BILTEN6_Layout 1 - Sterijino Pozorje

www.pozorje.org.rspozorište trebalo da bude. Ono što je bila uloga pozorišta ustarim vremenima, kada su ljudi tamo odlazili da se pročiste,to je nestalo. Nema katarze.Da li je tvoja odluka hrabrost ili ludost?Oboje. Ali, bez ludosti, može li biti glumca?Imaš li nekih ponuda ili želja da negde radiš?Imam puno ideja. Neću sad da požurujem.Nadam se da neće zvučati surovo ako te pitam i da li si svesnada "Deže Kostolanji", bez tebe, više neće biti isto pozorište?U životu sve se menja, tako i "Deže Kostolanji" više nije onošto je bilo. Ono što sam tražila u pozorištu, kao da sve više iviše nestaje.Razgovarala Snežana MILETIĆTamaš Hajdu, glumac u "Kišinjevskoj ruži"Očima pisca saznao neke tajneOni koji su premijerno gledali Kišinjevskuružu, primetili su da upredstavi sada igra novi glumac.Zove se Tamaš Hajdu...Otkud ti u ovoj predstavi?!Uskočio sam u ovu ulogu umestoAkoša Buze, u trenutku kada jeodlučio da ode iz predstave. Bilo jeto, otprilike, pre dva meseca...Kakvi su koncentracija, volja, pažnja, snaga i znanje bili potrebnoda bi se uskočilo u ovu predstavu, u takvu ulogu. Pretpostavljamda nije bilo nimalo lako, možda i teže jer nisi biou procesu od samog početka?S jedne strane bilo je teže, s druge lakše. Za dan-dva moraosam da popamtim sve što na sceni treba da uradim, ali bilomi je ipak teže zato što nisam znao kroz šta su sve glumciprošli dok su radili predstavu. Uskočio sam i radim to što jeAkoš radio...Mehanički ili mozak ipak mora da se uključi?:)Trudim se da ga uključim, da ne bude mehanički.Kako si dobio ulogu? Audicijom?Zvao me Andraš i pitao da li bih igrao tu ulogu. Odmah samprihvatio...Jesi li imao sličnih pozorišnih iskustava?Ne, nikad pre, i baš zato sam bio jako radostan što sam dobiotakvu priliku...Ni na Akademiji niste radili ništa slično?Ne.Kad si se u životu ili na sceni sreo s poezijom Ota Tolnaija?Na sceni – prvi put. Učili smo mi njega u školi, ali nismo gatako razumevali ni doživljavali tako duboko. Kišinjevsku ružusada sam prvi put čitao.Koje asocijacije budi u tebi, koje nevidljive niti plete ka tvomživotu, tvojim životnim stavovima?Ovaj tekst ima mnogo pasusa i svaki priča o nečem drugom,o životu i životnim situacijama, o raznim ljudima i ljudskimiskustvima. Svaki pasus potpuno je drugačiji osećaj, sasvimdruga priča i zato mi je teško ukratko da opišem šta taj tekstmeni znači. Ako bih sveo na nekoliko rečenica ili teza, tekstje korigovao neke moje životne, ne toliko stavove koliko razmišljanja.Oto Tolnai ima više od 70 godina, logično je dačovek s takvim iskustvom ima sasvim drugačiji senzibilitet.Neke stvari s moje 23 godine ne vidim kao što ih vidi Tolnai.I to je neki svet koji se meni otvorio. Unapred sam se radovaotom otkrivanju i tom saznavanju. Imam utisak i da sam potpunodrugačije shvatio njegovu poeziju, ali to je normalno,upravo zbog razlike u godinama.Razgovarala Snežana MILETIĆPetar Mihajlović, autor drame "Radnička hronika"PreživljavanjeDa li ste zadovoljni? Dve godinenakon pobede na konkursu Sterijinogpozorja za savremeni dramskitekst, „Radnička hronika“ igra se ina festivalu.Za naše uslove to je odlično i brzo,mogu da kažem da sam imaosreće. Sterijino pozorje uradilo jesve što je obećano i predstava je uinformativnom, off Pozorju.Kakva je bila saradnja s rediteljkom Anom Đorđević? Da li steprisustvovali probama?Ja sam autor teksta, Ana je s glumačkim ansamblom autorkapredstave. Upoznali smo se tek na pretpremijeri, a u nastankupredstave nekoliko puta smo razmenili razmišljanja i podatkepreko neta.Kako ste doživeli premijeru?U poluinfarktu, uzbuđenje je bilo maksimalno, sve je bilo kaou košmaru. Ali, znate kako je, nikada se dva čitanja, dva viđenjane poklapaju. Ova postavka mnogo je drastičnija odonoga što sam ja zamislio i napisao i sad, kada su se prvi ute-Bilten br. 6 7

