partnerstva za razvoj. Svetska ekonomska kriza (u Srbiji šaljivo nazvana „seka”) usporila je rad na svimpoljima, ali UN i sve zemlje su prihvatile da rade na ispunjenju ovih ciljeva.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednica Na ovom samitu UN direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan je naglasio: „Sve počiva na uravnoteženom globalnom rastu. Insistiram natome. I to je moja glavna poruka danas – bez održivog globalnog rasta, svi naporiza ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja biće neuspešni“.

934.2.3.Medijskepretpostavkeformiranjajavnog mnenja oovim pitanjimaMedije smo pominjali i u dosadašnjoj analizi, ali treba im posvetiti još veću pažnjujer oni su nezaobilazni posrednici u informisanju građana i formiranju stavova osvim ovim pitanjima. Međutim, velik je problem neravnomerne razvijenosti i recepcijepojedinih medija, s jedne, i prevelike usmerenosti na zabavne sadržaje, s drugestrane. O tome postoje iscrpni podaci, ali ćemo za ovu priliku navesti samo neke odnjih iz više izvora.Prema Zakonu o javnom informisanju, u Agenciji za privredne registre bilo je krajemjanuara 2011. godine upisano 1001 javno glasilo. Tu su najbrojnije novine (563 lista),zatim radio-programi (213 stanica), pa televizijski programi (108), internet javna glasila(90) i servisi novinskih agencija (20).Od štampanih medija, 20 su dnevna izdanja, 91 nedeljna, 204 mesečna. Registracijaje počela 13. oktobra 2009. godine stupanjem na snagu Pravilnika o načinu vođenjaRegistra javnih glasila. Zakonom je predviđena obustava rada svih glasila koja nisuupisana u Registar, kao i visoke novčane kazne.Novi mediji Internet (Web) globalna Mreža (Net), sa 1,5 miliona korisnika u Srbiji, otvorio je neslućenemogućnosti novih (često interaktivnih) oblika komunikacije, ali i komercijalizacijei nekih oblika politizacije, posebno od kada je moguć pristup i preko mobilnogtelefona – u pokretu, a ne samo preko računara. You Tube obiluje spotovima, storijama, video-klipovima svih vrsta, pa hiljade, čakmilioni ljudi mogu da gledaju izjave lica koja zanimaju javnost, nekih političara, reakcijena njih ili „gerila” odgovore, događaje, hitove, atrakcije... Najnovija i sve popularnija besplatna internet mreža i usluga Twitter služi za slanjei primanje kratkih personalizovanih tekstualnih poruka (do 140 karaktera), replika iostalih sadržajaIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaDruštvene mreže Facebook je nastao februara 2004. godine među studentima Harvarda (pokretačMark Cukerberg), a na svoju šestogodišnjicu obuhvatao je preko 400 milionasvakodnevnih korisnika u svim delovima sveta, što ga čini fenomenom u istorijikomunikacije. Ovo virtuelno druženje već je postalo nezamenljivo, a u nekim slučajevima i gotovozavisnički uslovljeno. Sadržaj predstavljanja, upoznavanja i razmene nemoguće je opisati, ali je jasno daobuhvata svaki detalj našeg života, da kod mnogih (posebno mladih ljudi) zamenjujeostale oblike kontakta, pa i praćenje klasičnih medija. Armija frendova&fanova pojedinaca ili nekih institucija u Srbiji dostiže i po nekolikodesetina hiljada, a u okviru ove mreže nekada se vode prave kampanje u domenukulture i druge.Deo godišnjeg pregleda televizijskih programa i njihove gledanosti navešćemo izizveštaja AGB Nielsen za Srbiju.

