Lokalna samouprava – Propisi i praksa 2/08 - Stalna konferencija ...

STALNA KONFERENCIJAGRADOVA I OPŠTINALokalna samoupravaPropisi i praksaBROJ 2/08Tema broja:EVROPSKE INTEGRACIJEI LOKALNA SAMOUPRAVAPolitika proširenja EUBratimljenje kao načinpribližavanja EvropiModeli pravnih akataza gradove i opštine

STALNA KONFERENCIJA GRADOVA I OPŠTINALokalna samoupravaPROPISI I PRAKSAPravni biltenbroj 2/2008Beograd, decembar 2008.

Stalna konferencija gradova i opštinaLokalna samouprava: Propisi i praksaPRAVNI BILTENBroj 2/2008Tema broja: Evropske integracije i lokalna samoupravaIzdavač:Stalna konferencija gradova i opštinaMakedonska 22/VIII, Beogradwww.skgo.orgZa izdavača:Đorđe Staničić,generalni sekretarUrednica broja:Jelena JerinićLektor:Staša MijićPrevod:Ljubica TodorovićJelena JerinićGrafički dizajn i štampa:Kotur i ostali o.d.Tiraž:400 primerakaBeograd, decembar 2008.Štampanje publikacije finansirano iz projekta Exchange 2 – Jačanje kapaciteta Stalnekonferencije gradova i opština, koji finansira Evropska komisija.Ova publikacija ne predstavlja zvaničan stav Evropske komisije.Izdavač je isključivo odgovoran za informacije koje se nalaze u publikaciji.

Poštovani/e,Nastavljamo s objavljivanjem biltena „Lokalna samouprava – Propisi i praksa“. Ovog putaBilten je posvećen temi evropskih integracija. Pokušali smo da kroz nekoliko tekstovapredstavimo skorija dešavanja u ovoj oblasti u našoj zemlji – pre svega važne usvojenedokumente – ali i damo toj temi određenu lokalnu perspektivu.To je i prirodno jer kao svoju publiku vidimo pre svega lokalne donosioce odluka i zaposleneu lokalnoj upravi. Stoga želimo, s jedne strane, da budete u toku s procesom evropskihintegracija na nivou Srbije, ali i da svojim svakodnevnim radom doprinesete tom procesu.Stalna konferencija gradova i opština na ovaj način još jednom skreće pažnju na potrebuda se proces evropskih intergacija približi lokalnom nivou i da se lokalni nivo informiše iosposobi da doprinese bržem pridruživanju Evropskoj uniji.Zato smo za autore i autorke birali stručnjake koji se bave i evropskim integracijamai lokalnom samoupravom, a pokušali smo da prikažemo i neka od relevantnih stranihiskustava.Konačno, tu su i stalne rubrike, posvećene inicijativama SKGO i odgovorima na pitanjanajčešće postavljana Savetodavnom centru SKGO. Ovog puta one se bave procesomusvajanja opštinskih akata koji su obeležili period od juna 2008. godine, a za koje smosigurni da će biti od koristi mnogim praktičarima iz gradova i opština, ali i drugima kojezanima kako je počela primena Zakona o lokalnoj samoupravi.Želimo da Bilten bude još bolji i da bude korisno i omiljeno štivo u opštinama i gradovima,te vas stoga pozivamo da nam prosledite svoje komentare, predloge, primedbe ipohvale.UVODNA REČ3

Tema broja• Tanja Miščević, Dokumenti značajni za proces pridruživanja Evropskoj uniji:Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije i Nacionalniprogram integracije Srbije u Evropsku uniju 5• Dragan Vujčić, Lokalna samouprava i proces evropskih integracija 16Inicijative SKGOSADRŽAJ• Nikola Tarbuk i Aleksandra Milić, Modeli pravnih akata za gradove i opštine 20Iskustva – najbolja praksa• Milena Vojinović, Bratimljenje kao način približavanja Evropi 24• Oldrič Vlasak, Uticaj ulaska u EU na češke lokalne vlasti 34EU propisi i pravila• Radost Toftisova-Materon, Politika proširenja Evropske unije 46Savetodavni centar SKGO – Odgovori na najčešće postavljana pitanja• Katarina Arambašić - Pivić, Pitanja koja su gradovi i opštine uputili u vezi s izradomnovih statuta 564

• Aneks VI (uz član 52) – Pravo osnivanja privrednog društva i finansijske usluge;• Aneks VII (uz član 75) – Pravo intelektualne, industrijske i trgovačke svojine.Pored toga, sastavni deo Sporazuma su i dodatni protokoli:• Protokol 1 (uz član 25) – Trgovina prerađenim poljoprivrednim proizvodima;• Protokol 2 (uz član 28) – Vina i alkoholna pića;• Protokol 3 (uz član 44) – Definisanje koncepta porekla proizvoda i metoda administrativnesaradnje;• Protokol 4 (uz član 61) – Kopneni transport;• Protokol 5 (uz član 73) – Državna pomoć u industriji čelika;• Protokol 6 (uz član 99) – Uzajamna carinska pomoć u carinskim stvarima i• Protokol 7 (uz član 129) – Mehanizam rešavanja sporova.Ciljevi Sporazuma navedeni su u preambuli, koja definiše i opšte uslove pod kojima sesporazum zaključuje, kao što su opredeljenje strana da u potpunosti sprovedu sva načelai odredbe Povelje UN, dokumenata OEBS (posebno sadržanih u Helsinškom završnomaktu, dokumentima Madridske i Bečke konferencije, Pariskoj povelji za novu Evropu), kaoi Paktu za stabilnost Jugoistočne Evrope. U toku pregovora o SSP, pregovarački tim Srbijeposebno je isticao potrebu da se i u ovom sporazumu naglasi pravo na povratak svimizbeglicama i interno raseljenim licima, pravo na zaštitu njihove imovine i druga povezanaljudska prava, kao i da jasno stoji podsećanje na Solunski samit, koji je ojačao procesStabilizacije i pridruživanja kao politički okvir za odnose između Evropske unije i zemaljazapadnog Balkana i podvukao perspektivu njihove integracije s Evropskom unijom naosnovu njihovog pojedinačnog napretka u reformi i zasluga, uključujući i zaključke Evropskogsaveta iz decembra 2005. i 2006. godine.Među ključnim delovima Sporazuma svakako su njegova opšta načela, koja su zapravosuštinski elementi samog Sporazuma, čije nepoštovanje može da suspenduje ili obustavidejstvo Sporazuma. Ti principi proističu iz evropskih vrednosti kao što su: poštovanjedemokratskih načela i ljudskih prava, proglašenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskimpravima i definisanih u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, Helsinškom završnomaktu i Pariskoj povelji za novu Evropu, obaveza neširenja oružja za masovno uništenje,poštovanje načela međunarodnog prava, uključujući punu saradnju s Međunarodnim krivičnimtribunalom za bivšu Jugoslaviju, i vladavina prava, kao i načela tržišne privrede uskladu s Dokumentom Bonske konferencije o privrednoj saradnji; oni predstavljaju osnovunutrašnje i spoljne politike strana i čine suštinske elemente Sporazuma. Među opštimnačelima važno mesto zauzima i razvijanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa,kao i borba protiv (globalnog) terorizma.Verovatno najvažnije poglavlje Sporazuma, ono kojim se reguliše sloboda kretanja roba,predviđa da će tokom prelaznog perioda Srbija i EU postepeno uspostaviti zonu slobodnetrgovine kao i da će EU odmah omogućiti bescarinski uvoz roba poreklom iz Srbije. Otvaranjenašeg tržišta za robe iz EU ići će postepeno tokom ugovorom definisanog prelazogperioda od šest godina, a zona slobodne trgovine mora biti ostvarena u skladu s članomXXIV GATT iz 1994. godine i drugim važećim odredbama STO (iako Srbija nije članicaSTO i u toku ovih pregovora pregovarala je paralelno i o uslovima stupanja u ovu organizaciju).Sa stupanjem na snagu Sporazuma Srbija će ukinuti carine na industrijske proizvodeporeklom iz EZ, osim za proizvode za koje će carine biti ukinute tokom prelaznog periodautvrđenog Sporazumom (osetljivi proizvodi – posle tri godine, veoma osetljivi – posle petgodina i najosetljiviji – posle šest godina, definisano Aneksom I, uz član 21).Tema broja: EVROPSKE INTEGRACIJE I LOKALNA SAMOUPRAVA7

sredstva koja dolaze iz Instrumenta pretpristupne pomoći – IPA) i zajmova, uključujućizajmove Evropske investicione banke. Pomoć Zajednice zavisi od daljeg napretka u ispunjenjukopenhagenskih političkih kriterijuma, a naročito posebnih prioriteta iz Evropskogpartnerstva. Uzimaće se u obzir i rezultati godišnjih pregleda o zemljama u Procesu stabilizacijei pridruživanja. Finansijska pomoć može da pokrije sve oblasti saradnje, pridajućinaročitu pažnju oblasti pravosuđa, slobode i bezbednosti, usklađivanju zakonodavstva,privrednom razvoju i zaštiti životne sredine. Na zahtev Srbije i u slučaju posebne potrebe,Zajednica bi mogla ispitati, u koordinaciji s međunarodnim finansijskim institucijama,mogućnost da se izuzetno odobri makrofinansijska pomoć pod određenim uslovima (dapostoji aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom), vodeći računa o raspoloživostisvih finansijskih sredstava.Institucionalne odredbe uspostavljaju tri zajednička tela, uobičajena za sprovođenje Sporazuma:Savet za stabilizaciju i pridruživanje (Savet) biće najviše telo uspostavljeno Sporazumomi zaduženo je za nadgledanje sprovođenja Sporazuma. Sastaje se u redovnimvremenskim intervalima na odgovarajućem nivou, a prema potrebi može sazvati i vanrednesastanke. Savet ispituje svako bitno pitanje vezano za sprovođenje Sporazuma,kao i svako drugo bilateralno ili međunarodno pitanje od zajedničkog interesa. Evropskainvesticiona banka uključena je kao posmatrač u rasprave pred Savetom o pitanjima iznjene nadležnosti.Odbor (komitet) za stabilizaciju i pridruživanje pomoćno je telo Saveta koje treba da pripremasastanke Saveta i osigurava kontinuitet njegovih zasedanja. Sastaje se prema potrebi,ali najmanje jednom godišnje, na nivou viših državnih činovnika. Ispituje sva pitanja vezanaza sprovođenje SSP-a kao i druga pitanja od zajedničkog interesa. Komitet zapravoradi preko svojih pododbora za pojedine oblasti iz SSP-a, i njegova uloga je ključna upraćenju sprovođenja Sporazuma, konstatovanju svih problema i donošenju zajedničkihodluka.Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje jeste forum u kojem se najmanje jednomgodišnje sastaju i mišljenja razmenjuju poslanici Narodne skupštine Republike Srbije,s jedne, i Evropskog parlamenta, s druge strane. Ovo je savetodavni organ Saveta zastabilizaciju i pridruživanje.Opšte i završne odredbe odnose se na osiguranje jednakog pristupa građana i pravnih licaredovnim i upravnim sudovima za zaštitu njihovih prava, kao i nediskriminatorno sprovođenjemera preduzetih u okviru Sporazuma. Sve dok se ne postignu jednaka prava pojedinacai ekonomskih subjekata na temelju Sporazuma, on neće uticati na prava osiguranapostojećim sporazumima koji obavezuju jednu ili više država članica, s jedne, i Srbiju, sdruge strane. Svaka strana može uputiti Savetu za stabilizaciju i pridruživanje svaki sporkoji se tiče primene ili tumačenja Sporazuma. U tom slučaju, primenjivaće se član 130(spor se rešava pred Savetom sve dok ne bude rešen), a ako spor nije moguće rešiti predSavetom, aktivira se Protokol 7, koji se odnosi na mehanizam za rešavanje sporova izoblasti trgovinskih odnosa.Sporazum se zaključuje na neodređeno vreme; važi na teritoriji ugovornih strana uz poštovanjerezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, prema kojoj je teritorija KiM pod privremenomupravom UN; zvanična verzija SSP zaključuje se na zvaničnim jezicima EU i nasrpskom jeziku. Sporazum je moguće suspendovati u slučaju nepoštovanja suštinskihelemenata ugovora, a može se raskinuti notifikacijom druge strane ugovornice. SSP stupana snagu prvog dana drugog meseca nakon dana kada su strane jedna drugu obavestileo okončanju postupaka navedenih u prvom stavu.Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju moraju da ratifikuju, osim Saveta i Parlamenta EU,i sve države članice EU. To znači da SSP stupa na snagu dve do tri godine nakon potpi- 9Tema broja: EVROPSKE INTEGRACIJE I LOKALNA SAMOUPRAVA

DOKUMENTI ZNAČAJNI ZA PROCES PRIDRUŽIVANJA EVROPSKOJ UNIJI10sivanja, a zvanično prvog dana drugog meseca od dana kada je poslednja država uputilanotu da je ratifikovala SSP. Do tog momenta na snazi su Prelazni sporazum i obavezepobrojane u njemu. Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropskezajednice, s jedne, i Republike Srbije, s druge strane, 1 jeste sporazum koji obuhvata oblastiSSP u isključivoj nadležnosti EZ, i stoga Prelazni sporazum ne moraju ratifikovati državečlanice EU već ga ratifikuju samo Savet i Parlament EU. Članovi Prelaznog sporazumapreuzeti su iz SSP i potpuno su im identični. Prelaznim sporazumom Srbija ne preuzimanikakve nove obaveze koje ne predviđa SSP.Zapravo, od trenutka stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, što će za Srbiju biti početaknaredne godine, počinju da teku rokovi liberalizacije trgovine i postupnog ukidanjacarina na proizvode koji potiču iz država članica EU. To, međutim, ne znači da će se primetititrenutna promena, ali ćemo vrlo brzo, budući da se snižavaju carine na robe koje susirovina za proizvode koji se rade u Srbiji, imati i niže cene ovih proizvoda. Zapravo, logikasporazuma o pridruživanju i jeste pomoći potrošačima pridružene države a ne proizvođačima,i svakako ne monopolima.*******Odluka Vlade Srbije da započne primenu Prelaznog sporazuma uz SSP od 1.1.2009.godine stavlja na ozbiljan test sve one koji će za njegovo sprovođenje biti zaduženi. Tosu i državna i lokalna administracija, koje sada moraju početi da funkcionišu po dobrimpraksama Evropskog administrativnog prostora, prateći pravila administrativne saradnje;carinske i inspekcijske službe, koje moraju da prate ispravnost tempa liberalizacije, ali isudovi koji će morati da nauče da primenjuju prava koja direktno proističu iz teksta međunarodnogsporazuma, u ovom slučaju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.No, posebno treba obratiti pažnju na domaća i strana fizička i pravna lica, koji su zapravopravi subjekti Sporazuma. Oni moraju naučiti koja prava njime stiču, koje im se mogućnostipružaju i, naravno, kako da ta prava i ostvare i zaštite – što znači da moraju bitiveoma dobro informisani o tekstu Sporazuma. Proaktivnost je zapravo najvažniji elemenatprocesa evropske integracije, što će pokazati i implementacija Sporazuma o stabilizaciji ipridruživanju.NACIONALNI PROGRAM INTEGRACIJE SRBIJEU EVROPSKU UNIJU – glavni aspekti i elementiNacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju je i strateški i programski dokumentkoji sadrži jasan plan godišnjih aktivnosti približavanja prava i prakse Srbije standardimaEU. Iako plan ne daje direktnu obavezu za lokalnu samoupravu, već je reč ostvaranju usklađenih zakona i kreiranju novih institucija koje će biti zadužene za implementaciju,neki od ovih elemenata će se u svakoj meri odnositi i na nivoe vlasti niže oddržavne uprave. Zapravo, čitav proces evropske integracije Srbije ne može biti ostvarenna odgovarajući način ukoliko sve ove aktivnosti ne budu praćene i na lokalnom nivou, štobliže građanima.Srbija je, kao jedna od republika Savezne Republike Jugoslavije, postala deo Procesastabilizacije i pridruživanja (PSP) novembra 2000. godine. Od 2001. godine postale sujoj dostupne sve mere i svi instrumenti ovog procesa, ali je odluka o otvaranju pregovoraza zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) doneta tek aprila 2005.godine, a Sporazum je potpisan 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Osnovni razlogšto je proces pregovaranja bio tako dug jeste neispunjavanje uslova pune saradnje s Tri-1 Engl.: Interim Agreement on trade and trade related matters between the European Community, of the onepart, and the Republic of Serbia, of the other part.

su u prerađeni tekst Nacionalnog programa integracije, koji je konačno usvojen na sedniciVlade Srbije 14. oktobra 2008. godine.NPI treba da postane jedan od ključnih dokumenata Vlade u godinama koje slede, zapravonjen strateški program rada. On će služiti ne samo kao sredstvo koordinacije reformi naputu ka EU i osnova za izradu godišnjih planova rada Vlade već i kao jasna informacija oplaniranim reformama, namenjena Evropskoj komisiji i državama članicama EU, s jedne,i srpskom društvu, s druge strane. On takođe predstavlja prvi put sačinjen pregled stanjau svim oblastima politike, prava i društva u Srbiji, koji je veoma dobra osnova za praćenjerazvoja na ovim poljima.DOKUMENTI ZNAČAJNI ZA PROCES PRIDRUŽIVANJA EVROPSKOJ UNIJI12Struktura Nacionalnog programa za integracijuSve aktivnosti u oblasti harmonizacije s pravom EU, kao i uspostavljanje i jačanje institucijaza primenu takvog zakonodavstva, podeljene su u kratkoročne aktivnosti (dve godine)i srednjoročne aktivnosti (tri do pet godina). Ovim programom je obuhvaćen period od 1.januara 2008. godine do 31. decembra 2012. godine.NPI je sastavljen od kombinacije tekstualnog dela i pratećih tabela, s tim što je trenutnousvojen tekst ovog dokumenta bez tabela. Plan je da one sačekaju usvajanje kadrovskogplana i budžeta Srbije za 2009. godinu, zbog konzistentnosti i poklapanje podataka. Takoće, dakle, do kraja ove godine biti usvojene i detaljne tabele o usklađivanju zakonodavstva,institucionalnim strukturama i njihovim kapacitetima, sredstvima iz domaćeg budžetai onima koja dolaze iz strane pomoći, jer se time omogućavaju bolji i lakši pregled i lakšepraćenje planiranih i sprovedenih aktivnosti. Istovremeno, dokument prati i baza podatakakoja elektronski ostvaruje vezu između pravnih pravila EU i domaćeg pravnog poretka(trenutnog i planiranog), i kroz nju se može veoma precizno videti kako i kojim domaćimpravnim aktima će se svako poglavlje prava Unije prenositi u domaći pravni sistem.Sadržaj NPI uređen je tako da prati kriterijume iz Kopenhagena i Madrida, koji su obavezaza sve države koje žele da postanu članica Unije. NPI utvrđuje ne samo obavezekoje se tiču prenošenja prava Unije u domaći pravni poredak već i zadatke koji se morajusprovoditi kako bi se ispunili politički i ekonomski kriterijumi pristupanja. Naročita pažnjaposvećena je administrativnim kapacitetima i budžetskim resursima potrebnim da bi seprenele odredbe ovog novog prava u domaće zakonodavstvo i dosledno sprovele planiranereforme, s obzirom na to da će ključna stvar narednih faza odnosa Srbije s EU bitiispunjavanje preuzetih obaveza.Prvo poglavlje, koje se odnosi na političke kriterijume, posvećeno je stabilnosti institucijakoje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina.U ovom poglavlju reč je o opštem pregledu stanja u široj političkoj oblasti, čime se postavljajuosnove za sva ostala poglavlja. Kako ova pitanja spadaju u grupu onih za koje nepostoje tvrda pravila u Evropskoj uniji, eventualni standardi i njihovo unošenje u domaćepravo ne nalaze se u ovom, već u trećem poglavlju. Tako se u njemu razmatra pitanjeUstava, delovanja i ustrojstva Narodne skupštine i Vlade, sistema državne uprave i lokalnesamouprave, izbornog sistema. Znatan prostor posvećuje se i pravosudnom sistemu ireformi odbrane, kao i borbi protiv korupcije, ali i ljudskim i manjinskim pravima. Poglavljese završava pregledom stanja u oblasti regionalne saradnje i ispunjavanja međunarodnihobaveza koje Srbija ima.Ekonomski kriterijumi su sadržaj drugog poglavlja, i oni se odnose na uspostavljanje i/ili unapređenje funkcionalne tržišne ekonomije, a naročito na kapacitete privrede da seizbori s pritiskom konkurencije u Uniji. U velikoj meri se ovo poglavlje poziva i na predviđenereforme zakonodavstva, posebno na one koje se odnose na ekonomsku i finansijskuoblast. U ovom delu se precizno predstavlja na koji način je uspostavljen široki konsenzus

DOKUMENTI ZNAČAJNI ZA PROCES PRIDRUŽIVANJA EVROPSKOJ UNIJI14za primenu prava, budući da nakon pristupanja Uniji njeno pravo postaje domaće pravo zasudove u Srbiji, koji postaju dužni i ovlašćeni da to pravo direktno primenjuju.Priprema nacionalne verzije prava EU peto je poglavlje i zasniva se na obavezi Srbijeda do njenog stupanja u članstvo EU-a treba ne samo da obezbedi prevod oko 100.000strana Službenog lista Evropskih zajednica, i to tako da su stručno i pravno pregledani, uskladu s rečnikom na srpskom jeziku termina koji proističu iz pravnog sistema EU. Dakle,obaveza nije samo prevod na srpski već i svi usklađeni domaći pravni propisi moraju bitiprevedeni na engleski jezik. Do sada se Srbija ne može pohvaliti niti brojem prevedenihstrana niti kvalitetom tog prevoda, te je potrebno sistematizovati prevedeno i početi splanskim prevođenjem prava EU-a u skladu s potrebama procesa evropske integracijeu narednim godinama. Sve ovo zajedno je veoma dugotrajan proces koji zahteva sistemprevođenja i znatna sredstva, ali koji mora biti završen do trenutka ulaska Srbije u EU.Finansijske potrebe i budžetska sredstva šesto su poglavlje, koje ustanovljava potrebesredstava za četvorogodišnje sprovođenje Nacionalnog programa i čitavog procesaevropske integracije kako u budžetu Srbije (daje budžetske pozicije ili svrhe ukoliko nepostoji eksplicitna budžetska pozicija za svaku celinu i/ili poglavlje), tako i u fondovimastrane pomoći (objašnjava vrstu i iznos strane pomoći i moguću obavezu kofinansiranja izdržavnog budžeta za svaku celinu i/ili poglavlje).Budući da NPI predstavlja detaljnu sliku reformi i aktivnosti koje će se realizovati narednihčetiri godine, on je ujedno i informacija privrednom sektoru kako bi planirali svoje budućeaktivnosti. S druge strane, on predstavlja i važno sredstvo promovisanja otvorenosti radaVlade, jer omogućava opštoj javnosti da razume i prati proces pridruživanja kao i odgovornostza ispunjavanje/neispunjavanje preuzetih obaveza.NPI je dokument koji je usvojila Vlada Srbije, te je on i program njenog rada. No s njim semora upoznati i Narodna skupština, iz dva razloga: ona mora biti redovno informisana oprocesu evropske integracije i o sprovođenju ovih obaveza. S druge strane, kao glavnomzakonodavnom organu u Srbiji, svakako će joj poslužiti zakonodavni deo NPI jer može bitiuputstvo i za plan rada Skupštine, ako se ima u vidu da ona mora pratiti raspored usvajanjazakona utvrđen u NPI.Kako je NPI jedan od ključnih dokumenata za sve države koje žele da postanu članiceEvropske unije, neophodno je da se na njega gleda kao na jedan od najvažnijih prioritetaVlade Srbije i ministarstava, kao i da dovoljno ljudi i sredstava (IT podrška, neophodnamaterijalna sredstva) bude posvećeno sprovođenju ovog dokumenta. Zapravo, sprovođenjeNacionalnog programa integracije zahteva jasnu opredeljenost Srbije za evropskeintegracije, to jest jasan politički konsenzus o evropskoj budućnosti Srbije. Tim pre štoje NPI u praktičnom smislu i priprema za popunjavanje tzv. upitnika Evropske komisijeo uslovima za sticanje statusa države kandidata, kao i buduće pregovaračke pozicije zapregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.Ovaj dokument je zanimljiv i zbog toga što se revidira svake godine, zbog nastojanja dase njim obuhvate svi komentari Evropske komisije, neprestano usvajaju nova pravila nanivou EU kao i unapređeno znanje i snaženje svesti o značaju reformi u okviru procesaevropske integracije Srbije. Revizija NPI u Srbiji pratiće tempo usvajanja izveštaja Evropskekomisije o napretku Srbije u procesu evropske integracije, koji se objavljuje svakegodine početkom novembra.Ovi godišnji izveštaji su i način da se prati ispunjavanje obaveza koje proističu iz NPI, ainformacija o tome dolazi preko sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga i kroz rad Privremenogodbora i pododbora Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji će početi da funkcionišunakon stupanja na snagu Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima.

