compendium final sr pdf.qxd - United Nations in Serbia

Dobrodoπli uSistem Ujedinjenih nacijau Srbiji i Crnoj Gori

2 Kompendijum Ujedinjenih nacija

SADRÆAJMapa Srbije i Crne Gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7Pregled aktivnosti UN sistema u Srbiji i Crnoj Gori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9Operativne aktivnosti kancelarija, agencija, fondova i programasistema Ujedinjenih nacija u Srbiji i Crnoj Gori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19Aktivnosti na polju razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21Food & Agricultural Organisation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23International Atomic Energy Agency . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37Joint United Nations Programme on HIV/AIDS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46United Nations Children’s Fund . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48United Nations Development Programme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57United Nations Industrial Development Organisation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111United Nations Office on Drugs and Crime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112United Nations Office of the High Commissioner for Human Rights . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116Universal Postal Union . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118World Health Organisation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120World Tourism Organisation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124Humanitarne aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125Housing and Property Directorate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127International Organisation for Migration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126Office for the Coordination of Humanitarian Affairs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132United Nations Environment Programme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133UN-Habitat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135United Nations High Commissioner for Refugees . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136World Food Programme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139Aktivnosti na ekonomskom i socijalnom planu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141International Finance Corporation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143International Labour Organisation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145International Monetary Fund . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146World Bank . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147Izgradnja mira i politiËke aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153United Nations Interim Administration in Kosovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155UN agencije sa sediπtem u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157Lista skraÊenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157Sadræaj 3

4 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Mapa Srbije i Crne Gore 5

6 Kompendijum Ujedinjenih nacija

U martu 2003. godine UNCT je lansirao prvu ZajedniËkuprocenu stanja (CCA 2 ) u Srbiji i Crnoj Gori, paje u skladu sa Ëetiri prioritetne oblasti CCA izvrπenareorganizacija nekih od Tematskih grupa. Date grupesu: Humani razvoj, Demokratsko upravljanje i vladavinaprava, Bezbednost ljudi i Æivotna sredina. Ovetematske grupe, predvoappleene po jednom agencijomUN, su svaka imale zadatak da izrade nacrt po jednogod poglavlja CCA dokumenta, koji su dovrπeni nakonbrojnih i intenzivnih sastanaka svake od grupa. CCAdokument, koji predstavlja prateÊi tekst ovomKompendijumu, je osnova za Okvir UN-a za pomoÊrazvoju (UNDAF 3 ), za Ëiju izradu se sistem UN-a uSCG trenutno priprema. Tematska grupa za HIV/SIDu,kao i Kontakt grupa za ljudska prava, postoje idalje.Nedavne bilateralne meappleuagencijske konsultacije usklopu procesa izrade UNDAF dokumenta dovele sudo uspostavljanja Ëetiri nove UN Tematske grupe, naosnovu zakljuËaka dogovorenih na UNDAFRadionici za utvrappleivanje prioriteta koja je odræana useptembru 2003. godine, a koja je ukljuËila UNCT izainteresovane aktere iz Vlada i civilnog druπtva.Date oblasti su: Institucionalna reforma i izgradnjakapaciteta javne uprave (pod voapplestvom UNICEF-a),Reforma pravosuapplea i pristup pravosuappleu (UNO-HCHR), Odræiv lokalni razvoj (UNDP) i jedna dodatnagrupa koja bi trebalo da se pozabavi pitanjimaStatistike i pokazatelja koji se koriste za potrebeplaniranja (UNOCHA).U prilog svemu, Stalni koordinator UN-a i UNCT supovodom posete Generalnog Sekretara UN Beograduu novembru 2002. godine pokrenuli zasebnu Internetprezentaciju. Cilj prezentacije je da obavesti javnost oaktivnostima agencija, fondova i programa UNCT-a uzemlji, kao i o pitanjima vezanim za koordinaciju UNsistema u SCG, a izmeappleu ostalog sadræi kompletanpopis aktivnosti i programa koje UN agencije realizujuu zemlji. Ovaj Internet sajt se nalazi na adresiwww.un.org.yuDræavni tim UN u Srbiji i Crnoj GoriOktobar 20032 Common Country Assessment3 United Nations Development Assistance Framework8 Kompendijum Ujedinjenih nacija

PREGLED AKTIVNOSTI UNSISTEMA U SRBIJI I CRNOJ GORI 4SledeÊi Pregled aktivnosti Ujedinjenih nacija u zemljidaje kratak opis aktivnosti svake od agencija, pomoÊikoju pruæa i ukratko navodi pristupe koje te agencijekoriste u razvojnom procesu. Finansijski resursi koji suodgovorili razvojnim potrebama Srbije i Crne Gore prikazanisu po agencijama, a dati su i u ukupnom zbiru.UKUPAN IZNOS POMO∆IVrsta pomoci (US$000)2002.Bespovratna pomoc za razvoj (grant) 41.400Meki razvojni krediti451.000Humanitarna/hitna pomoc47.354Ostalo348Total (US$000)540.102FAOOdeljenje za vanredne situacije FAO uπlo je u SRJ(sada Srbija i Crna Gora) aprila 2001. godine, tokomisporuke stoËne hrane u obliku vanredne pomoÊimalim odgajivaËima stoke u centralnoj Srbiji.U saradnji sa republiËkim i saveznim ministarstvima,FAO je inicirao koordinaciju izmeappleu NVO idonatora koji se bave poljoprivredom i Vlade. Uuslovima iscrpljene privrede i propale infrastrukture,posledice siromaπtva su veoma raπirene. FAOje uspostavio jedan integrisan informacioni sistemobezbeappleenja hrane, koristeÊi postojeÊe informacije,zasnovan na standardizovanim i proπirenimmetodologijama koje Êe se integrisati u nacionalne,regionalne i meappleunarodne sisteme. Istraæivanje stepenabezbednosti hrane, koje je obuhvatilo 3.350domaÊinstava, pomoÊi Êe da se institucionalizujuVrsta pomoci (US$000)2002.Bespovratna pomoc za razvoj (grant) -Meki razvojni krediti-Humanitarna/hitna pomoc2.569Ostalo-Total (US$000)2.5694 ne ukljuËujuÊi Kosovo2003.18.343506.00036.450156560.9492004.27.484493.00017.349133537.966Total87.2271.450.000101.1536371.639.017metodologije za identifikaciju, praÊenje i pomoÊdelovima zajednice koja je podloæna nedostacima uishrani. Tokom protekle dve godine, program FAOse fokusirao na identifikaciju i implementaciju programa,s ciljem obnove poljoprivrednog sektorakroz pomoÊ i obuku poljoprivrednika u primeninovih veπtina i tehnologija s ciljem diversifikacijepreduzeÊa, kao i na grupne aktivnosti koje imaju zacilj jaËanje ekonomskih efekata ostvarenih utræiπnim uslovima. Izbegla lica koja su zainteresovanai sposobna za primenu diversifikovaneproizvodnje visoko vrednih kultura, dobijajupomoÊ u usvajanju poljoprivrednih veπtina kojimaÊe ostvariti finansijsku nezavisnost i ubrzati svojuintegraciju u lokalne zajednice.2003.1.714-589-2.3032004.3.044---3.044Total4.758-3.158-7.916Pregled aktivnosti UN sistema u Srbiji i Crnoj Gori 9

IFCMisija Meappleunarodne finansijske korporacije (IFC 5 )je promovisanje odræivih investicija privatnog sektorau zemlje u razvoju, koje pomaæu smanjenje siromaπtvai poboljπavaju kvalitet æivota ljudi. IFC finansirainvesticije privatnog sektora u zemljama u razvoju,mobiliπe kapital na meappleunarodnim finansijskimtræiπtima, pomaæe klijentima da poboljπaju socijalnustabilnost i odræivost prirodne sredine i pruæa struËnupomoÊ vlastima i preduzetnicima. Od 1956, kada je iosnovana, Meappleunarodna finansijska Korporacijaplasirala je US$ 37 milijardi svojih sredstava i organizovalazajmove zdruæenih finansijskih investitora uvisini od US$ 22 milijarde (syndicated loans) u2.990 kompanija iz 140 zemalja u razvoju. Ukupniaktivni portfolio IFC-a u ovom trenutku iznosi US$16,8 milijardi za svoj raËun. Takoapplee, IFC trenutnoraspolaæe i upravlja sredstvima uËesnika u zdruæenimzajmovima u iznosu od US$ 6,6 milijardi.Vrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.---38.60038.6002003.---8.0008.0002004.-----Total---46.60046.600IMFu specijalnim pravima vuËenjaVrsta aranzmana (US$000)Stand-by aranzmaniProduzeni aranzmani2002.100.000100.0002003.-250.0002004.-200.000Total100.000550.000Vrsta aranzmana(US$000, stanje u junu 2003.)Stand-by aranzmaniRealizovani aranzmaniTotal (US$000)2002.140.000140.000280.0002003.-280.000280.0002004.-350.000350.000Total140.000770.000910.000IOMZasnovani na prioritetima Vlade i postojeÊim propustimapo pitanju migracija koji se tiËu upravljanja, programiMeappleunarodne organizacije za migracije (IOM 6 )usmereni su na izgradnju kapaciteta dræavnih organa usferi migracija, uz hitno reπavanje problema putemrealizacije specifiËnih projekata.Vrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.304-3.6643484.3162003.733-2.2371563.1262004.515-2.7021333.351Total1.552-8.60363710.7925 International Finance Corporation6 International Organization for Migration10 Kompendijum Ujedinjenih nacija

U tom smislu, IOM-ov program humanog preseljenjapomaæe pogoappleenim izbeglicama iz bivπe SFRJ u procesustalnog preseljenja u inostranstvo, u okviru scenarijaUN za trajna reπenja.Humanitarni i socijalni programi IOM-a su specifiËnoprilagoappleeni starijim osobama, ugroæenim ærtvamanekadaπnjeg nacistiËkog progona (ovaj program jeiniciran avgusta 2000, nakon osnivanja nemaËke fondacije“Obaveza pamÊenja i buduÊnost“ (“RemembranceResponsibility and Future”), (vidiwww.iom.int), sa posebnim osvrtom na manjinske idruπtveno marginalizovane grupe.U partnerstvu sa UNDP-om i kljuËnim akterima uoblasti razvoja na jugu Srbije, IOM realizuje programeobuke rukovodilaca malih i srednjih preduzeÊa.Uz podrπku razvoju i promovisanje privatnogpreduzetniπtva, ove inicijative se takoapplee bavepitanjem etniËke podeljenosti, nudeÊi jednakumoguÊnost uËeπÊa svim nacionalnim i etniËkimzajednicama.OCHAPrisutna u zemlji od 1999. godine, OCHA 7 kontinuiranopruæa meappleuagencijsku pomoÊ u planiranju i razmeniinformacija u periodu nakon sukoba. PoËev odmarta 2002. godine, OCHA potpomaæe rad Stalnogkoordinatora Ujedinjenih nacija u Srbiji i Crnoj Gori(ne ukljuËujuÊi Kosovo), nakon okonËanja mandataKoordinatora za humanitarna pitanja. OCHA je aktivanËlan UNCT Dræavnog tima Ujedinjenih nacija iblisko saraappleuje sa UN i drugim organizacijama uzemlji, koncentriπuÊi se prvenstveno na preostalehumanitarne probleme. Osnovni cilj OCHA-e za2003. godinu bio je da omoguÊi nesmetan prenosmehanizama za koordinaciju i planiranje na razvojnoorijentisane organizacije, uz brigu da se potrebe iugroæenost humanitarnih sluËajeva inkorporiraju udugoroËne strategije smanjenja siromaπtva i razvoja.Aktivnosti OCHA-e tokom 2003. godine koncentrisanesu prvenstveno na podrπku politici koja zadovoljavapotrebe IRL i traæi dugoroËna reπenja. Uokviru ovako defnisanih prioriteta, OCHA deluje naosnovu preporuka radionice za UsmeravajuÊe principeinterne raseljenosti radi operacionalizacije UsmeravajuÊihprincipa i izgradnje kapaciteta na lokalnomnivou za njihovo dalje πirenje. KomplementirajuÊiprilozima strategiji i zalaganju za pitanja IRL, OCHAi dalje omoguÊava prekograniËnu razmenu informacijakroz meseËna izdanja Biltena IRL, radi na izradiimenika ‘Ko je ko’, a koji obuhvata sve sluæbe kojepruæaju usluge IRL i organizuje forume za razmenuinformacija sa udruæenjima interno raseljenih lica.Sem toga, OCHA pruæa pomoÊ Stalnom koordinatoruUN u mapiranju rizika od katastrofa, kao i akterimakoji nastoje da procene trenutne kapacitete i ulogu UNu podrπci izgradnji kapaciteta koji sluæe nacionalnimstrukturama, a takoapplee pomaæe i proces izradeZajedniËke procene stanja u zemlji (CCA)/Okvira UNaza pomoÊ razvoju (UNDAF-a), starajuÊi se da datadva dokumenta ukljuËe preostale humanitarne problemei ugroæene grupe.S obzirom na rastuÊu stabilnost u post-konfliktnojfazi tranzicije, OCHA tokom poslednje dve godinesmanjuje svoje prisustvo i planira da do kraja 2003.godine zatvori sve Ëetiri kancelarije. Broj osoblja inivo finansija ima trend stalnog opadanja. UkupanOCHA budæet za Balkan za 2003. godinu (Beograd,Priπtina, Skopje i Sarajevo) iznosi US$563.000.Tokom 2004. godine i nakon toga, OCHA Êe i dalje izsvojih sediπta u Æenevi i Njujorku pratiti razvojdogaappleaja koji utiËu na humanitarna pitanja.Trenutne aktivnosti kancelarije finansiraju se izpomoÊi Vlade ©vedske, kao i sredstava prenesenih izprethodnih godina iz pomoÊi Vlada SAD, Kanade,Holandije i ©vedske.Vrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.--839-8392003.--563-5632004.-----Total--1.402-1.4027 Office for Coordination of Humanitarian AffairsPregled aktivnosti UN sistema u Srbiji i Crnoj Gori 11

OHCHROsnovna odgovornost Kancelarije Visokog komesaraza ljudska prava (OHCHR) je sveukupno praÊenje,unapreappleenje i zaπtita svih ljudskih prava, i ona je primarnaagencija sa mandatom koji se odnosi na ljudskaprava u Srbiji i Crnoj Gori. Aktivnosti u oblastiljudskih prava i kancelarije OHCHR na terenu postepenosu rasle po broju i obimu, poËev od 1992.godine, i do 1999. godine postojale su ukupno u 27zemalja.Ova Misija nastoji da deluje kao katalizator po pitanjimaljudskih prava, uz πiroku saradnju sa lokalnim inacionalnim NVO i drugim meappleunarodnim organizacijama,posebno sa OEBS-om i Savetom Evrope, unizu programa koji se odnose na ljudska prava. Misijapruæa podrπku svim telima ustanovljenim na poveljiUN o ljudskim pravima i drugim tematskim mehanizmimaUN-a, i Ëlan je Dræavnog tima UN u Srbiji iCrnoj Gori. Osim razliËitih pitanja koja imaju prekograniËniznaËaj, kojima se Misija bavi u saradnji sadrugim OHCHR kancelarijama πirom regiona, ona setakoapplee bavi i nizom specifiËnih lokalnih pitanja, kaoπto su programi izgradnje poverenja na jugu Srbije,jaËanje kapaciteta domaÊih NVO koje se bave ljudskimpravima i unapreappleenje znanja o ljudskim pravimaputem promotivnih i edukativnih inicijativa.UNDPProgram za razvoj UN (UNDP) se Ëvrsto usmerio napruæanje pomoÊi Vladi i graappleanima Srbije i CrneGore u tri kljuËne oblasti:1. Unapreappleenje demokratskih reformi:UNDP podræava bræe sprovoappleenje osnovnih reformijaËanjem kljuËnih institucija za “humani razvoj“ ipomaæe njihovo usklaappleivanje sa evropskim standardima.Uloga UNDP-a u podrπci reformi sudstva, jaËanjuvladavine prava i unapreappleenju javne revizije i transparentnostije takoapplee od presudnog znaËaja zapoboljπanje demokratskog upravljanja. U svemu tome,UNDP (i nekoliko kljuËnih partnera) ima odluËujuÊuulogu u osnivanju Fonda za izgradnju kapaciteta(CBF 8 ) kao strateπkog instrumenta za unapreappleenjereforme javne uprave i razvoj institucija, kao i u osnivanjuCentra za obuku radnika u pravosuappleu. UNDPtakoapplee ima kljuËnu ulogu u pripremi Strategije zasmanjenje siromaπtva (SSS), pruæajuÊi struËnu pomoÊi sredstva, s ciljem razrade odgovarajuÊeg okvira zasmanjenje siromaπtva. Sem toga, UNDP se zalaæe zastrateπka partnerstva sa EU i meappleunarodnim finansijskiminstitucijama, unapreappleujuÊi i jaËajuÊi ulogucivilnog druπtva u ovim oblastima.2. Prevencija i ublaæavanje sukoba:UNDP ima aktivnu ulogu na jugu Srbije, usmerenu nakonsolidovanje mirovnih procesa i napore da se nadrugim mestima u zemlji latentne tenzije dræe pod kontrolomi usmere na konstruktivne promene i izbegavanjesukoba. Stabilnost zavisi od reformi u oblasti demokratskogupravljanja, reintegracije marginalizovanihzajednica i bivπih boraca, kao i od lokalnih investicijanamenjenih smanjenju siromaπtva i unapreappleenjuekonomskog oporavka. U tom kontekstu, putem Programabrzog zapoπljavanja (REP 9 ) i Programa za unapreappleenjei oporavak opπtina na jugu Srbije(SSMIRP 10 ) (koje finansiraju UNDP, EAR, Svetskabanka i drugi bilateralni donatori), UNDP se usmeriona multi-dimenzionalni pristup prevenciji sukoba iekonomskog oporavka. Programi UNDP-a su posebnousmereni na omoguÊavanje kratkoroËnog zapoπljavanja,jaËanje uloge lokalne samouprave u procesimaodluËivanja i planiranja, i jaËanje uloge lokalnesamouprave u razvoju strategije regionalnog ekonomskograzvoja, uz istovremeno omoguÊavanje uËeπÊaorganizacija civilnog druπtva u ovim bitnim naporima.Na jugoistoku Srbije i severu Crne Gore, u regiji kojaje etniËki raznolika i privredno zaostala, UNDP sefokusirao na unapreappleenje strategija lokalnog ekonomskograzvoja. U saradnji sa opπtinama iz ove regije, akroz razliËite programe obuke, UNDP pruæa podrπkuu razvoju kapaciteta lokalne samouprave u tri kljuËneoblasti: privredno planiranje, razvoj poljoprivrede iupravljanje zaπtitom æivotne sredine.UNDP takoapplee saraappleuje sa ostalim partnerima na pitanjima:• Prevencije HIV-a/SID-e;• Pruæanja pomoÊi izbeglicama i IRL.3. Revitalizacija sektora energetike i zaπtite æivotnesredine:Programi UNDP-a usmereni su na pitanjademokratskog upravljanja u oblasti æivotne sredine,8 Capacity Building Fund9 Rapid Employment Programme10 South Serbia Municipal Improvement and Recovery Programme12 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Vrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.8.800-500-9.3002003.10.000-470-10.4702004.12.000-200-12.200Total30.800-1.170-31.970podrπke domaÊim organima da reπavaju globalneekoloπke probleme i planiranje nacionalnog razvoja,kao i na druge kljuËne oblasti odræivog ekonomskograzvoja. UNDP pruæa podrπku Srbiji i Crnoj Gori usprovoappleenju post-humanitarne tranzicije u sektoruenergetike, odræavanju oporavka energetike i integrisanjaprincipa ekoloπkog upravljanja kao sastavnogelementa nacionalne politike razvoja. Nakon ozbiljnogpropadanja domaÊe i industrijske moÊi, koja je uslovilahumanitarnu zavisnost, zapoËet je oporavak energetskogsektora, ali joπ uvek se nije odmaklo odobezbeappleenja redovnih svakodnevnih potreba, πto biomoguÊilo dugoroËniju ekonomsku i ekoloπkuodræivost. UNDP Êe pruæiti pomoÊ u izradi procenaosnovnih potreba u oblasti energetike i æivotne sredine,neophodnih za definisanje postojanih strategija koje ÊeomoguÊiti ekonomsku produktivnost uz istovremenopoπtovanje meappleunarodnih obaveza.UNDP takoapplee pruæa pomoÊ Srbiji i Crnoj Gori da uostvarenju ovih ciljeva unapredi efikasno koriπÊenjeËlanstva u GEF 11 .UNEPMisija UNEP-a je da ima vodeÊu ulogu i dapospeπuje partnerske odnose u oblasti oËuvanja æivotnesredine tako πto Êe inspirisati, informisati iosposobljavati dræave i graappleane da unaprede kvalitetsoptvenog æivljenja ne ugroæavajuÊi æivote buduÊihgeneracija.Aktivnosti UNEP-a u Srbiji i Crnoj Gori poslednjihgodina fokusirane su na sprovoappleenje mera rehabilitacijes ciljem smanjenja direktnih opasnosti poljudsko zdravlje i æivotnu sredinu koje su uzrokovanesukobom na Kosovu 1999. godine. Krajem2000. godine zapoËet je UNEP ProgramraπËiπÊavanja crnih ekoloπkih taËaka, i u saradnji saUNOPS-om, UNEP realizuje poslove ËiπÊenja 4crne taËke u PanËevu, Novom Sadu, Boru iKragujevcu, sa budæetom koji iznosi oko 12 milionaUS$. Prioritetni projekti su usmereni na zaπtitupodzemnih voda i izvora pitke vode, na spreËavanjuda zagaappleenje prodre u vodotoke, smanjenjezdravstvene opasnosti po radnike u fabrikama ispreËavanje direktnih opasnosti od skladiπtenjaopasnih otpada. Svi kljuËni projekti biÊe zavrπeni dokraja 2003. godine.Sem toga, UNEP se, u saradnji sa drugim meappleunarodnimpartnerima, sve viπe usmerava na jaËanje kapacitetalokalnih i nacionalnih aktera u reπavanju njihovihekoloπkih prioriteta i integrisanju pitanja æivotnesredine u program obnove zemlje. U tom cilju,UNEP pruæa pomoÊ lokalnim i akterima u Srbiji iCrnoj Gori u viπe oblasti, ukljuËujuÊi pitanja kao πtosu:• Realizacija multilateralnih sporazuma iz oblastiæivotne sredine;• Upravljanje i razmena informacija u oblasti æivotnesredine;• Unapreappleenje zakonodavstva u oblasti æivotnesredine;• Voappleenje konsultacija o povezanosti pitanja æivotnesredine i bezbednosti; i• Promovisanje pristupa Ëistih tehnologijaproizvodnje i potroπnje.Vrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.50-3.900-3.9502003.50-4.200-4.2502004.-----Total100-8.100-8.20011 Global Environmental FacilityPregled aktivnosti UN sistema u Srbiji i Crnoj Gori 13

Kada se radi o broju izbeglica koji je nasleappleen izbivπe Jugoslavije, UNHCR je nastavio da omoguÊavaorganizovani povratak u Hrvatsku i pomaæe spontanipovratak u Bosnu i Hercegovinu. UNHCR je direktnopomogao grupi od oko 10.500 izbeglica da se vrate uHrvatsku, dok je ukupan broj onih koji su se do sadavratili 70.000. Organizovani povratak u BiH ne postoji,s obzirom da je reæim prelaska granice joπ uvekliberalan, tj. izbeglice mogu preÊi granicu sa BiH saizbegliËkim legitimacijama, dok UNHCR pomaæespontani povratak u BiH. Ukupan broj povratnika uBiH do danas je 60.000.Rezultatima Pilot-projekta za reπenja za kolektivnecentre (CCSP 14 ), zapoËetog u jesen 2002, UNHCRje pruæio pomoÊ Komesaru za izbeglice RepublikeSrbije u procesu zatvaranja oko 100 kolektivnih centarau 2003, sa oko 4.500 stanara. Izbeglicama kojeispunjavaju uslove za dalji smeπtaj u kolektivnimcentrima se trenutno nude reπenja poput UNHCRPIKAP programa pomoÊi u plaÊanju rente ilipokuÊstva, ne bi li im se omoguÊilo da izaappleu izkolektivnih centara. Mnoge izbeglice su se odluËileza pomoÊ pri lokalnoj integraciji u okviru programafinansijske/stambene asistencije, dok se jedan manjibroj odluËio za povratak u BiH i Hrvatsku.Tokom 2003, UNHCR je potpomogao lokalnu integracijuizbeglica pruæajuÊi trajna reπenja u oblastistanovanja, generisanja prihoda i obrazovanja. U tokuprotekle godine, programi integracije su se fokusiralina izbeglice koje æive u kolektivnim centrima. Dosada je u okviru programa obezbeappleeno 1.600 stambenihobjekata koji su zbrinuli preko 9.000 izbeglica.Preko 10.000 zajmova odobreno je izbeglicama i IRLu svrhu podrπke malim preduzeÊima. Izbeglicama iIRL je takoapplee pruæena pomoÊ u robi i programimastruËnog osposobljavanja koji obuhvataju veπtine,praksu i konaËno zaposlenje.U predstojeÊem periodu (u 2004. i nadalje), UNHCRÊe nastaviti da koncentriπe svoje aktivnosti napronalaæenje trajnih reπenja za sve kategorijeugroæenih pojedinaca, putem jaËanja saradnje sa relevantnimvlastima i podizanja kapaciteta lokalnihinstitucija i nacionalnih NVO. UNHCR Êe sefokusirati na asistenciju Srbiji i Crnoj Gori ustvaranju institucije azila putem aktivnosti napodizanju kapaciteta (naroËito u uspostavljanju centaraza prijem) i obezbeappleujuÊi pravnu ekspertizu zausvajanje novog zakona o izbeglicama. UNHCR Êenastojati da razvija partnerstva na polju reπavanjapitanja azila, posebno sa evropskim institucijama, aputem regionalnog CARDS programa i promovisanjemacquis communautaires kriterijuma. Kada su upitanju izbeglice iz bivπe Jugoslavije, UNHCR Êepratiti napredak i implementaciju u procesu vraÊanjaimovine i aktivnosti na rekonstrukciji, i podræavatireπenja za prvobitne nosioce stanarskog prava.NastaviÊe se sa asistencijom vlastima Srbije i CrneGore u reviziji statusa izbeglica koje su dostigle trajnareπenja ali joπ uvek imaju izbegliËke legitimacije.Dalje preseljenje Êe i dalje pogaappleati najugroæenijesegmente izbegliËke populacije, kao i izbeglicekoje se nalaze van ovog regiona.UNHCR Êe nastaviti aktivnosti usmerene naizbeglice sa Kosova, sa naroËitim osvrtom na trajnimreπenjima, i nastaviÊe da nadgleda i koordiniraproces povratka IRL tamo gde je to moguÊe.UNHCR Êe se i dalje zalagati za ostvarivanje pravaIRL na mestu raseljenja, naroËito putem analizeproblematiËnih taËaka i suorganizovanja seminara oVodeÊim principima. UNHCR Êe isto tako nastavitida pruæa materijalnu, pravnu i socijalnu pomoÊ IRL,putem ciljnih implementirajuÊih partnera, sa posebnimosvrtom na specifiËne potrebe Roma IRL.Ukupna humanitarna pomoÊ nastaviÊe da opada u2004. OgraniËena finansijska i materijalna pomoÊmanjih razmera Êe i dalje biti pruæana izbeglicama iIRL, ukoliko se ukaæe hitna potreba. Samo ugroæeneizbeglice i IRL i oni u naroËito loπoj situaciji Êe i daljebiti smeπteni u kolektivnim centrima. Starije osobe,bolesni i oni sa posebnim potrebama biÊe smeπteni uspecijalizovane institucije. PomoÊ na nivou zajedniceVrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.--23.280-23.2802003.--18.906-18.9062004.--12.801-12.801Total--54.987-54.98713 Migration, Asylum, Refugees Regional Initiative, South Eastern Europe14 Collective Centre Solutions Pilot ProjectPregled aktivnosti UN sistema u Srbiji i Crnoj Gori 15

Êe i dalje biti usmerena na najugroæeniju decu, æene istarije izbeglice i IRL. UNHCR Êe podræatiMinistarstvo za socijalna pitanja/socijalnu pomoÊ uzbrinjavanju najugroæenijih izbeglica i IRL. UNHCRÊe pre svega delovati kao katalizator i zalagati se zapoveÊanje donatorske pomoÊi u oblastima gde senalaze velike populacije izbeglica i IRL. UNHCR Êetakoapplee podræati produktivne kapacitete izbeglica iIRL i programe koji podrazumevaju aktivno uËeπÊeciljne grupe, sa naroËitim osvrtom na osnaæivanjeæena. UNHCR Êe pruæiti pomoÊ u vidu pokuÊstva igraappleevinskog materijala, ne bi li pomogao izbeglicamada se isele iz kolektivnih centara, i pruæiÊe pomoÊu transportu onim najugroæenijim meappleu izbeglcamakoje se vraÊaju u BiH i Hrvatsku.Putem datih aktivnosti, a usredsreappleujuÊi se naizgradnju kapaciteta i podrπku, UNHCR Êe predatijoπ veÊu odgovornost vlastima i lokalnim institucijama,starajuÊi se da izbeglice i IRL budu ukljuËeni urazvojne programe, a da oni najugroæeniji buduukljuËeni u programe socijalne pomoÊi. UNHCR Êese postarati da i potrebe Roma budu deo takvih programa.UNHCR Êe u 2004. iznaÊi reπenja za velikibroj IRL putem promovisanja samodovoljnosti,zalaæuÊi se za njihova graappleanska prava, i, ukoliko jeto moguÊe, omoguÊavajuÊi povratak. UNHCR nastavljada gradi instituciju azila, kako bi izbeglice bilezaπtiÊene od refoulement 15 , kako bi im se omoguÊiopristup pravednom i efikasnom RSD procesu imoguÊnosti integracije u Srbiji i Crnoj Gori.UNICEFZa svako deteZdravlje, Obrazovanje, Jednakost, ZaπtitaNAPREDAK »OVE»ANSTVAUNICEF blisko saraappleuje sa brojnim partnerima napromovisanju “na pravima zasnovanog pristupa” æivljenju,razvoju i ukljuËivanju sve dece, od zaËeÊa doadolescencije, s posebnim naglaskom na pravima onedece koja su iskljuËena usled njihovog etniËkogporekla, invalidnosti, siromaπtva, nasilja, zloupotrebeili eksploatacije.Od demokratskih promena u zemlji, UNICEF je svojeprogramske intervencije preusmerio na jaËanjereforme politike, izgradnje kapaciteta i aktivnoguËeπÊa dece i porodice, kao i snaænije zalaganje zaπira partnerstva u oblasti prava deteta. U Glavnomplanu operacija za trogodiπnji period od 2002. do2004 definisan je nacionalni program. Ovaj programobuhvata razliËite faze u æivotu deteta - od zaËeÊa doranog detinjstva, πkolsko doba, tinejdæersko doba imladost - vrednost ovih programa je oko US$ 20 miliona.U saradnji sa ostalim agencijama UN i drugimpartnerima pripremaju se ZajedniËka procena stanja uzemlji (CCA) i Okvir UN-a za pomoÊ razvoju(UNDAF), ne bi li se ojaËala podrπka zemlji uusklaappleivanju sa meappleunarodnim standardima kojepostavlja Evropska Unija, Deklaracijom “Svet kojiodgovara deci”, Milenijumskom deklaracijom iMilenijumskim razvojnim ciljevima.UNICEF je svoju kancelariju u Srbiji i Crnoj Goriotvorio 1992. godine da bi na taj naËin reagovao napoËetak krize u regionu s ciljem da deci pogoappleenojratom obezbedi pomoÊ i podrπku. Do 2000. godine,UNICEF program u Srbiji i Crnoj Gori bio jeuglavnom humanitarne prirode jer je zemlja prolazilakroz rat, graappleanski sukob, masovne migracije,meappleunarodne sankcije i ekonomsku krizu. U tomperiodu, UNICEF je alocirao preko 30 miliona US$kao pomoÊ povratku i odræavanju nacionalnihkapaciteta za preæivljavanje i razvoj dece i æena.Uprkos velikim poteπkoÊama, ostvaren je znaËajannapredak. Srbija i Crna Gora su, na primer, dobilepotvrdu da u njima nema sluËajeva poliomielitisa, atrenutno su u procesu dobijanja meappleunarodnog sertifikatada su eliminisani poremeÊaju uzrokovaninedostatkom joda (IDD 16 ).RukovodeÊi principi Konvencije o pravima deteta -nediskriminacija, uËeπÊe i najbolji interes deteta -moraju se ugraditi u strategije i aktivnosti Srbije iCrne Gore kako bi se obezbedilo da sva deca,uklkuËujuÊi hendikepiranu decu, Rome, izbeglice,Vrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.2.200-5.100-7.3002003.5.500---5.5002004.4.500---4.500Total12.200-5.100-17.30015 princip zabrane proterivanja16 iodine deficiency disorder16 Kompendijum Ujedinjenih nacija

IRL i drugu iskljuËenu decu, imaju pristup svimsluæbama u svako doba. Neke od kljuËnih aktivnostiUNICEF-a koje on realizuje skupa sa svojim partnerimaiz vladinih i nevladinih organizacija su:• Obezbeappleenje da deca u ranom detinjstvu buduzaπtiÊena od bolesti koje se mogu spreËiti i dabudu emocionalno zbrinuta u porodici;• Modernizacija πkolskog sistema (πto podrazumevamoguÊnost πkolovanja za svu decu u kvalitetnimosnovnim πkolama i uvoappleenje nastavnihmetoda aktivnog uËenja i poduËavanja, kao iobrazovanje za demokratsko graappleansko druπtvo);• Deci smeπtenoj u institucijama koja su i dalje bezroditeljskog staranja omoguÊiti πanse i pristupporodiËnim reπenjima;• Zataπtita prava dece i æena koji su izloæeninasilju, zloupotrebi, zenamarenosti i eksploataciji;• Pruæanje potrebnih æivotnih veπtina tinejdæerimai mladima, koje Êe im omoguÊiti da postanuzdravi, aktivni i odgovorni graappleani.UNIDOAktivnosti Organizacije UN za industrijski razvoj(UNIDO) u Srbiji i Crnoj Gori su se tokom 2002. i2003. godine koncentrisale na saradnju u oblastismanjenja substanci koje utiËu na uniπtavanjeoznoskog sloja. U ovom momentu vrednost projekatakoji su u realizaciji iznosi US$ 3.8 miliona. NajveÊiod ovih projekata usmeren je na zamenu CFC-11 iCFC-12 u proizvodnji domaÊih rashladnih ureappleajafriæidera i zamrzivaËa, a ostali projekti pruæaju pomoÊu oblastima komercijalnih rashladnih sistema,proizvodnju krutih i fleksibilnih penastih materijala,upravljanje halonom, kao i nacionalnim planovima zaprestanak koriπÊenja koriπÊenja CFC u celokupnomproizvoappleaËkom sektoru.UNIDO je takoapplee, u saradnji sa UNIDO jugoslovenskimcentrom u Novom Sadu, u postupku rada na proπirenjupolja intervencija u zemlji i podrπke u oblastimau kojima UNIDO ima glavnu ulogu, ukljuËujuÊioblasti bezbednosti hrane, uvoappleenje Ëistijih proizvodnihtehnologija, industrijsku politiku, poboljπanjeinvesticija i razvoj malih i srednjih preduzeÊa.Vrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.1.000---1.0002003.2.000---2.0002004.1.000---1.000Total4.000---4.000WFPWFP pruæa pomoÊ u hrani visoko ugroæenim izbeglicamau Srbiji i Crnoj Gori, u okviru svog programaProduæene pomoÊi i oporavka (PRRO 17 ).U Srbiji i Crnoj Gori ima oko 340.000 izbeglica izBosne i Hrvatske; od tog broja, trenutno se oko96.844 vode kao osobe kojima je potrebna pomoÊ uhrani. Da bi se reπile hitne potrebe u hrani za oveVrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.--6.202-6.202izbeglice, WFP Êe nastaviti svoje aktivnosti u zemljido 30. marta 2004.Striktna realizacija ciljnih kriterijuma, koje je utvrdilaWFP/UNHCR Misija za procenu 2003. godine,doprinosi konstantnom smanjenju broja korisnika ukontekstu okonËanja pomoÊi u hrani.2003.--8.985-8.9852004.--1.346-1.346Total--16.533-16.53317 Protracted Relief and Recovery OperationPregled aktivnosti UN sistema u Srbiji i Crnoj Gori 17

WHOU dvogodiπnjem periodu 2002-2003, WHO je potpisalaprvi dvogodiπnji ugovor o saradnji (BCA 18 ) uzemlji i sredstva iz redovnih budæeta i dobrovoljnihdonacija upotebila za realizaciju prioriteta definisanihu pregovorima sa dræavnim organima u oblastizdravstva, a na osnovu Strategije WHO Regionalnekancelarije za Evropu - “Usklaappleivanje usluga i potreba”.Tokom 2002-2003 realizovane su sledeÊe programskeoblasti i aktivnosti:PomoÊ u razvoju politike:- Razvoj politike uz struËnu podrπku ministarstvimazdravlja za analizu postojeÊe situacije u oblastimafunkcionisanja, finansiranja i upravljanja;- Okvir i sadræaj nove politike zdravstvene zaπtitei pruæanja zdravstvenih usluga kao deonacionalne zdravstvene strategije;- Savetodavne usluge na razvoju nacionalne politikeu farmaceutskoj oblasti;- Podrπka propagiranju i razvoju politike koja setiËe æivotne sredine i zdravlja.Infrastruktura i razvoj sistema:- PomoÊ u osposobljavanju zdravstvene sluæbekroz izgradnju kapaciteta za informacioni sistemu oblasti zdravstva;- PomoÊ u osavremenjavanju sposobnosti analiziranjafunkcija zdravstvenog sistema;- PomoÊ u podizanju nivoa osposobljenosti kadrovau zdravstvu - obuka medicinskih sestara;- PomoÊ u nadgledanju i kontroli ekoloπkih rizikapo zdravlje (aktivnosti koje tek treba realizovati);- Razvoj Sistema ranog upozoravanja o zaraznimbolestima;- PomoÊ u jaËanju sluæbi za mentalno zdravlje.StruËne intervencije:- PomoÊ sluæbama za eliminaciju polia 19 i sluæbamaza imunizaciju u zemlji;- PomoÊ nacionalnom programu kontrole tuberkuloze.Sem toga, WHO omoguÊava i podræava uËeπÊe zemljeu regionalnim zdravstvenim programima Pakta zastabilnost: Bezbednost hrane i prehrana (Srbija i CrnaGora je vodeÊa zemlja), Regionalni projekat mentalnogzdravlja u sluæbama mentalnog zdravlja unutarzajednice i Regionalni projekat rane detekcije iznenadnihizbijanja zaraznih bolesti. WHO je jedna odagencija koja pruæa pomoÊ aktivnostima UNAIDSsekretarijata u Srbiji i Crnoj Gori, u prilog sopstvenimaktivnostima koje se tiËu HIV-a/SIDA-e.Vrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.46-1.300-1.3462003.46-500-5462004.75-300-375Total167-2.100-2.267WORLD BANKNa osnovu preporuke Odbora izvrπnih direktora,Odbor Direktora Svetske banke je 29. aprila 2001.godine doneo odluku da iz viπkova Banke izvrπiprenos u vrednosti od 30 miliona US$ kao bespovratnupomoÊ Saveznoj Republici Jugoslaviji (sadaπnjaSrbija i Crna Gora).Kada je 8. maja 2001. godine Savezna RepublikaJugoslavija (SRJ) nasledila Ëlanstvo prethodneSocijalistiËke Federativne Republike Jugoslavije,Izvrπni Direktori Banke odobrili su privremenuizuzetnu kvalifikovanost za dobijanje beskamatnihkredita IDA 20 agencije, koja predstavlja instrumentSvetske banke za koncesionalne kredite. Dato jeovlaπÊenje za trogodiπnji IDA program za SRJ odmaksimum 540 miliona US$, pri Ëemu konkretnikrediti treba da zavise od ostvarenja u odnosu nadogovorene pokazatelje. Predvi|eno je da se do 8%18 Biennial Collaborative Agreement19 deËja paraliza20 International Development Agency18 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Vrsta pomoci (US$000)Bespovratna pomoc za razvoj (grant)Meki razvojni kreditiHumanitarna/hitna pomocOstaloTotal (US$000)2002.30.000171.000--201.0002003.-226.000--226.0002004.-143.000--143.000Total30.000540.000--570.000iznosa programa moæe iskoristiti za kredite kojisluæe kao podrπka izgradnji politike, Ëime se mogudoznaËavati sredstva u budæet Srbije i Crne Gore zareformu politike.Program Banke se rukovodi principima definisanim26. juna 2001. godine u Strategiji podrπke tranziciji,aæuriranoj 18. juna 2002. godine. Fokus i dalje ostajena kreditima namenjenih prilagoappleavanju, pri Ëemuglavni deo sredstava Banke podræava aktivnosti zasnovanena politiËkim opredeljenjima.Jedan snaæan program komplementarnog analitiËkograda (ukljuËujuÊi izveπtaje o poljoprivredi, energetici,æivotnoj sredini, profilima siromaπtva i procenufiskalne odræivosti) i selektivnih savetodavnih uslugaobezbedile su materijal za sledeÊu fazu strukturnihreformi kao i za pripremu Strategije Vlade zasmanjenje siromaπtva.Pregled aktivnosti UN sistema u Srbiji i Crnoj Gori 19

20 Kompendijum Ujedinjenih nacija

OPERATIVNE AKTIVNOSTIKANCELARIJA, AGENCIJA, FONDOVAI PROGRAMA SISTEMA UJEDINJENIH NACIJAU SRBIJI I CRNOJ GORI21

22 Kompendijum Ujedinjenih nacija

AKTIVNOSTINA POLJU RAZVOJAAktivnosti na polju razvoja 23

24 Kompendijum Ujedinjenih nacija

FAO Srbija i Crna GoraProjekat: TCP/YUG/2901 (A)Izgradnja kapacitetaIntegralna proizvodnja i tretiranje πtetoËine korena æitarica zapadnicrv u sistemima za branje kukuruzaCILJ:Opπti cilj ovog projekta je poveÊanje nivoa odræivostiproizvodnje æitarica (kukuruza) u Srbiji i Crnoj Goriputem participatornog procesa razvoja stategije Integralneproizvodnje i tretiranja πtetoËina (IPPM 21 ) za suzbijanjezapadnog crva korena æitarica (WCR 22 ) i drugihelemenata sistema poljoprivredne proizvodnje, zasnovanogna punom razumevanju specifiËnosti lokalnihagro-ekosistema i socijalno-ekonomskih uslova.PROBLEMATIKA:U toku 1992, nova πtetoËina æitarica, zapadni crv korenaæitarica - Diabrotica virgifera virgifera LeConte,otkrivena je blizu beogradskog aerodroma. To je bioprvi put da je WCR dospeo u Evropu. WCR je poznatkao najznaËajnija πtetoËina na æitaricama u SAD, iverovatno je dospela do Beograda putem vazduπnihletova iz SAD. Prvo znaËajno oπteÊenje koje je WCRizazvao na poljima u Evropi prijavljeno je u Jugoslaviji1999. godine (7 godina nakon prvog otkrivanja). Dodetaljnijih podataka o πteti na poljima doπlo se krajemsezone kukuruza u 2001. godini.U Jugoslaviji su povoljni klimatski uslovi, obimnemonokulture kukuruza i pretpostavljeno ograniËenoprisustvo faktora smrtnosti omoguÊili populaciji WCRda se jako brzo razmnoæi. Nakon deset godina, potencijalnigubici u prinosima u jako infestiranim poljima prelazilisu i 30% tone po hektaru. WCR je naterao poljoprivrednike,posebno poljoprivrednike koje proizvodeza svoje sopstvene potrebe, da odustanu od proizvodnjeæitarica u nekim oblastima, πto je dovelo do smanjenjaukupne povrπine na kojoj se æitarice proizvode za200.000 ha od kada se pojavio WCR. Kod proseËnogprinosa od 6 tona/ha, to znaËi gubitak u proizvodnjiæitarica od oko 1 miliona tona godiπnje, ili oko 90 milionaUS$ izgubljenog prihoda za poljoprivrednike kojisu primorani da uzgajaju manje isplative æitarice.Jugoslavija je prva zemlja koja je imala iskustva saWCR i jedna od malog broja evropskih zemalja gde jepopulacija WCR porasla do nivoa koji izazivaekonomske πtete. S druge strane, WCR nastavlja da seπiri u drugim evropskim zemljama. U septembru 2002.njegovo prisustvo je registrovano u Francuskoj.ODGOVOR:Predloæeni projekat Êe obezbediti neposredna praktiËnareπenja u odnosu na problem WCR, istovremenopostavljajuÊi principe IPPM programa i razvoja ljudskihresursa, sredstava i metoda za odræivo uzgajanjekukuruza koje bi odgovorilo na probleme sa drugimπtetoËinama. To bi znaËilo znaËajan napredak u naporimaka rehabilitaciji poljoprivrede koja je hitno potrebnaovoj zemlji. Ministarstvo poljoprivrede RepublikeSrbije pruæiÊe kontinuiranu podrπku ustanovljenomIPPM programu, Ëak i nakon zavrπetka projekta.PARTNERI:• Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije• Insitut za æitarice i proizvodnju povrÊa• Lokalno stanovniπtvo zaposleno u poljoprivredi• Lokalne NVO i organizacije poljoprivrednikaDOPRINOSI:Finansiran u okviru FAO Programa tehniËke saradnje:281.000 US$DOSADA©NJI REZULTATI:• Dve posete IPPM struËnog sluæbenika za podrπkuiz FAO Odeljenja za zaπtitu bilja;• Nacionalni koordinator projekta i Radna grupakoje je zvaniËno uspostavila Vlada;• Odreappleen i imenovan Nacionalni konsultant na projektu;• Razvijen nastavni program i odræane radioniceplaniranja;Studijsko putovanje za jednog struËnjaka u oblastidruπtvenih nauka i jednog specijalistu u oblasti zaπtitebilja u Aziju radi prouËavanja pristupa ©kole zapoljoprivrednike, participatorne istraæivaËke/studijskegrupe za poljoprivrednike i obuka u IPM-u.PERIOD:februar 2003- novembar 2004.21 Integrated Production and Pest Management22 Western Corn RootwormAktivnosti na polju razvoja 25

FAO Srbija i Crna GoraProjekat: OSRO/FRY/104/NETSmanjenje siromaπtvaUvoappleenje unapreappleene poljoprivredne mehanizacije, irigacije i marketinπkihveπtina u cilju podrπke ekonomskom oporavku u juænojSrbiji (AMIM 22a )CILJ:PomoÊi ekonomski oporavak regiona i stabilnost kulturaputem promovisanja raznolike poljoprivredneproizvodnje i marketinga visokoprofitnih poljoprivrednihkultura, ne bi li se potpomogla nezavisnostmalih poljoprivrednika.PROBLEMATIKA:Produæeni efekat kosovskog konflikta i skoraπnjiupadi u region preko administrativne granice, zajednosa suπom, izolacijom, kao i infrastrukturnom iekonomskom dezintegracijom pojaËali sumeappleuetniËke tenzije, proπirili kulturne podele ipojaËali visoku stopu nezaposlenosti. PoveÊana jezavisnost od poljoprivrede kao jedinog naËinapreæivljavanja, ali bez potrebnih struËnih znanja irazvijene ruralne infrastrukture, kao i osnove zapoveÊanje kapitalne baze, poljoprivrednici su u ovomregionu liπeni oruapplea, veπtina i prihoda koji bi posluæilipodizanju njihovog standarda æivljenja.ODGOVOR:Interagencijska misija UN-a u juænoj Srbiji iz februara2001. godine definisala je potrebu za snaænom podrπkomsektoru poljoprivrede, u sklopu udruæenihmeappleunarodnih napora da se smanje meappleuetniËke tenzijei izgradi poverenje u zajedniËki æivot. FAO je pokrenuoprogram u opπtinama Vranje, Bujanovac i Preπevokoji ima za cilj pomoÊ malim poljoprivrednicimada odgovore izazovima koji su prisutni u tranzicijika træiπnoj ekonomiji. Unapreappleena obrada zemlje isistem navodnjavanja, uvoappleenje novih poljoprivrednihkultura i veπtina pomoÊi Êe odabranim grupacijamanajugroæenijih i najdinamiËnijih poljoprivrednika,koji Êe takoapplee dobiti i obuku potrebnu za definisanjei eksploataciju lokalnih i regionalnih træiπnih potencijala.PodræaÊe se i osnivanje lokalnih proizvoappleaËkih imarketinπkih udruæenja .PARTNERI:• Lokalni opπtinski poljoprivredni odbori• Meappleunarodna nevladina organizacija GOAL kaopartner u implementaciji• Institut za razvoj vodenih resursa republikeSrbije: spoveπÊe detaljnu inspekciju podzemnihvoda koja treba da pomogne lociranju novihbuπotina za sistem navodnjavanja, pruæi tehniËkuekspertizu nevladinim organizacijama, srodnimsluæbama i onima kojih se tiËu problemihidrologije i irigacije.DOPRINOSI:Vlada Holandije: US$ 1.212.099DOSADA©NJI REZULTATI:• Definisano 1.970 primarnih i sekundarnih korisnika• 350 motornih kultivatora i 350 pumpi za navodnjavanjeisporuËeno za 700 primarnih korisnika• Seme i appleubrivo obezbeappleeno za 65 korisnikaprezentacije i obuke• 6 marketinπkih asocijacija formiralo je jedinstvenoudruæenje, registrovano u svojstvuzadruge• Odræano je ukupno 77 treninga kroz koje jeproπlo 3.082 osoba• Organizovano je jedanaest studijskih poseta,ukljuËujuÊi Bosnu, Maapplearsku i Makedoniju• UpriliËen je poljoprivredni sajam koji je ugostiooko 3.000 ljudi• Izraappleen je promotivni video i bilteni koji se tiËuproizvodnje kukuruza.PERIOD:decembar 2001- jun 2003.22a Improved Agriculture Mechanization, Irrigation and Marketing Skills26 Kompendijum Ujedinjenih nacija

FAO Srbija i Crna GoraProjekat: OSRO/FRY/105/NORSmanjenje siromaπtva, Izbegla licaPilot-projekat za integraciju izbeglih lica kroz poljoprivredneaktivnosti (PRITA 22b )CILJ:Ovaj pilot-projekat bavi se procenom poljoprivrednihaktivnosti odabrane grupacije naseljenih izbeglih lica,u cilju odreappleivanja praktiËnosti i ograniËenja u vezi sauspostavljanjem poljoprivredne proizvodnje namenjenesopstvenim potrebama, osiguranju hrane i ekonomskihmoguÊnosti, omoguÊujuÊi dugotrajno reπenjeza integraciju izbeglih lica iz Hrvatske i Bosne udatu zajednicu. Program teæi da pomogne reπavanjuproblema zemljiπnih tapija putem promovisanja aktivnostikoje Êe omoguÊiti porodicama izbeglih licada postanu samostalne, finansijski nezavisne, druπtvenoodgovorne i prehrambeno obezbeappleene, te takopomoÊi njihovu integraciju u lokalne zajednice.PROBLEMATIKA:U ovom trenutku, oko 5% ove populacije æivi ukolektivnim centrima ili specijalnim institucijama,30% æivi kod porodica-domaÊina (uglavnom prijateljaili roappleaka), 40% æivi u iznajmljenim prostorijama,dok je 22% kupilo sopstvene kuÊe. Veliki procenatizbeglih lica joπ uvek koristi humanitarnu pomoÊ(WFP-a i UNHCR-a). MoguÊnosti za zaposlenje sumale, nedovoljno plaÊene i variraju zavisno odlokacije. Neki od onih koji æive u gradovima dolazedo poslova na graappleevinama ili na odræavanju, dok suostali zaposleni u ruralnim sredinama ili kaonadniËari ili na drugim fiziËkim poslovima. Mali brojizbeglih lica ima pristup obradivoj zemlji, iakoznaËajan broj njih poseduje traktor i osnovnupoljoprivrednu opremu.ODGOVOR:Opπtine Apatin i Novi Kneæevac su u regionu severneVojvodine izabrane na osnovu visokog procentaizbeglih lica meappleu lokalnim stanovniπtvom. Semtoga, ove dve opπtinske vlasti u potpunosti poznajuprobleme koje je potrebno reπiti, i zajedniËki su radilena dodeli zemlje izbeglim licima koja su za topokazala iskreni interes.U vidu podrπke proizvodnom procesu, izvestan brojpumpi za navodnjavanje, motokultivatora i ostale poljoprivredneopreme je u okviru programa obezbeappleenza korisnike odabrane u sklopu svojih zajednica.Svaki od ovih korisnika pruæaÊe usluge jednom ilidvama sekundarnim domaÊinstvima korisnicima, uzavisnosti od tipa i vrednosti obezbeappleene opreme.Ostali delovi programa ukljuËuju obuku iz oblastitehnika hortikulturne proizvodnje, zaπtitu useva, marketingi upravljanje malim preduzeÊima.PodstiËe se formiranje grupa i udruæenja u ciljujaËanja kapaciteta træiπne proizvodnje. Te grupe ÊeËiniti kljuËne taËke informisanja i obuke, kao ibuduÊeg finansiranja projekta.U pripremi je precizan pregled troπkova svih preduzetihpoduhvata, ne bi li se poljoprivrednicimapomoglo da procene njihovu finansijsku izvodljivosti eventualnu odræivost. U pripremi je baza podataka istatistiËkih podataka, koja treba da doprinese formiranjufinalnih zakljuËaka i preporuka kako se projekatpribliæava kraju. Ocenjuje se da je projekat u faziindentifikovanja elemenata i ograniËenja koja supotrebna za stvaranje modela jednog obimnijeg programakoji bi podræao integraciju veÊeg broja izbeglihlica poljoprivrednika u zajednicu republike Srbije.PARTNERI:• Opπtine Apatin i Novi Kneæevac• Nevladina organizacija Ecowork (Apatin) iUdruæenje izbeglih lica; Udruæenje izbeglih iprognanih lica (Novi Kneæevac) kao partner uimplementacijiDOPRINOSI:Vlada Norveπke: US$ 299.600DOSADA©NJI REZULTATI:• 136 korisnika je ostvarilo sledeÊu materijalnudobrobit u okviru projekta:- 26 vrsta semena povrÊa- 21 motokultivator- 15 pumpi22b Pilot Project for Integration of Refugees through Agriculture ActivitiesAktivnosti na polju razvoja 27

- 26 plastenika za komercijalnu proizvodnju- 8 plugova i 5 kopaËa krompira- Osposobljena su 33 traktora i 2 motokultivatora- 14 sejalica i 5 rasprπivaËa• 101 ha zemljiπta je zasaappleen visoko profitabilnimusevima i velikim brojem vrsta povrÊa• Veoma zadovoljavajuÊi prinosi i kalibriranaproizvodnja povrÊa• Oformljeno je novo udruæenje izbeglih lica uNovom Kneæevcu• Poljoprivrednici se pripremaju za sezonu 2003.(samostalno su kupili novu opremu i seme).PERIOD:januar 2002- septembar 2002.28 Kompendijum Ujedinjenih nacija