94PROSEČAN DNEVNI AUDITORIJUM NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA(u broju gledalaca, populacija 4+) – 2010. godina (januar-oktobar)TV UKUPNORTS 1PINKB-92RTS 2PRVAAVALAHAPPY5,120,1174,123,0093,833,8562,832,0102,535,0513,001,6322,037,6421,599,212UDEO NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA U UKUPNOM TV AUDITORIJUMU(u %, populacija 4+) – 2010. godina YTD (januar-oktobar)B-926.4%AVALA3.0%TV Vojvodine 10.9%ULTRA1.0%Ostale TV staniceUkupno19.6%PRVA10.4%Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaPINK25.2%Happy2.3%RTS 24.8%STUDIO B1.1%RTS 125.3%

95PROSEČNA GLEDANOST PO INTERVALIMA(svi dani, populacija 18-49) – 2010. godina (januar-oktobar)2015105007:00:00 - 07:04:5908:00:00 - 08:04:5909:00:00 - 09:04:5910:00:00 - 10:04:5911:00:00 - 11:04:5912:00:00 - 12:04:5913:00:00 - 13:04:5914:00:00 - 14:04:5915:00:00 - 15:04:5916:00:00 - 16:04:5917:00:00 - 17:04:5918:00:00 - 18:04:5919:00:00 - 19:04:5920:00:00 - 20:04:5921:00:00 - 21:04:5922:00:00 - 22:04:5923:00:00 - 23:04:5924:00:00 - 24:04:59RTS 1 RTS 2 PINK TV B-92 PRVA AVALAC opyright © 20 1 0 T he Niels en C ompany4.3. Mogući otpori i stereotipi4.3.1.Ishodišta otporaprihvatanjuintegracijaSrbija je izrazito nehomogena zemlja, koju karakterišu značajne razlike u ekonomskim,demografskim i drugim karakteristikama. Od vrhunskih, svetskih intelektualacado poluobrazovanih ljudi, velik je raspon u obaveštenosti i razumevanju nekihpojava u svetu i načinu života.Neki istraživači kažu da naši ljudi više drže do toga da imaju stav nego do toga daimaju tačne informacije. Zato se često javljaju pogrešna usmerenja i stereotipi, kojemora da uzme u obzir i komunikacija u ovom projektu...Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaTokom poslednje decenije relativno je kontinuirana bila priča o tzv. evro-atlantskimintegracijama, uz povremeno jačanje pa slabljenje kampanja, sve dok se nije shvatiloda građani imaju nejednak odnos prema elementima pomenute složenice. Oniuglavnom prihvataju Evropsku uniju, ali listom su protiv Severnoatlantskog pakta,čija je prva vojna intervencija u poluvekovnoj istoriji bila usmerena baš na SR Jugoslaviju.Građani to ne mogu zaboraviti i zato političari danas insistiraju na EU, aretko na približavanju NATO alijansi.Podsetićemo na nekoliko činjenica iz skorije javne komunikacije u vezi sa evropskimintegracijama Srbije i životom građana:

96 Preporuke za EU: Evropska komisija je 10. novembra 2010. godine Srbiji dostavilasvoj godišnji izveštaj sa preporukama koje treba ispuniti za godinu dana. U političkoj javnosti odmah je stvorena floskula o „Deset evropskih zapovesti”: uspostavljanjestalnog sastava Visokog saveta sudstva, postupanje po individualnimžalbama sudija, usvajanje zakona o finansiranju političkih partija i zakona o restituciji,mandati poslanika, ekonomske reforme, izmene u domenu javnih nabavki,jačanje pozicija regulatornih tela, obezbeđivanje funkcionisanja nezavisnih medija,rasvetljavanje ubistava novinara. Plan Vlade je da Srbija do kraja 2011. godine dobije status kandidata, na čemu posebnoinsistira vladajuća koalicija – pre izbora. Za to je neophodno ispunjavanje kriterijumaiz tri velike oblasti: politike, ekonomije i prihvatanja evropskih dostignuća. Neki nalazi istraživanja pokazuju neraspoloženje građana zbog mnogih pojava i institucijadruštva, pa i sopstvene pozicije i života. Kredibilitet institucija pada (najmanje vojsci, policiji i crkvi – koje možemo smatrati„tvrdim“, klasičnim institucijama). Postoji nepoverenje u naše političare (pa tako i zagovornike integracionih procesa). Nevesele procene građana o tome kada ćemo živeti bolje (o tome je jedan od potpredsednikaVlade Srbije objavio i knjigu). Rasprostranjenost optimizma