Svaka tri meseca od usvajanja NPI Vlada Srbije će izveštavati Skupštinu Srbije o primeniovog programa. Elektronska baza podataka, koja će biti osnova za praćenje primeneostvarivanja svih aktivnosti predviđenih u primeni NPI, kako sa stanovišta rokova tako iu odnosu na njihovu sadržinu, jeste najoperativniji način da se njegovo sporovođe prati,pre svega od strane Evropske komisije. Ova baza podataka pruža pregled do koje su fazenadležni organi stigli u ispunjavanju svih obaveza koje su planirali, a to će omogućiti VladiSrbije da na vreme reaguje i obezbedi dosledno sprovođenje Nacionalnog programa zaintegraciju.***Naravno da se može postaviti pitanje je li ovaj dokument još jedna od strategija koje jeSrbija od 2000. godine u velikom broju usvajala, ili ipak predstavlja nešto novo? Po našemmišljenju, Srbija nikada nije imala ovako jasan strateški plan šta će sve u jednom procesu(reč je o procesu evropske integracije) morati da uradi u mandatu jedne vlade. I to nesamo u pojedinačnim oblastima, već i u svakoj oblasti javnih politika. Već samo pravljenjeNacionalnog programa integracije pokazalo je i dobre i loše strane srpske administracije uodgovoru na izazove procesa evropske integracije. Ona se ponovo pokazala kao izuzetnosnažna i vitalna, jer je ovako veliki i sveobuhvatni dokument radila i uradila u vreme tehničkogkapaciteta odlazeće vlade; s druge strane, pokazalo se da ne postoje isti kapaciteti(jer tome dosad nije posvećeno dovoljno pažnje) na lokalnom nivou niti u sektorskim politikama.Zato je NPI zapravo introspekcija, provera unutrašnjeg stanja od koga Srbija krećeu dalji proces evropske integracije.Tema broja: EVROPSKE INTEGRACIJE I LOKALNA SAMOUPRAVA15

Dragan VujčićŠef Službe za evropske integracije i međunarodnu saradnju, SKGOLOKALNA SAMOUPRAVA I PROCESEVROPSKIH INTEGRACIJALOKALNA SAMOUPRAVA I PROCES EVROPSKIH INTEGRACIJATrenutni status Republike Srbijeu procesu evropskih integracijaNakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i prudruživanju proces evropskih integracijau Srbiji ušao je u novu, intenzivniju fazu. Važno je primetiti da su nedavni parlamentarni ilokalni izbori u dobroj meri pokazali koji su prioriteti u razvoju Srbije. Nesumnjivo je da seizborom nove vlade Srbija konačno opredelila da svoj spoljno-politički kurs okrene budućnosti,evropskim integracijama i saradnji sa susedima, umesto bavljenju sobom i temamaprošlosti.Nova vlada se decidirano izjasnila da je stupanje u punopravno članstvo Evropske unijejedan od njenih prioritetnih ciljeva, što podrazumeva i razvoj dobrosusedskih odnosa iaktivan pristup regionalnoj saradnji.Od početka 2007. Srbija se graniči sa još dve članice Evropske unije. Prijem Rumunije iBugarske, nakon što je Mađarska postala članica 2004. godine, kvalitativna je promenaneposrednog spoljnopolitičkog okruženja.Susedi Srbije su u dobroj meri unapredili svoj status prema Evropskoj uniji. Hrvatska pregovarao članstvu, Makedonija ima status kandidata, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovinai Srbija potpisale su SSP. Nažalost, sa Srbijom još nije aktiviran prelazni sporazumzbog problema u odnosima s Haškim tribunalom, ali i to se očekuje u skorije vreme.Za našu zemlju je presudno važna činjenica da je ceo region Zapadnog Balkana geografskiokružen članicama Evropske unije i NATO-a. Za Srbiju je sada Evropska unija i naistoku, kao i na severu, što svakako ima snažan politički, ekonomski, pa i psihološki uticaj,kako na političku elitu tako i na stanovništvo.Pred našom zemljom su veoma složeni zadaci, a to su usklađivanje domaćih propisa sbrojnim propisima EU-a, donošenje novih zakona u funkciji unutrašnje reforme i razvojazemlje, i na kraju njihova efikasna primena u praksi.16Obaveze lokalne samouprave u procesu evropskih integracijaLokalna samouprava mora poznavati osnovne elemente evropskih integrativnih procesa,evropske institucije, politiku i propise važne za lokalni i regionalni nivo. Ona mora biti spremnada prati nove tokove reformi i prilagođava im se, kako bi spremno dočekala primenunovih propisa. Važno je napomenuti da se oko ¾ zakonodavstva EU-a primenjujedirektno na nivou lokalne samouprave.U tom smislu, neophodno je obezbediti blagovremeni protok informacija od centralnihvlasti prema lokalnim, ali i obrnuto. Lokalna samouprava mora biti u stanju da iznesecentralnim vlastima svoje probleme i interese koji se tiču pitanja evropskih integracija.

U tom smislu neophodna je blagovremena priprema lokalne samouprave za fazu nakonpotpisivanja SSP-a, a u kojoj se očekuje njen aktivniji doprinos.Ključnu ulogu u ovom procesu treba da ima Nacionalna asocijacija lokalnih vlasti (SKGO).Naime, posredstvom SKGO-a jedinice lokalne samouprave treba prema centralnim organimada generišu svoje interese i ciljeve o svim pitanjima vezanim za evropske integracije.U procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji, lokalna samouprava imala je priliku da posredstvomorgana i tela SKGO-a učestvuje u pripremi zakona i drugih propisa značajnihza lokalnu samoupravu, a u cilju harmonizacije pravnog i političkog sistema naše zemljes pravom EU-a (acqius communautire), kao što su Zakon o lokalnoj samoupravi, javnimnabavkama, zakoni kojima se uređuje zaštita životne sredine, propisi iz oblasti javnih finanasija,propisi u sferi komunalnih službi itd.U periodu koji sledi lokalna samouprava bi morala biti informisana o aktivnostima i raduradnih grupa i tela ministarstava i drugih institucija u procesu izrade zakona i propisa uprocesu harmonizacije našeg pravnog sistema s pravom Evropske unije.Izveštaji i iskustva asocijalcija lokalnih vlasti zemalja koje su pristupile Evropskoj uniji govoreda su pružanje odgovarajućih informacija u početnoj fazi i aktivan doprinos procesuodlučivanja i učešće u njemu na nacionalnom nivou suštinski važan preduslov za procespristupanja EU.Veoma je važno da politički predstavnici gradova i opština (gradonačelnici i predsedniciopština) informisanjem i konsultacijama budu uključeni u razmatranje pitanja koja se tičuevropskih integracija i odgovarajućih procesa na nacionalnom nivou. Njihovo učešće jeznačajno za oblikovanje javnog mnjenja i siguran način da se intenzivnim informisanjemu građanima pobudi zainteresovnost i oni se motivišu za evropske integracione procese.Ovakve kampanje u sferi odnosa s javnošću veoma su važne zbog legitimiteta u pregovaračkomprocesu i reformskih koraka koji se preduzimaju u toku pristupanja EU. Nesumnjivoje da će se građani, kad za to dođe vreme, izjašnjavati o tome treba li naša zemlja dabude članica EU, i neophodno je da tokom ovog procesa građani što bolje spoznaju šta ustvari znači članstvo Srbije u EU, i kakve koristi, ali i obaveze, iz njega proizlaze. Jednostavnorečeno, šta Srbija dobija članstvom u EU.Priprema lokalne samouprave za pristupanje Evropskoj unijiPre samog pristupanja Evropskoj uniji neophodno je preduzeti odgovarajuće korake nanivou gradova i opština kako bi proces pristupanja EU bio efikasnije sproveden. To podrazumevada se:1. Obezbede odgovarajuće institucije, tj. otvori Kancelarija za evropske integracijeu većim gradovima ili postave tzv. evropski službenici u manjim lokalnimsredinama gde god je to moguće;2. Pokrenu i sprovedu programi obuke s ciljem da se političari, službenici lokalnihsamouprava i zaposleni u asocijaciji lokalnih samopurava upoznaju sorganima i načinom funkcionisanja EU;3. Informiše u vezi s pravnim sredstvima-instrumetima koji se koriste u evropskojregulativi, kao što su uputstva i propisi u vezi s programom finansiranja iprocesa odlučivanja;4. Radi na učenju stranih jezika, posebno engleskog i francuskog;5. Uključe tzv. evropske strane u već postojeća izdanja lokalnih samouprava;6. Postave posebni delovi na već postojećim internet stranicama lokalnih samo-17Tema broja: EVROPSKE INTEGRACIJE I LOKALNA SAMOUPRAVA

LOKALNA SAMOUPRAVA I PROCES EVROPSKIH INTEGRACIJA18uprava na kojima će se predstavljati sve informacija relevantne za evropskeintegracije;7. Uspostavi dijalog lokalnih samouprava posredstvom nacionalne asocijacije sasvim činiocima u procesu odlučivanja od značaja za evropske integracije;Uspostave partnerski odnosi s privrednim subjektima, društvenim ogranizacijama-ustanovamai nevladinim organizacijama.Obrazovanje Kancelarija za evropske integracije ima poseban značaj kako u definisanjutako i u sprovođenju lokalnih planova razvoja kojima se definišu pravci sveukupnog ekonomskogi društvenog razvoja jedinica lokalne samouprave. U skladu s ovim lokalnimplanovima razvoja i njegovim definisanim prioritetima, kancelarije za evropske integracijeimale bi zadatak da prate i formulišu odgovarajuće propise i prate sprovođenje već donetihusaglašenih zakona i propisa. One bi trebalo da se usmere i na definisanje projektnih idejai prioriteta, kao i na pisanje projekata i njihovo kandidovanje za programe i fondove EU uskladu s postavljenim prioritetima razvoja lokalne samouprave.Da bi kancelarije za evropske integracije odnosno evropski službenici mogli da obavljajuposlove vezane za evropske integracije, neophodno je obučiti političare i službenike ulokalnim samoupravama kako funkcionišu EU i njeni organi, programi i fondovi EU, i kakose projekti pišu i izvode. Ovo poslednje je posebno važno, naročito ako imamo u vidu dase dobijanjem statusa kandidata otvaraju veće mogućnosti za neposredno učešće lokalnihsamouprava u programima i fondovima EU. Takođe, potrebno je omogućiti učenje stranihjezika i ovladavanje informacionom tehnologijom i programima specifične tematskeobuke. 2 Stalna konferencija gradova i opština sprovela je u protekloj godini niz treninga iobuka s ciljem jačanja kapaciteta jedinica lokalne samouprave. Planiran je niz treninga iobuka s istim ciljem, a Nacionalna asocijacija lokalnih vlasti vidi sebe kao ključni faktor uovom procesu.Proces zastupanja interesa – lobiranjeDa bi se uspešno pozicionirali i ostvarili vlastiti posebni interesi u procesu evropskih integracija,vreme je da se razmišlja i o mogućnosti stvaranja mehanizama neposrednoguticaja na donosioce odluka u Briselu.Danas skoro sve nacionalne asocijacije lokalnih vlasti, svi veći gradovi i većina regionaimaju svoja predstavništva u Briselu, kao što su, između ostalih, Mađarska i Rumunija. 32Glavna funkcija tih kancelarija u Briselu jeste da predstavljaju interese jedinica lokalne samoupravekako bi se ostvarila što veća korist od članstva u EU. Kancelarije rade sledećeposlove:• prikupljaju informacije;• pronalaze fondove (tu se pre svega misli na blagovremeno obaveštavanje o svimmodalitetima procedure prijavljivanja za dobijanje sredstava iz regionalnih i strukturnihfondova EU);• lobiraju;• umrežavaju se (povezuju s drugim predstavništvima lokalnih vlasti u Briselu);2 Detaljnija analiza o iskustvima drugih zemalja u procesu jačanja ljudskih i institucionalnih kapaciteta nalokalnom nivou može se naći u Logon priručniku iz 2004: Human Resources Development and Training.Priručnik se može naći na internet sajtu: http://www.ceec-logon.net3 Više informacija o radu Kancelarija u Briselu kao i o samoj tehnici lobiranja moguće je naći u Logonpriručniku iz 2002: Lobbying in Europe: A challenge for local and regional governments, koji se može naćina internet sajtu: http://www.ceec-logon.net

• savetuju izabrane političke predstavnike;• promovišu i predstavljaju opštine i sprovode programe obuke zaposlenih ujedinicama lokalne samouprave.U narednom periodu naše jedinice lokalne samouprave, Nacionalna asocijacija lokalnihvlasti (SKGO) kao i nadležno ministarstvo treba da razmišljaju o preduzimanju odlučnihkoraka u lobiranju i zastupanju interesa lokalne samouprave.ZaključakNesumnjivo je da lokalnu samoupravu u daljem procesu evropskih integracija čekaju brojneobaveze i izazovi. Ovim tekstom dotakli smo samo neke od njih. Međutim, treba imatiu vidu da, bez obzira na njegovu centralizovanost, proces evropskih integracija ne trebadoživljavati kao nešto što se tiče samo centralnih organa vlasti već, naprotiv, kao opštedruštveniproces i napor svih činilaca društvenog života – naučnih ustanova, lokalnesamouprave, privrede, strukovnih udruženja i civilnog društva – da se stvore uslovi i pretpostavkeza što brži ulazak naše zemlje u EU.Tema broja: EVROPSKE INTEGRACIJE I LOKALNA SAMOUPRAVA19

Nikola TarbukPomoćnik generalnog sekretara za zastupanje, SKGOAleksandra MilićŠefica Odeljenja za politički sistem lokalne samouprave, SKGOMODELI PRAVNIH AKATA ZAGRADOVE I OPŠTINEModeli statuta gradova i opštinaMODELI PRAVNIH AKATA ZA GRADOVE I OPŠTINEStalna konferencija gradova i opština (SKGO), kao nacionalna asocijacija lokalnih vlastiSrbije, kontinuirano je usmerena na podršku svojim članicama. Misija SKGO-a jestestvaranje efikasne, održive i demokratske lokalne samouprave, a jedna od njenih važnijihaktivnosti jeste podrška gradovima i opštinama u jačanju njihovih kapaciteta, posebnou unapređivanju pravnih akata jedinica lokalne samouprave. Nakon što je usvojen novsistemski zakonski okvir za lokalnu samoupravu, posebno Zakon o lokalnoj samoupravi,sprovedeni lokalni izbori i konstituisane lokalne skupštine, pred gradovima i opštinamastoji obaveza da svoje statute usklade s novim zakonskim okvirom. Uzimajući u obzir ovučinjenicu, SKGO je već krajem 2007. godine izneo ideju o pripremi Modela statuta opštinai gradova. Početkom 2008. godine dogovorena je saradnja o ovim pitanjima s nevladinomorganizacijom Centar za moderne veštine (CMV). Krajem februara napravljen je operativniplan, određeni su članovi radne grupe i dogovoreni osnovni principi. SKGO i Centarmodernih veština pokrenuli su pripremu Modela statuta kao podršku procesu usklađivanjastarih ili usvajanja novih statuta, u skladu s izmenama koje su nastale nakon usvajanjesistemskih zakona o lokalnoj samoupravi. Sâm proces izrade ovih dokumenata podržalisu Fond za otvoreno društvo i Evropska unija u okviru „Programa jačanja lokalne samoupraveu Srbiji“, koji finansira EU, realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodiSavet Evrope u saradnji sa SKGO-om.Statut grada ili opštine ustav je u malom – najznačajniji opšti akt lokalne samouprave.To je konstitutivni akt kojim se razrađuju osnovna načela uređenja vlasti na lokalnomnivou. Stoga on mora biti usaglašen s ustavnim i zakonskim okvirom iz oblasti lokalnesamouprave.Proces izrade modela statutaSKGO je, u saradnji sa svojim partnerima, izradio pet modela statuta i to: model statutagrada s jednom gradskom upravom, model statuta grada s više uprava, model statutagrada s gradskim opštinama, model statuta opštine s jednom opštinskom upravom i modelstatuta opštine s više opštinskih uprava. Modeli su rađeni na osnovu Ustava Republike Srbijei Zakona o lokalnoj samoupravi, koji uređivanje određenih pitanja prepuštaju statutimajedinica lokalne samouprave.20Neke odredbe inspirisane su iskustvima gradova i opština u primeni ranijeg Zakona olokalnoj samoupravi i iskustvima SKGO-a i njegovih partnera u implementaciji različitihreformskih inicijativa i projekata. Takođe, u izradi Modela korišćene su i odredbe drugihpropisa koje primenjuju jedinice lokalne samouprave, kao što su Zakon o teritorijalnoj

organizaciji, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o finansiranju lokalne samouprave, Zakono budžetskom sistemu, Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa,Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakon o službenoj upotrebi jezika ipisama, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o planiranju i izgradnji,itd. U svim modelima nalaze se napomene koje se odnose na opštine u AP Vojvodini, kaoi na nacionalno mešovite opštine.Predložena rešenja vođena su principima transparentnosti, stručnosti i odgovornosti uradu jedinica lokalne samouprave, kao i već ustanovljenom praksom u lokalnoj samoupravikoja je u prethodnom periodu dala dobre rezultate.Tim za izradu modela statuta činili su iskusni pravnici s višegodišnjim iskustvom u oblastipravne regulative i prakse u oblasti lokalne samouprave. U rad tima bili su uključeni ieksperti iz pojedinih oblasti koje nisu dovoljno razrađene u zakonu. Uži radni tim činili su:Radmila Josipović, pomoćnica direktora Službe za skupštinske poslove Gradske upraveSkupštine grada Beograda, Petar Vujadinović, načelnik opštinske uprave opštine Užice, iDarija Šajin, načelnica Južnobačkog upravnog okruga. Kao pravni eksperti, veliku pomoćpružili su: mr Jelena Jerinić, asistentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, i AleksandraMilić, pravna savetnica SKGO-a. Za razradu specifičnih oblasti bili su zaduženiprof. dr Marijana Pajvančić, profesorka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, TomislavŽigmanov, koordinator programa Fonda za otvoreno društvo, Nikola Tarbuk, pomoćnikgeneralnog sekretara za zastupanje SKGO-a, Dušan Vasiljević, šef Tima za pravne posloveUSAID-a (program podsticaja ekonomskog razvoja opština), mr Tatijana Pavlović-Križanić, zamenica šefa Tima za pravne poslove USAID-a, mr Miloš Đajić, predsednik UOCMV-a, i Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO-a.U nameri da modeli statuta budu pripremljeni u skladu s najvišim evropskim standardima,u njihovu izradu bili su uključeni i predstavnici Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.Proces izrade tekao je u nekoliko faza: urađen je osnovni sadržaj Modela statuta, koji jeposlužio kao osnova za nadogradnju specifičnosti koje sadrže pojedinačni modeli – modelstatuta opštine, model statuta opštine s više uprava, model statuta grada, model statutagrada s više uprava i model statuta grada s gradskim opštinama. U završnoj fazi pisanjaModela statuta, uz podršku Programa podrške opštinama Kraljevo (MSP/SDC), organizovanaje javna rasprava s načelnicima opštinskih uprava iz Zapadne Srbije i prikupljanjekomentara na nacrte od relevantnih partnera, čiji su predlozi i primedbe bili dragoceni.Sadržaj modela statutaModeli sadrže nekoliko celina:• Osnovne odredbe kojima se reguliše predmet uređivanja, položaj i teritorija grada/opštine,jezik i pismo, simboli grada/opštine i upotreba simbola, javnost rada,imovina;• Odredbe posvećene nadležnostima grada/opštine, javnim službama čiji je osnivačgrad/opština i poslovima iz delokruga opštine koji se poveravaju pravnim ili fizičkimlicima;• Odredbe o finansiranju poslova grada/opštine;• Odredbe koje uređuju organe opštine/grada, kao i izbor, ovlašćenja i odgovornostskupštine grada/opštine, predsednika opštine/gradonačelnika, opštinskog/gradskogveća i opštinske/gradske uprave ili uprava;• Odredbe o neposrednom učešću građana u ostvarivanju lokalne samouprave, poputgrađanske inicijative, zbora građana, referenduma, i o drugim oblicima učešćagrađana u poslovima opštine;INICIJATIVE SKGO21

• Odredbe o mesnoj samoupravi;• Odredbe o saradnji – udruživanju opština/gradova, njihovoj međusobnoj saradnji, alii saradnji s lokalnom samoupravom u inostranstvu, s nevladinim sektorom i humanitarnimi drugim organizacijama;• Odredbe kojima se predviđaju oblici zaštite lokalne samouprave, poput zaštitnikagrađana, saveta za međunacionalne odnose i druga važna pitanja.U prilogu Modela statuta nalazi se i spisak najčešće formiranih stalnih radnih tela skupštineopštine/grada, s predlogom za odgovarajuće članove kojima se utvrđuje njihov delokrugrada, i koje je trebalo po izboru radnih tela integrisati na odgovarajućim mestima uStatutu.MODELI PRAVNIH AKATA ZA GRADOVE I OPŠTINEModeli poslovnika o radu skupštine opštine/gradai opštinskog/gradskog većaNakon izrade modela statuta, SKGO je nastavio rad na daljem zaokruživanju pravnogokvira na lokalnom nivou pripremom Modela poslovnika skupštine opštine/grada i Modelaposlovnika opštinskog/gradskog veća. Modeli poslovnika nastali su kao deo aktivnostiSKGO-a u projektu „Podrška jačanju građanskog učešća u Srbiji – druga faza“, koji sesprovodi uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Modeli su namenjeniopštinama i gradovima kao podrška daljem uređivanju sistema lokalne vlasti u skladu sizmenama nastalim nakon usvajanja sistemskih zakona o lokalnoj samoupravi i donošenjanovih statuta gradova i opština. Veoma je važno naglasiti da modeli poslovnika nudedobar osnov za efikasno i organizovano delovanje lokalnih organa. Osim toga, modeliposlovnika inovativno uređuju pitanje javnosti i transparetnosti rada lokalnih organa.Sadržaj modela poslovnikaModel poslovnika skupštine opštine/grada sadrži:• osnovne odredbe,• odredbe o konstituisanju skupštine (konstitutivna sednica, potvrda mandata odbornika,izbor predsednika i zamenika predsednika skupštine, postavljenje sekretara izamenika sekretara);• odredbe o izborima i razrešavanju izvršnih organa (izbor, razrešenje, ostavka);• odredbe o organizaciji skupštine (predsednik skupštine, zamenik predsednika,sekretar i zamenik sekretara skupštine, odborničke grupe, radna tela);• odredbe o sednicama skupštine (sazivanje, dnevni red, vođenje i tok sednice, odlučivanje,održavanje reda na sednici, zapisnici i stenografske beleške);• odredbe o postupku donošenja odluka i drugih akata (predlaganje odluka, javnarasprava, amandman, autentično tumačenje, hitan postupak, skraćeni postupak,potpisivanje i objavljivanje akata);• odredbe o radu skupštine u slučaju ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja;• odredbe o javnosti rada, pravima i dužnostima odbornika;• prelazne i završne odredbe.22