www.pozorje.org.rssci slegli, rekao bih da je to dobra predstava. Subjektivno,postoje momenti i rešenja u predstavi koja ne bih upotrebio.Na šta mislite?Akcenat sam hteo da bacim na radnika i na radničku klasu.Rediteljka ga je projektovala na porodicu. Nisam nezadovoljantime, ona i glumci tako su hteli i to je njihovo autorsko pravo.Svako ima svoje čitanje.Čitali tekst ovako ili onako, taj Vaš radnik i dalje živi od danasdo sutra i čeka bolja vremena. Za dve godine koliko je prošlood objavljivanja teksta, malo šta se promenilo.Evo, danas kada smo dolazili iz Beograda, videli smo kakospecijalci stoje na svakom koraku do Beške jer poljoprivredniciprotestuju. Ništa se, nažalost, nije promenilo, problemi su jošveći, a ljudi gladniji.Sandra Ljubojević, Ćerka u "Radničkoj hronici"Daleko je AustralijaU predstavi "Radnička hronika"igrate kćerku očajnog, poštenogradnika i pasivne, trpeljive majke.Za kakav život se bori Vaš lik?Za život kakav imaju žene s naslovnicatračerske, žute štampe. To jenjen model. Površna je i ti časopisisu lepota njenog života. Prati sudbinezvezda s naslovnih strana, školaje ne interesuje. U nedostatku pravogličnog života, ona uzore ne traži u okruženju, već u tojštampi, u životima estradnih pevačica i manekenki nedostižnogdžet-seta. To je za nju vrh.Majčin model trpeljivosti i letargije primenjuje kada nađe muškarcasvog života, pristaje na nenormalne stvari.Tako je. On je seksualno iskorišćava i ponižava, no njeno dubokouverenje nastalo iz vaspitanja jeste da je njena misijada udovolji muškarcu, da ga učini srećnim, jer ako je on srećan,srećna je i ona, samim tim biće zajedno i on će zaboravitidrugu, petu... Ona je naivna, bezazlena, bez iskustvai neiskvarena. Traži pravu ljubav i spremna je da se za njužrtvuje.A radnik? Nema svoje ime, on je opšte mesto za hiljade poniženihkoji su ostali bez prava na rad ili rade džabe.Iz Kragujevca sam i dobro poznajem situaciju radnika. Namernonisam želeo da idem u lično, on nema godine, nemaime, znamo da je pred penzijom. Akteri su dodali ličniju notu,malo su začinili predstavu porodicom, ali to je pesimistična,crna priča o beznađu.Taj Vaš radnik nije Marksov radnik, on nema razvijene mehanizmeborbe za svoja prava, mada pokušava da napravineku štrajkačku strategiju.Njegova borba nema veći i konkretniji cilj osim hleba, struje,komunalija i da, eventualno, nešto kupi. Nema tu revolucionarnihparola, političkih implikacija, on samo želi da preživi,njemu je to primarno. Gola egzistencija.Da li čitate Marksa? Ta literatura ponovo je u modi.Ne, komad deluje levičarski, jer čim se pominju radnici i radničkaprava, to vuče levo, ali nisam imao to polazište. Levičaritraže akciju da bi se izašlo iz krize i sniženog standarda. Mojradnik, naši radnici, još nisu spremni za revoluciju, oni bi dase najedu, da ne rovare po kontejnerima, oni bi platu da zadovoljeosnovne egzistencijalne potrebe.Razgovarala Smiljka SELJINI nalazi je, ljubav, sreću – u