i pesimizma u populaciji. U predizbornim periodima prenaglašeno je pojednostavljeno pitanje, koje bi trebaloda dođe tek na kraju: Za koga ćete glasati?Dakle, otpori integracijama kojima se bavi ovaj projekat su brojni, imaju različitaishodišta, nekada naizgled nepovezana sa takvim temama, i nisu uvek proizvod razboritogmišljenja i traženja rešenja.4.3.2.SociopsihološkistereotipiIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaU društvenom ponašanju, a posebno kod pitanja kojima se upravo bavimo, dobroje upozoriti na pojavu stereotipa ili stereotipija, koji izvorno predstavljaju skoreli,nepromenljivi, shematski i donekle uprošćen odnos prema nečemu (prof. dr DraganKrstić). Oni imaju više uzroka i oblika, ali uvek predstavljaju neku vrstu racionalizacijeili uštede u percepciji i ponašanju pojedinca, kojom se on „brani“ i olakšavasebi život i komunikaciju. Smatra se da stereotip po psihološkoj prirodi može bitisvestan ili nesvestan, može biti deo individualnog inventara ličnosti ili opstajati kaoopštiji model, čak i kada je reč o tzv. dinamičkom stereotipu, koji je prilagodljiv ipodložan promenama, ali stereotipan jer teži istoj strukturi ponašanja.U Srbiji su poznati međunacionalni stereotipi, politički i drugi socijalni stereotipi,gde se na osnovu nekog primera, informacije ili opažaja određeni stav generalizujena čitavu grupu ili klasu pojava. U nas postoje izreke koje deluju u sličnom pravcu,npr., „Ko laže taj i krade“, ili „Jednom policajac, uvek policajac“ itd. Nalazimo ih čaki u poslovicama. Protivrečnosti u kojima živimo olakšavaju pojavu stereotipa, sa težnjomda se neko stanje konzervira i tako smanji napetost, a postigne repetitivnostu oceni i ponašanju.

97Pojednostavljena predstava graniči se sa predrasudama, a one već spadaju u nerealne,čak iracionalne socijalne percepcije, otporne na suočavanje sa naknadnim,drugačijim dokazima.Ne ulazeći u dalje razmatranje ovih fenomena i stepena njihove kognitivne i emotivnezasićenosti, treba podsetiti da je već utvrđeno da kod nekih ljudi i u nekim socijalnimslojevima ima dosta stereotipa, pa i predrasuda o strancima i međunarodnimorganizacijama, nevladinom sektoru itd. Evropska unija spada u one odrednice gdese ove pojave lako mogu zapaziti i zato je u svakom projektu koji se njome baviveoma važno obratiti pažnju na sadržaj i sredstva komunikacije. U ovom slučajureč je o predstavnicima lokalne samouprave (iz različitih sociopolitičkih struktura) isrednjoškolske omladine (koja nije homogena kategorija).To znači da sva naša objašnjenja, navođenja, promotivna zalaganja i stil komunikacijeuopšte, ne smeju da prenebregavaju ove rasprostranjene pojave, nego upravoobrnuto – treba da ih prihvataju kao polaznu osnovu i moguće prirodno rezonovanjeonih koji nisu dovoljno informisani ili nisu imali priliku da se više upuštaju u samupojavu. U dramaturgiji svakog našeg „komunikata“ može se poći upravo od togada neki ljudi misle „ovo ili ono“ ali da je, zapravo, reč o...Ceo projekat je i nastao na toj tezi-antitezi: „Evropa znači da...“4.3.3.Skala stavova ointegracijamaZa potrebe promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja,ali i eventualni kasniji socijalni monitoring i moguća istraživanja (čak komparativnoi u dve faze – pre i posle određenih akcija), mogu se pripremiti posebni upitnici i drugiinstrumenti. Nalazi koji iz toga proističu mogu se uključivati u dalju komunikaciju.Upitnik za neku ciljnu grupu može da sadrži i Skalu stavova o evropskim integracijamai njihovoj „socijalnoj poziciji”, koja bi bila razumljiva, pregledna i laka za primenu.Reč je o petočlanoj skali Likertovog tipa (od pozitivnog i prelaznog do negativnogstava), koja pored usmerenja pokazuje i intenzitet stava. Odgovori se, zahvaljujućitome, mogu kvantifikovati i komparativno interpretirati, a njena osetljivost i diskriminativnostsu već potvrđene u nekim našim ranijim istraživanjima.Odgovori na skali pomažu nam da bolje upoznamo psihološku prirodu socijalnihstavova. Sam stav ima nekoliko komponenti, od kojih je ovde dovoljno pomenutidve: kognitivnu (saznajnu) i emotivnu, koja izražava odnos subjekta prema nekojpojavi ili biću.