Hana Arent ili revolucija kao sloboda - komunikacija

slobodne ljude, veæ je to delovanje samo deo jedne šire celine masovnogdelovanja, koje pred sobom poput bujice nosi sve preprekešto mu se naðu na putu. Sa izlaskom masa na politièku pozornicu,politika, koja je ranije predstavljala autentièno podruèje slobode,poèela je da se do`ivljava i tumaèi posredstvom pojma nu`nosti.Najviše je tome doprineo i najdalje je u tome otišao Marks. On jeskrenuo pa`nju sa podruèja politike, na kojem su ljudi delovali kaoslobodni pojedinci, na podruèje privrede, gde je carevala nu`nost. Usvom objašnjenju društva i istorije on je politiku postavio u drugiplan, u oblast tzv. društvene nadgradnje. Marks je, kako piše HanaArent, konaèno „više od bilo koga drugog osna`io politièki najpogubnijudoktrinu modernog doba, da `ivot predstavlja najviše dobroida`ivotni proces društva èini samo središte ljudskog nastojanja.Tako uloga revolucije više nije bila da oslobodi ljude od nasilja njihovihbli`njih, još manje da se zasnuje sloboda, veæ da se oslobodi -`ivotni proces društva od okova oskudice tako da bude ponesen strujomobilja. Ne sloboda veæ izobilje postalo je sada cilj revolucije.“ 5Preobra`aj prava èoveka u prava sankilota predstavljao je prelomnitrenutak ne samo u Francuskoj revoluciji veæ i u svim potonjim revolucijama.Najveæi teoretièar revolucije, Karl Marks, poveo se zaovim shvatanjem ljudskih prava stavljajuæi u prvi plan gvozdeneistorijske zakonitosti i ekonomski determinizam, zanemarujuæidrevni nauk i iskustvo da je postojbina slobode u svetu politike. Takoje „trebalo da protekne nešto više od pola veka da bi preobra`aj pravaèoveka u prava sankilota, abdikacija slobode pred diktatom nu`nosti,našla svoga teoretièara. 6Podreðujuæi slobodu nu`nosti, Marks je tako uèinio ono što jepre njega uradio njegov veliki prethodnik Robespjer i što æe poslenjega uraditi njegov najveæi uèenik, Lenjin. Lenjin je bio ubeðen daneobrazovan narod u zaostaloj zemlji nije u stanju da savlada siromaštvou uslovima politièke slobode, a još manje da uspostavi poredakslobode. Kao poslednji naslednik francuske revolucionarnetradicije, bez mnogo smisla i oseæaja za teorijski pojam slobode, on je56Isto, str. 64.Isto, str. 61.143