Australiji.Teraju je pesimizam i čemer okruženja. Kroz njenu sudbinuhteli smo da damo bar malo optimizma. Kolike stotine ljudisu otišle odavde u potrazi za životom. Ona u tako dalekoj zemljistvara potrodicu, rađa decu koju njeni roditelji možda nećenikad ni videti. Optimizam je to što ona, za razliku od njenemajke, želi da rodi kćer jer vidi napredak, mogućnost za srećukoja je daleko i od Bosne i od Srbije. Ona ima repliku “Majkami se nije obradovala, jer zna šta me čeka“... ali svojoj kćerise raduje, veruje da je čeka život i dobre stvari u njemu. Bezobzira na sva ružna iskustva, ona veruje u lepo. To je tračakoptimizma u toj tužnoj radničkoj hronici.Da li volite da igrate ovu predstavu?Teška je tema, ali je svakodnevna i potrebno je da se progovorio njoj. Možda bi trebalo da je igramo radnicima koji branenapuštene fabrike, da shvate da nisu sami, da bar neko razumenjihovu muku i razmišlja o njoj. Predstava je nastajalau divnoj saradnji s rediteljkom, scenografkinjom, banjalučkimbendom koji je pravio songove. Imali smo izuzetan, kreativantimski rad, svi smo bili na istim talasnim dužinama i ova predstavasvima puno znači.Razgovarala Smiljka SELJIN8 Bilten br. 6

www.pozorje.org.rsMiljka Brđanin-Babić, Majka u "Radničkoj hronici"Trpeljivost kao spasAktuelan, angažovan tekst, hronikanaših tranzicijskih dana. Kako publikareaguje kada ga igrate?Radnička hronika je relativno svežapredstava, nismo je dovoljno izigrali.Gostovali smo u Ateljeu 212 na Mucijevimdanima i publika ju je izvanrednoprihvatila, kao i večeras u NovomSadu. To je tekst koji ne ostavlja nikogaravnodušnim, bez obzira da li jelično učestvovao u nekom štrajku. Danas u svakoj porodici postojibar jedan član koji ne radi zato što mu je fabrika prodata, ili radiali već mesecima nema platu. Svako tu zaista može da se pronađe.Kako ste se vi pronašli u liku pasivne majke?Poznajem mnogo takvih žena, trpeljivih i pomirenih sa sudbinom.Majka je tako vaspitana da prihvati sve što se dešava. Ona je domaćicakoju je sve sustiglo i jedino što može, a i to je podvig, daskuva ručak i da bude tu za članove porodice kada im treba.Na agresiju supruga prema deci ona ne reaguje. Kako im se toonda "našla"?Ona stoji iza svog muža jer on donosi novac u kuću, hranu. Onaceni, poštuje njegovu brigu, a viku i teranje dece iz kuće doživljavakao njegov umor od života, pražnjenje od napetosti, jer on je dobarmuž i otac. Ona zna da je on umoran, jadan, da su deca nezadovoljnai gladna svega i pokušava da sačuva mir u kući. To je njenoposlanje – držati porodicu na okupu. Radi mira u kući ona će ćutatii trpeti. Nju su vaspitali da je trpljenje mudrost života. Ona je tampon-zonakoja drži stvari na normali. Duboko je svesna te uloge izato kaže, kada čuje da je dobila unuku, kako se nije obradovalarođenju svoje kćeri jer bila je svesna šta je u životu čeka. Ovde jereč o patrijarhalnom modelu žene koja ne mašta o emancipaciji,nego samo o tome da ušuška porodicu, da im čini i da ih nahrani.Razgovarala Smiljka SELJINJuče na Pozorju„Dani knjige“ okončani u znakuizdanja Sterijinog pozorjaIvan Medenica, "Klasika i njene maske", Sterijino pozorjeModerator promocija teatroloških izdanja na Danima knjigeSvetislav Jovanov predstavio je izdanja domaćina manifestacije.Za knjigu Klasika i njene maske Ivana Medenice rekaoje da uspostavlja ravnotežu između erudicije i teatrološke analize,da nas uključuje na svetsku