Model poslovnika opštinskog/gradskog veća sadrži osnovne odredbe, odredbe o organizacijiveća (sastav, radna tela, privredni savet), odredbe o sednicama veća (pripremamaterijala, sazivanje sednice, dnevni red, održavanje toka sednice, odlučivanje, skraćenipostupak, hitan postupak, postavljenje i razrešenje načelnika i zamenika načelnika uprave,odredbe o aktima veća, javnosti rada i prelazne i završne odredbe).Nastavak inicijativaModeli statuta i poslovnika o radu nastali su kao rezultat stalnog zalaganja SKGO-a zamodernije organizovanu lokalnu samoupravu po meri građana. Njihov osnovni zadatak inamera jesu da pomognu lokalnim organima da se organizuju i da, u statutima i poslovnicima,precizno definišu odnose ključne za savremeniji i efikasniji rad.Donošenjem novih statuta i poslovnika ukazuje se jedinstvena prilika da sve opštine igradovi, i njihovi organi temeljno revidiraju svoje konstitutivne akte, i to ne samo da bi ihprilagodili odredbama novog Zakona o lokalnoj samoupravi već i da bi u njima preciziraliodnose ključne za efikasno funkcionisanje lokalnih vlasti. Ovi modeli statuta i poslovnikaotvaraju mogućnost da se ponuđenim rešenjima uvedu mehanizmi i prakse koji su se uzemljama razvijene demokratije pokazali dragocenim za efikasnu i participativnu lokalnusamoupravu. No i pored toga, Stalna konferencija je konstantno isticala da se radi o modelimastatuta i poslovnika – dakle o tekstovima koji bi trebalo da posluže kao osnova, ane kao gotova rešenja.Međutim, zaokruživanje lokalnog normativnog sistema nije završeno s izradom ovih modela.Gradovi i opštine trebalo bi da usvoje još neke akte kako bi se dalje implementiraonovi okvir za lokalnu samoupravu (npr. odluka o organizaciji opštinske uprave, itd.). Upravozato, SKGO nastavlja sa svojim aktivnostima na pripremi modela odluka koje donoselokalni organi vlasti. Uskoro se očekuje prezentacija Modela odluke o mesnim zajednicama/mesnojsamoupravi, koja bi trebalo da pomogne gradovima i opštinama da bliže uredeokvir za funkcionisanje mesne samouprave u svojim zajednicama.INICIJATIVE SKGO23

Milena VojinovićSavetnica za bratimljenje gradova, SKGOStalna konferencija gradova i opštinaBRATIMLJENJEKAO NAČIN PRIBLIŽAVANJA EVROPIO bratimljenjuBRATIMLJENJE KAO NAČIN PRIBLIŽAVANJA EVROPIProces evropskih integracija i približavanje naše države standardima EU-a često se vezujeisključivo za centralnu vlast. Na pristupanje Evropskoj uniji gleda se kao na zadatakkoji treba da ispune Vlada i nadležna ministarstva uz snažnu diplomatsku aktivnost. Ipak,kako bismo se uključili u međunarodne tokove, potrebno je da u tome učestvuje i lokalnavlast. U poslednje vreme sve se više insistira na angažovanju građana i na njihovoj uloziu ovom procesu.Još od sredine XX veka, nakon perioda sukoba među evropskim državama i zaoštravanjanacionalnih težnji u čitavom svetu, prepoznata je važnost izmirenja naroda i njihovog ponovnogpovezivanja da bi se stvorio održivi mir i postigao globalni prosperitet. Naravno,bilo je najprirodnije da se veze uspostave najpre na osnovnom, lokalnom nivou, gde građaneto najviše i dotiče i gde mogu da osete neposrednu korist od toga. Tako je nastaopokret bratimljenja. Najpre su se povezivali gradovi država koje su donedavno bile neprijateljske,pokazujući na taj način da zarad razvoja i izbegavanja novih sukoba prošlosttreba prevazići. Kasnije, kada je uspostavljanje bratskih odnosa između gradova različitihdržava prepoznato kao koristan instrument, i lokalne vlasti mnogih drugih država otvorilesu svoja vrata i krenule u susret svojim kolegama iz drugih zemalja. Tako je bratimljenjeod mirovne inicijative preraslo u sredstvo razvojne pomoći (proširujući se na Aziju i Afriku),solidarnosti i sličnog.Od devedesetih godina povezivanje evropskih gradova generalno je usmereno na ujedinjenjeEvrope, i to baš od lokalnog nivoa. Zbratimljeni gradovi razmenjuju znanja i pružajujedni drugima ekspertsku savetodavnu pomoć. Radi se na zajedničkim projektima, u čemusu prednjačila partnerstva među starim članicama Evropske unije i onima koje su joj pristupaleili bile kandidati. U novom milenijumu zahtevi se okreću ka što izraženijem uključivanjugrađana u sâm proces saradnje s bratskim gradom. Čak i ako je reč o projektnojsaradnji, poželjno je da građani budu među akterima.Otvoreni su programi koji podstiču i podržavaju ovaj vid saradnje. Time se teži jačanjukohezije među narodima Evrope i razvija se duh pripadnosti široj – evropskoj – zajednici.Pojam twinning se sve ređe prevodi na nacionalne jezike, kako bi se napravila distinkcijaizmeđu bratimljenja u starom smislu i novog lica bratimljenja, gde su postizanje duha zajedništvanaroda i njihova saradnja ključni elementi.Bratimljenje u Srbiji24Kad se ima u vidu razvijenost naše zemlje u drugoj polovini XX veka, treba istaći da sunaši gradovi uspostavili i održavali saradnju s velikim brojem gradova Evrope, ali i čitavogsveta. U svakom slučaju, najviše s gradovima okolnih država, sličnih država, ali bilo je

atimljenja i s gradovima udaljenih država, kakve su Kina, Rusija, Japan. Saradnja ovihzbratimljenih gradova uglavnom je počivala na uzajamnim posetama i imala je društveno-kulturni karakter. Devedesetih je saradnja s velikim brojem bratskih gradova prestala, ili jesamo formalno održavana. Neretko je saradnja prekidana i usled promene političke strukturena lokalnom nivou, koja ugrožava osnovnu održivost uspostavljenog partnerstva.Od 2000. godine primetan je talas novih partnerstava, i to s državama bivše Jugoslavije,susednim državama, ali i sa državama članicama EU-a. Ova nova partnerstva uglavnomsu bila uspostavljana na nivou gradskih/opštinskih vlasti i podrazumevala su uzajamneposete, razmenu učenika, kulturnih sadržaja i sl. Ipak, ni ovoga puta nije bilo projektnesaradnje, ili se ona događalo sporadično. Takođe, bratimljenje se smatralo oblikom međunarodnesaradnje u kojoj učestvuju isključivo opštinska vlast ili pojedina udruženja (kulturna,sportska i sl.). Građani obično nisu ni znali da je njihov grad zbratimljen s nekim gradomu inostranstvu. Iz tog razloga, treba istaći značaj i ulogu prve komponente programaExchange, koji je sprovodio SKGO, u celokupnom procesu unapređenja svesti o značajusaradnje s kolegama s lokalnog nivoa iz drugih država.PRIMER: KRUŠEVAC – ŽALECGrad Kruševac je prvi Sporazum o bratimljenju sa slovenačkom opštinom Žalec potpisaojoš 1968. godine. Drugi put je Sporazum potpisan šest godina kasnije. Razlozi za uspostavljanjesaradnje ova dva grada bili su prvenstveno istorijske prirode. Za vreme Drugogsvetskog rata veliki broj stanovnika Žaleca izbegao je i utočište našao upravo na teritorijiKruševca.Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina saradnja dva grada pobratima bila je intenzivnai odvijala sa na različitim poljima: od kulture do privrede. Posle raspada Jugoslavijeodnosi između dva grada su prekinuti.Ova saradnja je tek 2002. godine obnovljena, i to u oblasti privrede.Program Exchange, čija je jedna od pilot opština bio i Kruševac, doprineo je da se ovasaradnja obnovi. Naime, Kruševac je izradio projekat „Unapređenje ekoloških kapacitetaopštine Kruševac“, u kome je kao partnera iz Evropske unije predvideo upravo opštinuŽalec. Osim zbog istorije ovog partnerstva, opština Žalec je odabrana i stoga što je upravoona mogla da doprinese ostvarenju ciljeva predviđenog projekta. Dakle, prilikom uspostavljanjasaradnje odabran je partner koji bi bratimljenje učinio delotvornim.Ova saradnja je uspešno obnovljena na zadovoljstvo obe strane. Prirodno, Sporazum obratimljenju obnovljen je 2006. godine. Ovim sporazumom, trećim po redu, dve opštine suse obavezale da će podsticati razvoj prijateljskih, stručnih i poslovnih odnosa. Posebno jestavljen naglasak na zajedničke aktivnosti koje će uključiti građane (organizacije, škole,kulturne i druge institucije, organizovanje uzajamnih poseta, raznih manifestacija). Javnostje odlično prihvatila obnavljanje saradnje sa starim partnerom. Saradnja dva gradanastavljena je i po okončanju projekta 2006. godine.ISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSATakođe, treba podsetiti da je naša zemlja u okviru programa PHAR koristila sredstvaTWINNINGA namenjena saradnji institucija dve države, i to po principu razmene znanjai stručne pomoći. Program je zamišljen kao instrument kojim se podržava saradnja institucijazemalja članica s odgovarajućim institucijama zemalja kandidata za članstvo uEU-u, s ciljem da ojačaju državna uprava i pravosuđe kako bi uspešno sprovodili pravnetekovine Evropske unije. TWINNING program, kao i nekoliko drugih koji su bili ranije otvoreniza našu državu, sada su deo programa IPA fondova. Kao što su državne institucijedve evropske države imale mogućnost da sarađuju u različitim projektima podrške koju je25

pružala Evropska komisija, tako je u poslednjoj deceniji i lokalnoj samoupravi omogućenoda razvija zajedničke projekte s lokalnom samoupravom druge države na nivou Evrope.Na ovaj način omogućuje se usvajanje EU standarda ne samo na centralnom već i nalokalnom nivou.BRATIMLJENJE KAO NAČIN PRIBLIŽAVANJA EVROPI26Vidovi bratimljenja i korist od njegaGeneralno posmatrano, po tipovima aktivnosti/namera s kojima se bratimljenje uspostavlja,ovaj vid saradnje može biti usmeren na razmenu znanja, tehničku pomoć, društveno-kulturnu razmenu i slično.Ako govorimo o koristi koju od uspostavljenog partnerstva mogu imati zbratimljeni gradovi,treba svakako istaći: učešće u međunarodnim mrežama (kao i umrežavanje samih zbratimljenihgradova), studijske posete, prekograničnu saradnju, projektnu saradnju. Ono štose u poslednje vreme prepoznaje kao najvažnija konkretna korist bratimljenja jeste mogućnostpristupanju EU fondovima za projekte u određenim oblastima, ali samo u saradnji/zajedno s bratskim gradom. Ukoliko napravimo pregled bratimljenja koja su uspostavilinaše opštine i gradovi, možemo zaključiti da je malo njih svesno koristi koju bratimljenjekao instrument međunarodne saradnje ima, a da su postojeća bratimljenja uglavnom „starogkova“ (društveno-kulturna saradnja). Lokalna samouprava Srbije ipak se poslednjihnekoliko godina interesuje za vidove koristi koju im partnerstvo može doneti, a ponegdese i uverila u efekte spomenute koristi.Najznačajnije što bratimljenje gradova nudi jeste pristup kolega-kolegi. To je pristupkoji se u projektima međunarodne saradnje i podržava, jer su ljudi koje se bave sličnimposlom u lokalnim samoupravama dve različite države jedni drugima prirodni sagovornicii savetnici. Kada je reč o sprovođenju projekata i savetodavnoj pomoći, ovaj pristup imaključni značaj.Evropska prespektiva bratimljenjaU skladu s razvojem dešavanja na međunarodnoj sceni i stremljenjima naše države dausvoji niz standarda i propisa i postane deo EU-a, kontakti koje naši gradovi ostvaruju iližele da ostvare uglavnom se tiču saradnje s državama članicama EU-a. Dakle, trend kojiće se slediti u domenu bratimljenja uveliko zavisi od potreba i interesa samih aktera uprocesu bratimljenja, ali i od strategije i procesa koji dolaze s centralnog nivoa. Ovde trebaspomenuti da je cilj s kojim se bratimljenje uspostavlja potrebno uskladiti sa strateškimkretanjem same države, i u skladu s tim planirati i sprovoditi saradnju. U našoj situaciji, toje usvajanje standarda i primena prakse EU-a na lokalnom nivou.Proces uspostavljanja bratimljenjaRazličiti su razlozi i namere s kojima jedan grad otpočne proces uspostavljanja partnerstvas gradom druge države. To mogu biti izvesni istorijski, kulturni, socijalni, ekonomski razlozi.Ipak, neretko se dešava da naš grad pre samog uspostavljanja kontakta nije utvrdio cilj isvrhu željene saradnje. To znači da je prilikom pokretanja procesa bratimljenja preskočenprvi i jedan od najvažnijih koraka: postavljanje cilja. Dakle, pre nego što se odlučite zabratimljenje, razmislite šta je to što bi vam omogućilo bratimljenje s konkretnim gradoma ne može da se ostvari nekim drugim vidom saradnje (npr. studijske posete, prethodnaprojektna saradnja, sporazum o prijateljstvu) ili saradnjom s drugim bratskim gradom.Nakon uspostavljanja cilja, identifikovanje poželjnog partnera ne treba da predstavljaveliku poteškoću, što svakako ne znači da je manje važno. To ne mora nužno biti konkre-

tan grad, ali poželjno je imati u vidu njegove najvažnije karakteristike (geografske, etničke,ekonomske i sl.). Naravno, poželjno je prilikom upućivanja zahteva predložiti što konkretnijegpartnera, jer vi najbolje možete da predvidite kakav bratski grad odgovara postizanjuvašeg predviđenog cilja (birajte „sebi slične“).KAKO PREDSTAVITI SVOJ GRADKad podnosite inicijativu za uspostavljanje partnerstva, osim o načinu na koji birate potencijalnogpartnera iz druge zemlje, treba da vodite računa i o tome kako ćete predstavitisvoju opštinu/grad. Dakle, opšti statistički podaci su potrebni, ali ne i dovoljni. Pored podatakao broju stanovnika, strukturi, geografskim i etničkim odlikama, postojećim institucijamai sličnom, morate imate u vidu i kome se obraćate. Vaša inicijativa i lična karta vašeggrada ono su što mogućeg/željenog partnera treba najpre da zainteresuje (ukoliko ranijeniste imali kontakte). Razmišljajte ovako: šta je to zbog čega će određeni grad iz drugedržave odabrati upravo vaš grad za saradnju, a ne neki drugi. Na primer, ukoliko vaša dvagrada imaju istorijske ili kulturne veze, potrebno je to istaći. Naglasite i ukoliko je privrednaorijentacija gradova slična. Zanimljivo je i ako istaknete izvesne sličnosti s potencijalnimpartnerom ili pojedinosti po kojima se vaš grad ističe i razlikuje od drugih (postojanje tvrđaves turističkim potencijalom, planine, reke, posebne institucije i sl.). Naravno, bilo bi dobroda vaša opština/grad ima i internet prezentaciju i na nekom od stranih jezika (engleski,francuski, nemački, mađarski...), jer tako potencijalni partner, ukoliko želi i ukoliko ste gasvojim predstavljanjem zainteresovali, može saznati više o vašem gradu.• Imajte u vidu da je u nekim zemljama Evrope došlo do zasićenja u pogledu bratimljenja,te da s ovim gradovima treba proveriti i mogućnosti nekog drugog vidasaradnje.Kada definišete odlike ili precizno odredite poželjnog partnera, nemojte očekivati da će jednainicijativa/zahtev za uspostavljanje bratimljenja ostvariti potpun uspeh. Ne zaboravite daje za ostvarenje saradnje potrebno dve strane. Što jasnije i konkretnije utvrdite partnera, toće stupanje s njim u kontakt biti jednostavnije. Prvi kontakt služi da se utvrdi je li izabranipartner zaista ono što ste očekivali i što će doprineti postizanju cilja partnerstva. To može bitidirektan kontakt (poseta), ili informacije možete potražiti indirektno – putem interneta.Tek ukoliko su sve dosadašnje faze uspešno okončane, a vi zadovoljni, možete pristupitikoncipiranju sporazuma zajedno s partnerom. Kako je bratimljenje dugoročna saradnja,sporazum ne treba da bude detaljan, već usmeren na ciljeve koji su zajednički definisanii usaglašeni. Iako ovaj dokument pravno ne obavezuje, posmatrajte ga kao potvrdu željedve strane da dugoročno sarađuju, i poštujte ga u svom radu, kao što i od partnera očekujeteda se upravlja u skladu s njim.ISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSAPRIMER SPORAZUMAKako bi priča o uspostavljanju bratimljenja bila adekvatno zaokružena, ovde prilažemo iprimer strukture Sporazuma o bratimljenjuNaslovUčesniciSporazum o bratimljenjuOpština (ime)iOpština (ime)27

BRATIMLJENJE KAO NAČIN PRIBLIŽAVANJA EVROPI28Uvod (filozofija bratimljenja)Saglasile su se da sprovedu bratimljenje u zajedničkom uverenju da uspostavljanjemstrukturnih veza između svoje dve organizacije i među građanima obe zajednice mogupodstaći bolje razumevanje i pospešiti miran zajednički život. Namera je da se ovim bratimljenjemstvori sveobuhvatnije razumevanje među narodima i napravi još jedan korak naputu ka ujedinjenoj Evropi.Oblast saradnjeU ostvarenju ovog cilja opštine su se složile da će sarađivati na sledećim poljima (navestipolja u kojima se predviđa saradnja).RealizacijaOva saradnja će se ostvarivati na sledeći način:• Posete delegacija obeju opština.• Posete u svrhu društvene, kulturne i sportske razmene.• Saradnja različitih organizacija i činilaca obe opštine (navesti organizacije i drugeaktere).• Izvođenje projekata od koristi za obe opštine...OdgovornostiLokalne vlasti obe opštine obavezuju se da će pružiti podršku aktivnostima i projektimanastalim u okviru bratimljenja. U najvećoj meri biće dostupna i finansijska podrška.PromocijaBratimljenje će se promovisati u obe opštine u što većem obimu u medijima, organizovanjemrazličitih aktivnosti otvorenih za javnost i postavljanjem tabli na ulasku u obe opštinena kojima je navedeno ime bratskog grada.PotpisiSporazum potpisan dana izmeđuOpština Predsednik opštineOpština Predsednik opštineSporazum se obično dopunjava strateškim dokumentom, koji sadrži detaljno prikazankarakter saradnje, ciljeve, aktivnosti, predviđene rezultate, utvrđivanje odgovornosti, prikazbudžeta za planirane aktivnosti i sl. Ovaj dokument će vam ne samo poslužiti da koherentnoi racionalno sprovodite uspostavljeno partnerstvo već i omogućiti da ga evaluirateu određenim vremenskim periodima. Periodična evaluacija posebno je važna da bi seutvrdilo šta je dobro urađeno, a šta nije.Kako se bratimljenje tiče aktivnosti barem dva (ili više) partnerska grada, potrebno je, radiozbiljnosti i efikasnosti, utvrditi ko je osoba koja prati uspostavljeno partnerstvo, ko učestvujeu sprovođenju predviđenih aktivnosti, ko je odgovoran za finansijski deo i sl.Nikako ne zaboravite informisanje zajednice o statusu bratimljenja, jer bratimljenjenije saradnja dve opštinske administracije. Bratimljenje gradova podrazumeva bratimljenjedve lokalne zajednice različitih država. Ovom elementu pridaje se sve veći značaj, i ondoprinosi održivosti bratimljenja upravo ako ga građani prihvate kao aktivnost od opšteginteresa za zajednicu.

Pravni okvir za bratimljenje opštinaKada je reč o zakonskom okviru za bratimljenje opština/gradova, naš zakon nije dovoljnodetaljan. Uz informacije koje se ovde nalaze potrebno je konsultovati opštinski/gradski statut, jer on verovatno precizira način potpisivanja ovakvih sporazuma.Dakle, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl.13), jedinice lokalne samoupraveu Srbiji imaju pravo da uspostavljaju saradnju s jedinicama lokalne samouprave u zemljii inostranstvu.„Odluku o uspostavljanju saradnje, to jest zaključenju sporazuma o saradnji, s jedinicomlokalne samouprave druge države donosi skupština jedinice lokalne samouprave, uz saglasnostVlade.“Sporazum o bratimljenju potpisuje predsednik opštine/gradonačelnik, ovlašćen dapredstavlja opštinu u zemlji i inostranstvu.Potpisani Sporazum potvrđuje (ratifikuje) skupština opštine/grada, i to u formi odluke.Proverite u Statutu da li je za ratifikovanje Sporazuma u SO potrebno obezbeditiapsolutnu većinu.Kako bi Sporazum bio validan, potrebno ja da Vlada Republike Srbije dâ saglasnost naSporazum. Saglasnost Vlade obezbeđuje da se Sporazum smatra konačnim, i da možeda se primenjuje. Saglasnost se daje u formi pojedinačnog akta rešenja. U dosadašnjojpraksi nije bilo primera da Vlada nije dala saglasnost na određeni sporazum.Kako bi uspostavljeno bratimljenje bilo evidentirano, o tome treba obavestiti nadležnoministarstvo (Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu) i asocijaciju lokalnihvlasti (SKGO). Budući da nije precizirano ko Ministarstvu dostavlja informaciju o uspostavljenompartnerstvu (sama opština/grad ili Vlada), predlog je da to učini opština/graddostavljajući obaveštenje o uspostavljenom bratimljenju i sâm tekst Sporazuma.PROGRAMI KOJI PODRŽAVAJU AKTIVNOSTIBRATIMLJENJAISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSAProgram EXCHANGEProgram EXCHANGE pokrenut je s idejom da se podrže brojne postojeće projektne intervencijekoje se odvijaju u sektoru lokalne samouprave u Srbiji. Poseban cilj programa bioje da se najbolja postojeća praksa u oblasti lokalne samouprave u Evropskoj uniji usaglasis lokalno pokrenutim zahtevima za jačanje i inovacije iz srpskih opština.Program EXCHANGE pružio je opštinskim zvaničnicima i zaposlenima u opštinama Srbijemogućnost da se upoznaju s postojećom praksom u oblasti lokalne samouprave u zemljamaEvropske unije. Ovo predstavljanje bilo je u uskoj vezi s problemima s kojima sesrpske opštine suočavaju u tekućem procesu reformi.Program EXCHANGE sprovodila je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u bliskojsaradnji sa svojim partnerom iz Evropske unije – VNG International, Agencijom zameđunarodnu saradnju Asocijacije holandskih opština. Program EXCHANGE finansiralaje Evropska unija, a njime rukovodila Evropska agencija za rekonstrukciju.Program EXCHANGE je predviđao Fond za izgradnju kapaciteta u opštinama Srbije.29

U dva kruga konkursa za podnošenje projekata, srpske opštine bile su pozvane da konkurišuza finansiranje projekata za podizanje kapaciteta, uz primenu principa 10% kofinansiranja.Poseban kriterijum učešća bila je saradnja s bar jednom partnerskom opštinomiz Evropske unije, koja je mogla učestvovati kao partner u pripremi projekta (u tomslučaju automatski je bila uključena kao partner u realizaciji projekta). U slučaju da lokalnasamouprava nije imala partnera iz Evropske unije, tim programa EXCHANGE pronalazioje partnera preko partnerskih asocijacija iz zemalja Evropske unije.U okviru programa EXCHANGE izrađen je i priručnik „Bratimljenje opština – put ka bržemrazvoju“, u kome se nalazi prikaz procesa bratimljenja uz praktične primere Sporazuma idrugih dokumenata, kao i primeri dobre saradnje iz prakse. Ovaj pruručnik možete naći nainternet sajtu programa EXCHANGE (www.exchange.org.rs ).Ovaj program uspešno je realizovan od 2005. do 2006. godine.BRATIMLJENJE KAO NAČIN PRIBLIŽAVANJA EVROPILOGO Istok (LOGO East)U oktobru 2007. godine, Stalna konferencija gradova i opština je, u saradnji s asocijacijomVNG International, započela rad na drugoj fazi programa LOGO Ist (LOGO East). Imajući uvidu uspešno sprovođenje prve faze programa, Ministarstvo inostranih poslova Holandije je,kroz Program za društvenu transformaciju Centralne i Istočne Evrope (MATRA), odlučilo dase druga faza projekta sprovede u periodu od oktobra 2007. do januara 2010. godine.Program se oslanja na partnerstva koja spajaju lokalne vlasti i već postoje između Holandijei navedenih zemalja, ali je usmeren i na uspostavljanje novih i čvršćih veza. Cilj drugefaze programa LOGO Ist jeste podsticanje inovacija i poboljšanja na nivou lokalnih i regionalnihvlasti u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, Ukrajini, Srbiji, Crnoj Gori i Ruskoj Federacijiprimenom primera najbolje prakse iz Holandije.Ovaj program se ostvaruje unutar već postojećih partnerskih odnosa između KraljevineHolandije i Republike Srbije, dok VNG International stimuliše mogućnost da holandskelokalne vlasti uspostave nove bratske odnose sa Srbijom. Osim toga, VNG Internationalće promovisati uspostavljanje tročlanih odnosa – širenje već postojećih mreža s novimzemljama – članicama EU-a (Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarskai Slovenija) na partnere u Srbiji.U prvoj fazi programa uspostavljena je projektna saradnja između Beograda i Haga, kao iValjeva i Sitard-Galena, dok se u drugoj fazi, pored nastavka ova dva partnerstva, očekujei uspostavljanje partnerstva između Bele Crkve i Stinvejkerlanda.Evropa za građane (Europe for Citizens)30Evropska komisija, Evropski parlament i Savet Evrope osnovali su program „Europe forCitizens“, usmeren na to da obezbedi podršku aktivnostima i organizacijama koje promovišu„aktivno pripadanje Evropi“ (active citizenship), tj. uključivanje građana i organizacijacivilnog društva u proces evropskih integracija. Program će se sprovoditi u periodu 2007- 2013. godina.