FAO Srbija i Crna GoraProjekat: OSRO/FRY/201/NETSmanjenje siromaπtvaPoveÊanje proizvodnje voÊa u cilju pomoÊi ekonomskoj revitalizacijiu centralnoj Srbiji i SandæakuCILJ:Cilj projekta je podrπka ekonomskom oporavkuregiona putem obnove proizvodnje voÊa u glavnomsub-sektoru u centralnoj Srbiji i Sandæaku, sa posebnimosvrtom na visoki izvozni potencijal na teritorijiBalkana i zapadne Evrope. U tu svrhu, projekat Êepodræati proizvodni proces putem obezbeappleivanjaopreme, potroπnog poljoprivrednog materijala i profesionalneobuke, u cilju poboljπanja tehniËke i upravljaËkestruËnosti poljoprivrednika.Jedan od znaËajnih ciljeva biÊe podrπka pretvaranjutradicionalnih voÊnjaka u intenzivnije oblikeproizvodnje.PROBLEMATIKA:Nezaposlenost kao jedan od faktora ugroæavanja imarelativno veÊi uticaj na efektivno siromaπtvo u Srbijinego πto je to sluËaj u drugim zemljama u regionu.Demografsko opadanje koje karakteriπe centralnuSrbiju posledica je znaËajnog stepena emigracijemlade populacije iz ruralnih u urbane sredine. Kaorezultat ovog fenomena, preko 80 % seoske populacijekoja aktivno uËestvuje u poljoprivrednim aktivnostimastaro je preko 50 godina.U prilog teπkoj materijalnoj i finansijskoj situaciji, institucionalniproblemi stvaraju dodatne poteπkoÊe poljoprivrednicima.Kolaps tehniËkih savetodavnih i njimasrodnih sluæbi, opπta tehniËka izolovanost, propadanjezemljoradniËkih zadruga i tranzicija od ekonomijepod dræavnom upravom ka træiπnoj ekonomiji suograniËavajuÊi faktori za poljoprivrednike u procesureorjentisanja i planiranja sopstvenih aktivnosti. Kaorezultat toga, samo nekolicina farmera je u prilici daprimeni modernu tehniku koja bi mogla da posluæi kaoosnov razvoja ovog sektora i poboljπanja opπteekonomske situacije na nivou domaÊinstava.ODGOVOR:Projekat Êe podræati uspostavljanje intenzivne proizvodnjevoÊa u regionima koji pogoduju ovoj vrsti proizvodnje,naroËito malina, jabuka i πljiva, kako za domaÊetako i za strana izvozna træiπta; projekat ÊepoveÊati prihode po domaÊinstvu. U tom smislu, projekatÊe takoapplee imati pozitivan uticaj na lokalneekonomije putem viπestrukog efekta na lokalnuagroindustriju i moguÊnosti zapoπljavanja, doprinoseÊitako i lokalnom i ruralnom razvoju.Projekat je pre svega usmeren na jaËanje nezavisnostizemljoradnika, ali i na maksimum sinergije svih ËinilacaukljuËenih u rad na opπtem ekonomskom oporavkuregiona. Ovaj projekat Êe omoguÊiti uveÊanjepovrπina pod jabukama za 100 ha, kao i za dodatnih 30ha zasaappleenih malinama.Posebna paænja biÊe posveÊena marketingu proizvodnjevoÊa.PARTNERI:• Agencija za razvoj Ibar• Lokalni opπtinski poljoprivredni odbori• Poljoprivredna stanica za analizu uzorakazemljiπta iz zemlje korisnika, Leskovac• Dodatna partnerstva lokalnog tipa biÊe sklopljenau toku primene projekta, u svrhu proπirenja mreæai sinergija.DOPRINOSI:Vlada Holandije: US$ 1.110.000DOSADA©NJI REZULTATI:• Definisane ciljne oblasti projekta, na osnovuagroklimatskih kriterijuma i kriterijuma izvodljivosti/praktiËnosti;• 22 informativna sastanka odræana na teritoriji ciljneoblasti projekta;• Izabrano 8 opπtina i 72 sela;• Odabrano 320 korisnika na osnovu njihove kompetentnostii zalaganja;• Distribucija 315.000 jabukovih stabala i 420.000stabala mladih malina, u cilju zasada 100 hajabukovih voÊnjaka i 36 ha malinjaka.• Distribucija 110 tona appleubriva, 50,4 tone gvozdeneæice i 35.200 drvenih stubova (u toku) zazapoËinjanje voÊnjaka.• 98 treninga i demonstracija na terenu o razliËitimaspektima tehniËkog upravljanja voÊnjacima.• Publikacija 7 struËnih broπura koje pokrivajurazliËite aspekte upravljanja voÊnjacima.• Promotivna tura za producente i marketinπkegrupe.PERIOD:mart 2002 - oktobar 2003Aktivnosti na polju razvoja 29

FAO Srbija i Crna GoraProjekt: GCP/FRY/001/NETSmanjenje siromaπtvaPodrπka razvoju uzgajivaËa stoke u planinskim oblastima NoveVaroπi, Priboja, Prijepolja, Sjenice, Tutina i Novog Pazara (oblastSandæaka) - SLIPCILJ:Opπti cilj je da se omoguÊi postepeni ekonomski oporavakpoljoprivrednog sektora putem revitalizacije irazvoja proizvodnje stoke za poljoprivrednike urazliËitim agro-ekoloπkim uslovima u ovom planinskomregionu. Glavni cilj je da se uspostave tri“Zadruge proizvoappleaËa stoke” u izolovanim, nerazvijenimi najsiromaπnijim oblastima - Sjenica, Tutin iPrijepolje - ne bi li uzgajivaËi stoke napredovali irazvili vitalniji komercijalni posao uz redovan prilivsredstava.Sem toga, ovaj projekt bi pomogao u formiranjuudruæenja uzgajivaËa stoke, kao i proizvodnih i marketinπkihgrupa na teritoriji celokupne oblastiSandæaka, ukljuËujuÊi tu planinske predele i doline,od kojih bi svaka na sopstveni naËin mogla da doprineseprocesu. Uspostavile bi se veze sa ostalim organizacijamaangaæovanim u ovom sektoru.PROBLEMATIKA:Poljoprivrednici u planinskim oblastima Nove Varoπi,Priboja, Prijepolja, Sjenice, Tutina i Novog Pazara(oblast Sandæaka) poslednjih godina preæivljavajuteπku oskudicu. Njihova dobra nisu odræiva, prisutnaje visoka nezaposlenost i teπko seosko siromaπtvo, asve veÊi broj ljudi odlazi sa imanja u gradove upotrazi za zaposlenjem. Takoapplee je prisutna i generalnasumnja u moguÊnost napretka, nedostatak poverenjau sopstvene sposobnosti, kao i nedostatak uzajamnogpoverenja izmeappleu poljoprivrednika i drugihorganizacionih struktura.Proizvodnja stoke je glavna poljoprivredna aktivnostu ovoj regiji i gavni izvor prihoda za poljoprivrednike,i tokom protekle decenije ona je imala ulogusigurnosne mreæe za mnoge od ugroæenih porodica.Poljoprivrednici u visoko izolovanim planinskimoblastima (npr. Sjenica i Tutin) uglavnom nisu biliskloni da se opredele za proizvodnju odreappleenih grupaæivotinja, veÊ su riziËnu situaciju ublaæili tako πto sudræali male grupe razliËitih vrsta stoke. Na taj naËinnjima je omoguÊeno da zadovolje potrebe u pogledumleËnih proizvoda, mesa i drugih proizvoda zapotroπnju u domaÊinstvu, od Ëega je svaki suviπakproizvoda sluæio za prodaju ili barter trgovinu sasusedima. Deo strategije preæivljavanja je i smanjenaprimena veπtaËkog appleubriva i hemikalija, odricanje odpopravki traktora i opreme, kao i prodaja stoke za rasplod.Preæivljavanje je, meappleutim, imalo visoku cenu,jer je njihova kapitalna baza teπko erodirala.Proizvodnja stoke i stoËni fond su opali zbog teπkoÊau obezbeappleivanju adekvatne ishrane i veterinarskenege. Smanjenje u pogledu broja stoke i produktivnostiu okviru privatnog poljoprivrednog sektoramoæe se pripisati: smanjenju poljoprivrednihaktivnosti na nivo koji je neπto malo viπi od nivoapreæivljavanja; znaËajno smanjen broj razliËitih vrstastoke poveÊava postojeÊe rizike; ostarela seoska populacijanije u stanju da se aktivno bavi poljoprivredomkao ranije; prodaja stoke za rasplod; smanjenaprimena veπtaËkog appleubriva i poljoprivrednihhemikalija za stoËnu hranu i proizvodnju hrane; neadekvatnapopravka i odræavanje traktora i opreme; padu potraænji za stoËnim proizvodima (posebno kada jeu pitanju skuplja govedina, jagnjetina i sir), s obziromda su opali raspoloæivi prihodi u urbanim oblastima;gubitak tradicionalnih træiπta za izvoz mesa i mleËnihproizvoda u bivπoj Jugoslaviji, susednim zemljama izapadnoj Evropi; nedostatak investicionog kapitalakoji bi posluæio poljoprivrednicima da poboljπajupogone i proizvodnu tehnologiju; nedostatak adekvatnihpogona za obradu.ODGOVOR:Da bi se efikasno reπili problemi u stoËnom sektoru uopπtinama Sjenica, Tutin i Prijepolje, u svakoj odopπtina biÊe osnovana ”Zadruga proizvoappleaËa stoke”,koju saËinjava izmeappleu osamdeset i sto poljoprivrednika.Ova udruæenja poljoprivrednika predstavljajukritiËnu meru oporavka koju su predloæili samipoljoprivrednici, a koja Êe im pomoÊi da izaappleu izkruga delatnosti koja im obezbeappleuje puko namirivanjepotreba/preæivljavanje i omoguÊiti komercijalnepoljoprivredne delatnosti manjeg obima. Onimpoljoprivrednicima koji æele da se pridruæe zadrugamabiÊe pruæena pravna, struËna i organizacionapomoÊ, kao i tehniËka i tehnoloπka pomoÊ. Prihodi seobiËno raspodeljuju na Ëlanove na osnovu obima30 Kompendijum Ujedinjenih nacija

obavljenog posla u toku godine u okviru zadruge.Osnivanjem “Zadruga proizvoappleaËa stoke”, projekatÊe poboljπati prilike poljoprivrednika i obezbeditiodræiv razvoj poljoprivrednog sektora ove izolovaneplaninske regije. Zadruge Êe takoapplee pozitivno uticatina lokalne privrede, s obzirom na viπestruki efekatkoji imaju na lokalnu agroindustriju i moguÊnosti zazapoπljavanje, doprinoseÊi stabilizaciji i razvojulokalnih seoskih zajednica.Osnivanje tri Zadruge proizvoappleaËa stoke potencijalnomoæe da odgovori na neke od ovih potreba i obezbedistabilnost i kohezivnost trenutno fragmentisanogstoËnog sektora. Osim pristupa razvoju “odozgonadole” koji poËinje od samih poljoprivrednika,kljuËni elementi ovog koncepta su da angaæovanipoljoprivrednici na prvom mestu IMAJU POV-ERENJA u svoj novi sistem i zaposlene koje ÊepomoÊi da se on pokrene, kao i da poljoprivredniciostvare neposrednu KORIST.PARTNERI:• ©est opπtinskih vlasti u sandæaËkom regionu;• Meappleunarodne i lokalne NVO, lokalni agronomi,agro struËnjaci, vodeÊi poljoprivrednici.DOPRINOSI:Vlada Norveπke: 1.069.093 US$DOSADA©NJI REZULTATI:• Projektni tim koji se sastoji od internacionalnogkonsultanta koji je specijalista za uzgoj stoke,voapplee tima, internacionalnog konsultanta koji jespecijalista za razvoj zadruga, internacionalnogkonsultanta koji je struËnjak za stoËnu hranu, kaoi nacionalnog konsultanta za uzgoj stoke, koji suangaæovani na projektu u viπe navrata;• Dovrπena je prva jednomeseËna misija voapplee tima• Prve misije struËnjaka za razvoj zadruga i internacionalnogkonsultanta na polju stoËne hranupredviappleene su za juli 2003;• Obavljene su preliminarne posete ciljnimopπtinama;• Obavljena je pred-identifikacija implementirajuÊihpartnera;• UpriliËeni su sastanci sa agencijama kojefunkcioniπu u ciljnim zonama u cilju uspostavljanjakoordinacije i saradnje;• Identifikovane su i formirane terenske kancelarije;• Zavrπena je inicijalna elaboracija instrumenata,materijala i programa obuke, zasnovanih napraksi drugih FAO projekata koji za cilj imajuekonomski oporavak.PERIOD:januar 2003. - decembar 2004.Aktivnosti na polju razvoja 31

FAO Srbija i Crna GoraProjekat: GCP/FRY/002/NORSmanjenje siromaπtva, izbeglicePodrπka integraciji izbeglica putem poljoprivrednih aktivnosti(RITA 23 )CILJ:Projekat Êe raditi na unapreappleenju poljoprivredneproizvodnje, u svrhu podrπke samoodræanju ciljnepopulacije, πto Êe omoguÊiti trajno reπenje za integraciju1.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne u novuzajednicu. Da bi se dati cilj postigao, projekat Êe sezasnivati na i ojaËati ustanovljene mehanizme koji sutestirani i pokazali se odræivim u pilot-projektuPRITA. Projekat Êe takoapplee konsolidovati rezultatepilot-projekata primenjenih u opπtinama Apatin iNovi Kneæevac. Tokom projekta, promovisaÊe se razmenaiskustava izmeappleu organa vlasti, izbeglica ilokalnog stanovniπtva, u cilju podsticanja nedovoljnodinamiËnih i nedovoljno proaktivnih vlasti i zajednicada zauzmu pozitivan stav i pristup u pogledu integracijeizbeglica.PROBLEMATIKA:Iznalaæenje trajnih reπenja za pribliæno 350.000izbeglica i 230.000 IRL koji æive u Srbiji i Crnoj Goripredstavlja prioritet kako za humanitarne organizacijetako i za Vladu. Vlasti Republike Srbije surazradile, u saradnji sa meappleunarodnim organizacijama,“Nacionalnu strategiju za reπenje problemaizbeglica, izgnanika i rasenjenih lica”. Predloæenastrategija definiπe mehanizme za pomoÊ repatrijacijiu zemlje porekla, kao i lokalnu integraciju unutarSrbije i Crne Gore. Strategija lokalne integracijeobuhvata sledeÊe elemente: dræavljanstvo, socijalnepenzije (iz zemalja porekla), povraÊaj imovine uzemljama porekla, zapoπljavanje, aktivnosti kojegeneriπu prihode, ˝meke˝ zajmove, fiskalne pogodnosti,(re)kvalifikaciju, programe zapoπljavanja,vladin fond za kupovinu opreme, prostor, zemljiπte iinfrastrukturu, stanovanje, svojinska prava i programenaseljavanja. Danas oko 5% populacijeizbeglica æivi u kolektivnim centrima ili posebnimustanovama, 30% su gosti drugih porodica (obiËnoprijatelji ili roappleaci), 40% iznajmljuje prostor u komeæivi, dok je 22% kupilo sopstvene kuÊe. Veliki deoizbeglica joπ uvek prima pomoÊ od humanitarnihorganizacija (WFP i UNHCR). MoguÊnosti zaposlenjasu retke, poslovi nisu dobro plaÊeni i variraju u zavisnostiod lokacija. Neki od izbeglica u gradovimadobijaju posao na graappleevinama ili na odræavanjudomaÊinstava, dok su drugi u seoskim oblastimazaposleni kao nadniËari ili obavljaju druge fiziËkeaktivnosti. Mali broj izbeglica moæe da obezbedizemlju za kultivaciju, iako znatan broj poseduje traktori osnovnu poljoprivrednu opremu.ODGOVOR:Projekat Êe imati 12 ciljnih opπtina u istoËnojVojvodini, ali Êe ukljuËiti i Apatin i Novi Kneæevackoji su uËestvovali u pilot aktivnostima. KonaËniizbor Êe se bazirati na uËeπÊu izbeglica u lokalnojpopulaciji, moguÊnosti posedovanja zemlje, kao ipotencijalu opπtinske podrπke i angaæovanja. U tokufaze identifikacije obaviÊe se sledeÊe:• Geografski odabir; procena i prethodna selekcijaopπtina;• Definisanje kriterijuma za izbor korisnika;• Prethodna identifikacija lokalnih partnera;• Povezivanje sa agencijama koje funkcioniπu uciljnim oblastima i moguÊa saradnja;• Angaæovanje drugog nacionalnog agronoma;• Imenovanje nacionalnog direktora projekta odstrane vlade;• Informacije unutar ciljnih zajednica o svrsi projektai identifikacija izbeglica poljoprivrednikakoji æele da se bave uzgajanjem novih visokovrednih proizvoda;• Revizija radnog plana radi pokrivanja periodaprojekta, ukljuËujuÊi tu i usavrπavanje moguÊihaktivnosti na planu obuke kao i mehanizama naosnovu sliËnih FAO projekata i lokalnihkapaciteta;Kao podrπka proizvodnji, projekat je odabranimkorisnicima, identifikovanim unutar sopstvenihzajednica, obezbedio ograniËeni broj pumpi zanavodnjavanje, moto-kultivatora i drugepoljoprivredne opreme. Svaki od ovih korisnikapruæiÊe usluge jednom ili dvama korisniËkimdomaÊinstvima, u zavisnosti od tipa i vrednostiisporuËene opreme.23 Refugee Integration through Agriculture32 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Ostala projektna ulaganja odnose se na obuku utehnikama proizvodnje hortikultura, zaπtiti useva,marketingu, kao i voappleenju malog biznisa. PodstiËe seformiranje grupa i asocijacija, u cilju jaËanjakapaciteta za marketing proizvoda. FormiraÊe se ifokalne taËke za informisanje i obuku, a u krajnjojinstanci Êe se insistirati na pomoÊi u vidu kredita.U pripremi su kompletni prikazi troπkova preduzetihaktivnosti, ne bi li se izbeglicama poljoprivrednicimapomoglo da utvrde finansijsku i potencijalnuodræivost. Izraappleuje se baza podataka i statistiËkihinformacija, koja Êe doprineti formiranju konaËnihzakljuËaka i preporuka pred kraj projekta. Smatra seda je projekat u fazi identifikacije svojih elemenata iograniËenja, πto je neophodno za stvaranje jednogmodela programa veÊih razmera koji bi podræao veÊibroj poljoprivrednika izbeglica u integraciji u zajedniceu Republici Srbiji.PARTNERI:• Dvanaest opπtinskih vlasti u Vojvodini;• Meappleunarodne i lokalne NVO, udruæenja izbeglica,lokalni agronomi, agro- struËnjaci, vodeÊipoljoprivrednici.DOSADA©NJI REZULTATI :• Angaæovan projektni tim saËinjen od internacionalnogvoapplee tima, agroekonomiste i dvanacionalna agronoma;• Obavljene preliminarne posete u svrhu identifikacijeciljnih opπtina;• Zavrπena pred-identifikacija implementirajuÊihpartnera;• UpriliËeni sastanci sa agencijama kojefunkcioniπu u ciljnim oblastima radi uspostavljanjakoordinacije i kooperacije;• Uspostavljena preliminarna saradnja saKomesarijatom za izbeglice;• Sprovedena elaboracija instrumenata, materijalai programa obuke, zasnovanih na praksi drugih,sliËnih FAO projekata u oblasti ekonomskogoporavka.PERIOD:april 2003. - mart 2005.DOPRINOSI:Vlada Norveπke: 1.967.443 US$Aktivnosti na polju razvoja 33

FAO Srbija i Crna GoraProjekat: TCP/YUG/2902 (A)Izgradnja kapacitetaInstitucionalni razvoj i razvoj kapaciteta u okviru Nacionalnog programaza πume Republike SrbijeCILJ:SpecifiËni ciljevi projekta su usredsreappleivanje narazvoj nove politike u domenu πumarstva, revizijuzakonodavstva u datom domenu, reformu i restrukturiranjeorganizacija, obuku kljuËnog osoblja uoblasti participatornog procesa razvoja πumarstva irazvoj predloga projekata koji za svrhu imajuunapreappleenje nacionalnog programa u sferi πumarstva.BiÊe predloæena nova organizaciona struktura, koja bitrebalo da sprovede novu politiku u sferi πumarstvaputem izmenjenog, aæuriranog zakona o πumarstvu.UspostaviÊe se predlog projekta i mehanizamnacionalnog programa za πumarstvo, ne bi li sepoboljπala baza za strateπko planiranje i upravljanje usferi πumarstva. Pri tome Êe na raspolaganju biti iljudski resursi koji treba da sprovedu date predloge.PROBLEMATIKA:U toku protekle decenije, resursi u πumama u Srbijipretrpeli su znaËajno smanjenje zbog propadanjainstitucionalnog okvira i infrastrukture, kao inemoguÊnosti Direkcije za πume Republike Srbije dazaπtiti, planira i upravlja πumskim resursima zemlje.Propadanje je naroËito bilo uoËljivo na privatnimπumskim dobrima, koja Ëine gotovo polovinu od 2,5miliona hektara πuma u zemlji, a zbog nedostatkaadekvatne kontrole za koju je bila zaduæena Direkcijai drugi akteri na polju upravljanja πumama.VeÊina institucionalnih manjkavosti u sektoruπumarstva posledica su nedostatka zvaniËne politike uoblasti πumarstva, zastarelih pravnih okvira, preteranooptimistiËkog plana razvoja πumarstva, kao i institucijazaduæenih za πumarstvo koje nisu strukturnopostavljene, organizovane i opremljene da se uhvate ukoπtac sa izazovima u ovom sektoru, s obzirom dazemlja Ëini trajne napore da postigne glavni cilj sopstvenespoljne politike - prijem u Evropsku Uniju.Vlada Srbije zatraæila je pomoÊ FAO da bi odgovorilana gore navedene nedostatke.ODGOVOR:Projekat Êe podræati formiranje moderne administracijeu oblasti πumarstva, koja poseduje neophodneinstitucionalne instrumente i osoblje sposobno dapromoviπe odræivo i participatorno upravljanjeπumskim resursima u Srbiji, u okviru træiπno orijentisaneprivrede. Projekat Êe obezbediti elementeneophodne za razvoj Nacionalnog programa za πume,usklaappleenog sa nacionalnim planovima aktivnosti napolju razvoja i zaπtite æivotne sredine.PARTNERI:• RepubliËko Ministarstvo za zaπtitu prirodnihresursa i æivotne sredine;• Ministarstvo ekonomije i unutraπnje trgovine;• Sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalnu politiku;• Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni inspektorat;• Biro za genetske resurse flore i faune.DOPRINOSI:Finansirano u okviru FAO Programa tehniËke saradnje:301.000 US$DOSADA©NJI REZULTATI:• Prva jednomeseËna misija konsultanata za politikui institucije u oblasti πumarstva (voapplea tima)i ekonomije i planiranja πumarstva zavrπena 6.juna 2003;• Identifikovan i postavljen nacionalni koordinatorprojekta;• Identifikovana i opremljena kancelarija projektau Nacionalnom institutu za πume;• Formiran upravni odbor projekta (12 Ëlanova) ipripremljen opis zadataka, kao πto su:- Usmeravanje i nadzor rada konsultanata iGrupe za reviziju;- Osigurati postizanje ciljeva projekta;- Jasni preliminarni izveπtaji i predlozi odstrane konsultanata i Grupe za reviziju kojise tiËu politike, strategije, zakonskih i institucionalnihreformi u oblasti πumarstva;- PomoÊ pri reπavanju problema, posebno uodnosu na ustanovljavanje mehanizma zaparticipativno donoπenje odluka u sektoruπumarstva;• Formiranje zaËetaka Participativnog mehanizma,koji saËinjava Grupa za reviziju u kojoj suangaæovane sve zainteresovane strane, a koje34 Kompendijum Ujedinjenih nacija

ade na odreappleivanju i postizanju zajedniËkih ciljevai reπavanju problema i konflikata. Participatornipristup oblikovanju javne politike ireπavanju konflikata ukljuËuje razvoj odreappleenihosnovnih koncepata i sposobnosti.• Izabrani su i postavljeni nacionalni konsultantikoji Êe doprinositi razvoju:• Politike i reforme institucija u domenu πumarstva• Ekonomije i planiranja u πumarstvu• Participatornog πumarstva• Zakona u oblasti πumarstva (meappleunarodnih)• Zakona u oblasti πumarstva (domaÊih)PERIOD:april 2003. - novembar 2004.Aktivnosti na polju razvoja 35

FAO Srbija i Crna GoraProject: OSRO/FRY/102/NORSmanjenje siromaπtvaPodrπka uspostavljanju Regionalnog sistema nadzora sigurnostihrane za SrbijuCILJ:Uspostaviti informacioni sistem i mreæu koji se tiËusigurnosti i ugroæenosti hrane πirom Srbije.PROBLEMATIKA:Sigurnost hrane, koja implicira situaciju u kojoj sviljudi, bilo kada, imaju fiziËki, socijalni i ekonomskipristup dovoljnoj koliËini bezbedne hrane bogatehranjivim sastojcima, a u skladu sa njihovim dnevnimenergetskim potrebama, koja rezultira aktivnim izdravim æivljenjem, u Srbiji je problematiËna. Petodsto populacije nema pristup hrani koja zadovoljavadnevni minimum energetskih potreba, uprkos Ëinjenicida na saveznom nivou dnevna energetska raspodelapo glavi stanovnika iznosi 2.930 kalorija, πto je iznaddnevnog potrebnog minimuma od 1.990 kalorija poosobi. Takoapplee je prisutna zabrinutost da hrana pokalorijskoj vrednosti zadovoljava kriterijume, ali ne ipo svojoj hranljivosti. Siromaπtvo i ugroæenost,zajedno sa nestabilnim institucijama, su glavni razlognesigurnosti hrane u Srbiji. Srbija takoapplee ima problemasa podacima. StatistiËki sistem koji se koristi uSrbiji nije u skladu sa novim ekonomskim sistemom.Dostupni podaci i metodologije su jako neadekvatne iËesto ili ne postoje ili su nekompatibilne sa potrebamaprocene stepena siromaπtva i registrovanja pojave¨alternativnih¨ekonomskih sistema, πto je neophodnoza analizu i poreappleenje stanja sigurnosti hrane nadræavnom, regionalnom i globalnom nivou.Neophodno je uspostaviti Informacioni sistem o sigurnostihrane (FSIS 24 ), ne bi li se spreËilo da zemljapreapplee iz stanja privremene nesigurnosti hrane usituaciju hroniËnog tipa.ODGOVOR:Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenihnacija osnovala je Jedinicu za praÊenje sigurnostihrane (FSSU 25 ), koja ima za cilj uspostavljanje mreæei informacionog sistema o sigurnosti i ugroæenostihrane πirom Srbije. Slede specifiËni zadaci u svrhudostizanja datog cilja:• Uspostaviti FSIS koji sadræi sledeÊe bazepodataka: glavne aktere, statistiËke podatke, bibliografijui træiπne informacije;• Sprovoappleenje Misije procene zaliha poljoprivrednihproizvoda namenjenih ishrani (avgust 2001)u cilju procene proizvodnje i zaliha hrane;• Preneti informacioni sistem o sigurnosti hrane,kao i instrumente ustanovljene tokom trajanjaProjekta, na odgovarajuÊu dræavnu instituciju;• Institucionalizovati koncept i merenje sigurnostihrane putem kreiranja Nacionalnog plana akcije,tj. strategije, kao i putem sprovoappleenja kvalitativneanalize u saradnji sa relevantnim ministarstvimai/ili institucijama.PARTNERI:• RepubliËka Direkcija za statistiku, Institut zazaπtitu zdravlja, Institut za arhitekturu i urbanizam,AmeriËki Crveni krst, Svetski program zahranu;• Institut za strateπke medije i marketinπko istraæivanje;• FSSU se takoapplee obratio Ministarstvu za socijalnapitanja, sa predlogom da podræi Strategiju zasmanjenje siromaπtva putem uËeπÊa u radnimkomisijama koje deluju na izgradnji kapacitetadræavnih institucija.DOPRINOSI:Vlada Norveπke: 293.000 US$DOSADA©NJI REZULTATI:Sve u svemu, FSSU je ustanovila integralni informacionisistem koristeÊi postojeÊe informacije, a na bazistandardizovanih, proπirenih metodologija koje Êe bitiintegrisane u nacionalne, regionalne i meappleunarodnesisteme. U okviru Projekta je sprovedeno Istraæivanjenivoa sigurnosti hrane u 3.350 domaÊinstava,24 Food Security Information System25 Food Security Surveilance Unit36 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Pregled pokazatelja dobijenih razliËitim metodama merenja sigurnosti hraneMetodProcenat neuhranjenih DES 8%24ProsecnapopulacijaIzolovananaseljaNarodnekuhinjeKolektivnicentriRomiNesigurnost hraneKvalitativnapracena gladu25(USDA scale) 7,1% 4,0% 65,1% 44,1% 68,1%Povremeni nedostatakKvalitativnahrane (USDA scale) 6,2% 4,8% 44,5% 26,4% 26,7%Odnos konzumiranih kalorija Konzumacija hranei kalorijskih potreba < 0,6 10% 0% 10% 30% 30%Konzumacija kalorija Konzumacija hrane(niska) 2605 3292 2354 2013 2060Udeo zitarica u ukupnoj Konzumacija hranekonzumaciji kalorija 42% 47% 62% 58% 58%Udeo izdataka zaKonzumacija hranehranu u ukupnim izdacima 40% 54.6% 54,7% 61,9% 58,9%Korisnici pomoÊi u hrani tokom 12 meseci pred istraæivanjePrimljena pomoc u hrani (paketi sa hranom) 2,7% 11,4% 21,9% 75,3% 24,8%Korisnici narodnih kuhinja (ukljucujuci lanc pakete) 0,8% 1,0% 99,3% 51,2% 11,9%usmereno na kriterijume (ne)sigurnosti hrane.Prikupljene informacije i razliËite metode merenjasigurnosti hrane pokazuju da je procenat onih kojimahrana nije obezbeappleena u okviru normalne populacije iugroæenih grupa joπ uvek znaËajan. Ove takoappleeukazuju na Ëinjenicu da su glavni korisnici pomoÊi uhrani upravo riziËne grupe (videti tabelu).Date Ëinjenice sugeriπu da bi Republika Srbija trebaloda proπiri svoje programe sigurnosnih mreæa zahranu, u πta spadaju i narodne kuhinje, Ëiji je brojdrastiËno smanjen u toku procesa smanjenja siromaπtva.One takoapplee podvlaËe potrebu za sistemomza monitorig sigurnosti hrane, koji je u stanju dapravovremeno registruje promene u stanju sigurnostihrane u okviru ugroæenih grupa. Zavod(i) za statistikubi trebalo da prilagode svoje pristupe i praksukoja se tiËe ispitivanja domaÊinstava i prikupljanjapodataka u sferi poljoprivrede novom okruæenju.Kvalitativni pristupi mogu da komplementirajusadaπnje metode, a dodatan uzorak bi trebalo dapokrije riziËnu populaciju.Stanje ishrane i visok nivo masti je πiroko rasprostranjenproblem koji pogaapplea veliki procenat populacije.Odgovorne vlasti bi trebalo da pokrenu πirenjeinformacija i obrazovne kampanje i inicijative, usaradnji sa medijima.Geografski informacionai sistem (GIS) bi ubuduÊnosti trebalo da vrπi procenu sigurnosti hrane isrodnih problema. Da bi se ovo omoguÊilo, organivlasti bi trebalo da omoguÊe pristup digitalnimpodacima, ne bi li se ovi mogli koristiti. MoguÊereπenje je uvoappleenje meappleunarodno voappleenih mepingprojekata, koji daju visoko-kvalitetne satelitskesnimke i aktivnosti na lobiranju kod donatora imeappleunarodnih organizacija.PERIOD:mart 2001 - januar 200324 dietary energy supply25 United States Department of AgricultureAktivnosti na polju razvoja 37

FAO Srbija i Crna GoraProjekat: OSRO/FRY/101/LUXSmanjenje siromaπtva, Izbegla licaPodrπka proizvodnji semena krompira u cilju smanjenja zavisnostiod spoljaπnjih izvora semena i pomoÊ reintegraciji povratnikaCILJ:Cilj projekta na nivou domaÊinstava je poboljπanjesituacije na polju sigurnosti hrane kod malih proizvoappleaËakrompira putem poveÊanja koliËine ubranogkrompira, a koristeÊi visokokvalitetno seme prilagoappleenodomaÊim uslovima. Na dræavnom nivou cilj jeuspostavljanje operativnog sistema proizvodnje semenogkrompira koji bi smanjio zavisnost od uvoznogsemena. To Êe pomoÊi stabilizovanju ruralne populacijeu marginalnim brdskim podruËjima i podræati reintegracijuprve grupacije povratnika iz Luksemburgau njihove prvobitne seoske zajednice. Do kraja projekta,20% procenjene godiπnje potraænje za kvalitetnimsemenom krompira trebalo bi da bude zadovoljeno.PROBLEMATIKA:Nezaposlenost i manjak profitabilnih aktivnosti spadajuu glavna ograniËenja za razvoj severnih krajevaCrne Gore, a takoapplee predstavljaju i razlog emigriranjamladih u urbane sredine i inostranstvo. Tu su prisutni iinstitucionalni problemi, kao npr. raspad regionalnejavne uprave, naroËito sluæbi u nadleænostiMinistarstva za poljoprivredu, πumarstvo i vodeneresurse, manjak sluæba podrπke i istraæivaËkih sluæbi,fragmentacija zemljiπta na mnogobrojne male posede iparcele, visoki troπkovi, male moguÊnosti za kreditiranjei tranzicija od ekonomije pod dræavnom upravomka træiπnoj ekonomiji, koji ograniËavaju moguÊnostipoljoprivrednika za srednjoroËno i kratkoroËno planiranje.Semeni krompir smatra se strateπki vaænimartiklom, koji umnogome odgovara lokalnom sistemuubiranja, s obzirom na prisustvo visinskih predela sapoljima koja su dovoljno izolovana da proizvedukvalitetan i zdrav semenski materijal.ODGOVOR:Uspostavljanje sistema proizvodnje semenog krompiraputem uvoappleenja visoke tehnologije i obukeodabranih zaposlenih uzgajivaËa semena doveπÊe dosamostalnosti lokalnog træiπta za proizvodnjusemenog krompira. Projekat podræava osnivanjeudruæenja uzgajivaËa semenog krompira, u ciljujaËanja træiπne pozicije malih proizvoappleaËa. Podrπkaproizvodnji semenog krompira i srodne aktivnostipozitivno Êe uticati i na lokalnu ekonomiju putemstvaranja novih moguÊnosti za zaposlenje, doprinoseÊikako lokalnom tako i ruralnom razvoju.Propisi EU biÊe uvedeni postepeno, ne bi li se proizvoappleaËisemena i nadleæni inspekcijski organi upoznalisa savremenim procedurama kontrole kvaliteta.Projekat Êe do kraja druge godine trajanja omoguÊitiproizvodnju 2.100 tona Sertifikovanog semena klaseA i 500 tona robnog krompira na povrπini od 130 ha.PARTNERI:• Ministarstvo za poljoprivredu, πumarstvo ivodene resurse• Biotehnoloπki Institut, PodgoricaDOPRINOSI:Vlada Luksemburga: US$ 564.000DOSADA©NJI REZULTATI:• Definisane ciljne oblasti projekta, na osnovuagroklimatskih, visinskih i kriterijuma izolovanostizemljiπta;• Procenjena koliËina od 1.470 metriËkih tonasemenog krompira sertifikovane klase A i klaseElite ubrana je u jesen 2002, πto predstavlja 14%godiπnjih potreba Crne Gore za semenim krompiromklase A;• Izabrane su 4 opπtine i 61 novi proizvoappleaËsemenog krompira;• Priprema Statuta za osnivanje udruæenja uzgajivaËasemenog krompira;• Opremanje autonomne poljoprivredne jediniceza proizvodnju semenog krompira, poËevπi odpripreme zemlje do aktivnosti koje slede ubiranju;• Rehabilitovanje dva skladiπta u svrhu Ëuvanjasemenog krompira kapaciteta 500-600 metriËkihtona;• Uvoappleenje standarda kvaliteta EU i sprovoappleenjesertifikovanja semena od strane BiotehnoloπkogInstituta;• Obuka novih proizvoappleaËa semenog krompira izaposlenih u Biotehnoloπkom Institutu na poljuinspekcije zemljiπta i metoda kontrole kvaliteta(ELISA i post-kontrolnih testova).PERIOD:mart 2001 - februar 2003 (produæen do juna 2003)38 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Proizvodnja radiofarmaka u Institutu VinËa (YUG/2/010) I1 NovoGODINAEkspertiSastanci/radionice2003. 18.920 02004. 19.360 02005. 13.500 02006. 13.800 0Prva odobrena godina: 2003.Komponente ljudskih resursa (US$)Stipendije0000Naucneposete5.7405.88000Grupnaobuka0000Podzbir24.66025.24013.50013.800Oprema00150.00090.000Komponente nabavke (US$)Podugovori0000Razlicitekomponente0000Podzbir00150.00090.000UKUPNO(US $)24.66025.240163.500103.800CILJEVI:Opremanje Instituta VinËa u cilju proizvodnje radiofarmakana bazi fluora-18 za nuklearnu medicinu.OSNOVNI PODACI:U Institutu VinËa, u blizini Beograda, formira se ciklotronsko/akceleratorskopostrojenje. Postignut jeznaËajan napredak u izgradnji postrojenja. Aktuelniprojekat predviapplea izgradnju nacionalnih kapaciteta zaproizvodnju fluora-18 FDG za primene u nuklearnojmedicini.Predviappleeno je da projekat traje Ëetiri godine, a njegovznaËajan deo se odnosi na obezbeappleenje opreme.Meappleutim, aktivnosti u prvoj fazi projekta usredsrediÊese na procene struËnjaka i savetodavne uslugekoje se odnose na zavrπetak instalacije ciklotrona, kaoi na spremnost nacionalnog zdravstvenog sektora zaprimenu pozitronske emisione tomografije, πto predstavljapreduslov za nabavku neophodne opreme.NACIONALNO ANGAÆOVANJE:Vlada Êe obezbediti sredstva za dovrπenje ciklotronskogpostrojenja u Institutu VinËa. Institut VinËa Êeobezbediti radioizotope kratkog poluæivota, prostorijeza proizvodnu laboratoriju floura-18 FDG, osoblje,kao i operativne troπkove.DOPRINOS AGENCIJE:StruËne procene i savetodavne usluge, obuka, oprema(ciljna oprema za proizvodnju fluora-18, moduli zasintezu fluora-18 FDG, “vruÊe Êelije” i odabranaoprema za kontrolu kvaliteta).POKAZATELJI U»INKA:• Zavrπetak instaliranja ciklotrona za proizvodnjufluora-18.• Zavrπetak laboratorije za proizvodnju fluora-18FDG.• Instaliranje “vruÊih Êelija” i sintisajzera, kao imodula za doziranje u proizvodnji fluora-18FDG.O»EKIVANI REZULTATI:Dovrπeno i funkcionalno ciklotronsko postrojenje zaproizvodnju fluora-18, kao i laboratorijsko postrojenjeza proizvodnju fluora-18 FDG.EFEKAT PROJEKTA:Nakon πto projekat bude dovrπen, njegovi rezultati ÊeznaËajno doprineti poboljπanju usluga koje se javnostipruæaju na polju zdravstvene zaπtite. Upotreba fluora-18FDG u radioloπkoj diagnostici predstavljamodernu i veoma efikasnu alatku u medicini.Aktivnosti na polju razvoja 39

Bezbedno uklanjanje istroπenog goriva RA istraæivaËkog reaktora u VinËi (YUG/4/029) D2 NovoFINANSIRANJE IZ OSNOVNIH SREDSTAVAGODINA2003.2004.2005.2006.Eksperti18.92013.20000Komponente ljudskih resursa (US$)Sastanci/radionice0000Stipendije0000Naucneposete0000Grupnaobuka7.000000Podzbir25.92013.20000Oprema80.00090.00050.00050.000Komponente nabavke (US$)Podugovori0000Razlicitekomponente0030.00020.000Podzbir80.00090.00080.00070.000UKUPNO(US $)105.920103.20080.00070.000FUSNOTA a/ FINANSIRANJEGODINA2003.2004.2005.2006.Eksperti90.30092.40094.50096.600Komponente ljudskih resursa (US$)Sastanci/radionice0000Stipendije0000Naucneposete0000Grupnaobuka0000Podzbir90.30092.40094.50096.600Oprema940.0001.065.0001.065.000240.000Komponente nabavke (US$)Podugovori0000Razlicitekomponente0000Podzbir940.0001.065.0001.065.000240.000UKUPNO(US $)1.030.3001.157.4001.159.500336.600Prva odobrena godina: 2003.CILJEVI:Stabilizacija i priprema istroπenog goriva iz RAistraæivaËkog reaktora u VinËi za transport u inostranstvoili dugoroËno skladiπtenje u neko postrojenjesagraappleeno u zemlji.OSNOVNI PODACI:IstraæivaËki reaktor „RA“ snage 6,5 MW usporavan ihlaappleen teπkom vodom bio je u funkciji od 1959. do1984, kada je iskljuËen zbog obnove i rekonstrukcije.Trenutno se istroπeno gorivo iz RA reaktora Ëuva ukontejnerima od nerappleajuÊeg Ëelika, oblika cevi, i ualuminijumskim buradima, koja se dræe pod vodomunutar privremenog bazena za skladiπtenje istroπenoggoriva koji je smeπten u suterenu zgrade RA reaktora.Merenja su potvrdila da elementi istroπenog goriva ukontejnerima tipa cevi cure, te je pretpostavljeno dasituacija u tom pogledu ne moæe biti drugaËija kadasu u pitanju aluminijumski buriÊi. MoguÊnost curenjagoriva i eventualno oslobaappleanje produkata fisije ubazen za skladiπtenje je velika.Nacionalni program za stavljanje van funkcije RAreaktora otpoËeÊe sledeÊih meseci. Jedan od prvihpraktiËnih koraka u pravcu stavljanja postrojenja vanfunkcije mora biti bezbedno uklanjanje istroπenoggoriva iz privremenog bazena za skladiπtenjeistroπenog goriva. Nakon uklanjanja, istroπeno gorivotrebalo bi otpremiti u inostranstvo, ili ga kondicionirati,upakovati i prebaciti u postrojenje za skladiπtenjekoje tek treba da se projektuje i sagradi na lokacijiInstituta VinËa ili bilo gde u zemlji. U oba sluËaja,istroπeno gorivo bi trebalo najpre izvuÊi iz kontejnerai buradi u kojima se trenutno skladiπti, proveriti upogledu curenja, kondicionirati i staviti u nove kontejnere.Prilikom izvrπenja ovih operacija, moraju sepreduzeti posebne mere za odræavanje potrebnogkvaliteta radnog okruæenja kao i kvaliteta vode ubazenu. Ovo takoapplee ukljuËuje mernu opremu i opremuza preËiπÊavanje vode.Nacionalni partneri nemaju praktiËnog iskustva sakondicioniranjem oπteÊenog goriva ili pripremamaneophodnim za njegov transport. Predviappleeno je daprojekat traje Ëetiri godine, ali, zbog njegovesloæenosti, verovatno je da Êe biti produæen. Velikideo troπkova projekta biÊe pokriven posebnim sredstvimakoja su veÊ obeÊali potencijalni donatori.40 Kompendijum Ujedinjenih nacija

NACIONALNO ANGAÆOVANJE:Vlada Êe obezbediti sredstva za nacionalni programsa kojim je projekat Agencije komplementaran.Institut VinËa Êe obezbediti prostorije i ograniËenelaboratorijske usluge.DOPRINOS AGENCIJE:Oprema za praÊenje radijacije, praÊenje ipreËiπÊavanje vode, podvodno seËenje i uklanjanjemetalnih struktura iz bazena za istroπeno gorivo imanipulaciju ozraËenim gorivom; obezbeappleivanjenovih kontejnera; usluge eksperata i neophodnaobuka.POKAZATELJI U»INKA:• Obezbeappleenje i instalacija opreme za merenjeindikatora u okruæenju kao i kvaliteta vode, atakoapplee i opreme za preËiπÊavanje vode.• Uklanjanje strukture od Ëelika i ugljenika izaneksa sistema bazena za istroπeno gorivo da bise obezbedio prostor za otvaranje kontejnera odnerappleajuÊeg Ëelika i aluminijumskih buradi iobezbedio pristup gorivu u njima.• Projekat i nabavka kontejnera za skladiπtenjegoriva radi prepakiranja.• Projekat i nabavka posebnih alata i opreme zarukovanje kontejnerima, buradima i istroπenimgorivom.• Prepakiranje istroπenog goriva i njegovo odlaganjeu bezbedno privremeno skladiπte.O»EKIVANI REZULTATI:Istroπeno gorivo iz RA istraæivaËkog reaktora VinËabiÊe prepakovano i spremno za transport u inostranstvoili dugoroËno skladiπtenje u nekom lokalnompostrojenju.EFEKAT PROJEKTA:Nakon πto projekat bude dovrπen, najozbiljniji problemu ovoj zemlji u vezi sa opasnoπÊu od radijacijebiÊe reπen, ili bar sveden na najmanju prihvatljivumeru i dobro kontrolisan. PraktiËno Êe biti eliminisanamoguÊnost oslobaappleanja produkata fisije u bazenza skladiπtenje u zgradi RA reaktora VinËa, kao i uspoljaπnju sredinu.Aktivnosti na polju razvoja 41

Stavljanje van funkcije RA istraæivaËkog reaktora VinËa (YUG/4/030) L6 NovoFINANSIRANJE IZ OSNOVNIH SREDSTAVAGODINA2003.2004.2005.2006.2007.Eksperti25.80039.60019.80020.24028.200Komponente ljudskih resursa (US$)Sastanci/radionice00000Stipendije00000Naucneposete8.6108.8200013.500Grupnaobuka10.0000000Podzbir44.41048.42019.80020.24041.700Oprema5.00010.00070.00070.000100.000Komponente nabavke (US$)Podugovori00000Razlicitekomponente000025.000Podzbir5.00010.00070.00070.000125.000UKUPNO(US $)49.41058.42089.80090.240166.700FUSNOTA a/ FINANSIRANJEGODINA2003.2004.2005.2006.Eksperti90.30092.40094.50096.600Komponente ljudskih resursa (US$)Sastanci/radionice0000Stipendije0000Naucneposete0000Grupnaobuka0000Podzbir90.30092.40094.50096.600Oprema940.0001.065.0001.065.000240.000Komponente nabavke (US$)Podugovori0000Razlicitekomponente0000Podzbir940.0001.065.0001.065.000240.000UKUPNO(US $)1.030.3001.157.4001.159.500336.600Prva odobrena godina: 2003.CILJEVI:Cilj projekta u njegovoj prvoj fazi je da se zavrπikarakterizacija i pripreme detaljni planovi za stavljanjevan funkcije „RA“ istraæivaËkog reaktora snage 6,5MW sa teπkom vodom u Institutu nuklearnih nauka uVinËi. U drugoj fazi (2004. i kasnije), projekat Êe seusredsrediti na uklanjanje kontaminiranih struktura injihov transport u postrojenje za skladiπtenje kojetreba da se projektuje i sagradi bilo na samoj lokaciji,bilo ma gde u zemlji.OSNOVNI PODACI:RA istraæivaËki reaktor u Institutu VinËa je vanfunkcije viπe od 18 godina. ZnaËajni delovi sistemaza kontrolu, bezbednost i monitoring, kao i oprema,su rastavljeni. Gorivo ozraËeno u reaktoru tokom njegovogfunkcionisanja skladiπti se u bazenu sa vodomsagraappleenim unutar reaktorske zgrade. Kondicioniranje,prepakiranje i uklanjanje ozraËenog goriva iz RAreaktora, kao i poboljπanje rukovanja otpadom i moguÊnostiskladiπtenja u zemlji predstavljaju delovedrugih nacionalnih projekata kao i projekata Agencije.Nacionalne organizacije i Institut VinËa predviappleajunastavak aktivnosti u pogledu stavljanja vanfunkcije lokacije RA reaktora nakon uklanjanjaozraËenog goriva. U tom smislu, karakterizacijapostrojenja i instalirane opreme kao i detaljni planoviza stavljanje van funkcije su neophodni.Poπto nacionalni partneri nemaju praktiËnog iskustvau pripremi planova za stavljanje van funkcije, kao niu izvoappleenju aktivnosti rasklapanja velikih, visokoradioaktivnih struktura i opreme, potrebna je pomoÊ ikooperativnost Agencije. Predviappleeno je da projekattraje pet godina, ali, zbog njegove sloæenosti, verovatnoje da Êe biti produæen. Veliki deo troπkova projektabiÊe pokriven posebnim sredstvima koja su veÊobeÊali potencijalni donatori.NACIONALNO ANGAÆOVANJE:Vlada Êe obezbediti sredstva za nacionalni programsa kojim je projekat Agencije komplementaran.Institut VinËa Êe obezbediti prostorije i ograniËenelaboratorijske usluge.DOPRINOS AGENCIJE:Koordinacija aktivnosti na planu stavljanja vanfunkcije, manja oprema za praÊenje radijacije, usluge42 Kompendijum Ujedinjenih nacija

eksperata i neophodna obuka na planu aktivnostistavljanja van funkcije.POKAZATELJI U»INKA:• Kompletna radioloπka karakterizacija postrojenjai kontaminiranih komponenata.• Kompletna strategija stavljanja van funkcije ipreliminarni plan stavljanja van funkcije.• Konsolidacija dokumentacije u pogledu dozvola.• Dobijena dozvola za stavljanje van funkcije.• PoËetak aktivnosti rasklapanja.O»EKIVANI REZULTATI:Radioloπka karakterizacija postrojenja RA istraæivaËkogreaktora i detaljni dugoroËni plan njegovogstavljanja van funkcije biÊe pripremljeni za implementaciju.Osoblje VinËe odgovorno za sprovoappleenjeaktivnosti stavljanja reaktora van funkcije biÊe adekvatnoobuËeno. U drugoj fazi projekta otpoËeÊerasklapanje i uklanjanje kontaminiranih struktura.EFEKAT PROJEKTA:Radioaktivni inventar u postrojenju RA istraæivaËkogreaktora u Institutu VinËa predstavlja potencijalnovisoku opasnost od radijacije za spoljaπnju sredinu ipopulaciju. Stavljanje van funkcije RA istraæivaËkogreaktora predstavlja najpodesniji naËin reπavanjadatog problema. Nakon zavrπetka projekta, situacija upogledu zraËenja u VinËi Êe biti stabilizovana, aozbiljna opasnost od radijacije svedena na najmanjuprihvatljivu meru i dobro kontrolisana.Aktivnosti na polju razvoja 43

POKAZATELJI U»INKA:• Pripremljeni strategija i program za rukovanjeotpadom.• Izgraappleeno i instalirano postrojenje za karakterizacijupakovanja sa otpadom.• VeÊina pakovanja sa otpadom je karakterisana.• Instalirani su sistemi za procesiranje teËnog iËvrstog otpada.• Instalirani su sistemi za monitoring ventilacije iradijacije.• Izgraappleeno je, instalirano i testirano postrojenje zaprepakivanje neadekvatno skladiπtenog radioaktivnogotpada.• Projekat i bezbednosna evaluacija poboljπanogskladiπtenja radioaktivnog otpada zavrπeni.• Poboljπano postrojenje za skladiπtenje uzpoveÊanje njegovog kapaciteta.O»EKIVANI REZULTATI:Kao rezultat projekta, Institut VinËa Êe imati naraspolaganju i poboljπana postrojenja za karakterizacijuradioaktivnog otpada, njegovo procesiranje,kao i privremeno skladiπtenje, a veÊina pakovanjaotpada Êe biti karakterisana.EFEKAT PROJEKTA:Nakon zavrπetka projekta, opasnost od radioloπkogincidenta u postrojenju za skladiπtenje otpada uInstitutu VinËa biÊe znaËajno smanjena, a problemi uvezi sa neadekvatnim rukovanjem radioaktivnimotpadom, kao i nedovoljnim skladiπnim kapacitetimau Institutu VinËa biÊe pod kontrolom. BiÊe na raspolaganjudovoljni kapaciteti za stavljanje van funkcijeistraæivaËkog reaktora, procesiranje otpada i njegovoskladiπtenje.Aktivnosti na polju razvoja 45