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaIskustvo pokazuje da na bateriju provokativnih i relativno jednostavnih tvrdnji ljudiiz uzorka odgovaraju sasvim ozbiljno, nekada sa izvesnim iskustvom, a većinom anticipirajućisituaciju u vezi sa ulaskom Srbije u EU, bez obzira na to što često nemajudovoljno iskustvenih informacija o njoj.Ako se, na primer, ređe označava alternativa „nemam stav”, to svedoči o angažovanostiispitanika i znatnom nivou formiranosti stavova. Broj „srednjih” odgovora

98(„I slažem se i ne”) može biti manji od broja pozitivnih i negativnih, a oscilacija frekvencijajednih i drugih bi pokazala izdiferenciranost stavova o temi koja u javnosti,verovatno, nije podrobnije obrađivana, a umesto moguće indiferentnosti – participativanstav građana.S druge strane, poznato je već da se stavovi ne menjaju ni lako ni brzo, čak ni kadasu u pitanju mladi ljudi, što stvara potrebu da se o evropskim integracijama u oblastiživotne sredine i održivog razvoja više govori i piše.Može se očekivati da bi se ova skala stavova bavila za njih novom problematikom ida će mnogi ljudi prvi put popunjavati takav upitnik.4.4. Komunikacijska strategija4.4.1.Razumevanjedržavne vlasti igrađanaU Srbiji tradicionalno postoji izvesno nepoverenje građana prema vlastima, koje seu pojedinim periodima ispoljava na više ili manje otvoren pa i dramatičan način.Čuveni „Peti oktobar“ je to najbolje pokazao, a i danas postoji nezadovoljstvo zbogvelikih, a neispunjenih očekivanja i preteranih predizbornih obećanja. Sindikati i nevladinsektor ukazuju na to da je izostao socijalni dijalog na kojem se insistira u svimdemokratskim zemljama i na koji upućuju neki dokumenti Evropske unije. On nijetu (samo) da bi smanjio tenzije u društvu, nego da bi obezbedio dobro upravljanjeresursima i odnosima.Citiraćemo ovom prilikom direktorku vladine Kancelarije za evropske integracijekoja je nedavno objašnjavala da je čak 78 % građana istaklo da bi reforme, neophodneza ulazak u EU, trebalo sprovoditi i da one nisu uslov za članstvo u Uniji, već i zastvaranje boljih uslova života.„Želja građana da se sprovode reforme je naš veliki saveznik“, rekla je ona,i ocenila da je pad podrške učlanjenju u Uniju „verovatno posledica zamoraretorikom, postavljanjem datuma i davanjem obećanja“.Prema njenim rečima, među građanima Srbije raste spremnost da menjajuradne i životne navike u cilju ulaska u EU, ali građani su najmanje spremni dase dodatno školuju ili prekvalifikuju. Od juna do decembra 2010, 19 % građanapromenilo je mišljenje, pa je na kraju godine njih 24 %, umesto 43 %, mislilo dauslovljavanja i ucene EU otežavaju evropske integracije Srbije.„Nesposobnost domaćeg rukovodstva je razlog za usporavanje ka EU za 19% građana, dok je 15 % reklo da Srbiju na evropskom putu usporavaju obimnereforme koje treba sprovesti“. Prema njenim rečima, 61 % građana veruje daće EU postaviti nove uslove Srbiji, dok 32 % navodi da to neće biti slučaj.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaGrađani Srbije nisu optimisti kada je reč o budućnosti same Unije, pa trećinanjih veruje da će se EU zatvoriti ili čak raspasti pre nego što će se dalje širitii jačati, dok je 20 % navelo da će EU prevazići sadašnje probleme i nastavitiproširenje, kako pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja.