scenu teatrološke misli i dasadrži izvesnu dozu performativne vrednosti.Profesor Svetozar Rapajić pohvalio je ocene Jovanova, skrenuvšipažnju da će govoriti više globalno, zbog predviđenogvremena. Smatra da je knjiga s punim pravom objavljena jeu ediciji „Sinteze“, jer Ivan Medenica u njoj prvo analizira fenomen,raščlanjuje, a zatim i sintetiše. Kategorišući je, rekaoje da spada u najuži domen teatrologije, u studije u kojimase pozorište posmatra kao izvođački fenomen, ono iz čega ikako. Još bliže, objasnio je da pripada knjigama o dramskomteatru, o odnosu drame i predstave, kroz režije klasike.– Klasifikujuća svest kao što je ona Ivana Medenice, ili moja,nikad ne mogu biti apsolutne i, za razliku od njegovog pristupapozorišnoj kritici, u knjizi Klasika i njene maske mnogoje otvoreniji – kritički je utisak Svetozara Rapajića. Dodao jekako Medenica uspostavlja klasifikacije, iako sam tvrdi da suvrlo retke čiste podele. Na kraju izlaganja Rapajić je govorioo konkretnoj podeli Ivana Medenice koja se, kad je reč o režijamaklasike, kreće od rekonstrukcije, preko aktuelizacije, dodekonstrukcije. Za sve su navedeni konkretni primeri iz svetarežija klasičnih drama u nasleđu evropskog pozorišta.Ivan Medenica zahvalio je govornicima, apostrofirajućiupravo Svetislava Jovanova kao glavnog i odgovornog za izdavanjeknjige, kompilaciju magistarskog i doktorskog rada,što nije planirao. To bio veliki posao, jer nije u pitanju prostospajanje, već i novi istraživački rad koji je "zakuvao" PatrisPavis revidirajući stare stavove. Režija klasike nije isto što irežija, to pokreće čitav niz filozofskih pitanja, rekao je Medenica.Pozitivisti kažu da je klasika klasika zato što trpi sud vremena,a to uopšte nije tačno. Medenica je napomenuo teorijurežije Antoana Viteza kao glavnu okosnicu u svom radu.Bilten br. 6 9

www.pozorje.org.rs„Scena“, nova izdanja na srpskom i engleskom jezikuGlavna i odgovorna urednica Scene Darinka Nikolić predstavilaje poslednji dvobroj časopisa Scena. Uredništvo seopredelilo da se bavi tematskim sadržajima, od kojih je glavni"Pozorište za decu i mlade". Scena se odlučila i za operu, i torevolucionarnu režiju Karmen Pitera Bruka. Novina je i rubrika„Refresh“, reprintovanje građe povodom pedeset godina izlaženjačasopisa 2014. godine. Novu rubriku osmislila je i priredilaAleksandra Kolarić, dugogodišnja saradnica „Scene“ iurednik Sterijinog pozorja.Novi dvobroj sadrži tri dramska teksta: Reciklirani zločin SašeVečanskog, Pola-pola Milene – Minje Bogavac i Đepeto IvanaStančića. Reciklirani zločin našao se i u engleskom izdanju,uz drame Pošto je pašteta? Tanje Šljivar i Shiphol, Gejt F07Mladena Popovića.O odluci da se obradi značajna tema o kojoj se malo govori –pozorište za decu i mlade – govorila je članica UredništvaMaja Pelević. „Kolega Milan Marković i ja pitanje smo postavilikao ’Pozorište za decu i mlade – prostor slobode ilinužno zlo?!’