Obnova RB istraæivaËkog reaktora u Institutu VinËa (YUG/9/035) J6 NovoFINANSIRANJE IZ OSNOVNIH SREDSTAVAGODINA2003.2004.2005.Eksperti9.0303.0800Komponente ljudskih resursa (US$)Sastanci/radionice000Stipendije000Naucneposete12.30012.6000Grupnaobuka000Podzbir21.33015.6800Oprema110.00090.00070.000Komponente nabavke (US$)Podugovori000Razlicitekomponente000Podzbir110.00090.00070.000UKUPNO(US $)131.330105.68070.000Prva odobrena godina: 2003.CILJEVI:Obezbediti bezbedno funkcionisanje RB reaktora uInstitutu VinËa.OSNOVNI PODACI:KritiËni blok nulte snage u Institutu VinËa, istraæivaËkireaktor RB, predstavlja jedini raspoloæiviistraæivaËki reaktor u Srbiji i Crnoj Gori za praktiËnuobuku u fizici reaktora. Osim toga, ovaj reaktor igravaænu ulogu u primenjenim istraæivanjima na poljuzaπtite od zraËenja, radiologije, prouËavanja zaπtitinihsredstava i dozimetrije. Institut VinËa planira daupotrebi ovaj reaktor u oblasti analize aktivacije neutrona.Rekator je sagraappleen 1958. godine, a veÊina njegoveopreme potiËe iz perioda 1958-1960. Oprema za kontrolui dozimetriju zasniva se na tehnologiji elektronskihcevi. Bezbednosni sistemi i sistemi blokiranjazasnivaju se na tehnologiji elektromehaniËkih releja.Odræavanje ove opreme je posebno teπko zbog njenezastarelosti i nedostatka odgovarajuÊih rezervnihdelova. UËestalost angaæovanja predviappleenih sistemaza zaπtitu od kvarova (brza iskljuËenja) reaktora, zbogotkazivanja opreme za kontrolu ili bezbednost, je sveveÊa, πto Ëini da je reaktor sve manje na raspolaganjuza obavljanje eksperimenata. Nacionalni partnerinemaju dovoljno praktiËnog iskustva u poboljπanjusistema kontrole i bezbednosti, te je na ovom planupotrebna pomoÊ Agencije i njena saradnja.NACIONALNO ANGAÆOVANJE:Postrojenje RB istraæivaËkog reaktora, prostorije,osoblje, uËestvovanje u troπkovima za odabranu opremui operativnim troπkovima.DOPRINOS AGENCIJE:Usluge eksperata, obuka, odabrana oprema na baziobostranog uËestvovanja u troπkovima.POKAZATELJI U»INKA:• Strateπki plan za upotrebu i poboljπanje reaktora.• Projekat poboljπanja modifikacija/bezbednostiodobren od strane nadleænog regulativnogorgana.• Dovrπena modrenizacija instrumenata, sistemakontrole i bezbednosti.• Primenjene su aæurirane operativne procedure uskladu sa meappleunarodnim standardima.• Zavrπena modernizacija sistema za praÊenjeradijacije i dozimetriju.• Projektovani su i instalirani pokretni zaπtitniekrani.O»EKIVANI REZULTATI:Kao rezultat projekta, poveÊaÊe se bezbednost RBistraæivaËkog reaktora u Institutu VinËa.Raspoloæivost ovog reaktora za obavljanje dodatnihaktivnosti u pogledu obavljanja eksperimenata iobuke Êe takoapplee biti poveÊana.EFEKAT PROJEKTA:Raspoloæivost RB istraæivaËkog reaktora, kao jedinogfunkcionalnog istraæivaËkog reaktora u zemlji, zapraktiËnu obuku u domenu fizike reaktora, kao i zaeksperimente u primenjenim istraæivanjima na planuzaπtite od zraËenja, radiologije, prouËavanja sistemazaπtite i dozimetrije, predstavljaÊe znaËajan faktorodræivosti i upravljanja znanjem u oblasti nuklearnihnauka.46 Kompendijum Ujedinjenih nacija

obzirom da zemlja nema efikasan sistem obaveznogizveπtavanja i nadzora. Nedavne procene proistekle izistraæivanja UNDP-a Humanih indikatora ukazuju nabroj HIV(+) sluËajeva od 12.000, πto je viπe od ranijihprocena koje su navodile broj od 10.000 sluËajeva uzemlji. Srbija je potencijalno pod rizikom od pojaveHIV/SIDA epidemije. Ostale zemlje u regionudoæivele su epidemije na poËetku uzavrelih dogaappleaja uprethodnoj deceniji, s obzirom na loπe ekonomskeuslove, a zbog trgovine drogama i ljudima i naroËitozbog poveÊane upotrebe intravenskih droga i nedostatkapreventivnih programa. U 2000. izdaci zaHIV/SIDA-u iznosili su 5,7 miliona US$, od Ëega je3,9 miliona potroπeno na leËenje (pokriveno iz nacionalnogzdravstvenog budæeta): spoljna pomoÊ obezbedilaje 0,2 miliona US$ za prevenciju i 1,5 miliona zatestiranje/trijaæu. Procenjuje se da je 6,2% proseËnogporodiËnog budæeta potrebno za nabavku prezervativa.Do 2003. godine nije postojala stavka u budæetu Vladenamenjena borbi protiv HIV/SIDA-e u Srbiji i CrnojGori, izuzev za sredstva namenjena leËenju i testiranju.Implementaciju veÊine preventivnih aktivnostivrπile su NVO, uz pomoÊ meappleunarodnih organizacija.ODGOVOR:UNTG zagovara politiËko, multisektorsko angaæovanje,koje bi se proπirilo izvan sektora zdravstva i obrazovanja,kao i adekvanu politiku - ukljuËujuÊi i politikuljudskih prava. Pruæanje struËne i finansijskepomoÊi u formiranju republiËkih komisija za borbuprotiv SIDA-e u Srbiji i u Crnoj Gori, kao i processtrateπkog planiranja nacionalnog odgovora na problemHIV/SIDA-e (analiza stanja, analiza odgovora,formulacija Nacionalne/RepubliËke strategije iakcionog plana za borbu protiv HIV/SIDA-e - NAP 34 ).UNTG podræava izgradnju kapaciteta i profesionalnirazvoj relevantnih aktera na polju borbe protivHIV/SIDA-e i narkomanije.PARTNERI:• Agencije Ëlanice UNTG u SCG: UNDP, UNICEF,WHO, UNHCR, UNHCHR, WB, IFRC, IOM;• RepubliËke komisije za borbu protiv SIDA-e uSrbiji i u Crnoj Gori i ministarstva, institucije iNVO koji su Ëlanovi komisija;• Kanadska asocijacija za zaπtitu zdravlja(CPHA 35 ), Zdravlje (Health) Kanada;• ©kola za politiku, planiranje i razvoj UniverzitetaJuæne Kalifornije, L.A;• Imperijalni koledæ (IC 36 ) - Londonski Univerzitet,Institut za otvoreno druπtvo (OSI 37 ) - Meappleunarodniprogram za smanjenje negativnih efekata;• Ambasada SAD u Beogradu;• Globalni fond za borbu protiv SIDA-e, tuberkulozei malarije (GFATM ).DOPRINOSI:Godiπnji budæet UNAIDS-a od 50.000 US dolara ukome kao ko-sponzori uËestvuju sledeÊe agencije:UNICEF, UNDP, WHO, UNHCR;2.715.000 US$ koje je obezbedio GFATM za implementacijuPredloga CCM projekta u Srbiji u toku periodaod dve godine (implementacija otpoËela u maju2003);2.300.000 US$ od strane DFID-a za IC/OSI projekatza demonstracione i istraæivaËke projekte na polju HIV/SIDA-e kod ugroæenih grupa u Srbiji i Crnoj Gori;100.000 US$ od strane Vlade SAD-a za poboljπanjesistema nadzora HIV-a.DOSADA©NJI REZULTATI:RepubliËke komisije za borbu protiv SIDA-e formiranesu tokom 2002. godine, u Srbiji i u Crnoj Gori.One se zasnivaju na multisektorskom partnerstvunekoliko ministarstava i institucija i civilnog druπtva.Uz podrπku UNTG, RAC razvijaju RepubliËke strategijeza borbu protiv HIV/SIDA-e, koje bi trebalo dapokriju sve aspekte. Uz pomoÊ UNTG, kao iUniverziteta Juæne Kalifornije, RAC u Srbiji pripremilaje Predlog projekta koji je podneπen Globalnomfondu za borbu protiv SIDA-e, tuberkuloze i malarije.Predlog je prihvaÊen za finansiranje od strane GFATM,u iznosu od 2,7 miliona US$, na period od dve godine,a njegova implementacija je zapoËela u maju 2003.UNTG kao partner saraappleuje sa republiËkim Institutimaza zaπtitu zdravlja u Srbiji i Crnoj Gori, CPHA, WHO,CDC - Atlanta, kao i Ambasadom SAD u Beogradu,na poboljπanju postojeÊeg nadzora HIV-a i uvoappleenjudruge generacije.PERIOD:UNTG svake godine odluËuje o produæenju Programai radu sekretarijata u sledeÊoj godini.34 National Action Plan35 Canadian Public Health Association36 Imperial College37 Open Society Institute38 Global Fund to Fight AIDS, Tuberculosis and Malaria39 Center for Disease Control and PreventionAktivnosti na polju razvoja 49

PROGRAM RAZVOJA U RANOM DETINJSTVUCILJ:Doprinos razvoju okruæenja u kome socijalne sluæbe,zajednice i porodice omoguÊavaju majkama i deci dabudu zdravi, emotivno stabilni i sposobni za uËenje.PROBLEMATIKA:Finansiranje zdravstva opadalo je tokom 90-ih, πto jedovelo do manjka potroπnog materijala,nemoguÊnosti odræavanja opreme i infrastruktue kojapropada. Nakon promene vlasti krajem 2000. krenulose sa promenama u sektoru zdravstva koje tek trebada dovedu do znaËajnog poboljπanja u æivotima æenai dece. TekuÊi problemi sa kojima se suoËava sektorzdravstva su, izmeappleu ostalog: nedostatak sveobuhvatnenege dece u periodu ranog detinjstva i razvojnepolitike; neadekvatna praktiËna obuka iz procedura unekoliko oblasti; ograniËen pristup sistemu osnovnezdravstvene zaπtite za etniËke manjine, IRL, izbeglicei druge marginalizovane grupe; kao i niska stopadojenja.ODGOVOR:Program razvoja u ranom detinjstvu stara se da æenedobiju visokokvalitetnu zdravstvenu negu i domaÊupodrπku, pre i nakon trudnoÊe, poroappleaja i laktacije.Porodicama se pruæa podrπka u naporima da obezbedejednako povoljan start za svu decu: priznavanjepreimuÊstava dojenja, prevencija poremeÊaja uishrani, rana stimulacija i kognitivni razvoj. Ovakavpristup takoapplee omoguÊava efektnu prevenciju i kuÊnoleËenje deËjih bolesti, ukljuËujuÊi prevencijuHIV/SIDA-e. Program ima za cilj spreËavanjeopadanja sadaπnjeg nivoa imunizacije, jaËanjekapaciteta primarnih zdravstvenih centara za pruæanjeusluga u okviru univerzalnog Integrisanog reπavanjaproblema deËjih bolesti (IMCI 40 ), ukljuËujuÊipoveÊanje kapaciteta koji treba da ukljuËe ugroæenegrupacije. ©to se tiËe dece izmeappleu 3 i 6 godina,UNICEF radi na poboljπanju pokrivne moÊi razliËitihsluæbi u okviru predπkolskih ustanova i moguÊnostipristupa devojËica inicijalnim oblicima obrazovanjatamo gde je to potrebno. Kontinuirani napori na eliminacijiporemeÊaja izazvanih nedostatkom joda(IDD 41 ) u ishrani takoapplee Ëine kljuËni deo programa, au okviru strategije zaπtite koja je koordinirana saostalim sektorima, u cilju spreËavanja mentalnihporemeÊaja kod dece.PARTNERI:RepubliËka Ministarstva zdravlja, Ministarstva zaobrazovanje i socijalna pitanja, kao i njihovi predstavnicina nivou okruga i opπtina, Institut za majku idete, republiËki Zavodi za zaπtitu zdravlja (u Srbiji i uCrnoj Gori), Instutut za deËije bolesti, KliniËki centarCrne Gore, Zavod za zaπtitu zdravlja RepublikeSrbije, Zavod za zaπtitu zdravlja grada Beograda,Institut za mentalno zdravlje, Institut za sudsku medicinu,RepubliËka komisija za dojenje, RepubliËkakomisija za poremeÊaje izazvane nedostatkom joda,Komisija za reformu predπkolskog obrazovanja, pedijatrijskeklinike, agencije UN-a, NVO, civilnodruπtvo, zajednice, porodice i deca.DOPRINOSI:Budæet od 2,1 m US$ obezbedila je Kanadska agencijaza meappleunarodni razvoj (CIDA 42 ), ECHO, vladeHolandije i Luksemburga, ©vedska agencija zameappleunarodni razvoj (SIDA 43 ), kao i danska,nemaËka, slovenaËka, πpanska, holandska i ameriËkaNacionalna komisija za UNICEF.DOSADA©NJI REZULTATI:• Savezna Republika Jugoslavija je 2002. osvedoËenakao zemlja bez deËje paralize, a takoapplee jeuspostavljen i sistem aktivnog praÊenja ovogproblema• U Srbiji su eliminisani sluËajevi nedostatka jodau ishrani• 47 od ukupno 80 porodiliπta proglaπeno je za"baby-friendly", ukljuËujuÊi nabavku potrebneopreme (6 od ukupno 11 u Crnoj Gori do 2002.)• preko 3.000 zdravstvenih radnika obuËeno je zapromovisanje dojenja• U zemlji je odræana visoka stopa vakcinisanedece (preko 90%), a dodatnih 10.500 ugroæenedece iz marginalizovanih grupacija je identifikovanoi ukljuËeno u regularni sistem imunizacije• 128 (u 2002.) profesionalnih zdravstvenih radnikaobuËeno je za Proπireni program imunizacijeu Crnoj Gori (265 radnika je obuËeno u 2001.)• Ustanovljen je Program hitnih pedijatrijskihsluæbi, sa ciljem smanjenja smrtnosti odojËadi ibolesnih stanja izazvanih povredama ili trovanjemi obuËeno je 125 profesionalnih zdravstvenihradnika u Crnoj Gori40 Integrated Management of Childhood Illnesses41 Iodine Deficiency Disorders42 Canadian International Development Agency43 Swedish International Development Agency50 Kompendijum Ujedinjenih nacija

• Smanjenje stope smrtnosti i obolevanja kod deceuzrokovanih bolestima koje se mogu spreËiti za37% (sa 26,2 na 16,5) u toku perioda 1990-1997• Obuka viπe od 1.100 lekara i 1.000 sestara napolju Integrisanog reπavanja problema deËjihbolesti, poËevπi od 1997.• Oko 900 medicinskih radnika obuËeno je napolju DeËjih prava na zdravlje• U Beogradu je osnovana telefonska “vruÊa linija”za savete na temu "zdrava beba"• Obuka 1.600 sestara na bazi adaptiranog paketaza IMCI obuku pod nazivom "»injenice od æivotnogznaËaja"• Ustanovljeni su i πtampani liËni kartoni praÊenjarasta (PGMR) za svu novoroappleenËad u CrnojGori; 3 profesionalnih zdravstvenih radnikaobuËeno je za upotrebu PGMR.PERIOD:2002-2004.Aktivnosti na polju razvoja 51

PROGRAM PRISTUPA KVALITETNOM OBRAZOVANJUCILJ:Doprineti univerzalnom pristupu kvalitetnom i relevantnomobrazovanju za svu decu, sa naroËitim osvrtomna decu koja su iskljuËena zbog svoje etniËke pripadnosti,invaliditeta, siromaπtva, nasilja, zlostavljanjaili eksploatacije koje trpe. NaroËita paænja jeposveÊena obrazovanju devojËica.PROBLEMATIKA:Procenat dece koja su upisana u osnovnu πkolu jeveoma visok i iznosi oko 97%. Bez ozira na ovu pozitivnuËinjenicu, prisutni su i problemi koje valja sagledati.Uticaj upliva izbeglih lica i IRL u toku prethodnedecenije nije reflektovan u statistiËkim podacima.Sem toga, kada se paænja pomeri sa opπtih pokazateljana sveobuhvatnu analizu individulanih kategorijadece, rezultati su sasvim drugaËiji. Podaci pokazujuda postoje ozbiljni problemi u odnosu na obuhvaÊenostdece iz odreappleenih etniËkih grupacija kao πtosu Romi i Vlasi, deca sa posebnim potrebama, deca izsela u nerazvijenim regionima i deca iz porodica IRL.Iako su kvantitivni indikatori koji se tiËu pristupaobrazovanju sasvim pozitivni, problem pristupa¨kvalitetnom obrazovanju¨ za svu decu ostaje kljuËniproblem. Od 1990, jedan od vaænijih problema jeopadanje broja struËnjaka na polju obrazovanja,upoπljavanje nedovoljno kvalifikovanog rezervnogosoblja i opadanje motivacije za rad kao posledicaoslabljenog socijalnog statusa, loπih plata i znanjakoje je zastarelo u poreappleenju sa novim obrazovnimmetodologijama.ODGOVOR:Program pristupa kvalitetnom obrazovanju (AQE 44 )doprineo je univerzalnom pristupu kvalitetnomosnovnom obrazovanju, naroËito kada su u pitanjudeca iz siromaπnih domaÊinstava, manjinske etniËkegrupacije i deca sa invaliditetima. Baza podataka kojasadræi grupisane podatke posluæila je kao osnov zaodreappleivanje dispariteta i razvoj ciljnih programaπiroke primene. Pruæena je struËna pomoÊ na poljuocene i unapreappleenja stanja kod dece koja suiskljuËena iz sistema. Izgradnja kapaciteta na poljuobuke u æivotnim veπtinama uspela je da promoviπenove vrednosti potrebne za proces tranzicije kademokratiji, zdravom naËinu æivota i mirnoj situacijiu regionu.Program pristupa kvalitetnom obrazovanju podræavaparticipaciju, kreativnost i samopoπtovanje, kao istruktirirane obrazovne programe koje su usredsreappleenena samu decu i participativne metode predavanja/uËenja.Metodologija aktivnog uËenja posluæila jekao osnovni instrument u reformi obrazovanja. Primereneaktivnosti zastupaju adekvatne uslove zaobrazovanje dece i rad predavaËa. Obrazovanje napolju æivotnih veπtina i metode aktivnog uËenja suukljuËene u sistem obrazovanja u sklopu procesareformi.PARTNERI:Ministarstva za obrazovanje Srbije i Crne Gore i njihoveregionalne i opπtinske kancelarije, osnovneπkole, Instituti za psihologiju, Institut za obrazovanjedece i odraslih, Ekonomski Institut, Zavod za statistiku,Svetska banka, Institut za otvoreno druπtvo,UNESCO, UNDP, UNHCR, OHCHR, NVO, civilnodruπtvo, zajednice, porodice i deca.DOPRINOSI:Budæet od 1,8 m US$ obezbedila je Kanadska agencijaza meappleunarodni razvoj (CIDA), vladeLuksemburga, Holandije i Norveπke, ©vajcarskaagencija za razvoj, ©vedska agencija za meappleunarodnirazvoj (SIDA), Biro za populaciju, izbegla lica imigracije SAD-a (BPRM 45 ), kao i πvajcarska inemaËka Nacionalna komisija za UNICEF.DOSADA©NJI REZULTATI:• ZajedniËka procena (UNESCO, UNICEF,Institut i Fond za otvoreno druπtvo) Programacivilnog obrazovanja Ministarstva za obrazovanjerepublike Srbije - kao rezultat inkorporiranjaUNICEF-ovih “Obrazovanje za razvoj” programau obrazovni program u Srbiji• Podrπka optimizaciji mreæe πkola u Srbiji u viduinicijalnog programa koji komplementira informativnesisteme o obrazovanju, podræane odSvetske banke; odgovarajuÊe aktivnosti su utoku u Crnoj Gori• Ekspanzija i ukljuËivanje metodologije aktivnog44 Access to Quality Education45 Bureau of Population, Refugees and Migration52 Kompendijum Ujedinjenih nacija

uËenja u sistem osnovnog obrazovanja, u sklopuprocesa reformi• Ekspanzija Programa rehabilitacije u okviruzajednice (osnivanje biblioteka igraËaka u 12novih gradova u Srbiji, koje okupljaju roditeljedece sa invaliditetima, lokalne struËnjake iËlanove zajednice, sa ciljem pomoÊi deci saposebnim potrebama)• Inkluzivno obrazovanje za decu sa invaliditetimau predπkolskim ustanovama i 10 osnovnih πkolau Crnoj Gori, u vidu pilot-projekta• Podrπka obrazovanju i socijalnoj integracijiRoma - pilot-program koji se odvija u 18 opπtinau Srbiji, ukljuËujuÊi pripremne Ëasove i Ëasovenadoknade. Programi pripremnih Ëasova zaukljuËivanje romske dece u formalno obrazovanje,kao i dopunski Ëasovi i programi koji dajuπansu onima koji se u obrazovne sisteme nisuukljuËili na vreme u Crnoj Gori se sprovode u 6opπtina (uz podrπku Instututa za otvorenodruπtvo i Ministarstva za obrazovanje)• UËeπÊe u razvoju Strategije za obrazovanjeRoma i pilot-programa za Inicijative na poljuobrazovanja Roma u 10 πkola na teritoriji dveopπtine• Hitne popravke pet πkola u juænoj Srbiji i nabavkaπkolskog nameπtaja za 220 uËionica na teritorijiSandæaka• Program “Obrazovanje za mir i toleranciju” primenjenje u 40 osnovnih i srednjih πkola u CrnojGori• Podrπka kreiranju ¨Knjige promena¨, koju jeizdalo Ministarstvo za obrazovanje RepublikeCrne Gore, a koja predstavlja bazni dokument zareformu obrazovanja• Publikovanje “Sveobuhvatne evaluacijeosnovnog obrazovanja u Jugoslaviji”, koja jekoriπÊena od strane ministarstava obrazovanja uprocesu reforme obrazovanja• UËeπÊe u nacionalnom procesu kreiranjaStrategije za smanjenje siromaπtva, u delu koji setiËe obrazovanja• Istraæivanje na polju obrazovanja devojËica ipodrπka lokalnim inicijativama koje imaju za ciljbolju pokrivenost i ukljuËivanje marginalizovanihgrupa.PERIOD:2002-2004.Aktivnosti na polju razvoja 53

PROGRAM PARTICIPACIJE, RAZVOJA I ZDRAVLJA MLADIH LJUDICILJ:Doprineti razvoju mladih ljudi u aktivne i odgovornegraappleane tako πto se upoznaju sa veπtinama potrebnimza æivot odraslih osoba i usvajanje zdravih æivotnihnavika.PROBLEMATIKA:Sadaπnja mlada generacija nalazi se prva na udarutranzicije u Srbiji i Crnoj Gori. Najstariji su imalidvanaest godina kada je zapoËeo raspad bivπeJugoslavije, a najmlaapplei su imali izmeappleu jedne i dvegodine. Mnogo se toga desilo u toku njihovog odrastanja,ukljuËujuÊi i krizu i rat. Mladi ljudi u SCG sujoπ uvek sputani rigidnoπÊu centralnog planiranja,tranzicijom ka træiπnoj ekonomiji i politiËkom nestabilnoπÊu,sa malo nade za bolju buduÊnost.Problemi mladih u SCG na koje treba delovatiukljuËuju podrπku participaciji mladih u civilnomdruπtvu zasnovanu na pravima, stvaranje povoljnogokruæenja za obrazovanje mladih, stvaranje prilika zazaposlenje i pojaËanu prevenciju seksualno prenosivihbolesti, HIV/SIDA-e i upotrebe droga.ODGOVOR:Program participacije, razvoja i zdravlja mladih ljudiukljuËuje komponentu aktivne druπtvene mobilizacijei komunikacije, podræavajuÊi razvoj organizacijacivilnog druπtva koji se zasniva na uËeπÊu mladih.Program posveÊuje naroËitu paænju promovisanjumira i tolerancije, razvoju socijalnih i zdravstvenihsluæbi prilagoappleenih mladoj populaciji, promovisanjuzdravog stila æivljenja i zalaganju za formulacijuodgovarajuÊih nacionalnih politiËkih okvirausmerenih na mlade ljude. Program se bavi modernizacijomπkolskih programa, ne bi li odgovorili napotrebe mladih, putem uvoappleenja æivotnih veπtina imeappleusobnog obrazovanja vrπnjaka, kao i promovisanjemkoncepta zdravlja. Oformljene su savetodavnei terenske sluæbe u cilju pruæanja informacija iveπtina koje su mladim ljudima potrebne da razvijuzdrav stil æivota, planiraju porodicu i spreËe πirenjeseksualno prenosivih infekcija, HIV/SIDA-e iupotrebe droge. Program participacije, razvoja izdravlja mladih ljudi namenjen je naroËito ugroæenimgrupacijama mladih ljudi, tako πto pruæa veÊumoguÊnost pristupa adekvatnim sluæbama i promoviπepuno uËeπÊe.PARTNERI:Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG, Ministarstvoza obrazovanje i sport, Ministarstva zdravlja,Ministarstvo za socijalna pitanja, Ministarstvo zakulturu, kao i njihovi predstavnici na svim nivoima,RepubliËke komisije za borbu protiv SIDA-e, Institutza majku i dete, Institut za socijalnu medicinu, Zavodza zaπtitu zdravlja studenata, Institut za psihologiju,Ëlanovi UNAIDS Tematske grupe, Crveni krst CrneGore, lokalne vlasti, domaÊe i meappleunarodne NVO,domaÊi i meappleunarodni struËnjaci, mediji, civilnodruπtvo, zajednice, porodice, deca i mladi.DOPRINOSI:Budæet od 800.000 US$ obezbedila je Kanadskaagencija za meappleunarodni razvoj (CIDA), vladeHolandije i Luksemburga, ©vedska agencija zameappleunarodni razvoj (SIDA) i nemaËka Nacionalnakomisija za UNICEF.DOSADA©NJI REZULTATI:• 14.000 testova na virus HIV-a distribuirano jeπirom zemlje; profesionalni zdravstveni radnici iaktivisti NVO obuËeni su za pripremno I postsavetovanjevezano za test na virus HIV-a• 700 mladih ljudi i 200 struËnjaka iz oblastizdravstva i obrazovanja obuËeno je za pruæanjeusluga u okviru sluæbi za reproduktivno zdravlje;ustanovljeno je 16 savetodavnih sluæbi prilagoappleenihmladima koje funkcioniπu u okviru centaraosnovne zdravstvene zaπtite πirom Srbije• 1.400 mladih ljudi obuËeno je da edukuju svojevrπnjake na temu HIV/SIDA-e i spreËavanjaupotrebe droga, kao i na polju pruæanja uslugausmerenih na reproduktivno zdravlje koje su prilagoappleenemladima• MultietniËki Klubovi mladih osnovani su uBujanovcu (juæna Srbija), kao i u Prijepolju(jugozapadna Srbija)• Podrπka osnivanju Intersektorske koordinacionekomisije/Specijalnog tima za razvoj i zdravljemladih u Srbiji• Razvoj preventivne strategije komunikacije uvezi sa HIV/SIDA-om i upotrebom droga, zapotrebe i od strane mladih, pokrenut je u 20gradova u Srbiji, a putem kreativnih radonica usklopu inicijative “Ono πto svaki adolescent imapravo da zna”54 Kompendijum Ujedinjenih nacija

• 200 pedagoga, psihologa i uËitelja pri osnovnimπkolama, kao i 20 predstavnika medija, obuËenoje za primarnu prevenciju upotrebe droga u CrnojGori, u cilju dobrobiti 40.000 uËenika osnovnihπkola izmeappleu petog i osmog razreda• Parlamenti mladih koji ukljuËuju 4.000crnogorskih srednjoπkolaca ustanovljeni su uËetiri srednje πkole u NikπiÊu• Publikovana je prva studija o mladima u Srbiji iCrnoj Gori pod nazivom “Nova hrabra generacija”• Podræana je publikacija i distribucija vodiËa zamlade pod naslovom “Vi Ëinite/imate prava”• “Rapidna procena situacije i odgovor naHIV/SIDA-u meappleu posebno ugroæenim mladimljudima” je studija sprovedena u 6 gradova uSCG, Ëiji je izveπtaj koji sadræi preporuke zakorake koje treba preduzeti publikovan i prezentovanrelevantnim struËnjacima, Ëlanovimazajednice, institucijama, NVO i πiroj javnosti.PERIOD:2002-2004.Aktivnosti na polju razvoja 55

PROGRAM ZA©TITE DECECILJ:Doprineti razvoju politike i zakona koji imaju odgovorna sluËajeve krπenja deËjih prava i pruæaju boljuzaπtitu dece od nasilja, zlostavljanja, eksploatacije idiskriminacije.PROBLEMATIKA:Godine sukoba i meappleunarodne izolacije donele suvlastima ogromne socijane probleme. Siromaπtvo nanivou domaÊinstava je u porastu i porodicama je bilojako teπko da se izdræavaju. Ovakav stres se Ëestoiskaljuje na deci koja postaju ærtve domaÊeg nasilja,zlostavljanja, nebrige i eksploatacije. Zlostavljanjedece je udruæena sa Ëinjenicom da ova deca postajuobeleæena, te da se zlostavljanje Ëesto ni ne prijavljuje.»ak i kada je sluËaj obelodanjen, sistem socijalnezaπtite Ëesto nema terenskih kapaciteta niti sredstavas kojima bi pruæila adekvatnu negu i pomogla oporavakdeteta. Sem toga, moguÊnosti za socijalnu integracijudece kojoj je potrebna posebna zaπtita nisu udovoljnoj meri zastupljene. U sluËaju ugroæene decepoput one bez roditeljskog staranja, one sa invaliditetimaili one u sukobu sa zakonom, najËeπËe reπenje jesmeπtanje u odgovarajuÊe institucije.ODGOVOR:Program zaπtite dece podræava integralni pristupreformi politike zaπtite dece, kao odgovor na krπenjeprava deteta u vidu zlostavljanja, nebrige, diskriminacijei odsustva odgovarajuÊe zakonske procedure usluËaju dece koja su u sukobu sa zakonom. Programpodræava razvoj sluæbi i programa porodiËne podrπkezasnovanih na nivou zajednice, u cilju promovisanjaprava dece na æivot u porodiËnom okruæenju, kao ioptimalne nege dece kojima je potrebna posebnazaπtita, podstiËuÊi time promiπljen proces deinstitucionalizacijei uvoappleenja alternativnih oblika zaπtite uokviru porodice. Program takoapplee podræava inovativnai odræiva partnerstva izmeappleu nacionalnih/lokalnihvlasti i NVO, u cilju stvaranja socijalnih sluæbi kojesu efikasnije u smislu pruæanja kvalitetnije nege izaπtite.PARTNERI:RepubliËka ministarstva za socijalna pitanja, ministarstvapravde, Ministarstvo unutraπnjih poslova,opπtinske vlasti, Institut za mentalno zdravlje,Pedagoπki institut, Institut za politiËke nauke, centriza socijalni rad, Pravni fakultet u Crnoj Gori, GGS,OEBS, meappleunarodne i domaÊe NVO, civilno druπtvo,zajednice, porodice i deca.DOPRINOSI:Budæet od 1,6 m US$ obezbedile su ©vedska agencijaza meappleunarodni razvoj (SIDA), vlade Holandije iNorveπke, kao i nemaËka i kanadska komisija zaUNICEF.DOSADA©NJI REZULTATI:ÿ Podrπka akcionim projektima Ministarstva za socijalnapitanja Republike Srbije pod nazivom ¨Razvojprofesionalnih standarda u socijalnom radu¨,¨Podrπka radu Komisije za kategorizaciju dece sasmetnjama u razvoju¨, ¨Strategija transformacijedeËjih institucija¨ i ¨Centri za socijalni rad i lokalnazajednica¨• Osnivanje terenskih mobilnih timova za zaπtitudece koji su operativni u 12 opπtina u Srbiji. Dosada je identifikovano i zbrinuto viπe od 1.500ugroæene dece.• Pruæena kontinuirana psiho-socijalna podrπkabroju od 169 hraniteljskih porodica• Unapreappleeno znanje i veπtine struËnjaka u viπe od50 cenara za socijalni rad i 10 deËjih institucija uSrbiji i Crnoj Gori na polju metoda rada i zaπtiteprilagoappleenih deci, naroËito kada se radi o decikoja su ærtve zlostavljanja, nebrige, eksploatacijei/ili nasilja• Podrπka osnivanju centara za dnevnu negu kojisu inkluzivnog karaktera i prilagoappleeni deci, anamenjeni su deci sa invaliditetima• Podrπka osnivanju mreæe NVO i vladinih institucijau Srbiji (17 do sada) u svrhu borbe protiv nasiljazasnovanog na rodu, putem izgradnje kapaciteta,lobiranje i kampanje. Uspostavljanje meha-56 Kompendijum Ujedinjenih nacija

nizama meappleuopπtinske saradnje na zaπtiti dece oddomaÊeg nasilja i zlostavljanja u Crnoj Gori• Korenita revizija maloletniËkog prava u Srbiji iCrnoj Gori i aktivno uËeπÊe preko 35 struËnjakaza maloletniËko pravo i dece iz popravnih zavodau implementaciji participatornih projekataPlaniranja slobodnog vremena koji se zalaæu zaalternativne kaznene mere za decu u sukobu sazakonom.PERIOD:2002-2004.Aktivnosti na polju razvoja 57

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaOP©TE INFORMACIJECILJ:Razviti neophodne institucionalne kapacitete vlade,potrebne za upravljanje tranzicijom u Srbiji i CrnojGori, do punog demokratskog druπtva i træiπneekonomije.PROBLEMATIKA:Godine izolacije i politiËkih nemira negativno su uticalena rad kljuËnih institucija u vladi. Problem koji sepostavio bio je stabilizovati sistem vladajuÊih institucijau kratkom roku, kao i osigurati politiku i zakonekoji su pribliæno isti onima u Evropskoj uniji u neπtoduæem periodu. Osoblje u mnogim dræavnim institucijamanije bilo adekvatno osposobljeno niti kompetentnoi nije posedovalo organizatorske kapacitete potrebneda se odgovori na date izazove. Taj kritiËankapacitet je, meappleutim, bio prisutan u drugim domenima,kao πto su NVO, industrija i dijaspora. Razvojdemokratskog, efikasnog i elastiËnog sistema dræavnihinstitucija je od osnovnog znaËaja za razvijeno civilnodruπtvo i privatni sektor.ODGOVOR:UNDP je ukljuËio veliki broj aktera na nivou dræavnezajednice i nivou republika u Fond za izgradnjukapaciteta (CBF 46 ), ukljuËujuÊi tu i πirok dijapazondræavnih institucija, poËevπi od ministarstava doorgana kao πto je Agencija za privatizaciju RepublikeSrbije. Ministarstvima i agencijama su pruæene najboljepreporuke kako meappleunarodnih tako i domaÊihagenata za promene i mreæa informacija. Osim ekspertizeu oblasti ekonomije i socijalnih pitanja, preporukese odnose i na definisanje funkcija, racionalizacijustruktura, unapreappleenje pomoÊnih sistema i profesionalizacijuobrazovanja, izbora osoblja, karijere i sistemavrednovanja u dræavnim sluæbama.PARTNERI:Vlade NemaËke, Holandije, ©vedske, ©vajcarske iAustrije, EAR, Fond za otvoreno druπtvo, »arls MotFondacija, Fond braÊe Rokfeler, UNICEF, WHO,Ministarstvo za dræavnu upravu i lokalnu samoupravu,Savet za dræavnu upravu, Agencija za unapreappleenjedræavne uprave (APAD 47 ), i nekoliko drugih ministarstavana nivou republika i na nivou dræavne zajednice.DOPRINOSI:Budæet od 6 m US$ koji su obezbedili gore pomenutipartneriDOSADA©NJI REZULTATI:• »etrdeset dva visoka vladina funkcionera proπlasu obuku u oblasti reforme dræavne uprave uAustriji;• ZnaËajan doprinos nacionalnoj agendi reformi urazliËitim druπtveno-ekonomskim oblastima;• Multikulturni centar otvoren u Beogradu; publikovaniizveπtaj o zaπtiti nacionalnih manjina inacrt izveπtaja o meappleunarodnim bilateralnimugovorima na polju zaπtite nacionalnih manjina;• Novi Zakon o penzionom osiguranju Ministarstvaza socijalna pitanja;• Novi Zakon o koncesijama Ministarstva zaekonomske veze sa inostranstvom;• Novi pristupi rukovoappleenju preduzeÊima;• Jedinica za restruktuiranje javnih komunalnih preduzeÊa(PURU 48 ), Jedinica za ekonomskereforme i menadæment (ERMU 49 ) i Jedinica zapromene i upravljanje projektom (CPMU 50 ) osnovaneu okviru Ministarstva finansija i ekonomije;• Osnivanje Odeljenja za aukcije, koje je uspelo daproda 729 od 816 preduzeÊa, sa ubranim prihodomod 300 m US$ (stopa uspeπnosti od 89%);• Ministarstvo za rudarstvo i energetiku oganizovaloje konferenciju o tehniËkoj koordinaciji podnazivom “Rehabilitacija energetskog sektora”• Osnovana je Vrhovna revizorska institucija;• Doneπen je Zakon o javnoj upravi;• Pripremljen je Zakon o dræavnoj sluæbi;46 Capacity Building Fund47 Agency for Public Administration Development48 Public Utility Restructuring Unit49 Economic Reform & Management Unit50 Change & Project Management Unit58 Kompendijum Ujedinjenih nacija

• U toku je pilot funkcionalna analiza uMinistarstvu zdravlja i Ministarstvu za obrazovanjei sport;• Operativna je nova Agencija za strana ulaganja ipromociju izvoza Republike Srbije;• Publikacije: "Poslovanje u Srbiji", "Modernavlada i sudstvo", "Problematika nekretnina izemljiπta u Srbiji", "Analiza poslovanja javnihkomunalnih sluæbi i finansijski rezultati u periodujanuar - juni 2002", itd.• U funkciji su Radne grupe za IT i smanjenje siromaπtvau Ministarstvu za socijalna pitanja.PERIOD:2001-2004.Aktivnosti na polju razvoja 59

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA MINISTARSTVU ZA DRÆAVNU UPRAVUI LOKALNU SAMOUPRAVU REPUBLIKE SRBIJECILJ:Razviti neophodan institucionalni kapacitet u resoruMinistarstva za reformu dræavne uprave.PROBLEMATIKA:Nova demokratska Vlada je od samog poËetka bilareπena da reformiπe sektor javne uprave. Kapacitetresornog Ministarstva nije bio adekvatan za datizadatak. Shodno tome, institucionalni okvir je izmenjen.Ministarstvo pravde i lokalne samouprave jeprenelo nadleænosti javne uprave novom Ministarstvuza dræavnu upravu i lokalnu samoupravu. Novo ministarstvoje spremno da razvije strategiju za reformujavne uprave i obezbedi preduslove za njenu primenu.ODGOVOR:Podrπka je koncentrisana na pitanja koja se tiËudræavne uprave. Glavne aktivnosti u okviru projektabave se dijagnostiËkom analizom sadaπnje situacije,predlozima za reorganizaciju i redefinisanje ciljeva,funkcija i zadataka, realizacijom plana za reorganizacijui planom za zavrπetak projekta o informacionimsistemima. SledeÊa faza projekta bavila sedodatnom ulogom koju je imalo prethodnoMinistarstvo pravde i lokalne samouprave, a koja setiËe upravljanja sistemom pravosuapplea.PARTNERI:Ministarstvo za dræavnu upravu i lokalnusamoupravu, EAR, Svetska bankaDOPRINOSI:197.000 US$ obezbedili su UNDP i Fond za otvorenodruπtvoDOSADA©NJI REZULTATI:• Operativne grupe od 9 eksperata formirane su u6 oblasti: pravosuapplee i normativna akta, dræavna ilokalna uprava, reforma postupaka za sluËajeprekrπaja, administriranje kaznenog sistema,voappleenje finansija IT i Pi-ar podrπke Ministarstva;• Sprovedena je dijagnostiËka analiza organizacijei kompetencija;• Uraappleena publikacija o rezultatima prve faze radapod pokroviteljstvom CBF-a pod naslovom'Moderna vlada i sudstvo';• Obuka osoblja ministarstva;• Akcioni plan namenjen poboljπanju operativneefikasnosti je u pripremi.PERIOD:2001-2004.60 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA SAVETU ZA DRÆAVNU UPRAVUCILJ:Podræati rad i razvoj Saveta za dræavnu upravu.PROBLEMATIKA:Savet za dræavnu upravu (CSC 51 ) je ekspertsko-savetodavnotelo Vlade Republike Srbije. Zadaci Savetasu: analiza razvoja dræavne uprave u Srbiji, predlaganjemera Vladi u vezi sa uspostavljavanjem ipoboljπanjem dræavnih sluæbi, obavljanje zadatakavezanih za koordinaciju rada ministarstava i agencijaspecijalizovanih u oblasti razvoja dræavnih sluæbi iistraæivanje i davanje miπljenja o predlozima dostavljenimVladi od strane ministarstava i specijalizovanihagencija koji se odnose na razvoj dræavne sluæbe.ODGOVOR:Fond za izgradnju kapaciteta podræao je razvoj ipravilno funkcionisanje Saveta za dræavnu upravu,pruæio preporuke u oblasti sistematizacije funkcija,racionalizacije struktura, poboljπanja pomoÊnih sistemai profesionalizacije edukacije, izbora osoblja,sistema napredovanja i vrednovanja u dræavnojsluæbi.DOSADA©NJI REZULTATI:• Osnovan je Sekretarijat Saveta za dræavnuupravu;• Pripremljen je izveπaj o Statusu automatizacijedræavne sluæbe;• Odræani su brojni seminari, konferencije i treninziza rukovodioce srednjeg nivoa;• Priprema nacrta Zakona o dræavnoj upravi,Zakona o ministarstvima, Zakona o dræavnimËinovnicima i Zakona o kompjuterskom kriminalu;• Pripremljen je i podnet na uvid vladi nacrt“Elemenata strategije za reformu dræavne upraveu Srbiji";• Zavrπena je pilot funkcionalna revizija uMinistarstvu zdravlja i Ministarstvu za obrazovanjei sport;• »asopis " Javna uprava" i serija knjiga o problematicivezanoj za dræavnu upravu.PERIOD:2001-2003.DOPRINOSI:247.000 US$ obezbedili su UNDP i Fond za otvorenodruπtvo51 Civil Service CouncilAktivnosti na polju razvoja 61

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaJA»ANJE CENTRALNIH SUPORTIVNIH FUNKCIJA MINISTARSTAVA REPUBLIKE SRBIJECILJ:Analiza postojeÊih struktura, procesa i tokova informacijau vezi sa centralnim suportivnim funkcijamaministarstava Republike Srbije, tako πto Êe se preispitatirad sekretarijata ministarstava i jedinica u vezi sanjima. Projekat takoapplee ima za cilj preporuke VladiSrbije na polju modernizacije i reorganizacijepomenutih funkcija.PROBLEMATIKA:Dræavna uprava u Srbiji se suoËava sa brojnim izazovima:konsolidacijom demokratije, razvojemtræiπne privrede, evropskom integracijom, podrπkomreformi institucija, itd, tako da bez adekvatne dræavnei lokalne uprave nije moguÊe postiÊi dobre rezultate ubilo kojoj od ovih oblasti, ukljuËujuÊi ekonomiju.Vlada Srbije je pokrenula sveobuhvatnu reformujavne uprave, sa primarnim ciljem da uspostavi moderne,pristupaËne i transparentne javne institucije.ODGOVOR:Da bi se izgradili kapaciteti Vlade Srbije, CBF je uokviru Ministarstva za dræavnu upravu i lokalnusamoupravu pokrenuo projekat koji pomaæe modernizacijutzv. funkcija centralne podrπke (kadrovskoodeljenje, raËunovodstvo, IT, pravno-administrativniposlovi). Prvi korak je dubinska analiza trenutnogstanja u ovoj oblasti. UslediÊe kreiranje zajedniËkestrategije i njena implementacija.PARTNERI:Ministarstvo za dræavnu upravu i lokalnu samoupravu,Agencija za unapreappleenje dræavne uprave,Savet za dræavnu upravu, Institut KraljevineHolandije za javnu upravuDOPRINOSI:Donacija Vlade Holandije u iznosu od 278.190 US$Ekspertiza UNDP-a i CSC-aDOSADA©NJI REZULTATI:• Obuka domaÊih eksperata u oblasti metodologijefunkcionalne analize;• Sproveden sistem funkcionalne analize u okviru4 ministarstva Republike Srbije;• SudeÊi po rezultatima funkcionalne analize,postignuto je sledeÊe:- Konsultacije unutar Vlade Srbije na temureorganizacije sekretarijata ministarstavaobuhvaÊenih projektom;- Publikovani su rezultati preporuka analize.Ovi rezultati su uzeti u obzir u formulacijistrategije reforme dræavne uprave;- OdræaÊe se debata u Vladi Srbije na temudatih preporuka;- Rezultati su prezentovani na meappleunarodnojkonferenciji odræanoj u Beogradu u septembru2003 na temu “Podizanje kapacitetaministarstava za donoπenje strateπke politike”.PERIOD:2002-200362 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA MINISTARSTVU FINANSIJA I EKONOMIJE REPUBLIKE SRBIJECILJ:Ovaj projekat je jedan u nizu projekata u okviru programakoji ima za cilj razvoj potrebnih institucionalnihkapaciteta u vladi potrebnih za upravljanje tranzicijomSrbije i Crne Gore ka potpuno demokratskom druπtvui træiπnoj privredi. SpecifiËan cilj projekta je podrπkareorganizaciji Ministarstva i osposobljavanju njegovogosoblja, izgradnji odnosa sa ostalim ministarstvima iorganima, poboljπanje i upravljanje individualnim performansamai performansama organizacije. Rezultati uvidu reforme javnih rashoda i efikasnijeg administriranjaporeza obezbediÊe makroekonomsku stabilnost,Ëime se spuπtaju budæetski deficiti u Srbiji na ekonomskiodræiv nivo.PROBLEMATIKA:Ministarstvo finansija i ekonomije Republike SrbijesuoËilo se sa organizacionom strukturom i radnim proceduramakoje nisu bile u saglasnosti sa novimekonomskim okruæenjem. Ukazala se potreba za hitnomfiskalnom reformom, bez koje Ministarstvo nijemoglo da ispuni svoju osnovnu ulogu u procesu tranzicije.Ministarstvu su nedostajale organizacionejedinice sa funkcijama kao πto je dræavna blagajna,kontrola budæeta i makroekonomska i fiskalna analiza.Pored toga, sistem je bio jako centralizovan. Procedureza izradu budæeta nisu bile razraappleene i nisu se zasnivalena zdravom makroekonomskom planiranju i predviappleanju.Nedostatak monitoringa je oslabio transparentnostu budæetiranju, kako na strani troπkova, tako ikod prihoda. Ovakvo stanje je pod prethodnom vlaπÊuomoguÊilo pojavu prakse nedozvoljene preraspodelejavnih prihoda izmeappleu fiskalnih institucija ili razliËitihstavki budæeta u jednoj fiskalnoj instituciji. Pored toga,administriranje poreza, koje se obavljalo u glavnojkancelariji u Beogradu, pet regionalnih centara i 189kancelarija u unutraπnjosti, patilo je od ozbiljnihograniËenja zbog zastarele opreme i informacionetehnologije.ODGOVOR:UNDP Fond za izgradnju kapaciteta (CBF) pokrenuoje program reorganizacije i osposobljavanja personalau Ministarstvu, ukljuËujuÊi administriranje poreza,koji pokriva Ëetiri glavne oblasti: institucionalnirazvoj, veze i odnosi sa drugim ministarstvima i organima,poboljπanje performansi i upravljanje performansama.CBF nastoji da omoguÊi bolje definisanjezadataka i funkcija ministarstava i drugih dræavnihorgana, racionalizaciju njihovih struktura, uproπÊavanjenjihovih administrativnih procedura i unapreappleenjeznanja i osposobljenosti osoblja, ne bi li bili u pozicijida formuliπu i realizuju politiku i programe razvoja iefektivno koriste finansijske i ljudske resurse zapoboljπanje svojih performansi i podsticanje kultureintegriteta, transparentnosti i odgovornosti javnesluæbe.PARTNERI:Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom,Savet za dræavnu upravu (savetodavno telo pri vladikoje daje preporuke na polju strategije i pitanja odzajedniËkog interesa za viπe ministarstava),Ministarstvo za dræavnu upravu i lokalnu samoupravu(daje preporuke na temu sprovoappleenja reformi).Projekat direktno izvrπava Dræavna kancelarijaUNDP-a u Beogradu.Vlada Holandije, USAID, Ministarstvo finansija SAD,EARDOPRINOSI:1.298.766 US$ od Vlade HolandijeDOSADA©NJI REZULTATI:• Trenutno 30 stalno zaposlenih i 4 eksterna konsultantapruæaju ekspertske usluge. Neki od njihsu poznati struËnjaci koji se redovno pojavljuju umedijima. Organizovani su u tri Jedinice (Jedinicaza upravljanje promenama i projektima, Jedinicaza restrukturiranje javnih preduzeÊa i Jedinica zaupravljanje ekonomskim reformama), a deluju ikao fokalni eksperti za sledeÊe oblasti: poreskisistem, reforma lokalne uprave, ruralni razvoj,harmonizacija domaÊih propisa sa propisima EU,izvrπenje budæeta i dræavna blagajna.Aktivnosti na polju razvoja 63

• Osnovana je Jedinica za restruktuiranje javnihkomunalnih preduzeÊa (PURU 52 ). Ova jedinicaformuliπe propise o strateπkom poslovanju imandatima javnih preduzeÊa. Jedinica takoappleesakuplja i obraappleuje podatke o javnimpreduzeÊima i koordinira saradnju sa odgovornimministarstvima. Neki od najveÊih uspeha oveJedinice su:- Osnovane su kancelarije projekta u okvirusvih deset glavnih javnih preduzeÊa: EPS,JAT, NIS, Aerodrom, Srbijaπume, Srbijavode,RTS, ÆTP, Telekom i PTT.- Prikupljeni su potrebni finansijski podaci ojavnim preduzeÊima. Stvorena je lista prioritetnihjavnih preduzeÊa za restruktuiranje.- Organizovan je i sproveden vanredan popisu deset najveÊih javnih preduzeÊa.Inspektori ZOP-a i RUJP-a su obuËeni zakontrolu rezultata popisa.- Kroz serijal sastanaka i poseta, asistiran je,savetovan i ispraÊen proces pripreme iprimene poslovnih i strateπkih planovaNacionalnih parkova. Primljeni su kompletiraniposlovni i strateπki planovi svihnacionalnih parkova. »lanovi tima su trenutnou procesu pregledanja planova.- Podræan je proces izrade kolektivnih ugovorai pregovora sa sindikatima javnih preduzeÊa.• Osnovana je Jedinica za upravljanje promenamai projektima. CMU/PMU 53 Jedinica podræavaprimenu politike putem izgradnje kapacitetaministarstava za identifikaciju i realizaciju programareformi koje finansiraju donatori u saglasnostisa nacionalnim strategijama reformedræavne uprave. Neki od najveÊih uspeha oveJedinice su:- Proizveden je topoloπki plan opπte mreæe iodreappleene specifikacije opreme.- Procenjeni su organizacioni problemi ikreiran je akcioni plan i procedure zapoboljπanje organizacije.- Kreiran je detaljan plan za izgradnjukapaciteta.- Stvorena je lista tekuÊih donatorskih projekatau Ministarstvu.- Dobavljena je potrebna oprema, softver ivozilo.- Saradnja na kreiranju nacrta dokumenta oprocedurama upravljanja i analizi procesarada (Sistematizacija).- Iniciran je i organizovan trening osobljaMinistarstva i razvijeni su sledeÊi kursevi:engleski jezik, kompjuterske veπtine i kursza poslovne asistente. Svi kursevi suzapoËeli 4. novembra 2002. Kurs engleskogjezika pohaapplea 95 polaznika, kurs kompjutera40, a kurs za poslovne asistente 6 polaznika.- Kompletirana je baza podataka o zaposlenimau Ministarstvu, koja ukljuËuje sve statusnekategorije.- Osnovana je biblioteka za osobljeMinistarstva.- Pokrenuta je Internet prezentacijaMinistarstva finansija i ekonomije.• Osnovana je Jedinica za ekonomske reforme iupravljanje (ERMU 54 ). Ona koordinira i realizujeekonomske reforme. Jedinica predlaæe noveprojekte i akcije koje se tiËu ekonomskih reformi.Pored toga, odgovorna je za reorganizacijuMinistarstva finansija u dobro koordiniran,funkcionalan sistem. Neki od najveÊih uspehaove Jedinice su:- Ustanovljena je Jedinica za restrukturiranjejavnih preduzeÊa.- Pokrenut je Projekat upravljanja dugom -strukturiran je sistem izdavanja dræavnihgarancija za strane kredite. Pripremljen jevladin dekret i/ili instrukcija koja bi trebaloda objasni i odredi uslove i procedure zapozajmice i izdavanje dræavnih garancija.Ugovoreno je sedam zakona o dræavnimgarancijama za odreappleene kredite koje su ukorist opπtina i javnih preduzeÊa odobrilemeappleunarodne finansijske institucije.- Osnovana je Agencija za opπtinske infrastrukturei pripremljen Zakon o agenciji zaopπtinske infrastrukture, u koordinaciji saostalim ministarstvima i RepubliËkimzavodom za razvoj.PERIOD:2001-200452 Public Utilities Restructuring Unit53 Change Management Unit/Project Management Unit54 Economic Reform & Management Unit64 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA MINISTARSTVU ZA SOCIJALNA PITANJA REPUBLIKE SRBIJECILJ:PomoÊ Ministarstvu za socijalna pitanja da osmisli iostvari svoju ulogu u procesu reformi na najviπemnivou, da obezbedi delovanje na osnovu opπtenacionalne strategije i "vlasniπtvo" kako nad procesomreforme tako i nad rezultujuÊim reformama.PROBLEMATIKA:Siromaπtvo je drastiËno poraslo u zemlji u poslednjihdeset godina. Broj osiromaπenih ljudi se udvostruËioi iznosi nekih 3 miliona ljudi, dok je broj onih koji sutik iznad linije siromaπtva takoapplee u porastu. Ugroæenegrupe ukljuËuju nezaposlene (oko 730.000, od kojihsamo oko 6% prima nadoknadu biroa za nezaposlene).Tu spadaju i radnici sa minimalnim liËnimdohotkom i oni na plaÊenom odsustvu, Romi,izbeglice i IRL. Veliki deo penzionera (koji broje 1,5miliona) je u izuzetno nezavidnoj situaciji. Oko19.000 dece, starih i osoba sa invaliditetima su korisnicisocijalne pomoÊi. Ministarstvo za socijalna pitanjaima zadatak da pomogne ovim najugroæenijim grupamau Srbiji. Ovaj dvostruki zadatak - odræavanjapostojeÊih socijalnih davanja i istovremeno kreiranjenacrta reformi neophodnih u sektoru socijalnepomoÊi - je veoma delikatan.ODGOVOR:Fond za izgradnju kapaciteta podræava Ministarstvoza socijalna pitanja u reπavanju problema koji se tiËusocijalne zaπtite i sigurnosti, druπtvenog razvoja ismanjenja siromaπtva. U tu svrhu, Fond takoappleepodræava primenu Nacionalne strategije za reπavanjeproblema izbeglica i IRL, naroËito na polju pretvaranjakolektivnih centara u domove za stara lica.PomoÊ CBF-a omoguÊava Ministarstvu da poboljπarezultate svoga rada na centralnom i lokalnom planu,da sprovodi reformu socijalne zaπtite i penzionog sistema,kao i da poboljπa informacione sisteme i socijalnustatistiku. CBF podræava Ministarstvo u razvojumehanizama za smanjenje siromaπtva, pomoÊiporodicama i pojedincima u osiguranju minimumasocijalne zaπtite/sigurnosti, razvoju glavnih principaalternativnih oblika socijalne nege i zaπtite, podrπciporodicama i zaπtiti dece, starih i osoba sa invaliditetima,kao i razvoju mehanizama za prevenciju i suzbijanjetrgovine ljudima.PARTNERI:Ministrarstvo za socijalna pitanja, UNICEF, UNHCR,Svetska banka, EAR, Fond za otvoreno druπtvo iVlada HolandijeDOPRINOSI:235.000 US$ od Fonda za otvoreno druπtvo i UNDP-a658.000 US$ od vlade HolandijeDOSADA©NJI REZULTATI:• Oformljene su Radna grupa za informacionetehnologije, Radna grupa za reformu penzionogsistema i Radna grupa za smanjenje siromaπtva.• Obavljene su konsultacije sa zainteresovanimakterima (penzijski fondovi, sindikati, itd.).• Operativna grupa za reformu penzionog fondapripremila je Nacrt Zakona o penzionom iinvalidskom osiguranju, redefinisani su osnovnikriterijumi za pravo na osiguranje, osigurana jestrukturalna reforma obaveznog penzionog iinvalidskog osiguranja u Srbiji, stvorene sumoguÊnosti za dobrovoljno penziono i invalidskoosiguranje.• Parlament je usvojio izmene saveznog Zakona openzijskom osiguranju.• Kompletirano je viπe softverskih paketa i bazapodataka za IT sistem Ministarstva.• Razvijen je novi softver za poboljπanje bazepodataka o ratnim veteranima i invalidima. To Êedoprineti poboljπanju usmeravanja na ciljnegrupe i pruæanja usluga.PERIOD:2001-2004.Aktivnosti na polju razvoja 65