99„Građani Srbije, njih 39 %, znaju da je Srbiji uručen Upitnik na osnovu kojegEU treba da je oceni“, rekla je Delević, ali je i dodala da 36 % ispitanika misli daSrbija već pregovara o članstvu, dok je 52 % građana reklo da nije informisanoo pridruživanju Srbije EU, a da čak 85 % nije informisano o fondovima EU.„Od 15 % onih koji su informisani o fondovima, samo dva odsto zna da Srbijadobija oko 200–300 miliona godišnje iz EU fondova”, navela je Delević i podsetilada je EU za deset godina u Srbiju uložila oko dve milijarde evra. Ona jenapomenula i da je među mladima mnogo veća podrška učlanjenju u EU i dabi 71 % njih glasalo za učlanjenje Srbije u Uniju.Neke ranije studije (npr., CeSID) pokazuju da je najmanje poverenja upravo u lokalnevlasti, koje su jedna od ciljnih grupa ovog projekta. Nedavno istraživanje u PančevuCentra modernih veština daje zanimljiv pregled stavova građana o sopstvenoj(relativno solidnoj) informisanosti o radu gradskih vlasti i akcija koje one preduzimajuu domenu zaštite životne sredine, što je veliki problem ovog industrijskogmesta. Projekti poboljšanja komunikacije i uzajamnog razumevanja trebalo bi dapoboljšaju situaciju i preduprede eventualne krizne trenutke (krizni menadžmenti PR). Zadatak je i da se povećava kredibilitet lokalne samouprave, što se, izmeđuostalog, postiže i sve neophodnijim javno-privatnim partnerstvom.Zaštita životne sredine i održivi razvoj su izvanredan poligon i za takve akcije, kojeće dobijati na značaju sa približavanjem evropskih integracija.Projekat PALGO centra „Evropa znači da...“ može da doprinese boljem razumevanjuveć i kroz promociju odgovarajućeg diskursa, na kojem se tokom nekoliko godinanije radilo koliko treba. Jednostavnije rečeno, pitanje je kojim jezikom govorimo,koje probleme obrađujemo, kako predočavamo prednosti integracija...4.4.2.Komplementarnostzajedničkih ipojedinačnihinteresaKod većine važnih pitanja u društvu polazi se od stava da je reč o zajedničkim interesima,odnosno od shvatanja javnog interesa kao jedinstvenog za građane, institucijei organizacije, o čemu treba da brine i država. Ne postoje istraživanja koja pokazujugde se u rasponu od opšteg, preko posebnog, do pojedinačnog lociraju kodnas problemi zaštite životne sredine i održivog razvoja. Smatra se da bi oni trebaloda se nađu duž celog ovog „kontinuuma“, ali to ne mora biti slučaj.U toj meri i komunikacija u našem projektu polazi od teze da mora postojati komplementarnostzajedničkih i pojedinačnih interesa, i da promocija evropskih integracijatreba da se oslanja na taj složaj. Ukoliko njega nema, javna politika će imati promenljivuspeh ili će on biti doveden u pitanje u svakoj deliberalnoj ili kriznoj situaciji.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaIndikativno je koliko Evropska unija upravo tome posvećuje pažnju, pa je tako veći u čuvenom, najnovijem dokumentu – Upitniku Evropske komisije upućenom RSradi pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU izdvojeno posebno poglavlje,čije uvodno objašnjenje glasi (str. 332–344):

100„POGLAVLjE 27: Životna sredinaCilj politike životne sredine EU je da promoviše održivi razvoj i očuva životnusredinu za sadašnje i buduće generacije. Zasniva se na preventivnim aktivnostima,principu „zagađivač plaća”, uklanjanju ekološke štete na samomizvoru, zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u drugepolitike EU. Pravne tekovine EU sadrže preko 200 ključnih pravnih akata kojipokrivaju kako horizontalno, tako i sektorsko zakonodavstvo (kvalitet vazduha,upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode, kontrola industrijskogzagađenja i upravljanje rizikom, hemikalije, klimatske promene, zaštitaod buke i civilna zaštita). Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU zahtevaznatne investicije. Jaka i dobro opremljena administracija na nacionalnom ilokalnom nivou je imperativ za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU”.U odeljku II „Sektorske politike u oblasti životne sredine“ koncentrisana su upravopitanja o statusu javnosti o kojoj govorimo:Pitanje 24. „Kakve su odredbe vezane za učešće javnosti (informisanje i konsultovanje)u postupku donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom? Dali postoje uslovi za učešće javnosti pre donošenja administrativnih odlukakojima se dozvoljavaju aktivnosti koje će verovatno imati značajan uticaj naživotnu sredinu? Da li postoje uslovi za učešće javnosti u pogledu planova iprograma i/ili politika i/ili propisa koji se odnose na životnu sredinu? Koji sudržavni organi (ministarstva, agencije, itd.) i na kojem nivou (nacionalnom,regionalnom, lokalnom) nadležni za izdavanje saglasnosti za realizaciju projekta?Da li