kultura kao faktor drułtvenih promena i osnova ... - komunikacija

Nikola BožilovićFilozofski fakultetNišKULTURA KAO FAKTOR DRUŠTVENIH PROMENAI OSNOVA IDENTITETAAktuelnost i značaj istraživačke temeIskustvo i praksa društvenih kretanja i promena na globalnom planu, naročito odposlednje decenije prošlog veka, otvorili su niz novih praktičnih problema, ali i pokrenulibrojna pitanja teorijske naravi. Naime, ako je kultura, prevashodno iz perspektive marksističkogekonomizma, odavala utisak nekakvog epifenomena društva, društvenog satelita,ukrasa ili aditiva, sada se slika izvrće kao u camera obscuri: ispostavlja se da je kultura determinantai indikator društvenog razvoja i progresa, esencijalni uslov društvenih promena,osnov socijalnog i etničkog identiteta. Gledano iz ove perspektive, nameću se mnoga aktuelnapitanja; neka od njih se moraju iznova postaviti, neka izostaviti, mnoga od njih neodložnopreformulisati. Sigurno je da se na svako od pitanja moraju ponuditi odgovori primereniaktuelnim kulturnim dešavanjima - na regionalnom, evropskom i svetskom planu. Promenedo kojih dolazi u društvu pod uticajem kulturnih gibanja imperativno dovode do kopernikanskogobrta u samoj nauci sociologije povodom njenog pojednostavljenog tretmanakulture.Nije ovde reč o nipodaštavanju društvenog determinizma. Još manje se dovodi upitanje socijalni karakter kulture. Radi se samo o tome da društveno iskustvo i teorija zahtevajuznatno veće uvažavanje digniteta kulture. To znači priznanje da kultura predstavljastub svakoga društva; ona je generator, regulator, arhitekta i inicijator društvenih promena.Na taj način kulture prelaze put od apstraktnih pojmova ka operacionalnim pojmovima,čime postaju upotrebljivo oruđe u rukama sociologa i antropologa. Naučnici ih koriste uistraživanju istorijski razvijenog, zajedničkog i naučenog ponašanja članova jednog društva,tipiziranih sistema komunikacija među pojedincima i društvenim grupama. Tako definisanopolje antropološkog istraživanja odnosa kulture i ličnosti otvara široke mogućnosti za proučavanjekulture i kulturnih odnosa, nacionalnog karaktera, ponašanja i identifikacije međugrađanima moderne nacionalne države.U ovom kontekstu moguće je dati sociološki argumentovane odgovore na aktuelnapitanja, poput onog o uključivanju Republike Srbije u globalne evropske i svetske tokove(uz, naravno, prethodna razmatranja dometa balkanske integracije). Budućnost Srbije sesvakako mora dovesti u vezu sa procesima globalizacije i regionalizacije na prostoru Balkana,što će reći sa kulturnim i etničkim identitetom i odnosima na Balkanu. Tema ovogaistraživanja dobija na aktuelnosti i postaje teorijski relevantna jer se, kao deo jednogapodprojekta, situira u makroprojekat koji obuhvata konkretne kulturno-etničke odnose naBalkanu u sklopu globalnih trendova društvenog razvoja.Tema ovog istraživanja značajna je i primerena vremenu iz najmanje dva razloga:empirijskog, jer sagledava puteve transformacije političkog podsistema ka integrativnimkulturnim procesima Balkana i Evrope, i teorijskog, jer u paramparčad razbija predrasude o53

SKICE ISTRAŽIVAČKIH TEMA / SKETCHES OF RESEARCH TOPICSfatalnoj prevlasti ekonomskog života nad duhovnim i kulturu, kao okosnicu društva, stavljau centar pažnje savremenih sociologa i antropologa.Predmet, cilj i zadaci istraživačke temePredmet istraživanja može se minuciozno formulisati nabrajanjem segmenata krozniz tačaka:! kultura kao faktor socijalne dinamike;! uloga kulture u društvenim promenama;! kulturna tranzicija i identitet postocijalističkih društava;! stanje i perspektive materijalne i duhovne kulture u periodu pre, za vreme inakon tranzicije;! multikulturalizam i očuvanje identiteta;! interkulturalizam, etnička i kulturna postojanost;! globalizacija, akulturacija, kulturni izbor i identifikacija;! demokratska transformacija i održanje tradicije;! uticaj kulture u užem (duhovnom) smislu na formiranje etničkog identiteta inacionanlog karaktera srpskog naroda;! međunacionalno zajedništvo i nesporazumi Srba sa drugim balkanskim narodima- mogućnost integracije.Ciljevi istraživačke teme usmereni su na analizu i eksplikaciju uticaja kulture nadruštvene promene koje omogućavaju uključivanje dotične kulture u globalne kulturneprocese. Sve to uz zadržavanje kulturne osobenosti, samosvojnosti, originalnosti i diverziteta.U ciljeve spada i istraživanje društvenih promena koje nastupaju kao posledica vraćanjasopstvenoj tradiciji (folkloru, veri, obrazovanju, vrednostima, običajima i ritualima). Tu sepodrazumevaju kvalitet i vrste promena u pogledu otvorenosti/zatvorenosti za balkansku iširu integraciju, a takođe i komparacija autentične i novonastale kulture. Intencija je, izmeđuostalog, sadržana i u ustanovljenju koliko dotična kultura produktivno prethodi mogućimprocesima ekonomske i političke integracije, odnosno koliko ona može biti faktorusporavanja procesa saradnje i integracije, ometanja ili potpunog prekida komunikacije.Najvažnije zadatke najjednostavnije je taksativno pobrojati:! odrediti pojam kulturnog identiteta pojedinca ili društvene grupe (osnov identifikacije- rasa, teritorija, vera, jezik, tradicija, običaji, sistem vrednosti);! utvrditi uzroke krize individualnog, kolektivnog i društvenog identiteta ubalkanskim društvima;! istražiti dokle se stiglo u postotalitarnoj transformaciji balkanskih zemalja, anaročito Srbije;! da li preovladavaju evolutivni ili retrogradni procesi;! da li se ide na prosto kopiranje postojećih modela na Zapadu ili se radi o kreativnojkulturnoj projekciji.54Teorijsko-hipotetički okvir istraživanjaU okviru teme fundiram generalnu tezu koja je u osnovi antipodna do skora uvreženomteorijskom postulatu marksističke provenijencije da je kultura proizvod društvenogživota, a pre svega ekonomske strukture društva. Bitno je danas utvrditi i uvažiti determini-