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA MINISTARSTVU ZA OBRAZOVANJE I SPORT REPUBLIKE SRBIJECILJ:PomoÊi Ministarstvu za obrazovanje u restrukturiranjusistema obrazovanja, kako bi se poboljπali kvalitet,rukovoappleenje, upravljanje sredstvima, participacijaaktera, uvaæavanje etniËkih, kulturnih i jeziËkih razlika,kao i nivo profesionalizma i efikasnosti u delatnostimaobrazovanja.PROBLEMATIKA:Sektor obrazovanja obuhvata predπkolsko, osnovno,srednje, usmereno i viπe obrazovanje. On obuhvataviπe od 1.400.000 appleaka i studenata i oko 120.000zaposlenih. To Ëini oko 20 posto ukupne populacijeRepublike, i viπe od jedne treÊine aktivne populacije.Sistem je od suπtinskog znaËaja za razvoj ljudskihresursa koji su neophodni kao pokretaËka snaga zaekonomski oporavak i socijalne promene u zemlji.Posle godina pogorπanja sistema obrazovanja na svimnivoima, novo Ministarstvo je preuzelo na sebe vaænuulogu u reformama koje je druπtvo u Srbiji preduzelo,u obimu koji mora da obezbedi da nove generacijebudu orijentisane ka zajedniËkom æivotu u modernom,evropskom, multietniËkom druπtvu.ODGOVOR:Intervencije Fonda za izgradnju kapaciteta treba dapredstavljaju poËetak veÊih i πirih reformi obrazovanja.Fond Êe pomoÊi Ministarstvu u restrukturiranjusistema obrazovanja kako bi se poboljπali kvalitet,rukovoappleenje, upravljanje sredstvima, participacijaaktera, uvaæavanje etniËkih, kulturnih i jeziËkih razlika,kao i nivo profesionalizma i efikasnosti u delatnostimaobrazovanja.PARTNERI:Ministarstvo za obrazovanje i sport, UNESCO,UNICEF, UNHCHR, Evropska agencija za rekonstrukciju,Evropska fondacija za obrazovanje, SDC,CIDA, GTZ, Savet Evrope, Svetska banka, Fond zaotvoreno druπtvo (FOS), OSEP-SEE, Pakt za stabilnost- Operativna grupa za edukaciju i mlade, KulturKontakt, Britanski savet, Fond za razvojnu pomoÊ,WUS-World, vlade Finske, SAD, GrËke, Japana,©vajcarske, Austrije, Izraela, Ujedinjenog Kraljevstvai Italije.DOPRINOSI:103.000 US$ od Fonda za otvoreno druπtvoDOSADA©NJI REZULTATI:• Ispunjeni uslovi za transformaciju Saveta zareformu u Nacionalni Savet za obrazovanje;• Analiza postojeÊih struktura je podneta Sekcijiza razvoj obrazovanja i meappleunarodnu saradnju isekretarijatu Ministarstva;• Razvijeni su prvi predlozi strukturnih ifunkcionalnih izmena i u procesu su isprobavanjai/ili primene.PERIOD:2002-2003.66 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA MINISTARSTVU ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJECILJ:Cilj ovog projekta je da se pomogne Ministarstvuzdravlja da podigne svoje kapacitete za sprovoappleenjereforme i kapacitete za pruæanje usluga stanovniπtvuna efikasan i delotvoran naËin. Ova reforma je usaglasnosti sa opπtom nacionalnom strategijom reformii za nju je odgovorno Ministarstvo.PROBLEMATIKA:Pored teπkih materijalnih uslova zdravstvenog sistemau zemlji, vodeÊi ljudi unutar MinistarstvasuoËeni su sa dodatnim problemima, kao πto sunedostatak kvalifikovanog osoblja u Ministarstvu,odsustvo profesionalne obuke vodeÊih osoba umnogim postojeÊim zdravstvenim ustanovama,zdravstveni sistem koji je isuviπe centralizovan, kao inedostatak prostora u Ministarstvu. Dodatan problemje i preporuka koja proistiËe iz funkcionalne analize,koja tvrdi da su potrebna dodatna odeljenja uMinistarstvu, ne bi li se sprovela potrebna reforma idecentralizovalo Ministarstvo.RE©ENJE:CBF Ministarstvu pruæa ekspertizu na polju reformeorganizacija Ministarstva, pomaæe Ministarstvu uodreappleivanju odgovarajuÊih i efikasnih formipodreappleenih i delegiranih autoriteta, koji rade sa adekvatnomodgovornoπÊu i transparentnoπÊu, podræavauspostavljanje procedura za odræavanje postojeÊihfunkcija pod stalnom inspekcijom, pomaæe Ministra uustanovljavanju odgovarajuÊih naËina za odræavanjedobrih odnosa sa ostalim delovima Vlade, sa civilnimdruπtvom i privatnim sektorom, podræava Ministrauvoappleenju neophodnih izmena u orgnizaciji, kao izaposli adekvatno kvalifikovano osoblje za novo,specijalizovano odeljenje za menadæment i politiku,obezbedi obuku/prekvalifikaciju i druge naËinerazvoja postojeÊih ljudskih resursa.PARTNERI:Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, WHO,UNICEF, Svetska banka, EAR, EC, ECHO, ICRC,Medicos de Mundo, FOS, vlade Austrije, Kanade,»eπke, Danske, Francuske, NemaËke, GrËke, Italije,Japana, Holandije, Norveπke, Slovenije, ©panije,©vedske, ©vajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.DOPRINOSI:103.000 US$ od Fonda za otvoreno druπtvoDOSADA©NJI REZULTATI:• Proizvedeni su nacrt organizacione πeme i predlognovog internog akta, koji obuhvataju kompletandelokrug rada internih jedinica, opiseposlova i potrebe vezane za osoblje;• Primenjene su preporuke funkcionalne analize;• Internet prezentacija Ministarstva se svakodnevnoaæurira;• Razvijen je predlog reorganizacije KabinetaMinistra. Pruæena je obuka u oblasti upravljanjaljudskim resursima i upravljanja projektima.PERIOD:2002-2003.Aktivnosti na polju razvoja 67

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA MINISTARSTVU ZA RUDARSTVO I ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJECILJ:Ovo je jedan u nizu projekata jedinstvenog programa,koji ima za svrhu razvoj potrebnih institucionalnihkapaciteta u Vladi, potrebnih za upravljanje tranzicijomdo potpuno demokratskog druπtva i træiπneprivrede. Da budemo precizniji, cilj projekta je formulisanjei sprovoappleenje strategije institucionalnograzvoja i poboljπanja performansi Ministarstva zarudarstvo i energetiku u pruæanju usluga.PROBLEMATIKA:Srbija je imala dobro razvijen energetski sektor koji jetradicionalno izvozio energiju u evropsku mreæu.Sektor je, meappleutim, vremenom postao neuravnoteæenzbog perioda niskih cena koje su dovele do velikogpoveÊanja upotrebe elektriËne energije za grejanjeprivatnih stambenih objekata i do ozbiljnog zapostavljanjaodræavanja i investiranja u energetski sektor.Reforme cena neÊe obezbediti dovoljna sredstva zafinansiranje ovako velikog obima zaostalih poslova.Mnogo je nezavrπenih sanacionih poslova u sektorimauglja, gasa i nafte, kao i u daljinskom grejanju.Proces revizije Êe razmotriti buduÊu strukturu oveindustrije, potrebu za regulacijom i obim privatizacije.ODGOVOR:Program ukljuËuje dijagnostiËku analizu, izradu sistemaza raspodelu goriva, planiranje sanacije objekata,reviziju zakona i usaglaπavanje zakonodavstva sanormama Evropske unije. CBF nastoji da omoguÊiministarstvima i drugim dræavnim organima da boljedefiniπu svoje misije i funkcije, racionalizuju svojestrukture, uproste administrativne procedure,unaprede znanje i umeÊe svog osoblja kako bi mogloda formuliπe i realizuje razvojnu politiku i programe,efikasno koristi svoje finansijske i ljudske resurse zapoboljπanje procesa rada i unese kulturu integriteta,transparentnosti i odgovornosti u svoju sluæbu.PARTNERI:Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, VladaHolandijeDOPRINOSI:757.751 US$ od vlade HolandijeDOSADA©NJI REZULTATI:• Razvijena je Strategija energetske efikasnosti;• Konferencija na temu "Saniranje energetskogsektora - Konferencija o tehniËkoj koordinaciji"organizovana je u Beogradu u martu mesecu.UËestvovalo je preko 100 predstavnika vlade,donatora i poslovnih zajednica;• ZapoËeta je revizija zakonodavstva i funkcionalnaanaliza Ministarstva;• Savetodavna podrπka restruktuiranju EPS-a iNIS-a;• Trenutno 8 ljudi radi pod UNDP ugovorima uokviru Ministarstva.• Obezbeappleena je IT podrπka u Ministarstvu;• Organizovane su radionice i kursevi obuke, uzemlji i inostranstvu, za potrebe Ministarstva.PERIOD:2002-2004.68 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA MINISTARSTVU ZA RAD I ZAPO©LJAVANJE REPUBLIKE SRBIJECILJ:PomoÊ Ministarstvu za rad i zapoπljavanje (koje jeosnovano u januaru 2001. odvajanjem funkcionalnihodgovornosti bivπeg Ministarstva za rad i socijalnupolitiku) da osmisli i organizuje pripadajuÊi deoprocesa reformi na najviπem nivou, da obezbediimplementaciju opπte nacionalne strategije i da osigura''vlasniπtvo'' kako nad procesom reformi tako i nadrezultujuÊim reformama.PROBLEMATIKA:Program privatizacije koji je 2001. usvojila novaVlada Republike Srbije razmatra potpuni prelaz otprilike4.500 dræavnih i druπtvenih preduzeÊa u privatnovlasniπtvo. Implementacija ovog programa predstavljaglavni izazov za Ministarstvo za rad i zapoπljavanje. Utoku procesa privatizacije moraju se pronaÊi novi sistemipruæanja socijalne pomoÊi. U decembru 2000,ukupan broj registrovanih nezaposlenih osoba u Srbijibio je 772.000, tj. 20% radno sposobnog stanovniπtva.Kvalifikovani radnici Ëine 61% registrovanih nezaposlenih.Izmeappleu 1990. i 2000, broj zaposlenih æenasmanjen je za 16,7%, dok se broj zaposlenih muπkaracasmanjio za 26,2%. Podaci pokazuju da Êe procesprivatizacije u mnogo veÊoj meri uticati na æene negona muπkarce. U ovom trenutku, samo oko 46.000 nezaposlenih(6% ukupnog registrovanog broja nezaposlenih)prima pomoÊ za nezaposlene, s obzirom daje za kriterijum uzeta duæina sluæbe, koja je obiËno 25godina. PomoÊ za nezaposlene treba da buderaspoloæiva i u obliku finansijskog osiguranja koje sepruæa kroz sistem pomoÊi i u obliku promovisanjamoguÊnosti za ponovno zaposlenje, obuku i samozapoπljavanje.Ministarstvo za rad i zapoπljavanjemoraÊe da se prestrukturira da bi poboljπalo operativnuefikasnost i stvorilo uslove za oæivljavanje ekonomijeusvajanjem novog zakona o radu koji podræava privatnisektor u stvaranju novih moguÊnosti za zaposlenje.Takoapplee Êe biti potrebna i reforma zakona da bi sezakon o zapoπljavanju uskladio sa zahtevima træiπneekonomije i da bi ukljuËio odgovarajuÊu zaπtituzaposlenih. Zakonske odredbe treba uskladiti sapropisima EU i ILO.ODGOVOR:Fond za izgradnju kapaciteta pomaæe restrukturiranjeMinistarstva za rad i zapoπljavanje ne bi li sepoveÊala njegova operativna efikasnost. Ulogarestrukturiranog Ministarstva je da stvori uslove zaoæivljavanje ekonomije putem ustanovljavanja novogzakonodavstva u oblasti rada, podræi privatni sektor ustvaranju novih moguÊnosti zapoπljavanja i timeolakπa teret dræavnog budæeta koji se odnosi naobaveze prema nezaposlenima. Zakonodavstvo Êe bitiusklaappleeno sa propisima EU i ILO. CBF pomaæeMinistarstvo u poboljπanju koordinacije sa Zavodomza zapoπljavanje, koji Êe delovati kao jedan od najvaænijihinstrumenata za implementaciju Nacionalnestrategije za zapoπljavanje. Podrπka ovomMinistarstvu je od izuzetnog znaËaja, s obzirom daono ima veoma vaænu ulogu u procesu smanjenjastope nezaposlenosti stoga πto ublaæava socijalneposledice privatizacije.PARTNERI:Ministarstvo za rad i zapoπljavanje Republike Srbije,Zavod za zapoπljavanje, ILO, Svetska banka, EAR,SIDADOPRINOSI:493.705 US$ od SIDA-eDOSADA©NJI REZULTATI:• Unutar Ministarstva je osnovana Jedinica zaupravljanje promenama i projektima (CPMU 55 ),da bi pomogla reformu zakona; sprovedena jeobuka Jedinice iz oblasti izgradnje kapaciteta;• Kreirani su nacrti predloga za osnivanje novihjedinica u Ministarstvu i organizacionu reformusektora;• Osnovan je pravni tim koji se bavi reformomzakona i propisa;• Realizovana su studijska putovanja u NemaËku,Francusku i Belgiju, da bi se uspostavili odnosisa partnerima unutar EU. Potpisan je bilateralnisporazum izmeappleu Ministarstava za rad Srbije iBelgije;• Realizovano je studijsko putovanje u Ujedinjeno55 Change and Project Management UnitAktivnosti na polju razvoja 69

Kraljevstvo koje se tiËe sluæbi posredovanja ipomirenja, a koje je doprinelo osnovama novogZakona o posredovanju i pomirenju;• Kreiran je prvi nacrt predloga za reformu sistemazdravlja i sigurnosti u Srbiji;• Zakon o zdravlju i sigurnosti dovrπen je uzpomoÊ eksperata ILO;• Realizovana su studijska putovanja u Brisel iStokholm u cilju iniciranja uËeπÊa Ministarstva ukreiranju nacrta Nacionalne strategije zazapoπljavanje;• Realizovano je studijsko putovanje u Æenevu, nebi li se Ministarstvo pripremilo za uËeπe naMeappleunarodnoj konferenciji o radu i ne bi li sedalje razvila saradnja Ministarstva sa ILO;• Ustanovljen je novi pod-sektor za zapoπljavanjeosoba sa invaliditetima i pripremu novog zakonao zapoπljavanju ove grupacije;• Usvojen je novi Zakon o zapoπljavanju i osiguranjunezaposlenih;• Inicirano je kreiranje nacrta Zakona o osiguranjuod povreda na radu.PERIOD:2002-2004.70 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA MINISTARSTVU ZA EKONOMSKE VEZE SA INOSTRANSTVOMREPUBLIKE SRBIJECILJ:Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvomima viπestruku ulogu u okviru Vlade Srbije. Osnovnizadatak Ministarstva je da uspostavlja i odræavaËvrste ekonomske odnose sa svetskom zajednicom, samultilateralnim i bilateralnim institucijama za saradnju,sa meappleunarodnim investitorima i sa poslovnomzajednicom emigranata aktivnih u razliËitim delovimasveta. Na nivou Vlade, Ministarstvo takoapplee koordinirareformu ekonomske legislative i pripreme zapristupanje EU. Cilj je da se obezbedi odgovarajuÊiinstitucionalni mehanizam, u svojstvu partnera Vladi,za veze i odræavanje dijaloga vlade sa donatorima izajednicom investitora, i koordiniraju donacije i programiradi efikasne podrπke reformskim i razvojnimciljevima Republike Srbije.PROBLEMATIKA:Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom jenovo ministarstvo koje ima centralnu ulogu u podræavanjumeappleunarodnih ekonomskih odnosa, upravljanjurazvojnoj pomoÊi, podsticanju stranog direktnog ulaganjai izvoza i odræavanju veza sa struËnjacima uemigraciji i poslovnom zajednicom u dijaspori.Ministarstvo koordinira reformu ekonomske legislativeu Srbiji, kao i pripreme za pristupanje EU. RadioËuvanja kredibiliteta i socijalnog blagostanja zemlje,Vlada je svoj program zasnovala na principima: opπtepolitiËke stabilnosti u regionu, ekonomske liberalizacije,demokratskog upravljanja putem efikasneadministracije, zakonodavstva i sudstva, kvalifikovaneradne snage, obnovljene infrastrukture i integracijeu evropsku zajednicu u roku od 10 godina.ODGOVOR:Cilj razvoja je ustanoviti stalne kapacitete zaproπirenje i jaËanje ekonomskih odnosa zemlje saEvropom i ostalim delovima sveta. Aktivnosti izgradnjekapaciteta koje su opisane u nastavku teksta suzamiπljene tako da se postignu sledeÊi neposredni ciljevi:a) da se Agencija za strana ulaganja i promocijuizvoza osposobi za podrπku stranim investicijama iizvoznim aktivnostima. b) Da se prati kretanje sredstavanamenjenih za pomoÊ razvoju i sprovodi procenadobrobiti koju donosi primena datih sredstava. c)Usavrπavanje i osposobljavanje zaposlenih u oblastima:(i) Upravljanje razvojnom pomoÊi; (ii) Politika iprocedure multilateralnih i bilateralnih institucijapomoÊi; (iii) Svetski sporazum o trgovini i Opπti sporazumo carinama i trgovini (GATT 56 ).PARTNERI:Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvomRepublike Srbije, Fond za otvoreno druπtvo, VladaHolandijeDOPRINOSI:200.000 US$ od Fonda za Otvoreno druπtvo i UNDP-a684.609 US$ od vlade HolandijeDOSADA©NJI REZULTATI:• Ustanovljena je i operativna Agencija za stranaulaganja i promociju izvoza (SIEPA 57 ) RepublikeSrbije;• Strateπka studija o pristupanju Srbije i Crne GoreEvropskoj uniji;• Podrπka osnivanju Odelenja za evropske integracije;• Podrπka preliminarnim pregovorima o robnojtrgovini u okviru pregovora o pristupanju WTO;• PomoÊ u donoπenju nacrta novog Zakona o koncesijama;• IT podrπka obezbeappleena u Ministarstvu i SIEPA;• UËeπÊe na nekoliko konferencija i seminara uinostranstvu na temu promocije ulaganja iizvoza;• Publikacije "Poslovanje u Srbiji" i “Problemivezani za nekretnine i zemljiπte u Srbiji";• Postavljena je nova Internet prezentacijaAgencije za strana ulaganja i promociju izvozaRepublike Srbije.PERIOD:2001-2004.56 General Agreement on Tariffs and Trade57 Serbian Investment and Export Promotion AgencyAktivnosti na polju razvoja 71

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaVRHOVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA REPUBLIKE SRBIJECILJ:Uvoappleenje efikasne demokratske kontrole javnepotroπnje, Ëime bi se smanjila pogreπna upotrebajavnih sredstava i moguÊnosti za korupciju. Priprematerena za buduÊu Vrhovnu revizorsku instituciju(SAI 58 ) u Republici Srbiji, koja Êe, kada poËne saradom, predstavljati instrument za poboljπanjeureappleenog i efikasnog planiranja i implementacijebudæeta Republike Srbije. Neposredni korisnik Êe bitiNarodna skupπtina Srbije, kojoj Êe biti pruæane boljeinformacije iz oblasti finansija potrebne za efektivnukontrolu. Najπira javnost Êe imati koristi od kontrole ipozitivnih efekata na poverenje investitora i donatora,πto Êe u krajnjoj instanci stvoriti moguÊnosti zapoveÊan rast i zaposlenje.PROBLEMATIKA:Nedovoljna odgovornost i transparentnost u vladiniminstitucijama je glavna prepreka efikasnom i efektivnomjavnom sektoru. Glavnu zabrinutost uzrokujekvalitet finansijskog planiranja, upravljanja i kontrole.Opπti kvalitet raËunovodstva i revizije je loπ. Mada supravila raËunovodstva usvojena poËetkom 1990-ihimala mnogo toga zajedniËkog sa MeappleunarodnimraËunovodstvenim standardima, raËunovodstvenapraksa se postepeno pogorπavala tokom godina.Zakone o raËunovodstvu i reviziji treba preispitati ipromeniti kako bi odraæavali promiπljenu praksu imeappleunarodne standarde. Nedostatak eksterne revizorskefunkcije meappleu vladajuÊim institucijama imabrojne negativne posledice po tekuÊe poslovanje ibuduÊi razvoj zemlje:• Nedostatak druge linije odbrane od neadekvatne ineefikasne javne potroπnje;• Operativna eksterna revizija je preduslov za pristupanjeEU;• Oslabljeno poverenje donatora u poslovanjejavnih institucija i shodno tome smanjeno spoljnofinansiranje;• Oslabljeno poverenje javnosti u poslovanje javnihinstitucija i preduzeÊa;• Nedovoljno koriπÊenje dræavnih sistema.ODGOVOR:Od UNDP-a je zatraæeno da koordinira proces osnivanjaRevizorske institucije u Republici. Prvi korak Êebiti upoznavanje direktnih aktera sa konceptom vrhovnerevizije. Narodnoj skupπtini Srbije biÊe omoguÊenoda odabere model institucije za koji smatra da najviπeodgovara Republici Srbiji. Nakon toga, biÊe postavljenpravni okvir za osnivanje institucije, biÊe projektovananjena struktura, analizirane potrebe za obukom i razvijenfinansijski plan. PomoÊ UNDP-a u okviru CBF-anastoji da omoguÊi ministarstvima i drugim dræavnimorganima da bolje definiπu svoje misije i funkcije, racionalizujusvoje strukture, uproste administrativne procedure,unaprede znanje i umeÊe svog osoblja kako bimoglo da formuliπe i realizuje razvojnu politiku i programe,efikasno koristi svoje finansijske i ljudske resurseza poboljπanje procesa rada i uvede kulturu integriteta,transparentnosti i odgovornosti u svoju sluæbu.PARTNERI:Narodna skupπtina Republike Srbije, Ministarstvofinansija i ekonomije, Vlada HolandijeDOPRINOSI:100.000 US$ od Vlade HolandijeDOSADA©NJI REZULTATI:• Dovrπen je nacrt Zakona o vrhovnoj reviziji.Organizovani su sastanci sa predstavnicimaNarodne skupπtine Srbije i zvaniËnicimaMinistarstva finansija, koji su predstavljali konsultacijeo pripremi nacrta zakona o SAI;• Organizovane su studijske posete za predstavnikeNarodne skupπtine Srbije i ministarstava finansijai pravde revizorskim sudovima u Sloveniji iNemaËkoj, kao i studijsko putovanje u Francusku;• Pripremljena je studija koja sadræi zakljuËke gorepomenutemisije i predloæenu strukturu SAI u Srbiji;• Nedavno je jedan meappleunarodni konsultantomoguÊio/inicirao senzitizaciju poslanikaskupπtine i uveo radnu grupu na projektu u proceskreiranja nacrta zakona o SAI.PERIOD:2001-2003.58 Supreme Audit Institution72 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU REPUBLIKE SRBIJECILJ:Cilj ovog projekta u oblasti razvoja je stvaranjeodræivog privatnog sektora u Republici Srbiji,poveÊane investicija i produktivnosti i poveÊanjemoguÊnosti za dugoroËno i srednjoroËno zapoπljavanje,a kroz podrπku efikasne i transparantne privatizacijemalih i srednjih druπtvenih preduzeÊa.Projekat podræava maksimalnu transparentnost procesaprivatizacije kroz standardizaciju dokumentacije iizveπtaja, davanje preporuka Agenciji o njenoj organizacionojstrukturi, izboru i obuci osoblja, kao iobezbeappleivanjem meappleunarodnih konsultanata zaspecijalizovanu problematiku.PROBLEMATIKA:1989. donet je prvi jugoslovenski zakon kojim sedozvoljava eksperimentisanje sa privatnimvlasniπtvom u bivπim druπtvenim preduzeÊima. Poovom Zakonu, radnici su dobili pravo da otkupeznatan deo kapitala preduzeÊa, pod povoljnim uslovima,i to u na otplatu sa velikim brojem rata. 1991.Srbija donosi svoj Zakon o privatizaciji.Hiperinflacija u ranim devedesetim ubrzala je privatizaciju,s obzirom da su radnici pod joπ povoljnijimuslovima mogli da doappleu do akcija. Jula 1997. VladaSrbije usvojila je Zakon o transformaciji vlasniπtva.Joπ jedanput su radnici odluËivali da li da se privatizacijaizvrπi ili ne, i ponovo pod povoljnim uslovima.Po dobijanju procene od Agencije za procenu kapitalao tome po kojoj ceni preduzeÊe moæe da se proda,preduzeÊima je bilo dozvoljeno da podele besplatnih60% deonica radnicima, bivπim radnicima i penzionerima.1997. ovaj zakon je obezbedio "specijalniprogram privatizacije" za nekih 75 preduzeÊa, kojasu, navodno, imala strateπki znaËaj, meappleutim definicija"strateπkog" nije bila razjaπnjena i detalji oveposlednje inicijative ostali su nejasni. Ni jedno preduzeÊenije bilo restruktuirano niti prodato premaodredbama ovog zakona. Zakon iz 1997. ima brojneodrednice zbog kojih se smatra nepodesnim za efikasnorestruktuiranje i investiranje od strane privatnogsektora.ODGOVOR:Agencija za privatizaciju (PA 59 ) osnovana je premaodredbama Zakona o agenciji za privatizaciju, koji jestupio na snagu jula 2001. zajedno sa Zakonom o privatizaciji,.Zadatak PA je da privatizuje preko 6.000druπtvenih preduzeÊa putem tendera, restruktuiranja iaukcija. Planirano je da veÊina preduzeÊa bude privatizovanaputem aukcije. Po odredbama Zakona o privatizacijiPA ima rok od Ëetiri godine za obavljanjeovog zadatka. PomoÊ od strane UNDP Fonda zaizgradnju kapaciteta Odeljenju za aukcije PA pruæenaje na Ëetiri nivoa: obezbeappleivanje domaÊih konsultanata,obezbeappleivanje meappleunarodnih konsultanata zaposebne usluge Agenciji, obuka domaÊih konsultanatai nabavka opreme.PARTNERI:Agencija za privatizaciju Republike Srbije, VladaNemaËkeDOPRINOSI:Donacija Vlade NemaËke u iznosu od 540.885 US$DOSADA©NJI REZULTATI:• Osnovano je Odeljenje za aukcije;• 816 preduzeÊa je ponuappleeno, a 729 prodato;• Ukupan prihod od prodaje: 270 m US$;• Ukupno investirano: 330 m US$.PERIOD:2001- 2004.59 Privatization AgencyAktivnosti na polju razvoja 73

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaOBUKA U OBLASTI UNAPRE–ENJA UPRAVLJANJAREFORMSKOM POLITIKOM I PROGRAMIMACILJ:Projekat ima za cilj da obezbedi efikasniju i efektivnijuimplementaciju reformske politike i programa unutar iizmeappleu iministarstava i drugih vladinih institucija. U tusvrhu, tokom 2002. organizovana su dogaappleanja zadræavne sluæbenike, ne bi li se promovisale i razvileveπtine upravljanja projektima i predstavili principi imetod upravljanja prema rezultatima (RBM 60 ).PROBLEMATIKA:U junu 2001, meappleunarodni donatori su izdvojili 1,28US$ milijardi za ekonomske, socijalne i institucionalnereforme u Saveznoj Republici Jugoslaviji.Uspeπna primena ove pomoÊi radi postizanjanacionalnih ciljeva razvoja biÊe omoguÊenaunapreappleenim kapacitetima dræavne uprave u oblastitehnika upravljanja projektima, posebno upravljanjaciklusom projekta. Stoga implementacija planiranihreformi, koje pokrivaju razliËita ministarstva i utiËuna administrativne funkcije i procedure na svimnivoima, zahteva razumevanje uloge, potencijala imehanizama projekata, kao i lakoÊu upravljanja projektima,timski rad i motivisanost zaposlenih.ODGOVOR:UNDP je saËinio projekat sa ciljem da razvije“uporiπta kompetencije” u upravljanju projektima uministarstvima i odabranim dræavnim i lokalnim institucijamavlasti, kao i da unapredi znanja odabranihdræavnih Ëinovnika o uspeπnom upravljanju projektima,ne bi li se postigli strateπki ciljevi politike,koristeÊi meappleunarodno priznate tehnike, i da unaprederazmenu struËnih znanja sa kolegama. Osim toga, projekatÊe upoznati ministarstva i vladine institucije saprincipima, metodom i instrumentima upravljanjaprema rezultatima.PARTNERI:Fond za izgradnju kapaciteta u saradnji sa Agencijomza unapreappleenje dræavne uprave, Agencijom za IT iInternet, Savetom za dræavnu upravu i Fakultetomorganizacionih nauka Univerziteta u Beogradusprovodi ukupnu koordinaciju projekta.DOPRINOSI:Donacija UNDP-a od 140.000 US$DOSADA©NJI REZULTATI:• Program obuke predavaËa u oblasti upravljanjameappleunarodnim projektima, metodama timskograda i obuke odraslih za 20 kandidata sprovedenje kroz tri petodnevna modula uz stalni nadzor.Ovih 20 osoba bi trebalo da predstavljaju mreæuprofesionalnih predavaËa u oblasti upravljanjaprojektima, koji Êe moÊi da redovno dopunjuju iproπiruju svoje znanje u oblasti upravljanja projektimai timskom radu u pripremi za daljezadatke obuke dræavnih Ëinovnika.• 16 domaÊih struËnjaka upoznalo se sa kljuËnimkonceptima, principima, metodologijama i primenamaRBM-a i iskustvima i izazovimauvoappleenja RBM-a u postojeÊe javne institucije.Ovih 16 instruktora Ëini krug domaÊih struËnjakaza oblast RBM-a, koji su zapoËeli rad na razvojukursa obuke iz oblasti RBM-a prilagoappleenogdræavnoj upravi u Srbiji.• 120 dræavnih Ëinovnika iz cele Srbije proπlo jeobuku u oblasti upravljanja projektima.PERIOD:mart-decembar 2002.60 Results-Based Management74 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA IZVR©NOM SAVETU AP VOJVODINECILJ:Priprema za πiri, dugotrajniji strateπki program zarazvoj kapaciteta na nivou pokrajine.PROBLEMATIKA:Nejasna situacija na nivou pokrajine spreËava nastavakprocesa reforme u ovoj oblasti. Mada krajnjistatus pokrajinske vlade zavisi od novog UstavaSrbije, vaæno je pripremiti se za obimniji programkoji Êe se lako uklopiti u novi pravni i ustavni okvir.NajveÊe praznine u kapacitetu nalaze se u oblastiljudskih resursa, IT i organizacionog razvoja.ODGOVOR:Ovaj projekt Êe se koncentrisati na dve velike oblasti.Prva i primarna oblast je podrπka analizi sadaπnjesituacije u Izvrπnom Savetu, prvenstveno organizacionogi pravnog okvira, razvoja ljudskih resursa, ITi odnosa sa javnoπÊu. Ova analiza Êe biti sprovedenau saradnji sa svim zainteresovanim stranama iproizveπÊe nacrt strateπkog programa koji Êe zatimbiti promovisan i pripremljen za 2004. Druga oblastje pilot-obuka za 150 dræavnih Ëinovnika na pokrajinskomi lokalnom nivou.PARTNERI:Izvrπni Savet Vojvodine, Fond za otvoreno druπtvoDOPRINOSI:55.000 US$ kao doprinos Fonda za otvoreno druπtvo20.500 US$ kao doprinos Izvrπnog Saveta VojvodineDOSADA©NJI REZULTATI:• Osnovana je i operativna Jedinica za upravljanjeprojektom;• U toku je analiza organizacionog i pravnog okvira;• U toku je obuka 150 dræavnih Ëinovnika;• OËekuje se da Êe strateπki program za razvojkapaciteta privuÊi razliËite aktere, πto Êe obezbeditidugotrajniju podrπku projektu.PERIOD:2003.Aktivnosti na polju razvoja 75

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA STALNOJ KONFERENCIJI GRADOVA I OP©TINACILJ:Podrπka razvoju kapaciteta Stalne Konferencije ipomoÊ njenom odræivom organizacionom razvoju.PROBLEMATIKA:RastuÊa vaænost uloge Stalne Konferencije u reformilokalne samouprave nije podræana adekvatnim ljudskim,finansijskim i organizacionim resursima, Ëimeje Stalna Konferencija onemoguÊena da pruæi odgovarajuÊupodrπku i lokalnim i republiËkim vlastima.ODGOVOR:Projekat Êe zapoËeti procenom sistema upravljanja, anakon stvaranja strategije za organizacioni razvojznaËajna podrπka Êe biti data njenoj primeni. Poredtoga, projekat Êe dati preporuke komisijama StalneKonferencije u oblastima lokalne samouprave,lokalne finansijske reforme i lokalnog ekonomskograzvoja. KonaËno, oËekuje se da Êe biti osnovane dvenove jedinice koje Êe podræati trening i razvoj projektana nivou opπtina.PARTNERI:Stalna Konferencija, Ministarstvo za dræavnu upravui lokalnu samoupravu, opπtine u Srbiji, ©vedska agencijaza meappleunarodni razvoj (SIDA)DOPRINOSI:750.000 US$ kao doprinos SIDA-e101.850 US$ kao doprinos Stalne KonferencijeDOSADA©NJI REZULTATI:• Projekat tek πto je pokrenut; prvi rezultati seoËekuju krajem 2003.PERIOD:2003-2005.76 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Program izgradnje kapaciteta (CDP 61 ) za Crnu GoruPODR©KA MINISTARSTVU ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM I EVROPSKEINTEGRACIJE, MINISTARSTVU PRAVDE I MINISTARSTVU PROSVETE I NAUKECILJ:Primarni cilj ovog programa za razvoj kapaciteta jedoprinos uspeπnosti reformi i razvoja sistema javneuprave u Crnoj Gori, kao vitalnog elementa dostizanjaMilenijumskih ciljeva razvoja UN, a u sagalasnostisa Vladinom Strategijom i Akcionim planom zareformu javne uprave, i time u saglasnosti saUstavnom poveljom, kao i u skladu sa generalnimevropskim principima demokratske odgovornosti ivladavine prava, s krajnjim ciljem poboljπanjakvaliteta æivota graappleana Crne Gore.Sekundarni, konkretniji cilj ovog programa jepodrπka odabranim ministarstvima (Ministarstvu zaekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije,Ministarstvu pravde i Ministarstvu prosvete inauke), kako bi se zadovoljile kritiËne potrebe dopunskihkapaciteta za donoπenje i sprovoappleenje politike,i ne bi li se ispunili pravni i finansijski preduslovi, uuslovima brzih promena, oËekujuÊi rezultate dugotrajnijeadministrativne reforme.PROBLEM:Vlada Crne Gore se obavezala da razvije svoje institucijeu skladu sa kriterijumima najbolje evropskeprakse i da postepeno izgradi kapacitete svoje javneuprave do nivoa koji odgovara njenoj konaËnoj pozicijiunutar Evropske unije, a u saglasnosti sa zalaganjemza harmonizaciju sa Srbijom u okviruzajedniËkog Akcionog plana.Nakon decenije oruæanih sukoba u regionu, a onda iprelaska na novu dræavnu zajednicu, Vlada Crne Gorese suoËava sa ogromnim zadatkom redefinisanjazadataka i odgovornosti svojih razliËitih odeljenja zaodnose sa javnoπÊu i administraciju, a prema tome ipremeπtanja funkcija i izgradnje kapaciteta za vrπenjedatih funkcija. U isto vreme, Vlada se suoËava sarastuÊim budæetskim deficitom i neodræivim brojemzaposlenih u javnom sektoru, πto preti da iscrpi nevelikeizvore javnih finansija. Vlada rizikuje kritiËninedostatak ljudskih kapaciteta u sferi politiËkog savetovanjai top menadæmenta sa adekvatnim veπtinamai kvalifikacijama.ODGOVOR:Usvajanje Ustavne Povelje u februaru 2003 i osnivanjeDræavne Zajednice Srbije i Crne Gore predstavljaraskid sa Jugoslavijom i uspostavljanje novihodnosa izmeappleu Ëlanica dræavne zajednice.Nakon uspeπnog starta Fonda za izgradnju kapacitetau martu 2001, koji za ciljnu grupu uglavnom imainstitucije u Republici Srbiji (trenutno ukupno osamministarstava Republike Srbije, Ëetiri agencije i jednoministarstvo na nivou dræavne zajednice), javila serastuÊa potreba za uspostavljanjem sliËnog mehanizmau Republici Crnoj Gori.Nova Vlada Crne Gore ima mandat na sledeÊe Ëetirigodine, te su visoki vladini zvaniËnici, ukljuËujuÊiPremijera, izrazili oËekivanje da Êe CDP pomoÊivlastima u reπavanju/ublaæavanju sledeÊih problema:1. Vlada nema pristup ekspertizi za razvojreformske politike i strategija;2. Vladi nedostaju adekvatno kvalifikovani, specijalizovanidræavni sluæbenici, koji treba dasprovedu reformsku politiku i strategije;3. Dræavne institucije su u nemoguÊnosti dazadræe kvalifikovane profesionalce;4. Dræavne institucije nemaju potrebne kapaciteteza apsorpciju i koordinaciju donacija.Program treba da omoguÊi vladi da ispuni svojereformske ciljeve, sa posebnim naglaskom na jaËanjuadministrativne maπinerije na centralnom i lokalnomnivou, da podræi stvaranje depolitizovane i profesionalnedræavne sluæbe, koja se ponaπa i radi u smislujavne sluæbe i koju odlikuje transparentnost, integriteti odgovornost. Glavne aktivnosti CDP-a obuhvataju:1. PolitiËko savetovanje Ministarstva na poljureforme dræavne sluæbe;2. Obuku nacionalnog osoblja koje radi uMinistarstvima;61 Capacity Development ProgrammeAktivnosti na polju razvoja 77

3. Angaæovanje domaÊih i stranih savetnika;4. Nabavka opreme potrebne za opremanjeJedinica za implementaciju projekta (PIU 62 ) isavetnika CDP-a.PARTNERI:Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvomi evropske integracije, Ministarstvo pravde,Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo finansija,Fond za otvoreno druπtvo i drugi donatori, VladaCrne Gore.DOPRINOSI:200.000 US$ od Fonda za otvoreno druπtvo200.000 US$ od vlade Crne Gore150.000 US$ od UNDP-aDOSADA©NJI REZULTATI:Program je upravo pokrenut.PERIOD:2003-2005.62 Project Implementation Unit78 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Fond za izgradnju kapacitetaPODR©KA MINISTARSTVU ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORECILJ:Podrπka novoformiranom ministarstvu dræavne zajednice- Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, unovoj ulozi u procesu demokratizacije i reformi uSrbiji i Crnoj Gori. Proces reformi se odvija nanajviπem nivou, u okviru Vlade Dræavne Zajednice, ucilju uspostavljanja meappleuetniËkog dijaloga i tolerancijeizmeappleu nacionalnih i etniËkih zajednica iveÊinske populacije.PROBLEMATIKA:Tokom poslednjih nekoliko godina, odnosi izmeappleuveÊinskog stanovniπtva i nacionalnih i etniËkih manjinasu u bivπoj SRJ bili napeti. Prava nacionalnih ietniËkih zajednica, kako kolektivna tako i individualna,nisu adekvatno tretirana, i to bez uËeπÊa saveznogministarstva. U toku ovog perioda, ne samo da surepubliËki zakoni i institucije bili neadekvatni, veÊ sui regionalni sporazumi koji tretiraju prava etniËkihzajednica koje se nalaze na obe strane granica pokazivalipotrebu za reformisanjem. Kao odgovor na oveprobleme, odlukom tadaπnje Savezne Vlade od 1.decembra 2000. osnovano je Savezno ministarstvo zanacionalne i etniËke zajednice. Ovo Ministarstvo jebilo odgovorno za osiguranje prava nacionalnih ietniËkih manjina, kako kolektivnih tako i individualnih,u skladu sa Ustavom Savezne RepublikeJugoslavije i svim relevantnim meappleunarodnim zakonima.Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je jedno odpet ministarstava koja Ëine Savet Ministara novoosnovanedræavne zajednice Srbije i Crne Gore. Sobzirom da su nadleænostima prethodnog Saveznogministarstva za nacionalne i etniËke zajednice pridodateneke od nadleænosti Ministarstva pravde iMinistarstva unutraπnjih poslova, novoformiranoMinistarstvo za ljudska i manjinska prava je sadamnogo veÊe, kako po broju zaposlenih tako i po brojuduænosti koje obavlja.ODGOVOR:CBF je pomogao Ministarstvu u revidiranjudugoroËne strategije, koja ukljuËuje strategiju pravnihreformi, obrazovanje manjina, intenziviranje saradnjemeappleu ministarstvima, ukljuËivanje manjinskih zajednica,kao i probleme koji se tiËu Roma. To je dovelodo poveÊane aktivnosti u sferi obrazovanja manjina,podiglo svest o etniËkoj toleranciji, doprinelo usvajanjustrategije za integraciju Roma i meappleunarodnojpravnoj pomoÊi, podræalo migracionu politiku i readmisijui kampanju u oblasti ljudskih prava u DræavnojZajednici. CBF podræava Ministarstvo u uspostavljanjumeappleuetniËkog dijaloga i tolerancije izmeappleunacionalnih i etniËkih zajednica i veÊinske populacije.Fond omoguÊava Ministarstvu da bude u stanju dagarantuje da su prava i obaveze nacionalnih i etniËkihzajednica pridræana i primenjena.PARTNERI:Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Fond braÊeRokfeler, OEBS, UNHCHR, Savet EvropeDOPRINOSI:100.000 US$ iz Fonda BraÊe RokfelerDOSADA©NJI REZULTATI:• Revidirana je dugoroËna strategija Ministarstva,koja je obuhvatala strategije za: pravne reforme,obrazovanje manjina, promovisanje etniËke tolerancije,intenziviranje saradnje meappleu ministarstvima,angaæovanje manjinskih zajednica,bilateralne sporazume i problematiku romskezajednice;• Otvorena je pod-kancelarija u Bujanovcu, ne bi libila pruæena bolja podrπka lokalnoj zajednici utamoπnjem regionu;• Pripremljen je i sastavljen izveπtaj o Zaπtitinacionalnih manjina u skopu okvirne konvencijeSaveta Evrope;• Otvoren je Multikulturni centar, u cilju predstavljanjatradicije i savremenog usmerenjanacionalnih manjina. Planirane su i odræane brojnediskusije, predavanja i dogaappleanja;• Pripremljene su skupπtine za izbor Savetanacionalnih manjina;• Pripremljen je i sastavljen Nacrt meappleunarodnihbilateralnih sporazuma o zaπtiti nacionalnihmanjina SCG;• PoveÊana je aktivnost u oblasti obrazovanjaAktivnosti na polju razvoja 79

manjina;• PoveÊan je nivo svesti o potrebi za etniËkom tolerancijom;• Usvojena je Strategija integracije Roma;• Podræana je meappleunarodna pravna pomoÊ;• Promovisana je migraciona politika i readmisija;• Podræana je kampanja o ljudskim pravima uDræavnoj Zajednici.PERIOD:2001-2004.80 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanjePROCENA KAPACITETA SAVETA MINISTARA SRBIJE I CRNE GORECILJ:Priprema za πiri, dugotrajni strateπki program zarazvoj kapaciteta Saveta Ministara.PROBLEMATIKA:Odsustvo jasnih kompetencija, uz nizak nivo institucionalnogkapaciteta i nejasnim internim mehanizmimakoordinacije, proizvode svakodnevne probleme uSavetu Ministara. Postoje indicije da je gotovonemoguÊe razviti i primeniti politiËke odluke u postojeÊempolitiËko-administrativnom okruæenju i da,ukoliko se æeli da Dræavna Zajednica nastavi dafunkcioniπe, potrebna je hitna i snaæna podrπka institucionalnomrazvoju.ODGOVOR:Osnova projekta je preliminarna procena ukupnihinstitucionalnih kapaciteta Saveta Ministara, ministarstavai agencija. Pored toga, biÊe sprovedenapodrobnija analiza funkcija, procesa, uloga i strukturaMinistarstva za meappleunarodne ekonomske odnoseSCG. ObaviÊe se analiza potrebe za obukom u oblastieksternih odnosa i biÊe kreirana odgovarajuÊa strategijatreninga.Izvesna podrπka Êe biti pruæena i DiplomatskojAkademiji Ministarstva spoljnih poslova SCG,Kabinetu Predsednika i Generalnom sekretarijatu.DOPRINOSI:200.000 US$ od UNDP-aDOSADA©NJI REZULTATI:Projekat je upravo pokrenut. Prvi rezultati se oËekujukrajem 2003.PERIOD:2003-2004.Aktivnosti na polju razvoja 81

Demokratsko upravljanje: Podrπka reformi pravosuappleaCENTAR ZA OBUKU ZAPOSLENIH U PRAVOSU–UCILJ:Osnivanje Centra za stalnu obuku sudija i tuæilaca(“Centar za obuku zaposlenih u pravosuappleu”) uRepublici Srbiji, koji Êe obezbediti koordinaciju uoblasti obuke zaposlenih u pravosuappleu, razviti i primenitiodgovarajuÊi program i obezbediti kapaciteteza istraæivanje koje treba da podræi datu obuku.Korisnici projekta su sudije, tuæioci i zamenici tuæilaca,pripravnici i pomoÊno osoblje u sudovima ikancelarijama tuæilaca.PROBLEMATIKA:Godine izolacije i politiËkih previranja u Jugoslavijinepovoljno su uticale na rad kljuËnih institucija vlade.Institucije koje obezbeappleuju efikasnu vladavinu pravai poπtovanje ljudskih prava, sudsku nezavisnost iefikasnost, mehanizme kontrole, ravnoteæe i nadzora,osakaÊene su korupcijom i nedovoljnom kompetentnoπÊu.Posebno je pogoappleeno pravosuapplee. Prethodnireæimi nisu sproveli nikakve aktivnosti obuke uoblasti sudstva i nije postojao niti jedan institut za ovuvrstu obuke. Odreappleeni broj lokalnih NVO, meappleunarodnihorganizacija i zemalja donatora preuzeli suizvesne inicijative. Meappleutim, ove aktivnosti nisu bilekoordinirane i u odreappleenom broju sluËajeva su seoslanjale na slobodnu procenu pre nego na realnepotrebe pravosuapplea u Srbiji. Vlada je uvidela da jemoderno pravosuapplee preduslov za vraÊanje poverenjainvestitora, s obzirom da trgovinska arbitraæa ivoappleenje sudskih postupaka u trgovinsko pravo,izmeappleu ostalog, mora funkcionisati prema meappleunarodnomstandardu i normama.ODGOVOR:Projekat se zasniva na jednom broju ranijih inicijativakoje su se bavile istim problemom. Fond zaotvoreno druπtvo je finansirao nekoliko studijskihposeta istaknutih sudija institucijama za obukuzaposlenih u pravosuappleu u Francuskoj, Holandiji,Sloveniji i Rumuniji. Rezultat je bio Referat i NacrtStatuta Centra za obuku i struËnu specijalizaciju, kojisu predstavljeni pravnoj zajednici u Republici Srbiji.Projekat je ustanovio neophodne strukture i obukuosoblja Centra. Rezultati Êe biti obrazovanje, istraæivanjai publikacije unutar opπtih programa obrazovanjai struËne specijalizacije, seminari, debate, simpozijumi,konferencije i radionice, kao i ad-hoc i periodiËnepublikacije i udæbenici iz oblasti prava, kaopodrπka procesu obuke.PARTNERI:Ministarstvo pravde Republike Srbije, Udruæenjesudija SrbijeDOPRINOSI:850.000 US$ od SIDA-e850.000 US$ od Vlade HolandijeDOSADA©NJI REZULTATI:• Ustanovljen je Centar za obuku zaposlenih upravosuappleu (JTC 63 ) kao institucija;• Stvaranje mehanizama koordinacije i savetodavnihstruktura;• Razvoj i implementacija osnovnog programaobuke za sve ciljne grupe;• Sveobuhvantni, koherentni podaci o obucizaposlenih u pravosuappleu u zemlji i podrπka/doprinosmeappleunarodnoj zajednici u reformi sudstvakoja je u toku bi trebalo da se dovrπi do kraja2003;• 140 strukturiranih treninga upriliËeno za 3.500uËesnika;• Podræana Godiπnja konferencija sudija.PERIOD:2002-2004.63 Judicial Training Centre82 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Razvoj civilnog druπtvaIZGRADNJA KAPACITETA NEVLADINIH ORGANIZACIJACILJ:Podræati proces tranzicije upravljanja u SCGjaËanjem uloge civilnog druπtva, putem njegovogefektivnog ukljuËivanja u kreiranje nacionalne politike,nadzora i pruæanja usluga. Za ostvarenje datogcilja od kljuËne je vaænosti uËeπÊe NVO u kreiranjupolitike na dræavnom i lokalnom nivou i razvojustrategija za smanjenje siromaπtva, kao i uËestvovanjegraappleana u radu NVO i u javnom æivotu uopπte.PROBLEMATIKA:U SCG je prisutno viπe faktora koji obeshrabrujuuËeπÊe javnosti: nedovoljna transparentnost, korupcijaπirokih razmera, neefikasno poslovanje, nepoverenjeu banke, preoptereÊena mreæa socijalne sigurnostikoja loπe funkcioniπe, itd. Mnoge NVO uSCG su u ranoj fazi razvoja i potrebno ih je osposobitikako bi efektivnije odgovorile na sloæeno socijalnoi ekonomsko okruæenje. Pravni status NVO joπnije odreappleen, a poreske odrednice koje bi eventualnomogle da ubrzaju razvoj ¨treÊeg sektora¨ nisu takopovoljne. Uprkos odreappleenim naporima dræavneuprave na lokalnom i dræavnom nivou da se poboljπauËeπÊe civilnog druπtva u kreiranju politike idonoπenju odluka, saradnja je joπ uvek sporadiËna. Unovoj klimi liberalizacije, zajednica NVO moæe odigratikljuËnu ulogu u promovisanju demokratskihvrednosti i reformi, podstiËuÊi participaciju i intelektualnukreativnost u potrazi za reπenjima socijalnih ipolitiËkih problema, ukljuËujuÊi siromaπtvo.Nedavno su se Vlade Srbije i Crne Gore upustile upripremu Strategije za smanjenje siromaπtva(PRSP 64 ). UËeπÊe civilnog druπtva u formulisanjuPRSP je kljuËno za njen uspeh.ODGOVOR:Tokom 2001, UNDP i ostale organizacije su detaljnoistraæili sektor NVO (“treÊi sektor”) u Srbiji (821NVO je ispitana samo u Srbiji) i Crnoj Gori. U juænojSrbiji su dodeljena izvesna sredstva odabranimlokalnim NVO, pruæena je struËna pomoÊ i pokrenutje program za razvoj veπtina upravljanja zajednicom.U Crnoj Gori, UNDP je obezbedio obuku i sredstvaza NVO koja se izmeappleu ostalog bave zaπtitom æivotnesredine i ublaæavanjem posledica siromaπtva. Tokom2002, UNDP je podræao: (i) kampanju podizanja stepenajavne informisanosti/svesti u Srbiji; (ii) izgradnjupartnerstva izmeappleu dræave (Ministarstva za socijalnapitanja, Ministarstva za rad i Ministarstva finansijaRepublike Srbije) i civilnog druπtva; (iii) uËeπÊecivilnog druπtva u kreiranju Strategije za smanjenjesiromaπtva u Srbiji i Crnoj Gori; (iv) izgradnjukapaciteta i infrastrukture NVO u Crnoj Gori kojerade na polju zaπtite æivotne sredine i ublaæavanjaposledica siromaπtva. Na ovaj naËin UNDP podræavanapore da se poveÊa participacija, promoviπe vladavinaprava i svest o ljudskim pravima i izgradi poverenjei kohezija.PARTNERI:Centri za razvoj neprofitnog sektora u Srbiji i CrnojGori, Graappleanske inicijative (Srbija), Ministarstvo zasocijalna pitanja, Jedinica za upravljanje Strategijomza smanjenje siromaπtva, Savetodavna komisijacivilnog druπtva, Savetodavna komisija partnera urazvoju (DPAC 65 ), Svetska banka, KatoliËka sluæbapomoÊi (CRS 66 ), G17 Institut, CIDA Kanada,Norwegian People’s AidDOPRINOSI:Donacija Vlade Holandije u iznosu 750.000 US$DOSADA©NJI REZULTATI:• Prikupljeni su kvantitativni i kvalitativni podacio NVO sektoru u Srbiji (dubinska analiza iistraæivanje pod nazivom “TreÊi sektor u Srbiji:status i izgledi” - prva detaljna studija NVO uSCG);• Odræan je treÊi Forum NVO iz SCG, koji je imaoza cilj stvaranje nove strategije razvoja NVO uSCG. Zavrπni dokument sadræi preporuke NVO,dræavnim telima i meappleunarodnim agencijama/donatorima;• Poboljπani su kapaciteti NVO u juænoj Srbiji64 Poverty Reduction Strategy Paper65 Development Partners Advisory Committee66 Catholic Relief ServiceAktivnosti na polju razvoja 83

zahvaljujuÊi obezbeappleivanju sredstava i struËnepomoÊi. Takoapplee je poboljπano uËeπÊe NVO ujavnom æivotu zajednice kroz uspostavljanjesaradnje izmeappleu lokalnih vlasti i organizacijacivilnog druπtva (tj. putem StruËnih opπtinskihkomisija za ekonomski razvoj, obrazovanje,zdravstvo, medije i obnovu infrastrukture);• PoveÊan je broj i kapaciteti NVO u severnojCrnoj Gori, zahvaljujuÊi obezbeappleenju sredstava istruËne pomoÊi u oblasti zaπtite æivotne sredine iublaæavanja posledica siromaπtva; uspostavljenaje saradnja izmeappleu lokalnih vlasti i civilnogdruπtva• Civilno druπtvo je potpuno ukljuËeno u radVlade na polju PRSP-a. Osnovan je Savetodavnikomitet koji predstavlja organizacije graappleanskogdruπtva;• Civilno druπtvo je potpuno ukljuËeno u radVlade na PRSP; osnovana je Savetodavna komisijakoja predstavlja organizacije civilnogdruπtva;• U maju 2002. odræana je konferencija o razvojupartnerstva izmeappleu dræavnih organa i civilnogdruπtva na polju ublaæavanja posledicasiromaπtva.PERIOD:2001-2004.84 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Razvoj civilnog druπtvaIZGRADNJA KAPACITETA NVO U CRNOJ GORICILJ:Opπti cilj projekta je jaËanje uloge civilnog druπtva uCrnoj Gori, tako da ono postane efektivan akterpodrπke kontinuiranom razvoju. Neposredni ciljeviPrograma su:1. OjaËati institucionalni kapacitet NVO, kako bipostale znaËajni politiËki akteri i kako bi pruæiliefektivan, kvalitetan doprinos nacionalnim politiËkimstrategijama (npr. Strategiji za smanjenjesiromaπtva i Strategiji odræivog razvoja);2. OjaËati institucionalni kapacitet NVO, kako bimogle da izgrade poverenje zajednica imobiliπu njihovo uËeπÊe u vaænim politiËkimpitanjima koja utiËu na njihovo postojanje.PROBLEMATIKA:Vlada Crne Gore planira razvoj nacionalnih strateπkihdokumenata od kljuËnog znaËaja za njene buduÊerazvojne prioritete. Izmeappleu ostalog, tu spada i"Strategija za smanjenje siromaπtva" (PRSP), kao inastavak razvijanja strategije odræivog razvoja.Uprkos Ëinjenici da u Crnoj Gori ima viπe od 2.000registrovanih NVO, samo oko 100 njih su zaistaaktivne. NVO u Crnoj Gori uglavnom imaju nizakinstitucionalni kapacitet i funkcioniπu viπe kao malaudruæenja ili grupe graappleana, i ne operiπu u okvirurazvijenog strateπkog okvira ne bi li postigledruπtvene promene. Mada se smatra da Vladauglavnom ima pozitivan stav prema NVO, njenestrukture nemaju proaktivan pristup u obezbeappleivanjuuËeπÊa NVO u procesu donoπenja odluka. NVO jepotrebna podrπka kako bi ojaËalil svoje institucionalnekapacitete radi aktivnijeg uËeπÊa u nacionalnompolitiËkom dijalogu.ODGOVOR:UNDP-ov "Program izgradnje kapaciteta NVO uCrnoj Gori" upravljen je na izgradnju institucionalnihkapaciteta NVO koje se bave problemima koji utiËuna tri osnove odræivog razvoja: socijalnu sferu,ekonomsku sferu i sferu okolne sredine. U saradnji sanaπim lokalnim partnerom, Centar za razvoj NVO(CRNVO), ovaj program se usmerava na:• Obuka na polju izgradnje institucionalnogkapaciteta (od opπteg menadæmenta do specijalizovanei prilagoappleene struËne obuke);• Obezbeappleivanje bespovratnih donacija za projekteizgradnje mikro i makro veza, to jest,dovoappleenje realnih problema sa kojima se zajednicasusreÊe do nivoa politike;• Nadzor tokom Ëitave implementacije programa.UNDP namerava da nastavi sa pristupom "uËi dokradiπ," koji se odnosi na realne probleme zajednice u2003. i 2004, ali Êe i proπiriti program ne bi liukljuËio:• Podrπku NVO u kvalitetnom uticanju nanacionalne strateπke dokumente na kojima seVlada Crne Gore obavezala da Êe raditi u tokusledeÊe dve godine (naroËito Strategija za smanjenjesiromaπtva i Strategija odræivog razvoja).• Organizovanje sastanaka zainteresovanih stranau cilju izgradnje konsenzusa o zajedniËkim problemimai ulaganja zajedniËkih napora uiznalaæenju realistiËnih reπenja.• Podrπka NVO da svoja iskustva prevedu u lekcijeza uËenje putem: organizovanja i pomoÊiNVO u razvoju studija specifiËnih sluËajeva injihovom publikovanju u vidu priruËnika NVOza uticanje na politiku.PARTNERI:Centar za razvoj NVO (CRNVO), Mreæa za afirmacijunevladinog sektora (MANS), 30 lokalnih NVO iorganizacija civilnog druπtva u Crnoj Gori.DOPRINOSI:52.000 US$ od Fonda braÊe Rokfeler150.000 US$ od »arls Stjuart Mot Fondacije100.000 US$ od Vlade Republike Irske.DOSADA©NJI REZULTATI:• Odabrano 30 NVO koje Êe uËestvovati uProgramu;• Viπe od 20 radionica/okruglih stolova su/biÊeorganizovano, ne bi li se NVO ukljuËile uAktivnosti na polju razvoja 85