Program „Europe for Citizens“ počiva na iskustvu prethodnog programa kojim se promovisalapripadnost Evropi (biti građanin Evrope), a koji je rađen od 2004. do 2006.Opšti ciljevi programa :• Omogućiti građanima da učestvuju u stvaranju još povezanije Evrope, koja – budućidemokratska, orijentisana ka svetu, ujedinjena i bogata kulturnom raznolikošću –razvija kod građana svest o pripadnosti Evropskoj uniji;• Razvijati osećanje evropskog identiteta zasnovano na zajedničkim vrednostima,istoriji i kulturi;• Jačati u građanima osećanje pripadnosti Evropskoj uniji;• Unapređivati toleranciju i uzajamno razumevanje među građanima Evrope koji poštujui ohrabruju kulturnu i jezičku raznolikost, doprinoseći međukulturalnom dijalogu.Program podrazumeva delovanje u četiri oblasti:1. Aktivni građani za Evropu – koja podrazumeva uključivanje građana: bilo kroz aktivnostibratimljenja, bilo kroz druge projekte građana;2. Aktivno civilno društvo u Evropi – usmerena na organizacije civilnog društva: bilo u vidustrukturne podrške na osnovu evropskog nivoa koji predviđa njihov programa rada, bilokroz podršku njihovih projekata;3. Zajedno za Evropu – podrazumeva događaje, istraživanja i načine informisanja koji bibili dostupni širokoj javnosti;4. Aktivno evropsko pamćenje – podrška projektima čiji je cilj očuvanje znamenitosti iarhiva, kao i sećanje na žrtve nacizma i staljinizma.Ono što bi za naše jedinice lokalne samouprave moglo da bude izuzetno važno jeste deoovog programa namenjen unapređenju saradnje u oblasti bratimljenja gradova.Kako bi se unapredio ovaj vid saradnje, koji počiva na dobrovoljnom uključivanju građana(u saradnji s lokalnim vlastima i lokalnim udruženjima), treba obezbediti odgovarajućupovezanost različitih aktera uključenih u bratimljenje gradova i primeniti je u različitim potencijalnimprojektima. U tom smislu, ovaj program podrazumeva dva vida (dve teme)projekata:1. Okupljanja i susrete građana zbratimljenih gradova2. Tematsko umrežavanje zbratimljenih gradovaS obzirom na to da naša zemlja mora ispuniti odgovarajuće zakonodavne i finansijskeobaveze, Predsedništvo Stalne konferencije gradova i opština je na jednoj od svojih sednicadonelo zaključak da Vladi Republike Srbije treba uputiti inicijativu za učešće našedržave u ovom programu. U narednom periodu će Stalna konferencija obnoviti svoje aktivnostiusmerene ka Vladi, kako bi se što pre stekli uslovi da i opštine/gradovi u Srbijidobiju priliku da sa svojim inostranim partnerima sprovode različite aktivnosti usmereneka ujedinjavanju građana Evrope.ISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSAProgrami za razvoj decentralizovane saradnjeMinistarstva spoljnih poslova FrancuskePosredstvom Ambasade Republike Francuske u Srbiji, naši gradovi i opštine već su nekolikogodina unazad informisani o mogućnosti da sa svojim bratskim gradom iz Francuske31

ade zajedničke projekte koje će finansirati Ministarstvo spoljnih poslova Francuske. Mnogenaše opštine koje imaju saradnju s francuskim gradovima podnele su svoje predlogeprojekata. Ipak, ono na šta treba skrenuti pažnju jeste da ove projekte TREBA OSMIŠLJA-VATI I DOGOVARATI S PARTNEROM, kako bi oni bili izvodljivi.Učešće u programima EU-a koji podržavaju prekograničnusaradnju opština (Crossborder cooperation)BRATIMLJENJE KAO NAČIN PRIBLIŽAVANJA EVROPIProgrami prekogranične saradnje su instrumenti EU namenjeni pomoći i promociji prekograničnesaradnje i fokusirani na promovisanje održivog socio-ekonomskog razvoja, zaštituživotne sredine, borbu protiv organizovanog kriminala, unapređenje granične kontrole ipromovisanju saradnje „ljudi s ljudima“.Sprovođenjem programa na lokalnom i regionalnom nivou stvaraju se dugoročni lični kontaktii veze među ljudima iz zajednica s obe strane granice, što predstavlja temelj za daljusaradnju i razvoj. Takođe, u procesu identifikovanja projekata, prijavljivanja za sredstva,kao i radom na projektima, partneri iz Srbije stiču dragoceno iskustvo u korišćenju fondovaEvropske unije, jer se svi pozivi za projektne predloge izvode u skladu s pravilima programaEU za eksternu pomoć.U budžetskom periodu 2007-2013. godine prekogranična saradnja u Srbiji sprovodiće sepreko Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA, a pored nastavka pet pomenutih programa,obezbeđena su sredstva i za otvaranje tri nova programa – s Hrvatskom, Bosnom iHercegovinom i Crnom Gorom. Za ove programe obezbeđena su sledeća sredstva:• Mađarska – Srbija 6,1 milion evra• Rumunija – Srbija 7,2 miliona evra• Bugarska – Srbija 5,8 miliona evra• Jadranski program 1,46 miliona evra• SEE 2 miliona evra• Hrvatska – Srbija 3 miliona evra• Bosna i Hercegovina – Srbija 3,3 miliona evra• Crna Gora – Srbija 1,5 miliona evraNa sajtu Vlade Republike Srbije, a u okviru Programa za smanjenje siromaštva, postojiVodič kroz potencijalne domaće i strane izvore finansiranja, koji takođe sadrži informacijeo sredstvima dostupnim za bratimljenje.32

Korisni linkovi:ISDAKON informacioni sistem www.europa.sr.gov.yuKancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji Vlade RS www.seio.sr.gov.yuKancelarija za evropske poslove Izvršnog veća AP Vojvodine www.kep.rsPrivredna komora http://ino.komora.netEvropski pokret u Srbiji www.emins.orgULOGA SKGO-aU okviru internet prezentacije SKGO-a postoji domen pod nazivom Berza partnerstava,zamišljen kao mesto gde će se naći kako inicijative za uspostavljanje saradnje naših gradovai opština tako i ponude za saradnju koje upućuju gradovi drugih država.Zarad što efikasnijeg zastupanja i predstavljanja naših gradova i opština u međunarodnimorganizacijama, i da bi se ostvarivala njihova neposredna saradnja s jedinicima lokalnihsamouprava drugih zemalja, SKGO je oformio Službu za evropske integracije i međunarodnusaradnju. Unutar ove službe postoji i savetnik za bratimljenje gradova, koji pratidešavanja u ovoj oblasti, učestvuje u radu evropskih mreža, ali i prima i upućuje inicijativeza uspostavljanje saradnje između naših gradova i gradova u svetu.Kako bi se međunarodne aktivnosti naših jedinica lokalne samouprave unapredile, SKGOje sastavio Upitnik o stanju u oblasti međunarodne saradnje gradova i opština u Srbiji,koji će poslužiti za formiranje relevantne i aktuelne baze partnerstava, ali i za ažuriranjeberze partnerstava na internet sajtu. Ovaj upitnik će u narednom periodu biti upućen svimčlanicama SKGO-a.ISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSA33

U ovom broju vam predstavljamo i jedan od tekstova objavljenih u okviru Izveštaja MrežeLOGON za 2008. godinu. LOGON je skraćenica za Mrežu lokalnih vlasti (Local GovernmentNetwork), koja okup lja asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti iz Centralne i IstočneEvrope. Svakih godinu ili dve LOGON sumira najnovije događaje u vezi s propisimaEvropske unije koji se odnose na lokalni nivo. Više o LOGON-u i izveštajima – na www.logon.eu.Iz nedavno objavljenog izveštaja za 2008. godinu, predstavljamo vam tekst predsednikačeške asocijacije lokalnih vlasti, koji veoma jednostavno i otvoreno opisuje iskustva češkihgradova i opština u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Smatramo da će ovaj tekst pomoćida se, bar u opštinama i gradovima, sruše neke predrasude koje postoje u našoj javnostii među zainteresovanima za oblast lokalne samouprave – pre svega onu da pristupanjeEvropskoj uniji nema mnogo veze s lokalnim nivoom.Stalna konferencija gradova i opština objaviće prevod celog izveštaja u okviru LOGINbaze, dostupne na veb-sajtu SKGO (www.skgo.org).UTICAJ ULASKA U EU NA ČEŠKE LOKALNE VLASTIOldrič VlasakPredsednik Saveza gradova i opština Češke RepublikeUTICAJ ULASKA U EUNA ČEŠKE LOKALNE VLASTI1.1 Koristi od LOGON projektaSećam se LOGON-ovog izveštaja za 2002. godinu, koji nas je naterao da se suočimos ozbiljnim učinkom koji će na nas imati ulazak u EU: upravo lokalne vlasti trebalo bi daprimene oko 60 posto svih obavezujućih odredaba propisa Evropske unije! 4 Češka Vladapre ulaska u EU nije za to pripremila naše gradove i opštine. Do tog trenutka, lokalne vlastisu prošle težak proces reforme javne uprave, i odjednom su bile suočene s potrebom daodgovore na uredbe i direktive nastale iz složenih pregovora i kompromisa među članicamaEU. Nedostajalo je preko potrebno iskustvo u lobiranju na nivou Unije, a snalaženjeopština u evropskim pitanjima bilo je u najmanju ruku nedovoljno.Efekat pregovora zasnovanih na kompromisu između članica EU često je nepovoljan polokalne vlasti – lokalne zajednice moraju odgovarati za odluke koje donose političari i institucijekoji su daleko od svakodnevnog života gradova, opština i sela. Oni ne znaju šta jeborba za svaki dinar i ne moraju, kao lokalni odbornici i većnici, da se suočavaju sa svojimgrađanima. Nažalost, gradonačelnici, većnici i lokalni predstavnici imaju još jednog „neprijatelja“– sopstvenu državnu upravu, jer često moraju da primenjuju evropsko pravo čak iu strožoj formi nego što je neophodno. Državne vlasti i ministarstva često unose direktiveUnije u nacionalno zakonodavstvo s mnogo težim uslovima nego što su oni u verzijama izBrisela, i često pravdaju svoje besmislene odluke odgovornošću prema EU.34Danas možemo reći da su češki gradovi, opštine i sela uspeli da se izbore sa svojom pozicijomu EU i da su im poznate opcije kojima raspolažu. Svesni su kako treba reagovati4 LOGON Izveštaj za 2002. godinu, Lobiranje u Evropi, Asocijacija austrijskih gradova, Beč, 2002, str. 187.

na nove direktive i uredbe, kako komunicirati s različitim resorima i odeljenjima, komese obratiti, čije se iskustvo može iskoristiti, a na koga osloniti. Međutim, sve zavisi i odstručnih kapaciteta određene lokalne vlasti, koji često zavisi od njene veličine. Situacija jedrugačija u milionskom Pragu ili u drugih dvadeset gradova s više od 50.000 stanovnikanego u hiljadama malih sela s nekoliko desetina ili stotina stanovnika. Ipak, put ka pronalaženjumesta u kompleksnom prostoru ujedinjene Evrope nije bio lak. Zbog toga su češkeopštine i njihova asocijacija, Savez gradova i opština, pozdravili LOGON projekat, koji koordiniraAustrijska asocijacija gradova. U redovnim izveštajima lokalne vlasti mogle su dasteknu osnovni uvid u ono što mogu da očekuju od Evropske unije, kako da se prilagodezahtevima acquis communautaire i za šta da se pripreme. Projekat je, dakle, kompenzovaonedostatak informacija koje bi, po mom mišljenju, trebalo da dođu od države i njenihinstitucija.1.2 Primeri novih iskustavaOno što su češke lokalne vlasti naučile na kratkom putu od momenta kada je Češka Republikapočela pripreme za pristupanje EU moglo bi da bude sadržaj jedne posebne knjige.Ovaj LOGON izveštaj sumira oblasti u kojima je EU najuticajnija, pa predstavlja koristanizvor informacija za lokalne vlasti. Pored najistaknutijih pitanja, kao što su zaštita životnesredine ili saobraćaj, tu su i bezbednost i pravosuđe (na primer, mnoge opštine morajuda ispune uslove Šengenskog sporazuma), problemi s migrantima i manjinama, kvaliteti unapređenje uprave i međunarodna saradnja s gradovima i opštinama. Bilo bi tu dostatema, ali ovde nema dovoljno mesta za njih.Zbog toga sam odabrao pitanja koja privlače najviše pažnje, a koja su na neki način proširilaagendu opština. Nova tema za nove članice EU svakako su evropski fondovi i pripremaprojekata za grantove u okviru Strukturne politike EU. Još jedna oblast obuhvata javneslužbe, jer pravo EU reguliše tzv. usluge od opšteg interesa i opšteg privrednog interesa.Baciću pogled na dodelu javnih ugovora i državnu pomoć i na specifičan primer socijalnihusluga da bih pokazao kako slobodno tržište i pravila EU o konkurenciji utiču na opštine.1.2.1 Evropski fondovi su omogućili realizaciju idejaza koje nije bilo dovoljno sredstavaSiguran sam da bi se moje kolege iz državne uprave saglasile da su evropski fondovi iogromne mogućnosti koje su doneli bili povod da Češka Republika nauči mnoge novestvari i adaptira se na EU. S približavanjem pristupanja, reči „projekat“, „donatorski programi“ili „evropski fondovi“ postale su sve učestalije. Međutim, nije mnogo ljudi znalo šta oneznače. Isprva je izgledalo da svuda ima nekog novca koji bi neko dao za nešto.Ipak, prva iskustva s podnošenjem projekata pokazala su da to nije slučaj. Onaj ko dajenovac postavlja poseban cilj koji projekti moraju da ispune. Lokalni donosioci odluka moralisu da nauče da odlučuju šta žele da rade; da određuju prioritete. Na drugoj strani, moralisu do detalja da identifikuju podatke koje su očekivali oni u čijim su rukama fondovi. FondoviEU postoje da bi obezbedili neku vrstu javnog dobra, posebno dugoročni ekonomskirazvoj zasnovan na održivom rastu i socijalnim prioritetima EU. Korak po korak, ljudi zainteresovaniza realizaciju projekata naučili su stvari koje doduše nisu dovele do direktnogodobravanja projekata, ali su znatno doprinele boljim ocenama ili boljem rangiranju na listiodobrenih projekata. Ovde dajem nekoliko saveta u vezi s tim.ISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSA1. Blago onima koji su pripremljeni!35

UTICAJ ULASKA U EU NA ČEŠKE LOKALNE VLASTI36Kao u svemu drugom, detaljna priprema se isplati. Za to je moguće koristiti strane kolege,koncentrisati se na podršku partnerstva „Evropa za građane“ (tzv. Program bratimljenja),sastajati se s partnerskim gradovima koji već imaju neko iskustvo s evropskim fondovima,pozvati inostrane profesionalce ili one iz drugih sličnih gradova i učiti. Partnerski gradovise obično bave sličnim pitanjima kao i vi, imaju približno istu strukturu stanovništva; trudese da unaprede preduzetništvo ili izgrade fabriku za tretman otpadnih voda, isto kao i vi.Oni su možda već izveli uspešan projekat koji bi mogao, u modifikovanom obliku, biti odkoristi i vašoj opštini. Vredi biti otvoren i pogledati oko sebe.Međutim, ako već imate ideju za projekat, ne žurite. Programi se ne objavljuju odjednom ine možete uvek podneti svoju ideju kao projekat u okviru određenog programa. Pod uslovomda opština zna šta želi da uradi za građane, vredi prikupljati ideje, pripremati nacrteprojekata i, kada bude pravi momenat i bude otvoren poziv za projekte koji odgovarajuvašoj ideji, izvucite ih i upotrebite. Definitivno je preporučljivo pripremiti te ideje u oblikustrateškog plana i misliti u kontekstu održivog finansiranja rezultata projekta.Ni u jednom slučaju nisu dobro učinili češki gradovi i opštine koji su pravili „veštačke“projekte zasnovane na viziji određene sume novca i određenog poziva za predloge projekata.Takvi projekti najčešće nemaju oslonac; nedostaje im neophodna ideja vodilja kojabi ih dovela do uspešnog kraja, a slaba motivacija onih koji rade na projektu predodređujenjegov neuspeh. U slučaju da projektu bude odobreno finansiranje, mogu ga ugroziti lošeadministriranje, nejasni rezultati i, konačno, najgore što se može desiti: u toku praćenjaprojekta i evaluacije zvaničnici državne uprave ili, u gorem slučaju, zvaničnici Evropskogrevizorskog suda mogu pronaći takve nedoslednosti između odobrene projektne ideje i implementacijeprojekta da je neophodno ne samo vratiti novac već platiti i novčanu kaznu.Ljudi ponekad očekuju nerealno od evropskih fondova. Bilo je glasina da se iz njih može sveplatiti, da su lako dostupni i da s njima nema nikakvog posla. Međutim, upravo je suprotno.Češki gradovi i opštine već su zaključili da je administriranje evropskih fondova komplikovanijei teže, jer se moraju ispuniti i evropski i nacionalni standardi opravdanosti troškova,pa je ponekad lakše aplicirati za nacionalne grantove. Na početku, nešto pre pristupanjaEU, država je otvorila nekoliko nacionalnih programa. Međutim, oni su kasnije znatno redukovani.Razlog je u tome što evropski novac moraju pratiti sopstveni, „nacionalni“ izvori.Zbog toga su nacionalni programi grantova zatvoreni, kako bi sredstva namenjena za njihmogla da budu korišćena za sufinansiranje evropskih fondova. Zato je za korišćenje strukturnihfondova, u uslovima konkurencije, bolje koncentrisati se na jedan dobar projekat sašansom za uspeh, nego posejati mnogo ideja s lošim konačnim ishodom.2. Nemojte pecati u ispražnjenom jezeruPošto su im nedostajala sredstva za neophodno ulaganje u opštinsku infrastrukturu, gradonačelnicisu imali velika očekivanja od evropskih fondova. Negde je bilo potrebno popravititrotoar, negde renovirati bivše barake u adekvatan stambeni prostor ili industrijski park.Kako je razočaravajuće bilo saznanje da je, zbog previše opština sa sličnim aplikacijamaza grantove iz Evropskog fonda za regionalni razvoj, finansiranje „teških“ infrastrukturnihprojekata bilo daleko izvan sredstava ovog fonda. Frustrirani zvog toga, neki predstavniciopština su to smatrali neuspehom u „osvajanju sredstava“, te da investiranje u pripremuprojekata nije vredno truda.Kao što sam rekao, oni koji su se pripremili imali su sreće. Ali čak i ako ne uspete dadobijete grant iz Evropskog regionalnog razvojnog fonda baš za cilj koji ste sebi zacrtali,ne očajavajte. Mnoge opštine su shvatile da vredi ne odustajati od svojih vizija bolje životnesredine u gradovima, opštinama i selima, i odlučile da iskoriste mogućnosti koje nudiEvropski socijalni fond. Iz ovog fonda se finansiraju takozvani meki projekti, to jest projektičiji osnovni cilj nije ulaganje u infrastrukturu, već ulaganje u ljude, preduzetništvo, zapo-

šljavanje, socijalna pitanja itd. Pri apliciranju za novac iz ovog fonda moguće je, izmeđuostalog, uključiti, u određenoj meri, i izgradnju infrastrukture. Tako su opštinski većnicinaučili da ne razmišljaju samo o lošim putevima, već i odakle i dokle oni idu, da li ih ljudizaista koriste i jesu li oni neophodni građanima da bi došli do posla.Oni koji koriste druge evropske programe finansiranja takođe su razumni. Na primer, programiza finansiranje zajednica podržavaju prenos i razmenu znanja (know-how), informacijai iskustva, podržavaju razvoj inovacija, istraživanje i razvoj, fokusirani su na obrazovanjei kulturnu saradnju. Tu je otvoren veliki prostor za opštine. Finansijski mehanizmiEvropskog ekonomskog prostora i Norveške, Program tranzicionih instrumenata ili bilateralniprojekti takođe su veoma uspešni u Češkoj Republici. Oni omogućavaju grantoveza ideje koje se ne mogu finansirati iz evropskih fondova i tako stvaraju još veći prostorza takmi čenje. Zato je bitno informisati se o novim prilikama koje se otvaraju za lokalnevlasti.3. Komunikacija kao osnov uspehaAko ste toliko srećni da u svojoj upravi imate profesionalce s vizijom koji žele da učinesve za građane, s brojnim idejama, rešene da se bore za novac iz EU, ne zaboravite daje komunikacija početak i kraj svakog projekta. Ako ga ne predstavite dobro opštinskimzvaničnicima i samo vi verujete u njega, mogao bi biti osuđen ako ne na propast, onda barna velike probleme. Morate dobiti bezrezervnu podršku za projekat od ostalih političara,po mogućstvu opštinskom odlukom koja bi osigurala njegovu implementaciju čak i ako sepolitičko vođstvo opštine promeni, što se obično dešava nakon lokalnih izbora. A ako jeto projekat koji podrazumeva učešće građana, neophodno je i da informišete i uključitejavnost. Ako ne osigurate političku podršku za projekat, primetićete da će projekat „zamuckivati“;ili nećete moći da pronađete sredstva za sufinansiranje ili će vam nedostajati ljudispremni da na projektu rade. U najgorem slučaju, biće neophodno da se projekat završipre vremena i vaša sjajna ideja će biti protraćena.4. Partnerstvo je put ka boljoj oceni projektaSada kada imate odličnu projektnu ideju, pronašli ste kadar za implementaciju projekta,potrudili ste se da projekat predstavite političarima i spremni ste da podnesete nacrt projektana konkurs. Međutim, još niste sigurni da ćete dobiti ocenu koja će omogućiti da vašprojekat bude iznad crte koja odvaja uspešne projekte od neuspešnih. Kako onda možetepodići svoj projekat na rang listi?Već sam govorio o važnosti partnerstva i njegovoj koristi za formulaciju projektnih ideja,dobijanje novih informacija i iskustva za pripremu projekata. Međutim, partnerstvo je važnoi za implementaciju projekta, ne samo za njegov potencijalni nastanak. Dakle, ako steveć investirali u saradnju s partnerskim gradom, zašto ga ne uključite u igru? Ili pripremateprojekat o socijalnoj inkluziji. Zašto ne pozovete i lokalne nevladine organizacije koje pružajusocijalne usluge u vašem gradu i okolini? Ali ne činite to samo formalno, iz nužde.Verujte mi, na kraju možete dobiti više od nekoliko poena na oceni projekta. Pozivanjempartnera u projekat, vaša komunikacija s građanima će se poboljšati, saznaćete šta imje zaista potrebno ili šta nedostaje lokalnim preduzetnicima da bi im uslovi za pružanjeusluga postali komforniji. Saradnja vas može obogatiti ne samo novim informacijama već izajedničkom upotrebom infrastrukture i smanjenjem troškova za realizaciju projekta.Ipak, partnerstvo nije samo saradnja s neprofitnim ili privatnim sektorom. U Češkoj Republicije veliki broj malih sela, 5 koja moraju da se udruže ako žele nešto da urade za građane.Saradnja je neophodna u toku celog projekta – u pripremi, podnošenju i realizaciji. Oni5 U Češkoj Republici ima 6.244 opština od kojih su oko 80% sela do 1.000 stanovnika.ISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSA37

