BROJ 101 (.pdf) - Taboo

Poslovne vestiL‘Orealovo otkrićeKompanija L’Oreal nedavno je pokrenula svetsko takmičenje u virtuelnom vođenjukompanije namenjeno studentima – L’Oreal otkriće. Studenti iz Srbije takođe će imatipriliku da u ulozi menadžera praktikanta istražuju najsavremenije metode poslovanja uinteraktivnom virtuelnom okruženju. Učešće zahteva rešavanje zadataka uz mogućnost datestiraju svoje sposobnosti u različitim oblastima rukovođenja kompanijom: istraživanje irazvoj, marketing, prodaja, finansije i logistika.U kompaniji L’Oreal pokretanje ovakvog projekta obrazlažu potrebom mladih ljudi da steknuuvid u izbor buduće karijere i pripreme se za zapošljavanje. Za učešće u virtuelnoj igripotrebno je registrovati se na adresi www.reveal-thegame.comUrednički ugaoĆutanje je zaneslobodneKampanjana revakcinacijiSa pojavom nove vrste gripa, koji je Svetskazdravstvena organizacija (WHO) označila kao Tip AH1N1, počela je i pojačana potražnja za specifičnimantivirusnim lekovima. Nakon nabavke određenekoličine leka „tamiflu” protiv tzv. svinjskoggripa, u Srbiji je 17. decembra prošle godine počelabesplatna vakcinacija. U cilju njenog promovisanja,Ministarstvo zdravlja Republike Srbije pokrenulo jekampanju pod nazivom Zavrnimo rukav – zaustavimogrip. Tvorac idejnog rešenja jeste agencijaMcCann Erickson.Prema rečima Ivane Lukić iz Službe za pi-ar Ministarstvazdravlja Republike Srbije, još uvek nijemoguće dati ocenu efikasnosti kampanje. Ona ističe da bi kampanja tek trebalo da zaživina televiziji, u štampanim i elektronskim medijima, i da će njena realizacija zavisiti od odlukaVlade. Naime, Vlada Republike Srbije donela je odluku da se obustavi uvoz vakcinaprotiv novog gripa, a 20. februara će, na osnovu epidemioloških analiza, biti odlučeno dali će ugovor sa Novartisom biti prekinut ili će biti nastavljen uvoz.Od dana kada je zvanično počela vakcinacija protiv svinjskog gripa u Srbiji pozivu se odazvalo128.172 ljudi, odnosno svega 1,7 procenataObustavljen postupakprotiv Nebojše KrstićaRepublički odbor za rešavanje sukoba interesa obustavio je, na poslednjoj sednici usvom petogodišnjem mandatu, postupak protiv Nebojše Krstića, savetnika predsednikaSrbije, izjavio je predsednik odbora Slobodan Beljanski. Obustavili smo taj postupak iakosmo ustanovili da postoji povreda zakona, koja se ogleda u činjenici da nije obavestioRepublički odbor o tome da je u privrednom subjektu koji je imao u vlasništvu promenio imei da prenos upravljačkih prava, koji je inače izvršen, nije dosledno poštovan, rekao jeBeljanski.Agencija za privredne registre je 7. marta 2005. donela rešenje kojim je umesto dotadašnjegdirektora preduzeća za tržišne komunikacije i propagandu Nova/Young & RubicamNebojše Krstića u registar privrednih subjekata upisana Aleksandra Kosanović-StrižakJelena Ivanovićnovi glavni urednik TABOO IZDANJAPred vama je moje „prvorođeno” izdanje.U odnosu na prethodnih sto izdanjaTaboo nedeljnika, možda ste očekivaliveće promene, zaokrete ili, možda, kozmetičkei periferne? Kako god da ste razmišljali,imali ste (ili imate) dosta istomišljenika.Ceremonija dodele Epica priznanja u Beogradujedan je od najznačajnijih događajaza marketinšku struku Srbije uposlednjih nekoliko godina. Urednici evropskihstručnih časopisa ocenili su idejekreativaca iz cele Evrope. Ocenjivao ih jeneko „sa strane”, neko stručan, objektivan,pouzdan, onaj koji govori u ime javnosti– publike. I to je snaga Epice ivrednost njene nagrade!Taboo izdanja predstavljaju glasilo marketinškeprofesije u nas, ogledalo tržištamarketinških usluga u Srbiji. Ali i pogleduperen ka razvijenim tržištima Evrope isveta. Pišući o njemu, moguće je da domaćetržište potcenjujemo, ali i (iz ljubavi)precenjujemo. Nekada, verovatno, i jednoi drugo. U prethodnih sto brojeva, kadasmo kritikovali, činili smo to u ime zakonitostii etičkih standarda struke. Kada smoupozoravali, zapravo smo hrabrili sve onošto je dobro i napredno u njoj. Kada smoinformisali i edukovali, smatrali smo danam je to dužnost, a kada smo hvalili,promovisali smo struku i njen društveniznačaj.Pronađite grešku u prethodnom tekstu.Ili je pronađite u ovom broju.Revolucija ili evolucija?(Glasam za ovo drugo!).3

Poslovne vestiProjekat SIEPA – Stvaramo nove brendoveGaudeamusSerbicaRedizajn - stvaramo nove brendove projekat je pokrenutod strane SIEPA-e sa ciljem da se unapredi vizuelniidentitet srpskih kompanija angažovanjem studenataAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) u saradnji sa Ministarstvomekonomije i regionalnog razvoja, Republičkom agencijom za razvoj malih i srednjih preduzećai preduzetništva i Privrednom komorom Srbije, u junu prošle godine pokrenula jeakciju Redizajn – stvaramo nove brendove, koja je, prema navodima saopštenja, imala zacilj poboljšanje vizuelnog identiteta privrednih društava kroz redizajn pakovanja proizvodai ujedno usavršavanje visokoobrazovnog kadra na primerima iz prakse.U okviru pomenute akcije, SIEPA je izabrala pet najboljih rešenja pakovanja proizvoda.Autori izabranih radova nagrađeni su sa po 50.000 dinara koje je obezbedio Telekom Srbijakao prijatelj projekta.Nagrađeni su: radovi za svileni damast firme Novitet Dunav, autora Sonje Pavlović (Fakultetprimenjenih umetnosti) i Nikole Bajčića (Beogradska politehnika), muški donji veš „boa”firme Bogutovo, autora Nikole Bajčića (Beogradska politehnika), čajne filter-kašičice „teasy”firme Adonis, autora Ivana Paradinovića (Fakultet primenjenih umetnosti), sredstvo začišćenje podova „eko steril” firme Midra eko, autora Miloša Jovanovića (Fakultet primenjenihumetnosti) i slani posni krekeri „ovsi” firme Vanja Lux, autora Miloša Todorovića (Fakultetprimenjenih umetnosti). Pomenuti radovi, kako je navedeno u saopštenju, samo suideje koje se mogu dalje razvijati, ali ne i krajnja rešenja dizajna pakovanja.U nameri da saznamo nešto više o pomenutoj akciji, kontaktirali smo sa Mirjanom Aleksićkoja je u agenciji SIEPA zadužena za ovaj projekat.Taboo nedeljnik: Da li je osim studenataFakulteta primenjenih umetnosti iBeogradske politehnike među autorimaidejnih rešenja za redizajn proizvoda bilo istudenata drugih fakulteta?Mirjana Aleksić: Prilikom pokretanja akcijeposlat je poziv dekanima i direktorima drugihobrazovnih institucija koje u svom studijskomprogramu imaju industrijski dizajnda se priključe novom projektu. Međutim,pozivu su se odazvali samo dekani i profesoriFakulteta primenjenih umetnosti iBeogradske politehnike. Nadamo se da ćese u narednim akcijama i drugi fakultetipriključiti.U kojoj su meri predstavnici malih isrednjih preduzeća iz Srbije pokazaliinteresovanje za ovu akciju? Koliko njih seprijavilo na konkurs?Potreba za ovakvim tipom akcija najbolje semože sagledati u interesovanju preduzećaza ovaj projekat: na konkurs je pristiglo 35prijava malih i srednjih preduzeća koja očekujuda redizajnom pakovanja povećaju prodajuna domaćem tržištu i na stranim tržištima.O značaju pakovanja za uspešnu prodajuproizvoda svedoči i podatak da su sepozivu odazvale i uspešne firme koje većimaju prepoznatljiv vizuelni identitet, poputAure, inače lidera u proizvodnji kozmetike,ili Foodlanda koji je već dobro poznat podizajnu pakovanja svojih proizvoda.Da li će ova akcija postati tradicionalna?Planiraju li se slične akcije u budućnosti?Ova akcija je pilot-projekat u 2009. godini.Očekujemo da se ona nastavi i u narednomNikola Bajčićnajbolje idejno rešenje za muški donji veš „boa” firme BogutovaMiloš Jovanovićnajbolje idejno rešenje za sredstvo za čišćenje podova „eko steril” firme Midra eko4

Poslovne vestiperiodu sa ciljem da postane standardnaaktivnost SIEPA u okviru sektora za promocijuizvoza.Koji je osnovni motiv pokretanja ove akcije?Osnovni motiv agencije SIEPA bio je da dodatnopotpomogne uspostavljanje direktnesaradnje privrede i univerziteta. Sigurno jeda takva saradnja u Srbiji ponegde većpostoji, ali isto tako i da ima prostora zadodatno povezivanje. Naša želja je da promovišemoovaj model u javnosti kao neštošto je od obostrane koristi, kako za preduzećakoja na ovaj način dobijaju uvid u svežeideje tako i za studente koji dobijajušansu da svoje ideje primene u praksi, ali ida za to budu finansijski nagrađeni.Koji je bio glavni kriterijum za izbor članovakomisije koja je ocenjivala radove,odnosno koji su bili kriterijumi ocenjivanjaradova?Prilikom izbora članova komisije, SIEPA setrudila da napravi balans između poznavalacadizajna i potrebe tržišta. Rukovodećise tim kriterijumom, članovi komisije bili su:dr Saša Veljković, docent Ekonomskog fakultetau Beogradu koji predaje Brend-menadžmentna osnovnim i master studijama,Jelena Drobac, asistentkinja na Beogradskojpolitehnici i diplomirana grafička dizajnerka,Slobodan Manojlović, profesor naFakultetu primenjenih umetnosti na Odsekuza industrijski dizajn, zatim jedan predstavnikfirme za čiji proizvod se biralo idejnorešenje pakovanja proizvoda i, na kraju,predsednik komisije bila je Vesna Perić,direktorka SIEPA. Na sastanku komisije svakičlan je dao svoje mišljenje iz oblasti ukojoj je stručan. Ocene članova komisijeuglavnom su se podudarale, a tamo gde suse dvoumili oko dva rešenja, kao rezultatimamo autore čiji radovi nisu nagrađeni alisu pohvaljeni za kreativnost i originalnost.Koja je uloga Ministarstva ekonomije iregionalnog razvoja, Republičke agencijeza razvoj malih i srednjih preduzeća ipreduzetništva i Privredne komore Srbije uovoj akciji?Predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnograzvoja, Republičke agencije za razvojmalih i srednjih preduzeća i preduzetništvai Privredne komore Srbije bili sučlanovi komisije prilikom izbora pet preduzećakoja će ući u proces redizajna pakovanjaproizvoda. Komisija se prilikom donošenjaodluke rukovodila poslovnim rezultatimapreduzeća, prepoznatljivošću brenda,stepenom potrebnog redizajna pakovanjaproizvoda, zastupljenošću preduzećaiz različitih industrijskih sektora i njihovomravnomernom geografskom raspoređenošću.Iz odgovora nadležnih u ovoj Vladinojagenciji nemoguće je zaključiti na koji načinje zadatak upućen studentima, zapravo,koncipiran, odnosno na kojim kriterijumimasu oni zasnivali svoja rešenja. Takođe, namećese pitanje u kojoj meri je ovakvimprojektom narušen princip podsticanja tržišnogponašanja od strane Vladine agencije.Ili u Srbiji, možda, nema dovoljno privrednihsubjekata koji se bave dizajnom?SIEPA i Telekomprvi putSanja Radenković iz PRsektora kompanije Telekomiznela nam je nekepojedinosti o njihovomučešću u ovoj akciji.Taboo nedeljnik: Zašto je Telekompodržao projekat Redizajn – stvaramonove brendove?Sanja Radenković: Kompanija TelekomSrbija u svojoj ponudi ima najširu paletuusluga iz oblasti telekomunikacija koje želida približi velikom broju potencijalnih korisnika.Saradnja sa agencijom SIEPA jesteidealan način da postignemo ovaj cilj, presvega kada su u pitanju investitori, upravozato što Telekom Srbija u svakoj novoj investicijimože da ponudi kompletno rešenjeza najrazličitije vidove rešenja telekomunikacioneinfrastrukture. (?) Pored navedenog,i akcija Stvaramo nove brendovepredstavlja podsticaj domaćim kompanijamakako bi angažovale mlade studentedizajna da realizuju svoje ideje osmišljavajućipakovanja proizvoda ovih kompanija.Ovo je još jedan način na koji TelekomSrbija želi da podrži investitore, ali i radovenaših talentovanih visokoškolaca i njihovuafirmaciju u oblastima koje su odabrali zasvoje profesionalno angažovanje.Da li ste i ranije sarađivali sa agencijomSIEPA? Da li Telekom učestvuje u sličnimprojektima iz oblasti dizajna imarketinga?Ovo je po prvi put da sarađujemo sa agencijomSIEPA i prvi put da podržavamo projekatkoji se direktno bavi oblastima dizajnai marketinga.ProgressivenagrađujeProgressive magazin po drugi put organizujei dodeljuje nagrade najboljim pojedincima ikompanijama iz sektora robe široke potrošnje.Takmičenje je otvoreno za sve učesnikeFMCG sektora u Srbiji (domaće i strane kompanije)koji žele da dokažu da su uspešni iiskusni profesionalci na ovom polju. Nagradese odnose na rezultate poslovanja u prošlojgodini i biće dodeljene na svečanostizakazanoj za kraj februara u kategorijama:1. Najbolja samostalna trgovačka radnja2. Najbolji poslovođa supermarketa3. Najbolji mladi menadžer4. Specijalna nagrada ProgressivemagazinaNa osnovu pristiglih nominacija, odluku opobednicima doneće nezavisni stručni žiri,sastavljen od autoriteta iz ovog sektora. Tose jedino ne odnosi na Specijalnu nagradu,za koju neće biti nominacija pošto nju dodeljujeredakcija Progressive magazina.Žiri je sastavljen od profesionalaca koji narazličite načine pokrivaju tržište robom širokepotrošnje. Neki od članovi žirija su: DraganMilivojević, osnivač agencije ACTA, SofijaEftimovski-Božović, AC Nielsen, SlađanaBrakus, izvršna direktorka TNS Medium Gallup,Vladana Mijajilović, konsultantkinjaGfK, Vladimir Miokov, Sektor za odnose saklijentima agencije Synovate, Mihaela Radisavčević,izvršni vođa projekta MEMRB RetailTracking Services, Aleksandra Milinović,direktorka istraživanja Mediana Adria...Opširnije na: www.crier.rs i www.progressivenagrade.com5

Poslovne vestisvetu, onda je vaše zadovoljstvo ogromno.Uložili smo dosta sredstava u propagiranjeĐavolje varoši, imali smo dobre timovi kojisu radili projekat i građani Srbije su toprepoznali i podržali. Posebnu zahvalnostdugujemo svim medijima koji su nas aktivnopratili dve godine. Uspeli smo da skrenemopažnju svetu na nešto pozitivno iz Srbije. Toje pravi pokazatelj kako se uz dobru ideju ipodršku medija dolazi do rezultata.Srđan Lazović (British American Tabacco):Ova nagrada, zaista, ima izuzetan značaj zamene tim pre što dolazi od novinara jerznamo svi kako su oni ponekad kritični. Uprethodnom periodu imao sam zaistaizuzetnu saradnju sa novinarima i oni suznali da cene trud i rad koji sam dao uokviru kompanije British American Tobacco.Iskreno se nadam da će ova nagrada datipodstrek drugim mladim ljudima iz Srbije danastave dobrim putem i da će otvoriti očistarijoj generaciji da mladima daju šansu.Mijat Lakićević (NIN): Mislim da su priznanjavažna za svaku profesiju jer ona su pokazateljda je vaš rad neko primetio. Posebnomi je drago što je to priznanje došlood kolega. Problem je u Srbiji što ljudi kojise bave ekonomijom teško dolaze do priznanja,iako svi govorimo o tome koliko jeekonomija važna. Smatram da rad ljudi kojise bave ekonomskim novinarstvom nijedovoljno zapažen i cenjen jer se ne vidi kolikoje teško napraviti dobru analizu i neštoistražiti. Oni su rudari koji rade pod zemljomgde nema svetlosti reflektora i zato ovaj svetostaje u mrakuŽ.M.Epilog „prvog ulaska”agencije Hill & Knowltonu SrbijuJavnostdovedenau zabluduReorganizacijaJAT ukinuoMedija centarTragom vesti da je kompanija JAT ukinula Medija centar i da je u toku proces selekcijenove strukture ljudi koja će voditi sektor marketinga, uputili smo elektronsko pismo Pi-arslužbi ove kompanije. Zanimalo nas je obrazloženje ovakve odluke poslovodstva JAT-a, kaoi planovi koji se odnose na sektor marketinga i aktivnosti ove srpske kompanije.Pi-ar služba JAT-a odgovorila nam je na mejl: Hvala na vašem i-mejlu. No, mislim da bi, ipak,pravi jedini odgovor mogao da da naš generalni direktor Srđan Radovanović. Preporučujemda se njemu obratite. Hvala.Pitanja su (po preporuci) prosleđena gospodinu Radovanoviću, a odgovori su, ponovo, stigliiz Pi-ar službe Jat ervejza: Proteklu godinu u Jat ervejzu obeležio je početak odlučnihreformi i procesa temeljnog restrukturiranjakompanije na osnovu plana koji jepredstavljen javnosti i koji je podržala Vlada Srbije. Ove mere podrazumevaju ireorganizaciju pojedinih sektora i direkcija kompanije kako bi organizacione celine bilešto bolje tehnološki povezane. Delatnosti kojima se bavila ranija organizaciona celinaMedija centar, uključujući informisanje i marketing, prenete su na druge delove kompanijekako bi se obezbedio moderniji pristup ovim oblastima koje smatramo izuzetno značajnim.Oformljena je posebna Služba za odnose sa javnošću, dok je nekadašnji Sektor zamarketing pridružen direkciji Marketing i prodaja.Jat ervejz je imao brojne uspehe u oblasti marketinških komunikacija u ranijem periodu.Podsećamo da je TV spot za našu promotivnu kampanju „Sve najbolje leti Jatom” ušao unajuži izbor za spot decenije na jubilarnoj Noći reklamoždera. Planom poslovanja predviđenoje izdvajanje tri odsto prihoda za marketing, odnosno kampanje i druge promotivneaktivnosti koje će tokom 2010. godine biti preduzimane radi što boljeg informisanja iprivlačenja novih putnika.Jat ervejz će i u budućnosti biti u potpunosti otvoren za komunikaciju sa medijima i drugimključnim javnostima. Namera Jat ervejza jeste da u budućnosti bude moderna kompanijazasnovana na savremenim menadžerskim principima, koja uspešno učestvuje u tržišnojutakmici i zauzima mesto regionalnog lidera u vazdušnom saobraćajuSud časti Društva Srbije za odnose sa javnošću(DSOJ) zasedao je pred Novu godinukako bi razmotrio problem koji je nastao prilikominformisanja javnosti o tzv. „prvom”ulasku američke agencije PR komunikacijeHill & Knowlton na srpsko tržište. O ovojtemi, koja je izazvala mnogobrojne reakcije,pisali smo u broju 99 Taboo nedeljnika.Da podsetimo, u saopštenju ove agencijekoje je poslato medijima, najavljen je „početak”poslovanja poznate američke agencijeHill & Knowlton u Srbiji na čijem će čelu bitiNina Martinović, inače direktorka agencijeKreativa Unlimited. Uz nekoliko prigodnihreči o planovima za budućnost, nigde nijenavedeno da Hill & Knowlton zapravo poslujeu Srbiji već nekoliko godina kao preduzećeregistrovano pod imenom PR komunikacijeHill & Knowlton Associated memberHill & Knowlton Worldwide, d.o.o. Beograd,još od 2004. godine, ali se u tom momentunalazilo u procesu likvidacije, što je potvrdioi doskorašnji direktor PR komunikacija Hill& Knowlton Prvoslav Plavšić.Dilemu da li je u Srbiji zakonski moguće registrovatiagenciju koja ima gotovo identičannaziv kao neko preduzeće koje već postoji,otklonila je Agencija za privredne registresaopštivši nam da je tako nešto mogućeukoliko je prethodno preduzeće u procesulikvidacije (kao što je ovde slučaj).Međutim, budući da je utvrđeno da je sapravne strane sve regularno, ostalo je otvorenopitanje (ne)etičkog postupanja „nove”agencije Hill & Knowlton jer su u javnost plasiraneinformacije koje dovode u zabunuzbog čega je reagovao i DSOJ.Sud časti DSOJ-a utvrdio je da je javnostdovedena u zabludu formulacijom porukaplasiranih u medijima kojima se promoviše7