“ Objasnila je da je naslov bloka proizašao iz anketeo kulturnoj politici, poziciji pozorišta za decu i mlade,na koju se javio predvidiv broj učesnika. Nevolja je što se ipakstekao utisak da je pozorište za decu i mlade u Srbiji nužnozlo. Scena je zato priredila i temat o mladim pozorišnim rediteljimakoji daju doprinos veoma važnom pozorišnom segmentu,shvatajući ga zaista prostorom slobode."Godišnjak pozorišta Srbije 2009/ 2010“Primedbom da se krenulo s vrha teatrologije da bi se stiglodo baze, gde se kriju suštinske stvari za svakog njenog poklonika,Vesna Krčmar je počela izlaganje o Godišnjaku pozorištaSrbije 2009/ 2010, ocenivši ga neprocenjivomvrednošću za nacionalnu kulturu. U prilog tome ide poznatačinjenica da su pozorišne predstave umetnost trenutka, a dasu dokumenti njihov zaustavljeni život.Vesna Krčmar je izdanje nazvala ne samo poduhvatom Vesne Kerenaci Nine Markovinović nego i zanimljivim pozorišnim štivom,koje sadrži preglede, statističke tabele i izvanredne indekse, areč je o 6.977 predstava, 720 izvedenih dela i 1.280.000 poseta.Krčmar je izlaganje završila brigom za pozorišnu i dramskubibliografiju, pozorišnu periodiku, koje su sve oskudnije.I. B.IspravkaU tekstu sa promocije knjige Krug maslinom Bore Draškovićapotkrala se greška, pošto je kao autor naslovne ilustracije navedenTibor Vajda, umesto Andžej Vajda. Izvinjavamo se autorimai čitaocima.Pozorje mladihFakultet dramskih umetnosti BeogradPLAY ČEHOV (scene iz Galeba)Studenti II godine pozorišne režijeŠef klase: Alisa STOJANOVIĆ, vanr. prof.Darijan MIHAJLOVIĆ, asistentStudenti II godine glumeŠef klase: Biljana MAŠIĆ, red. prof.Pavle LAZIĆ, saradnikAcross the UniverseNa proplanku u Dunavskom parku, na parkingu pored teniskihterena, u velikoj sali Pozorišta mladih, pa onda i iza nje, imalismo priliku da vidimo pravi „tour-de-force“ kreativnosti i pozorišnogizraza, a sve u okviru jedne predstave. Play Čehov,kolaž scena iz Čehovljevog Galeba, pokazao je kako može dabude zanimljivo kada se čovek odvoji od matičnog teksta,kada ga raščereči, sažvaće pa ispljune, da bi na kraju podvukaosve što je pisac (još pre sto godina) imao na umu. StudentiII godine pozorišne režije u klasi prof. Alise Stojanovići studenti II godine glume u klasi prof. Biljane Mašić, zajednosu uspeli da ovog klasika osveže i naprave aktuelnim. Galebje „vozio“ publiku ne samo između četiri punkta na kojima seigrao, već i između četiri različite vremenske i geografskeravni u kojima je smešten.U prvoj sceni koju je režirao Petar Popović, publika je u Dunavskomparku bila transponovana u Rusiju 1890. godine.Negde oko jezera, Trigorin upoznaje mladu Ninu, koja je zanesenaidejom o njegovom stvaralaštvu. Podsmeva im se glumicaArkadina, nametljiva, ali i sama ranjiva. Razmene replikaizmeđu Ivana Zablaćanskog i Vaje Dujović više su negoduhovite, Čehovljev tekst im s neverovatnom lakoćom klizipreko usana, a oni sami kao da su se srodili s prostorom parka.Marija Stokić delovala je efemerno i nedodirljivo kao Arkadina,a scena je bila upotpunjena muzikom u izvođenju MilošaBroćete. Okupilo se tu i puno slučajnih prolaznika,roditelja s decom, a glumci su se dokazali uprkos svim poteškoćamakoje nosi predstava na otvorenom.Iz prirode, mesta gde strasti mogu da podivljaju, prešli smona neudobni asfalt, u Jugoslaviju osamdesetih godina. Ovdeje akcenat na oštrom kontrastu lepe umetnosti i (često su-10 Bilten br. 6