koji su u stanju da premoste lične netrpeljivosti i udruže se u svrhu pribavljanja evropskognovca bivaju nagrađeni grantovima koji im omogućavaju da ostvare svoje ideje, i to kvalitetnijei s boljim međusobnim odnosima.UTICAJ ULASKA U EU NA ČEŠKE LOKALNE VLASTI5. Bolje je izbegavati rizike!Možda imate odličnu projektnu ideju; pronašli ste partnera i uradili sve da bi vaš projekatbio najbolji. Ipak, još mnogo rizika je pred vama. Naravno, jedan od njih je uvek prisutnapretnja nedostatka sredstava. U svakoj zemlji koja je u prilici da „povuče“ sredstva izstrukturnih fondova postoje različiti mehanizmi za sufinansiranje i finansiranje pripremeprojekta. Često je neophodno ili u potpunosti ili u znatnom iznosu platiti pripremu projekata.Pored toga, u većini slučajeva projekti nisu potpuno pokriveni grantom i treba ihsufinansirati iz sopstvenih sredstava. O tome se mora misliti unapred, i obezbediti novac iza pripremu i za sufinansiranje projekta.U periodu od 2004. do 2006. godine, prvom periodu programiranja u kome je Češka Republikakoristila evropske fondove, javio se još jedan problem. Sufinansiranje je postavljenotako da je troškove trebalo pokrivati, a oni bi kasnije bili refundirani. Međutim, državi iliEU je, u slučaju direktnih programa Unije, trebalo izvesno vreme da troškove refundiraju.U određenom vremenskom periodu opštine su bile primorane da pozajmjuju velike sumenovca od privatnih banaka kako bi pokrile neophodne troškove i izbegle odlaganja sasnabdevačima. Lokalne vlasti morale su da koriste svoje rezerve, a projekti su postajaliskuplji za troškove kamata. U ovom slučaju postoji samo jedan savet: dok država odlučujekako će se refundirati projektni troškovi, nemojte stajati po strani! Postarajte se unapred,preko svoje asocijacije lokalnih vlasti, da obaveze plaćanja ne budu samo na vama, većda država i njene službe snose deo odgovornosti.6. Vaši projektni menadžeri ili agencija?U Češkoj Republici, zajedno s prilikom da se koriste strukturni fondovi, pojavile su se i nekeprivatne kompanije i agencije koje su lokalnim vlastima nudile dobijanje evropskih grantova,to jest pisanje projekata i prijavljivanje na konkurse kako bi opština dobila finansijskupodršku za projekat. Lokalni zvaničnici ih često koriste jer se plaše da ulaze u kompleksneprocedure EU fondova i programa. Zbog nedostatka iskustva lokalni predstavnici se plašeda će uzalud potrošiti vreme i nisu sigurni da li će njihovi projekti biti uspešni. Zato se radijeoslanjaju na profesionalce iz komercijalnih preduzeća, bez obzira na to što njih motivišeprofit. Danas su, na sreću, dobre kompanije uvele sistem po kome u slučaju da projekat nedobije finansiranje oni za izradu projekta uzimaju samo neophodne troškove. To ranije nijebio slučaj, pa su kompanije uzimale punu naknadu iako projekat nije odobren.Međutim, troškovi nisu jedini nedostatak komercijalnih firmi. Drugi je da one ne snosepraktično nikakvu odgovornost za sâm projekat. Ako su uspešne, njihove dužnosti se završavajus uspešnim odobravanjem projekta; zatim se plaćaju za svoj rad i nestaju. Obavezeu vezi s realizacijom projekta ostaju u opštini. Ipak, neretko se dešava da nema skoronikakve veze između onih koji pripremaju nacrt projekta i onih koji se potpisom obavezujuda ga realizuju (tj. lokalnih vlasti), pa odjednom zvaničnici ne znaju šta bi zapravo trebaloraditi s projektom. Nedostaje menadžer projekta koji bi bio zadužen za projekat, a opštinanije u stanju da ispuni projektni raspored i ostvari njegove ciljeve.38Dobro je vaš projekat dovesti do uspešnog odobravanja; međutim, cilj nije dobiti grant,već uspešno realizovati projekat. Posao se ne završava odobravanjem projekta, on tadapočinje! A za to su vam potrebni ljudi. Ili je neophodno obavezati agenciju koja pripremaprojekat da se o njemu stara i nakon odobravanja. Ili morate napraviti sopstveni dobar

projektni tim s jasno definisanim odgovornostima, koji će konstantno pratiti realizaciju projektai dovoljno rano identifikovati i rešavati potencijalne probleme. Oni moraju ispunjavatiprojektne obaveze tako da ne postoji opasnost od vraćanja sredstava u slučaju da usloviprojekta nisu ispunjeni. Isplati se investirati u ljude i obučavanje sopstvenog tima koji bise identifikovao s projektom i realizovao ga s pozitivnim efektom. A kada pronađete takveljude, ne morate tražiti kompaniju koja bi razradila vašu projektnu ideju.7. Ne zaboravite na svoju asocijaciju lokalnih vlasti!Moj poslednji savet je: ne dozvolite da bilo ko donosi odluke o vama bez vas! Zapravo, ovobi trebalo da bude na početku svih mojih sugestija, jer tu sve počinje. Čak i pre nego štosednete za sto i odlučite da pišete projekat, neko mora sačiniti programe čije bi ciljeve vitrebalo da ispunite. Nažalost, u Češkoj Republici su programski dokumenti bili motivisanipre svega tendencijama državnih resora da za sebe pridobiju što više novca. Pregovoreo programskim dokumentima obeležile su jake ambicije resora. Zbog toga postoji mnogoprogramskih dokumenata koji su u delokrugu različitih ministarstava, što sistem čini slepimza stvarne potrebe i savršenim za različite komercijalne entitete.Vredi ulagati energiju i imati predstavnike asocijacije lokalnih vlasti već u preliminarnimkomitetima u ministarstvima, kao i u krovnom komitetu koji trasira čitavu nacionalnu strukturnupolitiku i raspolaganje sredstvima. Neophodno je posmatrati fragmentirane agende,koje se ne moraju direktno odnositi na lokalne vlasti. Kada se to desi, teško je pravitikompleksne, povezane projekte u kojima se ne samo gradi infrastruktura već se misli i onjenoj svrsi. To jest, jedno ministarstvo ili odeljenje može odobriti vaš projekat, dok drugoneće; tada propada cela ideja.Nakon što se završe programski dokumenti, iskoristite priliku koju vam pruža Uredba Savetabr. 1083/2006 u članu 11. 6 Zemlje članice se ohrabruju da organizuju partnerstva sregionalnim, lokalnim, gradskim i drugim javnim vlastima. Shodno tome, državne institucijene bi trebalo da izbegavaju pozivanje lokalnih i regionalnih vlasti za pregovarački stoi trebalo bi da pozovu predstavnika vaše asocijacije da prati rad komiteta za operativneprograme, drugih struktura za donošenje odluka, radnih grupa itd. Iskoristite na najboljinačin svoje kontakte i prilike. Ne samo da ćete imati informacije iz prve ruke, već ćetebiti u mogućnosti da svojim iskustvima obogatite stavove onih koji odlučuju o strukturnimfondovima u vašoj zemlji i, moguće je, promenite zaključke koji bi mogli da budu pogubniza lokalne vlasti.Još jednu stvar ne bi trebalo da zaboravimo. U Češkoj Republici, primena strukturne podrškezakomplikovana je jačanjem kursa češke krune spram evra. Prema informacijamaČeške narodne banke, na početku programskog perioda (tj. 29. decembra 2006. godine)kurs je bio 1 evro za 27,495 CZK (čeških kruna), 7 a 4. avgusta 2008. godine kurs je ojačaona 1 evro za CZK 23,990. 8 U posmatranom periodu kursna razlika je iznosila ukupno 12,7procenata. Pošto je za Češku Republiku namenjeno 26.692 milijarde evra za period 2007-2013, kursna razlika do koje je dovelo jačanje češke valute iznosila je 93.555 milijardiCZK. Dalji razvoj valute teško je, ako ne i nemoguće predvideti.ISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSAŠto se tiče evropskih fondova, smatram da su gore pomenute najvažnije lekcije koje sučeške lokalne vlasti naučile u proteklih nekoliko godina. Mogu reći da je, s obzirom na toda je bila nova, ova agenda bila jedna od najkompleksnijih. Razrađen je novi, originalni6 Uredba Saveta (EC) br. 1083/2006 od 11. jula 2006, koja postavlja osnovna pravila Evropskog regionalnograzvojnog fonda, Evropskog socijalnog fonda i Kohezionog fonda i kojom se stavlja van snage Uredba(EC) br. 1260/1999.7 Videti http://www.cnb.cz/cs/financni_trhy/devizovy_trh/kurzy_devizoveho_trhu/denni_kurz.jsp, Rev. 2008-08-21.8 Videti http://www.cnb.cz/cs/financni_trhy/devizovy_trh/kurzy_devizoveho_trhu/denni_kurz.jsp, Rev. 2008-08-21.39

nacionalni sistem finansiranja koji je i danas isprepleten s neprevodivim „evro-slengom“ ukome se lokalni zvaničnici retko snalaze. Takođe, država nije na optimalan način promovisalaevropske fondove. Sve je to dovelo do marginalne popularnosti fondova i činjeniceda se oni sada smatraju nužnim zlom. Međutim, s druge strane, oni su doneli novac i omogućilirealizaciju velikog broja dobrih projekata bez kojih fabrike za preradu otpadnih vodanikad ne bi postojale, ili se mnoge kulturne manifestacije nikad ne bi održale.UTICAJ ULASKA U EU NA ČEŠKE LOKALNE VLASTI401.2.2 Strašilo za češke opštine i regione:usluge od opšteg interesa, opšteg privrednog interesa,javne nabavke i državna pomoćJedno od najkompleksnijih pitanja kojim su češke lokalne vlasti morale da se pozabave uvezi s očuvanjem internog tržišta EU bez sumnje je pružanje javnih usluga: kako razlikovatiusluge od opšteg interesa (services of general interest) ili opšteg privrednog interesa(general economic interest) i s tim povezane javne nabavke (to jest odlučivanje o tomeko će pružati uslugu) i pružanje državne pomoći (state aid, npr. subvencije, ali i oslobođenjazakupnine i sl.). Što se tiče javnih usluga, za lokalne vlasti poštovanje odredaba ounutrašnjem tržištu znači u određenoj meri gubitak ekonomske autonomije i prostora zaodlučivanje koje će usluge ko pružati. S druge strane, unutrašnje tržište naklonjeno je potrošačima– oni imaju garantovan jednak pristup uslugama i to za bolje cene. Iako se ovajLOGON izveštaj bavi pitanjima usluga od opšteg interesa, usluga od opšteg privrednoginteresa, javnih nabavki i državne pomoći, dozvolio sam sebi da ukratko sumiram osnovnečinjenice u vezi sa situacijom u Češkoj Republici.U definisanju usluga od opšteg interesa i opšteg privrednog interesa suštinsku ulogu imajudržavne i lokalne vlasti, jer se na osnovu te definicije pružaju ili naručuju usluge i konačnoproverava jesu li preduzeća koja pružaju usluge od lokalnih vlasti dobile zabranjene oblikedržavne pomoći. U principu, usluge od opšteg interesa (tj. javne usluge) jesu usluge usmerenena socijalne potrebe građana (na primer smeštaj za stare, obdaništa i sl.), zdravstveneusluge koje ne refundiraju preduzeća za zdravstveno osiguranje, obrazovanje, sporti kultura, prevoz, energija, održavanje čistoće, održavanje javnog reda, zaštita životnesredine (prerada otpada i otpadnih voda i sl.), stanovanje (energija i vodosnabdevanje),usluge u vezi sa slobodnim vremenom itd. Ove usluge zadovoljavaju određen javni interesi zbog toga ih regulišu država, lokalne i regionalne vlasti. Javne usluge su specifične jerponekad mogu biti veoma profitabilne (npr. ako se pružaju u gradu), ali i da prave velikegubitke u profitu, te se moraju subvencionisati (npr. ako se pružaju u unutrašnjosti). 9 Termin„usluge od opšteg privrednog interesa“ označava usluge koje mogu biti profitabilne,i stoga se za njih može takmičiti na slobodnom tržištu. Na primer, to mogu biti socijalneusluge koje su specifično pitanje u zakonodavstvu EU i čije je pružanje predmet mnogihiscrpnih rasprava i debata.U Češkoj Republici, lokalne vlasti su zakonom obavezane da pružaju dve vrste uslugaod opšteg interesa. To su obrazovanje i odlaganje komunalnog otpada; tu država nastojida održi određene standarde, te ih pre svega finansira, a zatim i ovlašćuje opštine daprikupljaju lokalne naknade za njih. Odluka o tome koje će druge usluge pružati građanimapotpuno je u nadležnosti lokalnih vlasti. 10 Donošenjem odluke da se pruža određenausluga, ona postaje javna. Lokalna vlast onda pružanje te usluge delegira svom komunalnompreduzeću, neprofitnoj nevladinoj organizaciji ili komercijalnom preduzeću, odnosnopravnom licu koje ona nije osnovala. Ovde se mora obezbediti da se ne odobre zabranjenioblici državne pomoći i da kriterijum dodele lokalnih ugovora bude u skladu s nacionalnim9 Jech, J. Verˇejné služby obcí. In Cernohorský, J. (ed.), Peˇírucˇka pro zastupitele. Svaz meˇst a obcí CR,Praha, 2006, s. 81.10 Ibid.

i EU propisima. Lokalna vlast je odgovorna za usluge koje organizuje za građane; onaorganizuje, reguliše, nadgleda i finansijski podržava pružanje te usluge.Evropska komisija je počela da reguliše javne nabavke i dodelu ugovora na lokalnomnivou 1970. godine, nakon rasprave s članicama EU. Isprva je bilo nekoliko direktiva kojesu mogle biti primenjene tek nakon što je preduzećima odobreno da iniciraju formalnuproceduru pred Evropskim sudom pravde. 11 Država je odgovorna za nacionalne propise ojavnim nabavkama, tako da su oni u skladu s pravom EU; i konačno, lokalne i regionalnevlasti moraju ih primenjivati. Uloga lokalnih i regionalnih vlasti kao lobista u toku pripremenacionalnih propisa o javnim nabavkama je neizbežna, naročito ako država odluči dapostavi stroža ograničenja za dobavljače i usluge nego što je to u evropskim direktivama.Dakle, čim počne harmonizacija nacionalnog i evropskog prava, neophodno je imati predstavnikelokalnih vlasti u raznim resornim radnim grupama, obratiti se ministrima i političarimakoji odobravaju zakone uz pomoć personalnih veza i osigurati da regionalne i lokalnevlasti ne budu opterećene obavezama više nego što je neophodno.Još jedna odgovornost koje opštine moraju biti svesne jeste pružanje zabranjenih oblikadržavne pomoći. Pod državnom pomoći (koju pruža država, ali i regionalne i lokalne vlasti)podrazumevaju se na primer kompenzacija za gubitke nastale u pružanju usluga, jemstvoza zajmove, kapitalni podsticaji, grantovi, oslobođenja od zakupnine i sl. To znači da seradi o tretmanu koji drugi akteri na internom tržištu EU mogu smatrati kompetitivnom prednošću.Pravila unutrašnjeg tržišta mogu biti prekršena ako uslugu po pogodnijim uslovimapruža komercijalno preduzeće ili neprofitna organizacija, čak i iz druge države članice.Preduzeće ili NVO zainteresovani za pružanje usluge mogu se obratiti Evropskoj komisiji ilokalna vlast se može suočiti s formalnom žalbom pred Evropskom komisijom ili, još gore,tužbom pred Evropskim sudom pravde. Očigledno postoje očekivanja od pravila o državnojpomoći, na primer takozvano pravilo de minimis.Država uspostavlja službu koja se bavi pitanjima u vezi s dodelom ugovora, javnim nabavkamaili državnom pomoći, koja bi trebalo da pomogne lokalnim vlastima da se snađuu procesu dodele ugovora i nabavki, da ne pružaju zabranjenu državnu pomoć i izbegnunepotrebne sudske postupke. U Češkoj Republici je to Služba za zaštitu konkurencije, 12koja između ostalog savetuje lokalne vlasti i čije mišljenje opštine mogu upotrebiti ako nisusigurne u tumačenju bilo kog propisa.Pre pristupanja EU i neko vreme nakon toga, češke lokalne vlasti nisu bile upoznate spitanjima javnih nabavki i državne pomoći, i teško su ih razumeli. Pravila postavljena nanivou EU značila su ulazak na neistraženu teritoriju, a smatralo se da lokalne vlasti nemajunikakve veze s propisima o unutrašnjem tržištu. Nažalost, neophodnost da se pomnoprati kome lokalne vlasti dodeljuju pružanje usluga i pod kojim uslovima, i da li proizvoljnofavorizuju sopstvena komunalna preduzeća, kako ne bi bili suočeni sa sudskim postupcima,nije nastala dok neke lokalne vlasti nisu stekle lično iskustvo. Neki češki gradovi većsu naišli na probleme u vezi s pravilima o državnoj pomoći, na primer oni koji se nalazeblizu nemačke granice. Tako je 16. aprila 2008. godine Evropska komisija započela formalnipostupak o sporazumima koje su zaključile češke lokalne vlasti o kompenzaciji zaautobuski prevoz češkim prevoznicima u regionu Usti u periodu od 2005. do 2007. PremaSlužbi za zaštitu konkurencije, „postupak se odnosi na nekoliko mera, npr. isplate i garancijeili kapitalne podsticaje nekim pružaocima javnog autobuskog prevoza u regionu Usti…”. 13 Grad Trebič je suočen s drugim problemom – ista služba ispituje postupanje gradakoji je prodao zemljište privatnom preduzeću, koje ga je kasnije prodalo uz znatno većudobit. Prema Službi, grad nije postupio kao tzv. privatni investitor (prodavac), to jest nijeISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSA11 LOGON Izveštaj za 2002. godinu, Lobiranje u Evropi, Asocijacija austrijskih gradova, Beč, str. 197.12 Videti http://www.compet.cz/en/.13 Videti http://www.compet.cz/verejna-podpora/aktuality-z-verejne-podpory/evropska-komise-zahajilaformalnivysetrovaci-rizeni-o-kompenzacich-vyplacenych-ceskym/.41

UTICAJ ULASKA U EU NA ČEŠKE LOKALNE VLASTI42se potrudio da dostigne najveću moguću dobit iz prodaje gradske imovine, 14 te da bi setakav postupak mogao smatrati zabranjenom državnom pomoći. Interesantan je i primerprojekta „Bežični Prag (2006-2008)“, kojim je grad započeo izgradnju bežične telekomunikacioneinfrastrukture (Wi-Fi). Zbog formalne procedure koju je pred Evropskom komisijom(Generalnim direktoratom za konkurenciju) pokrenula Asocijacija telekomunikacionihoperatera, Grad isprva nije dobio pomoć iz fondova EU. Kasnije je podvrgnut rigoroznojevaluaciji Evropske komisije, koja je završena odlukom da je infrastruktura za interne potrebeGrada izgrađena u prvoj fazi projekta bezbedna, a da kasniji koraci moraju da prođupostupak notifikacije od strane Evropske komisije. 15Bez sumnje, pravila o konkurenciji i unutrašnjem tržištu znatno utiču na lokalne vlasti iprimoravaju ih da im posvete mnogo energije i rada. Ovo pitanje je još neizvesnije jerne postoji lista usluga od opšteg interesa, niti lista usluga od opšteg privrednog interesa.Važna je uloga pojedinačnih država i njihovih kulturnih i istorijsko-političkih posebnosti.Pravila o državnoj pomoći definisana su u praksi Evropskog suda pravde, i slučajevi seprocenjuju pojedinačno, u konkretnom slučaju. U slučaju sumnje, trebalo bi konsultovatiposebnu državnu službu koja se bavi ovim pitanjima.1.2.3 Socijalne usluge i kvalitet pruženih usluga:Neposredan uticaj EUSpecifična pitanja u kojima je EU uticala na Češku Republiku, delimično pre ali više nakonpridruživanja, a o kojima se ne govori mnogo vezana su za indirektan uticaj EU takozvanimmekim merama. To su oblasti javne politike za koje se Evropski savet saglasio da ostanuu nadležnosti država članica i tiču se u principu nezaposlenosti, obrazovanja, borbe protivsiromaštva i socijalne isključenosti i s njima povezanih pitanja socijalnih i zdravstvenihusluga. Iako se o njima brinu države članice, iz raznih razloga (npr. kada nezaposlenostu određenoj državi izmakne kontroli nacionalnih vlasti) neophodno je usvojiti odluke kojevode ka kompleksnijim nadnacionalnim rešenjima. U vezi s ovim oblastima javne politikedržave članice EU odbijaju obavezna nadnacionalna pravila ili zbog velikih razlika međudržavama ili zbog toga što su one tesno povezane s nacionalnim identitetom ili kulturom.Ta pitanja nisu predmet primarnog ili sekundarnog prava EU, ali Evropski savet i Evropskakomisija trude se da ih koordiniraju, podrže saradnju među državama i njihovo međusobnoučenje i tako doprinesu delotvornoj razmeni informacija i kvalitetnih primera dobre prakse.16 Nedostatak ovog sistema je u tome što mere koje nastaju na taj način nisu povezanes fiskalnom, monetarnom ili politikom prihoda država članica. Opisana praksa naziva seOtvoreni metod koordinacije (Open method of coordination).Što se tiče borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti i razvijanja odgovarajućih uslovaza socijalnu inkluziju, važna je uloga socijalnih usluga. S jedne strane, na njih ne utičudirektno primarno i sekundarno pravo, a njihova organizacija i uslovi i propisi o njima unadležnosti su država članica. S druge strane, one su predmet pritiska evropskih institucijada se stvori konkurentno tržišno okruženje i debate o tome treba li na njih da se primenjujuista pravila konkurencije kao u drugim uslužnim sektorima. Za sada preovlađuje mišljenjeda socijalne usluge imaju poseban položaj zbog svog specifičnog karaktera. Ipak, lokalne14 Prema Službi za zaštitu konkurencije: „slučajevi koji se ne smatraju postupanjem privatnih investitora su uprincipu oni u kojima se sredstva, na osnovu ekspertize, prodaju ispod cene, ili kada se sredstva ne prodajuu otvorenoj, transparentnoj i bezuslovnoj proceduri izbora. Videti http://www.compet.cz/verejna-podpora/aktuality-zverejne-podpory/prodej-pozemku-v-trebici-nebyl-verejnou-zakazkou-uohs-vsak-pripad-setri-zhlediska-ve/.15 State Aid n° NN 24/2007: Czech Republic – Pratur Municipal Wireless Network.16 Jabůrková, M., Srnová, E., Sociální politika, evropský kontext, systém sociálních služeb v ČR. In Manuálzadavatele sociálních služeb, Instand, 2008, str. 14.