Poslovne vestiPred Novosađane iBeograđane više od110 kalendaraDunavosiguranje i NISpobedniciNovi Sad i Beograd će od 1. do 13. februarabiti domaćini jedinstvene izložbenajlepših kalendara, novogodišnjih čestitkii poslovnih poklona za 2010. godinu. Na ovutradicionalnu izložbu, po mnogima najvećuu regionu, posvećenu prvenstveno dizajnu ipromotivnim aktivnostima, prispeli su radoviiz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca,Jagodine, Kruševca, Subotice, Vrbasa, Vršca,Apatina, Zaječara, ali i iz Republike Srpske,Makedonije, Crne Gore i prvi put iz SAD.Prispelo je više od 110 radova, od toganajviše u kategoriji višelisnih zidnih kalendara– više od 60.Žiri u sastavu: Miroslav Mušić, teoretičar ikritičar dizajna (predsednik), Laslo Kapitanj,dizajner, i Radule Bošković, akademski slikar(oba članovi Art direktor kluba Srbije),Dragan Kurucić i Martin Candir, foto-dizajneri,Dušan Đurđev, pesnik, i Vladimir Čeh,ekspert za marketing, doneli su sledećeodluke.Prvu nagradu u najsloženijoj kategoriji seriji--setu od najmanje tri kalendara dobila jeagencija Profile iz Beograda za kreativnorešenje kalendara Za Vaše dobro – Dunavosiguranja, drugu novosadska agencija Kitchen& Goodwolf za poklon kalendar Grad NoviSad, treću JAT 150 godina avijacije u Srbiji.Specijalna priznanja za set kalendara dobilisu: Fudbalski savez Srbije, Agencija Plavi,plavi za set Fudbal je ponos Srbije, Vojvodinašume, Petrovaradin, Marketing Crvenezvezde, Centar Milenijum, Vršac i Oranž studioiz Beograda.U kategoriji višelisnih zidnih kalendara, prvanagrada je pripala NIS-u Novi Sad za kalendarRuski umetnici u Beogradu, druga Designiz Beograda za kalendar Ceel fruit revolution,a treća Elektroprivredi Srbije.Specijalna priznanja dobili su grad Zaječarza kalendar U slavu Romulijane, JP PTT saobraćajaSrbija za kalendar Ekologija i FKCrvena zvezda za kalendar Zvezda.Detaljnije u narednom broju Taboo nedeljnika„Pardonbigmix”, samoizvoliteKraj prošle i početak ove godine obeležilaje još jedna kampanja iz Marba za noviproizvod „pardon bigmix”. Kao i iza uspešnekampanje za „chipsy”, i ovaj spot je kreativnoosmislila i realizovala agencija AfirmaDRAFTFCB. Reditelj spota je Marko Đilas, adirektor fotografije Vladan Pavić. Uz dosadašnjezaštitno lice Ivanu Stanković, u spotuse pojavljuje sjajna glumačka ekipa: IvanTomić, Dejan Matić i Goran Daničić. Dobrakaraoke atmosfera, sjajna muzička podlogai veseli policajci, sa uspehom osvajaju starei nove ljubitelje „pardon” grickalica9

U i o svetu marketinških komunikacijaPiše: Žozef-Ivan LončarKambek Dragana SakanaMoja će biti 2010...Žozef Lončar: Dragan Sakan, studentpsihologije na Filozofskom fakultetuUniverziteta u Beogradu. Još nisi stigao dodiplomskog i susreta sa profesorom drIvanom Štajnbergerom. O čemu si maštaotokom studija – Sakan psiholog?Dragan Sakan: Pre nekoliko dana u agenciju(New Moment New Ideas Company - primedbaRedakcije) stigao je poziv za pič zasladolede „rumenko”, „hladiša”, „čoko-moko”,„cmok”. Meni se u tom trenutku vratifilm. Pre trideset pet godina, bio sam višegodišnjiapsolvent psihologije i sasvim lepoživeo na relaciji Dubrovnik–Rovinj jer sambio poznat kao neko ko „dobro drži špilkarata”. U Rovinju sretnem svoja dva profesorai oni mi kažu: Dugo si već apsolvent,’ajde diplomiraj. Sada je u modi da sekritikuje reklama, kao na primer onaj slogan„Put u visoko društvo vodi vas preko cipela”.To nije u skladu sa našim društvenim vrednostima,mi smo svi jednaki, nema visokogdruštva. Tako ćeš brzo diplomirati. Pitaosam ih kako da diplomiram kada nisam uradiodiplomski. Baš u to vreme javi mi se profesorŠtajnberger i ponudi mi da radimo naprojektu osmišljavanja imena i kampanje zanove sladolede. Tako sam se susreo saUnileverom, multinacionalnom kompanijomkoja je ulazila na ju go slovensko tržište. Itako su nastala imena „rumenko”, „hladiša”,„cmok” i „čoko-moko”. Kao pripravnik,bilo je to 1975. godine, radio sam saDuškom Radovićem(piscem slogana),profesorom Štajnbergerom,EdvardomČehovinom( d i z a j n e ro m ) ,Zoranom Simjamjanovićem(kompozitorom,TanjomKraus, Veljkom Bikićem(animatorom)i tako sam se opredelioza profesiju kojomse i danas bavim. Tako dođohi do materijala za uspešandiplomski rad.Kako si stvarno doživeo otkrića isaznanja do kojih si došao pripremajući seza diplomski rad?Danas je (kada je intervju obavljen) momprijatelju Momi Kaporu, slikaru i piscu,čoveku od ideja, slava. Da se bavio mojomprofesijom, ja ne bih bio tako uspešan. Imaobih ozbiljnog konkurenta. Odgovor počinjemovom pričom jer je Kapor jednom rekao dabi, na početku karijere, čovek dao sve da muse ime nađe u novinama, a kasnije bi daosve da ne mora da odgovara na intervjue. Upos led njih mesec dana i ja se nalazim utakvoj situaciji. Ipak, ne mogu da zaboravimda sam prve rečenice o profesiji kojom sedanas bavim pročitao u časopisu Privrednapropaganda koji si ti uređivao krajemšezdesetihi početkom sedamdesetih.Takođe, ne mogu da zaboravimda sam na početku karijere dobio nekolikoistraživačkih projekata od tebe (Medela,margarini...), koje si mi pošteno platio. Uposlednje vreme među nama je i dostanerazumevanja, ali zbog sećanja, iako se neosećam dobro, prihvatio sam da damintervju za tvoj časopis.Bolest zbog nepravdeNajteži period mog života vezan je za Borbu, mada, da nije bilo njega, verovatnokasnije ne bih uspeo. Bilo je to u osmoj deceniji prošlog veka. Naime, Borba me jepozvala da napravim, kako su rekli, „savremenu agenciju”. Upustivši se u taj posao,susreo sam se sa dva nepomirljiva tabora – šarmantnim komercijalistima i akviziterimakoji su unapred prodavali oglase i dizajnerima i režiserima. Našu profesiju čini misao,koncepcija, ideja, i ja sam u Borbi pokušavao da razvijem profesiju tog tipa. I jedni idrugi su bili protiv mene. Komercijalisti nisu više mogli unapred da prodaju oglase, arežiseri i dizajneri su sve ono što sam ja radio prisvajali kao sopstveni rad. A ja samdvanaest sati sedeo u Borbinom podrumu sa Tetkom! Jedni su imali novac, drugi slavu,a ja sam bio niko i ništa! Osvajali smo nagrade, a meni su smanjivali platu. Poslednjegodine sam radio za minimalac, vozio „zastavu 101” kojoj je otpadao volan, živeo kaopodstanar. Hteo sam da odustanem od svega. Od nepravde sam se i fizički razboleo izavršio u bolnici. Od svih umetnika kojima sam davao velike honorare, posećivao meje samo Goran Marković, režiser.10U Kanu mi ustaju, a ovdesam niko i ništaKoliko je u tvom životu bilo od značajaprihvatanje otvaranja agencije Studiomarketing DELO u Beogradu i preuzimanjefunkcije kreativnog direktora?Već sam hteo da odustanem od svega kadasu mi se javili ljudi iz ljubljanske agencije

U i o svetu marketinških komunikacijaStudio marketing Delo. Oni su znali da bezfunkcije kreativnog direktora agencija nemože da postoji. Tada sam prvi put dobiovizitkartu na kojoj je pisalo: kreativni direktor.Pitali su me da li mi treba stan,automobil... Vratim se u Borbu i kažem imza ponudu, a oni umru od smeha i kažu:„Koće tebe da zaposli? Ništa ne radiš, samomisliš! Ko će tebi da da nešto?” Tada je nastaoprekid u razumevanju između mene iestablišmenta ove zemlje. On i do danastraje. U Kanu na festivalu, ili na bilo komdrugom festivalu, prvi red ustaje kada sepojavim, a ovde sam niko i ništa. Taj nesklad,na moju žalost, meni lično donosibenefite, ali ne i mojoj zemlji.Tako sam počeo da radim kao kreativnidirektor, a to je ključna funkcija svake agencije.Kada idete u restoran, vi idete zbogšefa kuhinje. Kod nas se još uvek dolazizbog konobara i šefa sale koji unapredprodaju mesto. Tako nastaje fenomen„Trash for cash” jer u tanjir možeš da staviššta hoćeš. Zato je značajno da se u profesijiafirmišu ljudi koji analiziraju, prave koncepte,rešavaju probleme klijenata svojomintelektualnom svojinom. Potrebni su i konobarii šefovi sala, naravno.Druženje sa Džo PitkomOno što drugi ne mogu dami uzmuKreativni direktor – kako definišeš tozanimanje posle trideset pet godina rada isopstvenih iskustava?Sve agresije i neprijatnosti koje sam doživeou životu, dogodile su se zbog specifičnostikreativnog direktora. Sva Kaberneova vinaimaju 87 odsto vode, 12 odsto alkohola,razlika je u jedan odsto, a u ceni od jedando hiljadu. Posle trideset pet godina radasiguran sam da ja imam taj jedan odsto, a toje izvor svih mojih nedaća. Ako stojimo nasnekoliko, oni lepši od mene, moćniji, aja imam stotine nagrada na svetskimfestivalima. Kako to objasniti? To je uzroksvih agresija koje sam u životu doživeo. Kadpogledam čoveka, u njegovim očima vidimljubomoru i agresiju jer ne može da prihvatitaj jedan odsto! Sa druge strane, to je onošto mene čini sigurnim jer mogu da mi uzmuklijente, ljude, ali taj jedan ne. Zato mladimljudima, čak i sada kada smo pod pritiskomi gubimo novac, dajem takve savete. Žarko(Draganov stariji sin, primedba Redakcije) jeotišao na jednomesečnu obuku u Young &Rubicam Milano. Političari se menjaju,klijenti dolaze i odlaze ali, ako vi, na primer,umete da napišete dobar tekst, imate neštošto ne možete da izgubite. To je ono što imakreativni direktor.Zahvalnost je najređaljudska osobinaProšlost i budućnost. Prepliću se u tvomživotu…Moj život je posao i posvećen je igri, čine gastrast i radost stvaralaštva. Posle tridesetpet godina, kada više nemam motive iporive za moći, novcem i slavom, sedimo umojoj kući koja se nalazi u rezidencijalnomdelu Beograda, ima tri sprata, a ja se natreći nisam popeo već petnaest godina. Ukuću na Zlatiboru nisam otišao desetgodina. Ljudske potrebe su male, moje čaki kad je hrana u pitanju. Jedina velikapotreba mi je da stvaram nešto novo. Reklisu mi da u godinama kada se svode životniračuni, pretposlednja stvar koju muškaracDragan Sakan i Herman Vasketreba da kupi jeste brod. Pokušao sam daprovedem vreme na brodu i posle sedamdana nisam znao šta ću sa sobom. Život jedosadan bez uzbuđenja, strasti, rizika, novihideja.Zasitio sam se festivalaZasitio sam se festivala. Mnogo, zaistamnogo puta sam se popeo nascenu. Ne volim više ni da putujem, anaročito mi se ne organizuju festivali.Međutim, predsednik Art Directors ClubaEurope je moj prijatelj, potpredsedniktakođe, a oni žele da podrže Beograd(Belgrade festival) i učine da, zajedno samnom, postane centar regionalne kreativnosti,da uđemo u članstvo borda, aonda za nama i druge zemlje regiona.Festivali dovode goste, oni spavaju uhotelima, jedu u restoranima, kupuju, tuje i kulturni turizam. Beograd postajecentar jednog biznisa koji u regiji vrediviše milijardi. I svi su protiv! Uključujući imene, kojem se to više ne radi... Ali, to jeistorijska šansa za grad. Voleo bih daorganizaciju preuzme neko drugi. Artklubu, mojim prijateljima, već sam ponudionekoliko procenata od mogućihprihoda i oni su to prihvatili. Nešto je većpoklonjeno, a nešto još treba rasporediti.11

U i o svetu marketinških komunikacijaPosle trideset pet godina bavljenja ovimposlom, svako jutro se budim sa sloganom:Hvala prošlosti, idemo dalje! O mojojprošlosti postoje knjige Kako smo uspjeli,Pretty Woman, New Dragan Sakan. Postojei činjenice iz moje biografije, a i rumori,ogovaranja, tračevi. Zahvalnost je najređaljudska osobina, a jedan od naših nacionalnihsportova jeste oceubistvo. Na takvestvari ne reagujem, priroda mi je takosatkana da razmišljam samo o budućnosti.Poslednjih petnaestak godina ušao si umeđunarodne vode, prvo kao redovniučesnik, pa takmičar, a onda i kao članžirija festivala. Kako bi objasnio te fazerazvoja mogućih uticaja na tvojaprofesionalna opredeljenja?Iza scene je ljudska priča. Uvek sam želeoda ja lično, i ljudi sa kojima radim, budemodeo svetske kreativne scene. U eri globalizacije,za male države ideja i kreativnostsu šansa da uđu u svet. U jednom periodunama, kao državi, to nije bilo moguće. Svojevremenome je Endrju Rolins, predsednikEpice, pozvao da učestvujem na festivalu,prijavljujući radove iz druge države. U vremebombardovanja su me zvali da budemspecijalni profesor na univerzitetu u Petrogradu.Rolins je poželeo da se ove godine uBeogradu prvi put pojavi kao predsednikfestivala. Epica može da ima mnogo primarnih,sekundarnih i tercijarnih efekata zagrad, za biznis ovde... Ja o tome uopšte nerazmišljam. Pozvao sam prijatelja (Rolinsa,primedba Redakcije) da napravi svoj poslednjifestival u Beogradu. A onda Bog vrati!Tako je, barem dosad, bilo! Imamo višesponzora nego što smo očekivali, više učesnika...12Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Dragan Sakan i Žak SegelaStvorio si lanac od desetak agencija poraznim zemljama u okruženju. U Beogradupostoje New Moment New Ideas Companyi New Dragan Sakan. Postoji li suštinskarazlika među njima?New Dragan Sakan jeste holding kompanijakoja se sastoji od agencija u deset zemalja.U toj kompaniji ja sam lični hirurg – akoneko poželi da dođe kod mene, ja lično odbrašna i jaja pravim tortu. Bez obzira na tošto važim za autsajdera na srpskom tržištu,uvek se neko javi zbog te torte. Pre nekolikodana, dobio sam pismo iz Slovenije odnjihove televizije i ponudili su mi da radimza njihovog predstavnika na Eurosongu.Radio sam to dosad tri puta u vreme kadadrugi to nisu razumeli i rekao sam da to višeneću raditi. Doživeo sam mnogo neprijatnostii poniženja. Međutim, juče sam videoslike i shvatio da je to najlepša plavuša kojusam u životu video. Kako da odbijem ponudu?Takvog klijenta, jednostavno, ne možeteda odbijete (smeh).Profesija je u opasnostiKako vidiš i tumačiš svetske trendove?Uporedi ih sa domaćim tržištem.Naša profesija mora da se uredi po evropskimstandardima. Ručao sam sa predsednikomEvropskog udruženja agencija zakomunikacije (EACA) Dominikom Lajlom, ioni su spremni da nas podrže i prihvate.Profesiju treba nazvati pravim imenom, daklekomunikacione agencije, a regulativu isamoregulativu sprovesti po uzoru na evropskedržave. Ako se to ne dogodi u najskorijevreme, bojim se da će, kao i u drugimtranzicionim državama, u profesiju ući mafija.Budžeti su toliki da se sa nekoliko telefonskihpoziva može zaraditi više negoprodajom droge. Zato će svi koji rade nauspostavljanju reda u našem poslu imatisvu moju podršku. Kada se uspostavi sistem,onda treba pokazati nešto lokalno –– lokalnu kreativnost. Jer, kao što je Njegošrekao: Ko ne voli svoje, i tuđe lažno voli.Nedavno si u jednom intervjuu govorio onemogućnosti da se rebrendira nešto štone postoji, u kontekstu priče o tzv.brendiranju države...Danas svi pričaju o brendiranju Srbije. Postaviosam pitanje kako se može rebrendiratinešto što nije brend. Ne učestvujemna tenderima za rebrendiranje, ali mislim daje moralna dužnost svakog građanina dauradi nešto za ugled svoje zemlje. Ovde je,nažalost, još uvek u modi propaganda, anjen osnovni ton čini agresija. Nove komunikacijeimaju sasvim drugačiju osnovu. Štasmo uradili da naši susedi, Evropa i svet,požele da žive sa nama? Svaka batina imadva kraja. U to smo se, nažalost, uverili.Trebalo bi da komuniciramo na drugomnivou i time ću se ove godine, takođe, baviti.Na Dan agencije, 14. februara, u GalerijiNew Moment organizovaćemo izložbu o tzv.Spiritu, duhu i duhovnosti Srbije. TokomPrvi put u Evropu kao konceptualista – New Idea WomanAgencija New Moment radila je sa Savetom Evrope na projektu kulturnog povezivanja uregionu. Na sastancima sam upoznao jednog Sarajliju kome je glava bila puna gelera.Jednog dana sam dobio pismo od njega u kojem me obaveštava da su odlučili(organizacija Građansko Sarajevo) da mi dodele nagradu za mir. U okviru Sarajevskezime odlučio je da napravi izložbu mog života – Život kao profesija. Pošto ne volim dapišem o prošlosti, smislio sam New Idea Woman, izložbu o novoj renesansnoj profesijijer naša profesija danas podrazumeva multimedijalnost. Kreativan čovek može da plivaiz oblasti u oblast. A o tome sam, zapravo, sanjao... Ove godine ću se, prvi put, u Evropipredstaviti i kao konceptualista, budući da imam pozive za izložbu iz više evropskihdržava. A niko je nije video!