www.pozorje.org.rsmornog) života u gradu, na tinejdžersku ljubav koja tu možeda se rascveta, na talenat koji se još uvek vrednuje, ali koji semora prodati. Naivna Nina flertuje s muzičarem Trepljevim,da bi na kraju ušla u „jugo“ s Trigorinom. Ipak, oboje su sujetnii iskalkulisani, njima je slava važnija od stvaralaštva.Tako se oni kasnije vraćaju u blok, ali kao istrošeni ljudi. MajaMaletković režira ovu scenu moderno i odvažno – glumci suozvučeni, na strateški postavljenim televizorima vrti se serijaDinastija, domet emocija i stvaralaštva modernog vremena,dok se na improvizovanoj sceni odvija tragedija. Iva Stefanovićje nadasve šarmantna u ulozi Nine, dok je MiodragRadonjić kao Trigorin sušta suprotnost Zablaćanskom. Ovdekao da je došlo do smene generacija, oni koji su nekada sanjali,to više ne rade. Trepljev se ne boji da sanja, a izvedbaMatije Živkovića prepuna je životne radosti i ljubavi kasceni.Amerika u vreme rata u Vijetnamu, obojena bojama dececveća, mesto je gde idealistična Nina razmišlja o mogućoj karijeriglumice, o čemu priča s Trepljevom. Naravno, on samživi u senci svoje majke, sve dok pored njihove kuće ne prođegrupa hipija koja će ih sve, doslovno, politi hladnom vodom idozvati pameti. Šezdesete godine simbolišu upravo smenugeneracija o kakvoj je Čehov i pisao – ideje Trepljeva o novimpozorišnim pravcima u odnosu na Arkadininu melodramatičnost.Tako ovde Sonja Kovačević igra Arkadinu kao ukočenu,samozadovoljnu divu, koja na uznemireni, mladalačkiduh Trepljeva i Nine (Nemanja Stamatović i Marija Bergam,koji vrcaju od energije) gleda kao na ludost. Kreativnarežija Jovane Tomić nikada ne dozvoljava da šegačenje odepredaleko, a scena je obogaćena i svirkom Borivoja Eskića,Fedora Đorovića i Nikole Jankovića.Odnosi između likova dostižu vrhunac u četvrtoj sceni, u režijiIgora Vuka Torbice. U Nemačkoj 1920. godine Arkadina,Trepljev i Trigorin okupljaju se uz večeru i malo kabarea, gdeće neminovno isplivati nezadovoljstvo i zla krv. Milena Živanovićsvom snagom igra Arkadinu, svaki njen gest i pokretpažljivo su odmereni. Milan Marić ne štedi se u ulozi Trepljeva,kome kao da je zbog majke život obezvređen, a StojanĐorđević odmereno pristupa ulozi Trigorina. Valja pomenutii duhovitog Marka Marića u ulozi klavijaturiste. Ovo je snažnofinale do sada najsloženije predstave na Pozorju mladih,predstave koju bi svakako trebalo igrati često i pred puno publike.Ovaj projekat sigurno ne bi bio isti bez truda dramaturga, TamareAntonijević (Rusija), Maje Maletković (Jugoslavija),Jovane Tomić (Amerika) i Tamare Bjelić i Vuka Boškovića(Nemačka). Njihovim naporom, Galeb u različitim prostorimai epohama, pred revolucionarne potrese, još je ranjiviji i krhkiji.Na kraju, ostajemo u treptajima i čežnji Čehovljevog teksta.Baš u duhu ovogodišnje teme Pozorja, likovi Galeba ne moguda prevaziđu svoju materijalnu ljusku, svoju granicu, i dauzlete poput galeba. S obzirom da se više puta ponavlja motivpredstave unutar predstave, projekat studenata FDU je meditacijanad samim pojmom pozorišta. Svesni smo njegovelaži, njegovih maski i obmana, ali volimo ga jer samo tamomožemo da dokučimo prostor gde se tajne i iskrenost mogupronaći. Bravo!Nikola STEPIĆAkademija lepih umetnosti BeogradŽENSKI ORKESTAR Žana AnujaIspitna predstava studenata III godine glumeKlasa: prof. Slobodan ŠULJAGIĆAsistent: Daniel SIČKo to tamo sviraIspitna predstava studenata III godine glume Akademije lepihumetnosti u Beogradu (klasa prof. Slobodana Šuljagića) naPozorju počašćena je gromoglasnim aplauzom i entuzijastičnimreakcijama publike. U kolektivnoj režiji ove grupe, oni supriredili komediju Ženski orkestar po tekstu Žana Anuja, punubrzog, kvalitetnog humora i dobre zabave.Ovaj orkestar čine šest gospođa, svaka malo na svoju ruku.One pričaju o kuvanju, o pletenju, o muškarcima... Ne bojese da ogovaraju i podstiču stereotipe („violinista može triputa na dan!