Nikola Božilovićstičku moć kulture iz čega proizlazi gledište o kulturi kao generatoru društvenih pojava, ane samo posledici socijalnog dinamizma. Na ovaj način se uspostavlja teorijska ravnoteža usagledavanju odnosa kulture i društva. Još značajnijim se čini priznanje autonomnostikulture iz čega proishodi stav da ona poseduje i sopstvena načela kretanja i menjanja, dakleprincipe samorazvitka.Kultura ima različite oblike uticaja na društvo. Pogrešno je poistovetiti delovanje imoć koje kultura ostvaruje na ekonomsku sferu društva sa uticajima kojima ona konstituišeosnovne oblike institucionalnog života društva. Još je delikatnija stvar ako se radi o kulturnimdeterminantama duhovnih sadržaja društvenog života, kao što su religija, nauka, filozofija,umetnost ili moral. U teorijskom pogledu ja se transparentno i nedvosmisleno priključujemstanovištu onih kulturologa koji ključne elemente čovekovog bitisanja traže i identifikujuu činjenicama duhovnog porekla. Iz ove, ja bih rekao prestižne, teorijske pozicijemože se uspešno izbeći jednostrani ekonomski determinizam koji daje apsolutni primatekonomskoj sferi iz koje se, kao iz Prokrustove postelje, mehanički izvodi sve ostalo.U ovom kontekstu iznosimo sledeće pretpostavke:! kultura je osnovni generator društvenih promena;! duhovna kultura bitno utiče na konstituisanje identiteta: individualnog i društvenog,nacionalnog i klasnog, slojnog i statusnog;! traženje identiteta pretpostavlja preispitivanje univerzalnih kulturnih vrednosti,a ne samo etničkih i nacionalnih;! multikulturno društvo se ne protivi kulturnom diverzitetu;! interkulturalizam potpomaže kulturni dijalog, to jest podstiče zbližavanje i razumevanjerazličitih ljudi i kultura;! interkulturalni koncept razvoja omogućava afirmaciju i optimalnu identifikacijumanjinskih kultura.Metodološki pristupDelikatnost teme podrazumeva kombinovanje više metodoloških postupaka, kakoempirijskog tako i hermeneutičkog karaktera. Sociološko istraživanje društvenih promena ikulturne identifikacije mora prizvati u pomoć istorijsko-etnološku i kulturološku analizu.Konkretno, za ovu svrhu uputno je koristiti sledeće metodološke postupke: monografskimetod studije slučaja i analizu sadržaja koji će, uz prisutnost komparativnog istraživanja,omogućiti naučno validnu analizu iskustva Srbije kroz poređenje sa iskustvima drugihbalkanskih zemalja.U istraživanju ćemo primeniti i ostale tehničke postupke, kao što su sistematskoposmatranje i oba oblika intervjua - standardizovani i kvalitativni (dubinski). Pošto se radio kulturološkoj temi i odgovarajućem pristupu, podrazumeva se hermeneutički postupak imetod razumevanja, što se čini nezaobilaznim kada su u pitanju istraživanja u okviruduhovno-istorijskih nauka.Način istraživanja i saopštavanja rezultataRezultati istraživanja biće saopštavani na naučnim skupovima - savetovanjima,simpozijumima, okruglim stolovima, tribinama, kao i u okviru specijalnih radio i TV emisija.Oni će imati formu preliminarnih izveštaja, saopštenja, referata i članaka. Radovi proizišli iz55