U i o svetu marketinških komunikacijatranzicije, u borbi za tržište, podeli plena,zaboravili smo na ono što je vrednost ljudska,a najveća vrednost Srbije jeste duhovnost.Kada sam pre dvadeset sedamgodina radio u Studiju marketing Delo, bilismo angažovani na projektu promocije turizmaSrbije. Na osnovu nezavisnih istraživanja,kreirali smo slogan: Srbija – zemljasrdačnih ljudi. Danas važimo za zemlju agresivnihljudi. Više verujem u prvi slogan.Način komunikacije bio je loš.Kad ljudi zasijaju, više minisu potrebniKako rešavaš problem kadrova? Gotovihnema.Često me pitaju kako biram ljude i klijente.Uvek odgovaram da oni dolaze kod menesami. Psiholog sam po profesiji, imao samvisoke ocene iz statistike, dobar sam logičar,ali u drugoj polovini mozga je nada,empatija, emotivna i spiritualna inteligencija.Više verujem u tu polovinu. Naravno,najbolje je kombinovati.U čemu je tajna Hilandarske 14? U toj malojkući velikog uticaja već sam dvadeset petgodina. Ljudi prolaze, a kuća stalno osvajanagrade. Rekao sam već: zahvalnost je najređaljudska osobina. Mnogo je onih koji sukao pripravnici počeli da rade kod mene adanas zarađuju milione. Ne spočitavam imto. Samo konstatujem. Odavno sam to raščistiosa samim sobom. Možda bi oni i višezarađivali da nisu bili sa mnom. Radi se otome da sam različite ljude inspirisao. Utrenutku kad zasijaju, oni meni više nisupotrebni, a i sami požele sopstvenu karijeru.Taj pedagoški aspekt svog rada napokonsam ozvaničio, predajem na mnogim fakultetima,a izabran sam i za redovnog profesoraAkademije umetnosti u Beogradu.Kako biraš klijente? Postoji li tzv. crvenanit koju ne prelaziš kada je onaBalcan Spiritpretpostavljeni uslov za saradnju sapotencijalnim klijentom?Ne mogu da radim ili, kada sam prinuđenna to, veoma loše radim sa ljudima sa kojimase ne razumem. U biznisu sam i, akovidim da postoji hemija, prihvatam posao.Ako ne, odbijam. To bi bilo mučenje za obestrane. Stomak mi to kaže. Zbog toga sam,verovatno, izgubio mnogo novca, ali kao štorekoh, malo jedem (smeh).Po mom mišljenju, iz duhovne povezanostisa ljudima nastaje biznis. Pravio sam promocijuknjige u Ateljeu i pozvao nekolikoljudi da pričaju o njoj. Prele (Dušan Prelević,primedba Redakcije) mi je rekao: Teško sambolestan, ali idem da ušrafim nogu i dolazim.To je bio njegov poslednji nastup nasceni. Tirke (Bogdan Tirnanić) je došao sarakom u kostima, bolovima, i njemu je to bioposlednji nastup na sceni. Žak Segela jesam platio kartu da bi me posetio. Bregovićje bez honorara svirao kada sam ga pozvao.Belo odeloMoje veze su na tom nivou. Ruka koja daje,ne suši se. Iz takvih odnosa nastaje i biznis.Tako se traje i u profesiji. Ne možete biti dugotrajnouspešni ako nemate etičke norme.Nešto može da se otme, da se prevari, alipostoji istorija, priča. Oni koji su to meniuradili, za njih cela svetska industrija zna aProjekat koji je planiran za ovu godinu i koji će mi, možda, ispuniti želju iz mladostida postanem režiser. Herman Vaske, poznati režiser koji već petnaest godina snimafilmove o kreativnim ljudima širom sveta, kao što su Dalaj Lama, Dejvid Bouvi, FrensisFord Kopola, predložio mi je da dođe i snimi film o meni. Pošto mi to nije bilo naročitozanimljivo, predložio sam mu da dođe na Balkan i snimi film o ljudima sa ovih prostora.Uplašio se. Došao je kada smo organizovali ambijentalni teatar na Kalemegdanskojterasi na kojoj je bilo oko hiljadu ljudi. Rekao sam mu: To je Balkan! Očekivao si blato,a dobio zvezde! Biće to film o zvezdama Balkana i o ljudima koji su inspirisani ovimprostorima.CampusOduvek sam razmišljao o tome kakoni iz čega nastaje nešto, kako dolazeideje. U početku sam mislio da jekreativnost kao mladež na telu, ili gaimaš ili ne. Vremenom sam shvatio daona može da se usavrši i inspiriše. Znampo sebi. Za prve kampanje, kao recimoza Beobanku, trebalo mi je šest meseci.Sada su mi potrebna dva sata. Razviosam svoju kreativnost. Zato sam otvorioškolu Ideas campus koja ove godine slavidesetogodišnjicu postojanja.da jednu reč nisam rekao. Nema uspehabez moralnih zakona, ali nema ni dobrogkauboja bez ožiljaka. Ipak, bolje je dobitijedan ožiljak nego ga napraviti.Svojom novogodišnjom porukom, povodomličnog jubileja kojim ćeš obeležiti 2010.godinu, bacio si rukavicu izazova.Opredelio si se za novi početak. Neke odprojekata za ovu godinu si nabrojao. Čimećeš još biti zadovoljan u ovoj godini?Ove godine, tradicionalno, 19. jula ću obućibelo odelo, kao simbol svih nesreća krozkoje smo prošli. Kako u svemu ostati ubelom odelu – to mi je opsesija. Ne učinitinepravdu, posmatrati sve ljude kao jednake,verovati u bogatstvo različitosti. Jednomgodišnje se osećam ponosno, dolaze miljudi iz celoga sveta. Ove godine ćemo slavitijubilej. Da li se može ostati beo? To jepitanje odluke. Svaki san ima svoju cenu.Jedan sam od prvih u novoj generacijiposlenika koji je u ovoj zemlji počeo da sebavi ovom profesijom i odbijao sam da uodbrani koristim agresivne mere. Da nisamtako radio, sad bih imao deset solitera.Opredelio sam se da živim prema svojojzvezdi i etici. Zbog toga moji ljudi stradaju,imaju manje plate nego što bi mogli daimaju, ali je to pitanje izbora. Hiljade ljudi jeod mene dobijalo honorare, a ja nikadnisam dozvolio da mi kafu plate. Nisam hteoni klijentima da dajem novac. Nikada ličnonisam otpustio nekoga iz agencije. Nikadanijednu lošu reč nisam rekao o kolegama.Vodio sam se onom Kiplingovom: Ako na zlejezike ne odgovaraš, bogovi i kraljevi srećebiće na tvojoj strani13

IntervjuSrbiji je potrebna„pametna”komunikacijaDr Vladimir Krulj, partner u agenciji NeoCommunications koja je osnovana prošle jeseniu Beogradu, u intervjuu za Taboo nedeljniknajavljuje nove usluge i pristup kojiagencija Neo Communications nudi svojimklijentima, govori o značaju pravilnog tržišnogkomuniciranja u vreme ekonomskekrize, kao i o potrebi da se Srbija, kao država,ozbiljnije posveti komunikaciji sa klučnimfaktorima na svetskoj sceni.Gospodine Krulj, u aktivnostima kojima sebavite bili ste angažovani sa obe stranesvakog posla: kao student, a potom kaoprofesor na fakultetu; kao preduzetnik –– praktičar, a potom kao profesor – teoretičar;kao klijent agencije, a potom kaoagencija klijenta. Da li je to model zauspeh?14Ako se ovo što sam do sada uradio možesmatrati uspehom, onda jeste. Iz tog uglagledano, da biste uspeli u onom čime se bavite,neophodno je dobro poznavati problematikui mogućnosti obe zainteresovanestrane u procesu komunikacije – onoga komeje komunikacija neophodna, dakle – klijenta,i onog ko će definisati da li, šta, kad ikako treba komunicirati, dakle – agencije.Poznajete tržište komunikacionih usluga uEvropi, a i u našem regionu. Gde je lakšeraditi?Tamo gde su donosioci odluka ljudi koji suškolovani za mesto na kome se nalaze.Onda obe strane u poslu govore istim jezikom,nije im potreban „prevodilac”, nemanesporazuma. Za svaki slučaj, tu su i institucije,kako strukovne tako i one koje je osnovaladržava, sa jedne strane, i one koje suosnovali klijenti, sa druge, koje vode računao tome da je sve sprovedeno po unapredutvrđenoj proceduri. Na našem tržištu, to suone kuće u kojima se na odgovornim funkcijamanalaze mlađi, školovani kadrovi. Uostalom,činjenica je da na našem tržištu danasu mnogim firmama imamo kadrove koji su,kada su komunikacije u pitanju, stručniji odpredstavnika pojedinih agencija koje se potpisujukao komunikacijske, što pre samodesetak godina nije bio slučaj.Neke kompanije su se u uslovima globalnefinansijske krize, u cilju smanjenja troškova,opredelile za to da smanje ibudžete za pi-ar i marketing. Kakav je Vašstav: koliko je takvo „kresanje troškova”opravdano, i kako se odrazilo na pozicijupi-ar industrije u Srbiji?ČinjenicaNa našem tržištu danas u mnogim firmamaimamo kadrove koji su, kada sukomunikacije u pitanju, stručniji od predstavnikapojedinih agencija koje se potpisujukao komunikacijske, što pre samodesetak godina nije bio slučaj.Mislim da smanjivanje budžeta za komunikacijeu novim ekonomskim okolnostimakao logična posledica korporativnog menadžmentpristupa kao ključnu pretpostavkutreba da ima drugačiji pristup raspodelibudžeta kojim se raspolaže. Sa druge strane,jače pozicioniranje kompanije na tržištu(kroz pažljivo planiranu komunikacionu aktivnost)stavlja aktivnog učesnika u povoljnijupoziciju u odnosu na konkurenciju,a sve u očekivanju slabljenja i prolaskaglobalne finansijske krize i, naravno, oživljavanjaprivredne aktivnosti.Ovakva situacija se manifestuje u smanjenjuvrednosti tržišta komunikacija u Srbijiza najmanje trećinu i dodatno otežava poslovanjekompanijama u Srbiji u ovom segmentu,koji je proteklih godina u našoj zemljitek počeo da se razvija na pravi način i saozbiljnom dinamikom. Sve će to sigurnodovesti do znatno lošijih finansijskih rezultata,do smanjivanja broja zaposlenih uovom sektoru, ali i do obaveze pi-ar i marketinškihfirmi da rade znatno više da bi seodržale na tržištu – i u poslovnom i u finansijskomsmislu. Dodatni problem predstavljavelika nelikvidnost i finansijska nedisciplina,koja kompanijama u sektoru komunikacijauopšte (ali i kompanijama u drugim sektorimaproizvodnje i usluga) pravi velikiproblem u naplati svojih usluga. Ova situacijamože, sa druge strane, imati i svojepozitivne elemente. Naime, svi oni koji sebave komunikacijama biće prinuđeni da zaklijente postignu više nego do sada. Imajućiu vidu ovu činjenicu, ključni pojam će bitiefikasnost u poslovanju. Maksimizacija efikasnostimože se postići isključivo kroz povećanjerelevantnog znanja i veština, kakopojedinaca tako i organizacija. I baš ta potrebaza dodatnim znanjima i veštinamabiće istovremeno možda i najveća dobit izovih vremena snažno obojenih svetskomekonomskom krizom.Kako ocenjujete nivo razvijenosti klasičnepi-ar i marketinške komunikacije u Srbiji, alii oblasti kao što su public affairs i corporateaffairs?Mislim da su poslednjih godina u segmentuintegrisanih komunikacija, u šta ubrajamodnose s javnošću i oglašavanje, napravljeniznačajni rezultati koji su kompanije iz Srbijepribližile tendencijama razvijenih zemalja irazvijenih tržišta. Međutim, kada su u pitanjupublic affairs, koji se često u našojjavnosti poistovećuje sa pojmom „lobira-

Vesti iz svetaBogusky – Whopper Sacrifice (Burger King).Predsednička kampanja Baraka Obame uizveštaju je ocenjena kao kampanja koja jeizazvala najveći publicitet i pažnju javnostiširom svetaTrendovi u oglašavanju za2010. godinuManje glamura,glumaca isportistaOva godina može doneti nove promene imogućnosti u oglašavanju. U 2009. godinibilo je ekonomskih slomova, političkih nemira,odbijanja potrošača da kupuju proizvodei izbegavanja razgovora o očuvanjuživotne sredine. Prema pisanju lista WallStreet Journal, ova godina doneće manjeglamura, manje glumaca i sportskih ličnostiu marketinškim kampanjama i porast oglašavanjaširom sveta.GlamurDanas kada prodaja opada, smanjuju se ibudžeti za oglašavanje. Takva praksa izgledaskoro kao obrnuta strategija. Logično,vanja koristeći manje glamura a više poruka.Socijalne mreže poput Tvitera i Fejsbuka,blogovanje, slanje elektronskih kupona,opcije su sa manjim troškovima. Istraživanjapokazuju da potrošači cene i oglašivačekoji doprinose društvu, kao što to čininpr. kompanija PepsiCo koja planira da ovegodine intenzivnije sprovodi onlajn kampanjeod kojih će veći deo prihoda ići u dobrotvornesvrhe.Manje oglasnih spotova saglumcima i sportskimličnostimaLoš publicitet Tajgera Vudsa (TigerWoods) sigurno će imati efekta na to kako ikoliko često će oglašivači koristiti slavnesportiste u svojim kampanjama ove godine.Marketingaši će više pažnje obraćati nasponzorisanje timova, liga i događaja negona pojedince, i izložiće se manjem rizikunego ranije.Poređenje oglasnih porukaUporednih oglasa koji pokazuju prednostijednog proizvoda u odnosu na drugi, biće i u2010. godini. Oglašivači kao što su Campbellsoup i Verizon Wireless koristili su ovajvid oglašavanja u prethodnoj godini. To jegrub pristup prodaji koji očigledno dobroprolazi kod potrošača i zbog toga će ga bitijoš više ove godine.Oglašavanje u 2010. godiniOčekivani trendovi:Oglašavanjealkohola ne utičena navike mladih?Clearcast, kompanija koja je u Velikoj Britanijizadužena za nadzor i restrikciju televizijskihspotova pre njihovog emitovanja,nedavno je sprovela studiju o stavovimamladih ljudi prema alkoholu i njegovomoglašavanju.Kvalitativnom studijom obuhvaćeno je višefokus grupa osamnaestogodišnjaka sa kojimaje sprovedeno 28 obimnih intervjua.Uslov da se nađu među ispitanicima, bila jetvrdnja da su barem jednom uneli prekomernukoličinu alkohola. Kvalitativna studijapraćena je kvantitativnim onlajn istaživanjemkoje je obuhvatilo 800 ispitanika, ustarosnom dobu od 13 godina do 21 godinestarosti. Istraživanje je pokazalo da je umnogim slučajevima porodica najvažniji eksternifaktor u razvoju interesovanja za alkoholnapića i njihovo konzumiranje. Za mnogemlade ljude, prvo alkoholno iskustvo dogodilose sa roditeljima i usvojiteljima zavreme specijalnih prilika (praznika, na primer).Anketirani su viđali autoritativne ličnosti(roditelje, rođake) kako konzumirajualkohol i slušali pozitivna i negativna iskustvaroditelja.ukoliko ljudi manje kupuju, povećanje oglašavanjapredstavljalo bi najbolji odgovor zastvaranje većeg ili novog interesovanja zakupovinu. Ako imamo u vidu to koliko jedanas dostupno kanala za promociju i kolikosu potrošači otvoreni za sve vrsteporuka, kompanije mogu naći način za nastavakoglašavanja. Postoji mnoštvo opcijakojima se mogu smanjiti troškovi oglaša-● kontinuirano korišćenje društvenihmreža,● prikupljanje informacija o potrošačimakako bi im se plasirali oglasi za kojesu zainteresovani,● luksuzni proizvodi i kompanije ovegodine biće veoma aktivni naInternetu sa svojim oglašivačkimkampanjama,● ponuda besplatnog Interneta naaerodromima, u hotelima i restoranima.Bolja godinaOva godina trebalo bi da bude bolja zapotrošače, prodavce, proizvođače automobilai bankeVećina intervjuisanih smatra da je konzumiranjealkohola socijalno prihvatljiva aktivnostza odrasle i mnogi nameravaju da ubudućnosti piju više. Sa druge strane, zanimljivoje da pušenje smatraju manje prihvatljivimza sve starosne grupe, sa kon-17

