Hana Arent ili revolucija kao sloboda - komunikacija

uèestvovanje pojedinaca u politièkom `ivotu èinila bi federacija savetakoji obuhvataju šira podruèja. Funkcije takvih saveta mogle bibiti jedino politièke, a ne i administrativne, i utoliko je njoj bila potpunostrana ideja o radnièkom upravljanju fabrikama.Sve u svemu, višepartijskoj demokratiji Hana Arent je suprotstavljalasavetsku demokratiju. Ne samo da je ona dr`ala da sumoguænosti slobode u savetskom obliku demokratije veæe, veæ jesmatrala da višepartijska, parlamentarna demokratija duhom partijskihborbi i monopola guši slobodu u javnom `ivotu. Kao i neki njeniistomišljenici, ona je meðutim svojom vizijom poretka slobode višeuspela da probleme pokrene nego da ih reši. Više od svega ona nijeuspela da èinjenièno doka`e valjanost svoje zamisli. Njeni istorijskidokazi (primer stare Atine kao autentiènog poretka slobode) neuverljivisu i njoj samoj zbog nedostatka pretpostavki neophodnih da bijedan takav politièki oblik mogao da se ostvari u savremenom društvu.Sve što joj ostaje jeste nada da kratkotrajna iskustva savetske demokratijemogu predstavljati ideju vodilju u izgraðivanju poretkaslobode. Ona je èak uverena da su ta iskustva „dovoljno dugotrajna“da bi nam mogla predstavljati putokaz: „Moramo se okrenuti Februarskojrevoluciji iz 1917. godine u Rusiji i Maðarskoj revoluciji iz1956. godine, koje su trajale dovoljno dugo da bi nam u osnovnimcrtama pokazale kako bi izgledala vlada i kako bi verovatno funkcionisalarepublika kada bi bile zasnovane na naèelima sistema saveta.“ 11Politièka vizija Hane Arent, naèin na koji je ona zamišljala da biporedak slobode trebalo i mogao da funkcioniše, spada iskljuèivo upodruèje utopijskog mišljenja. Knjiga O revoluciji steæi æe zato naklonostdanašnjeg èitaoca više kritikom revolucija koje su završile utiraniji i kritikom teoretièara ovakvih revolucija, nego koncepcijama igledanjima na buduænost demokratije u njoj iznetim. Èitav politièkirazvoj velikog dela Evrope koji je donedavno `iveo u razlièitim autoritarnimkomunistièkim re`imima, pokazuje da se prelazak iz autoritarnihporedaka u demokratske odvija na sasvim drukèiji naèin odonog koji je zamišljala Hana Arent. Višestranaèka, a ne savetska demokratijapredstavlja osnovni pokretaè tih demokratskih promena.11146Isto, str. 266.