SKICE ISTRAŽIVAČKIH TEMA / SKETCHES OF RESEARCH TOPICSistraživanja biće objavljivani u naučnim časopisima, zbornicima radova i drugim stručnim publikacijama.Sve skupa poslužiće kao materijal za konačnu studiju.Dinamika realizacije istraživanjaProjekat će se realizovati u toku 2002. do 31. decembra 2004. godine. On će imatitri faze i više podfaza.U prvoj fazi (2002) planirana je izrada idejne skice projekta, sa prikupljanjem iobradom sekundarne istraživačke građe. U tom periodu uradiće se teorijsko-metodološkiokvir istraživanja, a krajem godine planirano je održavanje okruglog stola na temu Globalizacija,akulturacija i identiteti na Balkanu (Filozofski fakultet, Niš, 23.11.2002).U toku 2003. godine sledi empirijska faza istraživanja (obuka istraživača, sprovođenjeodređenih istraživanja na terenu, obrada, analiza i interpretacija empirijskih rezultata iteorijsko-metodološka rasprava o projektu).Posle druge, empirijsko analitičke faze, sledi treća i poslednja, tzv. akciono normativističkafaza. Ona će se realizovati u toku 2004. godine, a obuhvatiće kompariranje dobijenihrezultata o kulturnim i etničkim odnosima na Balkanu, pisanje studije, saopštavanjerezultata istraživanja, kao i prognozu srednjoročnih i dugoročnih tendencija o integralnimprocesima na Balkanu i u Evropi.56Bibliografija1. Antropologija danas (red. A. L. Kroeber), Vuk Karadžić, Beograd, 1972.2. Bauman Z, Kultura i društvo, Prosveta, Beograd, 1984.3. Bitem D-Bojl K, Uvod u demokratiju, Kreativni centar, Beograd, 1997.4. Božilović N, Sociologija kulture, Narodne novine, Niš, 1998.5. Denitch B, Ethnic Nationalism, The Tragic Death of Yugoslavia, University of Minnesota Press,Minneapolis, 1994.6. Dolo L, Individualna i masovna kultura, Clio, Beograd, 2002.7. Đokić R, Vidovi kulturne komunikacije, Institut za pozorište, film, radio i TV, Beograd, 1992.8. Frank Z, Duhovne osnove društva, CID, Podgorica, 1999.9. Fukujama F, Sudar kultura, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1997.10. Gerc K, Tumačenje kultura (1-2), XX vek, Beograd, 1998.11. Golubović Z, Stranputice demokratizacije u postsocijalizmu, Beogradski krug/BibliotekaKrug, Beograd, 1999.12. Hantington S, Sukob civilizacija, CID, Podgorica, 1999.13. Kale E, Uvod u znanost o kulturi, Školska knjiga, Zagreb, 1977.14. Kale E, Povijest civilizacija, Školska knjiga, Zagreb, 1981.15. Keduri E, Nacionalizam, CID, Podgorica, 2000.16. Kiznije Ž, Etnologija Evrope, XX vek, Beograd, 1996.17. Kloskovska A, Sociologija kulture, Čigoja štampa, Beograd, 2001.18. Koković D, Pukotine kulture, Prosveta, Beograd, 1997.19. Liosa M. V. The Culture of Liberty, Foregin Policy, January/February, 2001.20. Lič E, Kultura i komunikacija, Prosveta, Beograd, 1983.21. Major F, Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991.22. Marić J, Kakvi smo mi Srbi (Deo 2) Kuda idu Srbi? Megraf, Beograd, 2001.23. Marković D. Ž, Sociologija i globalizacija, Centar zaa usavršavanje rukovodilaca uobrazovanju, Beograd, 2000.24. Markuze H, Kultura i društvo, BIGZ, Beograd, 1977.

Nikola Božilović25. Morin E, Kako misliti Evropu, Svijetlost, Sarajevo, 1989.26. Morin E, Kako izići iz XX stoljeća, Globus, Zagreb, 1983.27. Prošić-Dvornić M, Kulture u tranziciji, Plato, Beograd, 1994.28. Prpa-Jovanović Branka, Između Istoka i Zapada. Kulturni identitet i kulturno-civilizacijskauporišta. Tokovi istorije, Beograd, 3 - 4/1997.29. Semprini A, Multikulturalizam, Clio, Beograd, 1999.30. Stjuard Dž, Teorija kulturne promene, BIGZ, Beograd, 1981.31. Stojanović T, Balkanska civilizacija, Centar za geopolitiku, Beograd, 1995.32. Stojković B, Kulturna politika evropske integracije, Institut za evropske studije, Beograd,1995.33. Stojković B, Evropski kulturni identitet, Prosveta, Niš, 1993.34. Supek R, Ova jedina zemlja, Naprijed, Zagreb, 1973.35. Toffler A, Šok budućnosti, Otokar Keršovani, Rijeka, 1975.36. Tojnbi A, Istraživanje istorije, (I-II), Prosveta, Beograd, 1970.37. Vrhunec M, Svet na raskršću, DAN GRAF, Beograd, 2002.38. Williams R, Culture and Society, Penguin Books, 1977.39. Woodward S, Balkanska tragedija Filip Višnjić, Beograd, 1997.57