Vesti iz svetastatacijom da ima potencijalno loš uticaj nazdravlje. Neki od ključnih razloga koje sumladi naveli kao razlog za početak konzumiranjaalkohola jesu: pritisak sredine (uklapanjeu društvo), radoznalost i potraga zauzbuđenjem. Kada troše novac na alkoholnapića, mnogi anketirani tvrde da se„drže” robne marke za koju znaju da će imse svideti. Neki su voljni da probaju novaalkoholna pića kad imaju za to mogućnosti,ali teška srca će potrošiti svoj novac naproizvode u kojima možda neće uživati.Mnogi mladi traže onaj brend za koji verujuda ima kvalitet koji opravdava cenu.Ispitanici naglašavaju da ne veruju da oglašavanjei televizijski programi imaju uticajna njihovu odluku da piju alkohol, ali verujuda utiču na njihov izbor brenda. Po mišljenjumnogih, oglašavanje ima veći uticaj na njihovizbor u drugim kategorijama proizvoda(moda, lepota, mobilni telefoni, kompjuteri...)nego kad su u pitanju alkoholna pića.Rezultati podeljenog kvantitativnog istraživanjapokazuju da muškarci starosti od 13godina do 21 godine najverovatnije tri putaviše kupuju druge brendove koji se oglašavaju(10 odsto) nego brendove alkoholnihpića čiji se TV spotovi emituju (3 odsto).Kad su u pitanju žene iste starosne dobi,navodi se u rezultatima istraživanja, četiriputa se više kupuju proizvodi za kosu ilišminka (20 odsto), nego akoholna pića (5odsto).Clearcast je došao do zaključka da ograničenjau oglašavanju alkoholnih pića imajuefekta kada je reč o zaštiti mladih. Spontanosećanje ispitanika na nedavnoodgledane TV spotove značajno je veće kadsu u pitanju mobilni telefoni (64 odsto),proizvodi za kosu (66 odsto), šminka iproizvodi za negu lepote (66 odsto), negoalkoholna pića (50 odsto). Kvantitativno istraživanjeje pokazalo da samo mali brojispitanika (4 odsto) tvrdi da je kupio određenibrend alkoholnog pića pošto je odgledaotelevizijski spot.Rezultati studije koju je sproveo Ipsos MORIu saradnji sa britanskim telom za samoregulacijutelevizijskog oglašavanja biće objavljeniu februaru. Ovo istraživanje je koncipiranotako da pruži sliku a ne statističkerezultate. Ipsos MORI je sproveo uporednedubinske intervjue na četiri fokusne grupekoje su se sastojale od muškaraca i ženastarosti od 12 do 17 godina (28 mladih). Kriterijumkoji je uključen u kvalitativno istaživanjebilo je gledanje TV programa i spotovanajmanje jednom nedeljno. Kvantitativno istraživanjeobavljeno je izmedu 19. i 25. novembra2009. godine putem Interneta iobuhvatilo je 800 ispitanika starosti od 13godina do 21 godine širom Ujedinjenog KraljevstvaTOP 20 najpoznatijih fudbalskihsponzora na evropskom tržištuTOP 20 najpoznatijih fudbalskihsponzora na evropskom tržištu1. Adidas2. Nike3. Puma4. Coca-Cola5. Emirates6. AIG7. Carlsberg8. Audi9. Bwin10. Samsung11. Reebok12. Opel13. Vodafone14. Ford15. Unicef16. Umbro17. Mastercard18. Orange19. Sony20. Heineken.18Sportski brendovi Adidas, Nike i Pumanajprepoznatljiviji su fudbalski sponzori napet najrazvijenijih evropskih tržišta, utvrđenoje istraživanjem koje je uradila istraživačkakompanija Sport+Markt. Ove brendoveprepoznali su navijači u Velikoj Britaniji,Francuskoj, Španiji, Italiji i Nemačkoj.Sponzori Adidas i Nike drže prva dva mestapo zapaženosti od strane navijača, a izanjih, na trećem mestu, nalazi se Puma. Prvedve kompanije zauzimale su ovo mesto iposlednji put kada je rađena ovakva vrstaistraživanja (tokom sezone 2004–2005), alije zato Puma zabeležila bolje rezultate ipopela se sa osme na treću poziciju.Sponzori čiji je logo prikazan na dresovimai snabdevači sportskom opremom dominirajukomunikacijama u evropskom fudbalu,rekao je Hartmut Zastrov, izvršni direktorkompanije Sport+Markt.Istraživanje pokazuje da su u poslednjih petgodina velike investicije i postojanost najbitnijifaktori koji omogućavaju da se opstanena sportskom tržištu. Kompanije o2 i SiemensMobile nestale su sa liste nakon štosu odustale od oglašavanja na dresovimafudbalskih klubova.Nova imena koja se pojavljuju na listi TOP20 za sezonu 2009–2010. a koja nisu bilana listi sezone 2004–2005. jesu: aviokompanijaEmirates (peto mesto), konsultantskakompanija AIG (šesto), Audi (osmo), kladionicaBwin (deveto), Samsung (deseto), Unicef(petnaesto), Mastercard (sedamnaesto),telekomunikacijska kompanija Orange (osamnaesto)i Heineken (dvadeseto).Sponzorske strategije kompanija Audi iBwin, koje su se oglašavale kod više klubovaistovremeno, doprinele su njihovomdobrom plasmanu na listi prepoznatljivih ipriznatih sponzora. Audi su potpomagali imediji jer se često izveštavalo o njihovomkupovanju akcija fudbalskog kluba Bajern.Sa liste su ispali već pomenuti Siemens mobile,koji je u sezoni 2004–2005. zauzimaošesto mesto, zatim Deutsche telekom koji jebio sedmi, proizvođač guma Pirelli (bio napoziciji 12) i Toyota (sa pozicije 18).Ova lista rezultat je viđenja navijača iz VelikeBritanije, Francuske, Nemačke, Italije iŠpanije, prepoznatljivosti kompanija koje susponzori fudbala. Istraživanje je urađeno nauzorku od 3.013 osoba koje prate fudbal,starosti od 16 do 69 godina

Vesti iz svetaAd Print 2010.Print je i dalje kraljJedini festival posvećen štampanim oglasimaodržavaće se od 25. do 28. marta uBukureštu. I ove godine na Ad Printu „kopljaće ukrstiti” kreativci iz cele Evrope, a ocenjivaćeih ugledni kreativni direktori. ElenaBululete, menadžerka za odnose sa javnošću,za Taboo nedeljnik govori o održavanjufestivala u otežanim ekonomskimuslovima, zašto misle da print zaslužuje sopstvenifestival, kako biraju članove žirija, kaoi šta očekuju od ovogodišnje manifestacije.Prijavljivanje radova trajaće do 15. februara,a više informacija o događaju dostupno jena veb-sajtu www.adprint.roTaboo nedeljnik: Ad Print je jedini festivalspecijalizovan za štampane oglase. Da li jeorganizovanje festivala u neskladu sastanjem industrije koja kao da odustaje odnjega? Slavite li nešto što umire?Elena Bululete: U vremenu kada se čini daje štampano oglašavanje izgubilo svojefanove, mi verujemo da je print i dalje kralj.Radi se o najzahtevnijem mediju, o najvećojumetnosti u oglašavanju, o izazovu za najtalentovanije.Print je najteži zadatak zakreativce jer traži veliku ideju, ideju kojamora da ubedi na prvi pogled. Daniel Fohr,kreativni direktor i partner u agenciji M & CSaatchi GAD Paris, citirao je rečenicuMarcela Bleusteina Blancheta, osnivačaPublicisa, koji je rekao da u štampanimoglasima ideja mora da postoji pre forme:Ako nema ideje, možete staviti najskupljumoguću fotografiju i ona će ostati samo to –slika. Radi se o inteligentnom mediju. Imatemogućnost da sa samo jednim oglasomostavite jači trag u ljudskim glavama negosa mnogo moćnijim medija-planom bezideje. Radi se o mediju koji zahteva inteligencijui kreativnost iznad svega. Ne verujemou priču da print umire jer, kako sekaže, to što imamo automobil, ne znači daćemo prestati da vozimo bicikl.Elena Bululete, PR menadžer Ad Print festivalaFestival posvećen štampanom oglašavanjuzapočeo je kao nacionalni rumunskifestival, a pre pet godina postao jeevropski. Kako će on u budućnostiizgledati?Da, Ad Print je rođen 1998. godine u Rumunijii odmah je osvojio srca ovdašnjihkreativaca, i uopšte ljudi iz agencija, jer sushvatili da im seminari i takmičenje pomažu,unapređuju njihova znanja, zaoštravajukonkurenciju. Od 2004. godine čitavaEvropa se takmiči. Planiramo da od ovegodine festivalski program posvećujemoodređenoj državi, u smislu održavanja izložbii događaja nacionalnog karaktera. Jošuvek se nismo odlučili ko će to biti ovegodine.Ovogodišnje takmičenje održaće se uznatno težim uslovima nego ranijih godina.Kakav odziv očekujete budući daprijavljivanje radova traje do 15. februara?Teško je još uvek prognozirati kako će sveto izgledati, ali se ne zanosimo mišlju da sena festivalu neće osetiti stanje kakvo je učitavoj industriji. Najverovatnije će se preslikatitrendovi koji postoje u oblasti komunikacijauopšte, što znači manji broj prijavljenihradova i manji broj učesnika. Ipak,ne bismo hteli da nas to obeshrabri. Kvalitetradova nam je najvažniji.Sastav žirija je ono čime se Ad Print najvišeponosi, ali i zbog čega često dobijate kritikebudući da ogromnu većinu čine kreativnidirektori zapadnoevropskih agencija. Hoćeli u tom delu biti nekih promena?Mislim da je sastav žirija jedan od razlogazašto Ad Print ima dignitet i dobru reputaciju.Cele godine istražujemo i raspitujemose šta se dešava na evropskoj oglašivačkojsceni, i onda pozivamo „la crème de la crème”kreativaca da ocenjuju druge budući dasu oni najpozvaniji da to čine i kako ne bibilo nikakve sumnje u njihove odluke. Takođe,vodimo računa o tome da se radi oljudima koji imaju afinitete prema štampanojformi oglašavanja, a to se vidi iz njihovihportfolija i kroz prisustvo na drugimNe propustite šansu da setakmičite sa najboljimaProšle godine nekoliko agencija izSrbije takmičilo se na Ad Printu. Da lisu i ove godine prijavile radove?Još uvek nam nisu stigli radovi iz Srbije,ali ih očekujemo. Srpske agencije sudeo, važan deo evropske oglašivačkeindustrije. Ne bi trebalo da propustešansu da se takmiče sa nekim odnajboljih agencija u Evropi. Festivali„podižu” najbolje u našoj profesiji. Osimtoga, Ad Print je manifestacija na kojojje moguće upoznati najveća imena naevropskoj kreativnoj sceni.sličnim festivalima. Ove godine radove ćeocenjivati Brajan Frejzer, kreativni direktorMcCann Ericksona iz Londona, Kolin Nimik,kreativni direktor agencije OgilvyOne, JensMortier i Filip Kuste iz belgijske agencijeMortierbrigade, Aleks Martinez iz JWT Španija,Enriko Dorica i Miloš Obradović iz LeoBurnetta Italija, Stefan Šulte i Ludvig Berndl,kreativni direktori agencije DDB Berlin, idrugi.Koju ćete poruku poslati 25. marta izBukurešta?U 2010. godini Ad Print će se održati jedanaestiput, ali prvi put u novoj deceniji.Citiraću Rajana Mekmanusa, art direktoraagencije Serviceplan, koji je rekao: Nekiprint smatraju tradicionalnim oglašavanjem.Ja bih rekao da je večan…Naša vizija je da Ad Print postane jedan oddeset najznačajnijih svetskih festivalaJelena Ivanović19

Galerija kreativnostiPiše: Miroslav A. MušićNudimo„malo drugačiji pogled”Sa Nebojšom Babićem, osnivačem i kreativnim direktorom beogradskogOrange studijaOkreativnosti se mnogo govori i piše. Većina autora smatra da je kreativnostesencijalna stvar u poslu. Vezuju je za uspeh. Smatraju da uspeh zahtevakreativnost kao ključnu odliku. Tako je postala imperativ napretka, blagostanjai sigurnosti. Zato je Evropska zajednica 2009. godinu proglasila Godinomevropske kreativnosti. U završnom dokumentu, Manifestu kreativnosti i inovativnosti, kojisu sačinili istaknuti evropski stvaraoci na polju kulture, nauke, privrede, obrazovanja idizajna, kreativnost je definisana kao fundamentalna ljudska aktivnost. Ona je u samomsrcu kulture, dizajna i inovacija i svako ima pravo da koristi svoje kreativne potencijale.Na svečanosti, 12. novembra, povodom proglašenja ovog dokumenta, predsednik Evropskekomisije J. M. Baroso istakao je: Stvaraoci i inovatori, ma iz kog polja dolazili, dele vizijubudućnosti i viziju toga kako je učiniti boljom nego što je bila prošlost. Evropi je sada, višenego ikad, potrebna takva vizija zbog naših nastojanja da budemo predvodnici globalnihaktivnosti vezanih za oporavak od krize i rešavanje problema klimatskih promena.Naš sagovornik pripada stvaraocima čije ime bi se, sasvim sigurno, moglo naći nadokumentu kakav je Manifest kreativnosti i inovativnosti. Njegova izložba Različite cipele,različiti ljudi u beogradskoj Galeriji Progres, otvorena pred kraj minule godine, pripadadogađajima koji podržavaju kulturne različitosti, brišu granice i otvaraju nove horizonte zasaradnju naroda. Ovog puta, u objektivu njegove kamere našli su se Japanci, ljudi koji ponačinu života, kulturi i – prijateljstvu prema nama – privlače pažnju. Zato je izložba izazvaladodatnu pažnju, postala medijski događaj. Kako i ne bi kada je Nebojša Babić (Beograd,1968) jedan je od vodećih autora fotografije u zemlji. Značajno mesto u njegovomstvaralaštvu pripada segmentu „industrijske” fotografije, kao i projektima realizovanim zaaktuelnu muzičku scenu. Član je ULUPUDS-a, USUF-a i PPOF-e. Kontinuirano izlaže u zemljii inostranstvu. Sarađuje sa ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama, izdavačkimkućama i mnogim oglasnim agencijama. Dao je veliki doprinos realizaciji različitih projekataza UNESCO i UNICEF. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima su: Velikanagrada Majske izložbe 2005. godine i Pantene Beauty Awards za najboljeg modnogfotografa Srbije i Crne Gore 2002. i 2004. godine. Radovi ovog umetnika nalaze se u zbirciMuzeja primenjene umetnosti u Beogradu.Godine 1998. osnovao je Orange studio, kreativni studio za primenjenu fotografiju ivizuelne komunikacije, a 2004. godine i O3one, multimedijalni umetnički projekat kojim seistražuju tokovi savremene umetnosti u svetu i kod nas. Ubrzo su oba studija postalaznačajni učesnici na srpskoj kreativnoj sceni, Orange studio kao agencija, aO3one kaogalerija.20Miroslav A. Mušić: Pred nama je još jednaVaša izložba. Ovoga puta je to Japan. Nastojaliste da fotografijama nastalim uTokiju prikažete karakter Japanaca,slikajući same ljude ili neke detalje nanjima, posebno cipele, ostavljajući prostorposmatraču da sam upotpuni sliku.Nebojša Babić: Japanom sam fasciniran većprilično dugo. Prošle godine sam u Tokijuimao svoju drugu samostalnu izložbu, i svakiput po povratku bih, ponesen nekim novimimpresijama, prikazao fragmente svojihzapažanja beogradskoj publici. Težnja decembarskeizložbe jeste da ostavi prostorposmatraču da postane aktivni učesnik idomisli ko je osoba čiju obuću vidi na fotografiji.To su sve ljudi koje sam sretao utokijskom metrou, koji su toliko svoji i različitida su me potpuno opčinili. Tokio jeveliki grad sa ogromnim brojem ljudi koji seuvek kreću. To je civilizacija koja je u stalnompokretu i napretku.Smatrate da fotografija govori hiljadu reči,da pripada onim sredstvima komunikacijekoja se razumevaju bez obzira na različitejezike, kulture, običaje?Fotografija je jedna od retkih umetnosti zakoju se sa velikom sigurnošću može reći dagovori više od reči. Ona je univerzalna, brzai, za mene, najkompleksnija od svih umetnosti.Fotografija je nosilac poruke, određenogstava, mišljenja ili poziva. U tržišnim

Galerija kreativnostikomunikacijama je nezaobilazna, bilosama ili sa tekstom.Zahvaljujući brzom napretku tehnike i tehnologije,ljudi postaju sve više vizuelni tipoviličnosti. Nažalost, sa jedne strane, formapostaje sve važnija pa je pakovanje nekadbitnije od samog sadržaja. Fotografija jedokument jednog vremena i kao takva ćesigurno uvek imati svoje mesto u savremenomdruštvu. Lično želim da fotografijuistražujem i primenjujem kao koncept komunikacijei na taj način, koliko je moguće,učvrstim njeno mesto u vizuelnim umetnostima.U kritičkim raspravama o oglašavanjučesto se postavlja pitanje šta je važnijeslika ili tekst. Bolje rečeno, čiji jekredibilitet veći. Ili kome se više veruje.Balans je najvažniji. Pronaći pravu i skladnumeru, kao i u životu. Fotografija, u svakomslučaju, umnogome doprinosi kreiranju imidžaproizvoda ili usluge. Tekst joj dajesnagu, i obratno, ali tek u sprezi su moćanargument.Šta Vas je navelo da pokrenete Orangestudio kada ste kao slobodni umetnik, čijasaradnja sa mnogim agencijama,izdavačkim kućama ili kompanijamanikada nije dovođena u pitanje, bili traženi,cenjeni i poštovani?Oduvek sam bio okružen, na sreću, ljudimakoju su puni pozitivne energije, nezaustavljivogentuzijazma i vrcavih ideja. Orangestudio je mesto gde te ideje dobijaju svojupunu afirmaciju i počinju da oživljavaju.Misija Orange studija jeste da stvara irevitalizuje domaće brendove (pelinkovac„gorki list”, „guarana”, Telekom Srbija, „fruvitapremium”, Beogradska filharmonija,Crvena zvezda, O3one), i to je njegova glavnauloga, zato postoji. Sve ove godinepokušavamo, čini mi se uspešno, da tržištuponudimo „malo drugačiji pogled”.Uspostavili ste čitav proces primenefotografije i vizuelnih komunikacija i takose našli pred izazovom koji prevazilaziokvire samostalnog umetničkog rada.Zakoračili ste na tržište marketinškihusluga kao kreativno jezgro osposobljenoza najkompleksniji poslovni slučaj.To je bila neminovnost. Korisnici Orangeusluga su, kao i svi mi, voljni da imaju fultretman,ma koliko mi sami želeli da ostanemou sferi vizuelnih komunikacija. Takosmo napravili dobar kompromis. Orangestudio je nezavisna, domaća, kreativnaagencija sa svim neophodnim segmentimaposlovanja. O3one je multidisciplinarna iinteraktivna galerija koja je naše „umet-21