vlasti moraju poštovati pravila konkurencije i internog tržišta i pravilno dodeljivati pružanjeovih usluga, npr. da izbegavaju zabranjene oblike državne pomoći.Socijalne usluge su specifične iz još jednog razloga: prolaze kroz brz razvoj i promene.Usluge se profesionalizuju, njihova forma se promenila od čisto javnih u mešovite, uzvažnu ulogu komercijalnog sektora; ne čini ih samo pružanje javnih usluga, već i savetovanje.Nekoliko je razloga za takve promene, npr. globalni demografski socijalni i privrednipreokreti i tehnološki razvoj. Demografske promene projektuju se u niže stope natalitetai porast broja starih lica. Iako ih je i dalje malo, broj zaposlenih u socijalnim službama sepovećava. Istovremeno, onih koji bi trebalo da garantuju finansiranje potreba starih licadoprinoseći poreskom sistemu sve je manje. 17 Iako Češku Republiku očekuje „bejbi bum“– jer generacije 70-ih odlučuju da imaju decu – stručnjaci predviđaju da će se sadašnjipopulacioni talas uskoro smanjiti.Češka Republika je morala da se prilagodi i tom razvoju. Na prvom mestu, socijalne uslugepružaju lokalne vlasti, zatim regioni, NVO i u ograničenom obimu i država, koja jeosnivač nekoliko socijalnih službi. Goruće pitanje s kojim su se susrele lokalne vlasti upružanju socijalnih usluga bilo je nepostojanje zakona o socijalnim uslugama koji bi definisaoi dozvolio zainteresovanim akterima da adekvatno funkcionišu. Nepostojanje togzakona donelo je još jednu neizvesnost – bilo je praktično nemoguće pratiti i procenjivatikvalitet pruženih usluga i po potrebi zahtevati odgovornost za loš kvalitet usluga. Takoje u Češkoj Republici kvalitet postao jedan od faktora na koji je pridruživanje EU najvišeuticalo. U transformaciji češkog društva to polako postaje tema, najviše jer u totalitarnomrežimu ljudska prava nisu bila poštovana kao na Zapadu, a takva (loša) navika dugo ostajeu unutrašnjem ljudskom prostoru.Primer članica EU čiji istorijski razvoj nije bio prekinut decenijama komunističkog režimai nasilnim prekidanjem kontinuiteta onoga što je ispravno bez sumnje je bio koristan urazmišljanju o kvalitetu. Još jedan bitan aspekt bila je otvorenost i spremnost određenihdržavnih funkcionera u Ministarstvu rada i socijalnih pitanja da nauče nešto o kvalitetu istandardima pružanja usluga i tako se pripreme za pružanje dobrih, kvalitetnih usluga i uČeškoj Republici.Čak i pre ulaska Češke Republike u EU, prvi pilot projekat, pripremljen s britanskim partnerima,bio je usmeren na uvođenje standarda kvaliteta u sistem evaluacije javnih usluga.Postepeno, kvalitet je počeo da se promoviše odozdo naviše: regioni su počeli dobrovoljnoda uvode standarde u svoje ustanove.Važno je istaći i da je ceo proces potpomognut većom transparentnošću opštinskih službii primenom demokratskih procesa komunikacije u obliku planova lokalnih zajednica uopštinama i njihovom projekcijom u regionalne strateške planove. Na njihovoj izradi susarađivali i naručioci socijalnih usluga (tj. oni koji finansiraju pružanje usluga – lokalne i regionalnevlasti), njihovi pružaoci (država, NVO, lokalne i regionalne vlasti, crkve, komercijalnapreduzeća itd.) i, konačno, korisnici usluga. Rezultat je pretočen u Zakon o socijalnimuslugama, čiji je nacrt u to vreme izradilo Ministarstvo rada i socijalnih pitanja.Iako su potrebne neke izmene, Zakon je sada na snazi. Više se govori o kvalitetu, građanimasu sve više poznata njihova prava i situacija se znatno poboljšala. Nema sumnjeda je tome znatno doprinelo pristupanje EU i veća otvorenost zapadanjačkim praksama.Na primer, kvalitet je značajan deo Nacionalnog izveštaja o socijalnoj zaštiti i strategijamasocijalnog uključivanja 2006-2008 (pored finansijske održivosti socijalne i zdravstvenezaštite i njihove što šire pristupačnosti). Pored toga, pružanje kvalitetnih suluga deo jestrateških dokumenata za povlačenje sredstava iz Evropskog socijalnog fonda i velikogbroja projekata fokusiranih na pružanje kvalitetne socijalne zaštite. Iako situacija još nijeidealna, mogu da zaključim s nekoliko pozitivnih preporuka.17 Jabůrková, M., Srnová, E., Sociální politika, evropský kontext, systém sociálních služeb v ČR. In Manuálzadavatele sociálních služeb, Instand, 2008, str. 15.ISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSA43

UTICAJ ULASKA U EU NA ČEŠKE LOKALNE VLASTI1. Ne zaboravite na strateške planove koji se podnose EvropskojkomisijiU svakom slučaju, isplati se biti uticajan u procesu izrade strateških planova koji se podnoseEvropskoj komisiji (nacionalni akcioni planovi). 18 Oni su još značajniji jer služe kaoosnov za evaluaciju projekata koji su pripremljeni za evropske fondove i u jasnoj su koherencijis ciljevima programskih dokumenata. S druge strane, oslanjanje na evropskegrantove dovelo je do nepovezanosti između nacionalnih akcionih planova i nacionalnihbudžeta. To svedoči da se ministarstva još nisu identifikovala s nacionalnim akcionim planovima,a njihova izrada, razrada i konsultovanje smatraju se samo nužnim zlom.Vredi izbeći grešku koja je pogodila češke lokalne i regionalne vlasti – informacije o strateškimplanovima i nacionalnim akcionim planovima bile su fragmentirane i na početkunisu smatrane bitnim. To se odrazilo na nejasno postavljene ciljeve i kasniju nemogućnostda se oni izmere. Uzrok je bio već pomenuti problem ministarstava: jaka koncentracija nasopstvene agende koje su strogo razgraničene, nesposobnost državnih funkcionera dadogovore rešenja koja je moguće zajednički primeniti i nespremnost da se za pregovaračkisto pozovu lokalni predstavnici, koji su direktno pogođeni pripremanim merama.2. Kvalitetna asocijacija lokalnih vlasti može mnogo da uradi!Kao što je gore pomenuto, važno je da predstavnik asocijacije lokalnih ili regionalnih vlastiučestvuje u sastancima radnih grupa za izradu programskih dokumenata za Evropsku komisiju.Njena/njegova uloga nije laka. On/a mora biti vešt „diplomata“ sposoban da dobropregovara, mora poznavati interese lokalnih i regionalnih vlasti i ne sme biti nepotrebnokonfliktan niti preterano fleksibilan. Takva osoba nema cenu, i u stanju je da vidno utičena predložene mere.3. Ne potcenjujte informacije, one su važno oružjeBez sumnje, isplati se biti korak ispred državnih funkcionera. To se može postići i učenjemod iskusnijih stranih kolega (npr. kada se uvode standardi kvaliteta usluga), ili ako sedetaljno prati šta očekuje vašu zemlju, koje dokumente treba razraditi ili koje kriterijumezadovoljiti. Neophodno je koncentrisati se ne samo na predložene mere već i na njihovuvezu s nacionalnim planovima i postarati se da postoji veza s budžetima ministarstava.Bitna je i povezanost s evropskim fondovima i izrađenim programskim dokumentima (Nacionalnistrateški referentni okvir ili operativni programi). Pokazalo se da je dobro kontaktiratidržavne službenike s ponudom za rešavanje problema koje oni moraju da ispune zaEU, to jest ponuditi ekspertizu ili profesionalnu pomoć. Uspostavljanje ličnog kontakta, poverenjei dobar imidž vaše asocijacije mnogo su delotvorniji nego kritika i isticanje onogašto činovnici rade loše ili odsustva njihove međusobne komunikacije.4. Pravila javnih nabavki moraju biti poštovana i u oblasti socijalnihuslugaPoslednje pitanje koje može pokvariti san lokalnim zvaničnicima jeste već pomenuta dodelajavnih ugovora i ispunjavanje pravila o državnoj pomoći. Kada lokalne vlasti nude4418 Za godine od 2005. do 2008, nakon revizije Lisabonske strategije, dokumenti o odgovarajućim sektorima,npr. zapošljavanje ili socijalna inkluzija, postale su deo kompleksnijih strateških dokumenata. U ČeškojRepublici je to Nacionalni lisabonski program 2005-2008. (Nacionalni program reformi Češke Republike)koji uključuje, pored odeljka o zapošljavanju (raniji Nacionalni akcioni plan o zapošljavanju), i odeljke omakro- i mikroekonomiji. Slično, Nacionalni izveštaj o socijalnoj zaštiti i strategijama socijalne inkluzije2006-2008. uključuje Akcioni plan za socijalnu inkluziju 2006-2008, Strateški izveštaj o penzijama i Strategijuzdravlja i dugoročne zaštite.

određenu uslugu, trebalo bi to da urade tako da izbegnu preferiranje sopstvenih komunalnihpreduzeća u odnosu na druge moguće pružaoce usluga (npr. NVO). To očiglednoznači poštovanje pravila javnih nabavki kao i neophodnost da se izbegnu neadekvatni (ifinansijski i drugi) oblici pomoći lokalnim preduzećima u pružanju socijalnih usluga. Ovatema nije ni laka ni iscrpno definisana, to je sigurno. U svakom slučaju, nemojte se plašitida tražite pomoć nacionalne službe za javne nabavke i državnu pomoć – ako ništa drugo,to će inicirati da predstavnici Evropske komisije daju mišljenje o vašem pitanju.1.3 ZAKLJUČAKPokušao sam ukratko da rekapituliram najaktuelnija, mada moguće ne i najčešća, pitanjakoja su lokalne i regionalne vlasti morale da nauče na putu ka EU. Očigledno, svaka državaje drugačija, svaka državna administracija mora imati sopstveni pristup i proceduru,a države na različite načine komuniciraju s lokalnim i regionalnim vlastima. Nažalost, upraksi državni zvaničnici ne prefereriraju komunikaciju; oni smatraju regione, gradove iliopštine samo jednim od mnogih korisnika EU fondova, slično preduzetnicima ili NVO-ima.Oni ne razumeju da lokalne i regionalne vlasti imaju svoj udeo u odgovornosti prema građanimakoja proizlazi iz prirode izbora i političkog predstavništva.Iako ne zvuči previše dobro, dugoročni rad se isplati. Lični kontakti i strpljivo objašnjavanjeda lokalne vlasti nisu neprijatelji osnov su dobre komunikacije i odgovarajućih odnosa sdržavnim zvaničnicima. Uloga asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti je nezamenljiva: visami, kao region, grad ili opština, teško možete sami da podnesete ono što može nekolikovas. Takođe je preporučljivo da ojačate svoju poziciju stvaranjem koalicija s partnerimasličnih interesa. Kao asocijacija lokalnih vlasti, Unija gradova i opština Češke Republikedugoročno sarađuje s Asocijacijom regiona Češke Republike i nastoji da zastupa zajedničkestavove. Ne bi trebalo potcenjivati ni uticaj reprezentativnih asocijacija lociranih uBriselu, jer tamo sve počinje; tamo se izrađuje 60% propisa koji utiču na lokalne i regionalnevlasti, tamo se stvari mogu promeniti u vašu korist. Važna je saradnja sa Savetomevropskih opština i regiona (CEMR), kao i vaše inicijative, ili preko predstavnika u Briseluili kontaktiranjem vaših poslanika u Evropskom parlamentu.Komunikacija i lobiranje takođe su važni aspekti funkcionisanja asocijacije lokalnih i regionalnihvlasti. U vezi s pristupanjem EU, oni počinju već u toku rasprave o uslovimaSporazuma o pristupanju. Na primer, Češka Republika se prema Direktivi 94/62/EC 19 obavezalada reciklira određeni procenat prikupljenog otpada. Očigledno, lokalne vlasti trebada ispune te obaveze. Isto je s obavezom da se, prema Direktivi 91/271/EEC 20 , izgradekanalizacioni sistemi i osigura prerada otpadnih voda. Ponovo, gradovi i opštine su ti kojitreba da nađu sredstva i izgrade fabrike za preradu otpadnih voda. Zbog toga od samogpočetka razgovora o Sporazumu treba da se borite za učešće u pregovorima s predstavnicimaEU, komunicirate sa svojim predstavnicima u EU u Briselu, konsultujete obavezekoje bi vaša država želela da prihvati i kako će to uticati na vas u lokalnim i regionalnimvlastima. Motivišite svoju asocijaciju i dajte sve od sebe da ona bude dobro predstavljena.Ali se postarajte i da u radu s državnim vlastima budete proaktivni, konstruktivni, inovativni,transparentni i predvidljivi što je više moguće. Samo tako ćete uspeti da izgraditereputaciju i postignete uspeh.ISKUSTVA – NAJBOLJA PRAKSA19 Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 94/62/EC od 20. decembra 1994. o pakovanju i otpadu od pakovanja(OJ L 365, 31. decembar 1994, str. 10).20 Direktiva Saveta 91/271/EHS od 21. maja 1991. o urbanom tretmanu otpadnih voda (OJ L 135, 30. Maj1991, str. 40).45

Radost Toftisova-MateronPravni ekspert, Exchange 2: Zajednička podrška lokalnoj upravi, GDSIPOLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJEPOLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE46Politika proširenja EU: definicijaEvropska unija (EU) se tokom svoje poluvekovne istorije proširila od Evropske ekonomskezajednice od šest članova i manje od 200 miliona stanovnika do sve jače i uticajnije unije27 članova i sa skoro 500 miliona stanovnika. Još od svog osnivanja, Unija je neprekidnosledila politiku sve dublje integracije i prijema novih članova kao dva povezana i paralelnaprocesa.Posledica toga je da je EU danas zajednica „vrednosti zasnovanih na miru i slobodi, demokratijii vladavini zakona, kao i toleranciji i solidarnosti”. Ona je najveća svetska ekonomskazona. Politike Unije, uključujući politiku proširenja, koje se primenjuju konstantno,konzistentno i uz međusobnu koherenciju, proširile su unutrašnje tržište i otvorile noveekonomske mogućnosti koje vode prosperitetu i konkurentnosti Evropljana. Iz ugla novihčlanica, pristupanje EU-u potpomoglo je njihov preobražaj u funkcionalne demokratije itržišne ekonomije. Najzad, proširenje je postalo osnova za uspostavljanje stvarnih partnerstavau suočavanju s izazovima i problemima.Politika proširenja EU zasniva se na principu da svaka evropska zemlja koja poštuje principeslobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i vladavineprava može da podnese zahtev da postane član Unije. Uslovi pristupanja dati su u članovima6 i 49 Sporazuma Evropske unije.Član 6Unija je osnovana na principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnihsloboda, i vladavine prava, principima koji su zajednički zemljama članicama......................................................................Član 49Svaka evropska država koja poštuje principe date u Članu 6(1) može da podnese zahtevda postane članica Unije. Ona svoj zahtev mora da uputi Savetu, koji mora da postupajednoglasno, pošto konsultuje Komisiju i dobije saglasnost Evropskog parlamenta, kojimora da postupa na osnovu apsolutne većine svojih članova.Uslovi pristupanja i prilagođavanja sporazumima na kojima je Unija zasnovana, a koje pristupanjepovlači sa sobom, moraju da budu predmet sporazuma između zemalja članica izemlje koja podnosi zahtev za prijem. Ovaj sporazum mora da bude podnet na ratifikacijusvim državama potpisnicama Ugovora, u skladu s njihovim ustavnim zahtevima.Da bi se pridružila Evropskoj uniji, zemlja kandidat mora da ispuni takozvane Kriterijume izKopenhagena, koje je decembra 1993. godine doneo Evropski savet u Kopenhagenu.

Kriterijumi iz Kopenhagena:• stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava ipoštovanje i zaštitu manjina;• funkcionalna tržišna ekonomija, kao i sposobnost da se nosi s pritiskom konkurencijei tržišnim silama koje deluju unutar Unije;• sposobnost da se preuzmu obaveze koje donosi članstvo, posebno pridržavanjeciljeva političke, ekonomske i monetarne unije.Godine 1995, Savet Evrope održan u Madridu detaljnije je razjasnio ove kriterijume dodavšida zemlja kandidat mora biti u stanju i da sprovede EU pravila i procedure. Pridruživanjetakođe zahteva da je zemlja kandidat već stvorila uslove za svoju integraciju tako što jeprilagodila svoje administrativne strukture, na nacionalnom kao i na podnacionalnom ilokalnom nivou. Dodatno razjašnjavanje kriterijuma naglasilo je značaj toga da se nacionalnaregulativa u skladu s paketom zakona EU-a ne samo usvoji nego i primeni. Procesispravne primene zahteva, pored odgovarajuće pravne regulative i odgovarajuće upravnei pravosudne strukture. Postojanje takvih odgovarajućih struktura i njihov kapacitet ocenjujuse u godišnjim izveštajima Komisije o napredovanju proširenja. Dok lokalne vlasti uzemljama članicama primenjuju preko tri četvrtine regulative EU-a, od ključnog značaja jei lokalni kapacitet, koji se takođe prati i predmet je izveštavanja.Faze proširenja EU-aIstorija EU počinje 1951. godine, kada je šest zemalja – Belgija, Nemačka, Francuska, Italija,Luksemburg i Holandija – osnovalo Evropsku zajednicu za ugalj i čelik. Proces je ondanastavljen osnivanjem Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomskuenergiju 1957. godine.Godine 1973. Danska, Irska i Velika Britanija pridružile su se Evropskoj uniji.Godine 1981. Grčka je postala zemlja članica.Godine 1986. članice su postale i Španija i Portugal.Godine 1995. Evropskoj uniji su se pridružile Austrija, Finska i Švedska.Godine 2004. pridružile su se Češka Republika, Estonija, Kipar, Latvija, Litvanija, Mađarska,Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija. Bilo je to istorijsko proširenje koje je označiloponovno ujedinjenje Evrope nakon decenija podeljenosti.Na dan 1. januara 2007. pridružile su se i Rumunija i Bugarska, čime je završeno petoproširenje i ovaj istorijski proces.Faze pridruživanjaPridruživanje može da bude – a obično i jeste – dug i rigorozan proces. Za taj proces nepostoji prethodno određen vremenski rok, on zavisi od brzine napretka zemlje kandidata imože da traje koliko god je potrebno da se zadovolje svi kriterijumi i zahtevi. Tempo reformei dinamika procesa pridruživanja usko su povezani.Faze pridruživanja koja se mogu prikazati u glavnim crtama obuhvataju:• Podnošenje zahteva• Izradu i realizaciju pred-pristupne strategije• PregovoreEU PROPISI I PRAVILA47

• Praćenje/izveštavanje• Ratifikaciju i pristupanjeZemlje koje su podnele zahtev za pristupanje EU mogu da napreduju iz jedne faze procesau drugi, ali samo kada ispune uslove svake konkretne faze. Na taj način mogućnostpridruživanja deluje kao snažan podstrek za reformu. Politika proširenja EU obezbeđujeda se tim procesom veoma precizno upravlja, tako da pridruživanje istovremeno donesekoristi Uniji i zemljama koje joj se pridružuju.POLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE48• Podnošenje zahtevaFormalno i zvanično, proces počinje podnošenjem zahteva za pristupanje. Svaka zemljakoja ispunjava kriterijume može da podnese zahtev; međutim, to nikada nije iznenadani neočekivan korak i njime ne počinje – pre se nastavlja – već postojeći snažan bilateralniodnos s EU-om. Podnošenje zahteva je formalni početak procedure pristupanja.Zemlja kandidat podnosi zahtev za članstvo Savetu EU, koji onda traži od Komisije daoceni sposobnost podnosioca zahteva da ispuni uslove za članstvo. Ako Komisija dostavipozitivno mišljenje i Savet jednoglasno dogovori mandat za pregovaranje, formalno suotvoreni pregovori između kandidata i svih zemalja članica.• Izrada i realizacija pred-pristupne strategijeCilj pred-pristupne strategije jeste priprema zemlje kandidata za željeno članstvo. Onapredstavlja okvir u kome se formira i koristi nekoliko mehanizama. To su: Evropa Sporazumi/Sporazumi o pridruživanju/Sporazumi o stabilizaciji ipridruživanjuProces stabilizacije i pridruživanja (SAP) politički je okvir EU-a za zemlje Zapadnog Balkana,sve do konačnog pristupanja. Partnerstva prilikom pridruživanja/evropska partnerstvaOvi instrumenti se koriste da bi se identifikovale reforme i adaptacije koje zemlja kandidatmora da preduzme da bi se pridružila Evropskoj uniji. Pred-pristupna pomoćInstrument za pred-pristupnu pomoć (IPA) finansijski je instrument EU-a za period 2007-2013, ustanovljen Propisom Saveta (EC) Br. 1085/2006 od 17. jula 2006. godine, i obuhvataoblike finansijske pomoći koji su do tada bili na raspolaganju zemljama koje želeda se pridruže EU-u. Fokusirana pred-pristupna finansijska pomoć na raspolaganjuje zemljama kandidatima (trenutno su to: Hrvatska, Turska i Bivša Jugoslovenska RepublikaMakedonija) i za potencijalne zemlje kandidate 21 (Albanija, Bosna i Hercegovina,Crna Gora, Srbija, Kosovo prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN-a). Finansijskapomoć namenjena je ovim zemljama za uvođenje neophodnih političkih, ekonomskih iinstitucionalnih reformi u skladu sa standardima EU. Ona se takođe odnosi na iskustva izprethodnih instrumenata koje je zamenila IPA (Phare, SAPARD, ISPA, CBC, CARDS).Cilj IPA-a je „da pruži podršku izgradnji institucija i vladavini prava, poštovanju ljudskihprava, uključujući osnovne slobode, prava manjina, jednakost polova i nediskriminaciju,administrativnim i ekonomskim reformama, ekonomskom i socijalnom razvoju, pomirenjui obnovi, i regionalnoj i prekograničnoj saradnji”. Ovi prioriteti su grupisani u pet IPAkomponenata, od kojih su prve dve na raspolaganju svim korisnicima, a druge tri – samozemljama kandidatima:21 I druge zemlje mogu biti prihvatljive za IPA kada to zahtevaju interesi koristi na regionalnom, prekograničnom,transnacionalnom ili svetskom planu i kada se finansijska pomoć ne podudara s drugim programimaEU-a, ili kao izuzetak.