nadležni organi za oblast životne sredine učestvuju u proceduramaizdavanja saglasnosti o realizaciji projekta i kako? Postoje li postupci preispitivanjakoji omogućavaju članovima javnosti i/ili zainteresovane javnostida dovedu u pitanje suštinsku i proceduralnu zakonitost odluka, postupakai propusta u vezi sa donošenjem odluka u oblasti životne sredine u kojima jedozvoljeno učešće javnosti? Postoji li definicija za „javnost“ ili „zainteresovanujavnost“ koja se koristi u ovom kontekstu? Koji se određeni vremenskirokovi primenjuju u slučajevima kada se konsultuje javnost u proceduri donošenjaodluke u oblasti životne sredine?”Dakle, nije reč o tome kako reaguje javnost nego koliko je ona uključena u donošenjeodluka o životnoj sredini i kako se garantuje njena uloga. Svakako, trebalo bipogledati odgovore Vlade Srbije na ova pitanja (pripremljene i pre roka za slanjeodgovora EU 1. februara 2011. godine) da bi se oni kao meritorni mogli poštovati i unašem projektu komunikacije.4.4.3.Strukturakomunikacije zaodređenu ciljnugrupuU ovoj analizi već smo naveli niz aspekata i činjenica da bismo što bolje usredsredilikomunikaciju, kako je postulira sam projekat. Korisno je, stoga, ukazati na kulturnikontekst u koji se on situira. Oslonac nalazimo u najnovijoj antropološkoj i kulturološkojstudiji Zagorke Golubović i Isidore Jarić „Kulturni preobražaj Srbije – Vrednosnausmerenja građana u promenama posle 2000. godine“, koja je objavljena prenekoliko meseci. Tu su utvrđena tri markantna koda, posebno kada je reč o kulturi

101svakodnevnog života: 1. „Osvešćen život“ (najmanja grupa), 2. „Konzumenti kulture“i 3. „Goli život“. Već iz njihovih naziva nazire se nepovoljna konstelacija zasvaku ozbiljniju komunikaciju, ali kada je reč o temama koje se tiču našeg projekta,situacija se može sagledati šire.Autorke konstatuju: „Za masovnu populaciju sužavanje pojma kulture namaterijalnu, pre svega, i delimično tehnološku dimenziju, proizvodi kontraproduktivnadejstva, budući da se sve više deluje u funkciji destrukcije, kakou pogledu naglašenih nagonskih poriva (pojačana sebičnost, agresivnost,kriminalizacija), tako i u smislu beznađa i neverice u ’održivi razvoj’ modernogdruštva... Istraživanja u Srbiji pokazuju da većina populacije misli da semože živeti bez kulture... a oni koji jedva preživljavaju svrstavaju i kulturu u’paket roba’, kojeg se mogu i lišiti u korist najnužnijih materijalnih sredstavaza život shvaćen kao biološki opstanak, te se u nedostatku novca najlakšelišavaju ’kulture’... Ispoljeno je kao osećanje bespomoćnosti građana... štostvara kod njih dojam o ’nerešivosti postojećih problema’ i odvraća ih odrazmišljanja o potrebi uključivanja u akcije i inicijative za traženje rešenja...Umesto toga... preovlađuje zaborav i şkrivanje slobode’...“ One citiraju R.Patmana kada kaže da je televizijska zabava kao „brza hrana“ i „najjeftinijei najmanje zahtevno bekstvo od dosade“, pa je kao takva predstavljena programimakoji su „povezani s građanskim neangažovanjem“...Kako kod nas preovlađuju populizam, dominantni duh „vrednosne neutralnosti“u mnogim domenima, komunikacija o kojoj govorimo u Projektu mora računati narelativno nepovoljno okruženje, zbog čega treba zagovarati kritičnost i podizanjenivoa građanske angažovanosti, a uz to i podršku integracijama u oblasti životnesredine i održivog razvoja.Ipak, treba dodati da je komunikacija u lokalnoj samoupravi olakšana potrebomda se ona angažuje na tom planu, poboljšavajući situaciju u svojoj sredini i kvalitetživota svih građana, dok je u kategoriji srednjoškolaca podstaknuta njihovom prirodnomradoznalošću, traganjem za drugačijim prilazima, ali i svešću da su oni tageneracija koja će se suočavati sa posledicama aktivnosti (činjenja ili nečinjenja)kojima pristupamo...Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaIzuzetno je značajan sadržaj komunikacije, koji u ovom slučaju mora biti u skladusa politikom i standardima EU (izloženim u prethodnim poglavljima), jer lokalna samoupravaima veliku odgovornost, a malo raspoloživih sredstava, a načelo je dase rizici po životnu sredinu otklanjaju na mestu nastanka. Stalna su pitanja kolikosu ljudi u pojedinim mestima upoznati sa nizom činjenica i obaveza, da li su čuli, naprimer, za Arhusku konvenciju i zakonsku obavezu aktivnog uključivanja javnosti, zaKatastar zagađivača u Srbiji i rad Agencije za zaštitu životne sredine, da li znaju zaobaveznu primenu međunarodnih ugovora koje smo prihvatili, a koji postaju deopravnog poretka Republike Srbije i koji se, shodno članu 16. Ustava, neposrednoprimenjuju... O svemu tome treba ih obaveštavati, a nizom mera i pridobijati za takvujavnu politiku i podizanje ekološke svesti.