Galerija kreativnostiničko igralište”, dok ja lično pokušavam daostanem dosledan svojoj fotografiji koja jepuna novih izazova i iznenađenja.Preuzeli ste ulogu kreativnog direktora,osobe koja kreativno osmišljava i realizujeprojekte marketinških komunikacija. KakoVam to uspeva?Volim da učestvujem u osmišljavanju kreativnihkoncepata pa čak i da ih realizujem.Ukoliko su vrlo jasno postavljena pravilaigre, dobro podeljene uloge, taj segmentposla u oglašavanju je najuzbudljiviji. Naravno,važan preduslov je imati dobrog sagovornikasa druge strane i obostrano poverenje.A to se stiče vrednim i upornim radom,odnosom prema poslu i klijentima irezultatima koji su jedino merilo ispravnostii uspešnosti kreacije.22Vaši klijenti su većinom domaćekompanije?Naši klijenti su najčešće domaći proizvodi ikompanije i mi se zajedno trudimo da odnjih stvorimo ugledne međunarodne brendove.Imamo, naravno, i međunarodne klijente,a u saradnji sa njima važno nam je danjihovu strategiju, prihvaćenu na globalnomnivou, prilagodimo na najbolji način srpskimuslovima.Ne tako davno, na stranicama časopisaTaboo govorili smo o jednom od Vašihprojekata, oglasnoj kampanji zaBeogradsku filharmoniju.Rad na repozicioniranju Beogradske filharmonijebio je veliki izazov i zadovoljstvo.Imati za strateškog partnera i sagovornikaIvana Tasovca, koji je sam veliki umetnik idivan čovek, samo po sebi je izvanrednoiskustvo. Beogradska filharmonija je „višeod igre”.U više navrata, TV spotovi Orange studijabili su u konkurenciji za izbor TV spotameseca.Svaki trud se na kraju isplati. Naši spotovisu uglavnom niskobudžetni i zato je našasatisfakcija veća ako je Orange ideja dovoljna.Potrebu za umetničkim delovanjem,istraživanjima izvan tržišta marketinškihusluga, ostvarujete kroz umetnički projekatO3one. Galerija O3one otvorena je zamnoge stvaraoce iz sveta umetnosti, zaprojekte koji često ne nailaze na podrškudrugih. Rado ih prihvatate, pomažete im ipodstičete ih.Kroz projekat O3one podstičemo i sopstvenukreativnost. O3one je kreativno igralištea ne borilište, kroz njega upoznajemo noveljude, novu energiju, razmenjujemo iskustvai mišljenja, ostajemo u koraku sa svetom ivremenom, a nekad i ispred.Za to je potrebno mnogo vremena isredstava. Kako uspevate sve to daizdržite?Volim O3one i interesuje me. A da budempotpuno iskren, O3one ne bi mogao da opstanebez podrške prijatelja i strateškihpartnera.Kada bi trebalo da izdvojite pet svojihnajuspešnijih projekata, opredelili biste seza…?Tara.Tisa.Fotografija (živeti od fotografije u Srbiji)O3one.Orange (desetogodišnji opstanak Orange studijapored velike i moćne konkurencije)

DogađajEpica u BeograduDobro veče,kreativna Evropo!Srbija i Beograd su prošlog petka bili centar evropskekreativnosti. Niko dobronameran to ne može da ospori.Lepota Belog dvora, srdačnost domaćina, glas MarijeŠerifović, muzika duvačkog orkestra Dejana Petrovića iatmosfera potpuno drugačija od svih dosadašnjihceremonija dodele Epica priznanja – po tome će dvestotine pedeset kreativaca iz čitave Evrope zapamtitidvadeset treći Epica festivalSvečana ceremonija evropskog festivalaoglašavanja Epica počela je 22. januaraprijemom u Belom dvoru gde su se domaćimi stranim gostima obratili prestolonaslednikAleksandar II Karađorđević,princeza Katarina, Endrju Rolins, predsednikEpice, i Dragan Sakan, predsednikagencije New moment New Ideas Company– organizator manifestacije u Beogradu.Prestolonaslednik princ Aleksandar Karađorđevićdelegatima i novinarima obratiose sledećim rečima: Dragi gosti,ministre Bradiću, ministarko Samardžić,gospodine Rolins, gospodine Sakan ipredstavnici medija, dobro došli u Belidvor i Srbiju. Hvala vam što ste Beogradodabrali za mesto na kojem će se održatisvečana ceremonija dodele priznanja festivalaEpica. U Srbiji ima mnogo kreativnihljudi. Moja supruga i ja podržavamo mladeobrazovane ljude i pomažemo im dapostanu još uspešniji. Uživajte tokom boravkau Srbiji i Beogradu. Nadam se daćete pozvati svoje čitaoce i prijatelje danas posete. Gospodine Rolins i gospodineSakan, hvala vam što organizujete ovakolep događaj u Srbiji.Domaćin svečanosti Dragan Sakan svojgovor je započeo dobrodošlicom: Dragiprijatelji, hvala na podršci da ugostimoviše gostiju iz Evrope nego što smo očekivali.Dobro veče, kreativna Evropo! Prošlegodine sam bio u Stokholmu na ceremonijidodele Epica priznanja i moj prijateljEndrju mi je rekao da misli da jeceremonija dosadna. Zato sam se pobrinuoda večeras bude uzbudljivo. Uuslovima ekonomske krize u kojima senalazimo, pre mesec dana nismo imali nijednogdelegata, sponzora, bili smo bezikakve medijske podrške. Večeras je sanama 250 ljudi iz 25 evropskih država, 15sponzora , stotinu novinara. Očekuje vasuzbudljiva žurka, dve stotine mesta za sedenjei četiri stotine ljudi. Zato, igrajmo!24

DogađajSrce kao oličenje balkanskog duhaPočetak svečane dodele priznanja zakazanje za devet časova uveče u klubu Teatrou Beogradu. Učesnike je sa scenepozdravio Endrju Rolins, predsednik Epicafestivala:Dobro došli na Neverending žurku u Beogradu!Moje ime je Endrju Rolins. Počeo„Ples” predstavljabudućnostoglašavanjaNije retkost da pobednik Epicepobedi i na Kanskom festivalu •Zadržan kvalitet u vreme krizedobar je pi-ar za nas • Ljudi izovog dela Evrope nisupretenciozni i ne tako velikogega kao neki na ZapaduMark Tungate, novinar i pisac, autor jenekoliko knjiga o oglašavanju i brendiranju.Član je žirija Epice i pisac tekstovaza zvaničnu knjigu festivala. Za Taboonedeljnik preneo je svoje utiske o ovogodišnjemtakmičenju, ali i o pravcima ukojima će se oglašavanje razvijati, o novimmodelima prezentovanja proizvoda javnostii marketinškom tržištu ovog delaEvrope.Kakva je razlika između Epica festivala idrugih festivala širom sveta kojima jetema oglašavanje i dizajn?Glavna razlika je u tome što žiri Epice činenovinari. Oni su ti koji procenjuju i nagrađuju.To, dakle, nisu marketinške agencije.Kreativci iz marketinga nisu ti koji procenjujusvoja dela, već to rade novinarikoji prate dešavanja u ovoj industriji i otome izveštavaju javnost. To su novinarikoji su se specijalizovali za izveštavanje omarketingu, odnosno oglašavanju. Oni, naneki način, reprezentuju javnost i govoreu njeno ime. Dakle, posedujemo neophodankredibilitet da bismo donosili konačnesudove. Mislim da smo zbog toga moždamalo demokratskiji i otvoreniji festival odnekih drugih.I ove godine je konkurencija radova bilaveoma jaka?Epica kao i uvek privlači mnogo pažnje.Zbog toga i ne čudi što je konkurencija zanagrade velika. Standardi koje je potrebnoispuniti za učešće su visoki. Često se događada spotovi koji pobede na Epici kasnijepobede i na Kanskom festivalu.Ovogodišnji pobednik, spot pod nazivomDance kompanije T-Mobile, zaista je neverovatan.Dinamičan je i moderan, predstavljabudućnost oglašavanja. Veoma jegledan na Internetu i, po mom mišljenju,takva dela predstavljaju budućnost oglašavanja.Na Epica festivalu nije uočljiv uticajekonomske krize?I ja sam iznenađen, ali tako je. Mislim daje možda bilo nešto manje prijavljenihnego prošle godine, ali to nije uticalo nakvalitet. Čini mi se da agencije koje znajuda imaju dobre radove još uvek dovoljnoveruju u festival da bi na njemu učestvovale.Možda je ovo bila teška godina zanjih, ali neki baš zato i žele da pokažu štasu radili. To što je festival ostao ovako kvalitetanu vreme krize, možda je i dobar piarza nas.Kakva će po Vašem mišljenju biti situacijau oglašavanju ove godine?Mislim da će ekonomija generalno početida se oporavlja, a samim tim doći će i doporasta oglašavanja. Važno je reći da pametnekompanije nisu smanjivale svojemarketinške budžete u vreme krize.sam da organizujem Epicu 1987. godine.Prva ceremonija je održana u prostorijamaEvropske komisije u Briselu. Posletoga smo bili u Amsterdamu, Londonu,Cirihu, Moskvi, Lisabonu, Dizeldorfu, Budimpešti,Pragu, Helsinkiju, Varšavi, Dablinu,Milanu, Istanbulu, Stokholmu. Sadasmo u Beogradu. Volim ovaj grad i nisamusamljen u mišljenju da u njemu žive nekeod najleših žena na svetu. Kada je rečo ulasku Srbije u Evropsku uniju, u potpunostipodržavam taj njen put, ali bi totrebalo da se dogodi u dve faze: prvotreba da uđu žene, pa tek onda muškarci.Da se vratimo oglašavanju. Hoću da vaspodsetim na neke pobedničke radoveEpica festivala koji su došli iz Srbije. Prvije bio 1996. godine, delo agencije FocusNajbitnije je bilo makar održati oglašavanjena istom nivou jer, ukoliko to nijeučinjeno, uslediće takmičenje sa mnogojačim brendovima koji su zauzeli nečijamesta. Verujem da će se i model oglašavanjapolako menjati. Zapravo, to se već idogodilo. Internet je veoma efikasan, anegde čak i ekonomski isplativiji od televizijeili neke druge forme oglašavanja.Mislim da će digitalnog oglašavanja bitisve više i više. Takođe, u poslednje dve godinevidimo porast oglašavanja na mobilnimtelefonima. Ajfon i njegove aplikacijepromenile su sve, i to će biti budućnost.Mladi danas mahom komuniciraju putemInterneta i mobilnih uređaja, a oni suveoma značajna ciljna grupa za oglašivače.Da li to znači da će štampani medijinestati, o čemu se, inače, čestodiskutuje?Neće. Ukoliko pogledate istorijat medija ioglašavanja, videćete da nijedan medijnije zamenio drugi. Oni koegzistiraju. Onošto se promenilo jeste, da tako kažem,ekosistem. Televizija neće biti toliko važna,ali uvek će biti tu. Odvijaće se trkaizmeđu medija u kojoj će se koristiti nekenove metode. Na primer, biće sve manjetradicionalnog oglašavanja na televiziji aliviše tzv. product placementa (isticanjeproizvoda u kadru, primedba redakcije).Na ovaj način, danas je postalo veomalako izbeći tradicionalno oglašavanje.Da li znate nešto o tržištima imarketinškim agencijama ovog regiona?Nisam previše upoznat sa njima, ali svakegodine idem na Golden Drum festival kojise održava u Sloveniji. Mislim da je veomatopao i prijateljski. Ljudi iz ovog delaEvrope puni su entuzijazma i veoma talentovani.Nisu pretenciozni i ne tako velikogega kao što su neki kreativci iz Londonaili Njujorka. Srećan sam zbog toga što jeNew Moment domaćin ovog festivala jerpoštujem magazin koji izdaju, kao i samogDragana Sakana. Često se srećemo i smatramga vrlo harizmatičnom ličnošću25

DogađajIzvinjavamo se što pobeđujemoDobre ideje svetle u mraku (Adris grupa), rad hrvatske agencije Bruketa & Žinić Om,ocenjen je srebrnom plaketom. Čelni ljudi Epice napravili su presedan dodeljujući plakete(srebrne i bronzane) agencijama iz regiona (republike bivše Jugoslavije). Jedan odkreativnih direktora Davor Bruketa, u izjavi za Taboo nedeljnik, govori o Epici, plasmanuradova iz regiona bivše Jugoslavije, ali i o „fenomenu” hrvatskih festivala:Epica, na neki način, najavljuje sezonu festivala oglašavanja, odnosno šta će bitinagrađivano naredne godine. Često se takmičimo na ovom festivalu i više puta smo nagrađivani.Ukratko, karakterišu ga užasno dosadne ceremonije i zabave, ali odlične predikcijetrendova. Činjenica je da naša regija nije naročito uspešna na evropskim isvetskim festivalima, Epica tu nije nikakav izuzetak. Nikakvo čudo! Kada je reč o Hrvatskoji nacionalnim festivalima uopšte, kao što znate, prošle godine je održan i prvi Effiefestival. Dobro je da postoje i Festo i Effie. Postojala je tendencija da se Festo pretvori ufestival efikasnih komunikacija, ali se nije istrajalo u tome. Prošle godine su uvedeni klijentiu žiri, i opet smo mi pobedili. Dosta naših radova je pobedilo i na Effiju. Izvinjavamose zbog toga, nećemo se više prijavljivati (smeh). Očekujem dobru zabavu u Beogradu,zbog toga smo prvenstveno došli. Polažemo nade u Sakana jer je u Stokholmu na ceremonijibilo hiperdosadnoCommunications u kategoriji kozmetičkihproizvoda, oglas Make Up, Not War (Šminkajtese, ne ratujte). To je bila više negoadekvatna poruka za to vreme. Sledećegodine Saatchi & Saatchi je pobedio saSony Walkmenom. Autor fotografije bio jeSlavimir Stojanovic, a kreativni direktor izvesniDragan Sakan. Više od decenijesmo čekali na još jedan pobednički rad izSrbije. Tako je 2008. godine u takmičarskojkategoriji „Obuća i asesoar” pobediorad Mala crna haljina (Cipele Strada), deloagencije New Moment New Ideas Company,rad art direktora Slaviše Savića ikreativnog direktora Dragana Sakana.Dragan je izdavač casopisa New Momentmagazine. On je čovek koji je ovdašnje oglašavanje,oglasnu scenu regiona, doveona svetsku scenu. Bliski su mu svi oblicikomunikacije, umetnost, muzika, balkanskakultura. Njegova inteligencija, hrabrost,darežljivost i njegovo srce slika subalkanskog duha. Zahvaljujem Draganu,timu New Moment magazina, sponzorima,ljupkoj srpskoj glumici Katarini Radivojević,televizijskom prezenteru i mo-deluLazaru Sakanu, Mariji Šerifović i ostalimspecijalnim gostima, ali i svima vama kojiste večeras došli da primite nagrade.Dobitnici priznanja i gosti iz čitave Evropebili su u prilici da u beogradskom klubuTeatro prisustvuju nesvakidašnjoj dodeliEpica priznanja. U pauzama proglašenjapobednika u različitim kategorijama pevalaje prošlogodišnja pobednica Eurosonga– Marija Šerifović, a na kraju ofi-Hrabrost i rizik su kod nas retkiMreža TBWA ove godine je na dodeli Epica nagrada tri puta bila proglašenapobednikom, i to za kampanje Every Team Needs The Spark (Adidas Footwear), DirtyLaundry (Young director award by C-FPE/SHOTS) i Walk-in Fridge i Walking Fridge(Heineken). Osvojila je i nekoliko srebrnih i bronzanih Epica nagrada.Nevena Rudan,marketing menadžerka agencije Luna TBWA, o značaju koji ova agencija pridajepomenutim nagradama kaže: Uvek je lepo i laskavo primati priznanja. Mreža TBWA\može da se pohvali titulom najnagrađivanije i najbolje mreže (Gunn Report, Ad Age,Adweek, Creativity), ali to nije ono na šta smo najviše ponosni. Ponosni smo što smoprošle godine bili jedna od 50 najkreativnijih kompanija na svetu (Fast Company),pored kompanija kao što su: Apple, Google, Disney, Microsoft itd. Naravno, najvišesmo ponosni na uspeh klijenata.Razloge za mali broj prijavljenih i nagrađenih radova iz regiona Rudanova nalazi usledećem: Još uvek smo daleko iza sveta i toga smo svesni. Nije reč samo obudžetima, reč je i o tome kakve ideje imaju prolaz kod klijenata, koji na kraju krajeva,finansiraju realizaciju. Većina radova koji zaslužuju nagradu za kreativnost i originalnost,nisu „sigurica” varijante i nešto što je već oprobano i viđeno. Da bi senapravilo nešto originalno, potrebno je iskoračiti iz šablona, a za taj korak je neophodnahrabrost, ponekad i rizik. Kod nas je to i dalje retkost. Situacija se polako menja,ali za to je potrebno vreme26