nacionalne strateπke dokumente (PRSP) i proceseu kojima je Vlada trenutno angaæovana;• Viπe od 20 seminara organizovale su dve partnerskeNVO (MANS i Educo Centar), ne bi liNVO dale svoj doprinos Vladinim strateπkimdokumentima;• Publikovano je “Istraæivanje o domaÊinstvimaRoma, Aπkelja i EgipÊana, izbeglica i internoraseljenih lica” u Crnoj Gori;• Organizovana je obuka na polju " Sastavljanjepredloga projekta" za lokalne NVO;• Distribuirano je 16 manjih bespovratnih donacijanamenjenih lokalnim NVO.PERIOD:2003-2004.86 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Demokratsko upravljanje: Razvoj civilnog druπtvaJA»ANJE ANALITI»KOG KAPACITETA I PARTICIPACIJE NVO U PRSP PROCESU U CRNOJGORICILJ:Krajnji cilj projekta je jaËanje kapaciteta Vlade CrneGore za pripremanje Strategije za smanjenje siromaπtva(PRSP), pruæanjem rukovoappleenja i operativnognadzora, ne bi li se osiguralo da PRSP fond budekoriπÊen u saglasnosti sa pravilima i proceduramaUNDP-a/Svetske banke, kao i podrπka Vladi CrneGore u pospeπivanju principa partnerstava Strategije,i osiguranje koordinacije izmeappleu proizvoda PRSP idrugih inicijativa i ciljeva Vlade, ukljuËujuÊi i prvenstveneMilenijumske ciljeve razvoja.PROBLEMATIKA:Aprila 2002, Svetska banka i Meappleunarodni monetarnifond su od vlade Crne Gore zatraæili da pripremiPrelaznu strategiju za smanjenje siromaπtva(I/PRSP 67 ). I-PRSP je podnet Svetskoj banci iMeappleunarodnom monetarnom fondu 22. juna 2002.Obe organizacije su odobrile I-PRSP.Vlada planira da kompletira PRSP u direktnoj konsultacijisa kljuËnim akterima u novembru 2003.Osnovni elementi kompletiranog PRSP-a za CrnuGoru biÊe: procena siromaπtva, politika makroekonomskestabilizacije, sektorske strategije i razvojnapolitika, razvoj sektora zdravstva, razvoj sektoraobrazovanja, usmerena socijalna pomoÊ, πeme za profesionalnopreusmeravanje, odnos izmeappleu æivotnesredine i siromaπtva i regionalne strategije razvoja.PRSP proces Êe ukljuËiti najveÊi moguÊi broj aktera,ne bi li se institucionalizovao ekstenzivan participatorniproces i omoguÊilo kreiranje PRSP koja Êe podsticatisnaæan oseÊaj “vlasniπtva” i “zalaganja” odstrane relevantnih aktera.OËekuje se da Êe kompletiran PRSP sadræavati prioritetnejavne akcije primene strukturnih reformineophodnih za odræanje ekonomskog rasta i ublaæavanjesiromaπtva, u saglasnosti sa srednjoroËnimokvirom potroπnje na nivou dræave i odræivosti duga.Pored toga, Vlada Êe uz asistenciju Svetske bankekreirati SrednjoroËni okvir javne potroπnje (MTEF 68 ),u svrhu pripreme budæeta. MTEF se smatraznaËajnim mehanizmom za racionalizaciju resursa,koji su u skladu sa strateπkim prioritetima sektora iraspoloæivoπÊu finansijskih sredstava, a koji suodreappleeni eksternom i fiskalnom odræivoπÊu.ODGOVOR:UNDP se postavio kao kljuËni partner Vladi u razvojukompletirane PRSP. Na zahtev Vlade Crne Gore,UNDP je od strane Svetske banke i DFID-a odreappleenda deluje kao operativna i finansijska upravaStrateπkog fonda za smanjenje siromaπtva (PRSF 69 ),πto obuhvata:• Pokretanje participatornog procesa koji ÊeomoguÊiti doprinos NVO Nacrtu PRSP dokumenta.Uprkos izuzetno striktnom roku i sobzirom na nedostatak kapaciteta zajedniceNVO da problemu siromaπtva priappleu sa glediπtapolitike, ovaj proces je izuzetno znaËajan u smisluutvrappleivanja potreba zajednice NVO i definisanjastrateπkih pravaca za potrebe UNDP-a ukreiranju date strategije.• Podrπka Istraæivanju o domaÊinstvima Roma,Aπkalija, EgipÊana (RAE 70 ), IRL i izbeglica,koje je sproveo jedan istraæivaËki institut(Institut za strateπke studije i prognoze), u svrhuuvrπtavanja informacija o ovim posebno osetljivimgrupama u PRSP dokument. Prethodna istraæivanjadomaÊinstava je odlikovalo odsustvo osnovnihpodataka o ovim grupacijama na osnovukojih se donose preporuke u sferi politike.• Podrπka Vladi u pripremanju kompletiranogPRSP-a putem finansijskog/rukovodeÊeg nadzora,ne bi li se PRSP Fond koristio za potrebepokrivanja troπkova projekta, na naËin propisanu projektnom dokumentu odobrenom od straneVlade, kao i troπkove prateÊih usluga, u skladu sapravilima i procedurama UNDP-a i, u primeren-67 Interim Poverty Reduction Strategy Paper68 Medium-Term Expenditure Framework69 Poverty Reduction Strategy Fund70 Roma, Ashkalies, EgyptiansAktivnosti na polju razvoja 87

im sluËajevima, pravilima i proceduramaSvetske banke.• Podrπka naporima dræave na polju smanjenjasiromaπtva, putem proπirenja i poboljπanja saradnjeizmeappleu donatora i podrπkom principu partnerstvaPRSP-a, kao i obezbeappleivanjem koordinacijeizmeappleu cljeva PRSP-a i drugih inicijativai ciljeva Vlade, ukljuËujuÊi i prvenstveneMilenijumske ciljeve razvoja.• Podrπka ukljuËivanju ciljeva PRSP-a u procesbudæetiranja Vlade Crne Gore.PARTNERI:Vlada Crne Gore, KatoliËka sluæba pomoÊi i nekolikodrugih NVO i organizacija civilnog druπtva, DFID,Svetska banka, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja,Jedinica za rukovoappleenje PRSP-jem, agencije UN sistema,drugi bilateralni i multilateralni donatori uCrnoj GoriDOPRINOSI:123.000 US$ od UNDP Starateljskog fonda za siromaπtvo418.000 US$ od Starateljskog fonda Svetske banke iDFID-aDOSADA©NJI REZULTATI:• Osnovana je i operativna Jedinica zarukovoappleenje (MU 71 ) PRSP-jem;• Osnovano je i operativno sedam PRSP ekspertskihradnih grupa i πest Savetodavnih komisija;• Potpisan je sporazum izmeappleu Vlade Crne Gore iUNDP-a u Srbiji i Crnoj Gori o "JaËanju analitiËkesposobnosti i participacije u procesukreiranja Strategije za smanjenje siromaπtva uCrnoj Gori";• Izraappleen je izveπtaj "UkljuËivanje civilnogdruπtva u PRSP proces", koji su proizvelesledeÊe NVO: CRS, MANS i CRNVO;• Organizovana je prva nacionalna PRSP konferencijana temu “Profil siromaπtva u Crnoj Gori”;• PRSP tim iz Crne Gore uËestvovao je uRegionalnoj PRSP konferenciji u Sarajevu;• Organizovana je radionica na temu “profil siromaπtvau Crnoj Gori”; velik broj aktera postigaoje saglasnost o profilu siromaπtva u Crnoj Gori;• Organizovana je Druga nacionalna konferencijao PRSP-u u Crnoj Gori i prezentovan nacrtPRSP-a;• ©tampan je i distribuiran prvi nacrt PRSP dokumentana lokalnom jeziku; kompletiran je prevodnacrta na engleski jezik;• Proizveden je nacrt detaljnog akcionog plana zaparticipatoran proces; priveden je kraju prvi krugprocesa participacije, koji je usledio nakon nacrtaPRSP-a;• U toku je obuka vladinih nameπtenika koji radena polju PRSP-a;• Podrπka u vidu Sistema za procenu troπkova,monitoring i evaluaciju koji obezbeappleuju Svetskabanka i regionalni eksperti;• U toku su aktivnosti na jaËanju kampanje koja seodnosi na PRSP;• Institut za strateπke studije i prognoze (ISSP 72 )sproveo je Istraæivanje domaÊinstava Roma,Aπkalija, EgipÊana, IRL i izbeglica.PERIOD:Projekat Êe biti zavrπen 31. decembra 2003.71 Management Unit72 Institute for Strategic Studies and Prognosis88 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Energija i æivotna sredinaENERGIJA I TRANZICIJA, SIROMA©TVO I EFEKAT NA ÆIVOTNU SREDINUCILJ:• Poboljπana sposobnost nacionalnih aktera za formulacijustrategija razvoja energetskog sektorakoje podrazumevaju smanjenje siromaπtva i pozitivanefekat na æivotnu sredinu;• Strategija meappleunarodne pomoÊi energetskomsektoru koja uzima u obzir pitanja zaπtite æivotnesredine i socijalna pitanja;• OmoguÊavanje multilateralnog socijalnog dijaloga,Ëiji je cilj poboljπanje poloæaja potroπaËaenergije, siromaπnih i ugroæenih grupa;• PoveÊan kapacitet nacionalnih institucija zaprikupljanje/analizu podataka koji se tiËu energijei siromaπtvaPROBLEMATIKA:Glavni akteri u sektoru energetike (kompanije za distribucijuprirodnog gasa, DH 73 kompanije i regionalnekompanije za distribuciju elektriËne energije) trenutnorade na elaboraciji politike cena, koja Êe izmeappleuostalog sadræati drastiËne mere prema duænicimapoput iskljuËenja. Pored potrebe da data politika budepropraÊena odgovarajuÊim paketom mera za efikasnokoriπÊenje energije, ona Êe takoapplee morati da dopunjujeadekvatno strukturiranu socijalnu pomoÊ ugroæenimporodicama. Dati proces zahteva razliËita prilagoappleenjau programima efikasnog koriπÊenja energije,kao i u postojeÊim mehanizmima socijalne pomoÊi,uz odgovarajuÊe usmeravanje meappleunarodne pomoÊi.ODGOVOR:Vlade Srbije i Crne Gore ulaæu napore na uspostavljanjuodgovarajuÊe politike koja bi osigurala pouzdanosnabdevanje energijom stanovniπtva i industrije,a u isto vreme oËuvala minimalan nivo socijalnepomoÊi i minimizirala negativan uticaj na æivotnusredinu. ZnaËajan deo meappleunarodne pomoÊi odlazi uenergetski sektor, kako bi se spreËilo dalje propadanjesluæbi u ovom sektoru, meappleutim, izvan ove preventivneuloge, data sredstva imaju nevelik uËinak naprobleme æivotne sredine i siromaπtva. Kompleksanodnos izmeappleu energetskog sektora, njegovihkapaciteta, populacije i æivotne sredine i dalje ostaje uvelikoj meri neistraæen. Stoga, razliËiti akteri izraznih sektora moraÊe da deluju koordinirano, ukolikose æele postiÊi zajedniËki rezultati u okruæenjukoje se moæe okarakterisati kao kompleksna specifiËnasituacija na polju razvoja.Da bi pomogao napore Vlade na koordinaciji energetskogsektora, UNDP je zajedno sa UNOCHA u martu2002. organizovao “Konferenciju za oporavak energetskogsektora”. Projekat je produkt preporukaKonferencije i oËekuje se da Êe rezultati projektaomoguÊiti javnu diskusiju, ukljuËujuÊi doprinosPRSP-u u Crnoj Gori i Srbiji, podræati lokalne akterei doprineti procesima izgradnje strategije u oblastimaenergetike i siromaπtva, uzimajuÊi u obzir pitanja æivotnesredine.PARTNERI:U Srbiji: Ministarstvo rudarstva i energetike,Ministarstvo za zaπtitu prirodnih resursa i æivotne sredine,Ministarstvo za socijalna pitanja, NVOArgumentU Crnoj Gori: Ministarstvo ekonomije, Ministarstvoza urbanizam i zaπtitu æivotne sredine, Ministarstvoza rad i socijalna pitanja, NVO ZeleniUdruæenja DH kompanija: Udruæenje distributeraprirodnog gasa, republiËke privredne komore, ministarstvazdravlja u Srbiji i Crnoj Gori, opπtinskeupraveVlada HolandijeDOPRINOSI:100.000 US$ od Vlade Holandije90.000 US$ iz UNDP namenskog trust fondaDOSADA©NJI REZULTATI:• Kompletiran je izveπtaj pod nazivom Pravilnostiu potroπnji energije u domaÊinstvima;• Proizveden je izveπtaj pod nazivom Istraæivanjeshvatanja o energiji, πtednji i cenama;• Kompletiran je izveπtaj pod nazivom Fokus73 district heating - daljinsko grejanjeAktivnosti na polju razvoja 89

istraæivanje o pravilnostima u potroπnji energije iuticaju na imovinu;• Dovrπen je izveπtaj pod nazivom Praksa podrπkedistribuciji energije, DH kompanijama i kompanijamaza distribuciju prorodnog gasa, posete iprikupljanje podataka;• Dovrπen je dokument podrπke izveπtaju podnazivom Rizik po æivote i bezbednost ljudi u vezisa snabdevanjem energijom;• U toku su analize postojeÊih informacija na poljusiromaπtva i potroπnje u domaÊinstvima;dovrπeno je prikupljanje podataka;• DelimiËno je dovrπen izveπtaj pod nazivomEnergija, siromaπtvo i uticaj na æivotnu sredinu,status i sugestije za strategiju (prvi nacrtizveπtaja); kompletirani su izvorni dokumentikoji se odnose na uticaj na æivotnu sredinu;• Izveπtaj o proceni uËinka projekta;• Strategija kao proizvod projekta;• PriruËnik koji sadræi opis metodologije koja seprimenjuje u proizvodnji rezultata projekta; statistiËkametodologija je kompletirana i u pripremisu drugi analitiËki instrumenti.Navedeno Êe doprineti:• Poboljπanju kapaciteta domaÊih aktera zapostavljanje strategija razvoja sektora energetikekoje imaju pozitivan uticaj na smanjenje siromaπtvai æivotnu sredinu;• Strategiji meappleunarodne pomoÊi sektoru energetikekoja uzima u obzir faktore socijalnedimenzije i faktore æivotne sredine;• OmoguÊavanju multilateralnog socijalnogdijaloga, πto Êe poboljπati poloæaj potroπaËaenergije i siromaπnih i ugroæenih grupacija;• PoveÊanje kapaciteta domaÊih institucija zaprikupljanje i analizu podataka vezanih za pitanjaenergije/siromaπtva;• Jedinice za upravljanje projektima su ustanovljenepod okriljem UNDP-a, koji je odgovoran zakreiranje kriterijuma za pruæanje usluga struËniminstitucijama i pojedincima, u skladu sa ciljevimaprojekta i na naËin koji je dogovoren.PERIOD:2002-2003.90 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Energija i æivotna sredinaPROGRAM ODRÆIVOG RAZVOJA U CRNOJ GORIFAZA ICILJ:• Izgraditi razumevanje i prihvatanje, kao i jakureπenost za odræivu ekoloπku dræavu: a) u okvirurelevantnih vladinih institucija (ministarstava), ib) u okviru civilnog druπtva 74 i diljem politiËkogspektruma.• OjaËati kljuËne institucije i sisteme kojipodræavaju odræivi razvoj.• Kreirati projekte koji donose brze efekte, ne bi lise demonstrirala ekonomska odræivost, socijalnaodræivost i odræivost æivotne sredine u razvojnomprocesu koji se u prvoj fazi fokusira na:- koriπÊenju netaknutih hidro potencijala;- razvoju odræivog turizma u Crnoj Gori;- boljem upravljanju πumskim bogatstvima uCrnoj Gori i njihovoj poboljπanoj zaπtiti -uvoappleenjem Geografskog informacionog sistema(GIS) 75 .PROBLEMATIKA:Uprkos moguÊnostima koje pruæaju prirodnookruæenje i reπenost razliËitih sektora druπtva, izazovprelaska na strategiju odræivog razvoja je u CrnojGori velik. Nekoliko kljuËnih industrijskih postrojenjasu istovremeno kljuËni zagaappleivaËi. Energetskideficit je znaËajan i u porastu, dok je koriπÊenjeobnovljivih izvora energije na veoma niskom nivou.Nekada bujne πume su postale plen ilegalne seËe ioπteÊenja izazvanog raznim nekontrolisanim bolestimakoje su rezultat zagaappleenja. Mada postoje oËiglednipotencijali, oblast odræivog turizma je joπ uveknetaknuta. Izazov ne predstavljaju samo postojeÊiproblemi æivotne sredine, veÊ i prereusmeravanjeceloukupne strategije razvoja Crne Gore u pravcuodræivosti. PostojeÊi institucionalni kapaciteti koji bitrebalo da realizuju dati zadatak su slabi. Nema koordinacijeizmeappleu ministarstava, nema istraæivanja negativnoguticaja na æivotnu sredinu, socijalnu iliekonomsku sferu (Ëinjenice nepostojanja) sektorskepolitike i strategija, kao (n)i tela koje se bavi procenomefekta na æivotnu sredinu. U teπkoj ekonomskojsituaciji, pod pritiskom se prihvataju bilo kakveinvesticije, od kojih neke potencijalno mogupogorπati probleme u oblasti æivotne sredine.ODGOVOR:Konkretni projekti su upravljeni ka razvoju paketa zamala i srednja preduzeÊa (SME 76 ) i opπtine, ne bi li seomoguÊila proizvodnja Ëiste energije u Crnoj Gori naosnovu uspeπnog mini-hidro projekta Svetske bankekoji je primenjen u Makedoniji. Uloga UNDP-a Êebiti podrπka izgradnji kapaciteta SME i opπtinskihvlasti za proizvodnju obnovljive hidro-energije, kaologiËan nastavak bliskog partnerstva sa vaænim akterimau Crnoj Gori, ustanovljenom Jug-Jug modelusaradnje sa Kostarikom i postojeÊim institucionalnimokvirima (Nacionalni savet za odræivi razvoj -NCSD 77 , nacionalni parkovi/zaπtiÊene oblasti i mreæaNVO), u cilju razvoja strateπkog okvira za odræiviturizam u Crnoj Gori (centralni i severni delovi uprvoj fazi; procena postojeÊe infrastrukture, potreba itroπkova, kako u struËnoj pomoÊi tako i u smislukapaciteta, razvoja GIS sistema za ovaj sektor 78 ).PARTNERI:Ministarstvo turizma, Ministarstvo πumarstva,poljoprivrede i upravljanja vodenim resursima,Ministarstvo za zaπtitu æivotne sredine i prostornoplaniranje, Savet za odræivi razvoj, Fondacija braÊeRokfelerDOPRINOSI:25.000 US$ od Fondacije braÊe Rokfeler.74 PoËev od kraja 2001. UNDP vodi Program izgraappleivanja kapaciteta i Program Zastupniπtva za MGO koje rade u oblasti spoljaπnje sredinei siromaπtva.75 Ovi napori su povezani sa zaπtitom biodiverziteta uz primenu GIS u prostornom planiranju76 small and medium enterprises77 National Council for Sustainable Development78 Cena i korist integrisanja ovakvog sistema u postojeÊi urbani GIS, kao i razlozi za uvoappleenje baze podataka o biodiverzitetu, bili supredmet ispitivanja na zahtev Ministarstva za zaπtitu æivotne sredine i prostorno planiranjeAktivnosti na polju razvoja 91

DOSADA©NJI REZULTATI:• Razvijen je, prihvaÊen i publikovan od straneNCSD Strateπki okvir za odræivi turizam;• Strukturiran paket za izgradnju ograniËenogbroja malih hidrocentrala;• Razjaπnjena i reπena sva pravna i cenovna pitanjarazvoja malih hidrocentrala;• Dovrπena procena lokacija namenjenih za malehidrocentrale;• Strukturiran finansijski paket; identifikovanimeki zajmovi i izvori donacija za male hidrocentrale.PERIOD:2003-2005.92 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Energija i æivotna sredina: Poboljπanje urbane sredineLEPA SRBIJA: STRU»NA OBUKA I PRIVREMENO ZAPO©LJAVANJECILJ:Cilj projekta u narednom kraÊem periodu je da seublaæi efekat nezaposlenosti kao rezultat reformi. Ciljprojekta na duæe staze je izgradnja kapacitetaMinistarstva za rad i zapoπljavanje i opπtina koje suukljuËene u projekat, ne bi li mogli da razumeju izajedniËki sprovode politiku aktivnog træiπta rada.OËekuje se da Êe projekat na kraju biti prihvaÊen kaoaktivna politika træiπta rada od strane Vlade i da ÊeznaËajno doprineti smanjenju nezaposlenosti nanivou dræave.PROBLEMATIKA:SCG je pokrenula paket ekonomskih reformi koji imaza cilj restruktuiranje i liberalizaciju ekonomije.Izvesni pozitivni rezultati doπli su brzo, ali je uz procesreformi iπlo i rastuÊe siromaπtvo i porast nezaposlenostikao posledica restrukturiranja ekonomije.U julu 2002, zvaniËna stopa nezaposlenosti u Srbiji jedostigla preko 25%. U 2003. ova stopa se skoroudvostruËila. Preko 45% nezaposlenih Ëekaju naposao duæe od 3 godine. 75% nezaposlenih traæiposao duæe od jedne godine. 39% registrovanih nezaposlenihsu nekvalifikovani. U zemlji se nalazi pribliæno700.000 izbeglica i IRL, od kojih se veÊinaodluËila za lokalnu integraciju. Populacija Roma seprocenjuje na 450.000. Romi pripadajunajsiromaπnijim delovima druπtva i ærtve su zaËaranogkruga siromaπtva i marginalizacije. Borba protivnezaposlenosti, integracija izbeglica i IRL i Romapredstavlja veliki izazov za dræavne vlasti.Socijalni kontekst zemlje je veoma osetljiv ipogorπava se, πto je rezultat masovnih otpuπtanja kojasu usledila nakon privatizacije preko 4.500 dræavnihpreduzeÊa. Postoji hitna potreba za privremenimmerama koje bi ublaæile efekat reformi u vidu nezaposlenosti,sve dok se ne uspostave uslovi za brz iodræiv ekonomski razvoj.ODGOVOR:Projekat je replika uspeπnog programa Lepa Bugarskakoji je podræao UNDP i koji se trenutno primenjujeu 102 opπtine u Bugarskoj, i koji finansira Vlada(45 miliona US$). Lepa Srbija Êe takoapplee demonstriratiefikasnu, veoma atraktivnu i jako popularnuaktivnu politiku træiπta rada. Takoapplee se oËekuje da Êeprojekat pozitivno uticati na izgled Beograda (kaoprvog pilot-grada u okviru projekta) i da Êe doprinetipoboljπanom æivotnom okruæenju svojih sugraappleana.PARTNERI:Saradnici na projektu su: Kanadska agencija zameappleunarodni razvoj (CIDA), Vlada Holandije,Ministarstvo za rad i zapoπljavanje, Træiπte rada i njegovelokalne kancelarije, opπtine Beograd i Niπ iZavodi za zaπtitu spomenika kulture grada Beogradai grada Niπa.DOPRINOSI:340.136 US$ od Kanadske agencije za meappleunarodnirazvoj562.430 US$ od Vlade Holandije218.557 US$ od Opπtine Beograd129.780 US$ od Opπtine Niπ100.000 US$ od UNDP-a65.000 US$ od Ministarstva za rad i zapoπljavanjeRepublike SrbijeDOSADA©NJI REZULTATI:• U Beogradu je osnovana Lokalna komisija zaupravljanje projektom;• Nacionalni upravni odbor je u Ministarstvu zarad i zapoπljavanje ustanovio (uposlio osoblje iopremio) Projektnu jedinicu;• Eksperti iz Bugarske obuËili su osobljezaposleno na projektu;• Utvrappleena je lista objekata koji Êe biti obnovljeniu Beogradu;• Utvrappleena je lista objekata koji Êe biti obnovljeniu Niπu;• UËinjeni su kontakti sa izvesnim brojem donatoraza dodatno finansiranje projekta;• UËinjeni su kontakti sa Opπtinom Novi Sad uvezi sa njenim eventualnim ukljuËivanjem u projekat.PERIOD:2003-2004.Aktivnosti na polju razvoja 93

SpreËavanje krize i oporavakCIVILNI NADZOR I REFORMA MINISTARSTVA ODBRANE(MoDCOR 79 )CILJ:Ovaj projekat Êe doprineti veÊem stepenu mira,bezbednosti i razoruæanja u Srbiji i Crnoj Gori, uskladu sa Milenijumskom deklaracijom. On ÊepomoÊi uspostavljanje nove institucionalne structure iTima za upravljanje promenama unutar Ministarstvaodbrane (MO), koji Êe podræati izgradnju kapacitetacivilnih zvaniËnika MO, ne bi li mogli da ostvarebolji nadzor nad vojnim snagama i transparentan procesupravljanja sredstvima i finansijama. OËekuje seda Êe Ëlanovi Tima za upravljanje promenama usmeravatiproces reforme unutar Ministarstva i vremenomzauzeti znaËajne, dugoroËne pozicije u okvirureformisane strukture Ministarstva.PROBLEMATIKA:Savet ministara Srbije i Crne Gore (SCG) i republiËkevlade su se obavezale da suπtinski reformiπu institucijekoje kontroliπu bezbednost dræave, t.j. dva republiËkaministarstva unutraπnjih poslova, Ministarstvoodbrane SCG i oruæane snage. Vlade su iznele stav dasve dok sve vojne i paravojne snage, policija ibezbednosne jedinice ne budu pod adekvatnim civilnimnadzorom i kontrolom dræavna stabilnost Êe bitiu opasnosti.UNDP je direktno saraappleivao sa Ministrom odbraneSCG i njegovim savetnicima, drugim organimaVlade, civilnim druπtvom, meappleunarodnim donatorimai NATO-m na kreiranju ovog projekta. Priznatakomparativna prednost UNDP-a na polju asistencijeMO proizilazi iz iskustva u implementaciji projekataizgradnje kapaciteta u Srbiji i Crnoj Gori. Od marta2001, UNDP upravlja multi-donatorskim Fondom zaizgradnju kapaciteta (CBF), koji je podræao jaËanjekapaciteta 12 institucija u Srbiji i Crnoj Gori, od Ëega9 ministarstava. Suπtina razvojnog izazova unutarsvih ministarstava u Srbiji i Crnoj Gori je legat deprofesionalizovanedræavne sluæbe, te otuda i potreba zaπirokom reformom dræavne uprave koja usaglaπavasisteme dræavnih sluæbi sa evropskim standardima(EU, CoE). Takoapplee je prisutna veoma ograniËenasposobnost ministarstava, uz odsustvo donatorskepodrπke, da regrutuju i zadræe kadrove kvalitetnihdræavnih sluæbenika, koji su sposobni da osmisle iprimene reformske aktivnosti. UNDP Fond za izgradnjukapaciteta je putem razliËitih pristupa pomogaoministarstvima da prevaziappleu ove teπkoÊe.ODGOVOR:U prvoj fazi, UNDP Êe podræati i omoguÊiti programreforme MO tako πto Êe pomoÊi osnivanju Tima zaupravljanje promenama, koji Ëine nacionalni i internacionalnikonsultanti i eksperti. Tim Êe pruæiti jednuinstitucionalnu strukturu NATO-u i drugim bilateralnimsavetnicima koja Êe omoguÊiti efektivnu podrπkunaporima MO na uspostavljanju ostvarivog planareforme.U drugoj fazi, Tim za upravljanje promenama Êepodræati kako vertikalne tako i horizontalne inicijativeputem:• Podrπke civilima u MO u nadzoru administracijei poslovanja Ministarstva, uz pomoÊ odgovornogMinistra i profesionalnih dræavnih sluæbenika,koji kreiraju nacrte pravnih odredaba reforme,upravljaju budæetom i primenjuju usvojenu politikui procedure koji su u saglasnosti sa meappleunarodnimstandardima za oruæane snage.• Primene pod-projekata identifikovanih u prvojfazi, npr. prekvalifikacija i paketi podrπke zavojno osoblje koje predstavlja viπak zaposlenih.• Nastavak podrπke aktivnostima Vlade SCG ureformi dræavne uprave i stvaranju modernog,profesionalnog civilnog osoblja.PARTNERI:Ministarstvo odbrane, NATO, OEBSDOPRINOSI:Ukupni procenjeni troπkovi za prvu godinuMoDCOR projekta iznose 1,4 miliona US$, od Ëegaje UNDP obezbedio 250.000 US$ koji Êe biti iskoriπÊeniza kritiËne poËetne aktivnosti. Potrebno jemobilisati joπ 1,15 miliona US$.79 Ministry of Defence Civilian Oversight and Reform94 Kompendijum Ujedinjenih nacija

DOSADA©NJI REZULTATI:• 17. jula 2003. Ministarstvo odbrane Srbije i CrneGore i Program za razvoj Ujedinjenih nacija potpisalisu Dokument pripremne pomoÊi kojim jepokrenut Projekat civilnog nadzora i reformeMinistarstva odbrane (MoDCOR).• MO je obezbedilo prostorije za Tim za upravljanjepromenama;• MO je obezbedilo osoblje, vojno i civilno, zapopunjavanje mesta u Timu za upravljanje promenamakoje finansira UNDP, u saglasnosti sadogovorenom strukturom Tima, tj. civilnogSekretara Ministarstva i Zamenika vojnog direktorakoji predvode Tim.• Angaæovan je Savetnik za upravljanje promenama,koji je preuzeo svoju duænost u MO.• Angaæovan je Savetnik za organizaciono restrukturiranje.• ZapoËeta je nabavka IT opreme za potrebe Timaza upravljanje promenama.PERIOD:2003-2004.Aktivnosti na polju razvoja 95

SpreËavanje krize i oporavakPROGRAM PRIPREMNE PODR©KE ODRÆIVOM LOKALNOM EKONOMSKOM RAZVOJU UZAPADNOJ SRBIJI I SEVERNOJ CRNOJ GORICILJ:Podrπka osnivanju i efikasnom poslovanju kljuËnihinstitucija javnog sektora koje se bave ekonomskimrazvojem, kao i nevladinih institucija koje promoviπulokalni odræivi ekonomski razvoj. Podrπka osetljivojmeappleuetniËkoj situaciji koja je postignuta tokomposlednjih nekoliko godina, kao i kapacitetima samogregiona za podrπku odræivom lokalnom ekonomskomrazvoju u post-donatorskom scenariju.PROBLEMATIKA:Zapadna Srbija i severna Crna Gora (region koji seponekad naziva zajedniËkim imenom Sandæak)spadaju u najnerazvijenije regione u Srbiji i CrnojGori. Situacija se pogorπava, πto bi moglo ugrozitiionako krhku politiËku situaciju nastalu u regionunakon sukoba na Kosovu. EtniËki sastav opπtina varira.VeÊi deo trenutnih ekonomskih aktivnosti odvijase u oblasti neformalne i nelegalne ekonomije, πto Êedovesti do njihove neodræivosti, s obzirom da seSrbija i Crna Gora ponovo otvara ka globalnojekonomiji i normalnim zakonima poslovanja, propisimai kodeksima ponaπanja. Od 1991. godine, uodsustvu odgovarajuÊe institucionalne podrπke,træiπne sile koje deluju u træiπno orijentisanom kontekstuimale su uglavnom destabilizujuÊi efekat.Pravac neodræivog ekonomskog razvoja zahtevahitnu reakciju, kako bi se spreËio dalji ekonomski padi socijalni kolaps.ODGOVOR:UNDP je analizirao glavne prepreke razvoju ova dvaregiona, i doπao do pretpostavke da je kljuËni faktorslabost institucija koja se razvila tokom poslednjedecenije. Program se zasniva na podrπci koju UNDPpruæa brzom uspostavljanju i jaËanju izvesnom brojukljuËnih institucija, kako u dræavnom tako i u vandræavnomdomenu. UNDP podræava “odozdonagore”forme ekonomskog razvoja, s obzirom nasvoj mandat u podrπci smanjenju siromaπtva, zdravimlokalnim zajednicama i dobrom upravljanju. UNDPje pozvao sve aktere (vladine institucije, civilnodruπtvo i privatni sektor) da aktivno doprinesu programu.Program je fokusiran na proaktivnoj ulozilokalnih vlasti, pruæajuÊi obuku i implementirajuÊipilot projekte na polju planiranja lokalnog ekonomskograzvoja, restrukturiranja sektora poljoprivrede izaπtite æivotne sredine. UkljuËivanje centralne upraveje kljuËni element programa, a poboljπana komunikacijaizmeappleu centralnih i lokalnih vlasti biÊe odsuπtinske vaænosti za njegovu primenu.U proces kreiranja Strategije razvoja opπtina, uzregionalni projekat pod nazivom Lokalizovanjeodræivog razvoja, koji se baziraju na jug-jug razmenimetodologije najbolje prakse, biÊe ukljuËene dveopπtine (jedna u Srbiji i jedna u Crnoj Gori). U istimdvema opπtinama, UNDP Êe ustanoviti “fondove zarazvoj opπtina”, πto Êe stvoriti osnovu za implementacijustrategije.PARTNERI:Vlada Holandije, Vlada Luksemburga, 11 opπtinazapadne Srbije i severne Crne Gore, FAO, ILODOPRINOSI:200.000 US$ od vlade Holandije450.000 US$ od Vlade Luksemburga50.000 US$ od UNDP-aDOSADA©NJI REZULTATI:• Sprovedena je inicijalna procena potreba i identifikovanesu kljuËne prioritetne oblasti premakriterijumima lokalnih vlasti;• Organizovana je Radionica o lokalnom odræivomekonomskom razvoju 2-3. decembra 2002. Radionicaje imala za cilj pokretanje programa i razmenuregionalnih iskustava na polju inicijativalokalnog ekonomskog razvoja. Predstavnici centralnihi lokalnih vlasti treba da obezbede inpute.• Dovrπena je obuka u oblasti odræivog lokalnogekonomskog razvoja za potrebe zvaniËnika kojise bave ekonomskim razvojem. Uz aktivnouËeπÊe predstavnika lokalne samouprave, organizovanisu seminari radionica na nekoliko specifiËnihtema: (i) upravljanje koje uzima u obzir96 Kompendijum Ujedinjenih nacija

pitanja æivotne sredine; (ii) jaËanje malih i srednjihpreduzeÊa i πirenje privatnog preduzetniπtva;i (iii) organizacija sektora poljoprivrede.• Publikovan je izveπtaj o lokalnom ekonomskomrazvoju.• Izabrane su dve pilot-opπtine, od ukupno 11opπtina koje su do sada bile ukljuËene u projekat,koje uËestvuju u kreiranju Planova za razvojopπtina i stvaranju Fondova za razvoj opπtina.PERIOD:2002-2004.Aktivnosti na polju razvoja 97

SpreËavanje krize i oporavakDOM ZA STARIJE IZBEGLICE I IRL U OBLASTIMA KRAGUJEVCA, KNI∆A I KNJAÆEVCACILJ:Cilj projekta je osiguranje odræivih reπenja za starijeizbeglice i interno raseljena lica (IRL) u opπtinamaKragujevac, KniÊ i Knjaæevac. Prvi prioritet jepoboljπanje kvaliteta njihovih æivota, uvoappleenjemnovih sluæbi koje bi trebalo da doprinesu inoviranjuinstitucionalnih oblika pomoÊi. Projekat je probnogtipa i njegov ishod Êe, nadamo se, podræati nedavnopredstavljenu reformu sistema socijalne zaπtite uSrbiji, tako πto Êe ju prilagoditi principima UN kojivaæe za starije osobe.PROBLEMATIKA:Tokom poslednje decenije, s obzirom na teπke politiËkei ekonomske okolnosti, bilo je naroËito problematiËnoustanoviti odræiva reπenja za integraciju600.000 izbeglica i IRL koji su u Srbiju prebegli izrepublika bivπe Jugoslavije i sa Kosova u lokalnezajednice. Sadaπnja situacija je joπ uvek proæeta problemimaiz nedavne proπlosti. Vlada Srbije, rastrgnutaizmeappleu zahteva tranzicije i svojih politiËkih planova,usvojila je Strategiju za reπavanje problemaizbeglica i IRL, pred Ëijom implementacijom su seispreËile finansijske i tehniËke prepreke. Lokalneinstitucije i vlasti poseduju ograniËene i uveliko preoptereÊenebudæete, koji teπko da mogu da odgovorena nadolazeÊi proces decentralizacije i ne mogu da senose sa dodatnim izazovima koje donose izbeglice iIRL nastanjeni na njihovoj teritoriji. Starije izbeglicei IRL, posebno oni koji joπ uvek æive u kolektivnimcentrima, spadaju u najugroæeniji deo populacije uSrbiji. Opπti problemi koji se tiËu njihovih uslova zaæivot su: neadekvatna ishrana i medicinska nega;odsustvo privatnosti u kolektivnim centrima; odsustvodugoroËnijih reπenja za pitanja smeπtaja; velikistepen zavisnosti od programa i projekata koje finansirajumeappleunarodne organizacije, koji Ëesto ne odgovarajunjihovim potrebema i koji se gase; oseÊajnesigurnosti i socijalne iskljuËenosti; nedostatak pristupaadekvatnoj i efektivnoj pravnoj pomoÊi.ODGOVOR:Projekat Êe na tri lokaliteta obezbediti starijimizbeglicama i IRL smeπtaj u hraniteljskim porodicama,porodicama sa viπe generacija i "zaπtiÊenomsmeπtaju za starija lica". Projekat takoapplee ima za ciljda obezbedi terenske sluæbe socijalne zaπtite namenjenestarijim izbeglicama i IRL u oblastima zdravlja,liËne i opπte higijene, psihosocijalne zaπtite i pravnogsavetovanja. Istovremeno Êe biti obezbeappleena podrπkainstitucionalnim kapacitetima partnerskih agencija nalokalnom i centralnom nivou. Implementacija projektaÊe se usredsrediti na: uËeπÊe klijenata u formiranjusluæbi, kako bi se naπla reπenja prilagoappleena potrebamaklijenata; razvoj sluæbi koje podræavaju nezavisnosti samorealizaciju klijenata; poπtovanje dignitetaklijenta i podrπka njegovom socijalnom ukljuËivanju;participacija u procesu donoπenja odluka u lokalnimzajednicama; poboljπanje postojeÊih pristupa i stavovaprema starijima.PARTNERI:Vlada Italije putem Cooperazione Italiana,Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije,Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, italijanskeNVO INTERSOS i Progetto Sviluppo.DOPRINOSI:637.129 US$ od Vlade ItalijeDOSADA©NJI REZULTATI:• Osnivanje Upravnog odbora koji Ëine UNDP,Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije,Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i (usvojstvu savetodavnog partnera) CooperazioneItaliana;• U toku je izrada projekta za izgradnju zaπtiÊenihstanova;• U toku je obilazak korisnika projekta i hraniteljskihporodica;• Ustanovljena je struktura sporazuma za pomoÊprojektu.PERIOD:2003-2004.98 Kompendijum Ujedinjenih nacija

SpreËavanje krize i oporavakPODR©KA AKTIVNOSTIMA NA POLJU SOCIJALNOG I PRIU©TIVOG STANOVANJACILJ:Podræati aktivnosti Sekretarijata za socijalni smeπtaj ismeπtaj izbeglica (SRRHS 80 ), u skladu sa elaboracijomPolitike socijalnog i priuπtivog stanovanja, poboljπanjemlokalnih kapaciteta za reπavanje problemasocijalnog smeπtaja, izradom konkretnih projekata usaglasnosti sa Strategijom koju je postavila VladaRepublike Srbije i sa meappleunarodnom zajednicom,kao neophodnim i korisnim indirektnim instrumentomprimene mera koje mogu da ublaæe socijalneobaveze dræave.PROBLEMATIKA:Zbog okolnosti koje su preovlaappleivale u proteklomperiodu, sektoru stanovanja u Srbiji nedostajali suvaæni programi stanovanja. Ranija praksa socijalnogsmeπtaja koji su dodeljivala dræavna/druπtvena preduzeÊajoπ uvek nema alternativu, a privatni sektorkoji je ukljuËen u træiπte stanovanja nije u stanju dapokrije manjak stanova. VeÊina samofinansiranihurbanih nastambi izgraappleenih u toku protekle decenijesu na neki naËin ilegalne i loπe obezbeappleene neadekvatnominfrastrukturom, Ëime se onemoguÊava procesplaniranja. Oko 230.000 domaÊinstava, tj. 6,5%populacije u Srbiji, joπ uvek nosi status izbeglica iliraseljenih lica. VeÊina njih vide lokalnu integracijukao svoju najbolju πansu za buduÊnost. Proces integracije,meappleutim, i dalje je ozbiljno ograniËennedostatkom radnih mesta, neadekvatnim prihodima iodsustvom priuπtivih (i legalnih) reπenja za stanovanje.DugoroËna nacionalna politika stanovanja neophodnaje kako lokalnoj socijalno ugroæenoj populaciji,tako i izbeglicama.ODGOVOR:UNDP je u saradnji sa UNHCR-om podræao stvaranjeSekretarijata Ëiji je cilj implementacija sledeÊih aktivnosti:• Pruæiti Ministarstvu za urbanizam i graappleevinustruËnu pomoÊ u razvoju Nacionalne politikestanovanja u Republici Srbiji, u saglasnosti saNacionalnom strategijom za reπavanje problemaizbeglica i interno raseljenih lica.• Pruæiti informacije i pripremiti predloge projektaza socijalno i priuπtivo stanovanje i izraditi studijeizvodljivosti za potrebe poverilaca i donatora,u skladu sa potrebama socijalno ugroæenih iizbegliËke populacije.• Uvesti koncept stambenih i hipotekarnih kredita,putem ispravne prakse finansiranja.• Kreirati predloge neophodne za administrativne ipravne izmene usmerene na razvoj stambenogsektora u Srbiji.• PostiÊi visok nivo koordinacije, razmenjivatiiskustava i saraappleivati sa entitetima Vlade,lokalnim samoupravama, nauËnim institucijama,meappleunarodnim ekspertima i razvojnim organizacijamana reπavanju problema vezanih zarazvoj stambene izgradnje.PARTNERI:UNHCR, OCHA, Ministarstvo za urbanizam igraappleevinu Republike SrbijeDOPRINOSI:110.000 US$ od UNHCR-a, UNDP-a i OCHA-eDOSADA©NJI REZULTATI:• Potrebe za socijalnim smeπtajem i politika socijalnogstanovanja ukljuËeni su u Strategiju zasmanjenje siromaπtva;• Analiza potencijalnog izdvajanja za socijalnostanovanje, u okviru novog Zakona o planiranjui izgradnji Republike Srbije;• Baza podataka o lokacijama za izgradnju koje supredloæile opπtine u Srbiji;• StruËna asistencija Nacrtu propisa o radnim proceduramaza dodelu lokacija za izgradnju socijalnihstambenih jedinica za populaciju izbeglica;• Priprema referentnih uslova za studijuizvodljivosti za kredite Banke za razvoj SavetaEvrope.PERIOD:2002-2003.80 Social and Refugee Related Housing SecretariatAktivnosti na polju razvoja 99

European Agency for ReconstructionSpreËavanje krize i oporavakPROGRAM BRZOG ZAPO©LJAVANJA U JUÆNOJ SRBIJI(REP 81 )CILJ:Da opπtine pokrenu zajedniËku identifikaciju iizvoappleenje intenzivnih javnih radova. Da se u tokuperioda od godinu dana u juænoj Srbiji obezbediposao za oko 3.000 ljudi, na rok od pribliæno tri meseca.OjaËati udeo opπtinskih vlasti u popravljanjuoπteÊene infrastrukture i degradirane æivotne sredine.PomoÊi razvojne projekte manjih razmera i timeizgraditi poverenje i stvoriti podsticaj za raseljene dase vrate kuÊama. Ukloniti razlike kroz praktiËneprimere pravilne raspodele sredstava i radnih mesta.Povratiti poverenje u lokalne vlasti putemobezbeappleivanja dodatnih sredstava za potprojekte uokviru Programa brzog zapoπljavanja koja Êe uloæitiopπtinske i republiËke vlasti u Republici Srbiji.PoveÊati uËeπÊe lokalnog stanovniπtva u odluËivanjuo takvim inicijativama.PROBLEMATIKA:Juæna Srbija je jedan od najsiromaπnijih regiona uSrbiji i Crnoj Gori. Zbog godina zapostavljanja islabih investicija, sve etniËke zajednice koje tu æive -Albanci, Romi i Srbi - posebno u opπtinama Preπevo,Bujanovac, Medveapplea i Vranje - pate od siromaπtva,nezaposlenosti (60% u Preπevu), slabe infrastrukture iprivatnog sektora, gde je viπak radne snage i dalje naplatnim spiskovima druπtvenih preduzeÊa. Prihodi sutakoapplee takoapplee opali. Region karakteriπe nasleappleediskriminacije po pitanju ljudskih prava, etniËke pripadnostii obrazovnih kvalifikacija. Takoapplee je bioprisutan znaËajan disparitet u raspodeli sredstavaopπte namene. Nasilje se odræavalo na visokomnivou, πto je izazvalo nesigurnost, dalje slabljenjelokalne ekonomije i ugroæavanje druπtvenog tkiva.Vlada je obezbedila sredstva za javne sluæbe, ali sukapaciteti za upravljanje tim sredstvima i kreiranjeplanova razvoja ograniËeni.ODGOVOR:Uz finansijsku podrπku EAR, UNDP je uspostavioProgram za brzo zapoπljavanje, kako bi obezbedioprivremeno zaposlenje, a time i prihod, u okviruintenzivnih javnih radova Ëiji je cilj obnova osnovneinfrastrukture, tj. puteva, vodosnabdevanja, kanalizacije,drenaæe, potpornih zidova, nadstreπica naautobuskim stanicama i πkolskih igraliπta; sa aspektazaπtite æivotne sredine radi se na poπumljavanju,izgradnji zelenih povrπina i parkova, uklanjanju πuta iËvrstog otpada. Program takoapplee predviapplea poboljπanjefinansijske i tehniËke struËnosti osoblja u opπtinskimodeljenjima za rad, zapoπljavanje i javne radove.Grupe koje Êe imati posebnu korist obuhvataju nezaposlenuseosku i gradsku siromaπnu populacijurazliËitog etniËkog porekla, interno raseljena lica,izbeglice i ratom pogoappleene zajednice, opπtine iseoske odbore mesnih zajednica, mlade i bivπe borce.PARTNERI:Koordinaciono telo za juænu Srbiju; Ministarstvo zaljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore;predsednici opπtina i opπtinske vlasti; mesne zajednice;meappleunarodne organizacije, meappleu kojima suEAR, UNHCR, USAID/OTI, Community HabitatFinance (CHF) i ©vajcarska agencija za meappleunarodnirazvoj (SDC).DOPRINOSI:4 miliona EUR od Evropske agencije za rekonstrukciju,1,3 miliona EUR sufinansiranja potprojekata odstrane opπtina, i oko 450.000 EUR sufinansiranja potprojekataod strane meappleunarodne zajedniceUSAID/OTI, USAID/CHF i SDC.DOSADA©NJI REZULTATI:REP je obezbedio privremeno zaposlenje za preko6000 nezaposlenih bivπih boraca i ugroæenih pojedinaca,u proseËnom trajanju od osam i po nedelja.IsplaÊivano je 1 EUR po satu. tj. oko 160 EURmeseËno.Do sada je izvedeno 155 potprojekata proseËne vrednosti20.440 EUR (32.100 EUR ako ukljuËimo sufi-81 Rapid Employment Programme100 Kompendijum Ujedinjenih nacija

nansiranje). REP je lokalnoj ekonomiji doprineo sa 5miliona EUR i uspeπno proizveo mikroekonomskeaktivnosti sa multiplikujuÊim efektima u regionu.Ciljne opπtine programa su Preπevo, Bujanovac,Medveapplea i Vranje. Pokriveni sektori su: rehabilitacijaosnovnih infrastruktura, aktivnosti na zaπtiti æivotnesredine - zelene povrπine, parkovi, vodosnabdevanje ikanalizacija, zdravstvo i obrazovanje.PERIOD:2002-2003.Aktivnosti na polju razvoja 101

European Agency for ReconstructionSpreËavanje krize i oporavakPROGRAM POBOLJ©ANJA I OPORAVKA OP©TINA(MIR 82 )CILJ:Okvirni cilj Programa poboljπanja i oporavka opπtina(MIR: "mir" na srpskom jeziku i "dobar" na albanskomjeziku) je doprinos primeni Strategije za suzbijanjesiromaπtva (PRSP), jaËanjem politiËke stabilnostii izgradnje kapaciteta zajednice i opπtinskihstruktura u juænoj Srbiji, u okviru politike decentralizacijeVlade Republike Srbije. SpecifiËni ciljevi projektasu:• JaËanje opπtinskih kapaciteta za pruæanje usluga,ukljuËujuÊi poboljπanje infrastrukture i socijalnihsluæbi, u skladu sa akutelnim potrebamalokalnog stanovniπtva i razliËitih etniËkih zajednica.• OjaËati strukture zajednice i civilnog druπtvaputem uËestvovanja u planiranju, donoπenjuodluka i identifikaciji kljuËnih razvojnih prioritetana nivou opπtina.• Ublaæiti efekte ekonomskog kolapsa putemintenzivnih javnih radova na infrastrukturnimpotprojektima koji su izabrani sa liste predlogakljuËnih prioriteta.PROBLEMATIKA:Vlada Srbije je u procesu pokretanja programaadministrativne reforme koji Êe decentralizovatiduænosti, funkcije i finansijska sredstva na lokalnomnivou. Ako se æeli da proces decentralizacije ipoboljπanja lokalne uprave bude uspeπan, opπtinemoraju unaprediti svoje organizacione kapacitete, nebi li preuzele veÊu odgovornost i poboljπale pruæanjeusluga. To bi trebalo da ukljuËi zajednicu i organizacijecivilnog druπtva u participatorno planiranje, nebi li se utvrdili prioriteti i odluËilo o realnim planovimaaktivnosti. Jug Srbije je jedan od najnerazvijenijihregiona u zemlji i kao takav zahteva podrπku u realizacijiovog procesa.ODGOVOR:UNDP je kreirao predlog MIR projekta, i nakon mnogobrojnihdiskusija i debata sa Evropskom agencijomza rekonstrukciju (EAR), projekat je podnet i odobrenod Evropske unije. Projekat finansira EU, vodi EAR,a primenjuje UNDP.Primarni korisnici MIR programa su osoblje opπtinskihvlasti, organizacije civilnog druπtva ukljuËujuÊiNVO, specijalne interesne grupe, lideri i Ëlanovilokalnih zajednica (mesnih zajednica), i lokalni ugovaraËiu opπtinama Bojnik, Lebane, Leskovac,Medveapplea, Bosilegrad, Bujanovac, Preπevo, VladiËinHan, Vranje, Surdulica i Trgoviπte u JablaniËkom iPËinjskom okrugu. Sekundarne korisnike obuhvatajusvi graappleani ovih opπtina - ukupno 468.613 osoba.Dva osnovna pravca delovanja programa su:• Uspostavljanje fondova i upravljanje fondovimaza razvoj projekata (PDF 83 ), za potrebe projekatavezanih za civilno druπtvo i infrastrukturu, usaradnji sa opπtinama.• Nakon dijagnostiËkog procesa i utvrappleivanjapotreba obuke, obezbeappleivanje obuke i podrπkezaposlenima u lokalnoj opπtinskoj upravi.PARTNERI:Evropska agencija za rekonstrukciju, VladaRepublike Srbije (ZajedniËko koordinaciono telo), 11opπtinskih uprava, NaËelnici PËinjskog i JablaniËkogokruga, civilno druπtvo na lokalnom nivou, drugemeappleunarodne organizacije za razvoj.DOPRINOSI:MIR program ima ukupan budæet od 7,5 miliona EURi biÊe finansiran od strane:• Evropske unije/ Evropske agencije za rekonstrukciju(6,5 miliona EUR),• Jedanaest opπtina uËesnika u programu (25%budæeta - 1.000.000 EUR),• U nekim sluËajevima lokalne zajednice Êe morati82 Municipal Improvement and Revival83 Project Development Fund102 Kompendijum Ujedinjenih nacija

da uËestvuju sa 10% u troπkovima implementacijeprojekta, eventualno na naËin koji nije finansijskeprirode.DOSADA©NJI REZULTATI:• Osnivanje Jedinica za implementaciju projekta(PIU), koje pomaæu u selekciji, odobravanju iimplementaciji projekata;• Zapoπljavanje kompletnog osoblja programa.PERIOD:2003-2005.Aktivnosti na polju razvoja 103