“), ali ne primećuju da su i same stereotipi. Bezporodice i bez prijatelja, čak su i talenat prodale kako bi sviraleu banji pred nezainteresovanim gostima, koji više računavode o svom varenju nego o njihovom muzičkom umeću.Samo dok sviraju, one ne plaču, jer tada su važni osmeh, stav,otmenost i ženstvenost.Nepretenciozna i mladalačka predstava pokazala se kao varljiva.Ženski princip koji Ženski orkestar neguje, zapravo prikazujesvet u kakvom i mi živimo. Ne samo što su ove ženezarobljene u svetu muškaraca, s muškom figurom autoritetau vidu vlasnika hotela (pa i njih), kroz međusobne čarke i podbadanjadodvoravaju se sistemu koji je naterao da prostituišui sebe i svoju umetnost. One se pre definišu kroz odnos s muškarcimanego kroz svoju umetnost. Tako ova komedija zadirei u malo ozbiljnije vode ženske marginalizacije, ali nikada neprestaje da bude zabavna.Bilten br. 6 11

www.pozorje.org.rsGlumice su duhovite, živahne i glasne. Iako bi bilo lako utopitise u ansambl, svaka od njih ima svoj karakter i svoje mane.Marija Jovanović, Jelena Tomić, Milena Martić, MilicaSimić i Dragana Ražnatović uspevaju da u svoju komedijuunesu i dovoljno drame – njihovi likovi nisu prosti arhetipi,već žene od krvi i mesa. Jedino što im je zajedničko jeste danemaju muškarce, ali imaju gudala.Muški likovi koje igraju Nikola Popović i Nikola Drmončisporedni su, ali su, uprkos tome, dobro osmišljeni. Jedini problemje lik Leone, šeste članice orkestra, koju igra MarkoPekmezović. Iako je nadasve duhovit i često uspeva daukrade scenu svojim facijalnim ekspresijama i govorom tela,sama ideja da u orkestru imamo transvestita nikada nijeopravdana – ideja o muškarcu u ženskoj odeći ne bi trebaloda bude posebno smešna ili šokantna, pogotovo ne pola vekanakon filma Neki to vole vruće.Delo Žana Anuja pruža bezbroj mogućnosti za postavljanje,od najbanalnijih, na prvu loptu smešnih, sve do mnogo promišljenijihi suptilnijih. Beograđani su iskoristili čitavu lepezui skrojili predstavu baš po meri njihove mladosti i iskustva.Violine, flauta, klavijature i kontrabas nisu ispali iz ritma.Nikola STEPIĆ„Kišinjevska ruža”Okrugli stoHvala glumcima, hvala pesnicimaRazgovor o predstavi Pozorišta "Deže Kostolanji" iz Suboticevoditeljka Vesna Radovanović počela je ocenama da je rečo izazovnoj inscenaciji poezije Ota Tolnaija, da je reditelj AndrašUrban koristio metode dekonstrukcije, asocijacije, jednomrečju istraživao je, a jezik do kog je došao prvenstvenoodlikuju likovnost i zvučnost. „Glumački zadatak bio je da improvizuju,da se sami formiraju na sceni“, citat je iz jednogUrbanovog intervjua, koje je moderatorka preformulisala upitanje kako je zapravo tekao rad na predstavi Kišinjevskaruža.Pošto reditelj zbog neodložnih porodičnih obaveza nije bioprisutan na Sterijinom pozorju, odgovorila je Marta Bereš,predočivši da su rad počeli čitanjem teksta prve knjige, tokomkojeg su zaključili da u njemu svaka reč ima svoje mesto i značenje.Glumica je naglasila da su tekst toliko čitali da je onpolako postajao deo njih. Zatim su za domaći zadatak zapisivaliasocijacije, podsećanja, slike... „Želeli smo čisto, jednimpokretom ili gestom da ga postavimo na scenu“, rekla jeMarta Bereš, otkrivši da se ovaj put nisu rukovodili subjektivnimosećanjima u meri u kojoj su to činili u prethodnim predstavamakoje je s njima radio Andraš Urban. Namoderatorkinu primedbu da u predstavi slike nekad idu paralelnos tekstom, nekad su na sceni pre, a nekad posle, AndreaErdelj rekla je da ne bi mogli da objasne zašto, jer zato je prvenstveno odgovoran reditelj, vredan i radoznaočovek, koji stalno nešto zapitkuje, posmatra... Vesna Radovanovićupitala je pisca na koji način je on bio uključen u procesrada. Oto Tolnai uzbuđeno je ispričao da je za njega biopoklon da se njegov tekst radi u pozorištu „Deže Kostolanji“.