1. „Podrška tranziciji i izgradnji institucija“, namenjena finansiranju izgradnje kapacitetai institucija; 2. „Prekogranična saradnja“, namenjena podršci zemljama korisnicama napodručju međusobne prekogranične saradnje sa zemljama članicama ili u okviru prekograničnihili međuregionalnih akcija. 3. „Regionalni razvoj“, namenjena podršci pripremazemalja za realizaciju politike kohezije Zajednice, a posebno za Evropski fond za regionalnirazvoj i Kohezioni fond; 4. „Razvoj ljudskih resursa“, koja se odnosi na pripremu zakohezionu politiku i Evropski socijalni fond; i 5. „Ruralni razvoj“, koja se odnosi na pripremuza zajedničku poljoprivrednu i njoj srodne politike i na Evropski poljoprivredni fond zaruralni razvoj.Pomoć u okviru IPA pruža se po principu „učenja kroz praksu“ i može da ima oblik investicije,ugovora za nabavku ili subvencija; administrativne saradnje (eksperti iz zemaljačlanica EU); akcije Zajednice koja postupa u interesu zemlje korisnika; podrške realizacijii upravljanju programom, i podrške budžetu. IPA je fleksibilan instrument i nepostupanje uskladu s principima demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i prava manjina i obavezamaprema potpisanim partnerstvima može dovesti do primene klauzule o suspenziji.IPA se zasniva na višegodišnjem planiranju i uključuje višegodišnji indikativni finansijskiokvir (MIFF; koji se revidira godišnje) s dokumentima za višegodišnje indikativno planiranje(MIPD) za svaku zemlju korisnicu. Trenutni MIPD 2007-2009. za Srbiju usvojen je OdlukomKomisije C(2007)2497 od 18/06/2007. na osnovu Propisa 1085/2006 i evropskogpartnerstva Srbije (videti u daljem tekstu) i identifikuje prioritetna područja za podršku uokviru IPA komponenti 1 Podrška za tranziciju i izgradnju institucija i 2 Prekograničnasaradnja. Sufinansiranje od strane međunarodnih finansijskih institucijaTe institucije su, na primer, EIB, EBRD, IBRD i IFC, Nordijska investiciona banka, Nordijskakorporacija za finansiranje zaštite životne sredine, Banka Saveta Evrope za razvoj iBanka za crnomorsku trgovinu i razvoj. Sufinansiranje se obezbeđuje na osnovu Memorandumao saradnji i koordinaciji podrške zemalja kandidata i potencijalnih kandidata,potpisanog s Evropskom komisijom 2006. godine. Učešće u programima, agencijama i odborima ZajedniceEU PROPISI I PRAVILAOvo učešće je obično posmatračko, i priprema buduće, mnogo bliskije i aktivnije forme saradnje.Zemlje Zapadnog Balkana mogu da učestvuju u Okvirnim programima Zajednicekoji se odnose na istraživački rad, kulturu, carinu, inovacije, fiskalnu i druge problematike,kao i u agencijama Zajednice po principu „od slučaja – do slučaja“. 22 Nacionalni program za usvajanje paketa zakonaSvaka zemlja kandidat sačinjava Akcioni plan kojim utvrđuje šta će, i kada, da uradi da bisvoju administraciju i pravosuđe dovela na nivo koji zahteva pristupanje EU-u. Prioriteti zauključenje u akcione planove identifikuju se u pristupnim ili evropskim partnerstvima kojeEU kreira za svaku zemlju kandidata. Svaka zemlja kandidat, takođe, treba da sačini Nacionalniprogram za prilagođavanje paketa zakona. To je veoma konkretan instrumentkoji daje detalje, rasporede/rokove i troškove za ispunjenje svake prioritetne oblasti koju jeEU definisala u Pristupnom partnertsvu. PregovoriNakon jednoglasne odluke Saveta da odredi mandat za pregovore, mogu se otvoriti pristupnipregovori između zemlje kandidata i svih zemalja članica. Za svaku zemlju kandidataEU utvrđuje pregovarački okvir, koji uspostavlja opšte smernice za pristupne pregovore22 Za više informacija videti Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu i Savetu o Zapadnom Balkanu od 5.marta 2008. godine.49

POLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE50u okviru postavljenom Pristupnim partnerstvom. Kandidat mora da demonstrira da će bitiu stanju u potpunosti da realizuje svoju ulogu članice – nešto što zahteva široku podrškunjegovih građana, kao i političku, pravnu i tehničku usaglašenost sa zahtevnim standardimai normama EU.Pregovori se odvijaju između zemlje članice EU i zemlje kandidata na nivou ministarai ambasadora. Prvenstvena obaveza kandidata za pridruživanje EU-u jeste usvajanjeacquis communautaire – Paketa zakonskih akata Zajednice – koje podrazumeva postepenousvajanje pravila, zakonodavstva i politika EU koje su već na snazi. Na primer,prve oblasti koje će se obraditi mogu da obuhvataju zaštitu životne sredine i borbu protivzločina, droga i ilegalnih ulazaka u zemlju. Osim toga, pred-pristupni proces obično obuhvatapomoć i usaglašavanje u oblasti regionalne saradnje i održivog razvoja i smanjenjasiromaštva.Za svrhu pregovora o pridruživanju, zakonodavstvo EU za Tursku i Hrvatsku (6. proširenje)bilo je podeljeno u 35 tematskih poglavlja (31 u poslednjoj fazi proširenja za Bugarskui Rumuniju). Na primer, Poglavlje 1 odnosilo se na slobodno kretanje roba, Poglavlje 22 naregionalnu politiku i koordinaciju strukturnih instrumenata, Poglavlje 27 na zaštitu životnesredine, Poglavlje 33 na finansijske i budžetske odredbe, itd.Pregovarački okvir takođe sadrži uslove i vremenske odrednice usvajanja Paketa zakona,njegove realizacije i sprovođenja, koji nisu predmet pregovora. Pregovori obuhvataju ifinansijske aranžmane (kao što je doprinos nove članice prihodu budžeta EU i očekivaniobim transfera toj članici unutar ukupnog troška iz budžeta EU) kao i moguće tranzicionearanžmane koje zatraže ili zemlje članice ili zemlja kandidat.EU sprovodi sveobuhvatnu proceduru saglasnosti koja obezbeđuje da se novi članovi primajutek kada su ispunili sve zahteve i samo uz aktivnu saglasnost institucija EU-a i vladazemalja članica EU-a i konkretne zemlje.Pre pridruživanja EU-u, zemlja mora da ima i funkcionalnu tržišnu ekonomiju, kao i sposobnostda se nosi s pritiskom konkurencije i sila tržišta EU; zato se pomoć pruža i radipodrške ekonomskoj reformi, što dovodi do ekonomskog rasta i boljih mogućnosti zazapošljavanje.Kako je gore pomenuto, jačanje institucionalnih i administrativnih kapaciteta zemlje korisnikaključni je zahtev za proširenje, ako one treba da budu u stanju da u potpunostiusvoje, realizuju i postupaju u skladu s Paketom zakona. To zahteva modernizaciju njihovihadministracija i pravosuđa, uz poštovanje principa profesionalizma i neutralnosti.Priprema za članstvo u EU-u zahteva dalekosežne promene u velikom broju sektora umnogim institucijama i organizacijama uključenim u proces donošenja i primene zakona,i na lokalnom nivou.Reforma potrebna za članstvo u EU-u služi i poboljšanju života građana u zemljama korisnicama.Pomoć je usredsređena na to da podrži političku reformu, posebno izgradnju institucija,jačanje vladavine prava, ljudska prava, zaštitu manjina i razvoj civilnog društva.Prvi korak u pregovorima o pristupanju jeste takozvani skrining (screening – analiza usklađenostipropisa s Paketom zakona EU). To je analitičko ispitivanje paketa zakona EUkoje ima za cilj da objasni taj paket zakona zemljama kandidatima i da, zajedno s njima,identifikuje oblasti u kojima može da bude problema koje treba rešiti. Skrining je opsežanzajednički posao u koji su uključeni zvanični predstavnici EU-a i zemlje kandidata, a kojipomaže zemlji kandidatu i EU-u da utvrde koliko je zemlja kandidat spremna. Komisijaizveštava Savet o skriningu svakog poglavlja, i preporučuje da li da se o njemu otvorepregovori ili da se zahteva da se prvo ispune određeni uslovi, takozvani početni reperi.Ako je zemlja kandidat izuzetno dobro pripremljena, Komisija može da preporuči da seotvore pregovori i utvrde krajnji reperi. Izrada sveobuhvatne strategije ili akcionog planausklađivanja mogla bi da bude jedan od repera za otvaranje pregovora, dok usvajanje i

evidencija praćenja realizacije ključnog zakonodavstva može da bude jedan od repera zanjihovo zatvaranje. Zemlja kandidat onda podnosi pregovarački stav, a Savet usvaja svojzajednički pregovarački stav i dozvoljava otvaranje pregovora. Praćenje/izveštavanjeKomisija redovno obaveštava Savet i Parlament, kao i opštu javnost, o napretku i problematiciproširenja. Svake godine Savet usvaja strateški godišnji dokument o politici proširenjaEU-a, napretku koji je tokom protekle godine učinila svaka zemlja kandidat i potencijalnikandidat. Ovi izveštaji o napretku se objavljuju, zajedno s praćenjem i ocenom službiKomisije godišnjih dostignuća svake zemlje kandidata i potencijalnog kandidata. Takozvanipaket proširenja sadrži i predloge Savetu za reviziju evropskih i pristupnih partnerstava(EAP) za svaku zemlju, u kojima Komisija navodi oblasti u kojima su potrebne daljereforme. Ona takođe prati dinamiku i napredak ispunjavanja repernih zahteva. Praćenjese nastavlja sve do pristupanja, a čak i nakon pristupanja tamo gde su zaključeni određenisporazumi o nastavku unapređivanja. To omogućava davanje dodatnih smernica kakozemlje preuzimaju odgovornosti vezane za članstvo, a predstavlja i garanciju sadašnjimzemljama članicama da nove zemlje članice ispunjavaju uslove za pristupanje.Najnoviji izveštaj Komisije o Srbiji podnet je u novembru 2007. godine. On je analiziraostepen napretka koji je zemlja postigla u ispunjavanju političkih i ekonomskih kriterijuma ilipristupanja i sposobnost primene evropskih standarda. Izveštaj je registrovao ratifikacijuEvropske povelje o lokalnoj samoupravi od strane Srbije kao glavni pozitivni korak kausvajanju evropskih standarda o lokalnoj upravi i naglasio potrebu usvajanja regulativekoja konkretno prenosi vlasništvo na opštine. Naglašena je i potreba da se nastave reformeu državnoj administraciji, kako bi se „izgradila, i na nivou centralne vlasti i na nižimnivoima, jedna nepristrasna, odgovorna i efikasna državna uprava, zasnovana na profesionalnimkriterijumima za razvoj karijere“. Izveštaj se poziva i na značaj razvijanja upravnihkapaciteta, ne samo na centralnom nego i na lokalnom nivou, tokom procesa realizacijesektorskih politika EU (na primer politike zaštite životne sredine). Ratifikacija i pristupanjePregovori o posebnim poglavljima završeni su tek kad je Komisija zadovoljna napretkomkandidata. Do definitivnog zatvaranja pregovora dolazi samo na kraju procesa, po principuda „ništa nije dogovoreno dok sve ne bude dogovoreno“.Kada se pregovori o svim poglavljima okončaju na zadovoljstvo obeju strana, priprema seNacrt sporazuma o pristupanju, s detaljnim rokovima i uslovima, prelaznim aranžmanimai zaštitnim klauzulama. Ako Sporazum zadobije podršku Saveta, Komisije i Evropskogparlamenta, potpisuju ga zemlja kandidat i predstavnici svih zemalja članica, i on se ondadostavlja zemljama članicama i zemlji kandidatu na ratifikaciju, prema ustavnim pravilimasvake od njih.Kada se potpiše Sporazum o pristupanju, zemlja kandidat postaje „pristupna država“, iima prava na međufazne privilegije sve dok je pristupanje ne učini državom članicom. Onamože da komentariše nacrte predloga EU, saopštenja, preporuke ili inicijative i dobija status„aktivnog posmatrača“ u telima i agencijama EU, gde ima pravo da govori, ali ne i daglasa. Kada se završi proces ratifikacije, sporazum stupa na snagu predviđenog datuma ipristupna država postaje država članica.Trenutno stanje i planovi za proširenjeStrategiju da se nastavi s proširenjem potvrdio je Evropski savet u decembru 2006, i principikonsolidacije obaveza, uslovljenosti i komunikacije čine osnovu za obnovljeni konsensuso proširenju.Da bi se izbegle prekomerne obaveze i nerealna obećanja, politika proširenja se zasnivana konsolidaciji. To znači da EU poštuje postojeće obaveze prema zemljama koje su većEU PROPISI I PRAVILA51

POLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE52u procesu, ali je oprezna prilikom preuzimanja svake nove obaveze.Rigorozna uslovljenost primenjuje se na sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate.Njihovi eventualni datumi ulaska zavise samo od njihovog napretka u političkim i ekonomskimreformama. Svaka zemlja će se procenjivati po zasluzi.Da bi proširenje bilo uspešno, EU mora da obezbedi i podršku svojih građana, boljim obaveštavanjemo koristima i izazovima proširenja. U tom pogledu veću ulogu igraju ne samozemlje članice već posebno njihove regionalne i lokalne vlasti i organi civilnog društva kojisu najbliži javnosti.Tako potvrđena strategija znači da će se članstvo u EU proširiti na zemlje u JugoistočnojEvropi, premda stvarno samo kada budu ispunjeni svi zahtevi. Trenutno postoje tri zemljekandidata: Hrvatska, Turska i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Pristupnipregovori s prve dve zemlje započeti su 3. oktobra 2005. godine. Bivša JugoslovenskaRepublika Makedonija postala je zemlja kandidat u decembru 2005. godine, ali pristupnipregovori još nisu započeti.Drugim zemljama Zapadnog Balkana – Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji iKosovu, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – svima je obećanaperspektiva članstva u EU-u kako i kada budu spremne. One su poznate kao zemljepotencijalni kandidati. U svom Saopštenju Evropskom parlamentu i Savetu, u martu2008. godine, Komisija je navela svoj čvrst stav da „budućnost Zapadnog Balkana leži uEU“, i naglasila kritičnu ulogu Srbije u procesu stabilizacije regiona u političkoj, socijalnoji ekonomskoj sferi.Okvir unutar koga će se odvijati eventualno pristupanje Zapadnog Balkana (uključujućiSrbiju) EU jeste Proces stabilizacije i pridruživanja. Partnerstvo između EU i ZapadnogBalkana u interesu je svih partnera: mir, stabilnost, sloboda, bezbednost i pravda, prosperitet,kvalitet života, za EU i zemlje Zapadnog Balkana. SAP (Proces stabilizacije i pridruživanja)ima tri cilja, i to stabilizaciju i brzu tranziciju u tržišnu ekonomiju, unapređenje regionalnesaradnje i perspektivu pristupanja EU-u. On pomaže zemljama regiona da izgradesvoje sposobnosti da usvoje i primene evropske standarde, uključujući Paket zakonskihakata Zajednice. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju obezbeđuje reforme koje treba dapostignu usvajanje standarda EU i omoguće da region počne da se integriše s EU.SAP se zasniva na progresivnom partnerstvu, u kome EU nudi mešavinu trgovinskih koncesija,ekonomske i finansijske pomoći i ugovornih odnosa. Svaka zemlja napreduje naosnovu ispunjenja svojih obaveza u okviru SAP-a. Godišnji izveštaji o napretku procenjujuspremnost zemalja Zapadnog Balkana da se približe Evropskoj uniji. SAP nije samo okvirza bilateralno partnerstvo između EU-a i svake od datih zemalja; on je osnova za povećanjeregionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.Srbija i EUOdnosi između Srbije i EU datiraju još iz 1980-ih, kada je tadašnja Zajednica potpisalaSporazum o saradnji sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom. Godine1981, Evropska komisija je uspostavila svoje prisustvo u zemlji formiranjem Delegacijeu Beogradu. S raspadom Jugoslavije, 1991. godine, ukinut je Sporazum o saradnji; međutim,Delegacija je nastavila da funkcioniše. Godine 2004, Državna unija Srbije i CrneGore potpisala je evropsko partnerstvo s EU koje je, u svojoj revidiranoj verziji, ostalo nasnazi za Srbiju i nakon maja 2006. godine, kada je Crna Gora proglasila nezavisnost oddržavne unije. Nakon parlamentarnih izbora 2007. godine, Komisija i Savet EU-a potvrdilisu spremnost da ponovo započnu pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, 23pod uslovom da nova vlada pokaže jasnu opredeljenost i preduzme konkretne i delotvornekorake ka punoj saradnji s Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.Koaliciona vlada je zaista ispunila ove uslove, što je dovelo do ponovnih pregovora o23 Pregovori su zvanično otvoreni u oktobru 2005.

Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (jun 2007). Pregovori su zaključeni u novembruiste godine i proces je sada dobrano zašao u završnu fazu, tako da je Srbija ratifikovalaSporazum o stabilizaciji i pridruživanju u septembru 2008.Kao potencijalni kandidat za članstvo u EU, Srbija koristi finansijsku pomoć po dve od petIPA komponenti (videti gornji tekst), ali ima pravo da koristi i resurse iz IPA Komponente Ida finansira mere slične merama prihvatljivim po Komponenti III (regionalni razvoj), KomponentiIV (razvoj ljudskih resursa) i Komponenti V (ruralni razvoj). Odražavajući ciljeveEU prema strategijama iz Lisabona i Kopenhagena, MIPD za Srbiju definiše ciljne oblastiza unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja, kao što su politika turizma i poljoprivrede,regionalna i prekogranična saradnja, promovišući ekonomski, socijalno i ekološki održivruralni razvoj, infrastrukturu, partnerstva na lokalnom razvoju, podršku malim i srednjimpreduzećima, reforme javne administracije, dijalog građanskog društva na centralnom ilokalnom nivou, i drugo. MIPD takođe definiše potrebu da se postigne napredak u „reformilokalne samouprave, kao delu procesa decentralizacije, podrži politika regionalnog razvojai uravnoteženog teritorijalnog razvoja jačanjem fiskalne decentralizacije, planiranjerazvoja i realizaciju kapaciteta na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou, efikasnijeprostorno, katastarsko, opštinsko planiranje, poboljšanje usluga i uvođenje statističke nomenklatureteritorije, pruži podrška opštinskim, međuopštinskim i prekograničnim opštinskimprojektima i realizaciji Strategije za smanjenje siromaštva na lokalnom nivou.“Indikativne finansijske alokacije za Srbiju po MIFF-u (u milionima evra) za 2009-2011. idopune za 2007. i 2008. su:Zemlja 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.Srbija 189.7 190.9 194.8 198.7 202.7Nacionalni program u okviru IPA 2007 (nastupajući), koji je najrelevantniji za lokalnu upravuu Srbiji, jeste Program za podršku opštinama (IPA Komponenta 1, Osa 1: Političkizahtevi). Program ima za cilj da doprinese „poboljšanju upravljanja i ekonomskog razvojau Srbiji podrškom svim aspektima decentralizacije odgovornosti i nadležnosti s centralnogna lokalni nivo“, i obuhvata finansiranje od 22 miliona evra. On je povezan s prioritetimaMIPD-a, i to: podizanje kapaciteta javne administracije u Srbiji na svim nivoima, pospešenjereforme lokalne samouprave kao deo decentralizacije, unapređenje upravljanja budžetomi fiskalnim poslovima na centralnom i lokalnom nivou, i podrška civilnom društvu krozunapređenje partnerstva s organima Srbije. Program ima tri komponente: Dobro upravljanje– planiranje i pružanje usluga (tehnička pomoć); Šema donacije za projekte i prenosveština – Exchange III (finansiranje projekata direktno za lokalnu samoupravu u Srbijiobezbeđeno u kombinaciji s tehničkom pomoći); i Direktna dodela sredstava SKGO-u, kojiće upravljati šemom donacije i realizovati je.Kako se to događalo „kod suseda“?Jedna od najnovijih članica EU-a, Bugarska, započela je pristupni proces dostavljanjemzahteva Evropskoj komisiji u decembru 1995. godine. Preliminarni pregovori započeti su1997. godine, a sadašnji proces pregovora u februaru 2000. Sporazum o pristupnom partnerstvupotpisan je 2003. i Pristupni sporazum s EU na dan 25.04.2005. Bugarska jepostala punopravni član EU-a na dan 01.01.2007, uz uslov daljih reformi, kako je dogovorenou Mehanizmima za saradnju i verifikaciju.Bugarska nacionalna asocijacija opština (NAMRB), koja ujedinjuje jedinice lokalne samoupraveu Bugarskoj, bila je više nego svedok i učesnik u procesu pregovaranja i pripremiza pristupanje. Oni su izabrali da budu jedan od aktera, s mogućnošću da utiču na dinamikupristupanja i da imaju uticaj na spremnost lokalnih uprava za njihovu buduću ulogu iEU PROPISI I PRAVILA53

POLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE54funkcije kao evropskih lokalnih vlasti. Tako je NAMRB izradila i pokrenula Opštinski akcioniplan za pristupanje za period 2004-2007, gde su uradili nacrte glavnih dokumenata zarazmatranje od strane lokalnih vlasti, naglasili značaj zastupanja na nivou EU-a i nacionalnomnivou i opisali faze pristupanja. Što je još važnije, Akcioni plan je definisao korakekoje opštine treba da preduzmu i one koje treba da preduzme NAMRB na putu ka članstvuu EU. Ovaj dokument je naglasio i potrebu jačanja NAMRB-a i njegove reprezentativneuloge u ime jedinica lokalne samouprave, kao i značaj uključivanja nevladinih organizacijai socijalnih partnera u pristupne reforme.NAMRB je uspela da uspostavi veoma dobar i efikasan odnos i mehanizam saradnje sKomitetom regiona EU, koji je telo EU-a odgovorno za pitanja vezana za lokalne vlasti iregionalni razvoj. Oni su formirali Zajednički odbor od 12 članova koji je davao savete ipomoć Vladi i forum za razmatranje ključnih pitanja pristupanja.Iskustvo pokazuje da je jedan od prvih koraka koji preduzimaju zemlje kandidati/novopridruženezemlje i neke od organizacija u njima to da uspostave predstavničku kancelarijuu „srcu Evrope“. Premda su prednosti mogućnosti za lakše i direktnije kontakte sa zvaničnicimaEU-a i uspešnije lobiranje nesumnjive, i premda je stalno prisustvo dragocen alatza održavanje imiža i reputacije, otvaranje kancelarije u Briselu nije automatsko rešenjeza sve probleme vezane za pristupanje. Usredsređivanje na kontakte s telima EU možeda dovede do izolacije od korisnih partnera, a samo prisustvo i čak češći kontakti mogli bise pokazati neefikasnim bez prave strategije lobiranja. Štaviše, prekomerni troškovi brzogotvaranja i održavanja kancelarije u belgijskom glavnom gradu nisu uvek bili opravdanikonkretnim rezultatima. Savet novim članovima bio bi da takav potez treba da bude dobroisplaniran i pripremljen, a mogućnosti otvaranja zajedničkih kancelarija i primene zajedničkihstrategija moraju se ozbiljno razmotriti.Šta je članstvo u EU donelo lokalnoj samoupravi u Bugarskoj? Pitanje je suviše opširnoi komplikovano da bi se na njega dao kratak i precizan odgovor i potrajalo bi da seprocene koristi kao i problemi koje je zemlji donelo pristupanje EU-u. Neke promene i velikiizazovi bili su suviše brzi da bi ih osetile bilo centralne bilo lokalne vlasti. Članstvo u EUdonelo je novi prošireni pravni okvir za podnošenje zahteva, novo znanje i sposobnostikoje treba postići i primeniti. To takođe znači veću finansijsku nezavisnost opština postignutuizmenama ustava, kao jednu od reformi koje su se morale preduzeti. Sada oko 37%bugarskih lokalnih vlasti stvara sopstveni prihod, koristeći mehanizme definisane u novomzakonodavstvu. Takođe, otvorene su nove mogućnosti za dobijanje kredita. Interesantnoje pomenuti da su opštine uložile znatan napor da poboljšaju stepen svoje prihvatljivostiza dobijanje kredita. Rezultat je bio vidljivo povećanje kreditnog rejtinga opština (62 od264 bugarske opštine sada imaju dobar kreditni rejting kod međunarodnih finansijskihinstitucija).Stvorena je bugarska regionalna politika, suprotno čisto administrativnom pristupu koji jedonedavno primenjivan, i započela je njena realizacija, koja odražava direktan uticaj regionalnepolitike EU-a i mogućnosti pristupa strukturnim fondovima kao instrumentima tepolitike. Neposredne sume obuhvataju ispregovarano finansiranje za period 2007-2013. uiznosu od 6.853 milijarde evra od Evropskog socijalnog fonda, Evropskog fonda za regionalnirazvoj i Kohezionog fonda; tri milijarde evra od EAF-a i Fonda za razvoj ribarstva;dodatno finansiranje iz projekata i finansiranje kredita.Vezano za ove nove mogućnosti jeste i novonastalo pitanje efektivnog korišćenja i upravljanjafondovima EU. Bugarske lokalne vlasti borile su se da postignu radikalni pomak kavećoj mogućnosti apsorpcije sredstava, većoj sposobnosti na području pripreme i realizacijeprojekata, i da postignu nove nivoe kapaciteta za upravljanje administracijom. Naučivšisvoje lekcije iz prethodnih proširenja, EU je skratio rokove i ono što su starije zemlječlanice mogle da postižu tokom nekoliko decenija moralo je da se uradi za upola kraćevreme. Potrebno je mnogo toga da bi se živelo kroz tranziciju sledeći uslove centralizova-

ne vlade i privrede i kretalo ka tržišnoj ekonomiji, decentralizaciji i principima demokratije;međutim, kako se kaže, ako su mogle komšije, mogu vala i ja, i to još bolje.SkraćeniceCARDSCBCEAFEBRDEIBEUREUIBRDIFCIPAISPALSGMIFFMIPDMSNAMRBPhareSAASAPSAPARDSCTMSMEUNCommunity Assistance for Reconstruction, Development andStabilizationPomoć Zajednice za rekonstrukciju, razvoj i stabilizacijuCross-Border CooperationPrekogranična saradnjaEuropean Agricultural FundEvropski fond za poljoprivreduEuropean Bank for Reconstruction and DevelopmentEvropska banka za obnovu i razvojEuropean Investment BankEvropska investiciona bankaEuroEvroEuropean UnionEvropska unijaInternational Bank for Reconstruction and DevelopmentMeđunarodna banka za obnovu i razvojInternational Finance CorporationMeđunarodna finansijska korporacijaInstrument for Pre-accession AssistanceInstrument za pred-pristupnu pomoćInstrument for Structural Policies for Pre-accessionInstrument za strukturne politike za pred-pristupLocal Self-GovernmentLokalna samoupravaMulti-annual Indicative Financial FrameworkVišegodišnji indikativni finansijski okvirMulti-annual Indicative Planning DocumentsDokumenti višegodišnjeg indikativnog planiranjaMember statesDržave članiceNational Association of Municipalities in the Republic of BugarskaNacionalna asocijacija opština u Republici BugarskojProgramme of Community Aid to the Countries of Central and Eastern EuropeProgram pomoći Zajednice zemljama Centralne i Istočne EvropeStabilisation and Association AgreementSporazum o stabilizaciji i pridruživanjuStabilisation and Association ProcessProces stabilizacije i pridruživanjaSpecial Accession Programme for Agriculture and Rural DevelopmentSpecijani pristupni program za poljoprivredu i ruralni razvojStanding Conference of Towns and MunicipalitiesStalna konferencija gradova i opština – SKGOSmall and Medium EnterprisesMala i srednja preduzećaUnited NationsUjedinjene nacijeEU PROPISI I PRAVILA55

SAVETODAVNI CENTAR SKGO – Na usluzi lokalnoj samoupraviKatarina Arambašić Pivićmenadžerka Savetodavnog centraSAVETODAVNI CENTAR SKGOPITANJA KOJA SU GRADOVI I OPŠTINEUPUTILI SAVETODAVNOM CENTRU SKGOU VEZI S IZRADOM NOVIH STATUTASavetodavni centar Stalne konferencije gradova i opština pruža savetodavnu pomoć ipodršku gradovima i opštinama u Srbiji, to jest izabranim, imenovanim i postavljenim licima,kao i zaposlenima u opštinskoj administraciji, u oblastima od prioritetnog značaja zalokalnu samoupravu. Vrlo važne aktivnosti Savetodavnog centra jesu i pokretanje raznihdiskusija, predavanja, izrada publikacija i drugih vidova unapređenja znanja i sposobnostizaposlenih u opštinama.Širok je delokrug pitanja i zahteva koje Savetodavni centar prima – od strogo pravnihpitanja preko pitanja iz oblasti finansija i lokalnog ekonomskog razvoja do energetske efikasnosti,urbanizma, socijalne politike, komunalnih delatnosti, zaštite životne sredine i dr.Kako nam je cilj da predstavnicima gradova i opština što više pomognemou realizaciji dnevnih aktivnosti, Stalna konferencija gradova i opština i Savetodavnicentar pokrenuli su dvomesečnu akciju pružanja pravne podrškejedinicama lokalne samouprave u oblasti pripreme i procedure usvajanja gradskog/opštinskog statuta. Pomenuta aktivnost realizovana je u okviru programa „Jačanje lokalnesamouprave u Srbiji“, koji finansira Evropska komisija a sprovodi Savet Evrope.U periodu od 1. avgusta do 30. septembra stručnjaci Savetodavnog centra odgovorili suna oko 50 pitanja gradova i opština, a pred vama su neka od njih.Stavovi sadržani u odgovorima koji slede ne odražavaju nužno stavoveStalne konferencije gradova i opština kao institucije, niti konsultanatakoji su učestvovali u njihovoj pripremi, a ne mogu se smatrati ni zvaničnimtumačenjima.• Da li se prilikom donošenja novog statuta mora primenjivati procedura važećegstatuta ukoliko su pojedine odredbe koje regulišu postupak donošenjaodnosno promene statuta u suprotnosti s novim zakonom, ili se može neposrednoprimeniti Zakon o lokalnoj samoupravi?56U prelaznim i završnim odredbama novog, važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi, član100. utvrđuje dužnost novoizabrane skupštine jedinice lokalne samouprave da u roku od 90dana od dana svog konstituisanja uskladi svoj statut s odredbama novog, važećeg Zakona.S danom stupanja na snagu novog Zakona o lokalnoj samoupravi prestaje da važi prethodni(Službeni glasnik RS 9/02, 33/04, 135/04 i 62/06), a samim tim ne važe više niodredbe statuta grada koje su u suprotnosti s novim Zakonom o lokalnoj samoupravi.Imajući u vidu zakonske odredbe, skupština grada je dužna da primenjuje (neposredno) upostupku donošenja novog statuta odredbe važećeg zakona o lokalnoj samoupravi.