World BankSpreËavanje krize i oporavakPROGRAM POBOLJ©ANJA I OPORAVKA OP©TINA U JUÆNOJ SRBIJI(SSMIRP 84 )CILJ:Stabilizovati krhku mirovnu situaciju u juænoj Srbijiputem investiranja u Program poboljπanja i oporavkaopπtina u tri komponente - razvoj opπtina, ekonomskioporavak i socijalni oporavak. U tu svrhu, osnivaju seFondovi za razvoj opπtina u sledeÊih πest opπtina:Preπevo, Bujanovac, Vranje, Leskovac, Lebane iMedveapplea, koji ukljuËuju sve zajednice i kljuËneetniËke grupe u process donoπenja odluka, i timesmanjuju tenzije izmeappleu Albanaca, Roma i Srba.Ukratko, cilj je mir za sve zajednice u juænoj Srbiji iprobni pristupi decentralizovanom planiranju ilokalnoj upravi koji Êe posluæiti kao primer u drugimdelovima zemlje.PROBLEMATIKA:Sistematska diskriminacija ljudskih prava i politikaiskljuËivosti u proπlom periodu, udruæene sa socijalnimi ekonomskim razlikama, pokrenule su sukobe.Ovo je destabilizovalo juænu Srbiju i stvorilo rizik odiste pojave u dræavama susedima SCG. Krizu jepogorπala loπa infrastruktura, visoka nezaposlenost iiseljavanje kvalifikovane radne snage. Poseban problemsu predstavljali mladi ljudi koji nikada nisu imalizaposlenje i koji su mogli biti privuËeni trgovinomljudima i drogom. Poljoprivreda i stoËarstvo su opalisa krizom i nestankom træiπta na Kosovu.ODGOVOR:UNDP je u regionu pokrenuo program post-konfliktnepomoÊi u aprilu 2001. Pomogao je osnivanjeMeappleuagencijske agencije za podrπku sa sediπtem uVranju, koju saËinjavaju UNHCR, UNICEF, FAO,UNOCHA i sam UNDP. Izmeappleu ostalog, osnivanjeAgencije je uverilo posebno etniËke Albance da immeappleunarodna zajednica garantuje bezbednost.Krajem godine, Svetska banka je odobrila pomoÊFondu za poboljπanje i oporavak opπtina zasprovoappleenje navedenih aktivnosti. Dosadaπnji uspehprograma doveo je do okvirnog sporazuma da sepomoÊ Evropske unije, Svetske banke, SAD-a i UNfamilije ujedini u obliku sveobuhvatnog Programa zarazvoj juæne Srbije. U skladu sa time, osnovan jeRegionalni upravni odbor za juænu Srbiju, ne bi li seodgovorilo na regionalne izazove u opπtinama najugu. Definisani su regionalni pravci delovanja, uzstruËnu pomoÊ koju je pruæio Program, kao na primerStrategija za smanjenje siromaπtva, tj. Regionalnaekonomska strategija koja odreappleuje realne ekonomskeintervencije Ëiji je cilj poveÊanje standardaæivljenja æitelja juæne Srbije.PARTNERI:ZajedniËko koordinaciono telo za juænu Srbiju;Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije iCrne Gore; Predsednici opπtina i opπtinske uprave;mesne zajednice; meappleunarodne organizacije: Svetskabanka, πvedska SIDA, UNHCR, UNICEF,UNOCHA, UNOHCHR, FAO, IOM; vladeNorveπke, Luksemburga i Holandije; lokalne NVO:ABC centar, Edukativni centar - kao implementirajuÊipartneri.DOPRINOSI:200.000 US$ od UNDP-a1 milion US$ od Post-konflikt Fonda Svetske banke1,2 miliona US$ od Vlade ©vedske350.000 EUR od Vlade Luksemburga200.000 US$ od Vlade Holandije566,000 US$ od Vlade NorveπkeSame opπtine su doprinele sa 50% od iznosa sredstavakoja su izdvojena u okviru fondova za razvojopπtina ustanovljenim u svakoj od πest opπtina.DOSADA©NJI REZULTATI:• Poboljπana participacija zajednica putemuspostavljanja meappleuetniËkih Komisija za razvojopπtina u Preπevu, Bujanovcu, Lebanu, Vranju,Leskovcu i Medveapplei, koje u proseku imaju po 40Ëlanova u svakoj opπtini, a Ëiji je zadatak84 South Serbia Municipal Improvement and Recovery Programme104 Kompendijum Ujedinjenih nacija

odreappleivanje prioriteta meappleu idejnim reπenjima zapodprojekte;• Oformljeno je πest Fondova za razvoj opπtina usvakoj od opπtina, koji funkcioniπu uz mehanizmeuËeπÊa u finasiranju; prikupljeno je ukupno600.000 US$ od razliËitih opπtina;• Poboljπani su kapaciteti opπtinskog osoblja krozOpπtinske tehniËke jedinice oformljene u πestopπtina koje funkcioniπu rame uz rame sa opπtinskimosobljem, zajedno implementirajuÊi projektena polju socijalnih sluæbi;• Regionalni upravni odbori za juænu Srbiju kojiukljuËuju πest opπtina i funkcioniπu kao nezavisnainstitucija na polju kljuËnih regionalnih politikarazvoja, kao πto je Regionalna strategijaekonomskog razvoja i Strategija smanjenja siromaπtvaza oblasti u juænoj Srbiji;• Primenjeno je viπe od 80 razvojnih projekata kojisu usmereni na potrebe Ëitave populacije, a uoblastima kao πto su struËno osposobljavanje,ekonomski razvoj, obrazovanje, infrastruktura izdravstvo. 25 osoba zaposlenih u bolnicamaobuËeno je za rad na kompjuterima. Podræane surazliËite kulturne aktivnosti u πkolama iustanovama kulture;• Poboljπanje infrastrukture: izgradnja brane kojaÊe osigurati snabdevanje vodom za preko100.000 æitelja juæne Srbije;• Preko 400 mladih u Preπevu i Bujanovcu uËilo jeengleski jezik i kompjutere u etniËki meπovitimrazredima na Ëasovima Upravljanja zajednicom;• 100 zaposlenih u opπtinskim vlastima upoznatoje sa najboljom praksom javnog upravljanja;• Pruæena je pomoÊ broju od 50 malih i srednjihpreduzeÊa putem manjih bespovratnih donacija uiznosu do 20.000 US$;• Preko 7.000 uËenika uËestvovalo je u takmiËenjimau pisanju sastava i crtanju koja su se bavilatemama kao πto su meappleuetniËka koegzistencija iobrazovanje za mir;• 60 zaposlenih u opπtinama upoznato je sanajboljom praksom u oblasti javne uprave,taËnije u oblastima javnih finansija, prostornoplaniranje, upravljanje javnim komunalnim preduzeÊima,IT i kampanje javnog informisanja; 30kompjutera, 5 lokalnih mreæa i ostale vrstepomoÊi u IT obezbeappleene su za potrebe opπtina;• 2.300 opπtinskih Ëelnika, od kojih je 500 æena, izredova tri etniËke grupacije, obuËeno je u oblastiidentifikovanja prioriteta, selekcije i formulisanjaprojekata;• Formirano je 6 grupa za poljoprivredna dobrakoje funkcioniπu po principima zadruæneproizvodnje i u svom sastavu imaju 80poljoprivrednika;• 100 roditelja romske nacionalnosti je proπloobuku iz zdravstenih i obrazovnih navika;• Podræani su napori Koordinacionog tela za juænuSrbiju na polju poboljπanja æivotnog standardajuæne Srbije putem bespovratne donacije od50.000 US$.PERIOD:2001-2004.Aktivnosti na polju razvoja 105

SEESACSouth Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light WeaponsCENTAR ZA KONTROLU MALOKALIBARSKOG I LAKOG NAORUÆANJA U JUGOISTO»NOJEVROPICILJ:Pruæanje operativne, tehniËke podrπke i upravljanjainformacijama u formulisanju i implementaciji merakoordinacije, kontrole i smanjenja malokalibarskog ilakog naoruæanja (SALW 85 ), projekata i aktivnostiradi podrπke Regionalnom planu implementacijePakta za stabilnost jugoistoËne Evrope, tako doprinoseÊipoveÊanju regionalne stabilnosti i dugoroËnomrazvoju jugoistoËne Evrope.PROBLEMATIKA:Nasleapplee nedavnih sukoba, nestabilna situacija inekontrolisan πverc oruæja rezultirali su πirenjemSALW u regionu. Posledica ovih dogadjaja je i prihvatanjekulture nasilja, πto se postavlja kao preprekadruπtvenom i ekonomskom razvoju. Ovaj stav podrivavladavinu zakona i demokratske sisteme upravljanja,podstiËe kriminal i nesigurnost, pogorπavasukobe i uniπtava napore koje se Ëine na odræavanjumira.ODGOVOR:Pakt za stabilnost jugoistoËne Evrope u koji su seuËlanile i Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina,Hrvatska, Bivπa jugoslovenska RepublikaMakedonija, Moldavija, Rumunija i Srbija i CrnaGora, napravio je Regionalni plan implementacijekako bi prevaziπao ovu situaciju. Cilj Plana je da seobezbedi okvir ugovorenih pristupa reπavanju problemamalokalibarskog i lakog naoruæanja, koji daljemogu biti formalno usvojeni od strane Vlada kao ipodræani od strane meappleunarodnih organizacija i bilateralnihdonatora.PARTNERI:Vlade i organizacije civilnog druπtva u regionu;Odsek za smanjenje lakog naoruæanja i demobilizaciju(SADU 86 ), UNDP Biro za spreËavanje kriza i oporavak(UNDP BCPR 87 ); Segedinski proces borbe protivlakog naoruæanja; Organizacija za evropskubezbednost i saradnju (OEBS) i Odsek UN-a zarazoruæanje i demobilizaciju (UNDDA 88 ).DOPRINOSI:• 1,7 miliona US$ od UN Tematskog starateljskogfonda za spreËavanje kriza i oporavak• 200.000 ¤ od Akcionog plana Evropske unije zaSALWORGANIZACIJA:SEESAC radi pod nadzorom Regionalne rukovodeÊegrupe za SALW, kao i Stalnog koordinatora UN iStalnog predstavnika UNDP-a u Beogradu. SEESACima direktnu komunikaciju sa organima vlasti i civilnimdruπtvom, pruæajuÊi tehniËku podrπku, razmenuinformacija, koordinaciju i pregled sadaπnjih ibuduÊih inicijativa, kao i podrπku prikupljanju sredstavaza projekte koji se bave pitanjima SALW.SEESAC je u stalnom kontaktu sa Vladom, meappleunarodnimorganizacijama, nevladinim organizacijama ibilateralnim donatorima koji se bave ovom problematikom.Aktivnosti SEESAC-a u okviru regionaukljuËuju informisanje SALW aktera i civilnogdruπtva o problemima SALW, formulisanje nacionalnihstrategija za kontrolu SALW i ukljuËivanje pitanjalakog naoruæanja u dræavne planove razvojaUNDP-a.85 Small Arms and Light Weapons86 Small Arms and Demobilisation Unit87 Bureau for Crisis Prevention and Recovery88 United Nations Department of Disarmament Affairs106 Kompendijum Ujedinjenih nacija

DOSADA©NJI REZULTATI:• Razvoj i implementacija Regionalnih standardaza mikro-razoruæanje (RMDS 89 ).• Razvoj Informativnog paketa na temu SALW(SASP 90 ).• Razvoj i implementacija Protokola SALWistraæivanja (u saradnji sa Small Arms Surveyorganizacijom).• Razvoj i odræavanje Regionalne baze podataka oSALW projektima, amnestijama, uniπtavanjima icenama ilegalnog oruæja.• Kompendijum regionalnih zakona o oruæju.• Ustanovljen Memorandum o razumevanju saRegionalnim centrom za verifikaciju, podrπku iinformacije (RACVIAC 91 ) i SECI RegionalnimCentrom za borbu protiv pograniËnog kriminala(SECI 92 Centre).• Regionalni trening seminari o SALW za predstavnikelokalnih medija i nevladinih organizacija.• TehniËki saveti, podrπka i pomoÊ za:- UNDP Bosna i Hercegovina - razvojProjekta za SALW (SAP 93 ).- UNDP Bugarska - uniπtavanje 4.500 AK47i 0,75 miliona komada municije (avgust2003).- UNDP Makedonija - razvoj Projekta kontroleSALW u Makedoniji (SACIM 94 ),posebno koncepta akcije amnestije oruæja'podsticaji u zamenu za oruæje' (WEI 95 ).- Republika Crna Gora - uniπtavanje 5.000komada oruæja i 63.700 komada municije,ukljuËujuÊi i nadzor, verifikaciju i kontrolukvaliteta (april 2003).- Republika Srbija - uniπtavanje 21.500 komadaoruæja i 42.000 komada municije,ukljuËujuÊi i nadzor, verifikaciju i kontrolukvaliteta (april i oktobar 2003).- Republika Srbija - razvoj i implementacijaProjekta za SALW informisanje radipodrπke nacionalnoj amnestiji oruæja (april2003).• Kurs za informisanje o oruæju i naoruæanju zapredstavnike policije, carine i informativnihsluæbi u regionu (septembar 2003; u saradnji saFBI, UK NCIS i SECI Centrom).• SALW istraæivanja u Makedoniji i juænoj Srbiji.• Istraæivanja o: 1) filozofiji i principima projekatapolicije, u saradnji sa graappleanima, kao podrπkaSALW intervencijama; 2) πvercu u juæno-Jadranskom mikro-regionu; 3) detekciji veÊihkoliËina sakrivene municije- procena SALWProjekta UNDP Albanije.PERIOD:2002 - 2005.89 Regional Micro-Disarmament Standards90 SALW Awareness Support Pack91 Regional Arms Control Verification, Assistance and Information Centre92 Southeast European Cooperative Initiative93 Small Arms Assistance Project94 Small Arms Control in Macedonia95 Weapons in Exchange for IncentivesAktivnosti na polju razvoja 107

PROGRAM GRAD-GRADUDECENTRALIZOVANA SARADNJA USRBIJI I CRNOJ GORICILJ:Program Grad-gradu je inicijativa koju podræavaProgram za razvoj Ujedinjenih nacija u saradnji saVladom Italije. Cilj programa je podrπka i jaËanjevidova decentralizovane saradnje izmeappleu lokalnihentiteta, regiona i aktera civilnog druπtva i πest gradovau Srbiji. Program Grad-gradu ima za svrhu promovisanje,podrπku i jaËanje decentralizovane saradnjeizmeappleu lokalnih evropskih entiteta, regija i organizacijacivilnog druπtva i πest gradova u Srbiji -Beograd, Kragujevac, Niπ, Novi Sad, PanËevo iSmederevo. Ideja programa je podrπka humanomrazvoju na lokalnom nivou, pomoÊ najugroæenijimgrupacijama, spreËavanje svih oblika diskriminacije(ukljuËujuÊi diskriminaciju izbeglica, raseljenih lica idomaÊeg stanovniπtva), kao i borba protiv druπtveneizolacije. Sem toga, u sprovoappleenju svojih aktivnosti,Program se rukovodi kriterijumima ekonomskeodræivosti, zaπtite æivotne sredine i najboljih naËinaiskoriπÊenja domaÊih resursa.PROBLEMATIKA:Tokom 90-ih godina, Jugoslavija je bila izloæenasnaænom procesu centralizacije, tako da su lokalneuprave imale jako ograniËen uticaj na sopstvenefinansijske resurse i upravljaËke funkcije. Nakonizborne pobede demokratskih snaga u zemlji krajem2000, ponovo su pokrenute diskusije i izrada zakonskogokvira za proces decentralizacije. Osim pravnihaspekata, lokalne i dræavne vlasti se u procesu decentralizacijesuoËavaju sa problemima poput redistribucijeresursa i podizanja kapaciteta na lokalnom nivou.Kompleksnost transformacije koja je u toku u zemljisastoji se u transferu vlasti i nadleænosti, opπtoj reformijavne uprave i stalnim naporima na privatizacijiveÊih delova dræavnih preduzeÊa, u smeru træiπneekonomije.ODGOVOR:Na nacionalnom nivou, program Grad-gradu se koncentriπena razliËita tematska polja koja su u vezi saprocesom politiËke/administrativne decentralizacije,a koji podræavaju vlasti u Republici Srbiji. Strateπkicilj programa Grad-gradu je podrπka procesu reformina nacionalnom nivou i povezivanje aktivnosti uokviru projekta i pilot-inicijativa na lokalnom nivousa okvirnom strategijom reformi na nacionalnomnivou. U okviru tri oblasti u kojima je program aktivan- socijalna/zdravstvena zaπtita, lokalni ekonomskirazvoj i podrπka izgradnji institucija/teritorijalnomplaniranju na lokalnom nivou, nacionalne strategijereformi su usko pridræane, a naroËita paænja jeposveÊena Ëinjenici da su strategije razvoja i inicijativerazvijene putem participativnog pristupa nanivou opπtina udruæene sa dræavnom politikom, ucilju obezbeappleivanja dodatnih instrumenata i iskustavaza potrebe ministarstava, kao podrπka zahtevnim procesimareformi kroz koje mnoge zemlje u tranzicijiprolaze. U ovom kontekstu, Program teæi jaËanjulokalne uprave i aktera, podræavajuÊi njihove naporena planiranju lokalnog razvoja i njihove kapacitete zaupravljanje novim odgovornostima u okviru opπtegprocesa decentralizacije, politiku dobrog upravljanja,izgradnju institucionalnih kapaciteta i procese participativnogdonoπenja odluka. U okviru ovog procesa,data je paænja iskustvu i struËnosti italijanskih gradova-partnerau sklopu kreiranja i primene projekta.PARTNERI:Na nacionalnom nivou, partner programa Grad-graduje Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije.Gradske radne grupe (CWGs 96 ) su formirane nadecentralizovanom nivou u svakom od πest gradova uSrbiji koji su ukljuËeni u Program. CWG su sasatavljeneod predstavnika lokalnih institucija, akteracivilnog druπtva u konkretnim gradovima i osobljalokalnih javnih sluæbi, a predvode ih gradonaËelnici.CWGs su struËne radne grupe koje identifikuju prioriteteu oblasti rada programa, donose predlogeaktivnosti i definiπu - u saradnji sa italijanskim akterimana polju decentralizovane saradnje - operativneplanove na nivou opπtina. Takoapplee, Program uskosaraappleuje sa NemaËkom agencijom za meappleunarodnusaradnju - GTZ (Gesellschaft fuer Technische96 City Working Groups108 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Zusammenarbeit) - na uspostavljanju i podrπciRegionalnoj Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeÊa"Alma Mons" u Novom Sadu, koordinirajuÊiaktivnosti implementiranja i finansiranja.DOPRINOSI:Program Grad-gradu finansiran je od straneGeneralnog direktorata za razvojnu saradnju(DGCS 97 ) Ministarstva spoljnih poslova Italije uukupnoj vrednosti od US$ 5m. Programom upravljaUNDP a primenjuje ga UNOPS (KancelarijaUjedinjenih nacija za usluge projekata).DOSADA©NJI REZULTATI:• Preko 40 lokalnih italijanskih entiteta potpisaloje sporazume o decentralizovanoj saradnji sa πestgradova u Srbiji; dva regiona u Italiji potpisala susporazume o saradnji sa Ministarstvom za socijalnapitanja Republike Srbije;• Nacionalna radna grupa oformljena je pod okriljemMinistarstva za socijalna pitanja RepublikeSrbije;• Agencija za lokalni ekonomski razvoj i podrπkumalim i srednjim preduzeÊima je oformljena uNovom Sadu u saradnji sa GTZ;• Projekti lokalnog ekonomskog razvoja, kaopodrπka osnivanju malih i srednjih preduzeÊa uKragujevcu i Niπu, u saradnji sa Regionalnimagencijama koje je ustanovila EAR;• Pilot-inicijative koje podræavaju integracijusluæbi socijalne i zdravstvene zaπtite na poljupomoÊi ugroæenim strukturama populacije (staralica, deca bez roditeljskog staranja, mladi);• Podrπka integrisanom planiranju razvoja kojesprovode lokalne uprave.PERIOD:2001-2004.97 Direzione Generale Cooperazione allo SviluppoAktivnosti na polju razvoja 109

RAZVOJ SVEOBUHVATNE NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV HIV-a/SIDA-eCILJ:Razvoj sveobuhvatne nacionalne strategije za borbuprotiv HIV-a/SIDA-e, koju treba da usvoji nedavnoformirana RepubliËka komisija za borbu protivSIDA-e i Vlada Republike Srbije; hitno uvoappleenje preventivnihmera koje su se pokazale efektivnim udrugim okruæenjima, ukljuËujuÊi:• obuka medicinskog osoblja;• obrazovanje na temu HIV-a/SIDA-e u okviruπkolskog sistema;• druπtveni marketing i distribucija prezervativa;• kontrola vertikalnog prenoπenja (sa majke nadete);• razvoj preventivnih programa za visoko riziËnegrupe.PROBLEMATIKA:Nepotpuni zvaniËni podaci za Srbiju ukazuju na malibroj sluËajeva HIV-a/SIDA-e. DelimiËni podaci kojeje sakupio Gradski institut za zaπtitu zdravlja uBeogradu pokazuju da je kumulativni broj HIV+stanovnika Beograda iznosio 1.234 do 2000. godine.Za zemlju sa oko 10 miliona stanovnika ovo se Ëininevelikim procentom. DomaÊi struËnjaci se,meappleutim, slaæu da postoji veliki broj neprijavljenihsluËajeva jer u zemlji ne postoji zvaniËni, obaveznisistem registrovanja i nadzora. Prema skoraπnjimprocenama koje je saËinio UNDP prilikom Istraæivanjaljudskih indikatora, broj HIV+ sluËajevadostiæe Ëak 12.000, πto prevazilazi ranije proceneSvetske zdravstvene organizacije, prema kojima tajbroj iznosi 10.000 obolelih u zemlji. Jasno je da Srbijipreti opasnost od epidemije HIV-a/SIDA-e. Drugezemlje regiona proπle su kroz epidemije zajedno sapreviranjima u proπloj deceniji - loπim ekonomskimuslovima, trgovinom drogom i ljudima, i naroËitopoveÊanom upotrebom intravenoznih droga inedostatkom programa prevencije. U 2000. godini,troπkovi u vezi sa HIV-om/SIDA-om iznosili su 5,7miliona US$, od Ëega je 3,9 miliona US$ odvojeno zaleËenje (pokriveno iz nacionalnog budæeta za zdravlje);spoljna pomoÊ obezbedila je 0,2 miliona US$ zaprevenciju i 1,5 US$ miliona za testiranje/rano otkrivanje.Procenjuje se da je 6,2% proseËnog porodiËnogbudæeta potrebno za kupovinu prezervativa.ODGOVOR:Odluka Predsednika Vlade Srbije da se osnujeRepubliËka nacionalna komisija za borbu protivSIDA-e ukazuje na Ëvrstu politiËku reπenost. OdKomisije se oËekuje da saËini okvir opπte dræavnepolitike i intervencije u pogledu HIV-a/SIDA-e, usaradnji sa civilnim druπtvom i privatnim sektorom.Srbija i Crna Gora je reπena da ispuni svoje meappleunarodneobaveze, ukljuËujuÊi zaustavljanje i suzbijanjeπirenja HIV-a/SIDA-e do 2015. godine, kako je zacrtanou Milenijumskim ciljevima razvoja. Ideja programaje da Êe uspostavljanje strategije za borbu protivHIV-a/SIDA-e na nacionalnom nivou, zajedno saodluËnim preventivnim merama, pomoÊi da seHIV/SIDA stavi pod kontrolu. Sredstva potrebna zaimplementaciju predloæenih aktivnosti predstavljajusamo deo sredstava koja bi bila potrebna u sluËajuizbijanja epidemije ukoliko se ne preduzmu nikakvemere.PARTNERI:Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za socijalna pitanja,RepubliËka komisija za borbu protiv HIV-a/SIDAekao nacionalni koordinativni mehanizam; UNAIDSTematska grupa u Srbiji i Crnoj Gori; ©kola za politiku,planiranje i razvoj Univerziteta juæneKalifornije u Los Anappleelesu.DOPRINOSI:3.575.516 US$ iz Globalnog fonda UN za borbu protivSIDA-e, tuberkuloze i malarijeDOSADA©NJI REZULTATI:Globalni fond odobrio je finansiranje predloæenogPrograma, i on je postao operativan sredinom 2003.PERIOD:2003-2006.110 Kompendijum Ujedinjenih nacija

NACIONALNI IZVE©TAJ O HUMANOM RAZVOJU (NHDR 98 )CILJ:PomoÊ vladama Srbije i Crne Gore u izgradnji konsenzusana polju reformske politike i doprinosnacionalnoj debati na temu kako najbolje inkorporiraticiljeve humanog razvoja u datu politiku. Stvoritiokruæenje koje omoguÊava postizanje odræivoghumanog razvoja, putem podizanja javne svesti inacionalnog i regionalnog dijaloga, i time ustanovitisaradnju koja ima za cilj poveÊanje opredeljenosti zaopcije u korist odræivog i ravnomernog razvoja.PROBLEMATIKA:Pre samo deset godina, bivπa SocijalistiËkaFederativna Republika Jugoslavija bila je na 34.mestu meappleu industrijskim zemljama na listi indeksahumanog razvoja koju je publikovao UNDP. Uposlednje vreme, ova zemlja je potonula na dno oveliste u regionu kome pripada. Nakon demokratskihpromena u oktobru 2000, suoËena je sa ogromnimdugom, πiroko rasprostranjenim siromaπtvom (viπe odjedne Ëetvrtine stanovniπtva u Srbiji i Crnoj Gori) inezaposlenoπÊu, i ozbiljnim nedostacima u svim sektorimadræavne uprave i ekonomije. Bruto domaÊiproizvod iznosio je manje od polovine vrednosti kojuje imao 1989. godine. ZnaËajni pad humanog razvojai poveÊana ugroæenost brojnih sektora druπtva zahtevajubrzu i sveobuhvatnu reformu koja Êe se fokusiratina humani faktor.ODGOVOR:UNDP je 1990. pokrenuo svoj prvi nezavisni globalniIzveπtaj o humanom razvoju. Cilj je bio da sehumani faktor ponovo postavi u centar razvojnogprocesa, u smislu ekonomske debate, politike i zastupanja.U tome se otiπlo daleko od prihoda, i analiziraose nivo dugoroËnog blagostanja za ljudsku populaciju.Svaki globalni Izveπtaj o humanom razvojufokusira se na goruÊe pitanje u tekuÊoj debati o razvoju,pruæajuÊi inicijalnu analizu i politiËke preporuke.Od 1990. godine, Nacionalni izveπtaji o humanomrazvoju se svake godine publikuju u mnogim zemljama,sa namerom da se promoviπe data kombinacijadebate, analize i zastupanja na nivou dræave. Dvatakva Izveπtaja publikovana su u Jugoslaviji - 1996. i1997. UNDP je nedavno revidirao ovaj projekat ioËekuje se da Êe NHDR za Srbiju i Crnu Goru bitipublikovan u 2003.PARTNERI:• Savezni i republiËki biroi za statistiku• Dræavna komisija za statistiku• Resorna ministarstva• NVO i privatni sektor• Akademske i istraæivaËke institucije• Meappleunarodne agencije koje operiπu u zemljiDOPRINOSI:200.000 US$ od UNDP-aDOSADA©NJI REZULTATI:• Ovaj projekat je nedavno sjedinjen sa projektomSistema za rano upozoravanje u koherentnustrukturu koja kombinuje detaljnu analizuhumanog razvoja u zemlji sa potrebom za ËeπÊimi pripravnijim indikatorima statusa u razliËitimdruπtveno-ekonomskim sektorima, ukljuËujuÊiljudska prava, meappleuetniËke odnose, politiku,kriminal i regionalnu bezbednost.• Multidisciplinarni timovi nacionalnih eksperatau Srbiji i Crnoj Gori privode kraju NHDR 2003.za SCG. Izveπtaj Êe pokrenuti politiËke poruke opotrebi da se vodi raËuna o pitanjima humanograzvoja tokom perioda tranzicije.• Sprovedene su podrobne analize situacije napolju humanog razvoja u Srbiji i Crnoj Gori irezultati Êe uskoro biti objavljeni.98 National Human Development ReportAktivnosti na polju razvoja 111

SMANJIVANJE EMISIJE SUPSTANCI KOJE O©TE∆UJU OZONSKI OMOTA»PERIOD:2003-2006.CILJ:U skladu sa obavezama prema Protokolu izMontreala, UNIDO je partner u primeni podrπkeSCG na polju postepenog eliminisanja emisije supstancikoje utiËu na ozonski omotaË (ODS 99 ), usklopu globalnih nastojanja na oËuvanju ozonskogomotaËa.PROBLEMATIKA:Program obezbeappleuje okvir u kome se realizuje finansijskapomoÊ iz multilateralnog fonda namenjenogrealizaciji Protokola iz Montreala, naroËito u sluËajuprojekata zamene ODS-a na nivou preduzeÊa, kao iefektivnog smanjenja potroπnje ODS-a u skladu saodabranom strategijom postepenog eliminisanjaemisije ODS-a.ODGOVOR:Program postepenog eliminisanja emisije supstancikoje oπteÊuju ozonski omotaË (ODS), ima dva cilja:• Analizu situacije u vezi sa potroπnjom ODS-a,strukture industrije ODS i odgovora na Protokoliz Montreala od strane potroπaËa ODS-a.• Realizacija strategije postepenog eliminisanjaemisije supstanci koje oπteÊuju ozonski omotaËkoju sprovode SCG i ostale zainteresovanestrane.PARTNERI:Savezni sekretarijat za razvoj i nauku, Saveznisekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje(odgovoran za pitanja æivotne sredine), Privrednekomore Srbije i Crne Gore i preduzeÊa potroπaËiODS-a.DOPRINOSI:Budæet od 4,5 miliona US$ omoguÊio je stvaranjemultilateralnog fonda za implementacju Protokola izMontreala, koji se tiËe supstanci koje oπteÊuju ozonskiomotaË.DOSADA©NJI REZULTATI:Program pokriva jaËanje institucija i 13 investicionihprojekata. U okviru projekta jaËanja institucija osnovanaje "Dræavna kancelarija za ozonski omotaË" nanivou Saveznog Sekretarijata za nauku i razvoj. Uposlednjih dve godine, postignuti su sledeÊi rezultatiu okviru programa:• Hemofarm - Hemomed faramaceutska kompanijaiz Vrπca u Vojvodini dobila je sredstva uvisini od 0,62 miliona US$ iz multilateralnogfonda namenjenog za neutralisanje 40t ODS-a,putem uvoappleenja nove tehnologije proizvodnjehemodijalizatora.• Elektroindustrija "OBOD" iz Cetinja, Crna Gora,najveÊi domaÊi proizvoappleaË rashladnih ureappleaja,dobila je sredstva u visini od 1,683 miliona US$iz multilateralnog fonda za zamenu CFC-11 iCFC-12 cikolopentanom, tj. HFC-134, kao supstancamakoje ne oπteÊuju ozonski omotaË.• Hemijska industrija "Prva Iskra" iz BariËa, lociranavan Beograda, najveÊi proizvoappleaË produkatapoliuretana (mekih i tvrdih pena), primilaje donaciju u iznosu od 0,58 miliona US$, usvrhu zamene CFC-11 ciklopetanom tj. metilhloridomu okviru svoje dve fabrike.• Deset malih i srednjih preduzeÊa u Srbiji (5 uprivatnom vlasniπtvu) koja proizvode opremuza rashladne ureappleaje primila su sredstva u visiniod 0,95 miliona US$ iz multilateralnog fondaza zamenu CFC-11 i CFC-12 sa HFC-134a, tj.HFC 141b, kao supstancama koje ne oπteÊujuozonski omotaË.• "Vatrosprem" preduzeÊe iz Beograda, najveÊiproizvoappleaË protivproæarne opreme, primilo jesredstva u visini 0,25 miliona US$, u svrhuosnivanja "halon banke", sa kapacitetima zasmeπtanje "iskoriπÊenog halona" pre njegovoghemijskog uniπtenja.• Projekat jaËanja institucija pod nazivom"Sekretarijat za ozonski omotaË", kome sudodeljena sredstva u visini od 0,14 milionaUS$, snosi opπtu odgovornost za kreiranje,monitoring i implementaciju strategije eliminacijeODS-a.99 ozone depleting substances112 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Realizacija projekta je dvodimenzionalnog karaktera.Na prvom mestu, prelaz na tehnologije koje neoπteÊuju ozonski omotaË ima pozitivan uticaj, usmislu zaπtite æivotne sredine, kako na lokalnomtako i na globalnom nivou. Kao drugo, primenaodredaba Protokola iz Montreala pruæa datim kompanijamapriliku da izvezu svoje produkte, πto ne bibio sluËaj uz primenu starih tehnologija. U istovreme, poboljπana tehnologija pruæa kompanijamabolju poziciju u procesu privatizacije i u procesupronalaæenja strateπkog partnera.PERIOD:Projekti Êe biti zavrπeni do kraja 2003. godine.Aktivnosti na polju razvoja 113

UNITED NATIONSOffice on Drugs and CrimePOLITIKA ZASNOVANA NA OBAVE©TAJNIM AKTIVNOSTIMACILJ:JaËanje kapaciteta za prikupljanje i analizuobaveπtajnih podataka.PROBLEMATIKA:Borba protiv kriminala zasnovana na obaveπtajnimaktivnostima vaæi za najefikasniji metod istrage isuzbijanja kriminalnih aktivnosti u vezi sa drogama idrugih vidova organizovanog kriminala. Naπiroko jeprihvaÊeno shvatanje da ekspanzija kriminalnihmreæa u regionu nakon πto je stvorena Dræavna zajednicaSrbija i Crna Gora, sa novim imidæom za sobom,povlaËi porast organizovanog kriminala, s obzirom daorganizacije kriminalaca teæe da iskoriste novi potencijaldate mreæe. Strukture policije ulaæu napore daprate ekspanziju kriminala, ali nikada neÊe biti u stanjuda se nose sa finansijskim sredstvima kojimaobiËno raspolaæu akteri organizovanog kriminala, teje stoga potrebno razviti nove tehnike. Ono πto jepotrebno je politika zasnovana na obaveπtajnimaktivnostima, koja bi nadomestila manjak sredstava uoblastima sa najveÊim rizikom. Tranzicija ka tehnikamazasnovanim na obaveπtajnim aktivnostima putemjaËanja obaveπtajne mreæe je prihvaÊena kao strateπkicilj zemalja Ëlanica EU, a pravovremena pomoÊzemljama u procesu stabilizacije i asocijacije jedobrodoπla.ODGOVOR:Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv drogei kriminala pokrenula je u junu 2001. regionalni projekatkoji ukljuËuje sedam zemalja. Projekat ima zacilj efektivnu sistematizaciju prikupljanja informacijao osumnjiËenima iz prve ruke, prosleappleivanje ovihinformacija regionalnim sediπtima u cilju primene, azatim centralnim dræavnim jedinicama za borbu protivdroge u cilju prikupljanja, dalje primene i πirenja.Projekat Êe obezbediti obuku iz oblasti obaveπtajnihaktivnosti iz prve ruke, viπestepenu obuku iz analizeobaveπtajnih informacija na regionalnom i dræavnomnivou i pomagaÊe date aktivnosti tamo gde se ukaæepotreba, obezbeappleujuÊi kompjutere, analitiËki softver isredstva elektronske komunikacije.PARTNERI:Ministarstva unutraπnjih poslova u Republici Srbiji iRepublici Crnoj Gori.DOPRINOSI:Ukupan budæet projekta je 2,2 miliona US$. VladaVelike Britanije veÊ je obezbedila 1,1 milion US$.DOSADA©NJI REZULTATI:Sistematizacija Ministarstva unutraπnjih poslova jeveÊ prilagoappleena tako da ukljuËuje jedinice policijskeobaveπtajne sluæbe i osoblje izabrano za analitiËarepolicijske obaveπtajne sluæbe. Uspeπno su sprovedeniseminari za viπe rukovodioce. Obezbeappleen je potrebansmeπtaj i tehniËka oprema tamo gde je to potrebno.Nakon πto oprema bude instalirana, zapoËeÊe niz kursevaobuke u januaru 2003.PERIOD:jun 2002-decembar 2003.114 Kompendijum Ujedinjenih nacija

UNITED NATIONSOffice on Drugs and CrimePREVENCIJA NARKOMANIJE U ©KOLAMA U SRBIJI I CRNOJ GORI1. Kod i sektor ProjektaNaziv Projekta:JugoistoËna EvropaBroj Projekta:AD/S&M/03/XXTrajanje:16 meseciOËekivani datum poËetka:septembar 2003Tematska oblast:Prevencija i smanjenje narkomanijeAgencija koja izvodi Projekat:UNODC 100Procenjeni budæet UNODC:320.000 US$ (uklj. troπkove podrπke od 13%)2. Pozadina i opravdanost ProjektaIzlazak iz deset godina dugih politiËkih sankcija, oruæanih sukoba i izolacije pod reæimom koji je malo paænjeposveÊivao pojaËanoj kontroli na granicama i demokratskoj vladavini prava, otkrio je nove probleme i izazovena polju kontrole narkotika u Srbiji i Crnoj Gori.»injenica je da je sa poËetkom ponovnog razvoja infrastrukture u Srbiji tradicionalna “balkanska ruta” ponovopostala komercijalno najraspoloæivija ruta za vozila koja prevoze robu prema zapadnoj Evropi. Izvanredankvalitet puteva, bræi prolasci kroz graniËne prelaze i znaËajna uπteda na gorivu uËinili su da su se ne samo drumskiprevoznici ponovo navikli na Ëinjenicu da je balkanska ruta ponovno prohodna na svom najkraÊem delu, veÊi da krijumËari droge pod kamuflaæom legalne trgovine transportuju zabranjene narkotike.Takoapplee je Ëinjenica da sekundarna distribucija droge duæ balkanske rute i skretanje zabranjenih narkotika nadomaÊe træiπte podstiËu sve veÊu potraænju kod mladih, koji su slabo pripremljeni da se odupru ovoj pretnji. Sobzirom na konflikte i stagnaciju druπtvenog razvoja, mladi ljudi u Srbiji i Crnoj Gori mogu lako da podlegnueksperimentisanju sa zabranjenim drogama, boreÊi se da prevaziappleu probleme tranzicije i nezaposlenosti.Nedavno je pokazano da je doπlo do porasta upotrebe droga na domaÊem terenu, posebno sintetiËkih droga kaoπto je ekstazi, πto je u velikoj meri povezano sa kulturom mladih. Upotreba kanabisa je takoapplee u porastu, a prijavljenje i izvestan broj smrtnih sluËajeva koji su povezani sa heroinom.Dobro je poznato da se Srbija i Crna Gora koristi kao zemlja tranzita za narkotike, dok je snabdevanje domaÊeg100 United Nations Office on Drugs and CrimeAktivnosti na polju razvoja 115

træiπta prvenstveno koncentrisano na veÊe gradove duæ glave balkanske rute. Da bi se suzbila rastuÊa izloæenostsa kojom se mladi ljudi u ovim gradovima suoËavaju, izuzetno je vaæno uspostaviti efektivne programe prevencijeu πkolama. Ako su mladi ljudi svesni πtetnih efekata narkomanije i odgovarajuÊih veπtina opiranja, rizik odupotrebe i zavisnosti biÊe mali.S obzirom da zemlja nema iskustvo u razvoju strategija za prevenciju i leËenje narkomanije, sledeÊi logiËankorak je integrisanje obrazovanja na temu prevencije narkomanije u nastavne planove πkola putem meappleunarodnestruËne pomoÊi. Ova intervencija takoapplee treba da ukljuËi edukaciju nastavnika, roditelja, medija i drugih kljuËnihgrupa, ne bi li stekli potrebne veπtine, ispunili zahteve nastavnog programa i podigli nivo znanja o prevencijinarkomanije.3. Cilj i strategijaCilj projekta je smanjenje uzimanja maha narkomanije meappleu mladima u 20 urbanih oblasti Srbije i Crne Goreduæ balkanske rute. To ukljuËuje razvoj specijalizovanih programa obuke u preko 50 πkola i neposrednu edukacijupribliæno 45.000 uËenika. Ova strategija ima za cilj ne samo da poveÊa znanje πkolske dece o prevenciji narkomanije,veÊ i da edukuje roditelje za rano otkrivanje i delovanje u sluËaju narkomanije, promoviπuÊi zdravestilove æivota i alternative narkomaniji putem materijala koji se koriste u masovnim medijima. Projekat koristinajbolju postojeÊu praksu i materijal za obuku, NVO i Ministarstva koja se tiËu projekta, ne bi li se obezbediliefektivni rezultati i dugoroËna odræivost .4. Neposredni ciljevi i njihovi ishodiCilj 1:Ishod 1.1:Razvoj plana obuke i incijalni obrazovani materijaliStrateπka procenaAktivnosti: 1.1.1 Ispitivanje relevantnih materijala i nacionalne statistike1.1.2 Studijsko putovanje za kljuËne aktere1.1.3 Seminar na nacionalnom nivou za izradu plana obukeIshod 1.2Prilagoappleavanje postojeÊe prakse UNODC i najbolje meappleunarodne prakse ciljnoj grupiu Srbiji i Crnoj GoriAktivnosti: 1.2.1 Konsolidacija najbolje prakse1.2.2 Prevod i πtampanje inicijalnog materijala za obukuCilj 2:Ishod 2.1Primena obuke i obrazovnih materijala u test-gradovimaProgram radionice u test-gradovima; uspostavljanje osnovnog praga znanjaAktivnosti: 2.1.1 Radionice za edukatore2.1.2 Radionice za roditelje2.1.3 Radionice za mladeIshod 2.2Izvoappleenje obuke i evaluacije u test-gradovimaAktivnosti: 2.2.1 Obuka u test gradovima2.2.2 Evaluacija efekta obuke i povratna informacijaCilj 3:Ishod 3.1:Odræiva primena finaliziranog programa obuke u drugih 15 gradovaPriprema materijala i podizanje svesti o problemu u datoj srediniAktivnosti: 3.1.1 Studijska putovanja kljuËnih aktera3.1.2 Radionica na nacionalnom nivou3.1.3 Prevod i πtampanje finalizovanog materijala za obuku116 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Ishod 3.2:Odvijanje obuke i evaluacije na nacionalnom nivouAktivnosti: 3.2.1 Obuka u drugih 15 odabranih gradova3.2.2 Zavrπna evaluacija efekta obuke i povratna informacijaIshod 3.3:Uspostavljanje odræivih kapaciteta za obuku na nacionalnom nivouAktivnosti: 3.3.1 Obuka u tehnikama obuke3.3.2 Stvaranje nacionalnog modela obuke3.3.3 Monitoring kaskadnog programa obukeCilj 4:Ishod 4.1:Stalna medijska kampanjaNeposredni porast nacionalne svesti i visok stepen angaæovanja VladeAktivnosti: 4.1.1 Promocija projekta na visokom nivou4.1.2 Lokalna i nacionalna TV kampanja4.1.3 Lokalna i nacionalna radio kampanja5. Partneri, institucionalno okruæenje i plan primeneUNODC Êe delovati kao izvrπna i finansirajuÊa agencija. S obzirom na znaËajne potrebe projekta za povezivanjemi koordinacijom sa brojnim NVO, vladinim ministarstvima i lokalnim upravama, preporuËuje se neposrednakoordinacija sa postojeÊom Jedinicom UNODC za aktivnostima na terenu u Sofiji i Sekcijom UNODC zaglobalne izazove. Odgovornost za izvoappleenje Êe, prema tome, biti podeljena izmeappleu gore pomenutih, ne bi li sepostigao maksimum efikasnosti i efektivnosti u odnosu na troπkove. Dnevna implementacija programa biÊe podnadzorom UNODC koordinatora projekta za jugoistoËnu Evropu. Implementaciju programa podræaÊe OdeljakUNDOC za partnerstvo u oblasti razvoja i Sekcija za globalne izazove u BeËu.6. FinansijeBudzet projekta(US $)Putovanja 40.000Osoblje Povracaj sredstava ulozenih u plate u okviru NVO 11.000Studijska putovanja 40.000Grupna obuka Obuka u zemlji 50.000Obuka predavaca 30.000Podzbir 80.000Sastanci i seminari Coordination Workshops and meetings 50.000Oprema Educational Materials 50.000Operativni troskovi Office running costs and miscellaneousexpenditure 12.200Troskovi podrske 13% 36.800Zbir 320.000Aktivnosti na polju razvoja 117

UNITED NATIONS HIGH COMMISSIONER FOR HUMAN RIGHTSHuman Rights Field Operation in Serbia and MontenegroPRISTUP OHCHR-A SUBREGIONALNIMPROBLEMIMA U OBLASTI LJUDSKIHPRAVA:Osam godina nakon zavrπetka ratova u Hrvatskoj iBosni i Hercegovini, Ëetiri godine nakon zavrπetkakosovskog konflikta i dve godine nakon razreπenjaetniËkih sukoba u Makedoniji i juænoj Srbiji, region jeu fazi stabilizovanja, a ekonomske, politiËke ibezbednosne reforme su u toku. Meappleutim,poboljπanja i generalna brzina institucionalnih reformisu spori i nejednaki, u zavisnosti od uslova usvakoj od dræava. Vanredno stanje koje je u Srbijiproglaπeno nakon ubistva Premijera –inappleiÊa, a koje jetrajalo preko mesec dana, oπtro je naglasilo znaËajreformi koje su potrebne za osiguranje stabilnostizemlje, naroËito u domenu vladavine prava, pravosuapplea,policije i oruæanih snaga. Reforma u datimoblastima treba da ide ukorak sa pozitivnim pomacimau sferi ekonomske rekonstrukcije. ©taviπe, izazovipostizanja odræivih poboljπanja u stanju ljudskihprava u regionu, kako u institucijama tako iu druπtvu,idalje su prisutni. Ovaj pomak od upravljanja konfliktimaka izgradnji demokratskih institucija irazvoju jepodstakao OHCHR da pomeri fokus svojih aktivnostisa programa koji se prevashodno odnose na ovuzemlju na πest pitanja od regionalnog znaËaja.Regionalna strategija ima za cilj komplementiranjeaktivnosti ostalih UN agencija, OEBS-a, SavetaEvrope i drugih meappleunarodnih aktera, usredsreappleujuÊise na kljuËne oblasti koje ne pokrivaju mandati drugihorganizacija (npr. pristupi ekonomskom razvoju ismanjenju siromaπtva koji se zasnivaju na ljudskimpravima i izveπtavanje u vezi sa meappleunarodnim sporazumima),kao i saradnja na projektima koji donosekorist svim akterima (publikovanje materijala zaobrazovanje na polju ljudskih prava).SUBREGIONALNI CILJEVI:U okviru podrπke naporima i projektima OHCHR usubregionu jugoistoËne Evrope, OHCHR - SCG:• Definiπe, analizira i donosi preporuke u vezi saglavnim preprekama reformama vladavineprava, sa posebnim naglaskom na problemenekaænjavanja;• Podræava integraciju ljudskih prava u razvojneprocese, ukljuËuuÊi programe smanjenja siromaπtva;• Institucionalizuje ljudskih prava njihovimukljuËivanjem u reformu obrazovanja;• Razvija mreæu koja se bavi ljudskim pravima ucilju borbe protiv trgovine ljudima;• Zalaæe se za reπenja problema raseljenih populacija,i sliËnih problema koji se tiËu ostalihgrupa ugroæenih migranata, koja su zasnovana naljudskim pravima;• Asistira akterima vlade u izveπtavanju TelimaUN koja se zasnivaju na meappleunarodnim sporazumimapo pitanju kljuËnih meappleunarodnih konvencijao ljudskim pravima.OP©TI CILJEVI I AKTIVNOSTI:Misija OHCHR pokriva Ëitavu teritoriju Srbije i CrneGore putem glavne kancelarije u Beogradu i dve podkancelarijeu Priπtini i Podgorici. Stoga je umoguÊnosti da prati i razvija programe prekograniËnogkaraktera i dimenzija. Glavni ciljevi misije su:• PraÊenje, analiza i preporuke u vezi sa kljuËnimpravcima razvoja u oblasti ljudskih prava koji semogu integrisati u πire reformske procese,naroËito u reformu pravosuapplea, policije i oruæanihsnaga;• Podrπka tematskim mehanizmima UN koji sebave ljudskim pravima;• Savetodavna uloga i struËna podrπka vladamaSrbije i Crne Gore, UNMIK-u i Privremeniminstitucijama samouprave na Kosovu, u cilju prilagoappleavanjazakonodavstva, vladajuÊih normi iprakse meappleunarodnim standardima u sferi ljudskihprava, naroËito u sferi nacionalnih institucijakoje se bave ljudskim pravima (kao πto jekancelarija Ombudsmana); podrπka institucionalnimreformama pravosuapplea, zatvorskog sistema,medija i policije;• StruËni saveti i obuka vezana za obavezuizveπtavanja po osnovu kljuËnih sporazuma UNu oblasti ljudskih prava;• Promovisanje kulture ljudskih prava i podrπkaobrazovanju u oblasti ljudskih prava, kao iaktivnostima obuke u javnom i privatnom sektoru,naroËito u procesu reforme obrazovnih programai restrukturiranju obrazovnog sektora;• Podrπka Dræavnom timu UN i odgovornim partnerimau vladi u obliku profesionalne analize isavetovanja na polju ljudskih prava, i podrπkaintegrisanju ljudskih prava u strategije za smanjenjesiromaπtva; podrπka izbeglicama i internoraseljenim licima sa Kosova; nacionalne strategijeza integraciju Roma u Srbiji i Crnoj Gori.118 Kompendijum Ujedinjenih nacija

• Monitoring situacije na polju ljudskih prava uproblematiËnim regionima, s obzirom naznaËajno prisustvo nacionalnih manjina,ukljuËujuÊi juænu Srbiju, Vojvodinu i regionSandæaka.PARTNERI:• Relevantna ministarstva dræavne zajednice irepubliËka ministarstva u Srbiji i Crnoj Gori;predstavnici UNMIK-a i Privremenih institucijasamouprave na Kosovu;• Dræavni tim UN, OEBS, Savet Evrope i drugemeappleunarodne agencije, kao i kljuËne lokalneNVO koje se bave pomenutim problemima.DOPRINOSI:Projekti u vrednosti 1,2 miliona US$ se finansirajuputem globalnog godiπnjeg apela OHCHR-a i izVolonterskog Fonda za tehniËku saradnju.PERIOD:Tokom 2003-2004.Aktivnosti na polju razvoja 119

UNIVERSAL POSTAL UNIONINTERNATIONAL BUREAUDevelopment Cooperation DirectoratePROGRAM TEHNI»KE POMO∆ITehniËka pomoÊCiklus 2001-2004PomoÊ pruæena do aprila 2002.Poπtanske sluæbe u Jugoslaviji podræavaju dva poπtanska operatera -PTT Srbija i Poπta Crne Gore. Zajednica jugoslovenskih PTT rukovodiobama operaterima i odgovorna je za meappleunarodne odnose. NajveÊideo meappleunarodne poπte prolazi kroz Kancelariju za razmenu PTTSrbije u Beogradu.10 - 17 juna 2001 : Procena stanja poπtanskih sluæbiFinansirana od strane UNDP-a, ova misija Regionalnog Savetnikadoπla je do organizacionih preporuka koje obuhvataju:• Reformu poπtanskog sektora• Zakon o poπtama• Kvalitet usluge• Ponovno uspostavljanje direktne poπtanske razmene izmeappleu BiH,Hrvatske i SRJ• UËeπÊe u TRAINPOST programu koji Êe se odræati u Rumuniji ucentru za obuku u TemiπvaruSUBREGIONALNI PROJEKAT:Ponovno uspostavljanje regularne direktne poπtanske razmene izmeappleuBiH, Hrvatske i SRJ i savetodavne usluge u vezi sa zakonom o poπtamau SRJBiH, Hrvatska i SRJ su korisnici subregionalnog programa podnazivom ¨Ponovno uspostavljanje regularne direktne poπtanskerazmene izmeappleu BiH, Hrvatske i SRJ i savetodavne usluge u vezi sazakonom o poπtama u SRJ¨.U okviru datog projekta, odræan je sastanak struËnjaka iz ove tri zemljeorganizovan u septembru 2001. od strane Regionalnog SavetnikaSvetske poπtanske unije.Sastanak je doprineo potpisivanju tri sporazuma koji definiπu praktiËneaktivnosti ponovnog uspostavljanja direktne poπtanske razmene izmeappleuovih zemalja21-26.10.2001: QSF* misija Regionalnog SavetnikaOkvirni projekat iz marta/aprila 2002. obuhvata:• Plan razvoja kvaliteta• Sistem praÊenja i traæenja• Regionalni projekat dijagnostiËkog monitoringa120 Kompendijum Ujedinjenih nacija

PomoÊ planirana u bliskojbuduÊnostiPonovno uspostavljanje regularne direktne poπtanske razmene izmeappleuBiH, Hrvatske i SRJ i savetodavne usluge na polju zakona o poπtama uSRJU okviru ovog projekta, planirana je joπ jedna misija na polju zakona opoπtama u JugoslavijiSUBREGIONALNI PROJEKAT: (Albanija, Bosna i Hercegovina,Hrvatska i Jugoslavija)ZapoËinje u drugoj polovini 2002.Projekat procene kvaliteta poπtanskih usluga u balkanskim zemljama,koji bi trebalo da traje godinu dana. PosmatraËka misija IPC*-a uJugoslaviji desila se u periodu 9-10 oktobra 2002.novembar/decembar 2002.Aktivnosti EMS*-aProgramska misija Regionalnog SavetnikaPoπtanska tehnologijaAktivnosti centraDelimiËno kompletirana za EDI* transmisije od marta 2002.Nema trenutnih aktivnosti IFS*-aSkraÊeniceQSF (Quality of Service Fund):IPC (International Post Corporation):EMS:EDI (Electronic Data Interchange):IFS (International Financial System):Fond za kvalitet uslugeMeappleunarodna poπtanska korporacijanajbræa poπtanska sluæba koja koristi fiziËki transportElektronska razmena podatakaMeappleunarodni finansijski sistem (elektronski transfer novca)Aktivnosti na polju razvoja 121