„To je čudo!“, rekao je. „Meni su ranije prigovarali kako sumi svi dramski tekstovi lirski, pa sam sad, kad su mi tražilitekst, odlučio da odustanem od drame i napišem pesmu.“ Tolnaije zatim objasnio kako je jedno tekst pesme, drugo predstava,a treće prevod. Sinoć je, na primer, čitao prevod i ostaobez daha, jedva je ostao živ, što mu se nije svidelo, jer mislida gledaoci tako ništa nisu mogli da shvate. Zašto Kišinjev?Napomenuvši prvo da je Kišinjev mesto gde je prognani Puškinčuo, a zatim i preneo Gogolju anegdotu o mrtvim dušama,Tolnai je ispričao priču o prvom susretu s tim mističnim i tragičnimgradom svetske istorije. Bio je na areodromu, čekaolet za Pariz i taman kad je pomislio da će s njim u avion i prelepažena koju je posmatrao, ona je otišla na poziv putnicimaza Kišinjev. To je bio dovoljan impuls da istraži sve što jemogao o toj destinaciji, a kasnije se to pretvaralo u poeziju,ružu...Tolnai je s posebnom pažnjom ispričao i anegdotu kako je Oliver,koji privatizuje fabrike u predstavi, protumačen kao istoi-12 Bilten br. 6

www.pozorje.org.rsSutra na PozorjuSreda, 1. jun11.00 časova / Selekcija nacionalne drame i pozorištaOkrugli sto: Pazarni dan18.00 časova / Sterijino pozorje (Zmaj-Jovina 22/I)UMESTO PREDSTAVE”Paviljoni” Milene MarkovićRežija Đorđe Marjanović, Black Tent Theatre Tokio (Japan)Učesnici:Prof. Hiroši JAMASAKI VUKELIĆĐorđe MARJANOVIĆ, reditelj18.00 časova / Pozorište mladih, Velika scenaPozorje mladihOTELO Vilijama ŠekspiraInternacionalni univerzitet u Novom Pazaru20.00 časova / SNP, Scena „Jovan Đorđević”Selekcija nacionalne drame i pozorištaMETAMORFOZETekst: po Ovidiju Aleksandar Popovski i Jelena MijovićRežija: Aleksandar PopovskiJugoslovensko dramsko pozorište Beograd22.00 časa / Kulturni centar Novog SadaPozorje mladihPROSJAČKA OPERA Vaclava HavelaAkademija umetnosti BeogradJelena: Bogovi su otišli. To je bilo u ono vreme, kada je neostvarena ljubav mogla da se pretvoriu cvet, želja u pticu, bol u kamen, čežnja u kišu… Onda kada su postojale metamorfoze.Bogovi su sve ređe sa nama, a mi ih sve više izbegavamo. Zato se osećamo usamljenim i nesposobnimda promenimo ili poboljšamo bilo šta. Samo što ovo nije tačno. To ne zavisi odnas, zato što je sam život metamorfoza, a čovek njegova forma koja može da se menja.(Metamorfoze, po Ovidiju Aleksandar Popovski i Jelena Mijović)BILTEN 56. STERIJINOG POZORJAZa izdavača: Milivoje Mlađenović, direktor ☺ Redakcija: Vesna Grginčević (odgovorna urednica), Igor Burić, Aleksandra Kolarić,Snežana Miletić, Smiljka Seljin, Nikola Stepić ☺ Fotograf: Branislav Lučić ☺ Dizajn korica: Slavimir Stojanović, Studio Designis☺ Prelom: Robert Jenei ☺ Tiraž 400Telefoni: (021) 6612-485 (redakcija Biltena); 451-273, 426-366 (Direkcija); 426-517, 527-255 (Festivalski centar i Produkcija);523-161 (Centar za pozorišnu dokumentaciju); 527-387 (Računovodstvo); faks 6615-976http://www.pozorje.org.rsE-mail: scena@pozorje.org.rs16 Bilten br. 6