• Treba li obrazovati Komisiju za izradu nacrta statuta, ili se nacrt može izraditi ibez komisije, i koji je organ nadležan da tu komisiju oformi ukoliko ta obavezapostoji?Zakon o lokalnoj samoupravi član 32. utvrđuje nadležnosti skupštine opštine. Na prvommestu među njima nalazi se nadleženost donošenja statuta kao najvišeg pravnog aktajedinice lokalne samouprave. Shodno odredbi Zakona, komisiju za promenu ili donošenjestatuta imenuje skupština opštine.U predlogu modela statuta opštine u poglavlju XI, koje se odnosi na tumačenje, donošenjei promenu statuta (član 140. i 141), radna grupa koja je radila na izradi modela statutapredložila je rešenja za način pokretanja postupka izmene statuta, postupak izmene, kaoi operativno stručno radno telo (komisija) koje priprema izmene.Budući da opština u važećem statutu nema odredbu da se prilikom izmena ili izrade novogstatuta formira posebna komisija, ne postoji zakonska obaveza za njeno imenovanje.• Da li je obavezna javna rasprava za donošenje statuta opštine (u važećemstatutu postoji takva odredba)?Prema članu 11. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava RS („Službeni glasnik RS“,broj 98/06), dok se ne usklade statut jedinice lokalne samouprave s Ustavom i zakonimakojima se uređuju teritorijalna organizacija, lokalna samouprava i lokalni izbori, organi islužbe jedinice lokalne samouprave nastavljaju s radom u skladu s odredbama važećegstatuta i odlukama skupštine jedinice lokalne samouprave, ako ovim zakonom nije drugačijeodređeno.Budući da važeći statut opštine predviđa obavezu sprovođenja javne rasprave u postupkudonošenja statuta, smatramo nespornim da u opštini javnu raspravu treba sprovesti i u postupkudonošenja, odnosno usaglašavanja statuta koji je u toku. Tim pre što se postupakza promenu, to jest donošenje statuta uređuje statutom, tako da Zakon o lokalnoj samoupravine sadrži odredbe koje bi se, eventualno, mogle neposredno primeniti.• Da li je odredba statuta koja predviđa ravnopravnu upotrebu latiničnog i ćiriličnogpisma u skladu s Ustavom? Napominjemo da je, osim srpskog jezikai oba pisma, predviđena i upotreba rumunskog i mađarskog jezika i njihovihpisama.Nacionalna struktura je okvirno:70% Srbi20% Mađari10% RumuniU ranijem statutu imali smo na prethodno opisani način regulisanu upotrebu,i u nacrtu novog predložen je isti način. Za vreme javne rasprave biloje primedbi da upotreba latinice nije u skladu s Ustavom, ali i da se jednomstečeno pravo upotrebe latinice ne može ukidati.ODGOVORI NA NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJANa osnovu člana 10. stav 1. Ustava Republike Srbije, u Republici Srbiji u službenoj upotrebisu srpski jezik i ćirilično pismo, a na osnovu stava 2. istog člana službena upotrebadrugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.U skladu s navedenim članom 10. Ustava Republike Srbije, donet je Zakon o službenojupotrebi jezika i pisama (Službeni glasnik RS broj 45/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05),kojim je u članu 1. propisano da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik ićirilično pismo, latinično pismo na način utvrđen ovim zakonom, a na područjima Repu-57

like Srbije na kojima žive pripadnici narodnosti u službenoj upotrebi su, istovremeno sasrpskim jezikom, i jezici i pisma narodnosti, na način takođe utvrđen ovim zakonom.Član 8. stav 1. navedenog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama propisuje da je uopštinama u kojima u većem broju žive pripadnici naroda čije je primarno pismo latinica,u skladu s tradicijom tog naroda, u službenoj upotrebi i latinično pismo, pri čemu se, naosnovu stava 2. ovog člana, statutom opštine utvrđuje službena upotreba latiničnog pisma.Na osnovu člana 11. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, opštine u kojima živepripadnici narodnosti utvrđuju kad su i jezici narodnosti u službenoj upotrebi na teritorijiopštine, što se utvrđuje statutom opštine.U skladu s navedenim odredbama Ustava Republike Srbije i Zakona o službenoj upotrebijezika i pisama jeste član 20. stav 1. tačka 33. Zakona o lokalnoj samoupravi (Službeniglasnik RS broj 129/07), kojim je propisano da opština, preko svojih organa, utvrđujejezike i pisma nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine.Imajući u vidu navedene odredbe Ustava, kao i člana 1. stav 1. i 2. i član 8. stav 1. Zakonao službenoj upotrebi jezika i pisama, mišljenja smo da i latinično pismo može biti uslužbenoj upotrebi uz ćirilično, pod uslovom da na području opštine u većem broju živepripadnici naroda čije je primarno pismo latinično pismo u skladu s tradicijom tog naroda,što se utvrđuje statutom opštine.SAVETODAVNI CENTAR SKGO58• Molim vas za detaljnije pojašnjenje prava, nadležnosti i obaveza zamenikapredsednika opštine, budući da je Zakonom o lokalnoj samoupravi to nedovoljnoprecizirano. Član 43. Zakona kaže da „predsednik opštine ima zamenikakoji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavljasvoju dužnost“. S obzirom na to da su predsednik i zamenik predsednikaopštine u stalnom radnom odnosu u opštini, potrebno je detaljnije objasnitikoja su to prava, obaveze i dužnosti zamenika kada nije u pitanju odsustvopredsednika opštine. Ni ove odredbe nisu precizirane u modelu statuta opštinakoji je izradio SKGO.Institucija zamenika predsednika opštine propisana je u članu 43. Zakona o lokalnoj samoupravi(Službeni glasnik RS broj 129/07), i ona nije novina u odnosu na stari Zakon olokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS broj 9/02, 33/04 i 135/04). Naime, i prema članu40. stav 5. i 6. ranije važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi, predsednik opštine je imaozamenika, koga je imenovao uz prethodnu saglasnost skupštine opštine, i koji ga je zamenjivaou slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.Osim načina izbora, novina je, shodno članu 43. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi,da su i predsednik opštine i zamenik predsednika opštine na stalnom radu u opštini, štoprema ranije važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi nije bio imperativ, već su oni ovefunkcije mogli obavljati i volonterski.Međutim, bez obzira na to da li je u radnom odnosu ili funkciju zamenika predsednikaopštine obavlja volonterski, zamenik predsednika opštine ima sva prava, ali i odgovornostpredsednika opštine u slučajevima njegove odsutnosti (službeni put, godišnji odmor,plaćeno odsustvo), kao i njegove sprečenosti (dužeg ili kraćeg bolovanja, porodiljskogodsustva). Ovo su formalno-pravne situacije i u principu nisu mnogo sporne.S obzirom na složenost poslova koje obavlja predsednik opštine, kao i veliki broj svakodnevnihobaveza i aktivnosti, sasvim je prirodno da zamenik predsednika opštine možei treba da menja predsednika opštine i u svim drugim slučajevima kada je neophodnoda u ime predsednika, shodno članu 44. stav 1. tačka 1. Zakona o lokalnoj samoupravi,predstavlja i zastupa opštinu, prisustvuje i aktivno učestvuje na sastancima na kojima

se razmatraju pitanja iz nadležnosti predsednika opštine i opštinskog veća i predsedavanjima, da prima zvanične delegacije koje dolaze u posetu opštini ili predvodi delegacijuopštine, da prisustvuje svečanostima koje organizuje opština ili neka druga organizacija,da učestvuje na konferencijama za novinare, da potpisuje određena akta i naloge, daobavlja i druge poslove i aktivnosti za kojima se ukaže potreba i koje mu poveri predsednikopštine. Praktično, reč je o poslovima i aktivnostima koji nisu uređeni posebnim aktima, alikoje zamenik predsednika obavlja na osnovu dogovora s predsednikom opštine, radi štoefikasnijeg rada opštine.U vezi s članom 43. stav 2. i 6. treba imati u vidu i član 45. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi,kojim je propisano da je zamenik predsednika opštine i član opštinskog veća po funkciji.Imajući u vidu navedene odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, na osnovu kojih je zamenikpredsednika opštine po funkciji i član opštinskog veća – za čiju je zakonitost radaodgovoran predsednik opštine, shodno članu 47. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi– smatramo da su svi članovi opštinskog veća, pa prema tome i zamenik predsednika opštine,dužni da obavljaju i sve one poslove ili grupe poslova iz nadležnosti opštinskog većakoji su im dodeljeni ili na osnovu predloga predsednika opštine u postupku kandidovanjaza člana opštinskog veća, shodno članu 45. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, ili naosnovu posebne odluke opštinskog veća, odnosno poslovnika o radu kojima je mogućeprecizirati podelu pojedinih nadležnosti. Pojedinim članovima opštinskog veća, pre svegaonim koji su na stalnom radu u opštini, kao i zameniku predsednika opštine, predsednikopštine može da prenese određena zaduženja i na njihovim zajedničkim sastancima (štomože biti i deo koalicionog sporazuma) o čemu nije neophodno donositi posebnu odluku.Primera radi, to mogu biti poslovi iz oblasti privrede, poljoprivrede, budžeta, javnih preduzećai ustanova, turizma, sporta, kulture, obrazovanja, socijalne zaštite, saobraćaja iinfrastrukture, međunarodne saradnje, kao i saradnje s nevladinim organizacijama i slično.• Moraju li statutom da se predvide oblasti za koje se postavljaju pomoćnicigradonačelnika, ili se te oblasti mogu predvideti odlukom o gradskoj upravi?Na osnovu člana 58. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da se statutom, kao najvišimpravnim aktom jedinice lokalne samouprave, može predvideti postavljenje pomoćnikapredsednika opštine za pojedine oblasti. Shodno pomenutoj odredbi Zakona, važno jestatutom predvideti postavljanje pomoćnika, a aktom o organizaciji uprave (odluka o gradskojupravi) utvrđuju se oblasti u kojima će postavljeni pomoćnici obavljati svoje poslove izadatke, to jest biti zaduženi da u tim pojedinim oblastima pomažu gradonačelniku. Važnoje ovde istaći da pomoćnici imaju savetodavnu, pomoćničku ulogu.Dakle, odlukom o gradskoj upravi utvrđuju se oblasti za postavljene pomoćnike (ekonomskirazvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda,razvoj turizma, međunarodna i regionalna saradnja, razvoj kulture i zaštita kulturno-istorijskebaštine, itd.).• Da li se statutom mora odrediti tačan broj pomoćnika, a u skladu s odredbamaZakona o lokalnoj samoupravi, kojim je predviđen maksimalan brojpomoćnika. Da li se statutom moraju jasno odrediti oblasti za koje se pomoćnicipostavljaju tako da se „dispozicija predsednika opštine“ u pogledu brojai oblasti za koje će postaviti pomoćnike kreće isključivo u okvirima datimstatutom, ili se statutom može ostaviti zakonom data dispozicija u pogledubroja i oblasti za koje se pomoćnici postavljaju.Važećim Zakonom o lokalnoj samoupravi predviđeni su pomoćnici predsednika opštinekao nova kategorija lica postavljenih u opštinskoj upravi. Ovim zakonom uređeni su položajpomoćnika predsednika opštine, poslovi koje oni obavljaju, organ nadležan za postav- 59ODGOVORI NA NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJA

SAVETODAVNI CENTAR SKGOljenje i razrešenje i maksimalan broj pomoćnika koji se može postaviti u opštinskoj upravi.Uređivanje ostalih pitanja vezanih za pomoćnika predsednika opštine – određivanje brojapomoćnika i oblasti za koje se postavljaju, kao i poslova koje, pored Zakonom utvrđenih,pomoćnici obavljaju – prepušteno je statutu opštine i aktu o organizaciji opštinskeuprave.U skladu s odredbama člana 58. Zakona o lokalnoj samoupravi, nesporno je da se odredbeovog zakona o pomoćnicima predsednika opštine ne mogu neposredno primeniti, većosnov za njihovo postavljenje u opštinskoj upravi mora biti sadržan u statutu opštine.Međutim, Zakon ne određuje izričito kojim se aktom uređuju pomenuta pitanja koja uređujeopština (izuzev poslova koji se bliže određuju odlukom o upravi). To dalje znači da sebroj pomoćnika i oblasti za koje se oni postavljaju može odrediti statutom opštine (ukolikoje namera da se „dispozicija predsednika opštine“ u pogledu broja i oblasti za koje će postavitipomoćnike kreće isključivo u okvirima datim statutom), a može se, unutar Zakonompostavljenih granica, na osnovu ovlašćenja datog statutom opštine odrediti i odlukom oopštinskoj upravi (jer se radi o licima koja se postavljaju u opštinskoj upravi i čiji poslovise, saglasno Zakonu, bliže određuju tom odlukom). Izložena druga mogućnost uređivanjabroja pomoćnika i oblasti za koje se postavljaju svakako je praktičnija, jer način uređivanjaovih pitanja zavisi od nekoliko promenljivih faktora, pa je odluku o opštinskoj upravi lakšeprilagoditi potrebama opštine nego statut. Takođe napominjemo da se većina opština, premanašim saznanjima, opredelila da odlukom o opštinskoj upravi uredi pomenuta pitanja.• Da li mesto pomoćnika predsednika opštine mora biti sistematizovano uopštinskoj upravi?Pomoćnici predsednika opštine, kao i poslovi koje će oni obavljati, mogu ali i ne moraju bitisistematizovani u opštinskoj upravi. Modelom statuta opštine (član 85) koji je izradila Radnagrupa Stalne konferencije gradova i opština predloženo je da mesta pomoćnika budusistematizovana u okviru opštinske uprave kao organa jedinice lokalne samouprave. Istotako, predloženo je da se u okviru akta o sistematizaciji poslova i zadataka uprave utvrdeposlovi iz pojedinih oblasti za postavljene pomoćnike.Ali ono sto je važno, nakon usvajanja novog statuta, jeste da skupština opštine treba dadonese odluku o koeficijentu po kojem se utvrđuje plata pomoćnika predsednika. Odlukuo koeficijentu, na predlog opštinskog veća, skupštini predlaže odbor nadležan za administrativno-mandatnapitanja.60• Može li se raspisati konkurs za načelnika opštinske uprave pre donošenjanovog statuta i nove odluke o opštinskoj upravi?Mišljenja smo da se konkurs za načelnika opštinske uprave ne može raspisati pre negošto skupština opštine usvoji statut i pre nego što donese akt o organizaciji opštinske upravena predlog opštinskog veća, shodno članu 59. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi(Službeni glasnik RS broj 129/07).Postoji nekoliko razloga koji nas opredeljuju na ovakav stav. Jedan od njih je i član 54.stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim je propisano da je opštinska uprava organ,a ne služba – kako je to bilo određeno ranije važećim Zakonom o lokalnoj samoupravi(Službeni glasnik RS, broj 9/02, 33/04 i135/04).Drugo, u opštini se, shodno članu 53. Zakona o lokalnoj samoupravi, može obrazovati opštinskauprava kao jedinstven organ, a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedineoblasti u opštinama s preko 50.000 stanovnika.Treće, za načelnika opštinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti, može biti postavljenolice koje, shodno članu 54. stav 2. i članu 55. stav 2. Zakona o lokalnoj samo-

upravi, ispunjava određene uslove, a te uslove propisuje skupština opštine, na predlogopštinskog veća, usvajanjem odluke o organizaciji opštinske uprave.I četvrti razlog u prilog našem stavu da se konkurs za načelnika opštinske uprave ne možesprovesti pre nego što skupština opštine usvoji statut i pre nego što donese akt o organizacijiopštinske uprave jeste član 57. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim je propisanoda načelnik opštinske uprave za svoj rad i rad uprave odgovara skupštini opštine i opštinskomveću u skladu sa statutom opštine i aktom o organizaciji opštinske uprave. U odnosuna ranije važeći Zakon o lokalnoj samoupravi to je znatna razlika, jer je načelnik opštinskeuprave, kao službe, za svoj rad i rad uprave odgovarao skupštini opštine i predsedniku.• Kako odrediti status opštinskog javnog pravobranioca budući da nije predviđenu modelu statuta?Članom 16. Zakona o javnom pravobranilaštvu utvrđeno je da Republičko javno pravobranilaštvomože javnom pravobranilaštvu, odnosno organu ili organizaciji opštine koja radina poslovima zaštite imovinskih prava i interesa te opštine, poveriti pojedine poslove i radnjeu postupanju pred mesno nadležnim sudom kada se radi o pravnoj zaštiti imovinskihprava i interesa iz člana 7. istog zakona.Član 20. stav 1. tačka 27. Zakona o lokalnoj samoupravi utvrđuje da opština preko svojihorgana u skladu s Ustavom i zakonom organizuje poslove pravne zaštite svojih prava i interesa.Dakle, opština odlučuje na koji će način organizovati poslove pravne zaštite svojihprava i interesa. Saglasno odredbama napred navedenih članova Zakona o javnom pravobranilaštvui Zakona o lokalnoj samoupravi, nadležnost je opštine da organizuje vršenjeposlova pravne zaštite kao i svojih prava i interesa.Do sada je u praksi pravobranilaštvo bilo samostalan organ koji preduzima pravne radnje ikoristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja imovinskihprava i interesa opštine, njenih organa i organizacija koje se finansiraju iz budžetaopštine. Da imovinsko-pravne interese štiti i zastupa opštinski javni pravobranilac (postavljenolice) opštine su ustanovljavale posebnom odlukom skupštine opštine. U odluci seutvrđuje delokrug, organizacija i rad opštinskog javnog pravobranioca.Poslovi opštinskog javnog pravobranilaštva (OJP) mogu se organizovati u okviru opštinskeuprave kao organa jedinice lokalne samouprave, ali naše je mišljenje da je svakakobolje ustanoviti opštinskog javnog pravobranioca koji ima svoju službu, a koja obavlja poslovepravne zaštite. Funkciju pravobranilaštva obavlja opštinski javni pravobranilac kogapostavlja i razrešava skupština opštine. OJP se postavlja na četiri godine i on rukovodislužbom – to jest radom opštinskog pravobranilaštva.OJP može imati zamenika koji preduzima svaku radnju u postupku pred sudom i drugimdržavnim organima za koju je ovlašćen. Zamenika postavlja i razrešava skupštinaopštine.Za opštinskog javnog pravobranioca i za zamenika opštinskog javnog pravobraniocamože biti postavljeno lice koje je državljanin Republike Srbije i ispunjava opšte uslove zazasnivanje radnog odnosa u državnim organima, koje ima završen pravni fakultet, položenpravosudni ispit i pet godina radnog iskustva na poslovima pravne struke.Opštinski javni pravobranilac za svoj rad i rad pravobranilaštva odgovara skupštini opštine.Pravobranilaštvo ima pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojidonosi postavljeni opštinski javni pravobranilac, uz prethodnu saglasnost opštinskog veća.Sredstva za rad pravobranilaštva obezbeđuju se iz budžeta opštine.ODGOVORI NA NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJA61

Iz navedenog sledi da opština na osnovu nadležnosti koja proizlazi iz Zakona o lokalnojsamoupravi treba da donese odluku kako će organizovati poslove pravne zaštite svojihprava i interesa, odnosno da odluči hoće li to biti posebno organizovana služba opštinskogjavnog pravobranilaštva kojim rukovodi OJP, po postavljenju od skupštine opštine po prethodnodonesenoj odluci, ili će ove poslove sistematizovati u okviru opštinske uprave.Pitanje i/ili zahtev možete postaviti Savetodavnom centru SKGOna sledeće načine:– telefonom ili faksom (tel/faks: 011 3220 566)– elektonskom poštom (e-mail: savetodavni@skgo.org)– formularom koji možete naći na veb prezentaciji SKGO (link „Pitajte Savetodavnicentar“ nalazi se na naslovnoj strani www.skgo.org)SAVETODAVNI CENTAR SKGO62

POZIV NA SARADNJUPravni bilten SKGO zamišljen je kao publikacija koja će predstavljati sredstvo informisanjazaposlenih u lokalnoj samoupravi i sadržati analize i komentare zakona i drugih propisa,pravne savete, odgovore na pitanja, primere dobre prakse lokalne samouprave, kao i međunarodnedokumente i standarde.Ako smatrate da svojim znanjem i iskustvom možete dati doprinos ovoj publikaciji, u vidupriloga, modela akata i autorskih tekstova u vezi s aktuelnim temema od značaja za lokalnusamoupravu, pozivamo Vas da postanete naš saradnik u narednim izdanjima.Uputstvo za autore:Prosečan obim autorskog teksta za Pravni bilten jesu četiri kucane strane (prored 1,5; font12; latinica; Time New Roman). Objavljeni prilozi se plaćaju.Molimo vas da svoje priloge i autorske tekstove, po mogućstvu u elektronskoj formi, šaljetena sledeću adresu:Za Bilten „Lokalna samouprava – Propisi i praksa“STALNA KONFERENCIJA GRADOVA I OPŠTINAMakedonska 22/VIII,11000 Beograde-mail: secretariat@skgo.orgTel. 32 23 446POZIV NA SARADNJU63

BELEŠKE64

STALNA KONFERENCIJAGRADOVA I OPŠTINAMakedonska 22/VIII,11000 Beogradwww.skgo.orgTel. 011 322 34 46Fax. 011 322 12 15e-mail secretariat@skgo.orgExchange 2 – Jačanje kapaciteta Stalne konferencije gradova i opštinaProjekat finansira Evropska unija