DogađajHvala Sakanuu ime cele strukeNa ovogodišnjoj dodeli Epica nagradaagencija Leo Burnett Beograd dobila jebronzanu nagradu za integrisane komunikacije.Miša Lukić, predsednik Upravnogodbora agencije Leo Burnett, prokomentarisaoje dobijanje nagrade: Veoma samponosan da smo jedini iz Srbije nagrađeni,a još više što se to desilo u godinikada se prvi put u istoriji dodela nagradaodržavala u našoj zemlji. Mislim da je toprvi put od postanka festivala da je jednaagencija iz Srbije dobila nagradu za integrisanukampanju. To je velika čast zaLeo Burnett Beograd, ali takođe ne trebazaboraviti da su na ovom festivalu, prenas, i zlatnim odličjima nagrađivane idruge istaknute agencije i pojedinci iznaše industrije.Specifičnost festivala Epica u odnosu nadruga takmičenja Lukić nalazi u sledećem:Po mom mišljenju, Epica je u odnosuna druge festivale jedinstvena zbogsastava žirija. Umesto da, kao u većinislučajeva, mi sami ocenjujemo sebe, naovom takmičenju nas evaluira neko ko jestručno kompetentan ali i neutralan, pasamim tim i krajnje objektivan. Kao posledicatoga, nagrade na ovom festivalu dobijajuradovi koji su, sa jedne strane,najbliži „običnom” čoveku, a sa druge,često i radovi koji imaju i neku dodatnuvrednost u odnosu na čisto komercijalnu(na primer umetničku).Činjenicu da na Epicu stiže mali broj radovaiz našeg regiona Miša Lukić komentariše:Protekla godina je bila finansijskiteška i verovatno je većina agencijaiz regiona utrošila svoju kreativnost daopstane i sačuva svoje ljude i klijente.Ono što je još verovatnije, jeste da suusled krize agencije bile malo obazrivije islale samo radove koji su po njihovom mišljenjuimali šansu da dobiju neku od nagrada.I mi smo poslali samo jedan rad.Želeo bih da zahvalim Draganu Sakanu,uime cele struke, što mu je pošlo za rukomda ceremoniju dodele nagrada ovog prestižnogfestivala dovede u BeogradAplaudiraćukreativnostiKarpat Polat je kreativni direktoragencije DDB& Co Istanbul i čestopominjano ime u evropskojkreativnoj industriji. Poznat pobritkom umu i još britkijem jeziku,Polat je bio obavezni sagovorniknovinara Taboo nedeljnika:Kriza je razgolitila stvari u kreativnoj industriji.Kreativnost nikada nije bila važnijanego danas, a kreativci su imali težak zadatakda ožive njenu snagu. Epica je ponečemu jedinstven festival. Njen žiri jeveoma poseban jer ga čine ljudi koji jesu usvetu oglašavanja, ali ga posmatraju spolja.To nisu kreativci, već novinari koji pišu ooglašavanju. Njihov ugao posmatranja vrloje specifičan, i oni predstavljaju glas publike.A on je, priznaćete, veoma važan. ToEpicu stavlja ispred drugih festivala. Nadamse da ću večeras sresti neke od najkreativnijih ljudi Evrope i spremam se daaplaudiram njihovoj kreativnosti, talentu i kvalitetnim radovima. I zabavi, naravno!Jelena Ivanović i Petar Stakićcijelnog dela na binu se popeo ovogodišnjipodbednički orkestar Sabora u Guči načelu sa Dejanom Petrovićem.NajboljiOve godine na Epici se takmičilo 3196radova iz 476 agencija iz 48 zemaljaEvrope. Na osnovu glasova žirija sastavljenogod 34 glavna urednika najpoznatijihevropskih magazina iz oblasti oglašavanjai dizajna, dodeljene su 64 nagrade, uključujućii četiri gran pri nagrade Epica d’or.Najprestižnija priznanja najstarijeg evropskogfestivala dodeljena su londonskojagenciji Saatchi & Saatchi u kategoriji filmaza projekat Dance, kreiran za potrebekompanije za T – Mobile. U kategorijištampanih oglasa najuspešnija je bilaagencija DDB&Co iz Istanbula za kampanjupolovnog nameštaja Dank 2ndhand.Agencija Euro RSCG Dizeldorf osvojilaje najviše priznanje u kategorijispoljnog oglašavanja za plakat Corneringlights (Citroen), dok je u kategoriji interaktivnogoglašavanja ovo priznanje dodeljenoagenciji Forsman & Bodenfors izGeteborga za kampanju rađenu za švedskucrkvu pod nazivom Campaign forPayers27

KomentarTužno i upozoravajućeNeke dvadeset prvesednice bile suprekretniceu našim životimaNestanak sa scene hrvatskog profesionalnogglasila EPOHA; za sada čudna događanjavezana za slovenački MARKETINGMAGAZIN po demisioniranju Jureta Apiha iMete Dobnikar i, bar do sada, neuspešnanastojanja novih glavnih urednika da časopisu„uliju dušu“; ogromni napori sarajevskogizdavača da, uslovno rečeno, republičkoglasilo zbog njegovog nedovoljnogprihvatanja od strane marketinških poslenikaBiH pretvori u regionalno; nejasnasudbina privatnog glasila MARKETING SR-BIJE (gde se Vladimir Čeh u prikazu marketinškescene u Srbiji poziva na sedamnaestunaslovnu stranu časopisa sa uslikanimizdavačem koja, bar do danas, nijevidela „sunca“); ogromni periodični vakuumiu razvoju tržišta marketinških usluga uSrbiji, kao i mnogo toga nenabrojanog, nisubili dovoljni razlozi da odaziv članova Savetasuizdavača časopisa TABOO bude primerenkritičkom momentu u sagledavanju mesta iznačaja TABOO izdanja u srpskoj privrednojpraksi.Izostanak velikog broja onih koji su pozvanida svojim prisustvom uveličaju društveniznačaj objavljivanja stotog broja TABOONEDELJNIKA, bio je ozbiljan signal da se„nešto iza brda valja”.Žestok napad na uređivačku politiku podvođstvom Žozefa Lončara, ilustrujući kaoizdavački promašaj ogroman broj ličnihfotografija izdavača u prvom broju časopisa(inače objavljenog aprila sada već daleke2002. godine), izneta sumnja da zaposleniu MARK-PLANETKU koji rade na poslovimauređivanja TABOO izdanja znaju o čemu bitrebalo da pišu ali da to ne umeju, i sličneosude, sve to bila je inicijalna kapisla datačka dnevnog reda Analiza uređivačkepolitike između dve sednice Saveta i smerniceza njeno dalje unapređenje izgubi svojtok i da se sednica okonča onemogućavanjemda se nova glavna i odgovorna28urednica TABOO izdanja Jelene Ivanovićpredstavi na pravi način i da iznese spremljeniekspoze o poželjnim smernicamarazvoja časopisa, njihovih pojedinačnih uređivačkihpolitika prema izdanjima i aktivnostikoje se odvijaju pod njihovim imenom.Napori Prvoslava Plavšića, Igora Maljevića,Mirka Mandića i nekih drugih diskutanatanisu bili dovoljno jaki i ubedljivi kako bi serad sednice Saveta odvijao po predviđenomdnevnom redu. Na neki način, u čudnoj,pomalo „naelektrisanoj“ atmosferi, JeleniIvanović je pošlo za rukom da se predstavi ida, vrlo šturo, saopšti svoje viđenje razvojaposlovne i uređivačke politike, uz najavu daće to, uskoro, saopštiti i na stranama časopisaTABOO.Signala da će sednica Saveta suizdavačačasopisa TABOO imati neželjeni tok, bilo jeJavna zahvalnostTABOO izdanja, znači i ovaj broj, držite uruci zahvaljujući razumevanju i neverovatnojtoleranciji gospodina Saše Jovšića,vlasnika i direktora štamparije JOVŠIĆPRINTING CENTER. Dug Mark-planetkaprema g. Jovšiću je respektabilan. On jesiguran da će mu dugovi biti namireni, kaošto sam i ja siguran da ćemo, do poslednjegdinara, svoje dugove isplatiti.Poruka onima koji u nas veruju: koristiteusluge tog štampara. Vrhunskog su kvalitetaa rokovi više nego pristojni. On je tozaslužio. Podržite i vi njega!više. Na Marketinškom događaju 2009.godine dogodila se prava opstrukcija učešćana predavanjima (sa besplatnim učešćem)dva visoko pozicionirana i ugledna svetskastručnjaka. Bez obzira na štetu onih kojinisu hteli da čuju i vide sve ono što bi imkoristilo u inovaciji znanja, jasno, i u sticanjunovog. Da ironija bude potpuna, glavniučesnici toga su bivši, a još je više sadašnjihčlanova Saveta, čiji rad i opstanak upravooni finansiraju ili su finansirali.Najverovatnije, nestanak sa scene Grupacijemarketinških agencija PKS-GMA, sajasnom porukom da mnoge njene članice,pogotovu iz reda tzv. velikih agencija ili onihSaša Jovšić

koje misle da to jesu, ne žele usvajanjemeđunarodnih normi i pravila ponašanjaučesnika na marketinškom tržištu, da immnogo više odgovara sadašnje stanje saelementima anarhije koja ide do zloupotrebanedopuštenim partijskim uticajima,bio je takođe jedan od signala koji, nažalost,zaposleni u Mark-planetku i njegovi čelnicinisu blagovremeno i adekvatno protumačili.Možda je najjasniji signal bio bojkot planiranogFestivala marketinških ostvarenjaTABOO 2009. Novac koji su srpske firmeuložile da bi nastupile na festivalu GOLDENDRUM, na kojem su prošle kako su prošle,bio bi sasvim dovoljan da se uspešno organizujesmotra stvaralaštva marketinškihposlenika u Srbiji. Krilatica Bolje je biti prviu selu nego poslednji u gradu nije bilaubedljiv razlog za promenu stava većegbroja njih.Treća je godina kako se, uz ogromne naporei značajna finansijska sredstva, objavljujupodaci o poslovanju učesnika na tržištumarketinških usluga u Srbiji. Javno, bez jednejedine primedbe na metodologiju čijomse primenom dolazi do slavodobitnika.To su priznanja koja se ne prodaju! Ni na kojinačin. Ni javno, ni skriveno. Neka se kamenombaci na nas onaj koji nam je, ikada,dinara dao da bi bio pobednik!Mnogi ne žele da se pojave na ceremonijidodele priznanja. Šalju izaslanike! Neki nito! Ako im je ispod časti, zar ne bi bilo lepšeda se javno odreknu namenjenog im priznanja?!Ne postoji ni dovoljno izražena kolegijalnostda na događaj dođu i oni koji nisu osvojilineko od priznanja, ali da dolaze na događajstruke od koje žive, vesele se njegovompostojanju i čestitaju onima koji su tog trenutkabolji!Gubitak članova Saveta suizdavača časopisaTABOO, sa spiskom izgubljenih članicaobjavljenim u časopisu TABOO broj 38, nastavljase. Broj izgubljenih je sve veći.Jasno je da je u pitanju organizovan bojkotkoji treba da stvori nemoguću finansijskusituaciju koja bi dovela u pitanje opstanak iizdavača i njegovih glasila. Blizu su toga. U2009. godini prihod na osnovu članarinečlanova Saveta sveden je na 41 odsto odprihoda po toj osnovi ostvarenog u 2008.godini. To je minimum koji stvara gubitke.I zaistinski.Moguć je nestanak sa scene TABOO izdanja.Neka komšiji crkne krava!Napisa i ostade živizdavač i glavni finansijer TABOO izdanja,vaš, ponekima, Žozef-Ivan LončarPoklanjamoosam primerakaknjige VrhunskoinvestiranjeIzdavačka kuća IPS i Taboo nedeljnikpoklanjaju čitaocima našeg lista knjigupod nazivom Vrhunsko investiranje autoraMartina Bamforda. Reč je o štivukoje može biti od velike koristi svakomeko namerava da se upusti u investicionipoduhvat u bilo kom ekonomskom sektoru.Ova knjiga nudi jasne savete o tomekako doneti odluku o investiranju iobezbediti uspeh, objašnjava osnove investiranjanovca i na praktičan načinilustruje kakva se zarada može očekivatiod investicija i šta se sve mora uzeti uobzir pre upuštanja u takav poslovni poduhvat.U knjizi se takođe razmatra odnosizmeđu rizika pri investiranju, dobitii nestabilnosti, i pozitivna i negativnakretanja određene investicije.Poseban deo knjige govori o uticajuporeza na investicije, o mestima za investiranjenovca, zatim o alternativnim investicijama,kao što su: vino, antikviteti,zlato i hedž fondovi (prethodno je objašnjenona koji način funkcionišu hedž fondovi).Martina Bamforda je septembra 2006.godine časopis Professional Adviser proglasioza jednog od najuticajnijih nezavisnihfinansijskih savetnika (NFS) uBritaniji. Njegova firma Informed Choicejedna je od svega dve finansijske konsultantskefirme u Velikoj Britaniji koje sudobile nagradu Zlatni standard u kategorijiNezavisni finansijski savet na dodeliZlatnog standarda 2006. godine.Prvih osam čitalaca koji se po prijemuTaboo nedeljnika jave na i-mejltabooredakcija@nadlanu.com dobićeprimerak ove knjige!PreporukaŽozefa Lončara, osnivača i vlasnika časopisa Taboomarketinškim poslenicimaMarketProgressiveWine styleCaffe&BarBiznisEkonometarČitajte časopise!Svet pićaMobilni magazinJAT Airways ReviewBuild magazinGM-Business&Lifestyle29

TV spot i slogan 2009Izaberite TV spot i slogan2009. godinePoštovani čitaoci,Redakcija Taboo izdanja, i ove godineproglasiće TV spot godine. Pobednički spotza 2008. godinu bio je Telenor – Insistirajtena broju 333 (Leo Burnett). Pred vama supobednici predstavljeni po mesecima iz2009. godine. Novina koju smo uveli je daće, pored izbora našeg stručnog žirija za TVspot godine, biti i organizovano glasanjevas, naših vernih čitalaca, gde ćete viizabrati svoga pobednika. Dakle, dvenagrade će biti dodeljene: nagrada žirija inagrada publike/čitalaca za TV spot 2009.Priznanje Snaga kreativnostiza najbolji TV spot i slogan 2009. godinegodine.Pored izbora za TV spot godine, imamo jošjednu novost. Pozivamo vas da glasate iizaberete i slogan za 2009. godinu. Kandidovanislogani su pred vama.Pozivamo vas da glasate za svog favorita, uobe kategorije, putem mejla:nedeljnik@taboomagazine.org.Glasanje se završava 19. februara.Nagrade će biti dodeljene na manifestacijiu Galeriji New Moment, 1. marta.Redakcija Taboo izdanjaBiramo slogan2009. godineKandidati● U sve se meša – Dijamantmargarin● Tečno stanje optimizma –– Fruvita● Izuzetnost počinje ovde –– Brand Fair 5● Novi centar grada – UšćeShopping Center● Neodoljivo neodoljiva –– Somborska feta● Izvor garantuje kvalitet –– Rosa● Prinos za ponos – Institut zakukuruz „Zemun polje”● Kupićeš više – DIS Krnjevo● Sastav vode određuje njenkvalitet – Aqua Viva● Kupujte s osmehom – Pevec● Magija iz prirode – Mivela● Za one koji su žedni života –– Efes Pilsener● Voće. Ako nije na drvetu kodnas je – Nectar● Jednom se živi – Sabortrubača u Guči● Mleko je belo. Bello je višeod mleka! – ImlekKandidati za TV spot2009. godine1. JanuarTelekom Srbija - Uspeću, mogu(Profile)2. FebruarFruvita premium - Leptir(Orange studio)3. MartTelenor - Deset para minut(Leo Burnett)4. AprilTelenor - Tarifni paket,Kombinuj (Leo Burnett)5. MajIPTV Telekom - IPTV Open(Buzz Advertising)6. JunVIP Mobile - Odbojkaši(Ovation Advertising)7. JulLoto - Kafić(Idea Plus Communications)8. AvgustCentroproizvod - C supe(GKB & SPA)9. SeptembarAgrobanka - Moja banka(Studio Dete)10. OktobarDelta Generali osiguranje -- King Kong (McCann Erickson)11. NovembarSBB - SBB Internet (Le Spot)12. DecembarImlek - Farma(Vertigo Production)30

Tv spot i slogan 2009JanuarFebruarMart1.1.1.2.2.2.3.3.3.4.4.4.5.5.Tekst TV spotaDan počinje prerano. Kakav san. Vreme prolazi prebrzo.Nikad da prođe Neću stići Baš me briga Tako sam sam.Što bar nekad nisam sam Zovi me. Šta je ovo? Nisamspremna. Nisam spremna. Da li je iko ikad spreman? Esad sam spreman. Konačno. Mir mir mir Hoću da porastem.Neću da porastem. Kako ste porasli. Ne vredi. Jaimam sve. Ma, od sutra... Uspeću. Mogu. Wow Dosta jebilo. Dobro je. Jedva čekam. Svaki dan je pun novih priča.Vaših priča.Telekom Srbija. U vezi sa vama.Autorski timTekst: Jelena ĐorđevićMuzika: Vivaldi „4 godišnja doba”Fotografija: Vladan PavićReditelj: Miroslav TerzićTekst TV spotaAko želiš da tragaš zažmuri i maštajMaštaj kako letiš ...predivnim voćnjacima sočnih jabuka koji stvaraju sokovepune zdravljaosunčanom zemljom narandži koje u sjajnoj koričuvaju sokove radostiI onda otvori oči ...Videćeš da nisi samDa i drugi traže istoTečno stanje optimizmaAutorski timTekst: Jelena Jovčić i Mina RajčićZvuk: Milan MihajlovićDizajn: Nemanja DragojlovićTekst TV spotaZa 10 para, menjaćeš se….…postepeno……biti u toku...…delimično……probićeš led……šarmantno……i moći da pričaš ……neprekidno!Pozovi *111#, izaberi opciju 10 para minut, i razgovarajpo neverovatnoj ceni od 10 para po minutu u mreži!Telenor prepaidAutorski timTekst: Bojan TanaskovićMuzika: Nemanja MosurovićFotografija: Vladan PavićIlustracije: DigitalkraftDizajn: Karim SalimReditelj: Jovan TodorovićSnimatelj slike: Aleksandar PavlovićSnimatelj zvuka: Aleksandar ProtićIzvođač: Nenad StojmenovićDrugi autori: Zoran Pajić31