WHO Office in Serbia and MontenegroDVOGODI©NJI DRÆAVNI SPORAZUM - 2002/2003.CILJ:Pruæanje struËne pomoÊi i podrπke zemljama uregionu koje su zajedniËki odredile Jugoslavija iWHO na osnovu specifiËnih nacionalnih i regionalnih(evropskih) prioriteta u zdravstvenoj zaπtiti.PROBLEMATIKA:Jugoslavija nije uæivala status dræave Ëlanice WHOod 1992. zbog Rezolucije UN o sankcijama premaJugoslaviji. Iako su neki programi zdravstvene zaπtitepodræani programima WHO za hitnu humanitarnupomoÊ, nedostajalo je potpuno uËeπÊe zemlje uregionalnim programima WHO.ODGOVOR:Po obnovi Ëlanstva SRJ u UN i WHO, dogovoren jeDvogodiπnji dræavni sporazum i WHO i Jugoslavijasu 18. februara 2002. potpisali okvirni dokument oprioritetnim programima.PARTNERI:Savezno ministarstvo inostranih poslova (potpisnikSporazuma)Savezni sekretarijat za rad, zdravstvenu i socijalnuzaπtituRepubliËka ministarstva zdravljaDOPRINOSI:95.000 US$ iz regularnog budæeta WHODOSADA©NJI REZULTATI:• Podrπka razvoju politike. U aktivnosti kojepodræavaju reformu zdravstvene zaπtite spadajuanaliza trenutne situacije u zdravstvenim sluæbama,podrπka razvoju novog informacionog sistemau zdravstvu, podrπka konsultativnom procesuizrade nacrta politike zdravstvene zaπtite iizgradnji kapaciteta tehniËkog osoblja nakljuËnim pozicijama. Dodatna sredstva namenjenaza specifiËne aktivnosti koje podræavaju reformuzdravstvene zaπtite i zdravstvenih sluæbiobezbedili su: πvedska vlada - US$ 163.000 ivlada Holandije - US$ 369.000.• Podrπka razvoju nacionalne farmaceutske politikeobuhvata analizu trenutne situacije, planmera za podrπku aktivnostima na polju izradenacrta zakona i propisa o farmaceutskimproizvodima i izgradnju kapaciteta nacionalnogosoblja na polju odreappleivanja cena i naknadetroπkova za lekove.• Podrπka prevenciji i kontroli zaraznih bolestiobuhvata struËnu podrπku i savetovanje na poljurazvojnih strategija za kardiovaskularne bolesti,rano otkrivanje raka grliÊa materice, strategije zapoboljπanje i reπavanje problema i poremeÊajamentalnog zdravlja. Dodatna sredstva za projekatranog otkrivanja raka grliÊa matericeobezbedila je francuska vlada. Ovaj projekat Êese implementirati u saradnji sa Institutom zazaπtitu zdravlja Srbije (IPH 101 ). Planirano je daprojekat traje dve godine.PERIOD:Do kraja 2003.101 Institute of Public Health122 Kompendijum Ujedinjenih nacija

WHO Office in Serbia and MontenegroPODR©KA OSNOVNIM ZDRAVSTVENIM SLUÆBAMACILJ:Obezbeappleivanje osnovne medicinske opreme i zalihafarmaceutskih proizvoda za zdravstvene institucije uSrbiji i jaËanje njihove sposobnosti da reaguju napotrebe najugroæenijih grupa na efikasan ipristupaËan naËin.PROBLEMATIKA:Tokom prethodnih 12 godina vladao je hroniËninedostatak investiranja u zdravstvene institucije uSrbiji. Bilo je premalo novca za kupovinu noveopreme i u nedostatku su bila sredstva za odræavanje,servisiranje i popravku postojeÊe opreme. U istovreme, u mnogim oblastima se poveÊala potraænja zauslugama zdravstvenih sluæbi zbog kretanjastanovniπtva izazvanih ratovima u Hrvatskoj, Bosni ina Kosovu. To posebno vaæi za Beograd u kome æivi170.955 izbeglica i 53.013 interno raseljenih lica (oko12,24% ukupnog broja stanovnika grada).Ministarstvo zdravlja Srbije je u maju 2001. uputiloapel za pomoÊ u odræavanju i nabavljanju medicinskeopreme, da bi se obezbedilo neometano pruæanjeosnovnih i hitnih zdravstvenih usluga stanovniπtvu.ODGOVOR:Kao odgovor na potrebe na koje je ukazaloMinistarstvo zdravlja, a koje se tiËu hitne zamenezastarele medicinske opreme i hitne dostave zalihalekova zdravstvenim institucijama, WHO je izvrπioprocenu situacije u kliniËko-bolniËkim centrima uBeogradu, opπtim bolnicama i centrima osnovnezdravstvene zaπtite u juænoj Srbiji. Kao odgovor nautvrappleene potrebe, WHO je kreirao projekat kojim seobezbeappleuje neophodna medicinska oprema za primarnei sekundarne sluæbe zdravstvene zaπtite uBeogradu i opπtinama u juænoj Srbiji.PARTNERI:Ministarstvo zdravlja Srbije i zdravstvene institucijeu SrbijiDOPRINOSI:Vlada Italije: 309.000 US$DOSADA©NJI REZULTATI:• Dostava spakovane medicinske opreme (10 paketaza mentalno zdravlje, 10 TBC paketa, 50epidemioloπkih paketa i 2 paketa za hitne sluËajeve)zdravstvenim institucijama u juænoj Srbiji(Niπu, Leskovcu, Vranju, Bujanovcu, Preπevu);• Dostava osnovne medicinske opreme primarnimcentrima zdravstvene zaπtite u juænoj Srbiji;• Dostava medicinske opreme za hirurgiju i hitnupomoÊ za 4 kliniËko-bolniËka centra u Beogradu,Univerzitetsku deËju kliniku u Beogradu, Klinikuza ginekologiju i akuπerstvo KliniËkog centraSrbije, KliniËki centar u Niπu, Opπtu bolnicuu Leskovcu;• Podrπka koordinaciji meappleunarodnih zdravstvenihnevladinih organizacija koje pruæaju pomoÊzdravstvenom sektoru;• Podrπka Ministarstvu zdravlja u identifikovanjupotreba, prioritizaciji i zastupanju.PERIOD:Do kraja 2002.Aktivnosti na polju razvoja 123

WHO Office in Serbia and MontenegroJA»ANJE SISTEMA RANOG UPOZORENJA ZA OTKRIVANJE POJAVA ZARAZNIH BOLESTI(NADZOR I UZBUNA)CILJ:PoveÊanje kapaciteta nacionalnog sistemazdravstvene zaπtite radi blagovremenog otkrivanjapojava zaraznih bolesti i koriπËenje informacija dobijenihnadzorom radi blagovremenih i efikasnih akcijazaπtite zdravlja.PROBLEMATIKA:Zdravstveni sektor je pretrpeo posledice ekonomskekrize, poveÊanog broja ugroæenih stanovnika, izolacijezdravstvenih i akademskih institucija. KliniËkamedicina, posebno nabavka dijagnostiËke opreme ilekova, postala je prioritet koji utiËe na deo budæetaizdvojenog za zdravstvo, πto je rezultiralo smanjenimkapacitetom sistema zdravstvene zaπtite da se boriprotiv pojave zaraznih bolesti, njihovom prevencijom,ranim otkrivanjem i leËenjem. Slabo izveπtavanjeo zaraznim bolestima i pojavama bolesti praÊenihdijarejom i sporo otkrivanje uzroka, poveÊalo jezabrinutost zbog negativnih efekata po zdravljestanovniπtva.ODGOVOR:StruËnjaci WHO i domaÊi struËnjaci iz oblastizdravstva su 2001. izvrπili procenu sistema nadzorazaraznih bolesti. Procena je potvrdila potrebu da sepoveÊa broj zdravstvenih struËnjaka na centralnom ioblasnom nivou kako bi se prikupili, analizirali i prijavilisluËajevi za koje se sumnja da su zaraznebolesti, i kako bi se blagovremeno otkrile i ispitalepojave zaraznih bolesti. WHO je stvorio hitan projekatza brzu pomoÊ institutima za zdravstvenu zaπtitukoji poveÊavaju njihovu sposobnost za analizupodataka iz ustanova osnovne zdravstve zaπtite,podnoπenje izveπtaja na centralnom nivou i brzoreagovanje po pojavi bolesti. Projekat se zasniva naprincipima WHO za nadzor zaraznih bolesti i predstavljaosnov za dalje razvijanje informacionih sistemaza zdravstvenu zaπtitu na osnovu potrebe da seinformacije koriste za donoπenje odluka.PARTNERI:Institut za zaπtitu zdravlja Srbije22 regionalna instituta za zaπtitu zdravlja u SrbijiDOPRINOSI:ECHO sredstva u iznosu od 616.000 EURDOSADA©NJI REZULTATI:• 25 raËunara i πtampaËa dostavljeno je u 22 oblasnainstituta (epidemioloπka odeljenja) i Institutza zaπtitu zdravlja Srbije;• Razvijen je specifiËan softver za analizu podatakai izveπtavanje zasnovan na EPI-INFO i EPI-DATA softverima;• Rekonstrukcija centralne referentne mikrobioloπkelaboratorije u Zavodu za zaπtitu zdravljaSrbije i nabavka generatora za elektriËnu energijukojim se obezbeappleuje neometano funkcionisanjelaboratorije u vanrednim situacijama;• Nabavka laboratorijske opreme za referentnulaboratoriju (laminarni tokovi, centrifuge) i laboratorijskihreagenasa za mikrobioloπka ispitivanja;• Razvoj specifiËnog modula za nadzor odabranihgrupa zaraznih bolesti, pravljenje priruËnika zalekare opπte prakse i oblasne epidemiologe;• Obuka osoblja koje pruæa osnovnu zdravstvenuzaπtitu, epidemiologa i IT specijalista na centralnomnivou u pet eksperimentalnih oblasti(Subotica, Valjevo, Niπ, Leskovac, Prokuplje).PERIOD:Do kraja 2003, uz dodatnu pomoÊ donatora124 Kompendijum Ujedinjenih nacija

WHO Office in Serbia and MontenegroPODR©KA PROGRAMIMA ZDRAVSTVENE ZA©TITE - KONTROLA SIDECILJ:Podrπka zemlji u izradi i primeni plana za kontroluHIV-a/SIDA-e.PROBLEMATIKA:Zdravstveni sektor je pretrpeo posledice ekonomskekrize, poveÊanog broja ugroæenih stanovnika, izolacijezdravstvenih i akademskih institucija. KliniËkamedicina, posebno nabavka dijagnostiËke opreme ilekova, postala je prioritet koji utiËe na deo budæetaizdvojenog za zdravstvo, πto je rezultiralo smanjenimkapacitetom sistema zdravstvene zaπtite da otkrijepojave zaraznih bolesti i primeni preventivne mere.AKTIVNOSTI:WHO uËestvuje u UNAIDS grupi koja pomaæe kontroluHIV-a/SIDA-e u zemlji.PARTNERI:• Agencije UN u UNAIDS grupi• RepubliËka komisija za borbu protiv SIDERepublike SrbijeDOPRINOSI:ZajedniËka sredstva iz donacije italijanske vlade (pribliæno15.000 US$)DOSADA©NJI REZULTATI:• Izrada promotivnog materijala koji tretira problemevezane za HIV/SIDA-u;• Podrπka aktivnostima UNAIDS grupe;• Izrada materijala za zdravstveno obrazovanje natemu HIV-a/SIDA-e za uËenike u Niπu;• Dostava prezervativa i materijala za zdravstvenoobrazovanje na temu HIV-a/SIDA-e.PERIOD:Do kraja 2003.Aktivnosti na polju razvoja 125

PODR©KA INSTITUCIJAMA I JA»ANJU KAPACITETA SEKTORA TURIZMAU SRBIJI I CRNOJ GORIPLAN ZA SEOSKI TURIZAM U REPUBLICI SRBIJICILJ:Uspostaviti turistiËku strategiju Republike Srbije kojase bazira na razvoju produkata, marketinπkom planiranjui razvoju ljudskih resursa. Poboljπana strukturaupravljanja turizmom u Srbiji i poveÊanje brojadomaÊih i stranih turista za minimum 65% izaposlenih u sektoru turizma za minimum 40% u tokuperioda od pet godina.SITUACIJA U ZEMLJI:Godine izolacije i politiËkih previranja imale suporazan uticaj na turizam. Ruralne oblasti u Srbiji iCrnoj Gori (nekada Jugoslaviji) su naroËito bilepogoappleene. Shodno tome, seoski turizam je postavljenza prioritetnu oblast aktivnosti od strane Ministarstvaza trgovinu, turizam i usluge, kao i TurististiËke organizacijeJugoslavije. Projekat Êe doneti dobrobit narazliËitim planovima, meappleu kojima su poboljπaniuslovi smeπtaja, naroËito u selima, nacionalne i kulturneatrakcije, razvoj puteva, postavljanje znakova idruge pogodnosti. Zapoπljavanje u oblasti turizmabiÊe indirektno poveÊano u sektorima nabavke, kaoπto su proizvodnja umetniËkih dela i veπtina, organskapoljoprivreda i proizvodnja. Sektor turizma idealnopogoduje zapoπljavanju æena i mnoge od poslovau sektoru seoskog turizma obavljaju upravo æene.DOPRINOSI:Budæet u visini od 334.301 US$ pokriva integrisaniPlan za seoski turizam, koji ukljuËuje razvoj produkata,moguÊnosti finansiranja, institucionalnu reorganizaciju,marketinπku strategiju, razvoj ljudskihresursa i zaπtitu æivotne sredine.O»EKIVANI REZULTATI:Projekat ima za cilj pomoÊ Vladi Republike Srbije upostizanju sopstvenih ciljeva razvoja turizma na svojojteritoriji; projekat predlaæe odgovarajuÊe poreskeolakπice i bespovratne donacije koje bi trebalo dapodstaknu investiranje privatnog sektora u razvojseoskog turizma. PredloæiÊe se donatorske organizacijeza podrπku joint venture investicija i ponudukreditnih linija. Agencija za strana ulaganja i promocijuizvoza i Agencija za privatizaciju imaÊe kljuËnuulogu u privlaËenju investicija.PERIOD:2001-2006.126 Kompendijum Ujedinjenih nacija

HUMANITARNEAKTIVNOSTI

128 Kompendijum Ujedinjenih nacija

DIREKCIJA ZA STANOVANJE I IMOVINUKomisija za stanovanje i pravo na imovinuCILJ:Reπavanje problema vlasniπtva nad stambenim objektimana Kosovu koji su rezultat politike jugoslovenskogreæima u periodu 1989. do 1999. i konflikta iz1999. godine.PROBLEMATIKA:Sukobi na Kosovu doveli su do duboke krize u okvirusektora stanovanja. Osim fiziËkog uniπtenja domova iuzurpacije napuπtene stambene imovine, krπenja stanarskihprava koja su se deπavala tokom devedesetihgodina nastavila su da proizvode stanje nesigurnosti uoblasti vlasniËkih prava.ODGOVOR:UNMIK-ovom Uredbom broj 1999/23 ustanovljenesu Direkcija za stanovanje i imovinu (HPD 102 ) iKomisija za stanovanje i pravo na imovinu(HPCC 103 ). Direktorat i Komisija su prihvaÊene kaoprivremeno reπenje i snose odgovornost za ponovnouspostavljanje vlasniËkih prava, reπavanje starihsporova i primenu vladavine prava na Kosovu. Obeinstitucije imaju πiroko definisane funkcije, koje Êepostepeno biti preneπene na lokalne vlasti, ukorak sarazvojem njihovih kapaciteta. Pod upravom UN-Habitat kancelarije, a pod okriljem prelazne administracijeUNMIK-a, HPD i HPCC su postale deo πirestrategije koja nastoji da povrati stanarska i vlasniËkaprava na Kosovu. Nakon pruæanja struËne ekspertizei znanja, UN-Habitat je 4. novembra 2002. ponovopreneo mandat HPD Kosovo na UNMIK.PARTNERI:Direkcija (HPD) i Komisija (HPCC) su nezavisnestruËne agencije. Meappleutim, u cilju ispunjenja svogmandata, HPD saraappleuje sa opπtinskim vlastima podpatronatom UNMIK-a, KFOR-om, PolicijomUNMIK-a, naroËito Kosovskom sluæbom policije,UNHCR-om, nevladinim organizacijama i Dræavnomzajednicom Srbije i Crne Gore.DOSADA©NJI REZULTATI:HPD ima svoje kancelarije u Beogradu, Podgorici,Priπtini, PeÊi, Mitrovici, Gnjilanu i Prizrenu.Direkcija zapoπljava preko 240 potpuno obuËenih,operativnih sluæbenika. Kreirala je, razvila i u potpunostitestirala svoj sveobuhvatan pravni okvir.Direkcija je prikupila preko 28.000 zahteva, i trenutnoobraappleuje preko 1.000 zahteva meseËno. 45%obima posla biÊe dovrπeno do kraja godine, a velikaveÊina do kraja 2004. Nakon πto od HPCC primeodluku kojom se potvrappleuje njihovo imovinsko pravo,podnosioci zahteva mogu da zatraæe sudsko proterivanjenelegalnih stanara, ili pak mogu staviti svojuimovinu pod upravu HPD. Ova poslednja opcijaomoguÊava da stambena imovina bude osigurana svedok vlasnik ne donese drugaËiju odluku. Sudska proterivanjaprimenjivana su od 2001, uz punu saradnjupolicijskih sluæbi i bez politiËkih ili bezbednosnihreperkusija u osetljivom okruæenju. Osim obraappleenihzahteva, HPD je na raspolaganje stavio preko 3.000napuπtenih stambenih objekata. Ovakvi objekti sedodeljuju na humanitarnoj bazi najugroæenijima naKosovu.102 Housing and Property Directorate103 Housing and Property Claims CommissionHumanitarne aktivnosti 129

International Organization for Migration (IOM)Mission in Serbia and Montenegrowww.iom.intASISTIRANI DOBROVOLJNI POVRATAK MIGRANATAU TE©KOJ SITUACIJI NA TERITORIJI SCG (AVR 104 )CILJ:Projekat uspostavlja, u saradnji sa Vladom Srbije iCrne Gore (SCG), funkcionalni mehanizam za dobrovoljni,uredni i dostojanstveni povratak neregularnihmigranata u teπkoj situaciji, kao i onih dræavljanaSCG kojima je odbijen azil u njihove matiËne dræave.Cilj projekta je smanjivanje tereta koje prisustvoneregularnih migranata u teπkoj situaciji predstavljaza tranzitne i odrediπne dræave, kao i ublaæavanje uvelikoj meri ovih vrsta kretanja ka zemljama zapadneEvrope.PROBLEMATIKA:Sa produbljivanjem ekonomskog jaza izmeappleubliskoistoËnih, azijskih i afriËkih zemalja i Zapada,kao i izmeappleu zemalja centralne i istoËne Evrope utranziciji i zapadne Evrope, sve veÊi broj migranatanapuπta svoje domove u potrazi za boljim æivotom uindustrijalizovanim zemljama. S obzirom da nisu registrovani,neki od ovih migranata stiæu do svojih odrediπta,dok mnogi ostaju u neprilikama negde usput.Studije migracija koje sprovodi IOM, naπe prisustvo iekspertiza na Ëitavoj teritoriji regiona pokazujuznaËajan broj neregularnih migranata koji stuæu iliprolaze kroz region juæne i jugoistoËne Evrope. Velikiprocenat migranata stiæe iz zemalja u razvoju centralneAzije, Afrike i Bliskog istoka, kao i zemaljabivπeg Sovjetskog Saveza. Nestabilna ekonomska,druπtvena i politiËka situacija u bivπoj SRJ dovela jedo toga da organi vlasti nisu u stanju da reπe problemeneregularnih migranata kojima je potrebna pomoÊ zapovratak.ODGOVOR:Implementacija ovog programa pruæiÊe moguÊnostiza bezbedan i dostojanstven povratak 300 migranataputem savetovanja po pitanju povratka, medicinskihpregleda, pomoÊi u transportu matiËnim zemljama,kao i prijema i ostalih usluga prema potrebi imoguÊnostima. U koordinaciji sa UNHCR-om, IOMsprovodi individualne intervjue sa neregularnimmigrantima u cilju definisanja njihovih primarnihpotreba i planova i upoznaje ih sa pravima koje imajuprema domaÊem i meappleunarodnim zakonima, kao imoguÊnostima koje su im na raspolaganju. Ukolikose migrant oduËi za dobrovoljni povratak, savetovanjepred polazak, verifikovanje dokumenata, medicinskipregledi, prevodilaËke usluge ukoliko je potrebno,obezbeappleivanje dokumenata potrebnih za putovanje,tranzitna viza i pomoÊ za putovanje bivajuobezbeappleeni.PARTNERI:Ministarstvo unutraπnjih poslova, republiËki i lokalniorgani policije, UNHCR, kao i relevantne ambasade ikonzularna predstavniπtva u SCG.DOPRINOSI:Vlada ©vajcarske - 169.211 US$. OËekuje se nastavakfinansiranja projekta.DOSADA©NJI REZULTATI:Nakon godinu dana implementacije, 64 neregularnamigranta su se dobrovoljno vratila u zemlje poreklauz asistenciju IOM.PERIOD:avgust 2002-avgust 2003.104 assisted voluntary return130 Kompendijum Ujedinjenih nacija

International Organization for Migration (IOM)Mission in Serbia and Montenegrowww.iom.intIZGRADNJA KAPACITETA U UPRAVLJANJU MIGRACIJAMA (CBMM 105 )CILJ:Procena i poboljπanje regionalnog upravljanjamigracijama (REMASSI 106 ) je regionalni programstruËne pomoÊi i izgradnje kapaciteta, koji ima za ciljjaËanje saradnje, bezbednosti i stabilnosti u jugoistoËnojEvropi putem unapreappleenja procesa upravljanjamigracijama πirom regiona. Na teritoriji SCG,REMASSI Êe biti primenjen u okviru komplementarnogprograma pod imenom Izgradnja kapaciteta uprogramima upravljanja migracijama (CBMMP 107 )za republike Srbiju i Crnu Goru i pokrajinu Kosovo,a ukljuËivaÊe i uËesnike iz odgovornih organa vlastiDræavne zajednice.PROBLEMATIKA:U toku je znaËajan priliv neregularnih migranata uEU, kao i znaËajan pritisak sa istoka u vidu tranzitakroz ovaj region. Sistemi graniËnih prelaza, sistemi zareπavanje problema odreappleenog broja neregularnihtranzitnih migranata u zemljama jugoistoËne Evrope,kao i nivo obuËenosti odgovornog osoblja nisu adekvatni,niti je adekvatna odgovarajuÊa politika i zakonskiokviri u vezi sa datim pitanjima. Stoga je potrebnaharmonizacija politike i moguÊnosti na dræavnomi regionalnom nivou. IOM je razvio integrisan pristupizazovima migracije putem uvoappleenja programa zaublaæavanje problema kao πto je Asistirani dobrovoljnipovratak (AVR), kao i putem projekatatehniËke pomoÊi koji imaju za svrhu pomoÊ organimavlasti u upravljanju migracijama. Ove aktivnosti idu uprilog horizontalnom vidu pomoÊi izmeappleu zemaljajugoistoËne i centralne Evrope, u saradnji saEvropskom unijom, a u okviru IOM REMASSIPrograma.ODGOVOR:Aktivnosti u SCG u okviru CBMMP programa biÊeusredsreappleene na razvoj i obuku ljudskih resursa, kao iaktivnosti na izgradnji institucionalnih kapaciteta uMinistarstvu unutraπnjih poslova i pograniËnoj policiji.KljuËni rezultati Êe ukljuËivati: formiranje inicijalnogsveobuhvatnog programa obuke pograniËnepolicije i osoblja IOM-a, kao i primenu poËetneobuke; izgradnju ili poboljπanje prostora za obukukoji Êe odgovoriti potrebama kako pograniËne policijetako i IOM-a; obezbeappleivanje prostora za obuku iprograma obuke na Ëetiri pograniËna punkta, da bi seomoguÊila neprekidna praktiËna obuka malog intenziteta;obezbeappleivanje obuke u osnovnim veπtinama(strani jezici i kompjuteri) za nadleæno osoblje, iviπeg nivoa teorijske obuke za mreæu viπih sluæbenika.Date aktivnosti su komplementarne sa inovacijamau hardveru za jedinice pograniËne policije usklopu bilateralne pomoÊi, kao i drugim buduÊimoblastima od interesa.PARTNERI:Sluæbenici vlade na nivou Dræavne zajednice i republiËkimnivoima, nadleæni za pitanja upravljanjamigracijama iz redova ministarstava unutraπnjihposlova, jedinica pograniËne policije i drugih relevantnihstrukturaDOPRINOSI:Vlada SAD-a - 200.000 US$DOSADA©NJI REZULTATI:U periodu od 1. juna do 1. oktobra 2003, IOM i ekipaIMMPACT odræali su dvodnevnu obuku na sedamgraniËnih punktova u Srbiji, kao i na jednoj centralnojlokaciji u Crnoj Gori (za sluæbenike tri graniËnaprelaza). Ukupno je odræano 40 seminara koje jepohaapplealo viπe stotina sluæbenika pograniËne policije.PERIOD:jun-novembar 2003.105 Capacity Building in Migration Management106 Regional Migration Management Assessment and Improvement107 Capacity Building in Migration Management ProgrammesHumanitarne aktivnosti 131

International Organization for Migration (IOM)Mission in Serbia and Montenegrowww.iom.intPROGRAMI POMO∆I, ZA©TITE, POVRATKA I REINTEGRACIJECILJ:U cilju reπavanja problema koji se javljaju u vezi satrgovinom ljudima, IOM je razvio integrisanemeappleuregionalne programe usmerene na prevencijutrgovine migrantima, kao i pomoÊ i zaπtitu migranatakoji su ærtve trgovaca ljudima. IOM se naroËito brineo migrantima koji jesu, ili su bili, uvuËeni ili primoraniu situacije u kojima su eksploatisani, putemprisilne prostitucije, prisilnog rada, prisilnog sluæenja,uvlaËenja u dugove, ili drugih oblika krπenjaosnovnih ljudskih prava. Trgovina ljudima takoappleepredstavlja problem na polju upravljanja migracijamaza nadleæne organe dræava iz kojih migranti polaze,kroz koje prolaze i u koje stiæu.PROBLEMATIKA:Trgovina ljudima u svrhu seksualne eksploatacije jeposlednjih godina postala osnovni problem za vladezemalja iz kojih migranti potiËu, kroz koje prolaze i ukoje stiæu, kao i za meappleunarodnu politiku, zakonodavstvoi organizacije za zaπtitu ljudskih prava.Druπtveno-ekonomski uzroci koji leæe u osnovi ovepojave, kao i faktori koji poveÊavaju potencijalnuugroæenost su brojni i usko povezani sa tranzicijom irazvojnim trendovima: konflikti, raseljenost, siromaπtvo,diskriminacija zasnovana na rodu i nasilje,male moguÊnosti zaposlenja, restriktivni migracionireæimi i loπa informisanost u matiËnim zemljama, kaoi nekaænjavanje ili neadekvatno kaænjavanje okrivljenihza trgovinu ljudima. Iako joπ uvek nemadovoljno pouzdanih podataka o razmerama ovogproblema, procenjuje se da je oko 90% stranihmigranata u kanalima prostitucije na Balkanu ærtvatrgovaca ljudima. Kao rezultat mnogobrojnih komplementarnihfaktora, kriminalne mreæe trgovineljudima, naroËito æenama u svetu rastuÊe industrijeseksa, naπle su plodno tle za πirenje svojih aktivnostii profitiranje na teritoriji i kroz teritoriju Srbije i CrneGore.ODGOVOR:• Povratak i reintegracija: omoguÊava uredan,bezbedan i dostojanstven povratak ærtavatrgovine ljudima. Osim kompletenog aranæmanapovratka, bivπe ærtve dobijaju i novËanu pomoÊ ucilju omoguÊivanja njihove reintegracije u zajednicutj. porodicu.• Prihvatiliπta: IOM odræava prihvatiliπta uBeogradu i Podgorici za ærtve trgovine ljudimakoje se vraÊaju, prolaze ili odlaze iz republikeSrbije. Ova prihvatiliπta obezbeappleuju siguran, prijateljskiambijent, koji pruæa moguÊnost bivπimærtvama da reorganizuju svoje æivote irazmiπljaju o buduÊoj socijalnoj reintegracijiputem pravnih, medicinskih i psiholoπkih saveta,kao i aktivnosti obuke prilagoappleene individualnimpotrebama.• Izgradnja kapaciteta: IOM pruæa obuku izoblasti izgradnje kapaciteta za pravnike, organeunutraπnjih poslova i druge vladine sluæbenike iaktere civilnog druπtva koji su aktivni na ovompolju. Date inicijative usmerene su na podizanjesvesti odgovornih profesionalnih i civilnih grupau vezi sa problemima rodne nejednakosti,diskriminacije i nasilja nad æenama, kaokljuËnim Ëiniocima trgovine ljudima, ne bi li seadekvatno odgovorilo na date probleme.• Informativne kampanje: Intenzivna promotivnai informativna kampanja u Crnoj Gorizavrπena je u 2002. godini. Komparativna analizarezultata obimne analize javnog mnenja kojase tiËe shvatanja u vezi sa trgovinom ljudimapokazala je znaËajno visok stepen svesti i dubljepoimanje ovog problema. Na osnovu uspeha dateanalize, druga kampanja javnog informisanjakoja za ciljnu grupu ima mlade æene i maloletnicese trenutno sprovodi u Crnoj Gori.PARTNERI:Ministarstva unutraπnjih poslova Srbije i Crne Gore,OEBS, meappleunarodne i nevladine organizacije u SCGDOPRINOSI:USAID - 343.000 US$DOSADA©NJI REZULTATI:• Preko 100 ærtava stranih dræavljana vraÊeno je usvoje matiËne dræave• 12 dræavljana SCG proπli su proces repatrijacijei reintegracije• Osnovana su i opremljena dva prihvatiliπta, uBeogradu i Podgorici• 46 bivπih ærtava je zbrinuto u prihvatiliπtu• Nekoliko radionica organizovano je za osobljenevladinih prihvatiliπtaPERIOD:Od 2001. OËekuje se nastavak tokom 2003-2004.132 Kompendijum Ujedinjenih nacija

International Organization for Migration (IOM)Mission in Serbia and Montenegrowww.iom.intDOBIJANJE PRIVREMENIH BORAVI©NIH DOZVOLA ZA ÆRTVE TRGOVINE LJUDIMA NAZAPADNOM BALKANU (TRP )StruËna saradnja na regulaciji migracijaCILJ:Podrπka i jaËanje kapaciteta vlade za "de facto" institucionalizacijuu odnosu na privremene boraviπnedozvole za ærtve trgovine ljudima na zapadnomBalkanu.PROBLEMATIKA:11. decembra 2002. predstavnici dræava justoistoËneEvrope potpisali su "Izjavu o angaæovanju na legalizacijistatusa ærtava trgovine ljudima", kojapotvrappleuje da privremene boraviπne dozvole podstiËusaradnju sa policijom i olakπavaju oporavak i reintegracijuærtve.ODGOVOR:IOM, u saradnji sa Radnom grupom Pakta za stabilnost(SPTF ) predlaæe seriju od Ëetiri aktivnosti, Ëiji jecilj jaËanje kapaciteta relevantnih aktera u regionuBalkana u ispunjenju obaveza u okviru zaπtite ipomoÊi ærtvama trgovine ljudima (VOT ). Uopπte,ova incijativa Êe doprineti "de facto" institucionalizaciji"privremenih boraviπnih dozvola", πto bi trebaloda poboljπa zaπtitu i pomoÊ ærtvama zasnovanu naljudskim pravima i na humanitarnoj osnovi. Ova inicijativaÊe takoapplee postaviti osnovu za sluæbe zaπtite ipomoÊi ærtvama koje se odluËe da svedoËe protivtrgovaca ljudima, i obezbediti neophodna sredstva zadirektnu pomoÊ ærtvama koje postaju svedoci na bazipojedinaËnih sluËajeva. ©taviπe, ova inicijativa sezasniva na ranijim naporima inicijativa poput LaraProjekta, principima obuke osoba koje su odgovorneza borbu protiv trgovine ljudima u regionu, i tekuÊimIOM programima u sferi borbe protiv trgovine ljudima.PARTNERI:U saradnji sa IOM misijama u Tirani, Zagrebu,Skoplju i Sarajevu, kao i lokalnim partnerima u vladi,NVO i relevantnim akterima, IOM Beograd Êe koordinirati,implementirati i nadzirati ovu inicijativu,koja Êe obuhvatiti pet balkanskih zemalja: Albaniju,Hrvatsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbijui Crnu Goru.DOPRINOSI:Fondacija kralja Boduena - BelgijaUSAIDVlada ©vajcarskeDOSADA©NJI REZULTATI:Primena programa poËinje u februaru 2004.PERIOD:septembar 2003-septembar 2004.Humanitarne aktivnosti 133

UNITEDNATIONSOFFICE FOR THE COORDINATION OF HUMANITARIAN AFFAIRSOCHA Kancelarija u BeograduCILJ:OCHA promoviπe i podræava koherentne, integrisanei sistematiËne napore UN na koordinacijihumanitarih aktivnosti u zemlji, u saradnji sa ostalimmeappleunarodnim i lokalnim akterima.AKTIVNOSTI:OCHA koordinira razmenu informacija i pripremaizveπtaje o razliËitim humanitarnim problemima. Zastupanjeje joπ jedna od kljuËnih aktivnosti OCHAe,ukljuËujuËi zastupanje u vezi sa donatorskom podrπkom,zastupanje prava ugroæenih struktura i manjinai dugoroËna reπenja za njihovu situaciju.OCHA takoapplee promoviπe pripremljenost i prevencijukada se radi o humanitarnim krizama i prirodnimkatastrofama i podræava tranziciju od pomoÊi karazvoju putem podrπke izgradnji nacionalnihkapaciteta u razvojnom procesu.PROBLEMATIKA:• Zaπtita interno raseljenih lica (IRL) u tokuprocesa raseljavanja;• Promovisanje trajnih reπenja za IRL - integracijeili odræivog povratka;• PrekograniËna informaciona mreæa o problemimainterno raseljenih lica;• Promovisanje prava romske nacionalne manjine,njihove integracije i prerogativa;• Druπtveno-ekonomska situacija i njen uticaj nahumanitarne uslove ugroæenih struktura, kao inacionalni kapaciteti za reπavanje datih problema;• Promovisanje i podrπka izgradnji poverenja irazvoju u juænoj Srbiji.DOPRINOSI:OCHA je postala operativna u bivπoj SRJ u julu1999; njene aktivnosti zavise od van-budæetskogfinansiranja. U 2001. OCHA je operisala budæetomod 1.150.000 US$ i osobljem od oko 17 internacionalnihi nacionalnih sluæbenika. Sredstva suobezbedile Vlade SAD-a, Kanade, Holandije i©vedske.U 2002. broj osoblja kancelarije znatno je smanjen ikancelarija je operisala budæetom od 839.000 US$.Sredstva su u 2002. obezbeappleena doprinosima Vlade©vedske i iz preostalih sredstava iz prethodnegodine.ODGOVOR I REZULTATI:• Podrπka razvoju Nacionalne strategije zaizbeglice u Srbiji, u saradnji sa UNDP-om iUNHCR-om;• Nastavak praÊenja ugroæenosti i publikacijaizveπtaja o humanitarnim rizicima pod nazivom¨Humanitarna situacija, zaπtita i pomoÊ: internoraseljena lica u Srbiji i Crnoj Gori”;• Formiranje Radne grupe za IRL u SCG, sa ciljemkoordinacije politike koja se tiËe IRL i zastupanjapitanja IRL;• Pokrenut je IRL Bilten, u vidu prekograniËnogmeseËnog informatora, sa ciljem πirenja informacijao razliËitim bitnim pitanjima koja se tiËuIRL, kao i onima koji se bave problemima IRL;• U saradnji sa IRL Jedinicom iz OCHA organizacijeu Æenevi, organizovana je Ëetvorodnevnaobuka iz oblasti Osnovnih principa interneraseljenosti za potrebe vlasti u SCG, agencijeUN i NVO;• U saradnji sa UNHCR i OEBS-om, OCHA jeobezbedila finansijsku podrπku Ministarstvu zaljudska i manjinska prava na polju razvojaStrategije za integraciju i jaËanje kapacitetaRoma;• Koordinacija i priprema srednjoroËnog izveπtajao regionalnom Konsolidovanom humanitarnomapelu (CAP 111 );• Pripremljen modifikovani ZajedniËki planhumanitarnih aktivnosti (CHAP 112 ) koji defi-108 temporary residence permit109 Stability Pact Task Force110 victims of trafficking111 Consolidated Humanitarian Appeal112 Common Humanitarian Action Plan134 Kompendijum Ujedinjenih nacija

niπe humanitarnu strategiju za 2003;• Podrπka koordinativnim aktivnostima u juænojSrbiji u okviru Kancelarije za meappleuagencijskupodrπku u Vranju;• Pripremljen kvartalni Izveπtaj o humanitarnojsituaciji;• Podrπka Nacionalnom upravljanju planiranjemu sluËaju kriznih situacija;• Koordinacija izrade plana za nepredviappleenealarmne situacije za SCG;• Odræavanje baza podataka o humanitarnojpomoÊi πirom zemlje i meappleunarodnoj pomoÊijuænoj Srbiji.PERIOD:Kancelarija OCHA-e Êe dalje samnjivati svojekapacitete u 2003 i preseliÊe se u zajedniËke prostorijesa Kancelarijom Stalnog koordinatora UN, nebi li pruæila neposredniju podrπku UN Sistemu popitanju problema humanitarne prirode.Humanitarne aktivnosti 135

UNEP - Srbija i Crna Gora»I©∆ENJE EKOLO©KI KRITI»NIH TA»AKAwww.postconflict.unep.chCILJ:Smanjiti i eliminisati rizike po ljudsko zdravlje i sredinunastale posle konflikta 1999. i osposobiti lokalnei nacionalne aktere da utvrde i reπavaju ekoloπke prioritete.PROBLEMATIKA:UNEP je u oktobru 1999. utvrdio Ëetiri izuzetnozagaappleene ekoloπki “kritiËne taËke” (tj. PanËevo,Kragujevac, Novi Sad i Bor), za prijem neposrednehumanitarne pomoÊi. U ekoloπki i humanitarni rizikspadaju:PANCEVOToksiËne materije osloboappleene u vazduh, tlo,podzemne vode i Dunav: EDH*: 2100t, Hg: 8t,VCM: 460t, sirova nafta: 80.000t, NH3: 250tNOVI SADU Rafineriji oko 74.000t sirove nafte i derivataotiπlo u vazduh, zemlju, podzemne vode iDunav.KRAGUJEVACPHB* kontaminacija u oπteÊenoj energani uFabrici Automobila ZastavaBORPCB kontaminacija u oπteÊenoj energani uRudniku i Topioniici.U aprilu 2000, sledeÊa UNEP ekspertska misijautvrdila je 27 prioritetnih projekata ËiπÊenja, sapotrebnim sredstvima koja se procenjuju na US$20miliona.AKTIVNOSTI:Program UNEP-a za ËiπÊenje ekoloπki kritiËnihtaËaka (UNEP Clean Up of Environmental Hotspotsprogramme) osnovan je krajem 2000. i u partnerstvusa UNOPS-om sprovodi radove na ËiπÊenju 4 kritiËnetaËke. Iz finansijskih razloga, program se realizuje na15 od 27 identifikovanih projekata i stavlja akcenat nazaπtitu podzemnih voda i vode za piÊe (Novi Sad,PanËevo), spreËavajuÊi zagaappleenost reËnih voda (NoviSad, PanËevo, Kragujevac), smanjujuÊi rizik pozdravlje fabriËkih radnika (Novi Sad, PanËevo,Kragujevac, Bor), i spreËavajuÊi neposredni rizik odskladiπtenja otpada (Kragujevac, Bor, PanËevo). Sviradovi biÊe zavrπeni do kraja 2003. godine.PARTNERI:Program se realizuje u saradnji sa lokalnim akterima(tj. opπtinama, gradskim vodovodom, univerzitetom,industrijom,) i nacionalnim institucijama (uklj.Ministarstvo za zaπtitu prirodnih bogatstava i æivotnesredine Republike Srbije i Institut za zaπtitu zdravlja -Beograd).DOPRINOSI:UNEP Starateljski Fond je dobio donatorsku pomoÊod oko 11 miliona US$, ukljuËujuÊi od VladeHolandije, Danske, Finske, NemaËke, ©vedske,Norveπke, Irske, Francuske, Luksemburga i ©vajcarske.DOSADA©NJI REZULTATI:VeÊina radova je u toku i njihov zavrπetak se oËekujeu toku 2002. i 2003. KljuËni rezultati koji se oËekujudo kraja 2002. su:Novi Sad: Izgradnja hidrauliËne barijere za zaπtitugradskog vodosnabdevanja, postavljanje sistema zapraÊenje otpadnih voda, sistem reparacije nafte u slobodnojfazi je projektovan i instaliran u Rafineriji,popravljen je glavni ispust otpadnih voda iz rafinerije.PanËevo: Sistem remonta EDH projektovan i u tenderskojproceduri, instalacija i operacionalizacijamalog sistema regeneracije slobodne faze, rehabilitacijai modernizacija EDH opreme u petrohemijskompostrojenju; basen od 1.700 m3 za naftni muljizgraappleen u rafineriji, 2 km dugaËki cevovod izmeappleurafinerije i petrohemijskog postrojenja popravljen,rehabilitacija rafinerijskog API* separatora u procesutendera/puπtanja u rad, rehabilitovan filter za biotri-* EDH -etil-dihlorid* PHB - polihlorisani bifenili* API - American Petroleum Institute136 Kompendijum Ujedinjenih nacija

ciklaæu u postrojenju za preradu otpadnih voda iobezbeappleena oprema za tok procesa; zavrπen konaËniprojekat popravke kanala za otpadne vode i spremanza tender, 8t PHB otpada odstranjeno i transportovanou NemaËku.Kragujevac: 6.000 m 3 vode kontaminirane sa PHBuklonjeno i tretirano; 300 tona PHB otpada uklonjeno,upakovano, transportovano i dato na sagorevanje/reciklaæuu ©vajcarskoj/NemaËkoj; 40t PHB otpadauklonjeno iz energane, a transport i odstranjivanjese planira za poËetak 2003.Bor: Izvrπena procena rizika od PHB u energani ideponijama, iniciran i podræan Lokalni akcioni planza zaπtitu æivotne sredine (LEAP 113 ), pripremljenplan mera za unapreappleenje moguÊnosti ekoloπke kontrole,kupljena oprema za kontrolu vazduha.Pored toga, organizovane su radionice i obuka nateme kao πto su multilateralni sporazumi o zaπtiti æivotnesredine, odræiva potroπnja, finansiranje odræivostiiz direktnih stranih ulaganja, razvoj lokalnih akcionihplanova na polju zaπtite æivotne sredine ibezbedno upravljanje opasnim otpadom.PERIOD:Svi radovi bi trebalo da budu zavrπeni do kraja 2003.113 Local Environment Action PlanHumanitarne aktivnosti 137

UN-HABITATSME©TAJ I INTEGRACIJA IZBEGLICA U SRBIJIPO»ETAK:1. maj 2003.TRAJANJE:2,5 godinaBUDÆET:15.000.000 US$FAZA PRIPREME300.000 US$ u 2003.FAZA IMPLEMENTACIJE:14.700.000 US$ u 2004. i 2005.CILJ:Osigurati dugotrajan smeπtaj i integraciju populacijeizbeglica i drugih ugroæenih grupa putem: a) direktnihodræivih stambenih reπenja i programa druπtvene iekonomske integracije; b) razvoja lokalnih kapacitetai inovativnih instrumenata za reπavanje problemaunutar πireg okvira lokalnog razvoja i smanjenja siromaπtva;i c) razvoja kapaciteta Republike Srbije zakoordinirani razvoj politike sektora stanovanja i sektoraopπtina, i repliciranje na nacionalnom nivou.AKTIVNOSTI I REZULTATI:(a) Smeπtaj izbeglica u Srbiji:• Oko 670 stambenih reπenja za ugroæeneizbegliËke porodice koje æive u kolektivnimcentrima i drugim vrstama smeπtaja ispod svakogstandarda.• Strategija za finansiranje, raspodelu i upravljanjestambenim programima za izbeglice.• Poboljπana institucionalna struktura za ispunjenjestambenih potreba izbeglica i drugihugroæenih grupa.• Dokument o nacionalnoj stambenoj politici zapotrebe debate sa nacionalnim akterima i institucijama.(b) Socijalna i ekonomska integracija izbeglica uSrbiji:• Podrπka grupama sa niskim prihodima i ugroæenimgrupama u cilju (i) omoguÊavanja integracijeaktivne populacije u lokalna træiπta rada, putemodgovarajuÊih programa obuke i razvoja sposobnostii poboljπanja postojeÊih instrumenata zaostvarivanje prihoda; (ii) razvijanje aktivnostimladih, ne bi li se unapredilo graappleanskoophoappleenje i spreËio kriminalitet, i (iii) razvijanjeodgovarajuÊih socijalnih programa za izolovanestarije osobe;• Pospeπivanje lokalnog okruæenja i institucionalnihokvira za podrπku træiπtu rada i razvoju socijalnihsluæbi;(c) Lokalna samouprava i razvoj u opπtinama u Srbiji:• Instrumenti i institucionalni kapaciteti za planiranjelokalnog razvoja u opπtinama Srbije.• Uvoappleenje modernih katastara i opπtinskih informacionihsistema, u svrhu poboljπanja opπtinskogplaniranja i upravljanja i ekonomskograzvoja.• Odræivi kapaciteti za struËne inovacije i sprovoappleenjeobuke i podrπka opπtinama u planiranjulokalnog razvoja i upravljanja informacijama.138 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbegliceSrbija i Crna GoraCILJ:• Promovisati dobrovoljnu repatrijaciju izbeglica uHrvatsku i Bosnu i Hercegovinu (BiH) iomoguÊiti povratak interno raseljenih lica (IRL)na Kosovo tamo gde je to moguÊe.• OmoguÊiti lokalnu integraciju izbeglica koji nisuvoljni ili nisu sposobni da se vrate.• OmoguÊiti kreiranje procedura za povratakimovine u zemljama porekla i pruæati informacijeizbeglicama i IRL o oblastima iz kojih potiËu.• Zaπtititi i osigurati poπtovanje prava izbeglica,IRL, povratnika i azilanata.• Saradnja sa agencijama za razvoj i bankama, kaoi sa bilateralnim donorima, ne bi li se obezbediloda raseljena populacija bude integrisana u proceseplaniranja projekata i da sredstva buduusmerena na iznalaæenje reπenja za njihove loπeprilike.• Saradnja sa vladama Srbije i Crne Gore u ciljustvaranja nacionalnog sistema azila.• U oËekivanju datih procedura, primeniti procedureodreappleivanja statusa za azilante iz drugihregiona.PROBLEMATIKA:Srbija i Crna Gora imaju najveÊi broj raseljenih lica uEvropi - procena je da je 292.073 izbeglica proizvodkonflikta na Balkanu 1990-ih godina, i, u skorijevreme, joπ 233.938 osoba koje su interno raseljenezbog rata na Kosovu 1999. Tokom 90-ih, sapogorπanjem ekonomskih uslova i meappleunarodnomizolacijom Savezne Republike Jugoslavije, njihovasituacija je ostala ranjiva. Od promene vlasti u Srbiji,Vlada je odluËila da na visoko mesto u nacionalnojagenda stavi potrebu da se reπe problemi raseljenosti.Brojni pozitivni politiËki pomaci i pozitivan razvojdogaappleaja na polju pitanja imovine u Hrvatskoj i u BiHsu takoapplee popravili izglede za porast broja povratnika.Joπ uvek postoje izvesne proceduralne preprekeza povratak u Hrvatsku, ali poboljπan dijalog izmeappleudve vlade daje osnov za optimizam. Problem privatizovanihstanova iz " druπtvenog vlasniπtva" ostajeznaËajno nereπeno pitanje sa Hrvatskom, kojeograniËava moguÊnost povratka naroËito izbeglicamaiz urbanih delova. Mada je bezbednosna situacija sana Kosovu poboljπana i povratak manjih razmerazapoËet, za veÊinu IRL povratak joπ uvek nije moguÊ.Dok je veÊina izbeglica i IRL naπla privatni smeπtaj,oko 20.000 æivi kolektivno u javnim zgradama, a1.700 je smeπteno u specijalizovanim institucijama.Mnogi od njih su razvili sindrome depresije i zavisnostiili odsustva motivisanosti za buduÊnost, kaoposledica tolikih godina æivljenja u beznadeænimuslovima. Nezaposlenost ostaje kljuËni problem zapopulaciju izbeglica, koji prevazilazi visoke stopenezaposlenosti lokalnog stanovniπtva.Poπto Srbija i Crna Gora leæi duæ jednog od glavnihruta migracije prema zapadnoj Evropi, UNHCRpomaæe azilantima iz treÊih zemalja i privremenimazilantima, uglavnom sa bliskog Istoka. Manji broj seprijavljuje za azil u Srbiji i Crnoj Gori, ali je brojtakvih sluËajeva u porastu.ODGOVOR:UNHCR uloæe dosta napora u nameri da pomogneizbeglicama da pronaappleu trajna reπenja. UNHCR jeinstrument realizacije programa organizovanogdobrovoljnog povratka i u prevazilaæenja pravnihprepreka povratku i povraÊaju imovine izbeglica iraseljenih lica. UNHCR u prvi plan stavlja nastojanjausmerena na meappleunarodnu i bilateralnu podrπkukomponenti lokalne integracije koja je sastavni deo"Nacionalne strategije za reπavanje problema izbeglicai raseljenih lica" Vlade Republike Srbije iiznalaæenju reπenja za preostalih 9.000 izbeglica ukolektivnim centrima. SliËna Nacionalna strategija jeu procesu nastajanja u Crnoj Gori. UNHCR direktnofinansira Projekat lokalnog naseljavanja (izgradnjestambenih jedinica) i delimiËno samostalnu izgradnjukuÊa za izbeglice koje su se odluËile za integraciju,kao i za programe ostvarivanja ograniËenih prihoda iprograme struËne obuke. Program raseljavanja u treÊezemlje se primenjuje na mali broj ugroæenih izbeglicaza koje ne postoji drugo trajno reπenje. Da bi podræaopovratak i registraciju izbeglica i IRL, UNHCR jeorganizovao kampanje javnog informisanja i prikupljaoi prosleappleivao zahteve za povraÊaj imovine ipopravku.Kada se radi o IRL, UNHCR olakπava povratak onihgrupa za koje je bezbedno da se vrate nazad i organizujeposete i druge informativne aktivnosti zaostale. Populacija Roma IRL povlaËi posebne probleme,kao πto je pristup dokumentaciji, koje UNHCRnastoji da ublaæi. UNHCR pruæa pravnu zaπtitu i programfinansiranja pravne pomoÊi za izbeglice i IRL,ukljuËujuÊi tu i savetovanje na temu povraÊajaimovine i pitanja dræavljanstva.Humanitarne aktivnosti 139

Direktno i preko partnerskih NVO, UNHCR pruæamaterijalnu i socijalnu pomoÊ velikom delu populacijeizbeglica i IRL. Ove aktivnosti se izvode u tesnojsaradnji sa Komesarima za izbeglice Srbije i CrneGore.S obzirom na smanjenje sredstava, UNHCR postepenogasi svoje programe i usmerava ih samo na najugroæenijeizbeglice i IRL. U 2003, pomoÊ Êe bitipruæena samo najugroæenijim izbeglicama i IRL kojisu smeπteni privatno, kao i onima koji æive u kolektivnimcentrima. Zajedno sa Komesarom za izbegliceRepublike Srbije i Komesarom za raseljena licaRepublike Crne Gore, UNHCR je zapoËeo teæakzadatak gaπenja kolektivnih centara.. Zatvaranjekolektivnih centara uveliko odmaklo, uz istovremenoiznalaæenje drugih reπenja za korisnike. U 2003,UNHCR Êe traæiti reπenja za veÊi broj izbeglica i IRL,kako putem omoguÊavanja povratka tako i smanjivanjemnjihove zavisnosti od humanitarne pomoÊi ipromovisanjem samoodræivosti. UNHCR je biouspeπan u zalaganju za ukljuËivanja izbeglica i IRL uprvi nacrt PRSP-a, naglasivπi vezu izmeappleu raseljenostii siromaπtva.UNHCR Êe sprovoditi proceduru odreappleivanja statusaprivremenih azilanata sve dok na scenu ne stupinacionalna procedura. UNHCR saraappleuje sa vladomna polju razvoja procedure i zakonskog okvira zanacionalni azil.PARTNERI:Aktivnosti UNHCR-a u Srbiji i Crnoj Gori veÊimdelom implementiraju tri organa vlasti: Komesar zaizbeglice Republike Srbije, Ministarstvo za socijalnapitanja Republike Srbije i Komesar za raseljena licaRepublike Crne Gore. Ostali implementirajuÊi partneriUNHCR-a su ©vajcarska agencija za razvoj isaradnju (SDC) i izvestan broj meappleunarodnih inacionalnih NVO. WFP i ICRC primenjuju komplementarneprograme za izbeglice i IRL, dok Êe Crvenikrst Srbije i Crveni krst Crne Gore biti odgovorni zadistribuciju pomoÊi u hrani od jula 2003.DOPRINOSI:Operativni budæet UNHCR-a za 2003. godinu je 18,9miliona US$. KljuËni donatori su KancelarijaEvropske komisije za humanitarnu pomoÊ (ECHO 114 )i Vlade ©vajcarske, SAD-a, Japana, Norveπke, Italije,Kanade, itd.DOSADA©NJI REZULTATI:• PoËevπi od 1996, UNHCR je direktno pomagaorepatrijaciju u Bosnu i Hercegovinu i RepublikuHrvatsku. UNHCR je transportovao preko 1.800traktora nazad do kuÊa povratnika u Hrvatsku, astotinama porodica je transportovano pokuÊstvo.Procenjeni ukupan broj Srba koji se vratio uHrvatsku iz Srbije i Crne Gore je oko 70.000(50.000 registrovano kao izbeglice), od kojih sumnogi imali struËnu podrπku UNHCR-a.• Od procenjenih 65.000 srpskih izbeglica koje suse vratile u Federaciju BiH iz Srbije i Crne Goreod 1996, UNHCR je direktno pomogao preko4.900 da se vrate i da im se transportuje imovina.Joπ veÊi broj izbeglica potraæio je struËno savetovanjeUNHCR-a.• Stalno stanovanje: Od 1996, UNHCR je izgradiopreko 1.600 stambenih jedinica, u korist preko9.000 izbeglica koje su izabrale da postanugraappleani Jugoslavije/Srbije i Crne Gore.• U prvih devet meseci 2003. godine, preko 100kolektivnih centara je zatvoreno u Srbiji i oko4.500 izbeglica je iseljeno iz njih. Od januara2002. zatvoreno je skoro 200 centara, sa pribliæno8.000 izbeglica koje su napustili centre. Za800 porodica je obezbeappleen graappleevinski materijalu 2003. Nekoliko kolektivnih centara jepreureappleeno u domove za stare osobe. Stambeniprojekti za 2003. imaju budæet od 2,5 milionaUS$ i implementiraÊe ih SDC.• Programi osamostaljivanja: StruËna obuka (npr.obuka za stolarstvo, zidarstvo, frizere), drugevrste pomoÊi (podræavanje projekata na poljustoËarstva, izgradnje, popravka TV-a) i mikrofinansiranje.Od zasnivanja programa mikrofinansiranja1996. godine, dato je preko 10.000pozajmica koje su u proseku iznosile 1.000 US$.Ukupno US$ 1,4 miliona je planirano za distribucijuoko 2.400 kredita i 485 bespovratnihkredita u 2003 (uz dodatni obrtni budæet od 3,5miliona US$) . Joπ 570 izbeglica Êe proÊi krozstruËno osposobljavanje.• Od 1996, u proseku je preko 30.000 naroËitougroæenih osoba (EVIs 115 ) koristilo dobrobitimedicinske pomoÊi i projekata komunalnihsluæbi namenjenih æenama, kao i projekatausmerenih na romsku IRL populaciju.• UNHCR je zapoËeo odreappleivanje statusa i pruæioosnovnu pomoÊ stotinama izbeglica koje potiËuiz drugih regiona, koji su nakon toga preseljeni utreÊe zemlje.• UNHCR je u toku prethodnih 10 godina preselioukupno 21.000 izbeglica iz ovog regiona i izdrugih mesta.PERIOD:• Kancelarija UNHCR-a u Beogradu otvorena je114 European Commission Humanitarian Aid Office115 extremely vulnerable individuals140 Kompendijum Ujedinjenih nacija