1024.5. Oblici i sredstva komunikacije4.5.1.Marketingi benefit zagrađane ipotrošačeProcesu integracija treba pristupiti i marketinški, jer on mora da ima obeležja takvogkoncepta, uključujući i projekciju efekata. Stoga ćemo u nekoliko teza podsetitišta to znači. Marketing je društveni proces kojim, putem stvaranja i razmene proizvoda i vrednostis drugima, pojedinci i grupe dobijaju ono što im je potrebno ili ono što žele(Filip Kotler). Marketing se odnosi na sveukupno poslovanje posmatrano kroz prizmu njegovogkrajnjeg rezultata (sa stanovišta kupca, odnosno birača). Prodajni pristup se usmerava na Proizvod. Marketing pristup se usmerava na Kupca.U osnovi su pitanja: Šta Vam nudim? Šta Vam treba? Odgovor na kritike: Marketingne stvara potrebe i želje, ali nastoji da utiče na potražnju. Proizvod: Sve ono što se može nekome ponuditi da zadovolji potrebu ili želju; Postojirazlika između fizičkog, industrijskog i Marketing proizvoda. Apel: Usmerenje na potrebe kupca, građanina, birača; Ne trebaju nam predmetinego efekti; Marketing „prodaje”: Nadu, Radost, Prestiž, Želju za zdravljem, Lepotom,Socijalnim uspehom... Robna marka: Koncept robne marke je dominantno savremeno marketinško opredeljenje;„Proizvođači prave proizvode, ljudi kupuju robne marke” (Bill Bernbah);Metafora: „Brend je ličnost...”. Dobra ideja, takođe, ima svojstva robne marke.U tom smislu Evropska unija je dobar brend koji donosi benefit (dobitak), što treba„iskomunicirati“...4.5.2.Odnosi sajavnošću i razvojkomunikataIzazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaProjekat „Evropa znači da...“ posmatramo u svetlu tzv. integrisanih komunikacija,gde su uključeni i (socijalni) marketing i odnosi sa javnošću, koji su u ovom slučajunešto širi od uobičajenih u projektima ograničenog trajanja: Međusobno razumevanje: „Public Relations aktivnosti predstavljaju smišljeno, planiranoi stalno nastojanje da se uspostavi i održava međusobno razumevanje izmeđuorganizacije i njenog okruženja” (Britanski institut za PR). „PR je stvaranje imidža kompanije kao dobrog ’korporativnog građanina’ i istupanjeprotiv glasina i priča koje se povremeno javljaju” (Filip Kotler). Dobar glas i marka: „Odnosi sa javnošću brinu se o imenu i dobrom glasu, marketingštiti proizvod i marku”. Londonska škola za odnose sa javnošću (LSPR) naglašavada je najvažnije – Da drugi misle dobro... U oglašavanju proizvod „kaže“: Ja sam najbolji! Cilj PR-a je da drugi to o vamagovore... Filozofija PR ukazuje da ćemo postavljene ciljeve lakše ostvariti uz podršku i razumevanjejavnosti, nego kada je ona indiferentna ili suprotstavljena. Krizni PR i krizni menadžment se zasnivaju na planiranju i predviđanju, na dobrimpripremama i simulaciji, na konceptu da se krizom može „upravljati”. U slučaju

