Hana Arent ili revolucija kao sloboda - komunikacija

Evo još jednog paradoksa na koji podseæa Hana Arent u razmišljanjimao revoluciji. Premda neuspešna, premda izopaèenje osnovnogpolitièkog ideala slobode, Francuska revolucija, a ne Amerièka,presudno je uticala na kasnije revolucije i revolucionarnu tradiciju.Objašnjenje Hane Arent za to što je Amerièka revolucija uspela dauspostavi poredak slobode, za razliku od revolucije u Francuskoj, le`iu tome što je prva revolucija bila i ostala politièka, zaokupljena slobodomi oblicima vlade, dok je Francuska revolucija završila u neslobodii diktaturi, jer je bila i socijalna revolucija. Francuska revolucijazavršila je u tiraniji zato što su u njoj politièki razlozi i razmišljanjavrlo brzo bili potisnuti iskljuèivo socijalnima, nastojanjem masa da seišèupaju iz okova bede i siromaštva. Dok su u Evropi 18. veka širokemase bile izlo`ene pritisku nemaštine i materijalne bede, u Americi,zahvaljujuæi njenom prostranstvu i materijalnim bogatstvima, siromašninisu `iveli u bedi. „Društveno stanje“ Amerike uticalo je i nanjeno „politièko stanje“. Lišeni zahteva i pritiska sirotinje da zakonodavnimmerama odmah reše socijalno pitanje potpunim preureðenjemdruštva, uèesnici Amerièke revolucije mogli su da se usredsredena politièka pitanja – kako da se izgradi i raspodeli vlast u novoj dr`avi.Društvene prilike i odnosi u Americi imali su uticaja i na prilike uFrancuskoj u vreme revolucije: ako je primer Amerike francuskumasu upuæivao na to da beda nije neizbe`na sudbina èoveèanstva,istovremeno je francuske revolucionarne voðe, pod pritiskom zahtevamasa, navodio da poveruju da sva pitanja treba podrediti jednomjedinom pitanju: kako narod osloboditi materijalne bede. Nasilje itiranija u Francuskoj revoluciji bili su, prema Hani Arent, neminovnaposledica neuspeha da se reši socijalno pitanje. 4Preduslov za slobodu, smatrala je zato Hana Arent, jeste da èovekprestane da bude potèinjen nu`nosti, tiraniji prirode. Èovek èijise `ivot odvija na granici materijalnog opstanka i neizvesnosti nije ustanju da slobodno dela, odnosno da procenjuje vrednost slobode.Kako je skoro celo njegovo iskustvo u podruèju materijalne nu`nosti,kada se i pokrene, pobuni, njegovo delovanje nije zasnovano naprethodnom promišljanju i razlikama u stavovima koje karakterišu4On Revolution, str. 59-114.142