1979. UNHCR je od tada prisutan i aktivan, bezprekida, u korist izbeglica iz treÊih zemalja.1992. Generalni sekretar UN je postavioUNHCR za vodeÊu humanitarnu agenciju napolju pomoÊi raseljenima u regionu.• VeÊina aktivnosti UNHCR-a usmerena naizbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine Êeprestati krajem 2003.• Aktivnosti usmerene na pomoÊ interno raseljenimlicima Êe biti nastavljene.• Aktivnosti u vezi sa azilantima i privremenimazilantima biÊe nastavljene sve dok se neuspostavi i profunkcioniπe funkcionalan sistemazila.Humanitarne aktivnosti 141

World Food ProgrammeCILJ:Svetski program za hranu (WFP) obezbeappleujeosnovnu pomoÊ u hrani (pπeniËno braπno, πeÊer,mahunarke i biljno ulje) za izbeglice u Srbiji i CrnojGori (ne ukljuËujuÊi Kosovo) kojima je potrebnapomoÊ u hrani u datom kritiËnom trenutku. PomoÊ uhrani koju pruæa WFP podræava vladine dugoroËneinicijative na lokalnoj integraciji, naseljavanju i repatrijacijiputem pruæanja pomoÊi u osnovnim prehrambenimproizvodima izbegliËkim domaÊinstvima kojimaje potrebna pomoÊ u hrani dok Ëekaju konaËnoreπenje svoje situacije.PROBLEMATIKA:WFP je prisutan u Srbiji i Crnoj Gori od poËetka krizeu regionu ranih devedesetih godina. Tokom poslednjedecenije, WFP je pruæio pomoÊ u hrani izbeglicamaiz Bosne i Hrvatske, IRL koja su rezultat krize naKosovu, i u ograniËenom vremenskom periodu najugroæenijimsocijalnim sluËajevima i korisnicima socijalnihpenzija u zemlji.Nakon promene u politiËkoj i ekonomskoj klimiposle izbora u oktobru 2000, a u skladu sa politikomWFP da obiËno pruæa pomoÊ FDC* ili LIFDC* zemljama,WFP je poËeo da gasi svoje aktivnosti u zemlji.Od jula 2002, WFP pruæa osnovne prehrambeneartikle samo najugroæenijim izbeglicama iz Bosne iHrvatske. PomoÊ WFP opravdana je Ëinjenicom da suugroæena domaÊinstva izbeglica uπla u krug siromaπtva(25% izbegliËkih domaÊinstava nalazi se ispodlinije siromaπtva). Program pomoÊi u hrani WFP-apodræava izbeglice Ëiji prihodi nisu dovoljni da pokrijuosnovne potrebe za hranom i drugim proizvodimai koji imaju ograniËen pristup alternativnim izvorimaprihoda. Ukratko, program pomoÊi u hrani koji vodiWFP obezbeappleuje sigurnosnu mreæu koja spreËava pogorπanjeekonomskog stanja najsiromaπnijih doma-Êinstava izbeglica tokom procesa reformi, a u okviruaktivnosti koje se postepeno gase.ODGOVOR:PomoÊ u hrani WFP-a koristi se u okviru sledeÊa dvamodaliteta:• Putem ciljane pomoÊi kojom se sve manjembroju izbegliËkih domaÊinstava kojima je potrebnapomoÊ u hrani obezbeappleuje pristup osnovnimprehrambenim proizvodima.• Putem programa osamostaljivanja (koje implementiraUNHCR), kao podrπka primeni trajnihreπenja/razvoju pozitivnih mehanizama izdræavanjaod strane izbeglica.PARTNERI:KljuËni partner WFP-a u distribuciji hrane izbeglicamaje UNHCR. Na lokalnom nivou, Crveni krstSrbije/Crne Gore su partneri koje je UNHCR angaæovaoza finalnu distribuciju hrane izbeglicama.WFP usko saraappleuje sa Komesarom za izbegliceRepublike Srbije i Komesarom za raseljena licaRepublike Crne Gore.DOPRINOSI:Projekat WFP-a koji se trenutno primenjuje u Srbiji iCrnoj Gori (bez Kosova) vredan je 16.532.940 US$;predviapplea se da Êe biti obezbeappleeno 32.508 t pomoÊi uhrani (pπeniËno braπno, πeÊer, mahunarke i biljnoulje) tokom perioda od 21 mesec od jula 2002. domarta 2004.DOSADA©NJI REZULTATI:• WFP pomoÊ u hrani se redovno distribuiraopadajuÊem broju ciljnih korisnika preko mreæeCrvenog krsta• WFP Sistem monitoringa potvrappleuje da viπe od90% WFP hrane konzumiraju ciljni korisnici• Korisnici uvaæavaju pomoÊi u hrani i nalaze da jeod velike pomoÊi u njihovoj trenutnoj situaciji• WFP redovno vrπi procenu potreba domaÊinstavaza hranom kako bi proverio situaciju korisnikapomoÊi• WFP i UNHCR budno prate napredak primeneNacionalne strategije za reπavanje problemaizbeglica, prognanih i raseljenih lica, kako bi uskladu sa situacijom prilagodila svoj program• WFP/UNHCR sprovode redovne zajedniËkemisije procene potreba (JAM 116 ) u cilju noveprocene situacije sa izbeglicama u zemlji.PERIOD:21 mesec, od jula 2002. do marta 2004.* FDC - Zemlje sa deficitom hrane (Food-Deficit Countries)* LIFDC -Zemlje sa niskim prihodima i deficitom hrane (Low-income, Food-Deficit Countries)116 Joint Assessments Missions142 Kompendijum Ujedinjenih nacija

AKTIVNOSTINA EKONOMSKOMI SOCIJALNOM PLANU143

144 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Meappleunarodna finansijska korporacijaOKVIRNE INFORMACIJE:Meappleunarodna finansijska korporacija (IFC) promoviπeodræive investicije privatnog sektora u zemljeu razvoju, kao naËina smanjivanja siromaπtva ipoboljπanja ljudskih æivota. IFC je grana Svetkebanke koja se bavi privatnim sektorom i stacioniranaje u Vaπingtonu. Cilj joj je poboljπanje kvaliteta æivotau svojim zemljama Ëlanicama u razvoju.IFC je najveÊi multilateralni izvor finansiranja projekatau okviru privatnog sektora putem zajmova ifinansiranja akcijskim kapitalom i promoviπe razvojpre svega putem:• Finansiranja projekata u okviru privatnog sektorau zemljama u razvoju.• PomoÊi privatnim kompanijama u zemljama urazvoju da mobiliπu izvore sredstava nameappleunarodnim finansijskim træiπtima.• Pruæanja savetodavnih usluga i struËne pomoÊiposlovnim entitetima i vladama.Savezna Republika Jugoslavija je postala ËlanicaSvetske banke i IFC u maju 2001. godine, a IFC jeotvorila kancelariju u Beogradu u septembru 2001.CILJ:Glavni strateπki ciljevi su:• Obezbeappleenje dugotrajnog kapitala: kompanijamaje potreban novac ali nemaju pristupa finansijskomtræiπtu;• Razvijanje finansijskog posredovanja i πirenjelokalnog finansijskog træiπta;• Da postane finansijski partner u procesu privatizacije,mobilisanjem dugotrajnih finansijkihsredstava da bi se pokrili programi investicija;• Investiranje u modernizaciju industrijske infrastrukture;• PrivlaËenje stranih direktnih investicija iobezbeappleivanje dopunskih garancija stateπkiminvestitorima: nakon tri godine reformi straniinvestitori i dalje ostaju oprezni;• StruËna pomoÊ: kvalifikovana radna snaga jeraspoloæiva na lokalnom nivou, ali modernasredstva rukovoappleenja su joπ uvek ograniËena ipotrebno je pospeπiti korporativno upravljanje.Srbija i Crna Gora je glavni prioritet IFC. U toku2002-03, IFC je namenila oko 42 miliona US$ za 5projekata, tri na finansijskim træiπtima i dva uproizvodnji. Veliki razvojni uticaj je postignut sa 20miliona evra vrednom investicijom u Tigar MichelinHolding, vodeÊeg proizvoappleaËa guma za kola visokogkvaliteta u regionu. IFC je takoapplee razvio programznaËajne tehniËke pomoÊi kako na jaËanju institucija(sektor osiguranja, lizinga, bankarstva) tako i zapripremu investicionih projekata (energetski sektor,elektronika, hoteli). U toku je razvoj moguÊnosti zanove investicione projekte i u finansijskom i uproizvodnom sektoru. U finansijskom sektoru, IFC jeu potrazi za moguÊnostima investiranja u komercijalnobankarstvo, hipotekarske pozajmnice, osiguranje ilizing. U realnom sektoru, strategija IFC je upravljenana industriju Ëelika, distribuciju na malo, turizam,poljoprivredu, industriju mehanike i elektronskuindustriju, industriju papira, farmaceutske proizvode isektor zdravstva. U saradnji sa Bankom i drugim multilateralnimorganizacijama, IFC takoapplee traæimoguÊnosti za implementaciju pristupa partnerstvaizmeappleu javnog i privatnog sektora, kao puta da seprivuËe privatni sektor i podræe znaËajne infrastrukturnepotrebe u Srbiji i Crnoj Gori.INVESTICIONI PROGRAM:• U sektoru bankarstva, IFC intenzivno radi naprivlaËenju znaËajnih stranih strateπkih investitorau zemlju i osnivanju odræivih finansijskihinstitucija. U cilju poveÊanja raspoloæivih fondovaza potrebe malih/mikro preduzeÊa, IFC jeodigrala ulogu osnivaËkog investitora prveMicrofinance banke u zemlji i ulagaËa u akcijskikapital Raiffeisen banke. IFC je upravljen napodrπku restrukturiranju i privatizacijiVojvoappleanske banke (VB) i njenih ranijihpridruæenih Ëlanova.• U sektoru osiguranja, IFC se dosta dugo bavilaosiguravajuÊim propisima u Republici Srbiji, napolju razliËitih aspekata poboljπanja osiguravajuÊihpropisa, ukljuËujuÊi nacrt novog zakona oosiguranju. IFC je sada fokusiran na podrπkurestrukturiranju i privatizaciji OsiguravajuÊekompanije Dunav.• IFC traæi moguÊnosti za razvoj i podrπkunebankarskom finansijskom sektoru, kao npr. uoblasti lizinga i razvoju træiπta hartija od vrednosti,kako putem investicija, tako i putemtehniËke pomoÊi. IFC je investirao 20 milionaUS$ u regionalni investicioni fond koji se odnosina moguÊnosti investiranja u proces privatizacijeAktivnosti na ekonomskom i socijalnom planu 145

u juænoj Evropi, ukljuËujuÊi Srbiju i Crnu Goru.• IFC vidi dobar potencijal za investiranje u sektorproizvodnje i poljoprivrede. U toku je razmatranjeznaËajnih potencijalnih investicija,ukljuËujuÊi sektor Ëelika, proizvodnju kartona,farmaceutski sektor, razvoj hotelijerstva imehaniËku industriju.• U sektorima tehnologije informacija i komunikacija,regulatorno okruæenje je fragmentirano,i potrebna je asistencija Svetske banke. ProjekattehniËke pomoÊi je zapoËet radi utvrappleivanja prilikana træiπtu za investiranje u razvoj sektoraInterneta u Srbiji. IFC je zainteresovan zapodrπku æiËanoj i beæiËnoj telefoniji, nakonreπavanja brojnih lokalnih institucionalnih pitanja.TEHNI»KA POMO∆:• TehniËka pomoÊ podræana donacijama stavila jeSrbiju i Crnu Goru meappleu klijente IFC koji suimali najviπe koristi od programa tehniËkepomoÊi IFC. U toku poslednje dve godine, IFC jemobilisao viπe od 4 miliona US$ za potrebestarateljskog fonda za tehniËku pomoÊ,uglavnom iz ©vedske i Italije.• ZnaËajna aktivnost je joπ uvek u toku uMinistarstvu za rudarstvo i energetiku, u segmentuelektronske industrije (restrukturiranje iprivatizacija elektronske industrije), na poljupodrπke kapacitetima agencije za privatizaciju, uokviru sektora zdravstva (odræivost privatnihpoliklinika) i u IT sektoru (Internet i IT industrija).• IFC je izdvojio znaËajna sredstva za tehniËkupomoÊ reformi i restruktuiranju energetskog sektora:(i) za strateπko restrukturiranje nacionalnognaftnog konglomerata NIS (Naftna IndustrijaSrbije) i; (ii) za rani institucionalni i marketinπkirazvoj projekta naftovoda Konstanca-PanËevo-Omiπalj (CPOT), koji prolazi kroz Rumuniju,Srbiju i Hrvatsku i nije πtetan po okolinu, a kojiÊe ponuditi alternativnu rutu za dovod sirovenafte iz centralne Azije i Rusije u juænu Evropu.• IFC je savetovala grad Beograd u vezi sa restruktuiranjembeogradskog sistema za Ëvrsti otpad,kako bi se pripremila osnova za koncesiju uslugauklanjanja Ëvrstog otpada privatnom sektoru iuvoappleenje partnerstva izmeappleu javnog i privatnogsektora.• IFC kancelarija za Razvoj preduzeÊa u jugoistoËnojEvropi (SEED 117 ), inaËe multidonatorskainicijativa, je regionalna razvojna ustanova,posebno aktivna u sektoru malih i srednjih preduzeÊa,na polju izvoappleenja programa kojipodræavaju korporativno upravljanje, obuku usferi menadæmenta, pomoÊi u poslovnom planiranjumalih i srednjih preduzeÊa, lizing inicijativama,povezivanju velikih kompanija i sektoramalih i srednjih preduzeÊa i podrπci standardizacijii najboljoj praksi u korist lokalnih kompanija.Nedavno su uz podrπku SEED u Srbijiusvojene zakonske odredbe o lizingu. SEEDtraæi moguÊnost za asistenciju u razvoju regulative,izgradnji kapaciteta i aktivnosti proizvodnjeu zemlji. Posle uspeπne implementacije sheme"Upravljanje lancem ponude" u projektu zaTigar, SEED Êe nastojati da ovaj projekat ponoviu drugim velikim kompanijama koje su nedavnoprivatizovane pod zakonom o privatizaciji iz2001. godine.ODGOVOR:• Fokus na pruæanju struËne pomoÊi u pripremiistraæivanja træiπta, poslovnom planiranju ijaËanju discipline izveπtavanja i transparentnosti;• MoguÊnosti za projekte u tekstilnoj industriji,poljoprivredi, mehaniËkoj industriji, farmaceutskojindustriji, distribuciji, turizmu, bankarstvu,osiguranju, lizingu, investicionim fondovima;• VeÊa paænja posveÊena razvoju finansijskog sektora,ne bi li se mobilisala finansijska sredstva zapotrebe lokalnih posrednika na polju kreditiranjamalih i srednjih preduzeÊa;• Nastojanje da se bude fleksibilan, konkurentan iinovativan.PARTNERI:Sva ministarstva dræavne zajednice i republiËka ministarstvaodgovorna za pitanja ekonomije i njihovekompetentne agencije.DOSADA©NJI REZULTATI:• VlasniËka investicija od 1 milion US$, πto iznosi16,6% akcijskog kapitala, u MicroFinance BankJugoslavija• VlasniËka investicija od 1 milion EUR, πto iznosi10% akcijskog kapitala, u Raiffeisen BankJugoslavija• IsplaÊen kredit od 7,7 miliona EUR kompanijiFresh&Co, potpisan novembra 2001.• IsplaÊen kredit od 16 miliona EUR i vlasniËkainvesticija od 4 miliona EUR proizvoappleaËu gumaTigar (IFC poseduje udeo od 10% akcijskog kapitalau novom zajedniËkom ulaganju saMichelinom), potpisani marta 2002. IFC jepruæio struËnu pomoÊ Agenciji za privatizacijuRepublike Srbije.117 Southeast Europe Enterprise Development146 Kompendijum Ujedinjenih nacija

International Labour OfficeCentral and Eastern European TeamPROMOVISANJE EFEKTIVNOG TRIPARTITNOG DRU©TVENOG DIJALOGAI »VRSTIH PRAVNIH OKVIRA U CILJU JA»ANJAKAPACITETA DRU©TVENIH PARTNERACILJ:Projekat promoviπe sistem tripartitnog druπtvenogdijaloga kao sredstva postojanog sistema upravljanjai postojanog pravnog okvira koji treba da reguliπetræiπte rada i pojaËa kapacitete organizacija radnika iposlodavaca, ne bi li ostvarili aktivnu ulogu u tripartitnomdruπtvenom dijalogu zajedno sa republiËkomVladom Srbije i Crne Gore.PROBLEMATIKA:Tokom viπe od jedne decenije, SRJ je trpela represivnireæim gde druπtveni dijalog nije postojao. Izaposlenima i poslodavcima je bio uskraÊenoosnovno pravo na slobodne i nezavisne organizacije.Druπtvenog dijaloga nije bilo, a pravni okviri zaupravljanje træiπtem rada bili su krajnje zastareli.Nakon politiËkih promena u 2000. godini, SCG senaπla pred velikim izazovom da promeni ovakvusituaciju, s obzirom da je to predstavljalo realnuprepreku za nove demokratske odnose i ekonomskirazvoj. Osim πto je postojao mali broj institucijadruπtvenog dijaloga i πto pravni okviri nisu postojali,takoapplee je bio prisutan veliki nedostatak u kapacitetimaradniËkih sindikata i predstavnika, kao izvaniËnika vlasti, da formuliπu novi skup zakona oradu i izgrade sistem tripartitne saradnje i druπtvenogdijaloga.ODGOVOR:Kao odgovor na date probleme, kancelarija Meappleunarodneorganizacije rada (ILO) za centralnu i istoËnuEvropu u Budimpeπti, uz podrπku sediπta ILO uÆenevi, razvila je program koji ima za svrhu razvojkapaciteta vladajuÊe strukture i druπtvenih partnerana polju zakona o radu i druπtvenog dijaloga.Program je zapoËet u maju 2001. i ima finansijskupodrπku italijanske vlade. Na prvom mestu, ILO jepomogao republiËkoj i saveznoj vladi da ponovopokrenu dijalog sa druπtvenim partnerima u vezi sapitanjima kao πto su privatizacija, reforma zakona oradu i zapoπljavanje. Takoapplee je pruæena struËnapomoÊ Vladi Republike Srbije u vezi sa formulacijomnovog zakona o radu koji je usvojen u decembru2001. Kao treÊe, data je podrπka druπtvenim partnerimai Vladi Srbije u ponovnom uspostavljanjudruπtveno-ekonomskog saveta u aprilu 2002.KonaËno, mnogo je uraappleeno na polju jaËanjakapaciteta organizacija radnika i poslodavaca kako uSrbiji tako i u Crnoj Gori. Takoapplee je pruæenasveobuhvatna obuka vladinim zvaniËnicima- sudijamai inspektorima rada, kao i rukovodiocimaradniËkih sindikata i predstavnicima radnika, na poljuradnih odnosa i zakona o radu.PARTNERI:Vlada dræavne zajednice i vlade republika Srbije iCrne Gore, naroËito ministarstva za rad i zapoπljavanje,kao i radniËki sindikati i organizacije radnikana republiËkom nivou i nivou dræavne zajednice.DOPRINOSI:Sredstva u vrednosti 350.000 US$ obezbedila jeVlada Italije.DOSADA©NJI REZULTATI:Novi Zakon o radu Republike Srbije formulisan je uztehniËku pomoÊ ILO-a. Druπtveno-ekonomski savetRepublike Srbije je ponovo ustanovljen uz pomoÊILO-a, a takoapplee je potpisan, od sve tri strane -Predsednika Vlade, g. –inappleiÊa, predstavnikaradniËkih sindikata i organizacije poslodavaca tripartitnisporazum koji definiπe njegov sadræaj, strukturu,prerogative i sistem funkcionisanja. Predstavnicimasindikata i poslodavaca pruæena je obuka i tehniËkapomoÊ u cilju poboljπanja njihovih kapaciteta narazliËitim poljima kao πto su privatizacija, meappleunarodniradni standardi i naËini privlaËenja novih Ëlanova.PERIOD:septembar 2001- septembar 2004.ZAKLJU»AK:U prilog navedenom projektu koji za cilj ima jaËanjesocijalnog dijaloga, ILO pruæa pomoÊ SCG u drugimoblastima poput profesionalne sigurnosti i zdravlja,razvoju malih i srednjih preduzeÊa i zapoπljavanju.Aktivnosti na ekonomskom i socijalnom planu 147

ME–UNARODNI MONETARNI FONDKancelarija Stalnog predstavnika u Srbiji i Crnoj GoriMMF odræava politiËki dijalog sa svim svojimËlanovima putem procesa poznatog pod imenompraÊenje. ObiËno jedanput godiπnje, fond sprovodiprocenu kursne politike svojih Ëlanova u sklopu generalnogokvira njihove ekonomske politike podnazivom konsultacija »lana IV. PraÊenje se bazira napretpostavci da jaka i konzistentna domaÊa ekonomskapolitika vodi stabilnom kursu i rastuÊoj i prosperitetnojsvetskoj ekonomiji. MMF takoapplee sprovodimultilateralno praÊenje, Ëiji su rezultati sumirani uSvetskim ekonomskim izgledima (izveπtaj koji sepublikuje dvaput godiπnje) i Globalnom izveπtaju oekonomskoj stabilnosti (koji se publikuje kvartalno).MMF pruæa kredite i pozajmice zemljama Ëlanicamakoje su suoËene sa finansijskim problemima, u ciljupodrπke politici prilagoappleavanja i refomi. SudeÊiprema podacima od 30. juna 2002, MMF podræava 88zemalja korisnika kredita i pozajmica, u ukupnomiznosu od 66,3 milijarde SDR* (pribliæno 88 milijardiUS$). MMF pruæa finansijske usluge svojim korisnicimaputem velikog broja kreditnih linija. Osimstandardnih linija (Stand-by aranæmani, ExtendedFund Facility, Supplemental Reserve Facility,Contingent Credit Lines i Compensatory FinancingFacility), Fond pruæa koncesije u okviru Linije zasmanjenje siromaπtva i rast (PRGF 118 ) i pomaæeosloboappleenju od duga putem Inicijative zanajzaduæenije siromaπne dræave (HIPC 119 ).MMF pruæa struËnu pomoÊ i obuku u svrhu podrπkena polju druπtvenih i institucionalnih kapaciteta, kao iu kreiranju i implementaciji efektivnemakroekonomske i strukturalne politike. TehniËkapomoÊ se dodeljuje u nekoliko πirokih oblasti,ukljuËujuÊi fiskalnu politiku, monetarnu politiku istatistiku.MMF je u Srbiji i Crnoj Gori zakljuËio sledeÊe aranæmane:• 20. decembra 2000, Izvrπni odbor Meappleunarodnogmonetarnog fonda ocenio je da je SaveznaRepublika Jugoslavija ispunila uslove da naslediËlanstvo bivπe SocijalistiËke FederativneRepublike Jugoslavije i odobrio zajam od 117miliona SDR (pribliæno 150 miliona US$) usklopu Poltike MMFa o hitnoj ekonomskojpomoÊi u post-konfliktnim situacijama.• 11. juna 2001, Izvrπni odbor je odobrio stand-bykredit u iznosu od 200 miliona SDR (pribliæno260 miliona US$), koji je uspeπno isplaÊen.• 13. maja 2002, odobren je Proπireni aranæman uiznosu od 650 miliona SDR (pribliæno 860 milionaUS$), od Ëega je 50 miliona SDR isplaÊenopo odobrenju Odbora, dok je druga tranπa, uistom iznosu, postala dostupna u avgustu.Ukoliko ovaj program ostane aktivan, oËekuju sekvartalne isplate u vrednosti od 50 miliona SDR(oko 67 miliona US$).PERIOD:14. maj 2002-13. maj 2005.* SDR - Specijalna prava povla_enja (Special Drawing Rights)118 Poverty Reduction and Growth Facility119 Heavily Indebted Poor Countries148 Kompendijum Ujedinjenih nacija

The World Bank GroupIBRD IDA IFC MIGA ICSIDOdbor guvernera Svetske banke, u skladu sa preporukamaOdbora izvrπnih direktora, odluËio je 29.aprila 2001. da prebaci iz sredstava Banke US$ 30miliona, u vidu donacije Saveznoj RepubliciJugoslaviji. Sledimo rezime ovih aktivnosti podnazivom TFFRY.Program kreditiranja 2001-2004 Svetske banke planiraUS$ 540 miliona kredita sa kamatom od 0% irokom otplate od 20 godina, sa 10 godina grejs-perioda.TFFRY ZAJMOVIRazvoj privatnog sektora - Zajam za tehniËkupomoÊInstrument:Zajam za oporavakUkupno bankarskofinansiranje:US$ 6 milionaDatum zatvaranja: 31. decembar 2004.Agencija za realizaciju: Republika Srbija -Ministarstvo za privredu iprivatizacijuStatus:AktivanOvaj projekat Êe obezbediti hitnu pomoÊ RepubliciSrbiji u pokretanju privatnog sektora i ekonomskojaktivnosti. Konkretno, projekat Êe:a. Podræati brzu privatizaciju oko 27 znaËajnihfirmi;b. Unaprediti rad Agencije za privatizacijuRepublike Srbije;c. Podræati strane investicije i deregulacijuposlovnog okruæenja.Ovaj zajam Êe posluæiti za finansiranje konsultantskihusluga, obuke i opreme.Projekat rekonstrukcije elektro sistemaInstrument:Trust Fund SvetskebankeUkupna sredstva banke: US$ 6 milionaDatum zatvaranja: 31. decembar 2004.Agencija za realizaciju: Elektroprivreda Srbije(EPS)Status:Aktivana. PoveÊanje postojeÊih kapaciteta krozpopravku postrojenja od 210 MW u termoelektraniKostolac Ab. PoveÊanje pouzdanosti prenosne mreæepojaËavanjem prenosne podstanice SremskaMitrovica, koja je kljuË za uvoz struje i pouzdanrad visokonaponske mreæe.c. TehniËka pomoÊ za (i) unapreappleenje sistemafinansijskog menadæmenta EPS-a; i (ii)donoπenje novog plana politike razvoja i izradanovog zakona o energetici u Ministarstvuza energetiku i rudarstvo Srbije.Razvoj finansijskog sektora - TehniËka pomoÊInstrument:Donacija za hitan oporavakUkupna sredstva banke: US$ 6 milionaDatum zatvaranja: 30. jun 2004.Agencija:Agencija za sanaciju banaka(BRA)Status:AktivanOvaj projekat se smatra prvim korakom u razreπivanjustanja u bankarskom sektoru. Projekat Êe pomoÊi upokretanju i realizaciji sprovoappleenja strategijesveukupnog reπenja za bankarski sektor. Konkretnije,projekat Êe:i. Podræati sanaciju i brzu privatizaciju ograniËenogbroja velikih dræavnih banaka;ii. PomoÊi u likvidaciji i ukidanju drugih nesolventnihbanaka kod kojih se neÊe vrπiti prestruktuiranje.Banka Êe finansirati:a) Pripremu banaka za privatizaciju (US$ 2,56mil)b) Privatizaciju velikih banaka (US$ 0,98 mil)c) Likvidacija i razreπenje izrazito nesolventnihbanaka (US$ 2,10 mil)d) PomoÊ u realizaciji projekta (US$ 0,36 mil)Donacija za ekonomsku pomoÊ u socijalnojzaπtitiProjekat Êe obezbediti pomoÊ za:Ukupna sredstva banke:US$ 10 milionaAktivnosti na ekonomskom i socijalnom planu 149

Datum zatvaranja:30. april 2004.Agencija: Ministarstvo za socijalna pitanjaStatus:AktivanUkupni ciljevi donacije su :a) Promovisanje træiπnog pristupa pitanjimaradnih odnosa, kako bi se olakπalo poËetnoprestruktuiranje i eventualan porastzaposlenostib) PomoÊ u meappleufazama sa ciljem da se unapredijednakost u mreæi sigurnosti i pomognedonoπenje politike koherentnije mreæe sigurnostiu narednim godinamac) PomoÊi donoπenje politike koja postavljatemelje sveobuhvatnih reformi sistema socijalnogosiguranja.Donacija za unapreappleenje socijalnih i ekonomskihkomunikacijaInstrument:Fond za razvoj institucijaUkupna sredstva banke: US$ 200.000Agencija:Ministarstvo za meappleunarodneekonomske odnoseCilj ove donacije je da pomogne dræavi da unapredimoguÊnosti πirenja informacija i reakcija javnosti, nanaËin koji omoguÊava transparentan i otvoren sistemvladanja. U ogovarajuÊe aktivnosti spadaju:a) TehniËka pomoÊ u istraæivanju javnog mnenjai analizi institucionalnih sposobnosti Vladeda komunicira sa civilnim druπtvom.;b) Finansiranje: (i) dve radionice zaunapreappleenje sposobnosti sa ciljem da se ministrii kljuËni ljudi u njihovim ministarstvimaupoznaju sa umetnoπÊu i naukom ostrateπkim komunikacijama; i (ii) poludnevnopredavanje za ministre i jednonedeljni kursza njihovo osoblje.c) TehniËka pomoÊ u projektovanju sveobuhvatnestrategije komunikacija.Ekoloπka infrastruktura u Crnoj GoriUkupna sredstva banke: US$ 2 milionaDatum zatvaranja: 30. septembar 2004.Agencija:Crnogorsko PrimorjeStatus:AktivanCilj projekta je rehabilitacija ekoloπke infrastruktureu primorskim opπtinama u Crnoj Gori (deponovanjeËvrstog otpada u Kotoru finansiraÊe se sa US$1.350.000), kao i zavrπetak cevovoda Zeta koji Êezameniti kontaminirane izvore u dolini Zete (finansiraÊese sa US$ 650.000).ZAJMOVIA. Realizovan program FY02 - juli 2001- jun 2002(US$ 171,7 miliona)ISPLA∆ENO U CELOSTIKredit za strukturno prilagoappleavanje za Srbiju (SAC 1)- FY02Kredit Svetske banke: US$ 70 milionaBilateralno sufinansiranje: CHF 10 milionaDatum potpisivanja: 5. februar 2002.Datum stupanja na snagu: 18. mart 2002.Datum zatvaranja: 31. avgust 2002.Kredit za strukturalno prilagoappleavanje (SAC) pomogaoje Vladama Savezne Republike Jugoslavije injene veÊe Republike - Srbije da realizuju plan strukturalnereforme:• Upravljanje javnim rashodima;• Energetski sektor;• Socijalna zaπtita i zapoπljavanje;• Sektor zdravstvene zaπtite.Kredit za strukturalno prilagoappleavanje privatnog ifinansijskog sektora I (PFSAC I) - FY02Iznos:US$ 89.50 milionaDatum potpisivanja: 4. jun 2002.Datum stupanja na snagu: 2 avgust 2002.Datum zatvaranja: 30. jun 2003.Kredit za prilagoappleavanje privatnog i finansijskog sektora(PFSAC) pomaæe Vladama Savezne RepublikeJugoslavije i njenom najveÊem sastavnom delu,Republici Srbiji, da sprovedu reforme u finansijskomi privrednom sektoru kako bi znaËajno ubrzale rastprivatnog sektora 1) osnaæenjem finansijskog sistemalikvidiranjem problematiËnih banaka i unapreappleenjemokruæenja u kome banke posluju. 2) privatizacijom irestruktuiranjem druπtvenih preduzeÊa koja usporavajurast privatnog sektora , ugroæavaju oporavakbankarskog sektora i stvaraju znaËajne fiskalne ikvazi-fiskalne troπkove i 3) unapreappleenjem klime zainvestitore i nove poslove. Sprovoappleenje kontinuiranihstrukturalnih reformi poboljπaÊe izglede Srbije da ostvarirast i osnaæiÊe odræivost makroekonomske stabilizacije.150 Kompendijum Ujedinjenih nacija

KREDIT CRNOJ GORI ZA STRUKTURALNOPRILAGOappleAVANJEIznos:US$ 17 milionaDatum potpisivanja:Datum stupanja na snagu: 12. mart 2003.Krajnji rok: 30. septembar 2003.Program kredita Crnoj Gori na ime strukturalnog prilagoappleavanja,pomoÊiÊe vladi Republike Crne Gore uimplementaciji plana strukturalnih reformi, upoboljπanju srednjeroËne fiskalne odræivosti i dapoboljπa izglede za ekonomski rast, πto predstavljaosnovu za odræivo smanjenje siromaπtva. Projekat Êepodræati specifiËne reforme u oblastima upravljanjajavnom potroπnjom, penzija, energetskom sektoru,træiπtima rada i poslovnog okruæenja.NEDAVNO POTPISANI PROJEKTI /PROJEK-TI NA SNAZIProjekat za unapreappleenje obrazovanja za Srbiju -FY02Iznos:US$ 10 milionaDatum potpisivanja: 14. maj 2002.Datum stupanja na snagu: 6. avgust 2002.Krajnji rok: 31. decembar 2006.Status:AktivanIzgradnja kapaciteta i omoguÊavanje sistematskoginformisanja kako bi se pomoglo Vladi da promoviπeefikasnu reformu obrazovanja. Oko US$ 4,5 milionadonacija iz IDA kredita dodeliÊe se programu donacijaza πkole za finansiranje malih projekata poboljπanjauslova u πkolama koje su planirale i primenile πkole izajednice πkola, a koje predstavljaju πkolski odbori.Projekat olakπavanja trgovine i transporta u jugoistoËnojEvropi - FY02Iznos:US$ 6,8 miliona (US$5,72 miliona zaRepubliku Srbiju)Datum potpisivanja: 14. jun 2002.Datum stupanja na snagu: 07. januar 2003.Krajnji rok: 30. septembar 2006.Status:AktivanProjekat olakπavanja trgovine i transporta u jugoistoËnojEvropi treba da smanji troπkove bescarinsketrgovine i transporta i da smanji πverc i korupciju nagraniËnim prelazima poboljπanjem graniËne infrastrukturei upravljanja.Kredit Crnoj Gori za strukturalno prilagoappleavanje -FY02Iznos:US$ 15 milionaDatum potpisivanja: 4. septembar 2002.Datum stupanja na snagu: 25. februar 2003.Krajnji rok: 31. avgust 2005.Status:AktivanProgram kredita Crnoj Gori na ime strukturalnog prilagoappleavanja,pomoÊiÊe vladi Republike Crne Gore uimplementaciji plana strukturalnih reformi, upoboljπanju srednjeroËne fiskalne odræivosti i dapoboljπa izglede za ekonomski rast, πto predstavljaosnovu za odræivo smanjenje siromaπtva. Projekat Êepodræati specifiËne reforme u oblastima upravljanjajavnom potroπnjom, penzija, energetskom sektoru,træiπtima rada i poslovnog okruæenja.Projekat hitne stabilizacije snabdevanja Crne GoreelektriËnom energijomIznos:US$ 5 milionaDatum potpisivanja: 4. septembar 2002.Datum stupanja na snagu: Ëeka se Skupπtinskaratifikacija Zakona okreditnom finansiranjuAgencija za implementaciju: Elektroprivreda CrneGoreKrajnji rok: 31. avgust 2005.Cilj predloæenog LIC (Kredita za obuku i inovacije)je da se ispita da li Êe se, i u kom stepenu, poboljπatidisciplina potroπaËa elektriËne energije i da li Êe oniuËestvovati u programu smanjenja gubitaka kaoodgovor na uvoappleenje daljinskog merenja,automatskog obraËunavanja i upravljanja potraænjom(DSM) u pilot oblastima. Dodatni cilj je poboljπanjefinansijskog upravljanja u Elektroprivredi Crne Gore(EPCG) pomoÊu uvoappleenja modernog upravljaËkoginformacionog sistema (MIS) u EPCG.B. Ugovoreni program jul 2002. - jun 2003. (US$170 miliona) - FY03Projekat za olakπavanje finansiranja izvoza - FY03Kredit Svetske banke: US$ 11,5 milionaBilateralno sufinansiranje: US$ 10 milionaMultilateralno sufinansiranje: US$ 10,11 milionaDatum potpisivanja: 31. oktobar 2002.Datum stupanja na snagu: 30. jun 2007.Glavni cilj projekta za olakπavanje izvoznog finansiranjaje podrπka odræivom ekonomskom rastu iotvaranje radnih mesta, tako πto Êe se olakπatitrgovinske transakcije u vezi sa proizvodnomaktivnoπÊu u Jugoslaviji koja je uglavnom povezanasa izvozom. Projekat treba da pomogne razvojAktivnosti na ekonomskom i socijalnom planu 151

Izvozne kreditne agencije Srbije i Crne Gore(SMECA).PROJEKTI KOJI SU U TOKUKrediti za prilagodjavanjeKredit Srbiji za prilagoappleavanje druπtvenog sektora(SOSAC) - FY03Iznos:oko US$ 80 milionaDatum potpisivanja: 08. maj 2003.Krajnji rok: 30. jun 2004.Rad na pripremi SOSAC je popriliËno odmakao. Ovaoperacija Êe biti izvrπena samo u Srbiji (sliËnofiskalnom SAC i PFSAC u FY02) i imaÊe za ciljpodrπku ugovorenom programu reforme politike udruπtvenim sektorima. KljuËne oblasti reforme politikeÊe najverovatnije biti zdravstvo, socijalna zaπtita,penzije i obrazovanje, ali definitivno odreappleivanje tekpredstoji. Predlog je da se kredit odobri u dve tranπe,sa moguÊnoπÊu isplate najveÊim delom na poËetkuodreappleenog perioda.Kredit za strukturalno prilagoappleavanje privatnog ifinansijskog sektora II (PFSAC II) - FY03Iznos:oko US$ 80 milionaDatum potpisivanja: 13. jun 2003.Datum stupanja na snagu: 26. jun 2003.Krajnji rok: 31. decembar 2004.Drugi kredit za strukturalno prilagoappleavanje privatnogi finansijskog sektora bio bi zasnovan na obimnomprogramu reformi koji poËinje PFSAC I u FY02.INVESTICIJEKredit Srbiji za tehniËku pomoÊ kod privatizacije irekonstrukcije banaka i preduzeÊa - FY03Iznos:oko US$ 11 milionaDatum potpisivanja: 17. april 2003.Datum stupanja na snagu: 09. jul 2003.Krajnji rok: 30. april 2006.Ovaj projekat treba da podræi napore Agencije za privatizacijuda otpoËne restrukturiranje velikih 'sistema'pre poËetka privatizacije. Nadalje, takoapplee je potrebnopodræati reformu finansijskog sektora. OËekuje se daÊe projekat moÊi da privuËe znaËajno sufinansiranjeod strane donatora, kao πto je bio sluËaj sa PSD TAprojektom donacija. Pregovori Êe se najverovatnijeodræati 25. septembra 2002.Projekat investiranja u zdravstvo za Srbiju -FY03Iznos:oko US$ 20 milionaDatum potpisivanja: 13. jun 2003.Datum stupanja na snagu: 10. oktobar 2003.Krajnji rok: 28. februar 2008.Projekat investiranja u zdravstvo bi dopunio reformupolitike koju podræava SOSAC. Ovaj predlog je joπu fazi koncepta, meappleutim, vrlo je verovatno da investiranjeu moderni UpravljaËki informacioni sistem uzdravstvu i prateÊi rad na restrukturiranju finansiranjazdravstva i pruæanja zdravstvenih usluga mogu bitikljuËne komponente projekta investiranja.Projekat izgradnje kapaciteta javnih finansija - FY03Verovatni iznos:Status:oko US$ 8 miliona60% priprema zavrπenoRevizija javne potroπnje i instituciona revizija (PEIR)pruæa detaljnu analizu Upravljanja javnompotroπnjom u Srbiji i daje predloge za njeno jaËanje ipoboljπanje. Projekat je namenjen jaËanju kapacitetaMinistarstva finansija i drugih velikih korisnikabudæeta. Verovatno Êe ukljuËiti znaËajnu komponentuinvestiranja u UpravljaËki Informacioni Sistem,obuku i tehniËku pomoÊ.Kredit Srbiji za obuku radne snage i inovacije (LIC) -FY03Iznos:oko US$ 2.75 milionaDatum potpisivanja: 19. maj 2003.Datum stupanja na snagu: 11. septembar 2003.Krajnji rok: 30. jun 2006.A LIC je fleksibilni bankarski kredit koji omoguÊavapilot reπenja i modifikaciju projekta kako poËetnirezultati bivaju poznati. Uraappleen je deo posla okoidentifikacije za projekat kredita za obuku radnesnage i inovacije. Projekat treba da dopuni programprivatizacije razvijanjem reπenja za ublaæavanje socijalnihposledica restrukturiranja preduzeÊa i reformejavnih sluæbi. Projekat bi takoapplee trebalo da razvije iprimeni program ponovnog angaæovanja radne snagekoji ima za cilj da se ljudi vrate na posao.C. TRENUTNO PLANIRANI PROGRAM ZAJUL 2003 - JUN 2004 (US$ 145 MILIONA) -FY04Krediti za prilagodjavanjeDrugi kredit za strukturalno prilagodjavanje (SAC 2)za Srbiju - FY04Verovatni iznos: US$ 40 milionaProcena datuma odobrenja: maj/jun 2004.NadovezujuÊi se na SAC 1, PFSAC 1 i 2 kao i na152 Kompendijum Ujedinjenih nacija

SOSAC, projekat bi trebalo da pruzi kontinuiranupodrsku reformama u Srbiji. Reforme ce bitiusmerene na strukturalne reforme privrede kojima bitrebalo postaviti temelj trajnijem ekonomskom rastu.Program ce takodje sadrzavati mere kojima ce se ojacatifiskalna disciplina, socijalna zastita i javna uprava.Drugi kredit za strukturalno prilagodjavanje (SAC 2)za Crnu Goru - FY04Verovatni iznos: US$ 19 milionaProcena datuma odobrenja: maj 2004.NadovezujuÊi se na SAC 1, projekat bi trebalo dapruæi podrπku kljuËnim reformama u Crnoj Goriusmerenim na promovisanje ekonomskog razvoja i nakonsolidovanje odræivog fiskalnog okvira. Reformekoje podræava SAC 2 najverovatnije Êe biti usmerenena: zdravstvenu zastitu i penzije; energetski sektor;kao i poslovno okruæenje.INVESTICIONI KREDITIProjekat rehabilitacije saobraÊaja za Srbiju - FY04Verovatni iznos: US$ 25 milionaProcena datuma odobrenja: 20. april, 2004.Glavni cilj projekta je da se pomogne poveÊanjeefikasnosti saobraÊaja i da se unapredi uprava u sektorusaobraÊaja u Srbiji. Projekat treba da obezbeditehniËku pomoÊ, obuku i opremu za Ministarstvo saobraÊajai telekomunikacija i za Direkciju za puteveRep. Srbije. Takodje Êe ukljuËivati implementacijudva pilot-ugovora za tekuÊe odræavanje glavne iregionalne putne mreæe za period of tri godine.Projekat registracije nekretnina i katastra za Srbiju -FY04Verovatni iznos: US$ 21 milionaProcena datuma odobrenja: 20. maj, 2004.Razvojni cilj ovog predloæenog projekta jeste izgradnjaefikasnijeg sistema registracije nekretnina i katastra,sa namerom da se doprinese razvoju efikasnogtræiπta nekretnina. Ovo bi se postiglo kroz unapredjenjesistema katastra i registracije nekretnina kojivodi RepubliËki geodetski zavod i njegovi regionalnikatastarski centri i lokalne katastarske kancelarije.Konkretno, projekat Êe pomoÊi prenos u fazama sistemaregistracije nekretnina - koji trenutno funkcioniπepreko opπtinskih sudova - na RepubliËki geodetskizavod, prema Zakonu o dræavnom predmeru,katastru i upisu prava na nepokretnosti Rep. Srbije.Ovaj projekat pomoÊi Êe sprovodjenje mnogih delovapomenutog Zakona, ukljuËujuÊi i one'stop'shopodnosno πalter za katastarske i usluge registracijenekretnina, i za davanje ovih informacija civilnomdruπtvu i vladi.Projekat energetske efikasnosti za Srbiju - FY04Verovatni iznos: US$ 21 milionaProcena datuma odobrenja: mart, 2004.Aktivnosti na ekonomskom i socijalnom planu 153

154 Kompendijum Ujedinjenih nacija

IZGRADNJA MIRA IPOLITI»KE AKTIVNOSTI155

156 Kompendijum Ujedinjenih nacija

United NationsNations UniesMeappleunarodni kriviËni sud zabivπu JugoslavijuTribunal Pénal International pourl’ex YougoslavieKancelarija za vezu u BeograduFUNKCIJE:Beogradska Kancelarija za vezu MeappleunarodnogkriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju (MKSJ) imakadrove zaposlene u dva odvojena organa Suda: uTuæilaπtvu i u Outreach Programu MKSJ-a koji je deoSekretarijata Suda.1. Kancelarija za vezu Tuæilaπtva MKSJ-a u SCGobavlja sledeÊe funkcije:• Odræava vezu sa saveznim i republiËkim dræavnimorganima i sa drugim meappleunarodnim organizacijamapo svim pitanjima vezanim za saradnjuSCG sa MKSJ.• Sluæi kao mesto na koje mogu da se obrate ærtvezloËina, potencijalni svedoci kao i drugi pojedincii organizacije koje æele da pruæe informacijeistraæiteljima Suda.• Sluæi kao logistiËka baza istraæiteljima MKSJ-akoji su na misijama, obezbeappleujuÊi im kancelarije,vozila, komunikacijsku i jeziËku pomoÊ.2. Beogradska kancelarija Outreach Programa MKSJaobavlja sledeÊe funkcije:• Nastoji da rad MKSJ-a pribliæi druπtvu u Srbiji iu Crnoj Gori aktivno reagujuÊi na potrebelokalne javnosti za informacijama.• Deluje kao lokalno odeljenje MKSJ-a za odnosesa medijima, pruæajuÊi informacije, dajuÊi intervjuei obezbeappleujuÊi svaki drugi oblik saradnje samedijima.• Dostavlja dokumenta i informativne materijaleMKSJ-a na lokalnim jezicima pravnim institucijama,bibliotekama, pravnim fakultetima, nevladinimorganizacijama i svim drugim zainteresovanimpojedincima i organizacijama.• Podræava uspostavljanje vladavine prava ipoboljπavanje sposobnosti i struËnosti pravosuappleau Srbiji i Crnoj Gori svojim angaæovanjem u programimaobrazovanja vezanim za meappleunarodnohumanitarno pravo, samim tim podstiËuÊi procesuiranjeratnih zloËina pred domaÊim sudovima.MKSJ :Meappleunarodni kriviËni sud za bivπu Jugoslaviju(MKSJ) je osnovan 25. maja 1993. godineRezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenihnacija. Ova rezolucija je doneta kao reakcija na teπkakrπenja meappleunarodnog humanitarnog prava koja supoËinjena na podruËju bivπe Jugoslavije od 1991.godine i na pretnju meappleunarodnom miru i sigurnostikoju su ona izazvala.U skladu sa svrhom rezolucije kojom je MKSJ osnovan,njegova misija je Ëetvorostruka:• Suditi osobama optuæenim za krπenja meappleunarodnoghumanitarnog prava• Obezbediti pravdu ærtvama• Obeshrabriti dalje Ëinjenje zloËina i krπenjemeappleunarodnog humanitarnog prava• SpreËiti revizonizam, doprineti ponovnomuspostavljanju mira i podsticati pomirenje napodruËju bivπe JugoslavijeIzgradnja mira i politiÊke aktivnosti 157

United NationsNations UniesKancelarija Ujedinjenih Nacija u Beogradu1. jula 2003. osnovana je Kancelarija Ujedinjenihnacija u Beogradu, spajanjem Kancelarije za vezuUjedinjenih Nacija (UNLO) u Beogradu i reprezentativnekancelarije UNMIK misije na Kosovu.Kancelarija je posebno zaduæena da osigura odgovarajuÊekontakte sa vladom Srbije i Crne Gore radiimplementacije Rezolucije Saveta Bezbednosti broj1244 (1999). Kancelarija Ujedinjenih nacija uBeogradu podnosi izveπtaje i sediπtu Ujedinjenihnacija i Specijalnom predstavniku Generalnog sekretarao politiËkim dogaappleanjima u Srbiji i Crnoj Gori,kao i o regionalnim dogaappleanjima koja su od posebnevaænosti za Ujedinjene Nacije i UNMIK. Kancelarijapodræava interakciju Specijalnog predstavnikuGeneralnog sekretara, g. Harija Holkerija (Finska) savlastima u Beogradu i diplomatskom zajednicom.Kancelarija takoapplee koordinira i omoguÊava sektorskekontakte UNMIK-a u Beogradu, koji obuhvataju velikiniz aktivnosti koje sprovodi misija na Kosovu, idistribuira informacije o politici misije i njenimaktivnostima.U sastavu kancelarije Ujedinjenih Nacija u Beogradusu predstavnici partnerskih organizacija koje su naKosovu ukljuËene u implementaciju rezolucije 1244pod UNMIK-ovom "strukturom stubova" Evropskeunije (Stub ekonomske rekonstrukcije i razvoja) iOrganizacije za evropsku bezbednost i saradnju (Stubza izgradnju institucija).REZOLUCIJA SAVETA BEZBEDNOSTI 1244(1999.)Privremena Misija Ujedinjenih nacija na Kosovuosnovana je 10. juna 1999, kada je rezolucija 1244Saveta bezbednosti autorizovala Generalnog sekretarada na Kosovu uspostavi privremenu civilnuadministraciju koju predvode Ujedinjene nacije.Rezolucija 1244 zahteva od privremene administracijeda:• Vrπi osnovne civilne administrativne funkcije;• Podræava uspostavljanje znaËajne autonomije isamouprave na Kosovu;• Podræava politiËki process Ëiji je cilj odreappleivanjebuduÊeg statusa Kosova;• Koordinira humanitarnu i pomoÊ za sluËajnesreÊe koju pruæaju meappleunarodne agencije;• Podræava rekonstrukciju kljuËne infrastrukture;• Odræava red i zakon;• Promoviπe ljudska prava; i• Osigura bezbedan i nesmetan povratak svihizbeglica i raseljenih lica u njihove domove naKosovu.158 Kompendijum Ujedinjenih nacija

Dodatak 159Br. AGENCIJA IME FUNKCIJA PHONE/FAX E-MAIL1. Office of the UN Mr. Francis M. O’Donnell UN Resident Coordinator 344 44 00 orc@un.org.yuResident Coordinator344 43 00 (f)2. UNDP Mr. Francis M. O’Donnell UNDP Resident Representative 344 44 00 registry.yu@undp.orgInternacionalnih brigada 69344 43 00 (f)3. UNICEF Ms. Ann-Lis Svensson Area Representative 360 2100 office@unicef.org.yuSvetozara Markovica 58360 21 99 (f)4. UNHCR Mr. Dario Carminati Representative 344 20 91 yugbe@unhcr.chKrunska 58344 29 47 (f)5. UN OHCHR Ms. Laurie Wiseberg Acting Chief of Mission 318 58 28 office@unhchr.org.yuOmladinskih brigada 86318 58 72 (f)6. UN OCHA Ms. Jelena Marjanovic National Programme Officer 3444 400 ocha-belgrade@unocha.orgInternacionalnih brigada 693444 300 (f)7. WFP Mr. Lars Bjorkman Senior Emergency Coordinator 661 007 wfp.belgrade@wfp.org660 221 (f)8. WHO Dr Luigi Migliorini Head of Mission 3615 748 secretariat@who.batut.org.yuDr. Subotica 53615 744 (f)9. IOM Mr. Christopher Gascon Chief of Mission 661 450 iombeograd@iom.intBaja Sekulica 52344 1009 (f)10. IMF Dr. Joshua Charap Resident Representative 30 27 369IVasic@imf.orgKralja Petra 1232 83 843 (f)11. World Bank Mr. Rory O’Sullivan Country Manager 302 37 00 belgraderecep@worldbank.orgBulevar Kralja Aleksandra 86302 37 32 (f)12. International Finance Corporation Mr. Roberto Albisetti Chief of Mission 3023 760 mnikitovic@ifc.orgKneginje Zorke 963023 733 (f)13. UN Office Belgrade Ms. Lisa Buttenheim Head of Liaison Office 367 40 03 Buttenheim@un.orgTolstojeva 47-49367 40 01 (f)14. UN ICTY Mr. Deyan Mihov Head of Office 660 322 ictybelgrade@un.orgJevrema Grujica 11668 375 (f)15. UN FAO Mr. Gordon Biggar Emergency Coordinator 661 713 coordinator@fao.mediaworks.co.yuZarka Marinovica 2660 886 (f)16. UN-HABITAT Ms. Ligia Ramirez Representative 3404 161 habitat@eunet.yuMakenzijeva 573236 455 (f)17. UNEP Mr. Roeland Kortas Programme Manager 316 17 63 office@unops.org.yuCara Dusana 266, Zemun316 17 42 (f)18. UNOPS Mr. Antonio Luzi Chief Technical Advisor 316 17 63 citytocity@unops.org.yuCara Dusana 266, Zemun316 17 42 (f)19. UNAIDS Mr. Ranko Petrovic National Officer 3602 143 unaids@unicef.org.yuSvetozara Markovica 583602 143 (f)DODATAKAGENCIJE UN SA SEDI©TEM U BEOGRADU

LISTA SKRA∆ENICACIDADFIDECHOEARFAOGTZHPDICTYICRCIFCIFRCILOIMFIOMOCHAOSCEPRSPSCGSDCSEEDSEESACSIDAUNUNDPUNEPUNHCRUNICEFUNIDOUNOBUNMIKUNODCUNOHCHRKanadska agencija za meappleunarodni razvojAgencija za meappleunarodni razvoj Ujedinjenog kraljevstvaHumanitarna kancelarija Evropske zajedniceEvropska agencija za rekonstrukcijuOrganizacija za hranu i poljoprivreduNemaËka agenicija za meappleunarodnu saradnjuDirekcija za stanovanje i imovinuMeappleunarodni kriviËni sud za bivπu JugoslavijuMeappleunarodni komitet Crvenog krstaMeappleunarodna finansijska korporacijaMeappleunarodni savez organizacija Crvenog krsta i Crvenog polumesecaMeappleunarodna organizacija radaMeappleunarodni monetarni fondMeappleunarodna organizacija za migracijeKancelarija za koordinaciju humanitarnih aktivnostiOrganizacija za evropsku bezbednost i saradnjuStrategija za smanjenje siromaπtvaSrbija i Crna Gora©vajcarska agencija za razvojnu saradnjuRazvoj preduzeÊa jugoistoËne EvropeCentar za kontrolu lakog i malokalibarskog naoruæanja©vedska agencija za meappleunarodni razvojUjedinjene nacijeUjedinjene nacije - Program za razvojUjedinjene nacije - Program za zaπtitu æivotne sredineVisoki komesar Ujedinjenih nacija za izbegliceDeËji fond Ujedinjenih nacijaOrganizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvojKancelarija Ujedinjenih nacija u BeograduPrivremena misija Ujedinjenih nacija na KosovuKancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminalitetaKancelarija Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija160 Kompendijum Ujedinjenih nacija