103našeg projekta takva razmatranja su veoma korisna za slučajeve nekih ekscesa, zastoja,promena, političkih opstrukcija itd.Pod komunikatima ovde treba podrazumevati šire određenje onoga što se proizvedeza komunikaciju ili interakciju o životnoj sredini, održivom razvoju i integracijama.To su, pre svega, brošure i prezentacije, a zatim i sva ostala „sredstva“ – od pozivnihplakata i letaka, do eventualnih banera i bilborda, a naročito ono što obuhvatasavremena elektronska komunikacija – internet, blog, društvene mreže.Kao podsticaj u tom pravcu mogu poslužiti alternative uz neka pitanja korišćena upojedinim istraživanjima ovih fenomena u Srbiji: Zašto biste glasali protiv učlanjenja naše zemlje u EU – Ništa dobro ne donose / Višeštete nego koristi; Živećemo lošije / Ekonomska propast / Zaduživanje; Ucene, pritisci,uslovljavanja; Ne verujem im / Ne želim u EU, ne volim EU; Loša iskustva drugih zemalja/ EU nema budućnost; Postali bismo kolonija / Gubljenje suvereniteta, nezavisnosti;Gubljenje identiteta; Neprijatelji Srbije / Bombardovali su nas; Nerealno, nismo spremniza ulazak u EU; Zbog uslovljavanja Kosovom, Hagom... Da li reforme... treba sprovoditi – Te reforme bi trebalo sprovoditi i da nisu uslov zaulazak u EU, radi stvaranja bolje Srbije zbog nas samih; Reforme koje su neophodne zaulazak u EU treba sprovoditi prvenstveno zato što je to ispunjavanje uslova za ulazaku EU; Takve reforme uopšte ne treba sprovoditi... Koje od sledećih reformi su najznačajnije – Borba protiv korupcije; Bolja zaštita ljudskihprava; Reforma zdravstvenog sistema; Reforma poljoprivrede; Reforma pravosuđa;Reforma obrazovnog sistema; Zaštita potrošača; Zaštita životne sredine; Vlasništvoposlanika nad mandatima; Nijedna nije značajna... Da li se Vi lično osećate Evropljaninom/kom – Ne; I da i ne; Da. Šta po Vašem mišljenju znači biti građanin Evropske unije – Pravo na rad u bilo kojojzemlji u okviru EU; Pravo stalnog boravka u bilo kojoj zemlji EU; Mogućnost studiranjau bilo kojoj evropskoj zemlji; Mogućnost korišćenja zdravstvene zaštite i socijalnepomoći bilo gde u EU; Pravo glasa na lokalnim izborima u zemlji članici u kojoj živite,nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na izborima za Evropski parlamentu zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na opštimizborima u zemlji članici u kojoj živite, a koja nije vaša zemlja rođenja... Koje će oblasti društva imati najviše koristi (ili će najviše izgubiti) ulaskom naše zemljeu EU – Krupni biznis; Državna administracija; Školstvo; Mali i srednji biznis; Industrija;Zdravstvo; Poljoprivreda; Sudstvo; Socijalna zaštita; Nijedna oblast... itd.Izazovi evropskihintegracija u oblastimazaštite životne sredinei održivog razvojalokalnih zajednicaU slučajevima kada da se neka oblast (sa listingom pitanja i problema) uključi ukomunikate, trebalo bi pripremiti odgovore na njih – zbog prezentacije i radionica,odnosno realne interakcije sa ciljnim grupama. Nalazi poslednjih istraživanja biće tuod velike koristi, ali je neophodan i ekspertski pristup članova stručnog tima!

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд349.6(4-672EU)351.77(4-672EU)502.14(4-672EU)IZAZOVI evropskih integracija u oblastimazaštite životne sredine i održivog razvojalokalnih zajednica / [autori VladimirAteljević ... [et al.] ; urednici DušanDamjanović, Nikola Mikašinović]. - Beograd :PALGO centar, 2011 (Beograd : Standard2). -103 str. : ilustr. ; 26 cmTiraž 500. - Str. 5: Predgovor / DušanDamjanović. - Napomene i bibliografskereference uz tekst.ISBN 978-86-84865-08-51. Атељевић, Владимир [аутор]a) Европска унија - Еколошка политика b)Животна средина - Заштита - Европска унијаCOBISS.SR-ID 184295692