Tv spot i slogan 2009AprilMajJun1.1.1.2.2.2.3.3.3.4.4.4.5.5.5.Tekst TV spotaRačun može biti mnogo prijatniji.Uz tarifni paket KOMBINUJ, izaberi svoju mesečnu pretplatu,razgovaraj po povoljnimcenama, a u svakom trenutku, kao i do sada, dopunisvoj račun prepaid kreditom.Super: NOVI Tarifni paket KOMBINUJ.Uz tarifni paket KOMBINUJ izaberi ove i mnoge drugetelefone po povoljnim cenama.Autorski timTekst: Miloš ĐurđevićMuzika: Nemanja MosurovićFotografija: Vladan PavićIlustracija: DigitalkraftDizajn: Ivan MomirovReditelj: Jovan TodorovićSnimatelj slike: Aleksandar PavlovićSnimatelj zvuka: Aleksandar ProtićIzvođač: Nenad StojmenovićDrugi autori: Željko MaksimovićAgencijaTekst TV spotaČovek koji je mislio da ima sve.Shvatio je da nema ništa.Sam u bespoštednoj borbi za svoje pravo na zabavu.Osuđen na propast, dobio je više nego što je očekivao.Za sve koji veruju u srećan kraj Open IPTV Srbija.Budućnost televizije je otvorena.Autorski timTekst: Buzz AdvertisingDizajn: Buzz AdvertisingReditelj: Angel ApostolskiSnimatelj slike: Igor VukovićIzvođač: EMOTE ProductionsTekst TV spotaDobar tim je uvek spreman da uradi sve za svakog svogigrača.Jer će svako od igrača uvek učiniti sve za tim, a ključuspešnog tima je u dobroj komunikaciji.Zato smo izabrali Vip.A najbolji tim vam sada donosi nove, najbolje postpaidtarife sa duplo vise pesplatnih minuta.Vip, Tvoje reči vrede više.Autorski timTekst: Ovation BBDOMuzika: Deca loših muzičara I IvanJeftovićFotografija: Aleksandar IlićIlustracija: Ovation BBDODizajn: Ovation BBDOReditelj: Blaž ŠventSnimatelj slike: Baš Čelik produkcijaSnimatelj zvuka: Baš Čelik produkcijaIzvođač: Baš Čelik produkcija32

JulAvgustTv spot i slogan 2009Septembar1.1.1.2.2.2.3.3.3.5.4.4.Tekst TV spotaLjuba: 30.Aljoša: 35, al se dobro drži. Imam ja oko za žene. Uu, ovoje čista desetka.Ljuba: I petica!Aljoša: Molim?Ljuba: Petica. Auuuu...Aljoša: Gospođa tašta? Znači trinaest.Ljuba: Da, da trinaest. Da, da, da trinaest.Spikerski OFF: Jednom nije dovoljno! LOTO izvlačenjadva puta nedeljno: utorkom i petkom!Igrajte LOTO utorkom i petkom.Nikad se ne zna.Državna lutrija SrbijeAutorski timAutor: IDEA Plus CommunicationsTekst: IDEA Plus CommunicationsMuzika: Petar AntonovićFotografija: Dušan IvanovićAnimacija: DigitalCraftDizajn: Aleksandra IlićReditelj: Ivan ŽivkovićSnimatelj slike: Dušan IvanovićSnimatelj zvuka: Goran ŠtifanićIzvođači: Aljoša Vučković, Ljubomir Bandović, MarinaNikolićScenograf: Aleksandar StankovićKostimograf: Zora MojsilovićMontaža slike: Dejan Špagnut5.Tekst TV spotaLjubav koja traje.I dalje najbolje.C Supe.Autorski timTekst: Predrag BajčetićMuzika: C&C ProjectFotografija: Milan TvrdišićReditelj: Miloš PavlovićSnimatelj slike: Andreja LekoSnimatelj zvuka: Patar AntonovićIzvođači: Cesare Caccia, DinMuratović, Gamila Morais,Da Paz, Vuk Puzović5.Tekst TV spotaOvo je moj dom... ajde. Moja žena i sinčina. Ovo su mojadeca, moji roditelji... moj pas. Moj auto. Ovo su mojibaka i deka. Ko? Spavaj, spavaj. Moj grad. Moja škola.Moja reka! Moj hobi. Moja zemlja! Moja kafana. Mojapesma... zura bere zveće... a drugi je neće! Mojiprijatelji. I... moja banka.Agrobanka... moja bankaAutorski timTekst: Nenad JezdićMuzika: tradicional Bojerka, Nemanja MosurovićIlustracija: VAFReditelj: Marko ĐilasSnimatelj slike: Damjan RadovanovićSnimatelj zvuka: Goran ŠtifanićIzvođač: Nenad Jezdić33

Tv spot i slogan 2009OktobarNovembarDecembar1.1.1.2.2.2.3.3.3.4.4.4.5.Tekst TV spotaTVO: Šansa da ćete zbog King Konga izazvati udes...Super: 1:10000000000000VO: Šansa da ćete zbog trenutka nepažnje oštetiti tuđiauto...Super: 1:30VO: Šansa da će Delta Generali Obavezno autoosiguranje u najkraćem roku isplatiti štetu trećem licu je1:1Ne prepuštajte sigurnost u saobraćaju slučaju.Delta Generali OsiguranjeAutorski timReditelj i tekst: Milena KvapilMuzika i zvuk: Aleksandar ProtićDizajn, ilustracije i slika: Open studioIzvođač: Srđan Miletić5.Tekst TV spotaNenadmašna ponuda SBB Internet paketa od 4 megabita u sekundi do 60 mega bita u sekundi. Internetkakav treba da bude.Autorski timTekst i reditelj: Miloš RadovićMuzika: Aleksandar ProtićSnimatelj slike: Aleksandar JovanovićSnimatelj zvuka: Nenad VukadinovićIzvođač: Branka KatićVO: Nenad StojimenovićTekst TV spotaOvo je naša farma.Na njoj kravice moraju da budu čiste, jer samo najčistijekravice daju naj-zdravije mleko, a to radi moj tata.Mama se brine da budu lepe, jer samo najlepše kravicedaju najukusnije mleko.A moj teča je napravio mašinu koja nam pomaže daotkrijemo koja je trava najbolja za naše kravice, jersamo naj-bolja trava daje najsvežije mleko.Moj ujak, on nam pomaže da kravice ni pod razno nevide kamione....... to baš nikad ne razumem.A kada pomuzemo kravice Imlek nam odnese svomleko, jer samo najsrećnije kravice daju najbolje mleko.Imlek. Priroda na dohvat ruke.Tu je i moja seka koja najvise voli da malim kravicamačita bajke. To sam zaboravio da kažem.Autorski timTekst i reditelj: Miško NećakMuzika: Arielle DombasleFotografija: Dušan IvanovićIlustracija: Nebojša RogićDizajn: Nebojša RogićSnimatelj slike: Dušan IvanovićSnimatelj zvuka: Aleksandar ProtićIzvođači: Angela Netchak, Ivana Antonijević, MarijaĐurić, Ilija Sirković, Ostoja Tomić, Sveta Drakulić,Dragan Tomašević, Radiša Antić, Dušan Veruović, SrđanVuksanović, Zoran Tuturović34

TV spot i slogan 2009Rekli su o pobedničkom TV spotu za decembar- Imlek, Farma (Vertigo Production)Žozef-Ivan LončarMaestralno. Film za dušu. Ne doživljavase kao oglasna poruka već skoro kao filmskapriča.Izaziva pažnju. Osmeh. A poruka je jasna.Više nego jasna.Miroslav MušićRazličitost u pristupima i sagledavanjima,iskazana brojčanim ocenama u (ne)razumljivimrasponima, omogućila je TV spotuFarma beogradskog Imleka da se nađe napobedničkom postolju. Za mene je to samojedan od pokušaja da se uspostavi asocijativnaveza sa nekim programom čija gledanostje velika. U ovom slučaju, sa „programomuživo“ pod istim nazivom, čija gledanostje trebalo da omogući bolji prijemImlekove oglasne poruke Farma. Nisamubeđen da je to dalo i očekivane rezultate.Ljubomir RatkovićStrateški nepogrešivo i očito vrlo uspešnobilo je vreme kad je spot počeo da seemituje unutar, pre ili posle TV-formata ukojem je pobednik – Topalko!S obzirom na to da je i kompanija koja ovimspotom predstavlja svoju ponudu jedan odprijatelja tog TV-formata čiji naziv ne želimčak ni da napišem, autori su našli „kopču”,vešto izbegavši da kravama daju imena(Biljom i Ljiljom se najviše bavio Topalko),već upravo suprotno: life-style pristup jepomeren ka...Sve u svemu, svaka čast autorima: otkrivenaje pobednička formula: muzička tema– poznati hit, komunikaciona tema – većpomenuti TV-format, vreme i medij na komeje Topalko pobedio, spikerski off... (nepostoji više zloupotreba dece u propagandi).Ništa nisam zaboravio da napišem!!!Sledi i Kupusijada u Mrčajevcima. I tamo jeIMLEK sponzor. Eto novog zadatka za autore...To sam zaboravio da kažem...Vladimir ČehU toku prošle godine, spot za koji samdao najviše glasova bio je tri puta prvi, triputa drugi, jednom treći (od sedam), jednompretposlednji i dva puta poslednji.Drugi put je ovaj put. Jednom nisam glasao(avgust), jedan mesec nemam u dokumentaciji(septembar). Stavovi zbog kojihsam dodelio najmanji broj bodova spotukome su ostali članovi žirija (zajedno) dalinajviše, jesu (meni zanimljive) teme za razgovorsa članovima žirija. Objavljivanjestavova bi tražilo odgovore, a to nije svrhaove rubrike.Dr Tatjana MamulaPriznajem da mleko IMLEK ne pijem ali jezato spot nezaboravan, vrhunski i moćan.Svaki put kad ga gledam, kažem: „Strava je”.K A L E N D A ROBJAVLJIVANJATABOONEDELJNIKA U2010. GODINIBroj 101 29. januar 2010.Broj 102 12. februar 2010.Broj 103 26. februar 2010.Broj 104 12. mart 2010.Broj 105 26. mart 2010.Broj 106 09. april 2010.Broj 107 23. april 2010.Broj 108 07. maj 2010.Broj 109 21. maj 2010.Broj 110 04. jun 2010.Broj 111 18. jun 2010.Broj 112 02. jul 2010.Broj 113 16. jul 2010.Broj 114 30. jul 2010.Broj 115 27. avgust 2010.Broj 116 17. septembar 2010.Broj 117 01. oktobar 2010.Broj 118 15. oktobar 2010.Broj 119 01. novembar 2010.Broj 120 12. novembar 2010.Broj 121 26. novembar 2010.Broj 122 10. decembar 2010.Broj 123 24. decembar 2010.35

ČestitkeVerujem u opstanak Taboo-aMoram priznati da sam biopoprilično iznenađen vešću da časopisTaboo vodi bitku za opstanak. Uvremenu kada moć naše profesijepostaje sve jasnija, kada je sve višeagencija, sve više „advertajzera” ipoklonika, sve više mogućnosti… Uvreme kada stižemo svetske tendencijesvojom kreativnošći i radom…Znao sam da časopis Taboo očekuju neke bitke na raznim poljimai očekivao sam da jedna od najtežih bude borba sa konkurencijom.Neprijatno je saznanje da konkurencije nema niotkuda i da gotovojedini stručni časopis ima problem opstanka.Baš kao što sam nedavno pisao povodom stotog broja, Taboo pratimod samih početaka i mislim da je jedan od njegovih najvećihdoprinosa to što ujedinjuje profesiju. Taboo za mene i mojesaradnike, pre svega, predstavlja dobar izvor informacija o tome štarade i kako razmišljaju kolege, ali i o festivalima i nagradama,tendencijama, analizama, stavovima kolega iz okruženja i sveta...Kao jedan od suizdavača, nadam se da će Taboo u borbi zaopstanak uspeti, da će postati savremeniji, bolji, kreativniji kao i svimi, i da ćemo slaviti još mnoge jubileje zajedno.Dejan NedićCEO, Afirma fcb10 razloga za 100Dragi Žozefe,U našem poslu, kao i u životu,jedna od najvažnijih stvari jeste trajanje.Brojni su primeri ljudi i/ili projekatakoji su nešto napravili ilipostigli i – posle toga ništa. Zašto jeovaj mali jubilej 100 brojeva Taboonedeljnika toliko značajan? Daćuvam 10 dobrih razloga:1. Zato što je u zemlji Srbiji2. Zato što se dešava u doba globalne recesije i krize3. Zato što je iz oblasti reklame4. Zato što je uspeo da pomiri razne sujete5. Zato što je uspeo da preživi sa mnogo pomoći i bez‚ mnogo pomoći6. Zato što je postao referentna publikacija iz ove oblasti7. Zato što nije objavljivao neistine8. Zato što nije forsirao svoje ’favorite’9. Zato što nas je navikao na sebe10. Zato što je Žozefa naterao da se po (jubilarni) n-tiput povuče, pa ponovo ’navuče’ na profesiju.Mislim da je to dovoljno za sada. Malo više teksta za jubilarni, hiljaditibroj. Kada ću ja najaviti svoje povlačenje iz profesije.Ivan Stankovićpredsednik agencije CommunisAktualen, pester, zanimivV decembru sem v avtu poslušalaradio in v intervjuju je ženska rekla:Jaz res veliko berem, sledim novostina področjih, ki me zanimajo. To sempodedovala po svojem očetu, razlikamed nama pa je, da on prebere pravvse dnevnike, tednike, mesečnike,zanima ga vse in tudi zapomni si vse.To je pa Žozef, sem pomislila. In čeznekaj minut sem zaslišala, da je bilaintervjuvanka Sanja Lončar. Mala zemlja.Kot urednica MM -Marketing magazina petindvajset let in podpredsednicaZlatega bobna 16 let imam dovolj kilometrine in poznamoglaševalsko in medijsko sceno v deželah bivše Jugoslavije,Nove Evrope pa zaradi Intercontinental Advertising CUP i šire posvetu.Taboo je edini strokovni oglaševalski magazin, nedeljnik in e-maildnevnik, ki izhaja v Srbiji. Njegovi zgledi so bili svetovni magazini inčasopisi, njegova realnost domača industrija z vsemi problemi.Nedeljnik Taboo je aktualen, pester, zanimiv, privlačen strokovni časopis,poleg tega pa njegovi ustvarjalci ne le spremljajo, temvečtudi sledijo in poustvarjajo informacije in organizirajo nagrajevanjekreativnosti in zaslužnih v stroki.Verjamem, da bo Jelena Ivanović časopis vodila in urejala odličnoin da Žozef pri tem še ni povedal zadnje besede.Kapu dole!Dragi Žozefe,Žao mi je, ali nacrt da se vidimou Beogradu na Epici (i da sedimo, pijemoi pričamo zajedno) nije uspeo.Drugi put!A što se tiče još jednog tvog jubileja (itu si najbolji), nema druge nego „kapudole”! U stvari, ne vjerujem da si štafetnudeonicu zaista istrčao. Od pionirado seniora ponavlja se tvoja feniksova priča. Pa i ova tvoja„molba” je dokaz da ni iz ove priče nisi istupio.Bilo je neverovatno da je u zemlji bez pravog tržišta prije skoro polavijeka izlazio časopis Privredna propaganda koji je promovirao savremeniadvertajzing i organizirao simpozije sa svetskim stručnjacimanajvišeg ranga, kao što je teško razumljivo da u drugoj decenijitrećeg milenijuma jedini štampani stručni marketinški/oglašivačkinedeljnik na području bivše Jugoslavije izlazi u Srbiji.Mnogo stavova i razumjevanja smo morali promijeniti u svome vijeku,pa i to da su ljudske mase one koje prave historiju. Samo pojedincisu važni, samo pojedinci usmjeravaju, koče ili mijenjaju tokzbivanja. Ti si to oduvjek znao.36Meta DobnikarTvoj Jure Apih

ČestitkePromene su hrabar izborČestitam Redakciji stoti brojTaboo nedjeljnika. Jubilej vrijedan svakepažnje.Uglavnom sam „od korica do korica”pročitao gotovo svih 100 brojeva, abogami ponešto i iskoristio za Mediamarketing smatrajući dosta informacijavrlo značajnim i za ljude kojipripadaju bosanskohercegovačkoj oglašivačkojindustriji.S obzirom na to da se i sam bavim izdavanjem časopisa o oglašavanjui pi-aru, veoma dobro znam koliko je truda i odricanja trebaloda se pripremi i izda 100 brojeva Taboo nedjeljnika. Nažalost,iako svako na svoj način nastoji doprinijeti razvoju struke u svojojzemlji i regiji u cjelini, nismo miljenici lokalnih industrija oglašavanjai to mi nikako nije jasno.Situacija je teška s tendencijom daljeg usložnjavanja, rekao bi jedanmoj prijatelj. Ali nije vrijeme za jadikovke. Ipak, ovih nekoliko redovapišem u povodu jubileja Taboo nedjeljnika, izuzetnog poduhvata nakoji Žozef i njegovi saradnici mogu biti ponosni.Ovakvi trenuci su prilika da se osvrnemo iza sebe bacajući istovremenoi pogled u budućnost. Žozef je to uradio i zaključio kako jevrijeme da štafetnu palicu preda nekom mlađem. Izbor je pao naJelenu. To vjerovatno nije iznenadilo nikoga ko spada u redovnečitaoce Taboo izdanja. Jelena je vrijedna, pismena, ima sjajne idejei rekao bih da je disciplinovana jer samo neko ko ima takvu disciplinumože da stigne na sve na šta je Jelena stizala ovih godina.Žao mi je da ja nisam odškolovao takvog saradnika pa da mu smerakom prepustim Media marketing. Mlađi sam od Žozefa tamantoliko koliko mi je potrebno da ovo uradim.Nadam se da će Žozef dati Jeleni punu slobodu i da promjena namjestu glavnog urednika neće značiti samo promjenu imena uimpresumu. Taboo treba svježe ideje i to je sasvim normalno.Nadam se da će nam Jelena već u narednih nekoliko brojevapokazati koliko je Žozef bio u pravu što se odlučio za promjene i štoje baš ona bila njegov izbor.Sretno svima do novih 100 brojeva.Vaš vjerni čitalac i poštovalac,Odlazak legendeEkrem Dupanovićglavni urednik Media marketingaPoštovani g. Lončar,Želim Vam srećne praznike i dobarodmor. Odlazak u penziju smosvi shvatili kao kolateralnu štetustrateškog razmišljanja jedne legende!Srdačan pozdrav,Dr Vladimir Kruljpartner, Neo CommunicationsDeonicu si dobro istrčaoStoti broj TABOO NEDELJNIKAdeo je tvoje lepe biografije. Budi ponosan.Želim ti, kao i uvek, sve najbolje.Siguran sam da si napravio dobar izborsvog naslednika na mestu glavnog iodgovornog urednika. Poznato je u našemokruženju da si otkrio mnoge talenteod kojih si stvorio danas priznatestručnjake. Lično, nisam uvek siguran da li svi oni to pamte i da liumeju da ti čestitaju rođendane, jubileje, Nove godine... Voleo bihda grešim.Napokon, u poslednje dve godine radiš veliku stvar – pratiš TV produkcijuoglasnih poruka i mesečno proglašavaš najbolje, a pogodišnjoj smotri i TV spot godine. To je od ogromne važnosti urazvoju struke, od estetske, kulturološke do profesionalne. U prošlojgodini uveo si i praćenje rađanja SLOGANA. I njih ćeš, koliko samobavešten, uvrstiti kao kandidate za Nagradu godine.Pozdravi Jelenu i tvoje bliske saradnike i prenesi im izraze mog uveravanjada će uživati svu moju podršku i simpatije. Verujem da ćeimati dosta poklonika koji će se isto tako ponašati prema Jeleni i,sada, njenim saradnicima.Dragan Kosanović,urednik Tribine BUDITE NAŠ GOST,organizator godišnje smotre kreativnog stvaralaštvagodišnjih kalendara, novogodišnjih čestitki i poslovnih poklona,predsednik Agencije PUBLICITE u Novom SaduProšlost zahtevada živiš uspravno!Dragi Žozef,Dozvoli mi, iako sa velikimzakašnjenjem, da Ti iskreno i od svegsrca čestitam jubilej izlaženja časopisaTaboo i veliko priznanje koje sinedavno dobio.Tvoja legendarna upornost, potpomognutaistinskim znanjem i spremnošćuda uvijek iznova učiš, pripomoglaje tome da danas čitave legije Tvojihsljedbenika kroče utabanim stazamakoje si Ti postavio.Uvjeren sam da ćeš i dalje ustrajati na zacrtanom putu i u tomsmislu Ti želim dobro zdravlje, i dalje svjež i inventivan duh, temnogo uspjeha u profesionalnom i obiteljskom životu.Naš zajednički moto kroz život bio je sadržan u samo nekoliko riječi:Stara garda umire, ali se ne predaje. I živi uspravno!Tvoj stari prijatelj i suborac Ante Gavranović,u Zagrebu, 11. siječnja 2010. godine37

Prikaz knjigeSrbijomkoračajuveliki ljudiSvetislav M. Jarić, Duh Srbije/Vodeći živi umovi, Proleter,Bečej, 2009. godineU prebogatoj spisateljskoj aktivnosti, kojabroji preko pedeset knjiga (tačnije 57) „izsvih dimenzija duha”, Svetislava M. Jarića(1957, Vučitrn), doktora pravnih nauka,najnovija knjiga Duh Srbije/Vodeći živi umovipredstavlja štivo koje treba pročitati iz višerazloga. Jedan od tih je prilog o DraganuSakanu koji se našao u izboru pisca knjige.Kako se autor upustio u avanturu da pokaže„da Srbijom i danas koračaju veliki ljudi”,„da možda većih i nije bilo”, kao i „da oni kakopojedinačno, tako i kolektivno, predstavljajupersonalnu i kolektivnu svest vremenai naroda”, time je otvorio raspravu okriterijumima za svrstavanje jednih ali ne idrugih, bolje rečeno o nesavršenosti odabirakoja prati sve izbore, gde je teško bitimudar i neosporan. Primera radi, u oblastiistorije umetnosti nema ni Dinka Davidova,Gojka Subotića, Nikole Kusovca ili DušanaMilovanovića, koji su svojim delovanjemostavili više od traga na rabošu srpskekulture, umetnosti i duhovnosti. PosebnoDušan Milovanović televizijskim serijama opravoslavlju kod Srba, njegovim spomenicimau zemlji, na Svetoj gori i u rasejanju.Zato i ovaj izbor treba prihvatiti kao „otvorenoštivo” koje ima snažan pečat autorskepoetike, sa vrlinama i manama sličnih projekata.Jarić knjigu započinje zapisom o partrijarhusrpskom Pavlu a završava britkimumom, teoretičarem i istoričarem umetnostiMiroslavom Timotijevićem. Sa posebnompažnjom i posvećenošću razotkriva ličnosti,oslikava njihov duh. Znalački, ne štedeći narečima, verbalizuje njihove portrete. To supanegirici koje je teško ne prihvatiti. Naprotiv.Tako je „patrijarh srpski Pavle mudracbez presedana, njegove sintagme i nadljudskepouke u ravni su Svetih otaca”, dok je„Atanasije Jevtić najviša od savremenihduhovnih figura u Srba”, a „Vladeta Jerotićje po božijim talentima i stepenu enciklopedizmaprimarna duhovna veličina našegnaroda“. Slično je i sa filozofima MihajlomMarkovićem, koji „je izgradio misaoni filozofskisistem svetskog značaja i formata” iLjubomirom Tadićem koji je „svojom otmenošću,granitnom logikom, briljantnomretorikom, sa dozama specifičnog aristrokratizma,a bez dekadentne mondijalističkepoze… najsuptilnija i najfinija duhovna veličinanaših prostora”, kao i sa književnicimaMiodragom Pavlovićem, Ljubomirom Simovićem,Matijom Bećkovićem, Rajkom PetrovimNogom, Dobricom Ćosićem, MiloradomPavićem, Draganom Nedeljkovićem idesetinom drugih stvaralaca: slikara, arhitekata,prevodilaca, umnih ljudi.Našu pažnju, kako smo na početku naglasili,privukao je prilog o Draganu Sakanu,psihologu čiji su stvaralački dometi obeležilisrpsku, a potom i svetsku, kreativnu scenu,zanimljivim i vrednim projektima u okviruSM Delo, Sačija i Sačija, S tima ili Nju momenta,agencije za marketing i komunikacijučiji je osnivač, i koju je proteklih decenijauspešno vodio na tlu Srbije i u regionu, kaokreativac čije ideje su prihvaćene na mnogimfestivalima tržišnih komunikacija. Ipretvorene u nagrade – priznanja.Po Jarićevom mišljenju: „New Moment, sobzirom na moralni dignitet njegovog Maga,intelektualno-karakterološku strukturu njegovogduha i prirodu njegove duhovnepretenzije, neće dekadenciju proglasiti zaveličinu, prosečnost uzdignuti na tron inikada, ma kakvi trivijalni ili materijalniinteresi bili u igri, ništavnost, pa i neospornuveličinu proglasiti većom nego što jeste,uticati na dodavanje note plauzibilnogpreuveličavanja. Još manje pridavanje panegiričkihepiteta ili najblistavijih pridevaosim u meri autentične zasluge i besprimernogduhovnog produkta ili izuma. Dakle,Dragan Sakan, s obzirom na svoju etiku,filozofiju života i intelektualno gospodstvo,uradiće samo ono što je najpravičnije, najobjektivnijei najistinitije. Nikad od ovogistinski velikog čoveka ne možemo očekivatida laž proglasi istinom, nepravdu pravdom,ružno prikaže lepim, a lepo da tronizuje napijedestal veličanstvenosti. Dragan Sakan jemoćnik intelektualnih razmera, gotovo neverovatneintuitivnosti mističnih instinkata iprofetske ingeniozne nadumne moći.“Prilog o Nju momentu i Draganu Sakanudoživljavamo i kao panegirik kreativnosti kojomse na marketinškoj sceni postiže uspehi razrešavaju i najkompleksniji zadaci ukomunikaciji i sveukupnom poslovanju. Činise, sasvim dovoljan razlog da knjigu prelistatei potom je odložite u svoju biblioteku,nadohvat ruke. Nikada se ne zna kada ćeponovo zatrebatiIzvinjenjeMiroslav A. MušićU prošlom broju Taboo nedeljnika, uintervjuu sa Stevanom Živkovićem (akauntdirektorom Beoexpo Systema) podnaslovom „Osluškivanja”, autor teksta jepogrešno imenovao klijenta ove ugledneagencije. Tako je, umesto da piše Ujedinjenesrpske pivare, napisano i objavljenoda se radi o Apatinskoj pivari.Izvinjavamo se Ujedinjenim srpskim pivaramai Beoexpo Systemu zbog nenamernegreške.Redakcija TABOO izdanja38

In memoriamMr Nikola StanićUmro je Čovek!Nikola Stanić. Magistar ekonomskih nauka u izvornom smislu reči. Finansijski stručnjak.Bankar. Politički aktivista i funkcioner. Čovek!Delovao je, na momente, i arogantno, i odbojno, i autoritativno. Dok ga ne upoznaš. A ondasi spoznavao Čoveka dečije čestitosti i zainteresovanosti. Posmatrao sam sa kojomradoznalošću otkriva marketinšku filozofiju, kako je osvaja kao novu oblast svoginteresovanja.Upoznao sam ga, kako to počesto biva, slučajno. Došao je sa svojim bliskim saradnicimana svečano proglašenje dobitnika godišnjih nagrada Fondacije Mark-plana na Ekonomskomfakultetu Univerziteta u Beogradu. (Proglašavani su: najbolji diplomirani ekonomista naSmeru za marketing, najbolja magistarska teza i najbolja doktorska disertacija iz oblastimarketinga i najbolji udžbenik ili knjiga iz oblasti marketinga i srodnih delatnosti nastalaiz pera nastavnog osoblja Ekonomskog fakulteta.)Prišao mi je i kurtoazno smo se upoznali. Iznenadio me rečima koje su usledile: Pratim Vašrad i računam na Vas. Javiću Vam se kada budem spreman. I tako bi. Nije prošlo ni polagodine kada me je pozvao kod sebe – u kabinet generalnog direktora Investbanke.Bio je pripremljen za razgovor. Usledio je prvi ugovor. Hteo je da sagleda tržišnupozicioniranost banke kojom rukovodi. Bio je to jedan od najsloženijih istraživačkihprojekata kojim sam rukovodio. (Nemam informaciju o tome da je još neko do danas uradiotako složen projekat. Prezentacija dobijenih informacija trajala je više od šest časova! Atek zaključna razmatranja i preporuke!)Usledio je novi projektni zadatak, čudesno dobro artikulisan. Sprovesti aktivnostirepozicioniranja Investbanke na tržištu finansijskih usluga u Srbiji.Bio je na čelu kolone prodora srpske privrede u Ukrajinu i Grčku održavanjem privrednihizložbi u Kijevu (dva puta) i u Atini. I to sve u vreme najsurovijih sankcija prema SRJugoslaviji i Srbiji.Nije ga trebalo dva puta ubeđivati da postane ravnopravni partner manifestacije Svetionik.Od ukupno deset održanih, pet je bilo u saradnji sa Investbankom.Šest godina je trajala naša saradnja. Šest divnih godina upoznavanja čoveka sa dušom. Bioje to neopisiv doživljaj biti sa njim u društvu i slušati ga, pogotovu kada sa njegovog licapočne jedna po jedna maska da spada i da se otvara. Da bude prirodan.Odluku o zatvaranju Investbanke i još tri druge banke teško je podneo. Ubrzo se i razboleo.Teško.Nastavio je sa pažnjom da prati razvoj tržišta marketinških usluga u Srbiji. Obično me jeiznenađivao pošto bi dobio časopis Taboo. Postavljao bi određena pitanja, tražio dodatneinformacije ili komentarisao pojedine događaje i informacije. S istom pažnjom pratio je iTaboo nedeljnik.Hteo bih još nešto da kažem o tom čoveku. Malo ko zna o ovome. Bio je na čelu Radnegrupe za sprovođenje reforme 1994. godine. Prvo se ubeđivao sa mr Nikolom Šainovićem,potpredsednikom Vlade Srbije. Potom su zajedno otišli kod predsednika RepublikeSlobodana Miloševića.Nikola Stanić je izrazio sumnju u uspeh reforme ako se nosioci projekta pojave predjavnošću. Bio je siguran da će postojati otpor prema autorima, samim tim i prema njenojprimeni.I tako je nastao Dedica! Dr Dragoslav Avramović, penzionisani visoki činovnik Svetskebanke (nikada njen funkcioner, kao što je bio predstavljan u medijima). „Autor“ projektareforme. Koja je bila uspešna!Bio je to odličan državničko-poslovni potez.Više puta smo se dogovarali o susretu. Ja sam svaki put zatajio. Kajem se. Iskreno. Verujemda će mi oprostiti.Žozef-Ivan LončarTABOO NEDELJNIKStručni časopis. U elektronskoj formiemituje se svakog drugog petka u 15.15sati, a štampano izdanje se distribuiraponedeljkomIzdavač:MARK-PLANETAK d.o.o.Časopis je upisan u Registar javnihglasila, pod registarskim brojemNV000311, ISSN 1451-2068.Godina osnivanja: 2002.Osnivač i vlasnikŽOZEF LONČARVD direktoraSVETLANA LONČARGlavni i odgovorni urednik TABOO izdanjaJELENA IVANOVIĆUrednik TABOO NEDELJNIKADUŠAN ŠUNJKANovinariPETAR STAKIĆŽELJKA MILETIĆGrafički dizajnĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktorATELJE DUARTSedište izdavača i RedakcijaMARK-PLANETAK d.o.o.Izdavačko-edukativni centar u i o svetumarketinških komunikacija26000 Pančevo, Ulica Stevana Šupljikcabroj 71Telefoni/fax: 013-30-00-93 i 30--00-94www.taboomagazine.orgE-mail: nedeljnik@taboomagazine.orgtabooredakcija@nadlanu.comPRETPLATA1. Godišnja pretplata na časopis TABOO(4 broja godišnje) u štampanoj formiobima do 100 strana, sa 23 brojaTABOO NEDELJNIKA u štampanojformi obima do 28 strana (isporukapoštanskim putem), iznosi 12.000,00dinara, neto. PDV 8%*.2. Godišnja pretplata na časopis TABOO(4 broja godišnje) u štampanoj formiobima do 100 strana, sa 23 brojaTABOO NEDELJNIKA u elektronskojformi obima do 28 strana, iznosi9.000,00 dinara, neto. PDV 8%*.3. Godišnja pretplata na TABOONEDELJNIK (bez časopisa TABOO) uštampanoj formi, 23 broja godišnje,iznosi 6.000,00 dinara, neto. PDV 8%.4. Godišnja pretplata na TABOONEDELJNIK (bez časopisa TABOO) uelektronskoj formi, 23 broja godišnje,iznosi 3.000,00 dinara, neto. PDV 8% .* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 jepravo naručioca da dostavi do desetelektronskih adresa, svojih zaposlenih iliposlovnih prijatelja na koje će se dostavljatiTABOO NEDELJNIK u elektronskojformi.39Taboo & Jovšić Printing Centar

Bez teme nema ni dilemePiše: Ljubomir RatkovićJeleni Ivanović, umesto čestitke...Promene sujedina stalnapojavaKritikovati – to značidokazati autoru da ne radionako kako bih ja radio – kad bih znao.ČapekPoštovana i uvažena gospođice Ivanović,Na 21. sednici suizdavača izdanja časopisa Taboo - u i o svetumarketinških komunikacija prihvaćen je Vaš izbor za glavnu iodgovornu urednicu. Za razliku od svih, ali svih glavnih i odgovornihurednika svih medija u Srbiji, Vi niste „postavljeni”, već prihvaćeni.Istina, predlog je dao vlasnik i osnivač, ali povodom Vašeg izboraniko nije bio protiv. Naprotiv, neuobičajeno oštre i, na momente,neke i neukusne i neodmerene kritike upućene su Vašemprethodniku. Ne napušta me griža savesti što nisam reagovao napokušaj duhovitosti i analize već objavljenih fotografija Vašegprethodnika, sa željenim projekcijama kako bi novu urednicu želeoneko da vidi.Jednostavno, bio sam zatečen!!! Jednako sam bio zatečen svimešto je na toj sednici izrečeno i zahtevima pre svega upućenim Vamada, sad već kao izabrana glavna i odgovorna urednica, ponudite ilipromenite.Možda Vam deluje apsurdno, ali na toj sednici previše je datovažnosti časopisu čija ste sad Vi glavna i odgovorna urednica iznačenju pojma ili naziva Taboo!?Tražiti od jednog medija da preuzme ingerencije zakonodavne iizvršne vlasti, najblaže rečeno, izlišno je. Vaš prethodnik je na tome„izgoreo”, ali ne zato što je hteo da to „prisvoji”. Mnoge stvariinicirao je poštujući uticaj onih koje je predstavljao u funkcijipredsednika GMA i u ime suizdavača... To je stvar savesti!Dugo sam čekao priliku da konačno ovo napišem, a povodom„dobronamernih” i dobronamernih saveta kojima bejah izložen:Zašto ti pišeš za Žozefa, zašto ti pišeš kod Žozefa...?Nikad nisam pisao za Žozefa, niti kod Žozefa, pisao sam i nastavićuda pišem za Taboo ukoliko to Vašoj uređivačkoj koncepciji budeodgovaralo. I evo odmah predloga: nek svi diskutanti sa 21. sednicepišu za Taboo i to baš po temama koje su tad pokrenuli, i neka sveto potpišu imenom i prezimenom! I, recimo, neka se odredi ovlašćenipredstavnik Tabooa koji će dobijene vesti iz agencija da proverava!Lako se može skrenuti u tabloidnost marketinga i mnogi to žele.Međutim, kad bi Taboo izdanja bila zbornik ličnih interesa, postavljase pitanje: Šta je sa opštim interesom? (Komentar na stav jednogod učesnika na 21. sednici da postoji samo „tržište interesa”.)U sedamnaestom veku postojala je izreka: Čovek koji bi svaku stvarnazvao pravim imenom, jedva da bi mogao da prođe ulicom a da nebude obeležen kao javni neprijatelj.Taboo izdanja su stvari nazvala pravim imenom i nisu javnineprijatelj i, gle čuda – nikad svojim javnim delovanjem nisu stiglado stuba srama. Nije bilo lako odoleti onom što je Stanislav Ježi Lecnapisao: Jao onima koje dotakne tabu!!!Promene su uvek „u modi”! Kao što se i moda menja, sve je stvarukusa, a ukus je idealno sredstvo za stvaranje društvenih distinkcija.Svojevremeno sam bio u timu koji je radio kampanju za dnevnenovine povodom jubileja i kreirali smo kampanju sa sloganom: Listkoji ne žuti i ne crveni.Sve je uredno plaćeno i sa oduševljenjem prihvaćeno. Tek, odkampanje nije bilo ništa jer negde gore je ocenjeno da to može daizazove političke implikacije. I... danas je taj dnevni list, da ne budemnedorečen, Večernje novosti, lako obeležiti bojama.Van te kolorističke asocijativnosti, Vi funkciju glavne i odgovorneurednice Taboo izdanja preuzimate u vremenu u kojem Taboo nijeobeležen nijednom od boja koje su određenje moći i pripadnosti.Neće Vam biti lako. Na moju podršku računajte. Ne volim da budemna strani pobednika. Pogotovu tranzicionih.To nikako ne znači da smo gubitnici! Naprotiv!!!Jer i vreme se menja. A ta promena je prirodna pojava.Zar ne?40